Sjedinjene Amerike Drave

Nova amerika ravnotea

Kati Ivana 73/07 Meunarodna politika budet

 prava domovina kapitalizma Regulativa: manja ekonomska intervencija na tritima vea intervencija u smislu odravanja drutvenih vrednosti 1980.godine Ronald Regan Kopredsednik Derald Ford?

 sve vei uticaj ikake kole: vlada je problem, ne reenje ponudai= grupa pisaca i ekonomista koja je vatreno verovala da je inflacija glavni neprijatelj drutva,da je najbolji nain kontrola ponude novca, i da meunarodni valutni sistem treba da se zasniva na fiksnim stopama, za ta je zlato idealno Glavni koncept: prihodi koji se izgube kroz kresanje poreza bie i vie nego nadoknaeni prihodima od poreza koji su rezultat privrednog rasta 1979.inflacija kao nikada pre, predsednik Karter proglasio nacionalnu krizu poverenja

 Za ministra finansija Vilijam Miler a za predsednika Odbora federalnih rezervi Pol Volker modifikovani monetarizam: umesto da odrede kamatne stope (cenu novca), Federalne rezerve e kontrolisati stvarnu ponudu (koliinu novca) upravljajui rezervama banke Efekti su bili dramatini, privreda je opala, nezaposlenost dostigla stopu od 10% a kamatne stope i do 20% Reganova administracija:najvee kresanje budeta u istoriji najveim poveanjem poreza u istoriji Dejvid Stokman: trijumf politike nad hladnom ekonomskom logikom godinji deficit se utrostruio, nacionalni dug skoio sa 995 milijardi na 2,9 biliona dolara

 1989. Dord Bu: godinji deficit iznosio je 152 milijarde dolara glavni slogan:nema novih poreza morao je da se okrene smanjenju potronje na kraju mandata deficit se popeo na 290 milijardi dolara Nakon dolaska Bila Klintona, uz ministra finansija Lojda Bentsena i Roberta Rubina, deficit kao glavni prioritet, dakle javna potronja mora biti skresana 1993. bitka za budet izmeu Bele kue i Kongresa

 Od 1992. deficit je smanjen sa 5% bruto nacionalnog dohotka na ispod 1% 1997. Desetina predviene cifre od $200 milijardi 1990. G7 u Hjustonu vs. 1997.samit u Denveru Ekonomska regulativa pojavila se osnivanjem Meudravne komisije za komercijalu jo 1887.godine 1969. Brukingsova ustanova Sve vreme New Deal-a Amerika je imala poverenje u mreu svojih regulativnih agencija, tek od 1975. Amerika kree sa deregulacijom Stigler: teorija regulativne pljake Prvi korak 1974.kada je senator Kenedi potpisao dokument Stivena Brejera CAO (civilni aeronautiki odbor) ljive i psi

 Alfred Kan: remek delo Ekonomija regulative 1970. ef Njujorke komisije za javne usluge gde je izvrio potpuno redefinisanje cena struje, prema kljuu marginalnih trokova reformator regulative 1977. predsedavajui CAO = eleo da uvede konkurenciju i da prepusti tritu da preuzme ekonomske odluke koje su do tada donosila petorica lanova CAO Ja ne razlikujem avion od aviona, oni su svi za mene marginalni trokovi sa krilima od 1978. ljive i psi su nestali, avio prevoznici mogli su slobodno da formiraju cene

Literatura:
Komandni visovi, Danijel Jergin i Dozef Stanislav, Narodna knjiga, Beograd, 2004.godina