THEORIA 3 BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p.

517

DOI: 10.2298/THEO1203005B Originalni nauni rad Original Scientic Paper

Maan Bogdanovski BOJLOVA KORPUSKULARNA TEORIJA I UVOENJE DISTINKCIJE IZMEU PRIMARNIH I SEKUNDARNIH KVALITETA

APSTRAKT: Ne samo da je distinkcija izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta bila motivisana epistemolokim posledicama korpuskularne hipoteze, ve je i nain na koji je Bojl, po prvi put u modernom smislu, povukao distinkciju izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, bio predodreen detaljima njegove korpuskularne teorije materje. U ovom radu je preispitano Bojlovo opravdanje zakljuivanja sa opaljivih na neopaljive entitete, kao i nain na koji je metodoloka pozadina takvih zakljuaka uslovila karakter te distinkcije. KLJUNE REI: korpuskularna teorija, primarni kvaliteti, sekundarni kvaliteti, opaljiva i neopaljiva svojstva, afekcije.

1. Afekcije i kvaliteti Razlog zbog kojeg britanskog naunika i filozofa Roberta Bojla u ovom tekstu budim iz mrtvih1 lei u tome to je on zapravo bio prvi ko je termine primarni i sekundarni kvalitet upotrebio u njihovom modernom, a ne sholastikom znaenju. Robertu Bojlu se s punim pravom moe pripisati uvoenje distinkcije izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, onako kako je danas shvatamo. Bojl je, u stvari, vie voleo da govori o afekcijama ili modusima tela, rezerviui pojam kvaliteta samo za nae ideje o tim afekcijama.2 Meutim, njegova upotreba tih termina nije bila dosledna. Kada je koristio termin primarni, esto ga je povezivao sa terminom katoliki (tj. Catholick, u smislu univerzalni), primitivni, pa ak i apsolutni. Za njega su ovi termini zapravo bili sinonimni. Na taj nain, on govori o primitivnim i katolikim afekcijama materije, naime o
1 Ovaj lanak je nastao u okviru projekta ON179041, Dinamiki sistemi u prirodi i drutvu, Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Works, III, 26 i III, 292. Sve reference e biti date prema standardnoj paginaciji originalnog izdanja Bojlovih dela, The Works of the Hon. Robert Boyle, u 6 tomova, London, 1772, kako je to u velikom delu literature o Bojlu postalo uobiajeno.

Maan Bogdanovski

veliini, obliku i kretanju.3 Ipak, svi ovi termini za Bojla imaju znaenje koje je mnogo ire od filozofskog jer je smatrao da je Bog prvobitno stvorio jednu katoliku ili univerzalnu materiju, sa svojstvima protenosti, deljivosti i neprobojnosti. Onda je Bog pokrenuo delove te materije, a zatim su iz tih univerzalnih i primarnih svojstava nastala sva druga izdiferencirana svojstva. Ova kvazikosmoloka teorija je jasno formulisana na dva vana mesta u spisima Skeptiki hemiar i Poreklo formi i kvaliteta.4 Njima Bojl otvara izlaganje o svojim osnovnim metafizikim principima. Odmah bi valjalo naglasiti i to da on, kao i njegovi savremenici, nije smatrao kretanje nunim svojstvom materije. Sama po sebi, materija je inertna. To nisu zastupali samo Bojl i Dekart, ve i Lok.5 U skladu s tim, Barklijev argument da materija ne moe da uzrokuje ideje jer je inertna polazi od jednog tada opteprihvaenog principa. Izvedena svojstva Bojl je smatrao relacijama i tvrdio je da te relacije ne menjaju inherentne afekcije krajnjih delia materije. U tom smislu je poznata njegova analogija sa prvim proizvoaem brave i kljua. U Bojlovoj prii, ko god da je to bio, stvorio je prvu bravu kao pare gvoa oblikovano na izvestan nain. A kada je zatim stvorio klju za tu bravu, ni taj klju nije bio nita drugo do pare gvoa odreenog oblika. Meutim, tada dva komada gvoa mogu da se upotrebe, jedan zajedno sa drugim, na tano odreeni nain. Klju i brava, svako za sebe, dobijaju novu sposobnost, pa glavni deo pojma i opisa brave postaje injenica da moe da se zakljua ili otkljua parencetom gvoa koje nazivamo kljuem. A izuzetno svojstvo i mo kljua lei u tome to je podesan da otvori i zatvori bravu. Ovim novim atributima se bravi i kljuu ne pridodaje nikakav realni ili fiziki entitet, ve i jedno i drugo ostaju isti komadi gvoa, samo oblikovani na odreeni nain.6 Ova funkcionalna analiza, nalik savremenim funkcionalistikim analizama mentalnih pojmova, poruuje nam da isto vai i za ona svojstva koja je Bojl oznaio kao sekundarna. Proizvedena su u nama dejstvom primarnih afekcija tela koja deluju na nae ulne organe, ali njihovo postojanje ne menja tela koja ih uzrokuju. Ne smemo zakljuiti da je Bojl pretpostavljao da su samo subjektivna svojstva sekundarna. to se tie opaene veliine, oblika i tvrdoe, i njih je smatrao perceptivnim kvalitetima i nije ih pripisivao objektima koji su prouzrokovali odgovarajue ideje. Kako sam Bojl kae, ne smemo da svako telo koje deluje na nasa ula posmatramo kao goli grumen materije, one veliine i spoljanjeg oblika kako nam izgleda: mnoga od njih imaju delove koji su udno prikriveni, a mnogi od njih su i

