Pitanja za kolokvijum: 1. Fuzija - objanjenje pojma 2.

Motivi fuzije (mogunost ostvarenja profita, smanjivanje rizika, spaavanje institucija koje propadaju) 3. Motivi fuzije (poresko i trino pozicioniranje, tednja trokova ili efikasnosti, smanjivanje konkurencije) 4. Faktori koji utiu na odluku o fuziji i osnovne koristi od fuzije 5. Kvantitativni pokazatelji opravdanosti fuzije (Trina cena akcije i Zarada po akciji) 6. Metodi okonanja procesa fuzije 7. Fuzija - Smernice ministarstva pravde i proces donoenja odluke o integrisanju od strane federalnih regulatornih organa SAD-a. 8. Pravila integrisanja u Evropi 9. Uspeno integrisanje

Fuzija-objanjenje pojma
Proces fuziije, odnosno spajanja izmeu velikih i malih banaka, kompanija koje posluju sa hartijama od vrednosti, osiguravajuih drutava i drugih kompanija koje pruaju finansijske usluge uveliko traje i prisutan je u znaajnoj meri. irom sveta, u 13 najrazvijenijih zemalja sprovedena je fuzija izmeu vie od 10 000 kompanija koje pruaju finansijske usluge. Fuzija izmeu kompanija koje pruaju finansijeske usluge bitno je izmenila finansijku uslunu delatnost u savremenom svetu. Fuzija je dovela do ukidanja restriktivnih dravnih propisa. Takoe se vre istraivanja za optimalnom veliinom kompanija u smislu pronalaenja one veliine koja bi donela najmanje trokova uz optimalnu diverzifikaciju poslovanja. Jedna od prateih posledica procesa fuzije je promena forme. Manje finansijske institucije se spajaju kako bi stvorile jednu veu i na taj nain ostvarile svoje poslovanje i na teritoriijama novih drava i kontinenata.Neke od najveih bankarskih kompanije su se spojile sa dilerima HoV, osiguravajuim kompanijama, poslovnim bankama i drugim nebankarskim instituijama kako bi se pretvorile u velike kompanije koje pruaju visoko diverzifikovane finansijske usluge. Mnoge od ovih fuzija koje se odnose na bankarski sektor odraavaju slaba zakonska ogranienja. Sa uvoenjem GLB (Gramm-Leach-Bliley) zakona otvorio se prostor za spajanje bankarskih i nebankarskih kompanija koje pruaju finansijske usluge. Na taj nain se poveala mogunost za stvaranje relativno velikih finansijkih kompanija koje mogu da diverzifikuju svoju poslovnu ponudu i da smanje zavisnost od ogranienog broja usluga koje su pruale pre spajanja. 1990. godine dolo je do masivnog talasa fuzije. Ovaj proces je preplavio Evropu uporedo sa razvojem EEZ napomenute godine. Konkurencija izmeu evropskih finansijskih kompanija postaje sve vea i sam proces fuzije se nastavlja. Meutim, irenje fuzije u Evropi se neto usporilo tokom 21. veka zbog sporog rasta ekonomije, problema sa kvalitetom kredita i td.

Motivi

Fuzija nastaje iz sledeih razloga: 1. akcionari ele da poveaju svoje bogatstvo, odnosno poveaju vrednost po jedinici aktive 2. menadment eli da dobije via primanja i bolje privilegije, da dobije veu sigurnost za svoje radno mesto 3. i akcionari i menaderi ele da ostvore vee koristi od procesa fizije. Postoje i neki drugi motivi, a to su sledei: 1. mogunost ostvarenja profita 2. smanjivanje rizika 3. spaavanje institucija koje propadaju 4. motivi za poresko i trino pozicioniranje 5. motivi tedne trokova ili efikasnoti 6. smanjivanje konkurencije

