ISKAZNA LOGIKA

1. Iskazi i operacije sa iskazima

Reenice koje imaju smisla i koje su ili tane ili netane ( samo jedno od ova dva ) se zovu iskazi . Primer. "Danas je drugi oktobar." -taan iskaz "2+5=7" - taan iskaz "2 + 4 < 5" - netaan iskaz "Svaki paran broj veci od 4 je zbir dva prosta broja." - iskaz, ali ne znamo da li je taan (Golbahova hipoteza) "Reenica koju sada izgovaram je la." -nije iskaz. Iskaze oznaavamo slovima p, q, r,..., p1 , q1 , r1 , ..., p2 , q2 ,.... Od iskaza gradimo nove iskaze povezujui ih reima "i", "ili", "nije", "ako. . . onda", "ako i samo ako", koje nazivamo logikim veznicima . Tanost novog iskaza odreujemo na osnovu tanosti iskaza od kojih je sagraen i znaenja logikih veznika u prirodnom jeziku.

Disjunkcija redom iskaza p i q je iskaz " p ili q", u oznaci p q , koji je taan
akko je bar jedan od njih taan. Pr imer. " 2 +5 =7 ili 2 + 4 < 5."- taan iskaz " 2 +5 =7 ili 2 + 4 > 5." - taan iskaz.

Konjunkcija redom iskaza p i q je iskaz " p i q", u oznaci p q , koji je taan

akko su oba iskaza p i q tana. Pr imer. " 2 +5 =7 i 2 + 4 < 5." - netaan iskaz. Implikacija redom iskaza p i q je iskaz "ako p onda q", u oznaci

p q , koji je netaan akko je iskaz p taan, a iskaz q netaan. Iskaz p je

premisa (pretpostavka), a iskaz q je zakljuak. Primer. "Iz 2 + 5 < 7 sledi 2 < 3" je taan iskaz. Iskaz "ako je 2 < 3 onda je 2+5=7" je netaan.

Implikaciju p q mozemo itati i na sledei nain: "iz p sledi q", "p povlai q", "p implicira q", "p je dovoljan uslov za q", "q je potreban uslov za p". Primer. Svakom od sledeih reenica se tvrdi isto: (1) Ako je prirodan broj deljiv sa 4 onda je on deljiv i sa 2. (2) Dovoljan uslov da je prirodan broj deljiv sa 2 je da je on deljiv sa 4. (3) Potreban uslov da je prirodan broj deljiv sa 4 je da je on deljiv sa 2. Ekvivalencija redom iskaza p i q je iskaz "p ako i samo ako q", u oznaci

p q , koji je taan akko su ili oba iskaza tana ili oba iskaza netana.
Ekvivalenciju p q moemo itati i na sledei nain: "p je ekvivalentno sa q", "p je potreban i dovoljan uslov za q", "ako p onda q i ako q onda p".

Negacija p je iskaz "nije p", u oznaci p , koji je taan akko je iskaz p

netaan. Primer. "Nije 2=2." -netaan iskaz.

2. Sintaksa iskazne logike

Iskazna logika nastaje formalizacijom rauna sa iskazima. Da bismo to uradili potrebno je odrediti skup simbola (alfabet) koji e se koristiti za graenje formula i pravila po kojima e se formirati formule. Sa aspekta sintakse, formule se posmatraju iskljuivo kao nizovi simbola, ne uzimajui u obzir bilo kakvo njihovo (mogue) znaenje. Definicija 1. Alfabet iskazne logike se sastoji od sledeih simbola: - skup iskaznih slova (iskaznih promenljivih) P = { p1 , p2 , p3,...} , - skup logikih veznika { ,, , ,} , - skup logikih konstanti { ,^ } (opcionalno, logike konstane mogu, ali ne moraju uestvovati u graenju formula), - skup pomonih simbola

{ ( ,) ,,} (zagrade i zarez).

Od ovih simbola po precizno utvrenim pravilima grade se iskazne formule.

Definicija 2. (1) Iskazna slova i logike konstante su iskazne formule. (2) Ako su A i B iskazne formule, onda su i (A B), (A B), (A B), (A B) i ( A) iskazne formule. (3) Iskazne formule se dobijaju samo konanom primenom pravila (1) i (2). Primer: Sledei nizovi simbola su iskazne formule: p, q, ... ,^ (p ), ( q), ( ^ ), ((p ) ( q)), ( (p )), (( q) ( ^ )). Sledei nizovi simbola nisu iskazne formule:

( p q) ( p) , p ^ ,( ...( ( p1

p2 ) p3 ...