3 4 5 6

Works I, 308; Upeatljivi primeri su i mesta II, 37; IV, 73; IV, 73, 75, 78. Works I, 474 i III 15-35. O tome govori glava II, 313 Ogleda o ljudskom razumu. Works, III, 18.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

u pokretu.7 To prosto predstavlja nunu posledicu Bojlove korpuskularne hipoteze i nijedna druga hipoteza ne bi mogla da bude konzistentna sa njegovim gleditima o tenom i vrstom stanju i slinim problematikama koje e ovaj tekst dotai. Veliina, oblik i kretanje, koji konstituiu prvobitna i primitivna svojstva tela i uzrokuju razliite ideje o tim telima, jesu afekcije tih tela, a Bojl je, kako je ve istaknuto, pravio bitnu razliku izmeu takvih afekcija i naih ideja o njima. S take gledita dananje epistemologije, mogli bismo odmah da postavimo pitanje kako je Bojl mogao da zna ta sainjava nezavisne afekcije tela, ako je tvrdio da su te afekcije razliite od ideja koje imamo kada opaamo razna tela koja nas okruuju ili nad kojima vrimo eksperimente.8 Odgovor svakako lei u injenici da, prema Bojlu, ne opaamo primarne afekcije tela, ve o njima moemo samo da donosimo zakljuke; o njima imamo samo inferencijalno znanje. U svom radu O pozitivnoj i privatnoj prirodi hladnoe on kae da ulni organi posmatrani ba kao takvi, utiske stiu samo od spoljanjih objekata, ali ne opaaju ono to je uzrok i nain tih utisaka, percepciju, u pravom smislu te rei, uzroka koji pripadaju jednoj superiornijoj moi, ije svojstvo je da sudi odakle dolaze promene u opaljivim stvarima.9 Ovu superiornu mo, koja je predstavljena kao sudija o uzrocima naih ulnih opaaja, ne smemo da shvatimo kao nekakav isti um, koji operie neeksperimentalno. U radu Hrianski virtuoz, kada razmatra poznate fenomene opisane u Sekstovim Osnovama pironizma, kao to su kockaste kule koje iz daleka izgledaju okruglo, ili tapovi koji izgledaju prelomljeno kada ih uronimo u vodu, Bojl eksplicitno upozorava da svedoanstvo naih ula ne ispravljamo samo razumom, ve filozofijom (to jest, prirodnim naukama).10 Meutim, ako bismo se onda zapitali kako Bojl moe da donosi zakljuke o prirodi tih afekcija, otvorili bismo put ka epistemolokom napadu na korpuskularnu teoriju. Neko bi mogao da tvrdi da njegovi zakljuci o neopaljivim entitetima ne mogu da budu potvreni, pa ak i da ne moemo da ih razumemo, osim ako se na neki nain ne pozovemo na neto to nam je neposredno dato u ulnom iskustvu. Ipak, epistemoloki napad ove vrste sadrao bi ozbiljno nerazumevanje Bojlovog metoda. Ne ulazei u to da li je takav metod ispravan ili lo, moemo slobodno da kaemo da Bojl nije razdvajao nauna pitanja od onih koja bismo danas nazvali epistemolokim. Konkretnije reeno, on nije prvo uzeo zdravo za gotovo neki skup naunih opisa sveta, a zatim postavio pitanje kako se ti opisi mogu reinterpretirati posredstvom opaajnih ideja iz kojih su izvedeni. Umesto toga, njegov metod se sastojao u nastojanju da krene od sopstvenog iskustva sa opaljivim objektima, pa
7 8 9 10 Ibid, str. 24. Henry, John, Boyle and Cosmical Qualities, u zborniku Robert Boyle Reconsidered, priredio Michael Hunter, CUP, Cambridge, 1994, str. 119. Works, III, 740. Works, V, 539.