Mogunost ostavarenja profita: Sve vei porast fuzije nastaje iz razloga to mnogi akcionari oekuju da e doi do porasta mogunosti za ostvarenje veeg profita. Ova injenica je posebno izraena kod meudravnih i meunarodnih fuzija gde dolazi do osvajanja novih trita. Stvara se mogunost i za ostvarenje novih zarada. Ukoliko je menadment kompanije koja vri preuzimanje osposobljeniji od menadmenta kompanije koja se preuzima, pozitivni efekti fuzije su vei i ostavlja se prostor za smanjenje poslovnih trokova. Ako uzmemo u obzir da su ostali faktori konstantni, vrednost akcija kompanija koja su spojena moe da poraste.

Smanjivanje rizika: Mnogi akcionari oekuju da e ukoliko izvre proces fuzije doi do smanjenja rizika gotovinskog toka i smanjenja rizika zarade. Smanjenje ovih rizika je mogue ako se uzme u obzir da dolazi do poveanja veliine i ugleda organizacije, dolazi do osvajanja novih trita i otvara se mogunost za poveanje asortimana usluga iji gotovinski tokovi imaju razliit vremenski tajming od gotovinskih

tokova ve postojeih finansijskih usluga. Fuzije mogu da pomognu da se u jednoj organizaciji diverzifikuju udrueni finansijski izvori gotovinskih tokova i zarada i na taj nain ona postaje stabilnija i otpornija na konkurenciju.

Spaavanje institucija koje propadaju: Jedan od motiva fuzije je spaavanje od neuspeha organizacije. Recimo, mnoge bankarske fuzije nastale su sa ciljem da se zatite oskudna sredstva rezervi za osiguranje depozita i da bi se izbeglo da doe do prekidanja potroakih usluga pre nego da doe do propadanja.

Motivi za poresko i trino pozicioniranje: Ostvarivanje poreske koristi je jo jedan od motiva fuzije. Ovo naroito dolazi do izraaja kada se gubitak zarade pripojene kompanije moe iskoristiti za nadokandu oporezive dobiti kompanije koja je izvrila pripajanje. Sa druge strane, moe doi i do trinog repozicioniranja jer moe doi do osvajanja novih trita. Nova kompanija koja je nastala fuzijom moe uz nie trokove osvojiti nova trita i poboljati paket usluga.

Motivi tednje trokova ili efikasnosti: Sa procesom spajanja kompanija dolazi i do velikog smanjenja broja zaposlenih i do eliminisanja dupliranih kapaciteta. Od preko 100 evropskih fuzija, prema istraivanjima, kao najvaniji motiv se naveo upravo ovaj- smanjenje trokova. Ali, treba biti i oprezan to se tie utede u trokova, jer fuzije koje imaju oblik trine ekspanzije i nemaju dosta slinosti u poslovanju, pa je samo zatvaranje dupliranjih kapaciteta neopravdano. Moemo rei da bankarski sektor ima sklonost ka poveanju filijala, a ne njegovom smanjenju naprotiv. Smanjivanje konkurencije: Motivi stotina, pa i hiljada fuzija su upravo ovi, smanjivanje konkurencije na tritu. Kada se dva konkurenta fuzioniu, usluge koje one sada priaju graanima su dosta ograniene jer je izbor suen. U takvim okolnostima moe doi i do pogoranja usluge, a sa druge strane do porasta cena za istu. Moemo rei da usled fuzije dolazi i do brzog rasta koncentracije finansijskih usluga. Manje je uoljivija koncentracija na lokalnim tritima, a vea je u

najveim metropolama SAD-a, kao i u nekim urbanim i ruralnim tritima.

Neki od drgih motiva za fuzionisanje: Fuzija omoguava proirenje kreditnih kapaciteta i na taj nain moe da zadovolji zahteve poveanog broja korisnika. Fuzije, takoe, omoguavaju malim kompanijama da dou do kvalitenijeg menadmenta to e se odraziti na profitabilnsot, poslovnu efikasnost i odravanje vodee pozicije.

