Kult privatizacije 21.10.2011.

Tony Judt preveo: Ivica Pavlovi Peanik Svijet Komentiraj Print

Nasuprot ekonomskoj teoriji i popularnom mitu, privatizacija je neefikasna, pie Tony Judt. Margaret Taer, poput Dorda Bua i Tonija Blera nakon nje, nikad nije proputala priliku da ukae na represivnost i intruzivnost centralizovane drave. Zahvaljujui CCTV kamerama, prislukivanju, amerikom Sekretarijatu za unutranju bezbednost, britanskoj Nezavisnoj bezbednosnoj upravi i drugim merama, svevidea kontrola koju savremena drava moe da vri nad svojim graanima stalno se iri. I dok Norveka, Finska, Francuska, Nemaka i Austrija koje sve odreda tite svoje graane "od kolevke pa do groba" - nikad nisu posegle za takvim merama osim u ratu, upravo su ova anglosaksonska drutva, koja toliko dre do slobode, otila najdalje u ovom orvelovskom pravcu. Uzgred, ako treba da identifikujemo samo jednu generalnu optu posledicu intelektualnog prestrojavanja koje je obeleilo poslednju treinu 20. veka, to bi bez sumnje bilo oboavanje privatnog sektora i, konkretno, kult privatizacije. Neki e rei da je entuzijazam prema ukidanju drutvenih dobara bio isto pragmatian. Zato privatizovati? Zato to se, u doba budetskih ogranienja, privatizacijom naizgled tedi novac. Ako drava poseduje neefikasnu fabriku ili je snabdeva skupe usluge - vodovoda, recimo, ili eleznice - ona to preputa privatnim kupcima. Prodaja obezbeuje dravi novac. Istovremeno, prelaskom u privatni sektor, ta institucija postaje efikasnija zahvaljujui delovanju profitnog motiva. Svi su na dobitku, usluga se popravlja, drava se liava nepotrebne odgovornosti, investitori profitiraju, i javni sektor jednokratno dobija novac od prodaje. Na prvi pogled, privatizacija predstavlja odustajanje od dogmatskih naela orijentisanih ka dravi i okree se realnim ekonomskim kalkulacijama.

Na kraju krajeva, "poslovanje nacionalizovanih industrijskih grana u skoro svakoj zemlji nije bilo drastino bolje nego u privatnim ili meovitim kategorijama."1 I nema sumnje da drutveno vlasnitvo ima svoje nedostatke. Ministarstva finansija, naroito u Britaniji, odnosila su se prema potencijalno profitabilnim uslugama kao prema obinim kravama muzarama. Uz minimalne investicije i maksimalno uzimanje profita, punili su se javni trezori. Tako se od eleznica i rudnika oekivalo da obuzdavaju svoje cene iz socijalnih i politikih razloga; ali se istovremeno od njih zahtevalo da donose profit. Dugorono, to ih je pretvorilo u neefikasne slube. Drugde, recimo u vedskoj, drava je bila obazrivija sa svojim ekonomskim manipulacijama, ali je esto do nepodnoljivih granica regulisala zarade, uslove, cene i proizvode. Tako je, uz kratkoronu finansijsku korist, privatizaciji pridodat hipotetiki porast inicijative i efikasnosti. Ako nita drugo, pretpostavljalo se da e preduzee koje je iz javnih prelo u privatne ruke sigurno poslovati sa vizijom dugoronih investicija i efikasnog odreivanja cena. Svedoci smo postepenog prebacivanja drutvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. Toliko o teoriji. Praksa je bila sasvim drugaija. Sa uspostavljanjem moderne drave (pre svega tokom prolog veka), prevoz, bolnice, kole, pote, vojske, zatvori, policijske snage i pristupana kultura - kljune usluge za koje profitni motiv nije podesan - stavljene su pod drutvenu regulaciju i kontrolu. Sada ih vraaju privatnim preduzetnicima. Svedoci smo postepenog prebacivanja drutvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. Nasuprot ekonomskoj teoriji i popularnom mitu, privatizacija je neefikasna. Veina organizacija za koje su drave smatrale da treba da preu u privatni sektor poslovala je s gubitkom: bilo da se radi o eleznicama, rudnicima, potama ili snabdevaima energijom, njihove usluge i trokovi odravanja uvek vie kotaju nego to mogu da prihoduju. Upravo iz ovog razloga, takva drutvena dobra sama po sebi ne privlae kupce, ukoliko se ne ponude po mnogo manjoj ceni. Ali kada drava jeftino prodaje, graani gube. Proraunato je da su, tokom privatizacija za vreme Margaret Taer, planski niske cene po kojima je privatnom sektoru prodavana dugogodinja javna imovina dovele do prebacivanja 14 milijardi funti iz depova poreskih obveznika u ruke deoniara i drugih investitora.