Maan Bogdanovski

da onda pokua da odredi koja se od njihovih opaenih karakteristika moe iskoristiti za objanjenje ponaanja objekata pod promenljivim okolnostima. Takoe, ispitivao je da li postoji neka karakteristika koja nije neposredno opaena, ali koju, bez obzira na to, moramo pripisati objektu da bismo objasnili njegovo ponaanje. Ishod ovog istraivanja bila je teorija materije koja je imala precizne epistemoloke implikacije. Te implikacije Bojl je prihvatio kao bar podjednako dobro utemeljene u odnosu na druge zakljuke koji se tiu materijalnih objekata, izvedene tokom njegovih eksperimentalnih istraivanja. U stvari, smatrao je da proistiu iz tih zakljuaka. Ukratko, Bojl je svoju korpuskularnu teoriju, uz sve njene epistemoloke implikacije, smatrao naunom teorijom koja je zasnovana i normativno opravdana empirijskim istraivanjem. Pored svih inovacija koje su mu u istoriji filozofije bez sumnje s pravom pripisane, mogli bismo da dodamo da je on na taj nain osobeni i svojevrsni pretea naturalistike epistemologije. Metodska pozadina korpuskularne hipoteze Kao to je obino sluaj, neki od Bojlovih argumenata koji se tiu prirode atoma zapoinju od pretpostavki nasleenih od njegovih prethodnika i nisu izvedeni iz njegovih opservacija i eksperimenata. tavie, neke od tih pretpostavki su i same bile zasnovane na naunom istraivanju. Na primer, na samom poetku Porekla i prirode formi i kvaliteta, svog najdetaljnijeg i najfilozofinijeg izlaganja korpuskularne filozofije, Bojl iznosi tri fundamentalna stava u pogledu materijalnog sveta. Njima jasno tvrdi da materija postoji po sebi, nezavisno od naeg znanja, da se njena realna sutina sastoji u protenosti i neprobojnosti i da kretanje nije deo sutine materije, ve njena akcidencija. Ta akcidencija, koju je Bojl pripisivao delovanju Boga, predstavlja izvor raznolikosti onoga to nazivamo pojedinanim materijalnim objektima.11 U ovom najoptijem izrazu svoje metafizike pozicije nije se direktno pozvao ni na jedan jedini eksperiment ili posmatranje. Meutim, njegovi metodski principi mu ne bi dozvolili da izloi te najoptije argumente da nije istovremeno verovao da, kad je jednom postavio korpuskularnu hipotezu, moemo da verifikujemo postojanje atoma eksperimentima i drugim oblicima komparativne opservacije. Jasnu ilustraciju za ovo moemo da pronaemo u Istoriji tenog i vrstog stanja, na koju emo se kasnije jo pozivati u kontekstu izlaganja Bojlovog metoda. U tom radu iznosi svoje glavne teze, kratko citira Lukrecija o atomistikom objanjenju tenosti i onda nastavlja svojim putem argumentisanja na osnovu opservacije i eksperimenata. U stvari, ba tako postupa i u Poreklu formi i kvaliteta. Posle teorijskog dela, u kojem pronalazimo njegova najoptija gledita, i posle preispitivanja alternativnih pozicija i posebnih problema,
11 Works, III, 15-6.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

dolazi do istorijskog dela, to jest do posmatranja i eksperimenata koji imaju za cilj da potvrde korpuskularnu filozofiju. Ta verifikacija je, naravno, bila prilino indirektna. Za razliku od, na primer, Njutna, Bojl nije oekivao da e svo znanje moi da se neposredno izvede iz opservacije. Bio je zadovoljan da je hipotezu mogue verifikovati njenom saglasnou sa opservacijom.12 Samo na osnovu toga moemo razumeti njegovu potrebu da gomila svedoanstvo iz najraznovrsnijih izvora, da bi nam pokazao da je celokupna evidencija u skladu sa korpuskularnim gleditem o materiji. Ta tendencija proima najvei deo Bojlovih naunih radova i prua nam nit vodilju za njihovo interpretiranje. Ne moe se rei da je Bojlov jedini cilj u raznim eksperimentima bio da potkrepi korpuskularnu teoriju materije, ali ta teorija je uvek bila tesno isprepletena sa pojedinanim istraivanjima. I Mari Boas, u svojoj veoma informativnoj knjizi Robert Bojl i hemija sedamnaestog veka, tvrdi da je to bio sluaj sa njegovim hemijskim eksperimentima, koje je Bojl smatrao naroito vrednim za dokazivanje istine korpuskularne hipoteze.13 Kao to smo videli, bio je svestan injenice da svedoanstvo za tako iroku hipotezu, kao to je korpuskularna teorija materije, mora da bude kumulativno. Nikakav eksperiment, pa ni skup eksperimenata, ne moe da donese odluku o njenom vaenju. U skladu s tim, ako hoemo da razumemo kako je iz eksperimenata i svojih istorija izvlaio zakljuke, moramo da pratimo naine argumentisanja koji se ponavljaju u najveem broju instanci, bilo u hemiji, bilo u fizici. Detaljno istraivanje Bojlovih naina zakljuivanja bio bi veoma teak i za nae ciljeve nepotreban zadatak. Ovde je dovoljno da ponudim samo skicu najvanijih argumenata pomou kojih je pokuavao da povee opaljive fenomene sa korpuskularnom teorijom, za koju je pak verovao da ih moe objasniti. Prvi korak od neprocenjive vanosti u Bojlovom povezivanju opservacija sa neopaljivim hipotetikim entitetima, ije dejstvo treba da objasni fenomene, sastojao se u pokazivanju da sama naa ula imaju ogranienu mo i da se ne moemo osloniti na njih u pokuaju da proniknemo u tajne prirode. To insistiranje na njihovim ogranienjima nas uopte ne iznenauje, kada uzmemo u obzir bliskost Bojlove i Bekonove misli. Nije iznenaujue ni ako uzmemo u obzir Bojlovo rano zanimanje za teinu vazduha, zbog toga to nam naa ula kao takva ne pruaju znanje o osnovnim karakteristikama gasa koji nas okruuje. Dalje, u doba u kojem su teleskopi i mikroskopi bili relativno nova otkria, niko prosto nije mogao da ne bude zapanjen ogranienou i nemoi naih ula. U svojim ranim radovima, Bojl je nadugako hvalio Boije delo i govorio o monim teleskopima kojima moemo da posmatramo stare i novootkrivene zvezde, kao i o izvrsnim mik12 13 Eksplicitno u Works, I, 303 i IV, 234, nasuprot Njutnovom odbacivanju fizikih i metafizikih hipoteza koje nisu dedukovane iz fenomena. Boas, Marie, Robert Boyle and Seventeenth Century Chemistry, CUP, Cambridge, 1958, str. 89-90.