Faktori koji utiu na odluku o fuziji i osnovne koristi od fuzije

Bez obzira na motive, svaka fuzija je jednostavna finansijska transakcija koja rezultira u pripajanju jedne ili vie kompanija nekoj drugoj instituciji. Aktiva i pasiva kompanije koja se pripaja postaje deo aktive i pasive kompanije koja vri pripajanje. Do fuzije, najee, dolazi dogovorom menadmenta dve banke koje se spajaju, s tim to se fuzija moe izvriti tek uz odobrenje odbora direktora svake organizacije koja uestvuje u spajanju, a eventualno i nakon to skuptina akcionara odobri takvu odluku dvotreinskom veinom. Takoe, o odluci o fuziji mora biti obaveteno telo koje je prvobitno izdalo dozvolu za spajanje i ima nadzorna ovlaenja nad organizacijama koja su predmet fuzije. U odluivanju o tome da li e se izvriti pripajanje, ili ne, menadment i odbor direktora banke koja vri pripajanje razmatraju brojne faktore. Najvaniji od tih faktora su sledei: 1) Istorijat banke koja se pripaja, podaci o njenim vlasnicima i menaderima 2) Bilansno stanje banke koja se pripaja 3) Pokazatelji razvoja i poslovnih performansi banke koja se pripaja 4) Stanje u finansijskim izvetajima banke koja se pripaja 5) Struktura konkurencije na tritu na kojem banka koja se pripaja posluje (da li potoje prepreke za ulazak, podela trita, stepen koncentracije na tritu i sl.) 6) Uslovi i perspektiva razvoja privrede u kojoj banka koja se pripaja obavlja svoju delatnost i dr. Pored ovih faktora, prilikom odluivanja o fuziji, predstavnici banke uzimaju u obzir i sledee faktore: - Uporedni pregled stilova menadmenta banaka koje se fuzioniu - Uporedni pregled informacionih sistema banaka koje se fuzioniu - Glavni klijenti banke koja se pripaja - Zaposleno osoblje banke koja se pripaja, kao i njihove privilegije itd.

Osnovne koristi od fuzionisanja dveju kompanija ogledaju se u sledeem: 1) Poboljanje poslovne efikasnosti 2) Ulazak na nova trita i poveanje asortimana proizvoda i usluga Poboljanje poslovne efikasnosti podrazumeva smanjenje trokova po jedinici outputa. Ovo je mogue zbog otklanjanja nepotrebnog "dupliranja" koje je rezultat konsolidacije poslovanja. Pa tako se umesto dva programa planiranja i marketinga koristi jedinstveni program, umesto razliitih naina ocena performansi zaposlenih, koristi se samo jedan i slino. Ulazak na nova trita omoguava geografsku diverzifikaciju banci, ukoliko je organizacija koja se pripaja imala pristup tritu kojem banka pre fuzije nije imala. Takoe, fuzija moe da omogui bankama koje su imale razliite asortimane proizvoda i usluga te aranmane objedine i na taj nain omogui diverzifikaciju proizvoda i usluga banke.

Kvantitativni pokazatelji opravdanosti fuzije (Trina cena akcije i Zarada po akciji)

Prilikom donoenja odluke o fuziji, menadment banke mora da oceni sve koristi i trokove fuzije. Fuzionisanje banke je dugorono korisno za akcionare ukoliko ono povea trinu cenu akcija banke nakon fuzije.

gde je: P - trina cena akcije Dt - oekivana dividenda po akciji u periodu t c - diskontni faktor baziran na stopi prinosa na alternativna ulaganja sa istom stopom rizika Oigledno je da e do fuzije doi u sluaju da doe do: - porasta oekivane dividende nakon fuzije (brojilac) - smanjenja stope rizika nakon fuzije (imenilac) - kombinacijom ova dva faktora

