Ogledi 08

Latinka Perovi
Izmeu anarhije i autokratije
Br. 8
Latinka Perovi
IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI)
Latinka Perovi Br. 8 Latinka Perovi IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko

*** UREIVAKI KOLEGIJUM: Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi
PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec IMENSKI REGISTAR: Mara ivkov, Ivan Kuzminovi, Neboja Tasi TAMPA: "Zagorac", Beograd 2006. TIRA: 600
LATINKA PEROVI
IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

ISBN - 86-7208-131-5
Ova edicija objavljena je zahvaljujui finansijskoj pomoi Evropske unije. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snosi iskljuivu odgovornost za njen sadraj za koji se ni pod kojim okolnostima ne moe smatrati da odraava stav Evropske unije. *** This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of the Helsinki Committee for Human Rights in Serbia and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.
Latinka Perovi
Sadraj:
Uvod .............................................................................................................. I DRAVA I DRUTVO: okvir i supstanca 1. Mogunosti i ogranienja modernizacije ...................................................... 2. Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije ............................................ 3. Beg od modernizacije ................................................................................... a. Ujedinjenje nacionalne elite ............................................................. b. Uznoenje antidemokratskog poretka .............................................. c. Samoizolacija ................................................................................... d. Snaga tradicionalnog kolektivizma .................................................. 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka ................................. a. O projektu Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. Stanje istraenosti ............................................................................. b. Modernizacija i modernost ............................................................... c. Forma i sadraj ................................................................................. d. Uzroci i posledice podeljenosti elite ................................................ II ISTOK I ZAPAD: kolektivizam i individualizam A Ideologija narodnjatva: srpski socijalizam i radikalizam 5. Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka: kolektivizam kao zajedniki imenitelj .......................................................... 6. Jo jednom o Svetozaru Markoviu. Povodom 150 godina od roenja ....... 7. Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine ................ 8. Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia: Postavljanje osnova za organizaciju Narodne radikalne stranke ..................
11
17 30 33 34 37 40 43 47 47 50 52 56
79 94 99 111
Latinka Perovi
a. Izvorita legendi o Adamu Bogosavljeviu ..................................... b. Narodna vs seljaka drava .............................................................. c. Politiki ciljevi nekrofilske kampanje radikala ................................ 9. Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon: usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje ............................. 10. Srbija na razmeu XIX i XX veka: memoarska proza Pere Todorovia kao istorijski izvor ............................. a. Neposredno svedoenje o ubistvu poslednjeg Obrenovia .............. b. Veze sa Obrenoviima ..................................................................... c. Karaorevii i Obrenovii .............................................................. d. Stanje u Srbiji uoi dinastikog prevrata. Predlog dravnog programa .......................................................................................... B Liberalna alternativa: usavravanje pojedinca kao cilj drave 11. Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka ........................................ a. Biografija .......................................................................................... b. Istoriografija ..................................................................................... c. Pogledi i shvatanja ........................................................................... d. Meunarodni poloaj i spoljna politika ............................................ e. Ustavnost sredina taka unutarnje politike .................................. f. Politiki rad: Glasila. Prva naprednjaka vlada. Srpska napredna stranka .............................................................................................. g. Osobenost pojave ............................................................................. III RAZVOJ REALNE SRPSKE DRAVE U FUNKCIJI ZAMILJENE SVESRPSKE DRAVE 12. Prva eleznika pruga u Srbiji .................................................................... 13. Zdravlje naroda ........................................................................................... 14. Poloaj ene Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913) ................................................................... a. Zakonodavstvo ................................................................................. b. Institucija organizacija .................................................................. c. inioci uenice i nastavnici .......................................................... d. Ciljevi sadraj, stepen njihove ostvarenosti .................................. e. Drutveno okruenje i peat vremena .............................................. f. Drutveni efekti ................................................................................ 259 267 280 282 288 291 295 299 303 183 188 201 206 211 216 236 254 114 119 121 127 162 162 168 171 174