10

Maan Bogdanovski

roskopima, kojima mogu da razaznam, u inae nevidljivim objektima, neogranienu suptilnost majstorstva prirode.14 Povrh svega, interesovanje za hemiju i promene kroz koje stvari prolaze tokom eksperimenata nije kompatibilno sa uverenou da su naa gola ula adekvatan izvor znanja o kvalitetima koji su inherentni telima. Ako imamo u vidu ovakvu pozadinu razmiljanja, neemo se nimalo iznenaditi kada vidimo kako u Istoriji fluida Bojl objanjava zato tenost kao to je voda u ai opaamo kao jednu kontinuiranu supstancu, iji delovi miruju. Naime, delii vode, kao i pore izmeu njih, su suvie siuni, a brzina kretanja delia je prevelika da bi je oko moglo opaziti.15 U svetlu ove vrste kontrasta izmeu grubosti naih ulnih organa i suptilnosti prirode, normalno je oekivati da e Bojl povui ba onu distinkciju za koju smo videli da je povukao izmeu opaajnih kvaliteta tela i afekcija ili modusa samih tela. Trebalo je oekivati i da e insistirati da nema nunih slinosti izmeu opaajnih kvaliteta i afekcija i modusa tela. Ipak, ova negativna doktrina predstavlja samo prvi korak u njegovoj argumentaciji. Sada moramo da vidimo kojim sredstvima e se posluiti da premosti jaz izmeu onoga to neposredno opaamo i onoga to moemo zakljuiti na osnovu takvog opaanja. Ako sledimo tok njegovog zakljuivanja u Istoriji fluida, primetiemo jedan princip koji esto koristi i koji moemo, donekle proizvoljno, nazvati irenjem ulnog saznanja analogijom. U Bojlovim radovima mogu se nai mnogi oigledni i veoma grubi primeri ovog principa, kada pokuava da objasni odreene kvalitete neke vrste supstance, tako to e pretpostaviti da njeni siuni korpuskularni delovi moraju da lie na karakteristike opaene celine. Na primer, ubeuje nas da za same korpuskule tenosti moramo pretpostaviti da su glatke i klizave, ne bi li onda mogle da se klizaju i kotrljaju jedna preko druge, to onda objanjava ponaanje tenosti.16 Takoe, kada objanjava kako, unutar njegovog gledita, kompresija moe da objasni poveanje tvrdoe, koristi analogiju sa promenom rastresitosti svee napadalog snega, kada ga stisnemo i sabijemu u grudvu.17 U ovom sluaju, analogija svakako ima veu teinu jer Bojl ne tvrdi prosto da neki kvalitet, koji opaamo da neka supstancija ima, mora da odlikovati i neopaljive delie. On hoe da pokae kako se za neko dejstvo, kao to je kompresija, za koju znamo da je moemo primeniti na nekom objektu i kod koje opaamo odreene posledice na njegove makroskopske ili opaljive delove, moe pretpostaviti da ima iste posledice i na mikroskopske delove.
14 Works, I, 262. Moda najraniji primer upotrebe mikroskopa da bi se dokazao atomizam nalazi se u knjizi Voltera arltona Epikurovsko-gasendijevsko-arltonovska fiziologija (Charleton, Walter, Physiologia Epicuro-Gassendo-Charltoniana or a Fabrick of Science Natural upon the Hypothesis of Atoms), koja je izala u Londonu 1654. godine. Ibid, str. 392. Ibid, str. 379. Ibid, str. 386.

