VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna ekonomija Tema: Oblici organizovanja velikih poslovnih sistema

Mentor: Prof. Dr Mile Bogdanovi

Student: Jelena Ili 12124

Leskovac 2013.

SADRAJ

Uvod Obeleje preduzea Ciljevi preduzea Preduzee kao oblik reprodukcije u privredi Veliina preduzea Poslovna politika preduzea Poloaj preduzea u naoj privredi Postsamoupravni period u razvoju preduzea Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima Vrste preduzea prema delatnostima u procesu reprodukcije Veliki poslovni sistemi u privredi Preduzea u tranziciji Zaklju

UVOD

Preduzee je privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj privredi obavlja odreena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji ta je preduzee, Korsel Seneju definie kaosvaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreeni cilj Njegova definicija vezuje preduzee za ljudsku aktivnost to je u potpunost itako mada je i sam pojam preduzea evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se preduzee tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na elu. Po trinom konceptu svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge predstavlja preduzee. Preduze kao celinu moemo posmatrati sa vie strana. Tako da emo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzea u irem smislu posmatrano je taj da su preduzea prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, ve i drutva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih regiona.

OBELEJA PREDUZEA
Preduzee je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je zadatak da obavlja odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzea su : 1. predstavlja posebnu organizacionu celinu, 2.obavlja odreenu funkciju, delatnost u privredi, 3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet. U svom poslovanju preduzee se mora pridravati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje drava.Preduzee egzistira u odreenom organizcionom obliku i unutranje odnose delova ureuje na naelima organizacije rada. Upravljanje i rukovoenje procesom rada, takoe, se zasniva na usvojenim naelima organizacije rada. Ekonomska i pravna samostalnost su znaajne odrednice preduzea u trinoj privredi. Bitna obeleja te samostalnosti ogledaju se u : a) donoenju planova i programa, b) amostalnom donoenju i voenju poslovne politike, c) slobodnom ugovaranju poslova, d) slobodnom utvrivanju cena svojih proizvoda ili usluga, e) raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja, f) imovinskoj samostalnosti, g) slobodnom udruivanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima. Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzeee mora raspolagati odreenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzee raspolae po svom nahoenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donoenja upravljakih i drugih odluka, preduzee mora potovati zakonske propise koji reguliu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i naelima poslovnog morla, i zavisi od okruenja u kome radi. Ekonomski i pravni subjektivitet preduzea realizuje se preko: a) iro-rauna preduzea, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske transakcije, b) poslovne knjige koje je svako preduzee duno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzea, c) optih akata preduzea: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzee samoatalno donosi i u okviru kojih reguliesvoj unutranji poslovni i pravni ivot.

CILJEVI PREDUZEA
Ciljeve preduzea, sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Definisanje ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia kao sloenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meuodnosa koji odreuju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na tritu. Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

PREDUZEE KAO OBLIK REPRODUKCIJE U PRIVREDI

Komponente preduzea kao oblika drutvene reprodukcije su: -zaposleni u preduzeu, -sredstva preduzea, -organizaciona struktura preduzea. Zaposleni u preduzeu su svi, bez obzira na funkciju koju obavljaju i radno mesto na kome se nalaze. Njihovi meusobni odnosi definisani su zadacima i organizacijom i usklaeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski. Sredstva preduzea. Preduzee raspolae sredstvima kao komponentom svoga rada i poslovanja. Struktura sredstava izraava kvalitativnu uskaenost i odnos pojedinih vrsta sredstava. Ukoliko su sredstva i zadaci usklaeni, nema neizvrenih zadataka, odnosno neiskorienih sredstava. Organizaciona struktura preduzea. Zadatak preduzea izvrava se primenom principa tehnike podele rada. Primenom tog principa, ukupan zadatak preduzea se razlae na zadatke delova preduzea i pojedince, lanove kolektiva. Realizacijom pojedinanih zadataka preduzea obezbeuje se i njegova reprodukcija. Organizacija rada je usklaivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje u svrhu postizanja najveeg uinka, s najmanjim utrokom ljudskog rada i sredstava. U okviru preduzea usklaivanje znai uspostavljanje odreenih optimalnih odnosa izmeu sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Organizaciona struktura prati proces odluivanja u preduzeu i zavisi od toga dali je preduzee centralizovano ili decentralizovano. Centralizovano prreduzee ima hijerarhisku strukturu upravljanja i rukovoenja. Decentralizovani procesi odluivanja i upravljanje putem kapitala, podrazumevaju takvu organizacionu strukturu u kojoj delovi preduzea imaju punu poslovnu ali i razvojnu autonomiju.

