Vreoci: Stop za izmetanja groblja

Izvor: Beta Beograd -- Metani Vreoca zatraili su da se obustavi izmetanje groblja i tog naselja poto je Upravni sud ponitio reenje Vlade Srbije.

Tim reenjem je utvren opti interes za eksproprijaciju imovine zbog irenja rudnika Kolubara. Zamenik predsednika mesne zajednice Vreoci eljko Stojkovi kazao je da Vreoani zatevaju i da se ukloni policija koja obezbeuje izmetanje grobova i da se potuje generalni plan preseljenja tog naselja u optini Lazarevac. "Na osnovni zahtev je da se potuje zakon", kazao je Stojkovi i dodao da je odluka Upravog suda, doneta 4. avgusta, konana i da je za nastavak preseljanja Vreoca potrebno da Vlada Srbije donese novu odluku o optem interesu za eksproprijaciju imovine.

Rudarski basen Kolubara je najvei ugljenokop u Srbiji iz kojeg se snabdevaju Termoelektrane Nikola Stojkovi je kazao i da naselje Vreoci postoji est vekova, Tesla, koje prozivode vie da ima oko 3.000 stanovnika i da je od 1.170 porodica do od polovine struje za srpsko sada iseljeno 170, ali da jo nije odreena lokacija na koju e trite. Eksploatacija zaliha Vreoci biti preseljeni. uglja ispod Vreoca neophodna je da bi se u Prema procenama strunjaka, Vreoci lee na vie od 500 narednim godinama miliona tona lignita, od ega je groblje na oko 40 miliona obezbedilo redovno tona. Izmetanje groblja koje bi trebalo da omogui snabdevanje termoelektrana. eksploataciju uglja na tom podruju poelo je 4. jula, uz proteste dela metana Vreoca. Kako je naglasio, na vreokom groblju nastavljene su ekshumacije iako je reenje Vlade poniteno.

Ugalj brie Vreoce sa mape

B. PUZOVI | 15. februar 2010. 19:34 | Komentara: 0

Zbog irenja Rudarskog basena Kolubara, varoica kod Lazarevca nestaje 2015. godine. Potpisivanje ugovora o eksproprijaciji u toku. Poele prve isplate avansa

Varoica Vreoci broji 1.200 domainstava

Srodne vesti

Vreoce: Strahuju od zapis-drveta

Vreoci: Ugalj sahranio celo groblje

Poinje konsolidacija "Kolubara-Metala" Vreoci: trajk glau zbog grobova Bivi radnici "Kolubare" tue EPS

Vreoci, varoica kod Lazarevca sa oko 1.200 domainstava i 3.300 stanovnika, od 2015. godine vie nee postojati na geografskoj karti! Zbog irenja povrinskih kopova Rudarskog basena Kolubara kompletni Vreoci bie iseljeni i to je, posle gradnje hidroelektrane erdap, najvei takav poduhvat u Srbiji! Komisije su do sada obavile grubi popis imovine 616 domainstava. Potpisivanje ugovora o eksproprijaciji je u toku, a poele su i prve isplate avansa - 35 odsto vrednosti procenjene imovine. Eksproprijacija ovakvih razmera radi se u dravi jednom u veku. Od decembra prole godine do sada podneto je oko 200 zahteva za eksproprijaciju i Kolubara je prihvatila sve realne zahteve itelja Vreoca, dali smo fer i korektne ponude kae Neboja eran, generalni direktor Rudarskog basena Kolubara. Preseljenje Vreoca kota oko 200 miliona evra, ove godine potroiemo treinu tih sredstava. Izmetanje Vreoca, ispod kojih je 600 miliona tona uglja, strateki je poduhvat, jer obezbeuje dugotrajno funkcionisanje povrinskog kopa Polje D i energetsku stabilnost zemlje. U poslednja dva meseca podneto je oko 200 predloga za takozvanu direktnu eksproprijaciju domainstava, koja je trebalo da budu time obuhvaena 2008. i 2009. godine. Vreoanima koji se sele od ove do 2014. godine bie isplaivan avans - treina grube procene vrednosti imovine. Kad dou na red za eksproprijaciju imovina e biti precizno procenjena. Obezbeeno je oko 5,5 milijardi dinara za iseljavanje Vreoca u toku ove godine. Uz avans Vreoani mogu da dobiju i parcelu u dobro opremljenom naselju Rasadnik u Lazarevcu. Ako to ne ele, mogu da uzmu 30.000 evra za kupovinu placa na drugom mestu - kae eran. - Bojazan pojedinih itelja Vreoca, da e Kolubara, navodno, da uzme samo one delove naselja koji joj trebaju zbog irenja ugljenokopa apsolutno je neosnovan. Programskim osnovama jasno je propisano da se uzimaju i oni delovi Vreoca gde ugalj nikad nee biti kopan. Obavezali smo se da emo eksproprisati kompletne Vreoce. Generalni direktor Kolubare upozorava da iseljenje ovog naselja kasni najmanje - pet godina! Bageri glodari pre dve godine stali su sa otkopavanjem uglja kod vreokog groblja i to, smatra eran, nije smelo da se dozvoli. - Na Polju D zbog toga ugalj kopamo bukvalno pomou tapa i kanapa. Da bismo doli do lignita, na nekim mestima izmetamo jalovinu staru etiri decenije - objanjava eran. - Sve to se deava jer iseljavanje Vreoca nije poelo na vreme. A zato se kasnilo, ne znam. Optimista sam kad je preseljenje Vreoca u pitanju, jer o tome se prialo vie od dve decenije, a sada je konano poela realizacija. to je najvanije, novac za taj poduhvat je obezbeen. OSTVAREN PLAN Svaki drugi kilovat struje u Srbiji proizvede se od uglja sa povrinskih kopova Kolubare. Prole godine ostvarili smo plan proizvodnje od oko 30 miliona tona uglja - kae eran. - Otkriveno je oko 60 miliona tona jalovine. Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu isporuili smo 27,4 miliona tona uglja. Najvei uspeh

lane bilo je putanje dva nova ugljenokopa u rad. Meutim, dva stuba Kolubare su kopovi Tamnava-Zapadno polje i Polje D, koji proizvedu ak 80 odsto uglja.