15 16 17

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

11

Postoje i drugi i znaajniji naini na koje Bojl koristi svoj princip proirivanja naeg ulnog saznanja kroz analogiju, u svojim pokuajima da dokae izloenu teoriju tenosti. Na primer, pogledajmo sledee naine na koje koristi analogije povuene na osnovu opaljivih fenomena, da bi premostio jaz izmeu onoga to je opaljivo i onoga to nije. Kao prvo, on ukazuje na injenicu da pod izvesnim neobinim svetlosnim uslovima moemo da vidimo siune mrve kako lebde na sunevoj svetlosti. Takoe, kada je vreo dan, kraj zidova ili velikih zgrada moemo da vidimo komeanje ugrejanih vazdunih struja.18 Takvi opaljivi fenomeni nas navode na zakljuak da ono to je u normalnim okolnostima neopaljivo ipak moe uvek biti prisutno i da korpuskularna slika sveta, kao slika siunih estica materije u pokretu, ima svoje stvarne analogone u vidljivom svetu. Na slian nain, Bojl je posvuda koristio analogiju sa siunim esticama metala, koje moemo da uvamo u rastvorima ili tenostima i koje nam pokazuju kako se, u ta je vrsto verovao, ponaaju i neopaljive estice tenosti.19 Ovde bi mogao da se postavi prigovor da je ovakva upotreba analogije u cilju proirenja ulnog saznanja samo plod bujne mate i da nije empirijski zasnovana.20 Meutim, moramo da obratimo panju na okolnost da je i sam Bojl bio svestan takvog izazova i da je itekako bio reen da na njega odgovori.21 Njegov odgovor lei u injenici da moe da navede brojne sluajeve u kojima ono to opaamo u ponaanju fluida jeste upravo ono to oekujemo prema odgovarajuim analogijama. Na primer, Bojl istie kako, kada se eer ili so rastvori u nekoj tenosti, moemo da osetimo njihov ukus u svakom uzorku te tenosti, to nas navodi na zakljuak da u njoj postoji neko unutranje i nevidljivo kretanje. Neopaljive estice eera i soli prisutne su u celoj posudi. Slino tome, kada neko stavi kalijum karbonat u vlaan podrum, njegova povrina e omekati od vlage rastvorene u vazduhu, a ako tamo ostane dovoljno dugo, potpuno e se rastopiti u bistru tenost; to se ne bi dogodilo kada se vlana isparenja koja ulaze u sastav vazduha ne bi kretala tamo-amo i kada ne bi tako dospela do te soli i mogla da se umetnu u pore, te da je na taj nain rastvore i svedu je sa sobom na tenost.22 Takva zapaanja nas ubedljivo navode na zakljuak da analogije koje je Bojl pravio sa percepcijom ne

18 19

Works, I, 393. Na primer, malo ranije u tekstu, I, 380. Ovo je primer nekorektnog prigovaranja Bojlu u tekstu Sargent, Rose-Mary, Learning from Experience: Boyle's Construction of an Experimental Philosophy, u zborniku Robert Boyle Reconsidered, priredio Michael Hunter, CUP, Cambridge, 1994, str. 71. Ovo se jasno vidi u I, 392. Works, I, 393, preveo M. B.

20
21 22

12

Maan Bogdanovski

vode u teoriju koja je u njegovo vreme mogla biti imaginarna stvar, proizvoljno izneta.23 Meutim, moda najupadljivije delove teksta u kojima Bojl pokuava da premosti jaz izmeu opaljive materije i neopaljivih korpuskula, za koje smatra da se materija od njih sastoji, moemo pronai u ogledu O izvrsnosti i osnovama korpuskularne ili mehanike filozofije. Tu se sukobljava sa onima koji su spremni da posledice objanjavaju na mehanicistiki nain kada se bave telima opaljive veliine i oevidnim mehanizmima, ali koji se, uprkos tome, svejedno pozivaju na ono to zovu prirodom stvari, supstancijalnim formama, realnim kvalitetima i na sline nemehanicistike principe, kada pokuavaju da objasne skrivena deavanja. Opirno u citirati jedan deo teksta jer tako je najbolje pokazati nain na koji Bojl argumentie protiv njih: Ali ovo nije nuno; jer i mehanike afekcije materije moemo pronai, a i zakoni kretanja vae ne samo u velikim masama i u komadima srednje veliine, ve i u najmanjim fragmentima materije; i njeno manje pare, koje isto tako predstavlja telo kao i vee, mora, nuno kao i vee, posedovati svoju odreenu veliinu i oblik; i osoba koja posmatra pesak pod dobrim mikroskopom lako e opaziti da svako njegovo siuno zrno ima sopstvenu veliinu i oblik, kao stena ili planina. A kada pustimo veliki kamen i kameni da padaju sa vrha neke visoke zgrade, zar ne otkrivamo da se i vei i manji podjednako pridravaju zakona ubrzanja tekih tela koja padaju. I, zakone kretanja uoavamo ne samo u topovskoj uladi, ve i kod sitnijeg streljiva, pa njime obaramo ptice, dok prema istim zakonima onim prvim ruimo zidove. I iako priroda (ili pre njen boanski tvorac) radi sa mnogo finijim materijalima i primenjuje jo neobinije izume od zanata (pri emu je struktura ak i najreeg asovnika neuporedivo inferiornija od strukture ljudskog tela), ipak je sam majstor, u skladu sa kvantitetom materije koju koristi, hitnosti posla koji je preuzeo i veliinom i oblikom instrumenata koje upotrebljava, sposoban da stvori dela iste prirode ili vrste, a veoma razliite veliine... kao to kova, koji ekiem i drugim velikim alatom, moe da od mase gvoa iskuje velike ipke ili poluge i napravi one jake i teke lance, koji se koriste da okuju zloince, pa ak i da osiguraju ulice i kapije, moe i da manjim alatom napravi male eksere i opiljke, siune skoro kao praina; a moe i da jo finijim alatom napravi lanie udne nenosti i lakoe, toliko da nas pouzdani autori izvetavaju o laniima od raznih karika koje su kaene na buve i koje su ove mogle da pokreu; i ako se dobro seam, video sam neto takvo, pored drugih sluajeva, emu sam sa zadovoljstvom prisustvovao, siunosti koju umetnost moe da prui slinim tvorevinama, koje su inae izraene kao izuzetno
23 Ibid, str. 392