Preduzee i organizacija
Preduzee ostvaruje ekonomske i drutvene zahteve i ciljeve u okviru odgovarajue organizacije. Ono funkcionie usklaivanjem zahteva drutva, samog preduzea i radnog kolektiva.Ciljevi preduzea ne mogu se ostvariti bez adekvatne organizacije, a organizacija nema svrhu bez odgovarajuih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarenju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzea time to obezbeuje skladan odnos i racionalno angaovanje svih komponenata, faktora preduzea.Organizaciono posmatrano, preduzee predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) izmeu kojih i unutar kijoh postoje odnosi organizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva

Sistemski koncept preduzea

Sistemeki prilaz omoguava sagledavanje karakteristika modela preduzea i njegovo funkcionisanje. Preduzee je sistem sastavljen od delova podsistema. Preduzee je jedinstvena poslovna i upravljaka celina sastavljena od relatino nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze, preduzee prima energiju informacije od poslovnog okruenja, a preko izlaznih veza prima energiju i informacije drugih sistema u okruenju.

Preduzee posluje poekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema.Njegove aktivnosti se zasnivaju na zakonima trita i principu ostvarenja dobiti, kao osnovni motiv za ostvarivanje poslovnih rezultata. Preduzee je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve. Preduzee se i organizuje radi ostvarenja ciljeva i zadataka. Zaposleni u preduzeu, poslovi i zadaci se meusobno povezuju tako da predstavljaju celinu. Preduzee je dinamiki sistem, podloan stalnim promenama. Preduzeese menja prema uticajima i zahtevima funkconalnog okruenja (drava, trite, kupci, dobavljai, tehnologija i sl.).

VELIINA PREDUZEA
Za ekonomiju svakog preduzea bitna je njegova veliina. U ekonomici preduzea i praksi se koriste razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u voenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razliitih vrsta prefuzea. Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzima: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl. Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen odnos izmeubroja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliitih veliina se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjuju. Velika preduzea su noioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja, iako nisu strateki nosioci ekonomskog razvoja. Mala preduzea: Ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzee po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzea. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj. Preko malih preduzea se lake prenosi savremena tehnologija, podstie kreativnost i inovacije. Mala preduzea imaju imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Srednja preduzea. Ova preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imajuodreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzea su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacijeposlova i zaokruenost radnog itehnolokog procesa. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea su obino prevlaujua u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. Veliko preduzee. Ova preduzea raspolau velikim kapitalom i pokrivaju velika trita. Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih. Veliina preduzeaomoguuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih obeleja velikog preduzea. Veliko preduzee ima uticaj na trite, to je pokazatelj njegove trine moi. Pravilo je da veliko preduzee, zahvaljujui prednostima ekonomije obima i efektima trine moi, obezbeuje i vei profit. S obzirom na iri privredni znaaj velikih preduzea, drava je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzea su nosioci odreenih oblasti proizvodnje, pa slue kao okosnica razvoja itavog niza drugih preduzea.