IV INTELEKTUALNA ELITA: pod terorom ideja socijalne jednakosti i narodnog jedinstva 15. Naunik i politiar Jovan M. ujovi Prilog prouavanju srpske elite ................................................................... 16. Intimni svet naunika i dravnika Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia ........................................... a. Roditelji ............................................................................................ b. Supruga ............................................................................................ c. Deca .................................................................................................. d. Prijatelji ............................................................................................ 17. Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia ............................................... 18. Presuda istoriara. Studija Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu ....... 19. Presuda nad istoriarem. Sudbina naunika i politiara Slobodana Jovanovia .................................................................................................. a. ivotni put ........................................................................................ b. Osuda na nepostojanje ...................................................................... c. Neodrivost zaborava ....................................................................... d. Izdaja, osveta i surevnjivost: karakteristike autoritarne politike kulture .............................................................................................. e. Izraivanje kulturnog obrasca .......................................................... 20. Dobrovoljni odlazak u smrt izraz line slobode: Anica Savi Rebac ... 21. Rad kao pribeite: Ksenija Atanasijevi ................................................... 22. Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala .................................................. V NASILJE KAO KONSTANTA: iluzija o jakoj dravi sa slabim drutvom 23. Politiki protivnik kao neprijatelj ............................................................... 24. Nemo drave pred spregom politike i nasilja: hajduki proces u prvostepenom sudu u aku 1897. godine ................................................. a. Izveta sa hajdukog procesa u aku 1897 godine: motivi i tragovi njegovog izvetavanja .......................................................... b. Opte i posebno. Pojam i znaenje rei hajduk. "Stari" i "novi", "dobri" i "loi" hajduci ..................................................................... - Hajduija kao organizacija: spoljna obeleja i unutranji odnosi . - Hajdukovanje i jatakovanje kao zanimanje .................................. - Hajduija i politike partije .......................................................... O tekstovima u ovoj knjizi ............................................................................ Imenski registar ............................................................................................. 387 400 402 407 411 413 416 421 425 307 319 321 324 327 333 336 347 357 357 358 360 361 362 364 370 379
Latinka Perovi
Mojim mlaim koleginicama i kolegama na iji je podsticaj i nastala ova knjiga
Latinka Perovi
Uvod
Ogledi koji ine sadraj ove knjige nastali su u proteklih dvadeset pet godina kao rezultat mojih istraivanja srpske drave i drutva. Najvei broj ogleda objavljen je u zbornicima sa naunih skupova ili u tematskim zbornicima, u istorijskim asopisima ili kao uvod u kritika izdanja istorijskih izvora koja sam priredila. Manji je broj ogleda koji se prvi put objavljuju u ovoj knjizi: kao osnova za njih posluila su nauna predavanja koja sam odrala u pomenutom razdoblju. Tri ogleda predstavljaju moje osvrte na dve biografije i jednu autobiografiju. Uvrstila sam ih u ovu knjigu primarno zato to oni upotpunjuju sliku o srpskoj intelektualnoj eliti, kojoj je u knjizi posveeno jedno poglavlje. Ali i zato to je njihovo objavljivanje rezultat iskljuivo nesebinog linog pregalatva Ljiljane Vuleti i Aleksandra Lebla. Knjiga Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX XXI) ima dve karakteristike: (1) parcijalna istraivanja, koja sadre itav niz izolovanih injenica, povezuje dinamina celina i (2) nijedan od ranije objavljenih ogleda nije zadrao prvobitnu formu: zavisno od funkcije koju ima u celini, svaki ogled je dopunjen ili skraen. (1) Tek u ogledima povezanim u celinu uoava se sredina osa istraivanja. Ona nije mogla biti unapred identifikovana niti je njeno identifikovanje postavljeno kao cilj. Sledei unutranju logiku istraivakog materijala, po kojoj jedno istraivanje namee potrebu za drugim, ova se osa kristalie tek u krajnjem rezultatu dugotrajnih istraivanja. Zato je potrebna jedna ili vie celina, sintetika ili analitika forma saoptavanja rezultata. Prva forma omoguuje autoru da sumira rezultate svojih istraivanja i generalizuje zakljuke. Druga, pak, forma ukljuuje i itaoca u proces zakljuivanja vodei ga kroz istorijske izvore. Stanje istraenosti 10 11