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

13

velike. Moda nekima izgleda da, iako u prirodnim telima, ija je veliina upadljiva i njihova struktura vidljiva, moemo da korisno priznamo mehanike principe, njih ne treba proirivati na one parie materije iji su delovi i tekstura nevidljivi, ali to bi bilo isto kao kad bi neki ovek smatrao da zakoni mehanizama mogu da vae u gradskom satu, ali ne mogu u depnom asovniku.24 Ovde je jasan nain na koji Bojl koristi princip proirivanja naeg ulnog saznanja kroz analogiju, dok ne ustanovi da moemo shvatiti inherentne kvalitete i forme delovanja neopaljivih delova, od kojih se sastoji sva opaljiva materija. U citiranom odlomku vredi zapaziti da on nije samo upotrebio ono to nazivamo principom proirivanja naeg ulnog saznanja kroz analogiju, pretpostavljajui da korpuskule imaju kvalitete sline onima koje prepoznajemo putem ula. Pretpostavio je, takoe, da principi delovanja koji su karakteristini za opaljive entitete uvek vae za neopaljive.25 Dalju upotrebu rasuivanja po analogiji nazivaemo prelaz eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo. Lako je uvideti da Bojl esto koristi ovakav vid zakljuivanja. Jedan jasan primer naina na koji je upotrebljavao ovaj princip moemo pronai u njegovom objanjenju vrstog stanja, u njegovoj Istoriji tenosti i vrstine. On tu koristi analogiju sa dve temeljito ispolirane staklene ploe, koje prijanjaju jedna za drugu, da bi objasnio kako korpuskule u vrstom telu mogu, ako se dovedu u dodir, jednako prijanjati jedna za drugu, pa tako i celo telo initi vrstim.26 I uopte, Bojl pretpostavlja da, koji god principi objanjavaju fenomene prijanjanja izmeu opaljivih materijalnih objektata, oni mogu biti upotrebljeni i da objasne prijanjanje njihovih korpuskularnih delia. Meutim, moda najupeatljiviji sluaj Bojlovog prelaza eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo lei u njegovom insistiranju na tome da sve fenomene neivog sveta treba objanjavati na mehaniki nain, to jest uz pomo transfera kretanja. Kao to kae u poznatoj reenici iz Porekla formi i kvaliteta: Smatram da, kada jedan neivi objekt deluje na drugi, nema nieg to je aktivni ili pasivni stvarno proizveo, sem nekog lokalnog kretanja njegovih delova ili neke promene u teksturi, koja je posledica tog kretanja.27 Iako na ovom mestu ne objanjava u potpunosti zato zastupa to uenje, njegovi razlozi to to ini postaju jasni u ogledu O izvrsnosti i osnovama korpuskularne ili mehanike filozofije. Meu te razloge spada i jedan koji je ovde najpertinentniji: iskljuivo mehaniko objanjenje je jasno, to jest, samo ono ko24 25 26 27 Works, IV, 71. Za drugaije gledite, za koje mislim da ga ovaj pasus ubedljivo pobija, uporediti Anstey, Peter R, The Philosophy of Robert Boyle, Routledge, London, 2000, str. 86. Works, I, 402-3. Works, III, 25.

14

Maan Bogdanovski

risti principe objanjenja koji su nam potpuno razumljivi. Ako bismo se zapitali zato je Bojl verovao da je ovo sluaj, uhvatili bismo ga kako propoveda da u obinom, svakodnevnom ivotu, razumemo kako jedno telo moe da deluje na drugo samo ako deluje mehaniki, to jest putem transfera kretanja.28 Bojl je tvrdio da prilikom naeg posmatranja neivog sveta otkrivamo da promena zavisi od kretanja, a poto je smatrao da kretanje i oblik mogu da budu predicirani bilo kom materijalnom objektu, bez obzira da li je veliki ili mali, pretpostavljao je da ono to u ovom pogledu vai u opaljivom svetu mora da vai i za kauzalne veze izmeu sastavnih korpuskula. Kada smo govorili o prenoenju eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo, referirali smo upravo na tu pretpostavku. Meutim, svaki takav prelaz moe i sam da bude kritikovan kao imaginarna stvar, proizvoljno izneta, sve dok ne dobije neku meru nezavisne potvrde. Upravo na tom mestu susreemo neto to bih nazvao Bojlovim treim principom, koji predstavlja prosto metod posrednog potvrivanja, koje svi naunici moraju da primenjuju.29 Ako nam je data neka teorija, a Bojl je doao do sopstvene teorije na osnovu prva dva principa, kako emo je potvrditi? Odgovor moe da lei u praenju njenih deduktivnih posledica i posmatranju da li te posledice podravaju direkne opservacije i eksperimenti. To je upravo ono to je Bojl radio od sluaja do sluaja. Takvi su, na primer, bili rezultati koje je dobio kada je doveo u korelaciju pritisak i zapreminu gasova, po emu je danas skoro iskljuivo poznat. Takva su bila i njegova posmatranja kojima je trebalo da dokae postojanje neopaljivih stvari, unutranjih kretanja u vrstim telima, kao i posmatranja fenomena toplote kao uzrokovanog kretanjem. Svakako, da bismo objasnili te fenomene, moemo da uvedemo i drugaije hipoteze od korpuskularne, ali one iz Bojlove perspektive ne bi predstavljale jasno formulisane hipoteze, ne bi bile obuhvatne kao korpuskularna hipoteza, ne bi imale istu eksplanatornu mo i ne bi bile u toj meri potvrene.30 Autoritet prirodne nauke i granice Bojlovog uticaja Bojlov metod je bio veoma oprezan, moda obazriviji i od Njutnovog, i to u dva smisla. Kao prvo, on nije pokuavao da opravda svoju korpuskularnu teoriju nekim naroitim postulatom, gde bi mogao da prelazi sa onog to je istinito u svim
28 29 Works, IV, 73. Ako izgubimo iz vida taj princip, Bojlov razum zaista postaje ogranien, kao u knjizi Robert Bojl i granice razuma Jana Vojcika, koja svojim dobrim delom postaje rtva tog previda. (Wojcik, Jan W, Robert Boyle and the Limits of Reason, CUP, Cambridge, 1997.str. 181.) Ove prednosti korpuskularne hipoteze na izvanredan nain analizira Vilijam Iton u knjizi Bojl o vatri: mehanika revolucija u naunom objanjenju. (Eaton, William R, Boyle on Fire: The Mechanical Revolution in Scientific Explanation, Continuum, New York, 2005, str. 152-8.