POSLOVNA POLITIKA PREDUZEA

Poslovnu politiku preduzea moemo razliito definisati shodno njenoj sadrini i obuhvatnosti. Poslovna poitika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzea, kao i metoda i sredstva za ostvarivanje tih ciljeva. Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljunih pitanja poslovne politike. Konkretizacijom ciljeva, aktivnosti, radnih kolektiva usmeravaju se u eljenom pravcu. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za poslovni uspeh preuzea. Pri izboru metoda i sredstava za ostvarenje ciljeva, preduzee vodi rauna o njihovoj efikasnosti sa stanovita rezultata, ali i naelima poslovnog morala. Eksterni faktori (izvan preduzea) odreuju ciljeve i politiku preduzea prema okruenju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzea iz spoljnih izvora , nabavku i prodaju elemenata proizvodnje i sl. Unutranji faktori poslovne politike obuhvataju unutranja pitanja preduzea kao to su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansiske tokove u okviru preduzea, pitanje raspodele i stimulacije zaposlenih i sl. Posmatrano prema funkciji preduzea, poslovna politika se moe posmatrati kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansiska politika, politika informisanja, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika zarada i dr. Sa stanovitafunkcije upravljanja i definicije ciljeva preduzea moe se razlikovati: dugorona i kratkorona poslovna politika, pri emu se dugorona, odnosi na dui vremenski period, a kratkorona na tekue planove i aktivnosti preduzea. Poslovna politika se definie i konkretizuje kroz ciljeve i zadatke. Cilevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su usklaeni sa mogunostima i resursima preduzea. Samo optimalna reenja obezbeuju najpovoljnije ekonomske efekte preduzea. Poznavanje injenica koje su bitne za uspeno poslovanje i formiranje poslovne politike preduzea proiruju njegove ekonomske horizonte. Taj ekonomski horizont predstavlja bazu za poslovnu politiku preduzea. Proirivanje ekonomske baze, koja se obezbeuje i istraivanjem trita, omoguuje se preduzeu da sa manje rizika postavlja ciljeve poslovne politike i mere za njihovo otvarenje.Administrativna i zakonska ogranienja mogu da utiu na reviziju ili pak, sporo i neefikasno sprovoenje poslovne politike preduzea.

POLOAJ PREDUZEA NAOJ PRIVREDI

Poloaj preduzea se u naoj praksi menjao u skladu sa promenama i karakteristikama drutvenog i privrednog sistema. On se ogledao: 1.u poloaju preduzea kao proizvoaa, odnosno osnovnog subjekta privreivanja, 2.u njegovoj ulozi i funkcji na tritu, 3.u pravu uea i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit i lini dohoci), 4.u formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzea, 5.u odnosu prema dravnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu politiku preduzea, Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao poloaj preduzea u pojedinim razvojnim fazama drutvenog i privrednog sistema.

Administrativno upravljanje privredom

Administrativni period upravljanja karakterie centralistiko-plansko upravljanje i dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzea bile su potpuno ograniene, a sredstva za proizvodnju bila su vlasnitvo drave. Preduzeima upravlja direktor kao predstavnik drave, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod nadzorom organa drave.

10

POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZEA

Najnoviju fazu u razvoju preduzea karakterie vraanje preduzeu kao ekonomskoj kategoriji i njegovim klasinim funkcijama, na osnovama dostignua ekonomike preduzea i prakse u svetu. Sutinske promene u pravnom, ekonomskom i organizacionom uobliavanju preduzea ko privrednih subjekata uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi put izvrio klasifikaciju preduzea na svojinskoj osnovi. On predvia postojanje preduzea u raznim oblicima svojine; h) u drutvenoj svojini, i) u zadrunoj svojini, j) u meovitoj svojini, k) u privatnoj svojini. Izvan ove klasifikacije ostala su preduzea za zapoljavanje invalida i ugovorna preduzea. Zaisno od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na preduuzea (drutveno, zadruno, privatno, ugovorno, javno i sloeno preduzee) i trgovaka drutva (deoniarsko, drutvo sa ogranienom odgovornou i holding kao oblik udruivanja preduzea u obliku trgovakih drutava). Preduzea se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama: l) prema stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzea) 2) prema karakteru delatnosti (privredna i neprivredna), 3) prema nainu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivaa i uz saglasnost dravnih organa), 4) prema formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna), 5) prema veliini (mala, srednje i velika), 6) prema vremenu (koja se osnivaju na neodreeno i odreeno reme) i dr. Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih poslova, formiraju se raznovrsni oblici preduzea, razliite svojine, sadraja i unutranje strukture. Taj pristup je jo detaljnije razraen Zakonom o preduzeima iz 1996. godine, kojim je utvrena celovita koncepcija preduzea kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.