)
)

Da bi se izbeglo gomilanje zagrada, po dogovoru, briemo spoljanje zagrade, ako su A1 ,...,An iskazne formule, umesto ... ( A1 A2 ) A3 ... An - 1 An piemo
n A1 A2 ...An , ili jo krae i = 1 Ai ; slino i za . veznicima dajemo sledei prioritet:

( (

najjae vezuje, i slabije vezuju, i najslabije vezuju.

Primer: Formulu

( ( p ) q) zapisujemo ( p ) q, zagrada se ne sme izostaviti jer p q znai ( p ( q) ) .

( ( ( p) q) r) krae zapisujemo p q r,dok formulu

3. Semantika iskazne logike

Semantiki aspekt iskazne logike govori o znaenju iskaznih formula. Da bi se pravila za odreivanje istinitosne vrednosti iskazne formule precizno formalizovala uvodi se sledea algebarska struktura: - dvoelemetni skup ije elemente moemo oznaiti sa 0 i 1 ili T i F ili i ^ (kao to emo mi uiniti) i - jedna unarna i etiri binarne operacije na datom skupu, koje emo oznaiti sa: ,, , ,. Ove operacije se zadaju tablicama:

i unarna operacija skupa { ,^ } data tablicom:

Napomena : Operacije iskazne algebre oznaavaju se isto kao odgovarajui logiki veznici, jer su njima motivisane. Meutim, to nisu isti pojmovi: znak u iskaznoj formuli p q je zamena za veznik "i", a znak u gornjoj tablici opisuje operaciju na skupu

{ ,^} (

^= ^,...) .

Definicija. Svako preslikavanje : { p1 , p2 ,...} { ,^ } zovemo valuacija iskaznih slova (promenljivih). Ako je p P, za ( p) kaemo da je vrednost iskaznog slova p u valuaciji .

{ ,^}

Svakoj iskaznoj formuli A za datu valuaciju pridruujemo vrednost ( A) iz skupa definisanu indukcijom po sloenosti formule A, na sledei nain:
( pi ) = ( pi ) ,

( ^) = ^, ( ) = , ( B C ) = ( B) ( C ) ,

( B C ) = ( B) ( C ) , ( B C ) = ( B) ( C ) , ( B) = ( B)

( B C ) = ( B) ( C ) ,

Za ( A) kaemo da je vrednost formule A za valuaciju . Ako je ( A) = ,kaemo da p q r s Primer. Odrediti ( A) , ako je A formula p ( q r ) i = ^ ^ p ( q r ) = ( p) ( q r ) = ( p) ( q r ) je formula A tana za valuaciju , a ako je ( A) = ^ da je netana. ... . ...

) )

= ( p) ( q) ( r )

= ( ^ ^) = = ^= ^ Oigledno, vrednost a ( A) zavisi samo od vrednosti ( p1) ,..., ( pn ) iskaznih slova

n

koja se pojavljuju u formuli A. Zato i piemo A=A( p1 ,...pn ) . Tada formula A odreuje jednu n arnu operaciju A : { ,^ } { ,^} datu sa: p1 A( x1 ,...xn ) = A( p1 ,...pn ) ,gde je = x 1

p2 x2

... pn ... xn

... , ...

za svako ( x,...xn ) { ,^ } . Ovu operaciju nazivamo iskazna operacija indukovana formulom A.

Primer . Neka je A : ( p q) q. Dakle A = A( p,q) , pa ova formula definie binarnu

operaciju A : { ,^ } { ,^} . Sve kombinacije vrednosti iskaznih slova p, q i odgovarajue vrednosti formule A moemo prikazati tablicom :
2

( , pa je A =

) ( ,^) ( ^, ) ( ^,^)
^

Razliite formule mogu odreivati istu operaciju. Na primer, formula B := p q odreuje istu operaciju kao i formula A, tj. B = A.

Definicija.
(1) Formula A je zadovoljiva akko postoji valuacija takva da je ( A) = . (2) Formula A je tautologija akko za svaku valuaciju vai ( A) = . (3) Formula A je poreciva akko postoji valuacija takva da je ( A) = ^. (4) Formula A je kontradikcija akko za svaku valuaciju vai ( A) = ^.

Da je formula A tautologija oznaavamo sa =A.

Primer . Formula p p je tautologija, formula p q je zadovoljiva i poreciva,

formula p p je kontradikcija.