30

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

15

ispitanim sluajevima, na ono to je istinito u svim sluajevima uopte. Umesto toga, njegovi zakljuci su ogranieni na pokuaje da prui objanjenje porekla pojedinanih fenomena, posredstvom onih inferencijalno poznatih entiteta koje bismo racionalno mogli da smatramo njihovim uzrocima. Drugim reima, kao to smo ve zapazili, Bojl nije imao metodolokih problema da opravda svoje korpuskularistike zakljuke. Za njega je to bio problem razliit od odgovora na pitanje da li je odreeno zakljuivanje u nauci opravdano. Korpuskularnu hipotezu je prihvatao, kao to smo videli, zbog toga to je verovao da ona predstavlja najbolje objanjenje svih kvaliteta koje je istraivao. Njena konfirmacija poiva u njenoj primenjivosti od sluaja do sluaja. Ipak, kod Bojla nismo pronali isticanje bilo kakvog opteg metodolokog postulata da korpuskularna teorija, stoga, mora da vai u svim sluajevima. Na kraju krajeva, to se kosilo i sa njegovim fundamentalnim metodolokim ubeenjem da je izgradnja sistema ogromna prepreka za eksperimentalno istraivanje.31 Ukratko, verovao je da zakljuivanja na korpuskularizam moraju da budu potvrena jedno po jedno, racionalnim argumentima koji su izvedeni iz uporednih posmatranja i eksperimenata. Za njega su ona bila deo korpusa nauke i nije im bilo potrebno nikakvo metodoloko opravdanje. Drugi smisao u kojem je Bojlov metod bio veoma obazriv odnosi se na injenicu da je Bojl oklevao da svoje zakljuke zasnuje na neemu to bi bilo neposredno potvreno ulima. Kao to smo videli, za Bojla su ulni kvaliteti objekata jednostavno bili posledice svojstava objekata koji deluju na naa ula. Poto nije verovao da je mogue precizno odrediti zato bi neko dejstvo na nae ulne organe uzrokovalo tano odreeni perceptivni kvalitet,32 nije pokuavao da sve nae znanje o tim objektima izvede iz naina na koji deluju na nas. ak i sekundarni kvaliteti koje opaamo mogu ponekad da nam daju nagovetaj o promenama svojstava samih objekata, kao to promena boje elika koji se kali predstavlja svedoanstvo o promenama njegovih unutranjih karakteristika.33 U svojoj raspravi o moima u Ogledima o ljudskom razumu, Lok sledi Bojla u tome da ista svojstva objekata koji aficiraju nae ulne organe deluju i na druge objekte, pa zato moemo da nauimo podjednako mnogo iz posmatranja posledica po objekte, kao iz obraanja panje na ulne kvalitete, to jest iz efekata na nas.34 Neposredno ulno iskustvo nije nam, prema Bojlu, pruilo osnovu za saznanje materijalnog sveta. Kao to smo videli, naa sposobnost miljenja i zakljuivanja, kao i korienja metoda nove eksperimentalne filozofije, omoguila nam je da nae znanje proirimo na ono to lei izvan granica ula. Svakako, u Bojlovom pristupu ima upadljivo sirovih tvrdnji o
31 32 33 34 Proemial Essay za Certain Physiological Essays, Works, I, 299. Bojl je tu i tamo spekulisao o ovom problemu, kao kada je nagaao da je slani ukus neposredno povezan sa otrinom i zailjenou korpuskula. Works I, 602. Ibid, str. 669-70. Don Lok, Ogledi o ljudskom razumu, II knjiga, poglavlje VII, odeljak 10.