OBLICI I VRSTE PREDUZEA U SAVREMENIM USLOVIMA

Trini uslovi u kojima se savremena preduzea osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizacijapreduzea. Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledee institucionalne oblike preduzea: 1. inokosna preduzea, 2. drutva lica, 3. drutva kapitala, i 4. zadruge. Ova podela oznaava grupisanje preduzea po specifinim karakteristikama njihove sadrine.

11

Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori, novim zakonom o preduzeima uvodi i razrauje sledee oblike preduzea. - privredno drutvo, - drutveno preduzee, - javno preduzee.

INOKOSNO PREDUZEE
Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnikog organizovanja u privredi. To je preduzee koje osniva, oganizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac, vlasnik. On ulae kapital u inokosno preduzee i vodi ga kao svoj sopstveni biznis. Prednosti inokosnog preduzea su u visokoj motivisanosti za profit (dobit), efikasnosti kontrole i efikaasnom menamentu. Nedostatak je u visokom riziku za vlasnika preduzea. Inokosna preduzea su najbrojnija u razvijenim zemljama.

DRUTVA LICA
Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udruuju dva ili vie lica radi ostvarivanja odreenih zajednikih ciljeva. Drutva lica se nazivaju jo i partnerska ili ortaka drutva. Njih sainjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinani vlasnici. U praksi se drutva lica javljaju kao: - javno trgovako ili ortako drutvo, - komanditno drutvo. Ortako drutvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udruuju dva ili vie partnera. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortakih drutava - javno ortako drutvo, - tajno ortako drutvo. U javnom ortakom drutvu partneri su poznati, a u tajnom naajee nisu poznati javnosti. Oni su poznati samo lanovima drutva. Komanditno drutvo je u trinj privredi uobiajeni oblik organizacije preduzea kao drutva lica. U ovom drutvu bar jedan ortak ne odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocima drutva, ve ogranieno, i to u visini njegovog uloga u drutvu.Postoji vie prednosti koje upuuju preduzea da se organizuju u ovu pravnu formu: poreske pogodnosti, ogranienje odgovornosti (jemstva) i nezavisnost poslovodstva od promene ortaka i sl.

DRUTVO KAPITALA
Se bitno razlikuje od drutva lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital, koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Poto ulagai sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzea, to su ulozi u ovim drutvima lako prenosivi.Ova drutva se dele na: - akcionarsko drutvo, - drutvo sa ogranienom odgovornou, - komanditno drutvo na akcije. Akcionarsko drutvo se moe definisati kao preduzee koje osniva jedno ili vie pravnih, odnosno fiikih lica, pod zajednikom firmom, radi obavljanja odreene delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzea je definisana i podeljena na akcije

12

odreene nominalne vrednosti. Upravljanje akcionarskim drutvom vre odgovarajui organi koje po pravilu ine: - skuptina drutva (ili skuptina akcionara) - upravni odbor, - nadzorni odbor i - direkor. Drutvo sa ogranienom odgovornou je privredno drutvo koje radi obavljanja privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizika lica sa unapred utvrenom osnovnom glavnicom i sa razlikom lanova za poslovanje druva do visine svog uloga u njemu. Dobit drutva se po pravilu deli meu lanovima srazmerno udelima, to vai i za gubitak. Komanditno drutvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog drutva. Ortaci su i akcionari drutva tako da svojim ulozima uestvuju u osnovnom kapitalu drutva podeljenom na akcije, bez line odgovornosti za obaveze drutva.

ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZEA

Zadruge su, drutva koja se formiraju udruivanjem lanova sa ciljem da se njihovo poslovanje podstie i pospeuje zajednikim preduzetnitvom. U praksi oni ine male, srednje, ponekad i vee poslovne sisteme. Karakteristike zadrugas su: - ravnopravno lanstvo, - uee svih zadrugara u organima zadruge, - neprofitni karakter udruenja.

DRUTVENO PREDUZEE
Drutveno preduzee je preovlaujui oblik organizovanja u jugoslovenskoj privredi poslednjih decenija. Ono je opredeljeno drutvenim kapitalom kiji je podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti. Neeikasnost i neracionalnost esto vode slabljenju konkurentske pozicije ovih preduzea na tritu u odnosu na druge vrste preduzea, organizovanih kao drutva lica ili drutva kapitala.

JAVNO PREDUZEE
Javna preduzea spadaju u grupu dravnih preduzea. Osnivaju se u oblastima od posebnog interesa za dravu i sa dravnim kapialom.

13

VRSTE PREDUZEA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE

Poredoptih uslova i klasifikacije preduzea, odreenih zakonskom regulativom, preduzea se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvaenih podela preduzea je na: - proizvodna preduzea, - trgovinska preduzea, - usluna preduzea. Proizvodna preduzea se organizuju prema tehnolokim funkcijama u zaokruenom procesu rada. Trite ovih preduzea su proizvodne aktivnosti. U ovoj vrsti preduzea, njegovi tehniko-tehnoloki zaokrueni delovi , mogu obavljati odreene poslovne funkcije za celinu preduzea. Trgovinska preduzea imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog prometa u reprodukciji. Zbog izraenih trinh karakteridtika, ova preduzea imaju razvijene marketinke aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje proizvoda. Usluna preduzea se formiraju i funkcioniu u tzv. Tercijalnom sektoru usluga. On obuhvata irok spektar uslunih preduzea raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzea je ffleksibilnost i specijalizacija za odreene poslove.

VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI

Korporacije. Najei oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najee, velika preduzea (kompanije), ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije je to omoguava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih tedia. Holding kompanije. Holding je sloeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima vie preduzea, od kojih jedno predstavlja matino ili upravljako preduzee, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea. Uobiajeni naziv za matino preduzee je i mati preduzee, a za zavisna preduzea preduzea kerke. Holding ima upravljaku dominacijunad preduzeima kerima i nad sistemom kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljakim organima zavisnih preduzea i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzeima. Upravljako potinjavanje i uljuivanje ranije samostalnih preduzea vri se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najee deava kad ova preduzea zapadnu u tzak materijalni poloaj. Vea i snanija preduzea ih tada guutaju, ukljuuju u svoj sastav, oduzimajui im upravljaku autonomiju. Holding moe bit, ist i meovit. ist holding je preduzee koje se iskljuivo bavi upravljakim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzeima. Meoviti holding, pored upravljakog poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslunih delatnosti.

14

PREDUZEA U TRANZICIJI
Tranzicija je opte prihvaeni termin za proces prelaska na trine kriterijume poslovanja preduzea, kojim se tei ostvarivanju veeg stepena efikasnosti korienja raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa, veeg stepena efikasnosti poslovanja. Ovaj proces reforme nae privrede obuhvata prestruktuiranje preduzea u pogledu: - vlasnitva - organizacije i - upravljanja. Refopma naeg drutva, a posebno privrede, koja je zapoela krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje za trine kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzea. To podrazumeva veu zastupljenost privatne svojine, odreene promene u organizaciji preduzea i uvoenje menadmenta kao modernog sistema upravljanja.

15

ZAKLJUAK
Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomse jaine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapreenja malih i srednjih preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencjama da izae u susret pokretanju navedenih preduzea.

16

Literatura
1. "Poslovna ekonomija ", autori: Stavric Boidar, Paunovic Blagoje i Petkovic Goran, udbenik za ekonomske kole; izdavac: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd

17