- Mojim mrtvim drugovima Radoslavu Pavloviu, Prvoslavu Jovanoviu i oru Milinkoviu

Svemu ima vreme, i svakom, poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se raa, i vreme kad se umire; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi; vreme plau i vreme smehu; vreme kad se tee, i vreme kad se gubi; vreme kad se uti, i vreme kad se govori; vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru. Narataj jedan odlazi, drugi dolazi, a zemlja stoji uvek. Vetar ide na jug i obre se na sever: ide jednako obrui se, i u obrtanju svom vraa se. We reke teku u more, a more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se i vraaju da opet teku. to je bilo, to e biti, to se inilo, to e se initi, i nema nita novo pod suncem. (KNJIGA PROPOVEDNIKOVA GL. 1)

BLAGE VESTI U poetku stvori Bog nebo i zemlju. I ree Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost. I bi vee, i bi jutro. I bi svet. Dan prvi. I stvori Bog oveka po svom obliju, po obliju bojem stvori muko i ensko. I bi vee, i bi jutro. I bi ovek. Dan esti. A prvi ovek poini prvi greh i bi izgnan iz raja, bojeg zabrana posaenog u Edenu, na istoku. I rodi Kaina i Avelja. A Kain zakla Avelja u polju. I bi vee, i bi jutro. I bi zloin. Dan ko zna koji. Bog mu u naknadu i za utehu darova Sita. Situ se rodi Enos. Tada se pod atorima poe prizivati ime Gospodnje. I potraj a Enos devedeset leta i umre, a potomak njegov Noje ben Lameh potraj a devet puta devedeset leta i umre, ostavljajui plemenu u naslee spomen koji je upozoravao na etrdesetodnevni potop i tri sina nejednake koe: Sima, Hama i Jafeta. I bi vee, i bi jutro. I bi kazna. Dan tko zna koji. A izdanak blagoslovenog Simovog uda, imuni govedar Avram ben Tara, Avram Avinu, Avram Praotac naroda, gredui iz Ura haldejskog u Hanan, opet u zaboravljen glas Adamovog Boga: Idi iz zemlje svoje i roda svojega, i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe veliki narod. Avram poslua i pohita da na brdu Moriji sklopi vean savez sa Bogom. I bi vee, i bi jutro. I bi Zavet. Dan ko zna koji.

U Hananu rodi Avinu Isaka, oca naroda Ivrim. A Isak ace rutavog Isava, koji je otac Edomu, i Jakova, koga e krstiti Izrailj. A Jakov rodi, koje od ena, koje od inoa: Ruvima, Simeona, Levija, Judu, Isahara, Zevulona, Venijamina, Dana, Gada, Neftalima, Asira i zlehudnog Josifa, koji brau povede u provinciju Goen, zemlje Kema, njih dvanaestoricu rodonaelnika dvanaest izrailjskih plemena. To je vreme prvog ropstva. A kad se graahu kuluarski gradovi Pitom i Ramzes, rodi se u Levijevom klanu Mojsije ben Avram, koji voen zadimljenim stubom bogom Avramovim, bogom Isakovim i bogom Jakovljevim izvede svoj narod iz misirskog suzanjstva, u dane koji su jo i dani Izlaska. I njemu, Zakonoprimcu, ree taj Bog munjonosnim glasom: Ja sam onaj koji jeste, koji je bio, i koji e biti. Ja sam Gospod bog tvoj, i nemoj imati drugih bogova osim mene! Nevidljiv i bezobli an Bog je goreo u jednom ednom kupinovom grmu sred Horiva, all poto gorui nije sagorevao, nije moglo biti nikakve sumnje u njegovu svetu Re, ni u njegovu mo da joj pribavi potovanje izabranog naroda. I bi vee, i bi jutro. I bi Zakon. Dan ko zna koji. A kada se, uz delotvornu pomo nebeskih aba, vaaka i skakavaca Izrailj ci najzad odvaie da otponu prvo od svojih zlehudnih potucanja za Domom, i kada se nepoverljivi zaustavie da ga osmotre, ispe se Mojsije u nevidljivom drutvu Gospoda na vis Navav, i gle: zemlja pred narodom Ivrim i mrtvim zakonoprimevim oima bese Hanan, Zemlja obeana. Izmeu rastih peteri Idumeje i sure aramske visoravni, izmeu mlitavog sliva Jordana i Sredozemlja, od sedmolikog, gustog i niskog neba do grbavog tla utih gajeva, utih peara i utih oranica, prostire se leno Erek Jisrael, koji je Jahve dao u priteanje svom narodu-mezimcu. Zato je odabrao ba pleme Ivrim da na njemu iskali svoju previnju naklonost, to ni ono ne moe da objasni, a nevolje koje su ga od tada sledile kud god bi krenulo kao da svedoe da su najmoniji prijatelji mahom i najzloslutniji. Izveden iz Nojevog nakota, baen u misirsko ropstvo pa iz njega izvaen kao to ise sirov loj baca na vatru da omeka, Izrailj bi poslat u Hanan s 4