Latinka Perovi
odreenih pojava, a pogotovo stanje istorijske svesti, esto nalae istraivau da analitiku formu pretpostavi sintetikoj formi. Uzimajui u obzir domete domae i inostrane istoriografije o razvoju srpske drave i drutva u moderno doba, davala sam prioritet onim pitanjima koja su meni sugerisali istorijski izvori. Naroito oni istorijski izvori koje su drugi istraivai malo koristili, nisu ih uopte koristili ili su ih prenebregavali. Na primer, Stenografske beleke Narodne skuptine kroz decenije XIX veka. Ili, pisano delo Nikole Paia, Milana Piroanca, Pere Todorovia, Slobodana Jovanovia, Ksenije Atanasijevi... Upravo ovi poslednji izvori potvruju da je neistraenost rodno mesto legendi: Nikola Pai nije pisao i malo je govorio; Milan Piroanac je austrofil i korupciona; Pera Todorovi je obrenovievski najamnik; Slobodan Jovanovi je bez kritike refleksije i samorefleksije; Ksenija Atanasijevi je plagijator... Sve ove linosti prolaze kroz razliite faze istorijskog procesa, i da bi se razumelo da li su one prividno ili stvarno protivrene potrebna su istraivanja procesa u celini, i razlikovanje: epske svesti, samosvesti pojedinca i kolektiva i istorijske svesti, koja se temelji na istorijskm saznanju. Neprecizna upotreba pojmova u srpskoj istorijgrafiji (nacija, drava, demokratija, liberalizam, socijalizam, radikalizam, modernizacija i modernost) posledica su ignorisanja teorije. Ali i shvatanja distance iskljuivo u hronolokom a ne i u razvojnom smislu. Razliita recepcija odreenih pojmova ispunjavala ih je drugim sadrajem i udaljavala od njihovih izvornih znaenja. Istraiva srpske drave i drutva u moderno doba mora da rauna sa normativnim cinizmom, inae bi mogao zakljuiti da je Srbija ve u XIX veku bila moderna drava u zapadnoevropskom smislu rei, to jest drava zasnovana na vladavini prava. Sreom, akteri istorije su esto bivali jasniji od njenih istraivaa. Tek celine koje nastaju kao rezultat dugih sinhronih istraivanja omoguuju razlikovanje distance kao razumevanja istorijskog procesa od distance kao pukog protoka odreenog vremena. Za distancu u prvom smislu potrebne su dve pretpostavke: razvoj koji sam po sebi znai novo stanje kao poziciju sa koje je mogue uspostavti odnos prema prolosti, i slobodu istraivaa za implicitne i eksplicitne zakljuke. Ove dve pretpostavke se meusobno uslovljavaju. Sreditem mojih istraivanja postala je decenija od sticanja dravne nezavinosti Srbije do njenog liberalnog Ustava (1878-1888). Gotovo zakonito, jer tada se i kristalisala srpska istorijska kontroverza: razvoj 12

realne srpske drave po ugledu na zapadnoevropske drave, odnosno njena modernizacija i teritorijalna ekspanzija sa ciljem stvaranja drave koja bi obuhvatila sav srpski narod. Granice ove svesrpske drave bile su maglovite: odreivala ih je znatno vie epska svest nego realno stanje stvari. Podela je ila linijom: razliiti spoljnopolitiki oslonci (Istok-Zapad); razliite ideologije (narodnjaka i liberalna); razliiti koncepti drave (narodna kao projekcija patrijarhalne srpske ustanove zadruge i moderna, zasnovana na vladavini prava); poistoveivanje drave i drutva; nerazlikovanje politike i intelektualne elite. Kljuno je bilo pitanje: kako se razvijati a ostati koreno "svoj", ne izneveriti zavetne ciljeve o jedinstvu naroda? Odgovor je nalaen u prihvatanju tekovina nauke, naroito tehnike, ali ne i vrednosnog konteksta u kome su one nastale, pre svega individualizma. Reju, u preuzimanju zapadnoevropskih formi (politiko udruivanje, liberalni zakoni, parlamentarizam), ali ne i puta kojim se do njih dolo. Tako ove forme imaju instrumentalnu vrednost: preuzete su, da bi se pridobile simpatije Zapadne Evrope za ostvarenje zavetnih ciljeva. Razvoj drutva (moderna privreda, obrazovanje, zdravlje, poloaj ene, lina prava) u funkciji su tih ciljeva. Na taj nain, drava je apsorbovala drutvo, ali je ugrozila i stabilnost svakog svog okvira. Ekonomsko siromatvo, masovni analfabetizam i nasilje strukturne su karakteristike Srbije u moderno doba. esti ratovi i mnoga politika ubistva, osciliranje izmeu anarhije i autokratije, odnosno udaljavanje od ideje moderne drave i graanskog drutva, ine upitnim dominantan politiki i nacionalni obrazac, koji se temelji na kolektivistikim vrednostima: socijalnoj jednakosti i narodnom jedinstvu, kao i na imperijalnom snu. Uz nepostojanje kulturnog obrasca, pomenuti politiki i nacionalni obrazac odravao se po inerciji, ali je i podignut na nivo dogme. U bitno promenjenim istorijskim uslovima na granici XX i XXI veka, doveden je do svojih krajnjih granica zapretivi zatvaranjem istorijske perspektive. (2) Ve reenom, naime da nijedan ogled u ovoj knjizi nije zadrao prvobitnu formu, treba dodati, da se izvesni istorijski izvori navode u vie ogleda. Tvrdnja da to dolazi stoga to se ponavljanja nisu mogla izbei ne bi odgovarala istini. Jedna pojava se moe ilustrovati masom izvora, do mere koju izraava metafora o drveu i umi. Ali, samo retki istorijski izvori saimaju sutinu pojave: oni vode istraivaa. Njihovo ponavljanje nije mehaniko ve funkcionalno.