Upravni sud ponitio odluku o iseljenju Vreoca

B. PUZOVI | 23. septembar 2011. 20:39 | Komentara: 1

Upravni sud u Kragujevcu ponitio reenje vlade Srbije o iseljenju naselja Vreoci. Odluka suda nee nita promeniti. Premetanje grobalja se nastavlja

Kop RB "Kolubara" u Vreocima

Srodne vesti

Vreoci: trajk glau zbog grobova

Rastavljaju Dragutina i Leposavu

Vreoci: Preko groblja do uglja Vreoci: Strepe da e otii samo mrtvi Vreoci: Mrtve sele zbog uglja

LAZAREVAC - Odeljenje Upravnog suda u Kragujevcu ponitilo je reenje Vlade Srbije kojim je utvren opti interes za eksproprijaciju imovine na podruju varoice Vreoci zbog irenja ugljenokopa Rudarskog basena "Kolubara", jer graanima nije bilo omogueno da uestvuju u postupku. U "Kolubari" istiu da e do dobijanja novog reenja o optem interesu, obustaviti eksproprijaciju, ali da se letos zapoeto iseljenje vreokog groblja - nastavlja.

Sud je odluio po tubi grupe itelja Vreoca, nezadovoljnih kako se sprovodi eksproprijacija njihove imovine, pogotovo izmetanje seoskog groblja. Zbog protesta Vreoana, poetak iseljenja groblja nekoliko puta je odlagano, ali je ipak otpoelo letos, uz prisustvo jakih policijskih snaga i andarmerije.

RUDNO BOGATSTVO ZBOG irenja povrinskih kopova potrebno je da se iseli oko 1.200 domainstava sa 3.300 stanovnika, a u narednih godinu dana treba da se izmesti i vie od 5.000 humki sa groblja u Vreocima, ispod kojih se prema procenama strunjaka nalazi oko 600 miliona tona uglja visokog kvaliteta. Te koliine dovoljne su za eksploataciju u narednih pola veka.

- Postupak eksproprijacije sprovoen je u skladu sa utvrenim javnim interesom, po reenju Vlade Srbije od 19. februara 2009. godine, koje je poniteno iz formalnih razloga - kae Predrag Videnovi, portparol Rudarskog basena "Kolubara". - Zbog toga smo podneli novi zahtev za utvrivanje javnog interesa, koji je usaglaen sa odredbama Zakona o eksproprijaciji. Do donoenja novog reenja, neemo podnositi predloge za eksproprijaciju imovine u Vreocima. Videnovi istie da odluka Upravnog suda ne dovodi u pitanje do sada okonane postupke eksproprijacije sa 850 vlasnika domainstava, to je vie od 90 odsto sluajeva. Samo 11 graana podnelo je tubu za ponitavanje opteg interesa, na osnovu koje je Odeljenje Upravnog suda i doneo takvo reenje. Portparol "Kolubare" naglaava da je ponitenje nastalo iz formalnih razloga. U meuvremenu je promenjen zakon po kome e u zahtevu za utvrivanje opteg interesa moi da se napie samo MZ, a ne svaka parcela ponaosob. - Odluka Upravnog suda ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo u sluajevima gde se niko nije alio - kae Videnovi. - Oni koji su se alili trebalo bi da vrate novac koji su dobili kao avans za procenjenu vrednost eksproprisane imovine. Ponitavanje opteg interesa ne spreava nastavak izmetanja groblja koje sprovodimo uz potovanje zakona i dokumenata nadlenih organa. - Da nije otpoelo iseljavanje Vreoca, veoma brzo bi se Srbija suoila sa ozbiljnim manjkom struje, jer ne bi bilo dovoljno uglja za njenu proizvodnju - kae Videnovi. - Svaki drugi kilovat struje u Srbiji proizvede se od uglja iz kopova "Kolubare"!

NOVO REENJE - DOBILI smo uveravanja pravnika da kada bude doneto drugo reenje o optem interesu, neemo morati da podnosimo nove zahteve za eksproprijaciju u sluajevima kada je to ve uinjeno - kae Videnovi. - To znai da postupci nee ii iz poetka, nego e se samo nastaviti.

Vreoci: Preko groblja do uglja

Branko PUZOVI | 09. jul 2011. 20:56 | Komentara: 5

U Vreocima kod Lazarevca po;elo najve'e iseljavanje u novijoj istoriji Srbije. U poduhvatu za Ginisa, bie izmeteno vie od 5.000 humki

Srodne vesti

Vreoci: trajk glau zbog grobova

Rastavljaju Dragutina i Leposavu

Vreoci: Strepe da e otii samo mrtvi Vreoci: Mrtve sele zbog uglja Duli: Preseljenje groblja u Vreocima ve tokom juna

NAJVEE iseljavanje u novijoj istoriji Srbije, jo od gradnje brane na erdapu, otpoelo je u Vreocima kod Lazarevca. Bie preseljeno oko 1.200 domainstava sa 3.300 stanovnika, a u narednih godinu dana treba da se izmesti i vie od 5.000 humki sa vreokog groblja! Ovaj poduhvat nesumnjivo e ui u Ginisovu knjigu rekorda, ali tek kad Vreoci nestanu sa geografske karte. Do sada najvee izmetanje stanovnitva u Evropi - 780 domainstava, obavljeno je u blizini Kelna u Nemakoj i trajalo je deceniju i po. Ovo u Vreocima, prema planu, trebalo bi da se zavri za svega nekoliko godina.