Ovom gubitku treba dodati jo 3 milijarde funti za provizije bankarima koji su posredovali u privatizacijama. Tako je drava praktino platila privatnom sektoru oko 17 milijardi funti (19 milijardi evra) za kupovinu sredstava koja inae ne bi nala kupce. Ovo je ozbiljan novac - priblino jednak kapitalu univerziteta Harvard, na primer, ili godinjem bruto domaem proizvodu Paragvaja ili Bosne i Hercegovine. To se ne moe opisati kao efikasno korienje javnih resursa. Jedan od razloga zato se u Britaniji privatizacija smatra korisnom jeste to to se ona odvijala uporedo sa zavretkom decenija britanskog kaskanja za susedima. Ali ovaj ishod je skoro u celini bio rezultat usporavanja rasta u ostalim dravama: nije bilo naglog preokreta u britanskoj ekonomiji. U najboljoj studiji o britanskoj privatizaciji zakljueno je da je privatizacija, sama po sebi, imala izuzetno skroman uticaj na dugoroni ekonomski rast - dok je kroz nju novac iz ruku poreskih obveznika i potroaa prebaen u depove deoniara novoprivatizovanih kompanija.2 Jedini razlog zato privatni investitori ele da kupe naizgled neefikasna drutvena dobra jeste to to drava za njih eliminie ili smanjuje rizik. Jedini razlog zato privatni investitori ele da kupe naizgled neefikasna drutvena dobra jeste to to drava za njih eliminie ili smanjuje rizik. Na primer, u sluaju londonskog metroa, oformljeno je "javno-privatno partnerstvo" (JPP), i investitori su pozvani da uloe novac. Kupci su bili sigurni da e, ta god da se desi, biti zatieni od ozbiljnog gubitka - to rui ekonomsku argumentaciju za privatizaciju: delovanje profitnog motiva. Pod ovim povlaenim uslovima, privatni sektor e se pokazati u najmanju ruku jednako neefikasan kao drutveni sakupljajui profit i svaljujui gubitke na dravu. Ishod je bila najgora vrsta "meovite ekonomije": individualno preduzee osigurano javnim sredstvima. U Britaniji, novoprivatizovane bolnice redovno propadaju - obino jer se od njih zahteva da donose profit, ali im je zabranjeno da naplauju onoliko koliko misle da trite moe da izdri. U ovom trenutku, bolniki konzorcijumi (poput londonskog metroa, iji je JPP propao 2007.) okreu se dravi i trae od nje da plati trokove. Kada ovo pone da se deava serijski - kao sa nacionalizovanim eleznicama - rezultat e biti lagana de facto renacionalizacija, ali bez ikakvih prednosti javne kontrole.3 Rezultat je moralni rizik. Popularni klie kako su prenaduvane banke koje su do temelja uzdrmale meunarodne finansije 2008. bile "prevelike da propadnu",

naravno, vai i drugde. Nijedna drava nee dozvoliti da joj elezniki sistem jednostavno "propadne". Privatizovanim snabdevaima gasom, ili mreama aviosaobraajne kontrole, ne moe se jednostavno dopustiti da stanu zbog loeg poslovanja ili finansijske nesposobnosti. I naravno, njihova nova uprava i vlasnici to dobro znaju. Zanimljivo je da je ova injenica izmakla inae otrom oku Fridriha Hajeka. Tvrdei da je monopolistike industrije (ukljuujui i eleznice i komunalije) najbolje prepustiti privatnicima, prevideo je implikacije: budui da se takvim vitalnim nacionalnim slubama nikad nee dozvoliti da propadnu, one mogu da povlae rizine poteze, da troe i ulau sredstva kako im volja, znajui da e drava uvek na kraju platiti raun. ***