4. Tautologije
Formula A je tautologija akko za svaku valuaciju vai ( A) = . Da je formula A tautologija oznaavamo sa = A. Napomena. Simbol = nije simbol jezika iskazne logike, ve je simbol tzv. meta jezika, jezika kojim opisujemo iskaznu logiku. Tautologije moemo shvatiti i kao zakone miljenja i zakljuivanja. Neke od njih koristimo (nesvesno) i u svakodnevnom rezonovanju. Naroito ih koriste matematiari jer upuuju na pravila u dokazivanju. Navodimo najee koriene tautologije, od kojih su neke poznate i po svojim latinskim nazivima: (1) p p (2) p p (3) ( p p) (4) p p (zakon refleksije za implikaciju) (zakon iskljuenja treeg) (zakon neprotivrenosti) (zakon dvojne negacije) (zakon idempotencije)

(5) p p p , p p p (6) p ^ p , p p

( p ^)
(8) p

p , ( p) p (zakoni komutacije)

(7) p q q p , p q q p

( p q) q (MP-modus ponens) (9) ( ( p q) q) p (MT-modus tollens) (10) ( ( p q) p) p (Pirsov zakon) (11) p ( p q) p , p ( p q) p (zakoni apsorpcije) (12) ( p q) ( q p) (zakon kontrapozicije) (13) ( p q) p q , ( p q) p q (De Morganovi zakoni) (14) ( p q) p q ( zakon uklanjanja implikacije) (15) ( p q) ( p q) ( q p) (zakon uklanjanja ekvivalencije) (16) p ( q r ) ( p q) r , p ( q r ) ( p q) r (zakoni asocijacije)
6

(17) p ( q r ) (18) (19)

( p ( p

( p q) ( p r ) , q) ( ( q r ) ( p r ) ) q) ( q r ) ( p r )

p ( q r)

( p q) ( p r )

(zakoni distribucije)

(tranzitivnost implikacije) (tranzitivnost ekvivalencije)

Navodimo neke osobine tautologija: Teorema 1 . Ako je = A i = A B onda je = B.

Dokaz . Za proizvoljnu valuaciju vai ( A) = i ( A B) = . Odatle je

( B) = , pa je ( B) = , za sve , tj. = B. W

Definicija . Formulu A[ B1 / p1 ,...Bn / p2 ] dobijenu zamenom iskaznih slova p1 ,...pn

u formuli A ( p1 ,...pn ) iskaznim formulama, redom B1 ,...Bn , zovemo instanca formule A( p1 ,...pn ) .

Teorema 2 . Sve instance tautologija su takoe tautologije. Dokaz: Neka je = A i A[ B1 / p1 ,...,Bn / pn ] njena instanca. Tada za proizvoljnu valuaciju postoji valuacija data sa: p1 = B ( 1) Tada A[ B1 / p1 ,...Bn / pn ] =( A) = Dakle = A[ B1 / p1 ,...Bn / pn ] . W ... pn ... ( Bn ) ... . ...

Primer . Jedna instanca tautologije A( p,q) : ( p ( p q) ) q je formula

A[ r / p, p r / q] : r r i ova formula je tautologija.

( p r ) ) ) ( p r ) . Prema prethodnoj teoremi

Definicija . Formule A i B su logiki ekvivalentne , u oznaci A B, akko je =A B, tj.

( A) = ( B) , za svaku valuaciju .

Primer . Vai p q p q, jer je formula ( p q) p q tautologija.

U iskaznoj logici se esto koristi tzv. ekvivalencijska transformacija formula. Neformalno reeno, to je postupak kada se od jedne formule konstruie lanac ekvivalentnih formula, tako da se u svakom koraku iskoristi Teorema 2. ili se neka potformula zameni njoj ekvivalentnom formulom.

5. Metode za dokazivanje tautologija

I Tablini metod
Istinitosna vrednost date iskazne formule zavisi samo od vrednosti iskaznih slova koja u njoj uestvuju. S obzirom da iskazna slova uzimaju vrednosti iz skupa { ,^ }, za formulu A ( p1 ,...pn ) (sa n iskaznih slova) ima 2n razliitih "kombinacija" vrednosti iskaznih slova. Ovaj postupak se sastoji u proveri istinitosne vrednosti formule u svih 2 n sluajeva, to se prikazuje tablicom.

Primer . Iz tablice istinitosti za formulu A : ( p q) p q

zakljuujemo da je ova formula tautologija. Nedostatak ove metode je to broj vrsta tablice brzo (eksponencijalno) raste sa porastom broja iskaznih slova u formuli.

II Svoenje na protivrenost
Ako pronaemo valuaciju za koju je ( A) = ^ , onda A nije tautologija. Ako takve valuacije nema, onda je A tautologija .

Primer . Dokaimo da je formula A : ( p q)

Pretpostavimo da postoji valuacija iskaznih slova za koju je ( A) = ^ . Tada ( p q) = i

( ( q r) ( p r) )

tautologija.