nedvosmislenim obeanjem da e, poto ga pokori, u toj zemlji nai svoj mir. Nije ga naao. I razvejan bi na etiri strane sveta kao neunitivi pepeo neke prastare uzor-legende o stradanju, legende ije epizode jo nisu izredane i iji kraj jo nije zamiljen. Izrailj, sreom, ne bese osuen na doivotnu patnju. Proroci, gnevni tumai bogova, prorekoe mu bolju sudbinu: uj, Izrailj u govorahu oni. Bog ti je darovao Amramovo posvoje Mojsija da te izbavi iz ropstva tela, dae ti i sina svog jedinorodnoga da te izbavi iz greha, jarma due. I nee to biti jedan od prevarnih spasitelja, koje imaju u svim vremenima svi narodi. Njegovo carstvo nee biti od ovog nego od onog sveta, i u ruci nee drati ma ve granicu maslinovu! Mora biti da Izrailjci, razmaeni bojim milodarima, nisu mnogo drali do pukih obeanja, i da su, mlate i se u meuvremenu s nevernikim susedima, zahtevali neto pouzdano, neki telesn o neopozivi znak nebeske brige. I stoga im, pouen od Gospoda, kaza prorok Isaije: Sluaj sada dome Davidov, malo li vam je to dosaujete ljudima, nego dojadiste i Bogu mojemu. Zato e vam Gospod dati znak: eto, devojka e zatrudneti i roditi sina Emanuila. I jo kaza prorok Isaije: Prezren e biti i odbaen meu ljudima, bolnik i vian bolestima, i kao neko od koga svako zaklanja lice, prezren da ga nizata neemo uzimati. A on e bolesti nae poneti, i nemoi nae uzeti na sebe, a mi emo misliti da je ranjen i da ga Bog bije i kinji. Ali on e biti ranjen za nae prestupe, i bijen za naa bezakonja; kazna na njemu bie naeg mira radi, i njegovom ranom mi emo se isceliti. A Izrailj je gojne rtve rtvovao, skupocene palenice palio, propisane molitve molio, sve u oekivanju tog neuporedivog izbavitelja, koga je Jovan Krstitelj u Enonu blizu Salima najavljivao govorei: Pripravite put Gospodu i poravnajte staze njegove!

I gle, Pismo se zbi. Za vlade cezara Oktavijana Avgusta, On doe. Ovo je pripovest o Njemu, Njegovom uenju i uenicima, Njegovim udima i Njegovom stradanju. Ovo je pripovest o tome kako se raalo Njegovo Novo carstvo nad carstvima. I bi vee, i bi jutro. I bi Joua ben Josif, Isus Nazareanin, Spasitelj sveta. Dan ko zna koji, dan svaki.