Amerikanci su privatizovali manje od njihovih britanskih oboavalaca. Ali planski nedovoljno finansiranje prezrenih javnih slubi poput Amtraka proizvelo je nezadovoljavajuu uslugu, i ta institucija je osuena da pre ili kasnije bude ponuena privatnom kupcu po bagatelnoj ceni. Na Novom Zelandu, gde je drava tokom devedesetih privatizovala eleznicu i feribote, novi vlasnici su nemilosrdno rasprodali sve to se moglo prodati. U julu 2008, vlada u Velingtonu

je preko volje preuzela nazad opeljeeni i jo uvek neprofitabilni transport, i vratila ga pod drutvenu kontrolu - uz mnogo vee trokove od onih koji bi bili potrebni za investicije devedesetih. U privatizacionoj prii ima dobitnika i gubitnika. U vedskoj, nakon bankarske krize u kojoj je drava izgubila mnogo novca, (konzervativna) vlada je poetkom devedesetih preusmerila 14 posto do tada dravno monopolizovanih penzijskih doprinosa iz drutvenog sistema u privatne penzione raune. Kao to se moglo predvideti, najveu korist od ove promene imale su osiguravajue kompanije. Isto tako, meu uslovima pod kojima su britanske komunalne slube prodate najboljem ponuau nalo se i "prevremeno penzionisanje" desetina hiljada radnika. Radnici su izgubili posao, dravi je natovaren penzioni teret - ali su deoniari novih privatnih organizacija osloboeni svake odgovornosti. Prebacivanjem vlasnitva na privatne preduzetnike, drava se oslobaa moralnih obaveza. To je raeno vrlo svesno: u Britaniji je od 1979. do 1996. (tj. u vreme Margaret Taer i Dona Mejdora) udeo privatnih usluga koje je plaala drava podignut sa 11 posto na 34 posto, uz najvei skok u oblasti nege starijih, dece i mentalno obolelih. Novoprivatizovani domovi i zdravstvene ustanove su, naravno, spustili kvalitet usluge na minimum, kako bi poveali profit i dividende. Tako je socijalna drava kradimice rasparana u korist aice preduzetnika i deoniara. Ugovori koje drava sklapa s privatnim preduzeima jesu trei i moda najubedljiviji argument protiv privatizacije. Mnoge slube kojih drava eli da se otarasi funkcioniu loe: uprava je loa, ulaganja su nedovoljna itd. Meutim, koliko god loe funkcionisale, potanske usluge, eleznice, staraki domovi, zatvori, i druge slube ocenjene kao dobre za privatizaciju, ne mogu se u potpunosti prepustiti volji trita. U ogromnoj veini sluajeva, to su aktivnosti koje neko mora da regulie - zato su i zavrile u dravnim rukama. Ovo poluprivatno, poludravno oslobaanje od sutinski kolektivne odgovornosti vraa nas na jednu staru priu. Ako vas danas u Americi poseti poreska inspekcija, to je zato to je drava odluila da sprovede istragu; ali sami inspektori e najverovatnije biti iz privatne kompanije. Tu kompaniju je za ovaj posao unajmila drava, isto kao to privatne agencije sklapaju ugovore sa Vaingtonom za poslove obezbeenja, prevoza i tehnike ekspertize (radei za profit) u Iraku i Avganistanu.

*** U osnovi, privatizacijom se vraa unazad jedan vievekovni proces, gde se drava prihvatala onih stvari koje pojedinci nisu mogli ili nisu eleli da rade. U osnovi, privatizacijom se vraa unazad jedan vievekovni proces, gde se drava prihvatala onih stvari koje pojedinci nisu mogli ili nisu eleli da rade. Pogubne posledice po drutveni ivot, kako to esto biva, promaljaju se iz novog tehnokratskog argona. U dananjim engleskim visokokolskim krugovima, razgovorom dominira metafora trita. Dekani i efovi odseka upinju se da procene "uinak" i ekonomski "uticaj" u svojim procenama kvaliteta neijeg rada. Kada engleski politiari i inovnici pokuavaju da opravdaju naputanje tradicionalnih monopola nad javnim slubama, govore o "diversifikaciji snabdevaa". Kada je britanski sekretar za rad i penzije u junu 2008. najavio planove za privatizaciju javnih slubi - ukljuujui i kratkorono palijativne mere o "radu za socijalnu pomo", koji e Vajtholu omoguiti da objavljuje nerealno niske procente nezaposlenosti - opisao je taj projekat kao "optimizaciju pruanja socijalne pomoi". ta za korisnike ovih sjajnih mera znai injenica da je sve, od lokalnog prevoza do regionalnog socijanog radnika, sada u slubi neke privatne kompanije, koja svoje poslovanje meri iskljuivo kratkoronom profitabilnou? Pre svega, javlja se negativan socijalni uticaj (da se posluimo ovim novogovorom). Glavni nedostaci starih javnih slubi bili su restriktivni propisi i ustanove - jednoobrazni model za sve - sa kojima su obino povezivane: vedske prodavnice alkohola, bifei britanske eleznice, sindikalni francuski zavodi za nezaposlene i tako dalje. Ali makar su svima omoguavale jednak pristup, i u svakom sluaju, shvatane su kao drutvena odgovornost. Porast preduzetnike kulture je sve to unitio. Moda je privatizovanom telefonskom operateru u interesu da obezbedi ljubazne, automatizovane kolcentre koji e primati reklamacije (dok u starom nacionalizovanom sistemu alioci nisu imali iluzija da ih iko slua); ali nita se sutinski ne menja. tavie, socijalna usluga koju prua privatna kompanija ne predstavlja se kao kolektivno dobro na koje svi graani polau pravo. Nije iznenaujue to sve manje ljudi zahteva prava i usluge koje im po zakonu pripadaju. Rezultat je krnje drutvo. Iz perspektive oveka sa dna - koji trai isplatu nadoknade za nezaposlenost, zdravstvenu negu, socijalnu naknadu ili neku drugu