- Da nije otpoelo ve nekoliko puta odlagano iseljavanje Vreoca, vrlo brzo Srbija bi se suoila sa manjkom struje, jer ne bi bilo dovoljno uglja za njenu proizvodnju - kae Predrag Videnovi, portparol Rudarskog basena Kolubara. - Ispod Vreoca nalazi se oko 600 miliona tona uglja visokog kvaliteta, to je dovoljno za eksploataciju u narednih pola veka. A svaki drugi kilovat struje u Srbiji proizvede se od lignita iz Kolubare.
CRNE MEE Novo groblje u naselju Crne Mee u Lazarevcu, u kom je predvieno raseljavanje Vreoana, zauzima oko 30 hektara i ima kapelu od 1.300 kvadratnih metara. Na delu groblja predviene su porodine grobnice, a postoji i prostor za polaganje urni pokojnika. Trg ispred kapele ima oko 4.400 kvadratnih metara. Postoji i deo sa tri nadstrenice veliine 700 kvadratnih metara, ispod kojih moe da se smesti ak 15.000 ljudi!

Iseljavanje Vreoca poelo je od - groblja. Prolog ponedeljka, iznenada, u praskozorje, uz prisustvo jakih policijskih snaga i andarmerije, lazarevaki komunalci uli su u vreoko groblje da bi zapoeli ekshumacije. S obzirom na to da je grupa Vreoana proteklih godina nekoliko puta spreavala da pone izmetanje groblja, policija je i dalje danonono prisutna. - Nema ometanja, radimo po unapred utvrenom planu. Dnevno se ekshumira i na novo lazarevako groblje sahrani tridesetak pokojnika - kae Blagoje Aleksi, predsednik Odbora za preseljenje groblja u Vreocima. - Potujemo sve zakonske i sanitarne norme, a posmrtni ostaci bie preneti uz najvee potovanje i puno uvaavanje verskih i socijalnih obiaja. U martu 2009. godine groblje u Vreocima stavljeno je van upotrebe. U Lazarevcu je izgraeno novo groblje u koje je uloeno oko 570 miliona dinara. Ima savremenu kapelu i oko 17.000 grobnih mesta. Velika veina Vreoana odluila je da njihovi preminuli poivaju na novom lazarevakom groblju. Ekshumaciju obavljaju radnici Javnog komunalnog preduzea Kolubara iz Lazarevca. Njima je optina Lazarevac poverila taj nimalo jednostavan posao, koji treba da se zavri za godinu dana. - Dok ne ponemo iskopavanje, grob se poprska specijalnom tenou za dezinfekciju. Isti postupak ponovi se i kad doemo do poklopca sanduka - objanjavaju komunalci. - Ve su nas prozvali Topalovii ili doktori, zbog belih zatitnih odela, ali to nam ne smeta. Teko je ovo raditi, nije nimalo jednostavno kad remeti mir pokojnika. Ali, ovek na sve ogugla, ovo postane kao i svaki drugi posao... Kad otvore koveg, ako je telo jo ouvano, komunalci posmrtne ostatke premetaju u limeni, pa u drveni sanduk, koji se potom prebacuje u hladnjau, do sahranjivanja. Ako u sanduku zateknu samo kosti, procedura je, kau, mnogo jednostavnija - sve se smeta u plastinu kesu, potom u koveg. - Sve vrednije predmete koje pronaemo uz pokojnika prijavljujemo njihovim potomcima. Do sada smo u sanduku zaticali uglavnom line stvari, metalni novac, ponegde i flau rakije -

kau komunalci. - Sve predmete smetamo zajedno sa posmrtnim ostacima u novi koveg. Potujemo obiaj da uz pokojnika ide ono to mu je na sahrani bilo namenjeno...

Za iseljenje Vreoca do sada je Rudarski basen Kolubara uloio vie od 40 miliona evra. Ove godine za te namene bie izdvojeno jo 20 miliona. Isplaeni su avansi - 30 odsto od grube procene imovine za 365 domainstava. Podneto je oko 550 zahteva za eksproprijaciju, potpuno je isplaeno 150 domainstava. - Manje od desetak odsto Vreoana nije prihvatilo iseljenje, ali ih je svakim danom sve manje. Apsurdno je da su protiv izmetanja vreokog groblja bili upravo oni koji su potpisali ugovor o iseljenju domainstva i kojima je ve isplaen avans - kae portparol Rudarskog basena Kolubara. - Potpisivanjem ugovora prihvatili su sve uslove iseljenja domainstva. Takoe, saglasili su se i sa izmetanjem groblja, pa je neshvatljivo zbog ega su se protiv toga bunili. itelji Vreoca mogu da se presele na 150 placeva bezmalo u centru Lazarevca, infrastrukturno opremljenih. Ponueno im je i da na nekom drugom mestu uzmu plac, ili 30.000 evra u keu i presele se gde hoe. Do sada, najmanje je onih koji su se odluili za placeve. - Preseljenje Vreoca omoguava da se proiri povrinski kop Polje D i doe do zaliha uglja preko potrebnih za proizvodnju struje - kae Predrag Videnovi. - Samim tim bie obezbeen i posao za vie od 10.000 zaposlenih u Kolubari i 7.000 radnika u firmama direktno povezanim sa Rudarskim basenom.