13
Latinka Perovi
Jezika i stilska ujednaavanja ogleda koji su nastali u periodu od etvrt veka, nauni aparat i uz one oglede koji ga u prvobitnoj formi nisu imali, dali su knjizi Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX XXI) jedinstvenu formu. Unutranje jedinstvo daje joj, nadam se, ona sredina osa koja je i omoguila da se parcijalna istraivanja poveu u dinaminu celinu, i u tom smislu ovu knjigu uine novom knjigom. 4. oktobra 2006. Latinka Perovi
I DRAVA I DRUTVO: okvir i supstanca
14
15
Latinka Perovi
1. Mogunosti i ogranienja modernizacije
Ako bude naoj Srbiji sueno da udari nazad, istorija ne treba da krivi nikoga do neobuzdanu narav srpsku koja je ponizna kad joj se zapoveda a uskomeana i neobuzdana kad joj se slobode dadu. Milan S. Piroanac, 1882.
Modernizacija srpskog drutva predstavljala je belo polje u srpskoj istoriografiji sve do devedesetih godina XX veka.1 Ni sam pojam modernizacija nije bio preciziran. Okviri eventualnih istraivanja nisu bili odreeni ni prostorno ni vremenski. Sve to, razume se, znai da nije bila izgraena ni metodologija istraivanja modernizacijskih procesa. Nisu vrena uporeivanja ni sa drugim zemljama, ni po pojedinim razdobljima razvoja Srbije u moderno doba. Zbog toga, naravno, nije moglo biti rei o multidisciplinarnom prouavanju modernizacijskih procesa koje bi jedino moglo dovesti do uspostavljanja geneze onih fenomena koji su bitno uticali na sadraj i dinamiku modernizacije srpske drave i drutva; u prvom redu, dominantne socijalne i nacionalne ideologije, kao i vrednosti (kolektivizam) i institucije (crkva, vojska, monarhija) na kojima se ta ideologija temeljila i koje su nju povratno uvrivale. U prostornom smislu, postoje tri okvira u kojima se odvijao proces modernizacije srpske drave i drutva. Prvi, teritorija pod Otomanskom imperijom na kojoj se, od samog poetka XIX veka (ustanak 1804), pa do kraja Prvog svetskog rata, obnavlja i funkcionie srpska drava: od 1833,
1 O istorijatu istraivanja modernizacijskih procesa Vid. u ovoj knjizi: "Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka".
16
17
Latinka Perovi
kao Kneevina Srbija, a od 1882, kao Kraljevina Srbija; paralelno sa tim razvoj Srba pod Austrougarskom.2 Drugi, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je stvorena na kraju Prvog svetskog rata (1918). Srbi su se prvi put nali u jednom dravnom okviru, ali sa drugim narodima. Nakon diktature srpskog kralja Aleksandra, odnosno njegovog pokuaja da integralistikom ideologijom jugoslovenstva cementira jedinstvo drave koju su potresali sukobi naroda kod kojih je ve bio zavren proces nacionalne integracije, ili je nezadrivo bio u toku Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je ime (1929) u Kraljevina Jugoslavija. Pod ovim imenom je i doivela slom 1941. godine. Trei, Jugoslavija obnovljena na kraju Drugog svetskog rata na osnovama novog dravnog ureenja, ali i novog politikog i socijalnog poretka: republika umesto monarhije, federacija umesto centralistike i unitarne drave, dravna privreda, politiki i ideoloki monopol Komunistike partije umesto privatne svojine i viepartijskog sistema. Treba rei da su osnove za jedinstvo na federalnom ureenju zemlje postavljene ve ranih dvadesetih godina XX veka na komunistikoj levici u svim narodima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Obnova Jugoslavije nakon antifaistikog rata imala je odluujuu ulogu za dolazak te levice na vlast. Vremenski, ako se atributi dravnosti koje Srbija dobija poetkom tridesetih godina XIX veka uzmu kao esencijalna pretpostavka modernizacije, onda se moe govoriti o iskustvu koje je staro ve 160 godina. To je dovoljno dug period da se odgovori na pitanje: da