zvanino odobrenu uslugu - on se vie instinktivno ne okree dravi, inovnicima ili vladi. Uslugu ili naknadu sada "obezbeuje" privatni posrednik. Posledica je da je gusta mrea socijalne interakcije svedena na minimum, i graanina za dravu vezuje samo autoritet i poslunost. Ovo reduciranje "drutva" na tanku membranu odnosa izmeu privatnih pojedinaca danas se predstavlja kao tenja libertarijanaca i zagovornika trita. Ali ne treba zaboraviti da je to bio prvobitni san jakobinaca, boljevika i nacista: ako nas nita ne vezuje kao zajednicu ili drutvo, onda smo potpuno zavisni od drave. Vlade koje su previe slabe ili previe diskreditovane da bi delovale kroz svoje graane ee e se sluiti drugim sredstvima: opominjanjem, nagovaranjem, pretnjama, i na kraju prisiljavanjem naroda da ih slua. Gubitak socijalnog smisla artikulisanog kroz javne slube zapravo pojaava neobuzdanu snagu premone drave. U ovom procesu nema nieg tajanstvenog: lepo ga je opisao Edmund Berk u kritici Francuske revolucije. Svako drutvo, pie on u Razmiljanjima o revoluciji u Francuskoj, koje unitava tkivo svoje drave, ubrzo e biti "samleveno u prah i estice individualnosti". Otklanjanjem javnih slubi i njihovim reduciranjem na mreu unajmljenih privatnih snabdevaa, otpoeli smo rasparavanje drutvenog tkiva. to se tie praha i estica individualnosti: to najvie lii na Hobsov rat svih protiv svih, gde za mnoge ivot ponovo postaje usamljenika, bedna i prilino prljava rabota.

Odlomak iz knjige Teko zemlji, u prevodu Ivice Pavlovia, koja ovih dana izlazi iz tampe u izdanju Peanika.

[1] Daniel Bell, The Cultural Contradictions of Capitalism (New York: Basic Books, 1976), str. 275. [2] Massimo Florio, The G reat Divestiture: Evaluating the Welfare Impact of the British Privatizations 19791997 (Cambridge: The MIT Press, 2006), str. 342.

[3] Poslednje godine svog postojanja, 1994, dravna eleznica British Rail kotala je poreske obveznike 950 miliona funti (milijardu evra). Do 2008, njena poluprivatna naslednica, Network Rail, kotala je poreske obveznike 5 milijardi funti (5,7 milijardi evra).

Tagovi: privatizacija, Tony Judt Prijavi lanak na: Twitter Facebook prethodno1 Vezane vijesti

Brzo i lako do diplome Howard Hotson razotkriva privatna profitna sveuilita koja su tek odnedavno prisutna u Engleskoj. Objavljeno: 18.10.2011.

Kako Europa kae Zakon o Ini prvo e biti poslan u Bruxelles po miljenje u Europsku komisiju pa tek onda u Sabor Objavljeno: 29.09.2011.

Drugi val prisvajanja drutvenih resursa Vedran Horvat: Ne postoji niti jedna relevantna politika stranka koja u programu nudi bitan iskorak od postojeeg razvojnog modela. Objavljeno: 27.09.2011.

Zlo putuje zemljom Knjiga Tonya Judta o ulozi socijalne demokracije u iznalaenju izlaska iz drutvene krize uskoro izlazi u hrvatskom prijevodu. Objavljeno: 08.09.2011.