( q r ) = , ( q) ^=

( ( q r) ( p r) ) =^

( p) = , ( r ) = ^

( p r ) = ^

( q) = ^

 ( p q) = ^= ^ Kontradikcija. Dakle, ne postoji valuacija za koju je vrednost date formule jednaka ^ , pa je ova formula tautologija.

III Diskusija po iskaznom slovu

Ovaj metod se zasniva na sledeoj injenici:
= A ( p1 ,..., pn ) akko = A ( p1 ,..., pn 1,

i = A ( p1 ,...pn ). 1,^

Primer. Dokaimo matematikom indukcijom po n da je formula

( ( p1 p2 ... pn ) p)

( p1 ( p2 ( ... ( pn

p) ...

)))

tautologija.

Za n = 1 formula ( p1 p)

( indukcijska hipoteza ) i dokaimo:

( p1 p) je oigledno tautologija. Pretpostavimo = ( ( p1 p2 ... pn ) p) ( p1 ( p2 ( ... ( pn p) ...) ) ) ,

= ( p1 p2 ...pn + 1) p

( p1 ( p2 ( ... ( pn+1

p) ...

diskusijom po slovu pn + 1. Za ( pn+1) = formula se (zbog p p i ( p) p svodi na formulu iz indukcijske hipoteze, pa je njena vrednost . Za ( pn+1) = ^ formula ima vrednost ,tj. .

)))

IV Uvoenje vrednosne funkcije

Definiemo funkciju : Form { 0,1} takvu da je

=1,

( ^) =0

( p) =1 ( p)
( p q) =( p) ( q)

odavde je ( p)

=( p) ( p) =( p p) = ( p)

( p q) =( p) + ( q) ( p) ( q)

( p q) =1 ( p) +( p) ( q)
( p q) =1 ( p) ( q) +2 ( p) ( q)

Sada za proizvoljnu iskaznu formulu A moemo odrediti ( A) { 0 ,1} . Ako je ( A) =1, onda je = A.

Primer. Za A : ( p q) q p odredimo ( A) .
( A) = 1

( ( p q) q) +( ( p q) q) ( p) = 1 ( ( p q) q) ( 1 ( p) ) = 1 ( p q) ( q) ( 1 ( 1 ( p) ) ) = 1 ( 1 ( p) +( p) ( q) ) ( 1 ( q) ) ( p) = 1 ( 1 ( p) +( p) ( q) ) ( ( p) ( p) ( q) ) = 1 ( ( p) ( p) +( p) ( q) ( p) ( q) + ( p) ( q) ( p) ( q) )
= 1, to znai da je formula A tautologija.

Normalne forme
Iskazna slova i negacije iskaznih slova se nazivaju literalima.

Definicija .
(1) Iskazna formula A je u konjuktivnoj normalnoj formi (KNF) ako je oblika C1 ... Cn , pri emu je svaka formula Ci , ( 1 i n) , disjunkcija literala. (2) Iskazna formula A je u disjunktivnoj normalnoj formi (DNF) ako je oblika D1 ... Dm , pri emu je svaka formula Di , 1 i m, konjunkcija literala.

Primer. Formula A : ( p q) ( p r ) nije u KNF, niti u DNF, ali korienjem

poznatih tautologija lako moemo odrediti njoj logiki ekvivalentnu formulu koja je u KNF ili DNF. A :( p q) ( p q) p q ( p q) DNF KNF

( p q p) ( p q r ) ( p q) ( p q r )

( p q) ( p q r ) ( p p) KNF Svaka iskazna formula ima KNF, ali ona nije jedinstvena. Isto vai i za DNF.

10

Algoritam dovoenja formule na KNF :

Eliminacija veznika korienjem ekvivalencije

A B A B B A

) (

Eliminacija veznika pomou:

A B A B
Dok god je mogue primenjivati:

A B A B , A B A B
Eliminacija viestrukih veznika pomou:

A A
Dok god je mogue primenjivati distributivne zakone:

A B C A B A C ,
Analogno za DNF.

) (

) (

( A B) C ( A C ) ( B C )

IV Svoenje na konjunktivni oblik

Formula A, koja je u KNF C1 ,...,Cn je tautologija akko je svaka formula Ci tautologija (za 1 i n). Formula Ci je tautologija akko se u njoj javlja neko iskazno slovo zajedno sa svojom negacijon.

Primer.
A:

( p q) ( q p) ( p q) q p ( p q) q p ( p q p) ( q q p)

( ( p

q) q

) ( q p)

pa je formula A tautologija. B:

( p q r) ( p q p) ( r r) ( r p) ( p q r) ( p q) ( r r) ( r p) .