li postoje konstante procesa modernizacije u svim pomenutim okvirima? Srpsko drutvo u prethodna dva veka karakterie sukob dve istorijske tendencije: patrijarhalne i moderne. U sreditu podele je odnos prema Zapadnoj Evropi. Ova se podela moe uporediti sa podelom na slovenofile i zapadnjake do koje je dolo u ruskoj intelektualnoj eliti tridesetih godina XIX veka, ali jednostavna analogija nije mogua. Da bi se razumeo proces kristalizacije ove podele u Srbiji, moraju se razlikovati faze razvoja kroz koje Srbija prolazi u moderno doba. Od 1833. do 1878. godine Srbija dobija "turski" ustav (1838); prvi spoljnopolitiki program, poznato Naertanije Ilije Garaanina (1844); postavlja pitanje zakonodavne vlasti narodnog predstavnitva (1858); dobija prvi nacionalni ustav (1869); uestvuje u istonoj krizi (ustanak u Bosni i Hercegovini 1875, srpsko-turski rat 1876, rusko-turski rat 1878). Ve od
2

tridesetih godina alje svoje mlade ljude na fakultete prirodnih i humanistikih nauka i u vojne kole u Zapadnoj Evropi, i duhovne akademije u Rusiji. To je, kako je dobro reeno, planirana elita.3 Iz nje se regrutuju prvi pisci zakona; organizatori ekonomskih, politikih i kulturnih institucija; pisci i prevodioci; pokretai listova. Paralelno sa ovom planiranom elitom stvara se elita u srpskom narodu u Austrougarskoj po ugledu na ostale nacije. ivei u pravnoj dravi, ona se bori za graanska prava i, da bi ouvala svoj nacionalni identitet teite stavlja na razvoj jezika i kulture. To stvara izvesnu napetost u njenim odnosima sa elitom u Kneevini Srbiji, koja je mnogo vie zaokupljena idejom dovrenja osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda, dakle dravom a ne drutvom. Srbija se u itavom ovom razdoblju razvija i kao policijska drava. Novo, i u istorijskom smislu presudno je razdoblje koje nastaje od 1878. godine, kada je Srbija stekla dravnu nezavisnost, odnosno dobila status subjekta meunarodnog prava. Berlinski ugovor je odredio okvir, ali u Srbiji je dolo do otrog sukoba oko toga ime da se taj okvir ispuni. Sadraj unutranje politike bio je uslovljen odnosom prema dovrenju nacionalnog osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda u jednu dravu. Tada se i kristalisala jedna od najvanijih konstanti razvoja Srbije u moderno doba. Pokazalo se da je stvaranje drave koja bi obuhvatila itav srpski narod ratovima za teritorije na kojima on ivi, nespojivo sa unutranjim razvojem realne srpske drave. Odnosno, pokazalo se da su socijalna dimenzija kolektivizma, zasnovanog na patrijarhalnim ustanovama ekonomske jednakosti, i nacionalna dimenzija, sa dravom ije granice obuhvataju i "poslednjeg" Srbina jedinstvena ideologija. Orijentacija male nezavisne drave na razvoj u dubinu, to jest na pravnu, ekonomsku, kulturnu i politiku modernizaciju, shvaena je kao izdaja zavetne misli o osloboenju i ujedinjenju itavog srpskog naroda, koja se zapravo svodila na obnovu srpske srednjevekovne drave, kakvom ju je tradicionalistika istoriografija gradei virtuelne kontinuitete predstavila u XIX veku. Oslanjanje Srbije na Austriju primljeno je kao okretanje lea Rusiji, sreditu pravoslavlja i slovenstva, okosnici budueg slovenskog saveza. U tom su se kontekstu i kristalisale dve razliite istorijske tendencije: istona i zapadna. Odnosno: patrijarhalna i moderna. Sa organizovanjem prvih politikih stranaka (1881), ove dve tendencije su se jasno profilisale. Najdue je trajala i bila najbrojnija Narodna radikalna
3 Vid. Ljubinka Trgovevi, Planirana elita. O studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u XIX veku, Beograd, 2003.
Vid. Lazar Vrkati, Pojam i bie srpske nacije, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2004.