Tumanov miks domoljublja i profita Da se vlast odlui obraunati s ratnim profiterstvom morala bi se samoubiti, a ona, iako jest grozna, samoubilakih intencija ipak nema. Objavljeno: 02.09.2011. dodaj komentar 23 komentara 1. Ivan22.10.2011. 15:59#1 Dravoljupci, evo to je 2002. va prepametni Stoglitz, plaeni savjetnik Fannie Maea, pisao o rizinosti kupovine nekretnina posredovanjem dravnih firmi Fannie Mae i Freddie Mac: "Ova analiza pokazuje da je vjerojatnost oka znaajno manja od 1 na 500.000 i moda ak manja od 1 na 3 milijuna. Imajui u vidu ovu nisku vjerojatnost oka i pretpostavljajui da Fannie Mae i Freddie Mac dre dovoljan kapital da podnesu ok, izlaganje drave riziku da ove firmu postanu nesolventne je veoma malo." 2. Mato22.10.2011. 14:35#2 Zato treba zabraniti HDZ?

# Zato to su u zemlju dovukli nitarije s ko`ca i konopca koji su nas bacili u blato drutveno i ekonomski: uak, Mudrini, Milas, Beljo # Zato to su asistirali Miloeviu i srpskim tvorcima rata podstiui proustake izljeve, umjesto da smo se branili antifaistikom tradicijom. Na etnike se krenulo ustaama, iako je poznato da su oni u povijesti bili jako dobri prijatelji i suradnici nacista i faista # Zato to su kroz pretvorbu i privatizaciju opljakali Hrvatsku kao nitko nikada u povijesti i unitili perspektivu buduim generacijama # Zato to nisu proglasili ratno stanje da njihovi sinovi ne bi ili na ratite i da bi njihovi tienici mogli opljakati dravu dok drugi ginu u ratu za koji je i HDZ zasluan # Zato to su dopustili da lopovi sa stranakim iskaznicama unitavaju potene poduzetnike neplaanjem rauna, zatvaranjem dunikih tvrtki i otvaranjem novih da bi istu rabotu obavili vie od nekoliko puta # Zato to nisu kanjavali ve poticali kriminal svake vrste # Zato to su unitili sudstvo dovodei svoje poslunike kadrove # Zato to su instalirali podobnost i poslunost kao jedine kriterije pri zapoljavanju # Zato to su guili medijske slobode i okupirali HRT da bi na njemu instalirali spodobe koje i danas provode njihov program # Zato to su raspirivali mrnju i najnie insinkte

# Zato to su izbornim ininjeringom i glasovima zatvorenika uveli HSP u Sabor da bi imali desnije strailo od sebe # Zato to su unitili ugled Hrvatske meu njenim graanima i u svijetu # Zato to su inteligentni ljudi emigrirali jer nisu mogli prosperirati u svojoj zemlji # Zato to su od Sabora napravili najobiniju svaaonicu, a ne zakonodavno tijelo (uz asistenciju ostalih nesposobnjakovia) # Zato to su sklopili ugovor s Vatikanom koji nema nitko u svijetu i po kojem svake godine crkvi dajemo preko 350 milijuna kuna # Zato to se imovina vraa ckrvi i pri tome se izbacuju vrtii, knjinice, fakulteti # Zato to su uveli vjeronauk u kole i na taj nain podijelili djecu to je zloin samo po sebi u toj osjetljivoj dobi # Zato jer se podilazi popovima u svim vanim drutvenim pitanjima # Zato jer zakon o umjetnoj oplodnji donosi primitivni, religijski zatucan ministar # Zato jer se unitava ono to je preostalo da bi se lake prodalo # Zato to im je na pameti samo punjenje prorauna na raun graana # Zato to su potpuno politiki i na bilo koji drugi nain neodgovorni