JEDAN SVETENIK - SAHRANjIVANjE pokojnika ekshumiranih iz Vreoca uopte nije regulisano na novom lazarevakom groblju. Ne potuju se termini sahrane, a samo jedan svetenik obavlja opela kae Lazarevanin iji je predak bio sahranjen na groblju u Vreocima. - Rodbina po nekoliko sati eka da se sahrana obavi, a na novom groblju u Lazarevcu uglavnom nema nikog od nadlenih. Sahranjuje se uglavnom po familijama, grobovi su ratrkani na novom groblju, tuno izgleda slika kad pop mora da se eta nekoliko stotina metara od jedne do druge humke da bi obavio opelo...

TRIPUT VEI POSAO - PRE nekoliko godina izmestili smo groblje u selu Mali Borak, u optini Lajkovac, koje je zbog irenja ugljenokopa nestalo sa lica zemlje. Ekshumacija groblja u Vreocima, meutim, trostruko je vei posao i neuporedivo komplikovaniji, jer je mesto naseljeno, dok je Mali Borak ve bio potpuno iseljen - objanjava Blagoje Aleksi. - Prema proraunima, oko 100.000 dinara kota ekshumacija jednog groba. Kolubara snosi i trokove restauracije svih nadgrobnih spomenika, koji e potom biti postavljeni na grobna mesta.

Iseljenje groblja najbolnije pitanje

29 novembar, 2008
PLAN GENERALNE REGULACIJE NASELJA VREOCI NA JAVNOM UVIDU I PREZENTACIJI

U Plan ugraeni Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu i Programske osnove za iseljenje Vreoca. Dinamika preseljenja sela zavisi od dinamike irenja povrinskih kopova RB Kolubara

Javni uvid Plana generalne regulacije za naselje Vreoci i strateke procene uticaja plana na ivotnu sredinu odran je od 6. do 20. novembra. Na javnoj prezentaciji u Vreocima, 12. novembra, strunjaci Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) predstavili su osnovne odredbe Plana. Plan generalne regulacije naselja Vreoci rezultat je trogodinjih aktivnosti i u njega su ugraeni Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu i Programske osnove za iseljenje Vreoca, odreene prema dinamici preseljenja do 2015. godine. Prema reima dr Nenada Spasia, direktora IAUS-a, ovaj projekat jedan je od najsloenijih koje su izraivali strunjaci Instituta, a prilagoen je Prostornom planu podruja eksploatacije kolubarskog lignitskog basena, koji e biti ozvanien tokom decembra. Dinamika preseljenja zavisie od dinamike razvoja povrinskih kopova i odvijae se u tri faze. Prva faza, u kojoj se sele domainstva u neposrednoj blizini groblja, za koje je utvren opti interes i u procesu su eksproprijacije trebalo bi da bude realizovana do kraja tekue i tokom 2009. godine. Preko 600 domainstava, iz centralnog dela Vreoca do eleznike pruge, u planu su za iseljavanje do 2011. u drugoj fazi. Poslednji rok za iseljenje je 2015. godina, do kada e biti

eksproprisano preostalih 318 domainstava objasnio je Spasi i istakao oekivanja da e najvei obim preseljenja biti izvren u naredne tri godine.

Najzahtevniji projekti koje Plan predvia su izmetanja reka Kolubara i Petan, kao i znaajnih infrastrukturnih objekata, dela Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar. Objekti od javnog znaaja (kola, vrti i sportski objekti) bie u funkciji do 2012-e, dok Dom kulture i ambulanta nee biti iseljavani do 2015. godine. Kako je rekao Spasi, iseljenje groblja je planirano tokom 2009. i 2010. godine, a procena je da je dovoljna jedna godina da se izvre ekshumacija grobnih mesta i preseljenje posmtrnih ostataka. Posle strunog dela prezentacije, re su dobili metani Vreoca, koji su postavljali pitanja i iznosili primedbe na planska reenja. Najveim delom primedbe su se odnosile na dinamiku preseljenja naselja, iseljenje groblja i pitanje avansa pri potpisivanju ugovora. N. ivkovi R. Lazi
Pretnje predsedniku optine

Ukoliko stane projekat Vreoci, postavlja se pitanje kakva sudbina oekuje Lazarevac, ,,Kolubaru i Vreoce, koliko e radnika ostati bez posla i u kakvim e uslovima tada iveti Vreoani rekao je predsednik GO Lazarevac Branko Bori na konferenciji za medije, 13. novembra, dan posle odrane javne prezentacije Plana generalne regulacije naselja Vreoci. Naime, nasuprot ozbiljnosti situacije u kojoj se vodila rasprava i trailo odgovarajue reenje za sve uesnike u procesu preseljenja naselja Vreoci, atmosfera na pomenutom skupu je bila dovedena na ivicu incidenta, jer su pojedinci predsedniku optine u nekoliko navrata uputili eksplicitne pretnje i poziv na lin. R. L.

Privremeno zaustavljeno napredovanje rudarskih kopova

29 septembar, 2008

ODRAN ZBOR VREOANA Na osnovu strune ekspertize bie utvrene adekvatne mere koje e imati za cilj ouvanje bezbednosti groblja, kao i nastavak eksploatacije

Ministar rudarstva i energetike Petar kundri pokazao je razumevanje za nae zahteve, rekao je Radosav Radonji, predsednik Saveta mesne zajednice Vreoci, obraajui se uesnicima zbora, koji je odran 30. avgusta, na Neginom brdu sa jedinom takom dnevnog reda zatita groblja u Vreocima.