18
19
Latinka Perovi
stranka. Ona je ponikla iz socijalistikog pokreta koji je u Srbiji poetkom sedamdesetih godina dostigao znaajne razmere i koji je utemeljio ideologiju neponavljanja zapadnoevropskog puta, po definiciji antikapitalistiku i antiliberalnu ideologiju. Daleko slabije, Napredna i Liberalna stranka bile su na tragu zapadnoevropskog puta, odnosno izgradnje realne srpske drave posle 1878. godine kao moderne drave po uzoru na zapadnoevropske drave.4 Do ove podele, koja je, kao i podela na slovenofile i zapadnjake u Rusiji, nadivela aktere iz sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka, dolo je u malobrojnoj eliti mlade nezavisne srpske drave. Nikola Pai, koji je u mladosti pripadao socijalistikom pokretu, a zatim bio voa Narodne radikalne stranke od njenog nastanka do svoje smrti (1881-1926), precizno je odredio i mesto i sutinu ove podele: "Prosti narod moe se kazati bio je nezadovoljan rezultatom (Berlinskog kongresa L. P.) ali se nije uputao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se je u dva razna tabora".5 Jednu struju, jednu stranu u estokom sporu, ije su poprite bile Narodna skuptina i tampa, inili su liberali i naprednjaci. Na osnovu toga to su i jedni i drugi bili "poklonici... zapadno-evropskih ustanova",6 Pai ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome to su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenoenju zapadnih ustanova na srpsko zemljite",7 dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu".8 Vlada liberala (1880) smatrala je da je za Srbiju, posle Berlinskog kongresa, nastalo "novo doba".9 Sticanje dravne nezavisnosti predstavljalo je istorijsku prekretnicu: "Posle dugog ratovanja, za nas je sad nastupio zadatak, da damo Evropi vrstu zalogu mira, zakonodavnog poretka i zdravog napretka u istonim stvarima".10 Ouvanje nezavisnosti i samo-

stalne budunosti dovoeno je u vezu "sa novim zahtevima meunarodnog saobraaja i jevropske civilizacije".11 Vlada naprednjaka (1880-1883) nastavila je ovu liniju. Naglaavano je da Srbija "osea snagu i potrebu i... ima politiku volju da ivi ivotom evropske obrazovanosti" i "izvri reforme u duhu savremenog evropskog napretka skoro po svima poljima dravnog ivota".12 Tim reformama, Srbija izlazi "iz granica starinske patrijarhalne drave",13 i ureuje se "iznutra kao moderna drava".14 To znai: drava koja "smatra za cilj oveka" i temelji se na zakljuku "da je ovek slobodan i da ima pravo da svoje sposobnosti koje je od prirode dobio upotrebi i usavri".15 Nasuprot ovoj koncepciji moderne drave, iji su nosioci liberali i naprednjaci, u Srbiji se posle sticanja nezavisnosti, uobliuje i koncepcija narodne drave, iji je nosilac Narodna radikalna stranka. Narodna drava je antiteza i apsolutistikoj i liberalnoj dravi. Ona je izraz kolektivnog interesa, prava i volje; otelotvorenja naroda kao celine u socijalnom i etnikom smislu. Ona je organizovana na principu narodne samouprave i njen integriui inilac je narodna partija. Osvojiti vlast i pomou nje kao poluge u svojim rukama stvoriti dravu, koja e organizovati proizvodnju i vriti raspodelu u korist slabijih, koji ine veinu naroda, i dovriti njegovo osloboenje i ujedinjenje to je sredina osa koncepcije Narodne radikalne stranke, koja ima sve karakteristike ideologije. Razlozi za nastanak pomenute dve tendencije u razvoju nezavisne srpske drave, po Nikoli Paiu, "lee takorei u dubljim moralnim i politikim osnovama i pogledima na svet i slovenstvo".16 Suprotno zapadnjakom taboru (liberali i naprednjaci), slovenofilski tabor (socijalisti i radikali) "nalazi da u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nahode u ruskoga naroda i ostalih slovenskih plemena,
4 Vid. Latinka Perovi, Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993; Ista, Srpski socijalisti XIX veka. Prilog istoriji socijalistike misli, knj. 3 Beograd, 1995. 5 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin. Beograd, 1995, s. 238. 6 Isto. 7 Isto. 8 Isto, s. 238-239. 9 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1877, Beograd, 1878, s. 484. 10 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1878, Beograd, 1879, s. 18-19.