Zato to ovu dravu sigurno nee spasiti oni koji su je unitiliZabranjujui HDZ spaavamo zemlju. to je bitnije? 3. trleidiot22.10.2011. 13:39#3 trljavi povuci se , opet su te satrali u raspravi. Ti si mazohist, niti jednu raspravu jo nisi dobio, ljudi ti se ismijavaju , jadan si :)) Koliki ti je skor? 0 :45 ? :))) 4. trle22.10.2011. 12:45#4 glupsone, jugoslavija je bankrotila 1982. kao i vei dio socijalistikih zemalja. rumunjska koju godinu ranije. jel tebi ita znai inflacija kad usporeuje 2 razliita razdoblja? jugoslavija se da se i htjela zaduit kao i hrvatska ne bi mogla, drugo vrijeme. dakle i za 80-e su krive kapitalistike reforme? :))) dakle kao to vidimo nita ne zna. nezna ni povijest svoje voljene jugoslavije, ne zna da je bankrotirala, ne zna da je uvozila vie nego to je izvozila, ne zna ni za spaavanje dravnih banaka u hrvatskoj....ti nita ne zna. a pravi se da zna. 5. @trle22.10.2011. 05:52#5 Jugoslavija ni slucajno nije bankrotirala, nego su je unistili oni koji su od toga imali koristi da bi ju mogli opljackati i obogatiti se! Naravno da stalno treba usporedjivati dug Jugoslavije i post-jugoslavenskih zemalja i RH sa SRH, da bi ljudi mogli poceti misliti. Da bi ljudi eventualno mogli progledati! Jer, kad je dug RH 20 puta veci od duga SRH, i stalno se povecava, to puno govori. Ne samo o proslosti, nego i o buducnosti. "glupo je usporeivati 2000 sa 1989. budui da je propast u prvim godinama 90-ih nastavak trenda iz 80-ih."

Vidim da si ti veci strucnjak od Stiglitza? Hoces li mu napisati pismo da ponisti knjigu? E vidis, on ne misli da je za siromasenje tranzicijskih zemalja kriv socijalizam, nego su naravno, krive kapitalisticke reforme koje su provedene na takav nacin da su upropascavale ekonomije tranzicijskih zemalja, umjesto da ih unaprijede. Ako si vec za kapitalizam, i pojma nemas niti hoces da imas pojma o socijalistickoj Jugoslaviji i SRH, onda bar preuzmi odgovornost za sistem kojega branis: a to je sistem koji od Hrvatske radi koloniju bez politickog ili ekonomskog suvereniteta, gdje su unistene industrija, poljoprivreda, skolstvo, zdravstvo. I zdrav razum! Cemu si ti ocit primjer! 6. trle22.10.2011. 04:50#6 a tko je rekao da asian miracle ima veze s jugoslavijom? jesi ti pismen? Spomenuo sam stiglitzev rad u kojem govori o ulozi drave u gospodarstvu i istie da pozitivni primjeri dravnog intervencionizma u aziji ne ukljuuju dravno vlasnitvo i mikromenadment nego ulaganje u obrazovanje poticanje tednje itd.. jesi sad konano shvatio? zemlje istonog bloka su propadale kompletne 80-e i glupo je usporeivati 2000 sa 1989. budui da je propast u prvim godinama 90-ih nastavak trenda iz 80-ih. jugoslavija je 80 kao i ostatak komunistikih zemalja jednako tako ivjela na dug i bankrotirala je. dakle ivot na dug nije luksuz kapitalistikih zemalja. i koji idiot usporeuje dug iz 80-ih s sadanjim dugom? 7. @trle22.10.2011. 04:28#7 Jesi li ti normalan? Ti uistinu hoces da laziras stvari? Da li ti svoje izmisljene podatke hoces da pripses Stiglitzu? Koje veze ima "asian miracle" sa

Jugoslavijom? Ono sto je Stiglitz uistinu napisao u "Globalization and its Discontents", koja je knjiga prevedena i na Hrvatski, to je da su sve zemalja istocne Evrope ukljucujuci i post-jugoslavenske zemlje, po svim ekonomskim pokazateljima bile gore 2000. nego 1989. kad je pao berlinski zid. Sve osim Slovenije i jos 3 zemlje. On isto tako pokazuje da su neke zemlje bile tragicno ekonomski unazadjene. Kao na pr. Ukrajina, ciji je GDP pao na jednu trecinu u usporedbi sa socijalistickim periodom. Ili Rusija, u kojoj je unisteno 56% industrije (za usporedbu, u WW2 je bilo unisteno 24% industrije). Dakle, upravo je Stiglitz opisao koju su tragediju dozivjele zemlje u tranziciji i po duzini zivota svojih stanovnika i po svim ostalim pokazateljima. A Hrvatska je po nekim napisima dostigla GDP SRH tek 2006., a po drugima ni tada. Medjutim sve se vidi i prostim okom: Hrvatska zivi na dug, koji niko to ne porice, iznosi danas preko 60 miljardi dolara i stalno raste. Kao sto niko ne porice da je Hrvatska od SFRJ naslijedila 3 miljarde dolara duga. Dakle, Hrvatska ima 20 puta veci dug, koji stalno raste. Covjece, probudi se. Na kojoj ti planeti zivis? 8. trle22.10.2011. 04:07#8 tipian izraz nemoi. jadnie :) 9. @trle22.10.2011. 04:00#9 ahahahahahahahahahahahahahahah Ti zbilja opravdava ono to je tu netko rekao da si vodei redikul :)))))

