Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Didaktiki principi aktivnost i razvojnost. - seminarski rad -

Didaktiki principi aktivnost i razvojnost

Mitrovski eljko

Zrenjanin, 2011.
Ovaj princip zauzima vrlo znaajno mesto u problematici savremene didaktike teorije. Veliki broj pedagoga, psihologa, filozofa i drugih dali su mnoge ideje, misli o potrebi i znaaju svesne aktivnosti uenika u nastavi. Postupak Sokrata kada pitanjima dovodi sagovornika da prizna apsurdnost svog miljenja, a zatim mu pomae da otkrije istinu, predstavlja primer da se uesnik podstie na razmiljanje. Dogmatizam je bio vodee naelo srednjovekovne nastave i polazio je od sledee formule: sluanje, itanje teksta i tumaenje uenja, mehaniko ponavljanje rei uitelja i konano odgovaranje koje mora da se poklapa sa tekstom u knjigama i reima uitelja. To je bila formula vaspitanja koja je traila slepo pokoravanje i nije trpela nikakvu samostalnost. Pojava samostalnog miljenja uenika estoko je kanjavana kao neto jeretiko, neto to potie od grene prirode uenika. Princip aktivnosti Komenski osvetljava sa aspekta potrebe da uenici sa razumevanjem usvajaju nastavno gradivo. On tvrdi da im se ne daje nita drugo, osim ono to su dobro shvatili razumom. Don Lok je skretao panju na tri elementa svesne aktivnosti, tj. na problem ponaanja, podsticanja i razvijanja radoznalosti i motivisanja uenika u nastavi. Po anu aku Rusou uenik ne sme znanje da naui, ve mora da ga otkrije. Uloga nastavnika nije da predaje, prenosi, ve da podstie, savetuje, angauje, da upuuje. Osnovna pretpostavka da uenik shvati, razume, primeni i trajno usvoji odreena znanja je da do znanja dolazi vlastitim intelektualnim naporom. U nastavi, u kojoj dominira sluanje, posmatranje, zapamivanje i reprodukovanje onoga to nastavnik saoptava i pokazuje nema vlastite misaone aktivnosti uenika. Zato se insistira da uenici u nastavnom procesu budu, to je moguce vie, samostalni i misaono aktivni u procesu uenja u svim etapama nastavnog procesa. Nastavnik treba da stvara takve uslove u kojim e uenicima omoguiti sve to. Za uspenu uenicku aktivnost u nastavi neophodno je omoguiti da sva podruja aktivnosti budu zastupljena: ulno, praktino, izraajno i misaono. U procesima pouavanja u nastavi uenici se uspeno aktiviraju u oblicima zajednikog uenickog rada u kojima je razvijena horizontalna komunikacija (uenik:uenik), kao to su rad u parovima i grupni rad. U aktivnoj nastavi, u kojoj dominira aktivnost uenika, ne znai da uenike na asu treba prepustiti samima sebi. Uloga nastavnika i u takvoj nastavi je nezamenljiva. Nastavnik u modernoj nastavi treba da bude vie organizator, koordinator, usmeriva nastavnog procesa. On treba da stvara povoljne uslove u kojima e uenici aktivnim metodama dolaziti do novih znanja. Zato e u nastavi nastavnik ece inicirati, podsticati, usmeravati i kontrolisati uenicki samostalni rad, a manje drati predavanja i davati znanja u gotovom vidu. U aktivnoj nastavi je uloga nastavnika tea i odgovornija. Jedan od osnovnih zadataka svake kole je da uenike ui i u tome kako uspeno uiti, kako koristiti savremene metode i tehnike uenja. Takav rad ima dvostruku vrednost. S jedne strane, uenici se uspenije razvijaju i, s druge strane, osposobljavaju se za permanentan proces samoobrazovanja tokom celog ivota. ivimo u veku koji se karakterie time to je neophodno doivotno uenje. Uenje se ne zavrava zavretkom kolovanja. Ako se u koli uenik ne osposobi za uspeno samostalno uenje, onda ce takva osoba imati ozbiljne probleme u ivotu, jer nee imati dovoljno znanja za samostalno uenje. Umesto davanja gotovih znanja, od strane nastavnika, treba stvarati uslove u kojima e do tih znanja dolaziti sami uenici vlastitim misaonim aktivnostima.