Za banku je, takoe, od znaaja i odnos trine cene i zarade po akciji (P/E). Uopteno govorei, vlasnici akcija obe banke trebalo bi da dobiju poveanje zarade po akciji ukoliko:

a) banka sa viim odnosom P/E pripoji banku koja ima nii odnos tog pokazatelja b) ukupna sjedinjena zarada obeju banaka ne padne nakon fuzije Primer: Pretpostavimo da banka A razmatra fuziju sa bankom B. Podaci o bankama se nalaze u sledeem pregledu: Banka A: P (trina cena akcije) = 20 E (zarada po akciji) = 5 Nenaplaene deonice = 100.000 Neto zarada = 500.000 P/E = 20 / 5 = 4 Banka B: P (trina cena akcije) = 15 E (zarada po akciji) = 5 Nenaplaene deonice = 50.000 Neto zarada = 250.000 P/E = 15 / 5 @ = 3 Ukoliko akcionari banke B pristanu da prodaju sve svoje akcije banci A po ceni od 15 , za uzvrat e dobiti akcije banke A u odnosu 15 / 20 , odnosno 3 / 5. To znai da e za svojih 50.000 nenaplaenih deonica dobiti 50.000*3/5 = 30.000 deonica banke A. Banka koja je nastala spajanjem sada e imati 130.000 nenaplaenih deonica (100.000 koje je imala pre fuzije + 30.000 deonica koje se izdaju akcionarima banke B). Zarada po akciji (E) iznosila bi:

P/E odnos novonastale banke iznosio bi: P/E = 20 / 5,77 = 3,47

Kao to moemo da vidimo, zarada po akciji novonastale banke od 5,77 je vei od zarade po akciji i banke A i banke B koja je pre fuzije iznosila po 5 za svaku banku. Takoe, P/E racio novonastale banke vei je od P/E racia banke B pre pripajanja. Dokle god je P/E racio novonastale banke vei od istog racia kod banke koja se pripaja postoji prostor za isplatu premije pripajanja. Ukoliko pretpostavimo da je u gornjem primeru banka A odluila da banci B plati premiju pripajanja od 5 po akciji, odnosno da im omogui da svoje akcije prodaju po ceni od 20 (15 + 5 premije), razmena akcija e se izvriti u odnosu 1:1 (s obzirom da i akcije banke A imaju trinu vrednost od 20). Novonastala banka e imati 150.000 nenaplaenih deonica (100.000 nenaplaenih deonica banke A + 50.000 deonica banke B), pa e zarada po akciji novonastale banke iznositi: E =750.000 / 150.000 = 5 To znai da e prinos po akciji novonastale banke biti jednak prinosu po akciji koji su akcionari banaka koje se fuzioniu ostvarivali i pre fuzije. Ovo navodi na zakljuak da ne treba preterivati sa visinom premije pripajanja koja e se isplatiti akcionarima banke koja se pripaja, jer u tom sluaju moe doi do pogoranja poloaja banke nakon fuzije. Naime, ukoliko bi premija po akciji u naem primeru bila vea od 5, akcionari banke B bi 50.000 svojih akcija razmenili za vei broj akcija banke A. To bi povealo broj nenaplaenih deonica (imenilac u razlomku), a samim tim smanjilo prinos po akciji. U praksi se ova pojava naziva razvodnjavanjem vlasnitva.

Metodi okonanja procesa fuzije Fuzija se najee okonava primenom jednog od sledea dva metoda: 1) metod udruivanja interesa 2) metod kupovine knjigovodstva Metod udruivanja interesa podrazumeva sabiranje obima aktive, pasive i vrednosti akcijskog kapitala od strane banaka koje uestvuju u fuziji. Novonastala banka, dakle, iskazuje ukupnu, zajedniku vrednost aktive, pasive i akcijskog kapitala u jedinstvenom knjigovodstvenom bilansu. Bilans uspeha banke se sastavlja na identian nain - sabiranjem ukupnih prihoda i ukupnih rashoda banaka koje se fuzioniu. Metod kupovine knjigovodstva podrazumeva da se banka koja se pripaja vrednuje po kupovnoj (trinoj) ceni, a zatim da se tako procenjena aktiva dodaje ukupnoj vrednosti aktive banke koja vri pripajanje. Ukoliko je vrednost po kojoj se