10.

trle22.10.2011. 03:52#10

dobro budaletino to te svemu moram uit?proitaj od stiglitza asian miracle, znanstveni rad pa e ti puno toga biti jasnije. -jugoslavija je manje izvozila od hrvatske -ivotni vijek u jugoslaviji je bio krai nego u hrvatskoj - broj studenata na teret ministarstva je bio manji nego u hrvatskoj -ivotni standard je bio nii nego u hrvatskoj -ako se sve proizvodilo otkud kolone prema trstu? - stanove je netko plaao....to to su tvoji roditelji bili istaknuti partijci ne znai da su svim dobijali stanove -usporeivati dug iz onih vremena s dananjim je poseban oblik autizma -jugoslavija je poetkom 80-ih imala niu pokrivenost uvoza izvozom nego u najgorim dani RH - hrvatske dravne banke su spaavane 1991. spaavane su i 1996. kretenino! jel vidi da nita ne zna? 11. @Marin22.10.2011. 03:20#11

@@marin "i to to fundamentalno mijenja? ne osuuje ih privatni sud! " To itekako fundamentalno mijenja svijet! 12. @trle22.10.2011. 03:16#12

Ti mi pricas o nabubanim frazetinama, ti koji ni ne znas za drugo osim za ponavljanje tekucih propagandnih floskula? I velis, citao si Stiglitza, a nigdje nisi to nasao? Pa onda citaj jos jednom! Kako bi bilo da pocnes sa "Free Fall"?

A sto se tice Jugoslavenskih poduzeca, cinjenica je da smo imali tisuce poduzeca koje su proizvodile sve i uz to i izvozile, da su te firme proizvodile dovoljno ne samo za normalan zivot svojih gradjana, nego i za besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo, da su obezbjedjivale besplatne stanove i kredite za stanove, itd. itd. itd.. I uza sve to je SRH naslijedila samo 3 miljarde duga. A danas, ne proiavodimo niti za sebe niti izvozimo, niti imamo besplatno zdravstvo, niti imamo besplatno obrazovanje, niti dobivamo stanove, ali zato imamo preko 60 miljardi dolara dugova? I idiotu je jasno koja je onda ekonomija uspjesnija. "jesi uo za spaavanje hrvatskih banaka? dravnih banaka? " Ovo mi je stvarno prva vijest. Ja mislio da Hrvatska nema banaka, da ih je sve prodala strancima i da su sve privatne? Daj me prosvijetli, koje su to drzavne hrvatske banke? 13. @marin22.10.2011. 03:12#13

i to to fundamentalno mijenja? ne osuuje ih privatni sud! 14. @Marin22.10.2011. 03:11#14

Nebi vjerovao u nekim manjim mjestima privatne tvrtke obavljaju posao policije. E ako je neto bolesno onda je to teki stadij bolesti neoliberalnog uma. 15. @Marin22.10.2011. 03:01#15

Nemoj se nista cuditi, danas u Americi, sutra u Hrvatskoj, zna se!

Uostalom, to mozda objasnjava zasto Amerika ima 5% svjetskog stanovnistva, a 25% svjetskih zatvorenika. Svaka kapitalisticka firma treba imati sto veci profit, dakle treba sto vise ljudi trpati u zatvore! 16. Marin22.10.2011. 02:41#16

U SAD-u je dobar dio zatvora, da, zatvora, u privatnom vlasnistvu, te su dionice doticnih firmi, ili ne znam kako da to vec nazovem, prisutne na burzama. E, ako je ista bolesno u ovom drustvu - to je bolesno!! 17. trle22.10.2011. 02:00#17

ajde klinjo ne brabonjaj. jedino to znate papagajski ponavljati jesu primjeri iz posljednje krize. jesi uo za spaavanje hrvatskih banaka? dravnih banaka? jesi uo za nedavno spaavanje nove ljubljanske banke? dravne banke. jesi uo za spaavanja kineski dravnih banaka? itd...itd...dakle deki si odabere primjer, izuzetak i onda mae njima nastojei ga prikazati kao pravilo. za razliku od tebe ja sam itao stiglitza pa mi ne prodaj muda pod bubrege. on to nigdje nije tvrdio. dapae na primjeru azijskih gospodarstava je naveo pozitivnu ulogu drave u gospodarstvu no ona ne ukljuuje mikromenadment i kompanije u dravnom vlasnitvu. a on je valjda najljeviji od ekonomista vrijednih spomena. produktivna jugoslavenska poduzea? da ne znam kako misli ozbiljno mislio bi da si nekakva aljivdija koji se sprda s jugoslavenskim poduzeima. 50% jugoslavenskih poduzea je imalo gubitak iznad visine kapitala. produktivnost po radniku je bila debelo ispod zapadnog prosjeka. oemo o primjerima? konar, prvomajska, jugoplastika? ako misli ulazit u diskusiji tri nabubane frazetine ti nee biti dovoljne. 18. @trle22.10.2011. 01:51#18