( ( p q) r) ( r p)

11

Vidimo da ve prva disjunkcija p q r ne sadri iskazno slovo zajedno sa njegovom p q r ... negacijom, pa moemo nai valuaciju = ^ ^ ... za koju prva disjunkcija ima vrednost ^ , a time i cela formula ima vrednost ^ .

6. Kanonske forme
Definicija . Svako preslikavanje f : { ,^} n { ,^} zovemo n arna operacija skupa

{ ,^}

ili istinitosna funkcija. Iz definicije vrednosti formule A( p1 ,..., pn ) za valuaciju , oigledno je da ( A)

n

zavisi samo od vrednosti ( p1) ,..., ( pn ) iskaznih slova koja se pojavljuju u formuli A.

Tada formula A odreuje jednu n arnu istinitosnu funkciju A :{ ,^ } { ,^} datu sa: p1 A ( x1 ,...,xn ) = A( p1 ,..., pn ) , gde je = x 1

p2 x2

... pn ... xn

... , ...

za ( x1 ,...,xn ) { ,^ }

ili istinitosna funkcija generisana formulom A.

. Istinitosnu funkciju A emo zvati istinitosna funkcija formule A

Primer. Neka je A : ( p q) q. Dakle, A = A( p,q) , pa ova formula definie binarnu

operaciju A : { ,^ } { ,^} . Istinitosnu funkciju A formule A moemo prikazati tablicom:
2

( , pa je A =

) ( ,^) ( ^, ) ( ^,^)
^

Razliite formule mogu odreivati istu istinitosnu funkciju. Na primer, formula B : p q odreuje istu istinitosnu funkciju kao i formula A, tj. B = A. Pokazaemo da vai i obrnuto: za svaku istinitosnu funkciju f : { ,^ } { ,^} iskazne algebre postoji iskazna formula F ija je istinitosna funkcija ba f, tj. F = f.
n

Primer . Neka je data binarna operacija f iskazne algebre { ,^} sledeom tablicom:
12

Odredimo bar jednu formulu F takvu da je F = f. Posmatrajmo one redove (vrste) tablice u kojima funkcija f ima vrednost i pokuajmo da konstruiemo iskaznu formulu koja e imati vrednost tano za te valuacije. Formula p q ima vrednost samo u jednom sluaju, kada i p i q imaju vrednost , to odgovara prvoj vrsti tablice. Formula p q e imati vrednost akko i p i q imaju vrednost ^ , to odgovara poslednjoj vrsti iz tablice. Formula koja je tana akko nastupi jedan od navedena dva sluaja je disjunkcija navedene dve formule, tj. formula F:

( p q) ( p q) .

Preimo sada na opti sluaj. Uvedimo oznake: x = x, x^ = x, x { ,^ } x y = akko x = y. Teorema . Ako f: { ,^ } { ,^} , tada f ( x1 ,...,xn ) =
n

Oigledno, za x, y { ,^ } vai:

( 1 ,...,n ) { ,^ n

( f ( ,..., ) x }
1 n

1 1

n ... xn .

( *)

Dokaz. Pre nego to dokaemo gornju jednakost, navedimo kako ona izgleda u specijalnim
sluajevima, za n = 1 i n = 2. Za n = 1: f ( x1) =

1 ,^

f ( ) x = f ( ) x f ( ^) x =( f ( ) x ) ( f ( ^) x ) ( ) ( ) { }
1 1 1 1 ^ 1 1 1

Za n = 2, gornja jednakost u razvijenom obliku postaje:

f ( x1 ,x2 ) = f ( , ) x1 x2 f ( ,^) x1 x2 f ( ^, ) x1 x2 f ( ^, ^) x1 x2

odnosno,
f ( x1 ,x2 ) =( f ( ,

) (

) (

) (

),
,

Dokaimo sada jednakost ( * ). Za proizvoljne 1 ,...,n { ,^ } (kao vrednosti,

x1 x2 ) ( f ( , ^) x1 x2 ) ( f ( ^,

x1 x2 ) ( f ( ^, ^) x1 x2 )

redom, promenljivih x1 ,...,xn ), vrednost funkcije f je f( 1 ,...,n ) { ,^ } , a izraz na desnoj strani jednakosti ( * ) postaje

13

( 1 ,...,n ) { ,^ n
Iz i i =

f ( ,..., ) ( }
1 n

1 1

n ... n .