Povod za okupljanje obrazloen je u dopisima koji su nekoliko dana ranije poslati ministru rudarstva i energetike, direktorima Elektroprivrede Srbije i Rudarskog basena Kolubara, direktoru Povrinskih kopova, kao i predsedniku Gradske optine Lazarevac. U njima se ukazuje da napredovanje rudarskih radova predstavlja krenje zakljuaka Skuptine GO Lazarevac iz decembra 2005-e, kao i zbora graana MZ Vreoci odranog u januaru 2008-e i da moe da izazove katastrofu nesagledivih posledica. Reagujui na dopis, ministar kundri sazvao je 29. avgusta sastanak na kome su uestvovali predstavnici Kolubare, Gradske optine Lazarevac, Mesne zajednice i ekolokih drutva iz Vreoca. Pomonik ministra Dejan Rajkovi preneo je okupljenim Vreoanima zakljuke koji su tom prilikom usvojeni. - Dogovoreno je da eksploatacija uglja u zoni mesnog groblja bude odmah obustavljena. U roku od najdalje sedam dana bie izvrena dodatna geomehanika verifikacija stabilnosti kosine u zoni vreokog groblja od strane nezavisnih eksperata, za ta e se pobrinuti ministarstvo. Trei, i moda najvaniji zakljuak je da e, po izvrenoj dodatnoj ekspertizi, a u skladu sa dobijenim rezul-tatima, biti preduzete adekvatne mere sa rudarskim radovima. Prema reima Sinie Stojkovi, savetnika ministra za zatitu ivotne sredine, svi predlozi i primedbe bie razmotreni i predati na uvid tehnikoj komisiji, koja ima rok od 20 dana da ih definie i formulie. Potom e tehnika komisija naloiti obraivau projekta da Studiju prilagodi ovim primedbama, izmenama i dopunama. - Kolubara-Projekt ima 60 dana na raspolaganju da definie novi izgled studije, a zatim se ovaj dokument alje na odobravanje u Ministarstvo za zatitu sa ciljem ouvanja bezbednosti groblja, kao i eventualni nastavak eksploatacije rekao je Rajkovi i dodao da je, kao to je i dogovoreno, bager koji se kretao ka groblju stao prethodnog dana oko 20 asova. Iako je pomonik ministra obeao da e se ugalj dalje kopati samo pod uslovom da je groblje stabilno i da mu ne preti nikakva opasnost, kao i da e ministarstvo imati strpljenja i razumevanja za reavanje problema, sve dok ovaj kompleksan posao ne bude zavren, neki od oko dve stotine okupljenih metana izrazili su nepoverenje i istakli da su i ranije dobijali slina obeanja, ali su radovi, uprkos tome, nastavljani i da se, prema njihovoj proceni, stiglo do kritine take. - Moram jo jednom da podvuem da Vreoani nisu protiv iseljenja, ni protiv razvoja optine, Kolubare i Srbije, ve da samo insistiramo da taj posao bude uraen na pravi nain, u skladu sa zako-nom i da nas oni koji su za njega zadueni ispotuju, kao domaine koji imaju pravo na privatno vlasnitvo istakao je Radonji.

Zboru su, osim pomonika ministra i metana, prisustvovali i predsednik i zamenik predsednika Gradske optine Lazarevac, kao i predstavnik Ekolokog pokreta Novog Sada.

Eksproprijacija u Rudarskom basenu "Kolubara": Ortofoto snimak upa i ribnjaka Preseljenje Vreoca je neophodno jer su bageri doli do groblja, ali metani ne veruju Rudniku, i ne dozvoljavaju premetanje groblja, zbog emocija, dok sva domainstva ne potpiu reenja o eksproprijaciji U Rudarskom basenu "Kolubara" godinje se iskopa 30 miliona tona uglja, koji uglavnom ide u termoelektranu "Obrenovac", to ini 76 odsto iskopanog uglja u Srbiji, od koga se dobija 55 odsto ukupno proizvedene struje. Treba li napisati da rudnik "Kolubara" odluujue utie na energetski bilans zemlje. Zbog toga, kao i zbog uloge u Petooktobarskim promenama,

ZA TA, KOGA I KOLIKO OBETETITI: Direktor RB Kolubara Neboja eran,... rudari, i ostali zaposleni uture s njima, unekoliko su zatieni, ba dobre plate Lazarevac, na ijoj se teritoriji rudnik nalazi, drugi je u Srbiji po prosenim zaradama iako ima dobrog vika neproizvodnih radnika, nema otputanja, ve se to reava tzv. prirodnim odlivom. Zato je vano i ko rukovodi na tako vanom i osetljivom mestu, po pravilu prvi rukovodilac je bio sa liste onih koji upravljaju zemljom. Te smene su redovno pratili trajkovi, kamuflirani raznim razlozima, da bi poslednjih godina sve to prolazilo na miran nain. Demokratska stranka je, to se kae, ula u posed u "Kolubari" jula prole godine, kada je za generalnog direktora postavljen Neboja eran, tehnolog, iskustvo u Termoelektrani "Obrenovac", DS narodni poslanik. Dotle su, i uglavnom, upravljali kadrovi DSS, jerbo se i veina zaposlenih posle Promena nala u toj partiji, to ne znai da se i to nije promenilo. OBJEKTI PO UMAMA: U uvodu intervjua sa generalnim direktorom eranom u poslednjem broju fabrikog lista novinar navodi da e protekla godina ostati upamena po uspenim poslovnim rezultatima, te da je kreator nove poslovne filozofije direktor Neboja eran. Sam direktor kae da najveim uspehom u proloj godini smatra zavretak pripremnih radova za otvaranje dva nova kopa i njihovo putanje u rad. To je bio razlog da novinar