16

Maan Bogdanovski

prirodi stvarnosti i neemo beati od toga da razlog za njih pronaemo upravo u dva principa koja smo kod njega identifikovali kao bazina: to su princip proirivanja ulnog iskustva analogijama i princip prenoenja eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo. Meutim, Bojl je tim principima dodao klasian nauni metod neposrednog potvrivanja i upravo je taj metod, umesto analogija povuenih na osnovu ulnog iskustva, omoguio njegova revolucionarna ostvarenja u nauci i filozofiji. Za razliku od Njutna, nije pretpostavio jedinstveno sveobuhvatno metodoloko pravilo koje bi omoguilo da opravda zakljuke na neto to nije i ne moe biti neposredno dostupno ulima. Njegov metod i predmet, ali i lina psiholoka priroda, zahtevali su da prolazi kroz pojedinana eksperimentalna istraivanja i poreenje sluajeva, iji je kumulativni efekat bilo stvaranje korpuskularne prirodne filozofije kao najobuhvatnijeg i najznaajnijeg naina za objanjavanje onoga to je predmet direktne opservacije. Svakako, poverenje u mo eksperimentalnog metoda na ovom planu moe da bude poljuljano epistemolokim argumentima i u iskuenju smo da pomislimo da je Lokova teorija saznanja, koja je proslavila Bojlovu distinkciju izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, dovela u pitanje valjanost Bojlovih argumenata, uprkos visokom potovanju koje je ovaj gajio prema Bojlovom delu u celini. Meutim, to bi bila greka, koja bi se sastojala u doivljavanju Lokove analize krajnjeg porekla naih ideja kao da ona predstavlja celokupnu Lokovu epistemologiju. Iako sigurno ima mnogo eksplicitnijih mesta na kojima on definie svoje stanovite o izvesnosti i dometima naeg znanja, ne smemo da izgubimo iz vida da je Lok verovao da ljudski duh poseduje veliku slobodu u bavljenju elementima koje je prvobitno dobio iz iskustva. Naroito moramo obratiti panju na injenicu da je Lok, za razliku od Barklija i Hjuma, bio uveren da ljudska bia poseduju sposobnost da formiraju apstraktne opte ideje. Kada uzmemo u obzir te kljune detalje, Lokova analiza krajnjeg izvora naih ideja nije u konfliktu sa Bojlovim gleditima. I jedan i drugi su poreklo naeg znanja o materijalnom svetu pronali u ulnom iskustvu i smatrali da je ljudski duh sposoban da donosi zakljuke koji prevazilaze iskustvo. Lok se sloio sa Bojlom da je nauka autonomna intelektualna disciplina iji autoritet poiva na njenim dostignuima. Ta dostignua su poivala na korpuskularnoj teoriji materije i tu teoriju onda nije trebalo ruiti filozofskim argumentima. Tek je sledea generacija filozofa dovela u pitanje realistike pretpostavke nauke sedamnaestog veka, na osnovu filozofskih argumenata o principima ljudskog saznanja koji su se, izmeu ostalog, ticali i kritike distinkcije izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta. U rukama Barklija i Hjuma, analiza tih principa vodila je ka odstupanju od Lokovih gledita i ka radikalnoj reinterpretaciji celokupnog naunog poduhvata. Maan Bogdanovski Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

17

Literatura
Anstey, Peter R, The Philosophy of Robert Boyle, Routledge, London, 2000. Boas, Marie, Robert Boyle and Seventeenth Century Chemistry, CUP, Cambridge, 1958. Boyle, Robert, The Works of the Hon. Robert Boyle, 6 vols, London, 1772. Boyle, Robert, Selected Philosophical Papers of Robert Boyle, M. A. Stewart (ed.), Hacket Publishing Company, Indianapolis, 1991. Charleton, Walter, Physiologia Epicuro-Gassendo-Charltoniana or a Fabrick of Science Natural upon the Hypothesis of Atoms, London, 1654. Eaton, William R, Boyle on Fire: The Mechanical Revolution in Scientific Explanation, Continuum, New York, 2005. Henry, John, Boyle and Cosmical Qualities, u Robert Boyle Reconsidered, Michael Hunter (ed.), CUP, Cambridge, 1994. Lok, Don, Ogledi o ljudskom razumu, Kultura, Beograd, 1963. Sargent, Rose-Mary, Learning from Experience: Boyle's Construction of an Experimental Philosophy, u Robert Boyle Reconsidered, Michael Hunter (ed.), CUP, Cambridge, 1994. Wojcik, Jan W, Robert Boyle and the Limits of Reason, CUP, Cambridge, 1997.

Maan Bogdanovski Boyles Corpuscular Theory and the Introduction of the Distinction Between Primary and Secondary Qualities
(Summary) The distinction between primary and secondary qualities was not only motivated by the epistemological consequences of the corpuscular hypothesis. The way Boyle introduced the distinction for the first time in its modern sense had been largely determined by the details of his corpuscular theory of matter. This paper examines Boyles justification for his inferences from observables to unobservables, and the way methodological backgrounds of his arguments shaped the character of the distinction. KEY WORDS: corpuscular theory, primary qualities, secondary qualities, observable and unobservable properties, affections.