akko i =i , sledi da je , 1 =1 ,..., n =n n 1 1 ... n = inae ^,

pa je

( 1 ,...,n ) { ,^} n

( f ( ,..., )
1 n

1 1

n = ^... f ( 1 ,...,Bn ) ... ^= f ( 1 ,...,Bn ) . W n

Ukoliko funkcija f ne uzima uvek vrednost ^ , izraz na desnoj strani jednakosti ( * ) se moe uprostiti tako da ne sadri simbole i ^ . Ako postoje 1 ,...n { ,^ } tako da je f ( 1 ,...n ) = , tada se jednakost ( * ) moe napisati u obliku f ( x1 ,...,xn ) =

f ( 1 ,..., n =

n x1 1 ... xn

n (ako f ( 1 ,..., n ) = ^ , onda f ( 1 ,..., n ) x1 1 ... xn = ^, pa kako je ^ y= y, sledi da se ovakvi lanovi mogu ukloniti iz disjunkcije; ako f ( 1 ,..., n ) = , onda n n n f ( 1 ,..., n ) x1 1 ... xn = x1 1 ... xn =x1 1 ... xn ).

Definicija. Kanonska disjunktivna normalna forma (KDNF) formule A( p1 ,..., pn )

koja nije kontradikcija, je formula oblika

:( A) =

p p p1 ( 1) ... pn ( n )

Iz definicije vidimo da je KDNF takva DNF kod koje se u konjunkcijama koje je ine pojavljuju sva iskazna slova ili njihova negacija, i nijedno slovo se ne pojavljuje zajedno sa svojom negacijom.

14

Primer.
( p q r) ( p q r) ( p q r) , jesu KDNK p q r

( p q) ( p q r) p q p p q - nisu KDNF . ) ( ) (
pqr Slino, svaku formulu koja nije tautologija moemo predstaviti u KKNF. Neka je f n-arna istinitosna funkcija. Primenom prethodne teoreme na funkciju f dobijamo: f ( x1 ,...xn ) =

, ,..., n ,^ n

( f ( ,..., ) x ) { }
1 n 1 n

1 1

n ... xn

Primenom negacije na obe strane i De Morganovog zakona imamo da je f ( x1 ,...xn ) = Na kraju, primenom
xi i

( , ,...,n ,^ n

( f ( ,..., ) x ) { }
i = i = ^
1 n =xi i

1 1

n ... xn

x ^, xi , i = = = i ^ x , xi , i = i

dobijamo f ( x1 ,...xn ) =

( 1 ,...,n ) { ,^} n

( f ( ,..., ) x

1 1

n ... xn

Ukoliko funkcija f uzima vrednost ^ bar za jednu n torku ( 1 ,...,n ) , izraz na desnoj strani se moe uprostiti, tako da dobijamo f ( x1 ,...,xn ) =
f ( 1 ,..., n = ^

n x1 1 ... xn

Definicija . Kanonska konjunktivna normalna forma (KKNF) formule A( p1 ,..., pn ) koja

nije tautologija, je formula oblika

:( A) = ^

p1

( p1) p ... pn ( n )

Primer. Odrediti KDNF i KKNF formule A ija je istinitosna funkcija A data sledeom
tablicom:

15

A A

( p q r) ( p q r ) ( p q r ) KDNF ( p q r) ( p q r ) ( p q r ) ( p q r ) ( p q r )
7. Baze iskazne algebre

KKNF

Iz poslednje teoreme (kanonske forme) vidimo da se svaka operacija iskazne algebre moe predstaviti pomou , . Iz p q ( p q) , p q ( p q) , p q p q vidimo da svaku

operaciju iskazne algebre moemo predstaviti redom, i pomou { ,} , { ,} i { ,} . sve ostale operacije iskazne algebre.

Definicija. Baza iskazne algebre je minimalan skup operacija pomou kojih izraavamo Definicija. Baza iskaznog rauna je minimalan skup logikih veznika pomou kojih
izraavamo sve iskazne formule.

Primer. Skup { } nije baza, jer su sve formule koje od logikih veznika sadre samo
oblika ... p (za neko iskazno slovo p), pa se ni jedna tautologija ne moe izraziti na ovaj nain (formula : : : p ne generie konstantnu istinitosnu funkciju). Definiimo binarne operacije ili "nili" operacija):

( eferova ili "ni" operacija) i

( Lukasievieva

p q= ( p q)
Tablice za operacije i :

def

p q = ( p q)

def

16

Teorema . Jedine binarne operacije skupa { ,^} pomou kojih se mogu izraziti sve ostale
su i . .Dokaz: Iz i injenice da je { ,} baza, sledi da je i { } baza. Slino, iz i injenice da je { ,} baza, sledi da je i { } baza. p q ( p p) p i p p ( p p) p i

( p q) ( p q) ( p q)

( p q) p q

( p q) ( p q) ( p q)

( p q) p q

Pokaimo da su to jedine jednolane baze iskazne algebre. ostale. Ako je h ( , ) = , onda bi i za svaku funkciju izraenu preko h bilo f ( , ,..., Neka je { h} baza, gde je h ( p,q) binarna operacija pomou koje se mogu prikazati sve

Slino, h ( ^,^) = . Stoga imamo sledea etiri sluaja za h ( ,^) i h ( ^, ) : 1) h ( ,^) = h h ( ^, ) = h ( ,^) = h q h ( ^, ) = ^ 2) h ( ,^) = ^ h h ( ^, ) = ^ h ( ,^) = ^ h p h ( ^, ) =

= , to nije uvek sluaj (recimo za p to ne vai). Dakle, h ( , ) = ^ .