"Vremena" poseti "Kolubaru", jer ti pripremni radovi, koji treba da obezbede kontinuitet proizvodnje uglja, odnose se, pre svega, na iseljavanje i eksproprijaciju naselja Vreoci. Direktor nas prima u direkciji "Kolubare", i to u sali za sastanke, to bi moglo, a ne mora, da znai da Kotunica jo nije iznet iz direktorskog kabineta. Zato prvo to pitamo, kako se snaao u DSS bazi? Direktor eran oputen, bez kravate, odgovara da ne bi da okree priu na politiku, on jeste iz DS-a, jo je poslanik, ali ima 20 godina iskustva u EPS-u, doao je da rei nagomilane probleme, poslovne, ne politike, i nije tu da pravi smenu vlasti, nego da pravi rezultate. Dolazimo do prioriteta, a prioritet je zavretak pripremnih radova za dva nova kopa. Direktor eran kae da je u hijerarhiji problema najvei reenje eksproprijacije, jer je to preduslov svega, da bi se kopao ugalj mora se obezbediti prostor. Eksploatacija u Polju D, koje daje najvie uglja, usporena je nekoliko godina, bageri su stali pred seoskim grobljem, zbog nereenih problema sa eksproprijacijom, poto Polje D treba da se iri na prostor Vreoca. Tu su rezerve procenjene na 600 miliona tona uglja, to samo za sebe govori ta to znai za dalju eksploataciju i buduu energetsku stabilnost zemlje. Vrednost rezervi uglja na tom prostoru je est milijardi evra. injenica je, kae ...kua i groblje (na vrhu) eran, da eksproprijacija kasni, ne bi komentarisao zato, sloen proces, objektivne i druge okolnosti, ali dolo se dotle da je na sve data saglasnost EPS-a i Vlade Srbije, novac za eksproprijaciju jeste i bie obezbeen, grube procene su da e sve kotati izmeu 100 i 200 miliona evra. Dao je nalog da se energinije prie reavanju problema, u proceduri je 170 zahteva za direktnu eksproprijaciju, 650 domainstava, koja treba da se sele izmeu 2011. i 2014, prihvatilo je popis imovine i sa njima se ide na potpisivanje ugovora o isplati 35 odsto avansa od grube procene vrednosti, za ovu godinu obezbeeno 5,5 milijardi dinara, dok 150 domainstava nije htelo da primi popisivae, i tako je i danas. Govorei o moguim zloupotrebama, namenskim objektima koji su u funkciji eksproprijacije, eran kae da je osnovni problem ta sa divljom gradnjom, istina je da ljudi i do iseljenja moraju tu iveti, graditi neke objekte, ali ima indicija da su neki objekti podizani u svrhu eksproprijacije, zidano je i po umama i livadama udaljenim od naselja, to lii na pekulaciju. Skenirali su situaciju i Vlada je donela zakljuak da se pomoni objekti nastali u novijem periodu mogu eksproprisati, i time je reen kljuni problem. Ako uspeju da plasiraju 5,5 milijardi dinara, koji su opredeljeni za ovu godinu, zavrie veliki posao, jer iza toga dolaze pripremni radovi, seljenje groblja, iskopavanje jalovine, dalja priprema kopa za eksploataciju... FASADE NA OBORIMA: Koristimo priliku za jo tema, u javnosti je bilo medijske vike zbog velikog troenja para za iznajmljivanje pomone mehanizacije u vreme direktorovanja DSS Dragana Tomia. eran kae da ne ulazi u opravdanost prethodnog troenja novca, i navodi da su u proloj godini, u odnosu na 2008, utedeli 20 miliona evra, samo za izdvajanja za iznajmljivanje pomone mehanizacije. Uteda u ovoj godini, prema 2008, bie 30 miliona evra, sa daljom tendencijom smanjenja izdataka, trenutno su izdaci za te namene milion evra