Dapace, uopce nije tocno da privatne tvrtke posluju bolje od drzavnih. I drzavne i privatne tvrtke mogu poslovati i dobro i lose, zavisno o tome kako se njima upravlja. To tvrdi izmedju ostalih i americki nobelovac Stiglitz. A to se vidi i iz prakse. U SFRJ je radilo tisuce produktivnih tvrtki. Dok u post-jugoslavenskim zemljama ima malo tvrtki koje dobro posluju, tj. vecina post-jugoslavenskih zemalja zive od kredita, a ne od vlastite produkcije. Zato i jesu ukupno zaduzene za preko 160 miljardi dolara, dok je SFRJ kad se raspala bila zaduzena za 10 - 16 miljardi dolara, tj. najmanje deset puta manje. Danas je "sve privatizirati" doseglo nivo biblijskih dogmi. A to koriste snalazljivi lopovi da jeftino dobiju tvrtku od drzave, opljackaju ju, onda ju opet daju drzavi da ju sanira novcem poreznih obveznika, i onda im ju saniranu vrati da bi ponovo mogli pljackati. 19. @Dravni slubenik22.10.2011. 01:31#19

Trle ti je ovdje poznati redikul, ne troi vrijeme na njega. 20. Dravni slubenik22.10.2011. 01:30#20

Da , vidimo kako su uspjene , mora ih drava spaavat novcem "nesposobnih i neobrazovanih" . Svaki dan propadne na tisue glupih privatnika. Sinopec je dravno poduzee u Kini koje je prije nekoliko godina bilo najvea kompanija na svijetu, dakle te tvoje "ozbiljne " komparativne studije kurca ne vrijede. Glup si i nesposoban ko privatnik. 21. trle22.10.2011. 01:13#21

sere koliko si dug i irok. sve komparativne studije pokazuju da je privatno upravljanje efikasnije od dravnog. da nije tako centralno planiranje ne bi propalo. a ovaj frajer si bira primjere koji mu pau. jebe takvog strunjaka 22. Dravni slubenik22.10.2011. 00:48#22

Privatnici su nesposobni. Povijest privatnog poslovnog neuspjeha neusporedivo je vei od onoga u rukama drave. Teza da je gospodarstvo u privatnim rukama bolje od onoga u dravnim je naprosto ideoloka glupost koja nema veze sa stvarnou. 23. ap21.10.2011. 18:45#23

U SFRJ je privatizacija krenula bitno ranije. Partija je privatizirala malo po malo sve i usput likvidirala i eliminirala vlasnike i suvlasnike - i zatvore, logore, policiju, sudstvo ... Pri kraju se pod tzv. Markovievom reformom pod navodnim spaavanjem navodnog socijlaizma na suavanje, samo na privredu, kao ok mjera nagle zavrene privatizacije ve preteno privatiziranih poduzea za 0 dinara. Iako je to ilo brzo nije nita pomoglo jer su poduzea ve bila preteno privatizirana a cash poduzea potpuno. Onda se je naszvilo frontalno, sve snage, najprije stanovi do rezidencija kao osnova koja jo nije rekla svoje i koja e odluivati, sav novac .... Hrvatska prednjai i ima razmjerno daleko najveu irinu, ne 200 obitelji a to je copy paste koncepcija iz USA tehnomenadera i Vesne Pusi kao sociologinje (a ne Tumana i Canjuge koji su imali koncepciju svih stalia) nego puno ire. Ne bi bio problem privatizacije pa ni u prvom redu da to nije isto kao i sve drugo po samo upravnom klieu - samo se upravlja tako da je sav prihod i sve to vrijedi nama bez rizika i plaanja i vraanja a sve ostalo vama. Zo

nije superhik varijanta nego neto neuporedivo ekstremnije, jednostavnije i praznije ali to jako privlai i funkcionira. Kako ne bi, npr. potpuna si budala, olo i nita a tako si lako akademik, dobija vilu, samo upravlja i kuri se, masa ostalih slinih budala ti kliu i pue i ti njima ....