3)

4)

Kako smo u primeru pokazali da { } nije baza, ostaje da mora biti h ili h .

9. Metod rezolucije
Metod rezolucije je formulisao Alan Robinson 1965. godine. Primenjuje se na iskazne formule koje su u KNF, tj. na formule oblika C1 C2 ... Cn pri emu je svaka formula Ci klauza ( disjunkcija literala ).

Primer. p r, p q r, p r - primeri klauza ,

p q, p ( r q) - nisu klauze. Metodom rezolucije ispitujemo da li je formula C1 C2 ... Cn zadovoljiva, tj. da li je skup klauza { C1 ,C2 ,...Cn } zadovoljiv.Klauza je zadovoljiva ako postoji valuacija za koju je bar jedan literal te klauze taan. Prema tome, formula u KNF je zadovoljiva ako postoji valuacija u kojoj su sve klauze te formule tane.

17

PRAVILO REZOLUCIJE . Neka su C1 i C2 proizvoljne klauze i p iskazno slovo. Iz klauza

C1 p i C2 p izvodimo klauzu C1 C2 , tj. C1 p, C2 p C1 C2 Klauza C1 C2 se tada zove rezolventa klauza C1 p i C2 p, a C1 p i C2 p su roditelji rezolvente. Intuitivno, C1 p C1 p, C2 p p C2 , pa iz C1 p, p C2 izvodimo C1 C2 , tj. C1 C2 . Postupak se sastoji u uzastopnoj primeni pravila rezolucije i proirivanju skupa klauza dobijenim rezolventama. Za zadati skup klauza K , primenom ovog pravila roditelji rezolvente se ne zamenjuju rezolventom, ve se rezolventa dodaje skupu klauza K (roditelji rezolvente ostaju u skupu K ). Za formulu F C1 C2 ... Cn , gde su C1 ,...,Cn klauze, neka je K0 ={ C1 ,C2 ,...Cn } poetni skup klauza. Primenom rezolucije na skup klauza Ki dobijamo skup Ki + 1 , tako to skupu Ki dodamo dobijenu rezolventu. Postupak rezolucije se zaustavlja na jedan od sledea dva naina: gako u nekom koraku skup klauza Ki sadri praznu klauzu ( W ) , izvoenje se prekida i zakljuuje da je polazni skup klauza nezadovoljiv, tj. formula F je nezadovoljiva; gako ne postoji mogunost da se primeni pravilo rezolucije tako da se skupovi Ki i Ki + 1 razlikuju, izvoenje se prekida i zakljuuje da je poetni skup klauza zadovoljiv, tj. formula F je zadovoljiva. Koristiemo sledee oznake: niz polaznih i izvedenih klauza oznaavaemo sa C1 , C2 ,....Literale u klauzama razdvajamo zarezima. Iza oznake izvedene klauze i literala koji je ine zapisujemo oznake klauza i literale na kojima je primenjeno pravilo rezolucije.

K = { p q r,p q, p,r} . Primenom pravila rezolucije dobijamo C1 : p,q,r C2 : p,r C3 : p C4 : r C5 : p,r C6 : r C7 : W

Primer 1. Za formulu A ( p q r ) ( p q) p r poetni skup klauza je

( C1 ,q;C2 ,q) ( C3 , p;C5 ,p) ( C4 ,r;C6 ,r)

18

Dakle, skup klauza K nije zadovoljiv, odnosno, data formula nije zadovoljiva.

Primer 2. Iz skupa { p q r,p q, p} ne moe se izvesti prazna klauza, jer

C1 : p,q,r C2 : p,q C3 : p C4 : p,r C5 : r C6 : q

Kako se daljom primenom pravila rezolucije ne mogu dobiti nove klauze, sledi da je poetni skup klauza zadovoljiv, pa je i formula A ( p q r ) ( p q) p zadovoljiva. Metod rezolucije se moe koristiti i za dokazivanje da je data formula tautologija. Naime, kako vai A je tautologija akko za svaku valuaciju vai ( A) = akko za svaku valuaciju vai ( A) = ^ akko formula A nije zadovoljiva, da bismo dokazali da je A tautologija, dovoljno je da dokaemo da A nije zadovoljiva.