meseno, zna da je to velika cifra, da zvui mnogo i ogromno, ali ogromne su i povrine, broj zaposlenih, cifra iskopanog uglja... Dolazimo do broja zaposlenih, 10.000 u "Kolubari", 17.000 zajedno sa firmama-erkama, koje su naslonjene na "Kolubaru". Ima vika neproizvodnih radnika, ali nameravaju da viak ree prirodnim odlivom, odlaskom u penziju, bez socijalnih potresa. Prole godine je u penziju otilo 700, uglavnom proizvodnih radnika, imaju i interni konkurs, za prelazak iz administracije u proizvodnju, i tu ima rezultata, jedna posada pogonske stanice na kopu sastavljena je od ena koje su radile u administraciji. Nee otputati radnike, ali ih nee pustiti ni da lee do penzije, za najvei broj zaposlenih, koji hoe da rade, mogue je nai posao. Za kraj pitamo i kako ide prodaja uglja za graanstvo, jali jo prodaja, kako se prialo, ide preko firme onog glumca i velikog patriote Tike Arsia koji pravio sletove za Kotunicu u Belanovici. I direktor za taj sluaj uo, ali nema konkretne podatke, prodaja uglja za graanstvo ide preko vie firmi, ali i tu oblast nameravaju da reformiu, od aprila e i to biti ureeno, broj posrednikih firmi e biti sveden na manji broj, i one moraju imati tehnike kapacitete. Krenemo ka Vreocima, usput nas poznavalac prilika upuuje u temu, naroito o nainima uveanja vrednosti imovine za eksproprijaciju. Poto se kopovi ire, stalno se negde vri eksproprijacija, pekulativnih radnji bilo, i ima, vazda. Deavalo se da pred eksproprijaciju sade hektare rua, da po etvi sade ljive i orahe, i to na metar razmaka, oko njiva udaraju po tri ograde, ispred ljudi koji vre popis imovine, iz domainstva u domainstvo, sele montane koeve za ito... Ali sad su retki primeri toga, kad Vrhovni sud ocenio da je to zloupotreba prava svojine, sad je glavni problem tzv. divlja gradnja, pomoni objekti koji niu na sve strane. Iako tih objekata nema na ortofoto snimku iz januara 2007, "Kolubara", po odluci Vlade, prihvata da u postupku eksproprijacije prizna veinu tih pomonih objekata koji su izgraeni do septembra 2009, kada je donet Zakon o prostornom planiranju. Ulazimo u atar Vreoca, uz put svaka kua sa novom fasadom, fasade, i to varbane u neke pastelne boje, i na pomonim objektima, svinjcima i zidanim oborima. U dvoritima, uz male kue, velike kue, ima i kua koje nastavljene, na koje dodati veliki balkoni i terase. Ima i drveni kokoinjci sa limenom oplatom, ima vazdan ograda, sve to beton i iljci, ima kua ispred kojih iskopana velika rupa u kojoj voda, to, vele, ribnjaci sa mnogo ribe, do rupe sa vodom, obavezno, montana drvena graevina sa koje se nadgleda rupa sa vodom. Odmaknemo uzbrdo, iznad centra sela, sve do seoskog groblja, na vidiku sneg, vide se bageri, kopovi doli skoro do groblja. Dalje, uz put, naputene kue gde je izvrena eksproprijacija, velika kua u crvenoj cigli, osto samo kostur kue, skinut krov, izbijeni tokovi vrata i prozora. Jo dalje, uz taj put, kue koje ekaju na eksproprijaciju, jedna u belu fasadnu ciglu, sa razni lukovi, krovovi, odaci, vidi se da niko ne ivi, ali ivanjski veni na vratima, plastina garnitura za sedenje na tremu. Do nje kua sa taze pastelnu fasadu, po dvoritu vazdan netom posaenog raznog zimzelenog i drugog rastinja... ZAKON NE DOZVOLJAVA: Silazimo do centra sela, nalazimo prostorije Mesne zajednice, nekoliko ljudi u poslu, pripremaju Materijal za sednicu Skuptine gradske optine Lazarevac, a po zahtevu zbora graana MZ Vreoci. Predsednik MZ Radosav Radonji na raspolaganju, kao predsednik, ima kae da je projekat preseljenja Vreoca mnogo sloen, iz mnogo delova, eksproprijacija samo jedan segment. A to se tie eksproprijacije, ona se sprovodi na jedan jedini nain, po Zakonu o eksproprijaciji. Prelazi i na problem, problem je u tome to "Kolubara" i EPS imaju za cilj da sklone groblje, oni tite interese graana i ne

dozvoljavaju. Hoe prvo sklone groblje, to stvara probleme. Problem je i u garancijama da e se eksproprijacija sprovesti na celom naselju, a ne samo gde "Kolubari" treba. Imaju Programske osnove za preseljenje naselja EPS-a, i tu sve pie, postupak i nain eksproprijacije, ali je problem to se ne primenjuje. Meu ljudima veliki strah da se nee izvriti eksproprijacija celog naselja, jer po planu potreba "Kolubare" njima je neophodan prostor gde je groblje, i koridor gde e izmestiti Ibarsku magistralu. Postoje mesta gde nije predvieno kopanje, i zato strah. ta jo, imaju vode samo za dva sata dnevno, putevi propali, smee se ne odnosi, svega ima, nita se ne ulae, ko da se svi sutra sele, a ne da e veina tu da ivi do 2014, o tome piu optini Lazarevac. Jo 2005. iseljena 192 domainstva, sad se nude ti avansi, 35 odsto, nema informacije kako to ide, kau da je 600 domainstava prihvatilo da razgovara, za 240 bi trebalo da bude okonana eksproprijacija. A zloupotrebe i pekulacije koje su uoene od strane "Kolubare", oni su to, kae Radonji, krstili kao divlju gradnju, ali u Vreocima na to gledaju drugaije, smatraju da je svaki ovek pravio objekte na svome imanju, i da je uradio ta je uradio, Zakon o planiranju iz 2009. svima omoguava legalizaciju, nema tu nikakve pekulacije, zauzeli su stav, kad je graeno niko nije doo da zabrani i taka. "Kolubara" ima neki ortofoto snimak, i to je posle graeno ne vai, otkud njima pravo da snimaju bez dozvole, i to se kosi sa Programskim osnovama, gde doslovce pie da e se sve raditi u najboljem interesu stanovnika Vreoca, a gde je tu poverenje, niko nije zido od besa. Nastavlja da se sa svim kasni, ali ne zna kako e sve ii, ne zna ni kakav je odaziv graana za taj avans, nemaju uslove za ivot, a eksproprijacija kasni. Sumnjaju, nego ta nego sumnjaju, kako e da isplate 420 domainstava, i ostalima daju avans, kad je "Kolubara" do sada reavala 5060 sluajeva eksproprijacije godinje. Zato tek kad se sklope ugovori sa svima, moe da pone preseljenje groblja. Dotle jok, vele u "Kolubari" da oni ne dozvoljavaju, ne oni, Zakon ne dozvoljava, Zakon kae da mora da proe deset godina od poslednje sahrane, ili da postoji saglasnost obe strane. A saglasnost ne postoji, iz "Kolubare" navaljuju, ajde da krenemo sa preseljenjem groblja, a oni kau, ostavite groblje, bacite akcenat na preseljenje i isplatu, kada zavrite sa tim neete imati problem. Groblje staro 300 godina, nije to jednostavno, i emocije su u pitanju. Jednostavno, u Vreocima ne vide ozbiljne i sigurne garancije da e eksproprijacija biti izvrena na celoj teritoriji i zato brane ta imaju.