Stenografske beleke Narodne skuptine u Kragujevcu na dan 11. maja za 1880, Beograd, 1880, s. 217. 12 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1881, Beograd, 1882, s. 17. 13 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1884, Beograd, 1885, s. 27. 14 Isto. 15 Milan Piroanac, "Referat o delu Blunlijevom 'Karakter i duh politikih partija'", Godinjica Nikole upia, 1879, s. XXXVIII. 16 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... s. 239.
11
20
21
Latinka Perovi
a od zapada uzimati samo tehniko znanje i nauku i njima se koristiti u duhu slaveno-srpskom".17 Zapadnjaci, naroito voe Napredne stranke, u uverenju "da bi Srbija bila osuena na veitu primitivnost, ako se ne bi oslobodila ruskog uticaja",18 spoljni oslonac za unutranju modernizaciju, odnosno evropeizaciju, nalazili su u Austriji koja je za Srbiju, koja je tek stekla dravnu nezavisnost, najblia Evropi. Slovenofili, socijalisti kao potonji radikali, u spoljnoj politici drali su se "slav(enske) i prav(oslavne) Rusije", a u unutranjoj "srp(skih) obiaja i duha".19 Prema Nikoli Paiu, voi Narodne radikalne stranke, pomenuta politika je i uinila "da je gotovo sav narod odma pristao na nau (Narodne radikalne stranke L. P.) stranu, ili odma izjavio da nai pogledi i nae ocene to su u isto vreme i njegovi".20 Ovakva identifikacija sa siromanim i neprosveenim narodom, ijih je devet desetina inilo seljatvo, ostavljala je vrlo usku marginu za politiku konkurenciju i slobodu ideja. Jednom rei za alternativu. I to ne samo posle 1878. godine, kada se Srbija, sticanjem dravne nezavisnosti, nala na istorijskoj prekretnici. Kada je (1889) dola na vlast, Narodna radikalna stranka vladala je gotovo bez opozicije. To je dravi dalo partijski, a politikoj kulturi monistiki karakter. Uz socijalnu jednakost, koja je ostvarena kroz dominaciju sitnog poseda, na ovim osnovama je formiran model demokratije suprotan modelu liberalne demokratije. Narodna demokratija, koja se realizuje kroz narodnu partiju, narodnu samoupravu i narodnu dravu u sutini je totalitarna21. Pokuaj modernizacije Srbije u prvom okviru, to jest od sticanja nezavisnosti do kraja Prvog svetskog rata, znaajan je upravo zato to su se u njemu manifestovale neke karakteristike dramatinog prelaza patrijarhalnog u moderno drutvo, koje e se javiti i u sledea dva okvira. Ovaj prvi pokuaj modernizacije Srbije uinili su predstavnici intelektualne elite: "Obrazovani na Zapadu u punom jeku liberalizma, oni su smatrali liberalizam kao neophodan sastojak evropske kulture".22 Modernizacija je za njih bila sinhron proces. Politike reforme (Zakon o tampi, Zakon o zborovima
Isto. Slobodan Jovanovi, "Srpsko-bugarski rat". Politike i pravne rasprave. Sabrana dela, Beograd, 1990, knj. 2, s. 429. 19 Nikola Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... s. 239. 20 Isto. 21 Vid. u ovoj knjizi: "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka". 22 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, Beograd, 1934, s. 311.