( C1 ,q;C2 ,q) ( C3 , p;C4 ,p) ( C2 ,p;C3 , p)

Primer 3. Dokazati da je formula

A

( ( p r ) ( q r ) ( p q) )

tautologija. Dovoljno je dokazati da formula A

( p r ) ( q r ) r ( p r) ( q r ) ( p q) r

nije zadovoljiva, tj. da skup klauza K= ={ p r,q r , p q,r} nije zadovoljiv. Iz C1 : p, r C2 : q, r C3 : p, q C4 : r C5 : q, r, C6 : r C7 : W

( C1 ,p;C3 , p) ( C2 ,q;C5 , q) ( C4 ,r;C6 , r )

sledi da formula A nije zadovoljiva, pa je formula A tautologija.

19

10. Hipoteze i posledice

Neka je A iskazna formula i : P { ,^ } valuacija iskaznih slova. Definicije. (a) Valuacija je model za iskaznu formulu A akko je ( A) = . (b) Valuacija je model za skup iskaznih formula F akko za sve A F vai ( A) = . Navodimo, bez dokaza, teoremu kompaktnosti za iskazni raun. Teorema . Ako svaki konaan podskup skupa iskaznih formula F ima model, onda i F ima model. Uvedimo pojam semantike rampe . Neka je F skup iskaznih formula i A proizvoljna formula.

Definicija . Formula A je semantika (logika) posledica skupa formula F , u oznaci

F A akko svaka valuacija koja je model za F

je i model za A (tj. za svaku valuaciju

za koju su tane sve formule iz F , tana je formula A). Elementi skupa F su hipoteze, a A je posledica.

Primer .
(1) { p, p q,q r} r jer za model skupa { p, p q,q r} iz ( p) = , ( p q) = , ( q r ) = sledi ( r ) = . p q ... vai ( p q) = (2) { p q,r} / p p q jer za valuaciju = , ^ ... ( p) = , ali ( p q) = ^. Razmotrimo ta bi znailo da je neka formula A semantika posledica praznog skupa hipoteza: po definiciji, za svaku valuaciju , ako je svaka formula F tana u valuaciji , mora i formula A da bude tana u toj valuaciji. No, trivijalno, implikacija "ako je F onda ( F ) = " je tana, jer je pretpostvaka "F " uvek netana. Dakle, imamo da je A akko za sve vai ( A) = , tj. akko je formula A tautologija. Umesto A piemo A. F1 ,...,Fn A. U sledeoj teoremi navodimo tri vane osobine "semantike rampe" , tzv. pravila o prebacivanju preko rampe.

Ako je skup F = { F1 ,...,Fn } konaan, onda umesto { F1 ,...Fn } A piemo

20

Teorema . Neka su A,B,A1 ,...,An iskazne formule. Tada vai:

1. A B akko A B, 2. A1 ,...,An A akko A1 ... An A. 3. A1 ,...,An A akko A1 ,..., An - 1 An A. Dokaz. 1. Dobija se iz , za n = 1 2. ( ) Neka je A1 ,...,An A i proizvoljna valuacija iskaznih slova. Tada pa je ( A1 ... An A) = ; gako je ( Ai ) = ^ za bar jedno i { 1,2,...,n} , tada ( A1 ... An ) = ^, gako je ( Ai ) = , za sve i, tj. je model za skup formula { A1 ,..., An } , tada je model i za A (po pretpostavci), tj. ( A) = , pa je ( A1 ... An A) = . Dakle, formula A1 ... An A je tautologija. formula { A1 ,...,An } . Tada je ( Ai ) = za sve i { 1,...,n} , pa je i ( A1 ... An ) = .

( )

Pretpostavimo da je formula A1 ... An A tautologija. Neka je model za skup

Kako je ( A1 ... An A) = , sledi da je ( A) = , tj. je model i za formulu A. Dakle, A1 ,...,An A. 3. Slino. W Podsetimo se da su formule A i B logiki ekvivalentne ( A B) akko je formula

A B tautologija, tj. za svaku valuaciju vai ( A) = ( B) .

Teorema . A B akko A B i B A.

( ) Ako A B tada ( A) = ( B) , pa iz ( A) = sledi ( B) = sledi ( A) = . Dakle, A B i B A. ( ) Neka A B i B A i proizvoljna valuacija. Tada gako ( A) = , onda iz A B sledi da je i ( B) = ; gako ( A) = ^ , onda i ( B) = ^ (jer bi iz ( B) = i B A sledilo ( A) = , to je u kontradikciji sa pretpostavkom).
Dokaz. Dakle, ( B) = ( A) . W

i iz ( B) =

21