UPOTREBA ANIMACIJE

PhET animacija
Kartica ZVUK nam daje vizuelnu predstavu irenja zvunih talasa u zavisnosti od frekvencije I amplitude. (slika 1.)Amplituda predstavlja najveu promenu prtiska sredine. Jaina zvuka zavisi od amplitude oscilacija. Visinu zvuka odreuje frekvencija oscilacija. Uestanost ili frekvencija - kod periodine promene neke veliine, broj punih oscilacija (treperenja, treptaja, ciklusa) u jedinici vremena. Merna jedinica za frekvenciju u Meunarodnom sistemu jedinica (SI) je herc, jedna oscilacija u sekundi, oznaka Hz. Longitudinalni talasi su talasi ije se oscilacije deavaju u pravcu prostiranja, na primer, zvuni talasi.

Slika1. Phet animacija, kartica zvuk Ova animacija nam omoguava uvid u odnos frekvencije I amplitude. Opcija Prikai grafik nam daje prikaz grafika Pritisak na kojem se uoava promena kretanja dijagrama u zavisnosti od jaine pritiska I pozicije izraene u (cm) (slika 2.)

Slika 2.,Grafik Pritisak Klikom na Dodaj detektor dobijamo grafik koji omoguava vizuelnu predstavu odnosa priska I vremena.Pomeranjem detektora u okviru prozora kretanja talasa, menja se I prikazan grafik.(slika 3.)

Slika 3., Dodavanje detektora Osim kretanja talasa, mozemo pratiti I kretanje estica pod uticajem zvuka.(slika 4.)

Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem estica vrstih, tenih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastinosti.

Slika 4. Prikaz estica

Prilikom stopiranja kretanja talasa, mozemo izmeriti talasnu duzinu aktiviranjem merne trake. Uoavamo da talasna duina varira promenom frkvencije. Talasna duina je karakteristika svakog talasa, kao i frekvencija. Svaki talas ima i svoju amplitudu koja oznaava intenzitet talasa. Putovanje talasa opisuje sinusna funkcija, a talasna duina kod transverzalnih talasa je duina izmeu dva susedna vrha talasa (ili dva udubljenja). Merna jedinica za talasnu duinu u Meunarodnom sistemu jedinica SI je metar.Talasna duina je takoe i najkraa razdaljina izmeu dve estice koje osciluju u istoj fazi.Talasna duina oznaava se sa grkim slovom lambda - (slika 5. I slika 6.)

(slika 5.)

Slika 6. Merenje talasne duine

Izborom dva zvunika I podeavanjem razmaka izmeu dolazi do interferencije talasa kao sto je prikazano na slici 7. Interferencija je u fizici, pojava uzajamnog uticaja talasa, iji rezultat moe biti njihovo slabljenje, pojaavanje ili ponitavanje. Interferencija je veoma sloen fiziki proces. Interferencija se obino deava pri interakciji talasa koji su u korelaciji ili koherentni, bilo zato to dolaze iz istog izvora, ili zato to imaju istu ili skoro istu frekvenciju. Efekti interferencije se javljaju kod svih vrsta talasa, na primer, svetlosni, radio, akustini i talasi vodene povrine.

Slika 7. Interferencija talasa

Dodavanjem prepreke (jedan ili dva otvora) I podeavanjem irine otvora vidimo menjanje pravca irenja talasa u odnosu na vrstu I irinu otvora. Refleksija (odraz) je promena pravca fronta talasa na dodirnoj povrini izmeu dva razliita medija, tako da se front talasa vraa u medij iz kojeg je potekao. Uobiajeni primeri su odraz svetlosti, zvuka i vodenih talasa. Zakon refleksije kae da je upadni ugao jednak uglu pod kojim se talas reflektuje.U akustici, refleksija izaziva eho i koristi se u sonarima. Difrakcija predstavlja pojavu prividnog skretanja talasa sa prvobitnog pravca prostiranja (formiranje novih pravaca prostiranja) pri njegovom nailasku na ivice otvora ili na prepreku (slika 8)

Slika 8. irenje talasa kroz otvor Poveanjem frekvencije, talasna duina se smanjuje, a smanjenjem frekvencije, poveava. (slika 9.)

Slika 9. Poveanje frekvencije, smanjenje talasne duine

Na isti nain mozemo koristiti I sledeu Phet animaciju (slika 10.) koja takoe prua veliki izbor mogunosti I uspeno razumevanje gradiva. Sadri kartice: sluaj sa jednim zvunikom, merenje, interferencija dva izvora, interferencija odbijanjem, sluaj sa promenom vazdunog pritiska. Za domai zadatak pokrenuti animaciju I ispitati mnotvo mogunosti koje ona prua. Funkcionise na isti nain kao prethodno predstavljena Phet animacija.

Slika 10. Phet animacija (kartica merenje)

Slika 11. Phet animacije (kartica interferencija odbijanjem)