vri otkup banke vea od njene trine vrednosti, pojavljuje se goodwill, kao vid nematerijalne aktive. Drugi nain sagledavanja procesa fuzije podrazumeva da se prvo odredi ta banka koja vri pripajanje konkretno kupuje. Prema ovom kriterijumu razlikujemo: 1) metod kupovine aktive 2) metod kupovine akcija Metodom kupovine aktive, banka koja vri pripajanje kupuje svu aktivu (ili deo aktive) banke koja joj se pripaja, i to korienjem gotovine ili razmenom akcija. U fuzijama koje nastaju metodom kupovine aktive, pripojena kompanija raspodeljuje gotovinu ili akcije svojim akcionarima u vidu likvidacione dividende, nakon ega pripojena kompanija prestaje da postoji. Ukoliko se radi o kupovini samo dela, a ne itave aktive, banka koja je svoju aktivu prodala nastavlja da posluje kao posebna, ali sada manja banka. Metodom kupovine akcija, s druge strane, pripojena kompanija u svakom sluaju prestaje da postoji. Banka koja je izvrila pripajanje preuzima svu aktivu i sve dugove banke koja se pripaja. U sluaju banaka, veina fuzija (osim fuzija malih banaka, koje se mogu finansirati gotovinom) se vre razmenom akcija. To podrazumeva da banka koja vri pripajanja emituje nove akcije koje razmenjuje za akcije banke koja se pripaja. Ovaj vid finansiranja fuzije ima prednost u odnosu na finansiranje gotovinom, pre svega zbog povoljnijeg poreskog tretmana. Dok se gotovina oporezuje istog trenutka kada je isplaena, akcije se oporezuju jedino u sluaju njihove dalje prodaje. Najei oblik fuzija u bankarstvu podrazumeva fuzije veih banaka sa manjim bankama koje preteno posluju sa stanovnitvom. Takoe, veina fuzija se vri na dobrovoljnoj osnovi, dok je jako mali broj fuzija posledica neprijateljskog preuzimanja.

Smernice ministarstva pravde Kako bi se smanjile zakonske neizvesnosti u procesu stvaranja fuzije, Ministarstvo pravde SAD-a je 1968. godine izdalo formalne smernice za kompanije koje podnose zahteve za fuzioisanje. Prve smernice su bile izuzetno restriktivne i podrazumevale su da poslovanje kompanije bude na tritima sa visokom koncentracijom gde postoji samo ograniena konkurencija, i da se prvenstveno mogu preuzeti samo osnovni poslovi (tj kopanije koje zauzimaju samo mali deo trita), ili da uu na trite iznova tj de novo , to podrazumeva osnivanje nove kopanije. Reganova administracija je 1982. godine formulisala nove smernice, a smernice su ponovo izmenjene 1992. godine.

Stepen koncentracije na jednom tritu se meri proporcijom udela aktive ili depozita koji je u posedu ili koji kontrolie najjaa institucija koja posluje na tom tritu. Ako bi najvee kompanije kontrolisale vei deo tritne aktive ili depozita dolo bi do antikonkurenstskih postupaka koji nanose tetu javnosti i graanima u vidu visokih cena i neodgovarajueg kvaliteta. Kako bi se izraunala trina koncentracija koristi se Herfindahl- Hischman indeks ili skraeno HHI. HHI pokazuje proporciju ukupne aktive,, depozita ili prometa svake kompanije koja posluje na odreenom tritu. Izraunava se kao zbir kvadrata trinog uea svih kompanija koje posluju u odreenoj trinoj oblasti. Formula za iraunavanje HHI glasi:

A predstavljaprocenat depozita ili aktive odreene trine oblasti koja je pod kontrolom i-te banke ili druge finansijske institucije tog trita, uz postojanje k banke i finansijske institucije koje posluju na datom tritu. HHI pokazuje broj institucija na tritu i koncentraciju depozita ili aktive kod najveih finansijskih institucija i da se vea trina pripisuje onim institucija koje dominiraju sa najveim trinim ueem. HHI moe da varira od 100 kada postoji monoplistika pozicija, pa do blizu nule u situaciji kada nema koncentracije. to je manja vrednost HHI to je manja dominacija jedne ili nekoliko kompanija na jednom tritu, a trino uee je mnogo ravnomernije rasporeeno. Na osnovu instrukcije ministarstva pravde bilo koje integrisanje koja bi dovela do poveanja HHI od manje od 1800 do promene u vrednosti HHI za manje o od 200, nee biti problema da se odobri fuzija, jer takva integracija nee imati dovoljnu trinu snagu da bi u znatnoj meri mogla da ugrozi dobrobit graana. Meutim kada je HHI vei od 1800 i poveava se vie od 200 ponea, onda Ministarstvo pravde ovakvo trite smatra visoko koncentrisanim, i moe se dogoditi da se ne odobri fuzionisanje. Pri davanju saglasnosti za integrisanje esto se uzimaju u obzir i olakavajui faktori. Ovi faktori mogu da podrazumevaju lakou sa kojom nove kompanije ulaze na trite, ponaanje kompanije kose se ve nalaze na tritu, vrstu proizvoda i uslove pod kojima se oni prodaju, kao i vrstu i karakteristike kupaca u odreenoj trinoj oblasti. U novije vreme Ministarstvo pravde je izvrilo liberalizaciju kriterijuma za ocenjivanje antikonkurentskih posledica integrisanja banaka. Jedna od stvari koja je liberalizovana jeste ukljuivanja nebankarskih finansijskih institucija u izraunavanju koeficijenta koncentrisanosti na lokalnim tritima. Proces pri donoenju odluke o integrisanju od strane federalnih regulatornih organa SAD-a

Regulatorne agencije federalne banke SAD-a moraju da primenjuju standarde propisane akonom o integraciji banaka i instrucije o integrisanju Ministarstva pravde. Analizu vre: pravnici i ekonomisti koji procenjuju potencijalni uticaj predloenog integrisanja na konkurenciju i strunjaci odeljenja za istraivanje i nadzor koji ocenjuju uticaj na finansijsko stanje i budue perspektive datih banaka. Federalna agencija mora da izvri occenu uticaja predloenog integrisanja na javno mnenje, kao i potrebe za odreenom vrstom usluga, po realnoj ceni. Vri se i pregled evedencije banaka da se utvirdi da li su postojee banke uinile sve to je mogue da bi se izalo u susret svim segmentima stanovnitva na teritoriji na kojoj posluju. Ovakav pregled je predvien Zakonom o reinvesticijama u zajednici, kojim se bankama i drugim finansijskim institucijama zabranjuje da vre obeleavanja, to znai, obeleavanje izvesnih delova teritorije na kojoj posluju i odbijanje pruanja finansijskih usluga stanovnicima sa tih teritorija. Ove odredbe Zakona postalo je od veeg znaaja za federalne regulatorne organe. Jedan od elemenata egulatornog odluivanja koji je posebno doao do izraaja devedesetih godina jeste sve ea pojava oduzimanja. Sa sve eim integrisanjem banaka i drugih finansijskih institucija, opstao je mali broj banaka i finansijskih institucija, tako da je nestala direktna konkurencija i dolo je do pojave trita koja se preklapaju. Radi ouvanja i zatite konkurencije, regulatorni organi sve ee zahtevaju od velikih bankarskih kompanija koje se integriu da prodaju svoje prostorije na onim lokacijama na kojima institucije koje su u procesu integrisanja konkuriu jedna drugoj.