Markovi: Poinje eksproprijacija zemljita u Vreocima

tampa Email Dodajte komentar

04.07.2011 Izvor: www.bizlife.rs Beograd - Elektroprivreda Srbije (EPS) da bi obezbedila dovoljne koliine struje mora da pone eksproprijaciju zemljita u lazarevakom naselju Vreoci i preseljenje oko 850 domainstava u narednih nekoliko godina, izjavio je jutros generalni direktor Dragomir Markovi.

"Zemlju kupujemo od 544 domainstva, u potpunosti je isplaeno 150 domainstava, 44 delimino, a 365 je dobilo avans. EPS i Rudarski basen 'Kolubara' su na ime toga do sada isplatitili vie od 40 miliona evra vlasnicima zemljita", rekao je Markovi istakavi da EPS taj posao radi u skladu sa nizom dokumenata. Naselje Vreoci lei na oko 600 miliona tona uglja, a najvei problem predstavlja preseljavanje lokalnog groblja. Ukoliko to naselje ne bude izmeteno najvei rudarski basen Kolubara uskoro nee imati odakle da kopa ugalj i bie ugroena proizvodnja struje u Srbiji. "EPS mora da obezbedi dovoljno elektrine energije Srbije, ne samo danas ili sutra, ve i u narednim godinama i decenijama", naglasio je Markovi. Generalni direktor EPS - a je kazao da Srbija mora da proizvodi ugalj da bi imala struju, kao i da "nije mogue uvesti tolike koliine struje koliko bi nam nedostajalo kada bi bageri 'Kolubare', zato to nisu otvoreni novi kopovi, prestali da proizvode ugalj". Markovi je istakao da je sve oko eksproprijacije uraeno na osnovu dokumenata koje sada osporava manji broj itelja Vreoca. "Mnogo novca smo uloili u izgradnju novog groblja, kao i nove lokacije za naselje na kojoj se metanima Vreoca nude placevi", dodao je on. Jo 2007. godine donete su Programske osnove za preseljenje naselja Vreoci. Taj dokument su, navodi Markovi, potpisali optina Lazarevac, RB "Kolubara" i EPS. "U tom dokumentu su regulisana sva vana pitanja za zavretak ovog tekog posla. Sa tim dokumentom se saglasila mesna zajednica Vreoci i Vlada Srbije je prihvatila taj dokument", rekao je elnik EPS - a. Potom je donet Plan generalni regulacije naselja mesta Vreoci sa programamo preseljenja, koji je usvojila optina Lazarevac u decembru 2008. Na osnovu tog dokumenta optina Lazarevac je u martu 2009. donela Odluku o stavljanju groblja Vreoci van upotrebe, kazao je Markovi. U martu 2009. Vlada Srbije je, prema njegovim reima, na osnovu niza dokumenata i argumenata utvrdila opti interes drave. Rudarski basen Kolubara godinje proizvodi oko 30

milona tona uglja kojim se snabdevaju termoelektrane "Nikola Tesla", "Kolubara A" i "Morava", u kojima se proizvodi 52 odsto struje u Srbiji.

Markovi: Za nove kopove neophodna eksproprijacija

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Markovi izjavio je jue da je do sada isplaeno vie od 40 miliona evra za otkup zemlje od privatnih vlasnika u naselju Vreoci, zbog proirenja kopova Rudarskog basena Kolubara Biznis novine ponedeljak, 4. jul 2011.

Biznis novine

"U potpunosti je isplaeno 150 domainstava, 44 delimino, a 365 je dobilo avans", rekao je Markovi i dodao da e biti otkupljena zemlja od 544 domainstva u Vreocima, a da zbog proirenja rudnika iz tog naselja treba da bude preseljeno 850 domainstava. Prema njegovim reima otkup zemlje obavljen je na osnovu dokumenata koje sada osporava manji broj itelja Vreoca, a EPS i RB Kolubara moraju sprovesti taj postupak, kako bi i u narednim godinama i decenijama graanima Srbije obezbedili dovoljno struje. "Da bi Srbija imala struje, moramo da proizvedemo ugalj. Nije mogue uvesti tolike koliine struje koliko bi nam nedostajalo kada bi bageri Kolubare prestali da proizvode ugalj zato to nismo otvorili mogunosti za nove kopove", rekao je Markovi. Markovi je objasnio da su 2007. godine donete Programske osnove za preseljenje naselja Vreoci i da se sa tim dokumentom koji su potpisali optina Lazarevac, RTB Kolubara i EPS, saglasila i mesna zajednica Vreoci, a prihvatila ga je i Vlada Srbije. Potom je donet Plan generalne regulacije naselja mesta Vreoci sa programom preseljenja, koji je u decembru 2008. godine usvojila optina Lazarevac, rekao je Markovi. Na osnovu tog dokumenta, optina Lazarevac je u martu 2009. godine donela Odluku o stavljanju groblja Vreoci van upotrebe, naveo je Markovi i dodao da je istog meseca Vlada Srbije na osnovu niza dokumenata utvrdila opti interes drave. Radovi na izmetanju groblja u naselju Vreoci ispod kojeg se nalazi vie od 40 miliona tona uglja, poeli su jutros, a u narednih godinu dana trebalo bi da bude izmeteno oko 5.000 grobnih mesta kako bi se omoguila rudarska eksploatacija.

Grobna mesta, od kojih neka datiraju iz 17. veka, bie iz naselja Vreoci preseljena na groblje opii 2 u Lazarevcu u narednih godinu dana, a predvieno je da se dnevno izmesti 20 do 25 grobova, reeno je novinarima. Poetak radova obezbeivalo je oko 500 pripadnika andarmerije i policije, ali nije bilo okupljenih metana, niti incidenata kojima bi se spreilo izmetanje groblja.