Pravila integrisanja u Evropi Stvaranje EU je dovelo do talasa integracija na tom podruju. Evropska komisija, kao izvrni organ EU sa seditem u Briselu, istupa kao glavni arbitrar procesa integracije u EU. Evropska komisija nema pravo da odvoji ve integrisane institucije, od nedavno je poela da odbija zahteve nkih kompanija za integrisanje ukoliko proceni da postoji mogunost da takva integrcija dovede do tzv kolektivne dominacije na odreenom tritu. Kolektivna dominacija podrazumeva da ukoliko bi evropsko trite postalo toliko koncetrisano kao posledica jednog ili vie predloenih integrisanja, na takvom trotu bi dolo do dominacjie samo nekoliko kompanija, a u tom sluaju Evropska komisija moe da glasa i blokira svaku dalju trinu koncentraciju ak i ako su ukljuene neke kompanije van evropske kompanije. U oblasti bankarstva i finansija u EU nije dolo do tolike koncentracije kao u drugim oblastima poslovanja, oikledno je da se u EU tei da se obavi konsolidacija finansiskog poslovanja to e dovesti do regulatornih promena. 2002. godine SAD i EU su se usaglasile da zajedniki vre kontrolu procesa integrisanja kod multinacionlnih kompanija u cilju izbegavanja

neusaglaenosti pri odluivanju u pogledu integrisanja u sluajevima kada amerika i evropska kompanije odlue da se ujedine. Uspeno integrisanje Veliki je broj faktora koji dovodi do toga da li e neka integracija biti uspena ili ne. Najnovija iskustva i istraivanja ukazuju na nekoliko pozitivnih aspekata koji poveavaju anse za uspean opstanak integrisanih institucija, a neki od njih jesu:

1.

Kupe, upoznaj sebe! Svaka finansijska institucija koja eli da se razvija kroz integrisanje mora da proceni kako svoje finansijsko stanje, dako i da prati evidenciju o poslovanju , da utvrdi ta su slabosti, a ta snaga kompanije i na taj nain sazna da li integacija moe da pomogne da se povea snaga, a smanje slabosti. Sprovesti detaljnu analizu potencijalnih novih trita i institucija koje se eventualno mogu preuzeti. Trita koja su pogodna za poslovanje pokazuju natprosean ali konstantan rast prihoda i poslovanja, sa stanovnitvom neto starijim od proseka i sa profesionalcima, vlasnicima i menderima firmi. Utvrditi objektivnu cenu za ciljnu kompaniju na osnovu paljive procene njenih predvienih buduih prihoda eskontovanih za stopu cene kapitala koja u potpunosti odraava rizike ciljnog trita i ciljne kompanije, i odraava sve budue trokove koje e morati da izmiri kompanija koja kupuje. Kada se pregovori o integrisanju okonaju, oformiti tim menadmenta sa sposobnim menaderima koji e rukovoditi, kontrolisati i vriti stalnu procenu kvaliteta napretka ka integrisanju dve organizacije u jednu efikasnu kompaniju. Uspostaviti sistem za komunikaciju i izvetavanje izmeu vieg rukovodstva i osoblja koje je angaovano za poslove brzog uspostavljanja komunikacionih veza, reavanja problema u poslovanju i osmiljavanje novih tehnologija i postupaka, kako bi svi zaposleni uestvovali u procesu integrisanja. Uspostaviti komunikacione kanale izmeu zaposlenih I klijenata u cilju: razumevanja razloga da se izvri integrisanje I ukazivanje na mogue posledice kako po klijente, tako I po zaposlene. Osmisliti pano sa savetodavnim uslugama koje se pruaju klijentima, na kome e biti prikazana ocean I primedebe date na imid integrisane institucije u zajednici u kojoj posluje, napori da se privuku lojalni kijenti, cenovnik za usluge I druge opte informacije korisne klijentima.

2.

3.

4.

5.

6.

7.