18 17

i udruenjima) idu zajedno sa: reformom ekonomije (Zakon o izgradnji prve eleznike pruge, Zakon o Narodnoj banci, itav set finansijskih zakona i trgovinskih konvencija); obrazovanja i prosvete (Zakon o obaveznoj osnovnoj koli, Zakon o zatiti zdravlja naroda i stoke); kljunih institucija drave (Zakon o sudijama, Zakon o stajaoj vojsci). Najzad, tu je i reenje crkvenog pitanja. Kao kruna, izraen je i projekat ustava koji bi apsolutistiki nain vladavine zamenio parlamentarnim sistemom. Modernizaciju je projektovala i realizovala manjina, i to vrlo ubrzano. Otuda naziv "revolucija odozgo". Pripadnici ove manjine nisu se obazirali na svoju nepopularnost: "Oni su oseali potrebe moderne kulturne drave i nisu zazirali od nepopularnih mera; to su pokazali onoga dana kada su seljaku uzeli dete u osnovnu kolu, a odrasla sina u vojsku. Naprednjaka vlada ini utisak jedne reformatorske vlade, koja moe biti i suvie zaljubljena u strane obrasce, ali kojoj to valja oprostiti zbog njene kurai da zagazi u jedno modernisanje dravne uprave koje je toliko nepopularno koliko i potrebno".23 Pokuaj modernizacije u prvom okviru naiao je na dvostruki, podjednako snaan otpor: spoljnji, u licu Rusije i unutranji, u prvom srpskom kralju koji nije pristajao na liberalni ustav. Ali, najtvri otpor pruila je Narodna radikalna stranka. U ekonomskim reformama, ona je videla razbijanje socijalnog jedinstva seljakog naroda, a u stvaranju institucija moderne drave naputanje demokratije kao neposredne vladavine naroda preko narodnog predstavnitva, u kome bi, kao u konventu, bilo sauvano jedinstvo zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Izgradnju srpske nezavisne drave po uzoru na zapadnoevropske drave, radikali su videli kao izdaju narodne drave. Ve samo koncentrisanje mlade srpske drave na sopstveni razvoj bilo je shvaeno kao udaljavanje od zavetnog cilja osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Sloboda naroda kao celine bila je stavljena iznad slobode pojedinog oveka u Srbiji: sloboda je uvek bila sloboda od drugoga. Unutranji konflikt se zaotravao. U njegovoj osnovi leao je "odnos prema Evropi, njenim vrednostima i obrascima".24 Posle poraza pomenutog pokuaja modernizacije, patrijarhalna matrica se uvrstila, formirao se socijalno-politiki obrazac i politika kultura koja je uticala i na potonje pokuaje modernizacije.
Isto, s. 382. . . , " . ", Tokovi istorije, Beograd, 2000, br. 1-2, s. 32.
24 23
22
23
Latinka Perovi
To se ne menja ni posle dinastikog prevrata 1903. godine. Najnovija istraivanja dovode u pitanje mit o zlatnom dobu srpske demokratije.25 Ubistvo kraljevskog para bilo je delo oficirske zavere. Ovim inom vojska je stupila na teren politike, da ga vie ne napusti. Vremenom, ona e postajati samostalan centar, sa posebnom organizacijom unutar sebe koja je imala svoj politiki program. Godine 1911. stvara se organizacija Ujedinjenje ili smrt, poznatija kao Crna ruka. Iste godine pokree se i list Pijemont.26 Civilne vlasti e doi u sukob sa njom, ali ne oko programa osloboenja i ujedinjenja ve oko primata vlasti. Najzad, crkva je predstavljala bitan ograniavajui inilac modernizacije, odnosno evropeizacije Srbije. Za nju je srpsko pitanje elemenat i oblik religije. Ako nije samo verska ve je i nacionalna ustanova, crkva je neodvojiva od drave. Za nju je modernizacija neprihvatljiva upravo zbog toga to podrazumeva odvojenost crkve od drave, odnosno laiku dravu sa verskim slobodama. Osim toga, u pravoslavlju se radu i sticanju ne pridaje veliki znaaj. Male potrebe pojedinca rezultat su shvatanja da rad slui za namirivanje fizikih potreba (hrana, odea, ula). Takvo shvatanje rada je blie socijalistikom nego kapitalistikom shvatanju ekonomije, to je, kako pretpostavlja Sergej Bulgakov, i navelo Dostojevskog da tvrdi da je "pravoslavlje na ruski socijalizam".27 Konstante i ne bi bile to to jesu, da su promenljive. Politiki monizam kao izraz socijalne homogenosti seljakog drutva, neodvojivost crkve od drave, uticaj vojske u politikom ivotu, Srbija unosi i u jugoslovenski dravni okvir. U Jugoslaviji dolazi do ujedinjenja srpskog naroda. Ali, u zajednici sa drugim narodima, Srbija svoj primat zasniva na ratnim zaslugama, vojnoj sili i pokuaju stvaranja jugoslovenske integralistike ideologije. Ona odbija ideju sloene drave (to je vidljivo u nainu ujedinjenja, majorizaciji prilikom donoenja prvog ustava). Unutranji sukobi (atentat na predstavnike Hrvata u Narodnoj skuptini, ubistvo kralja Aleksandra) oteavaju modernizaciju Jugoslavije kao drave, a pogotovo kao drutva. U odbrani od majorizacije, dolazi do ubrzane nacionalne integracije nesrpskih
Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914 godine, Beograd, 1998; Dubravka Stojanovi, Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o "zlatnom dobu srpske demokratije", Beograd, 2004. 26 Vasa Kazimirovi, Crna ruka, Beograd Kragujevac, 1997. 27 Irena Risti, "Aktivizam naspram kontemplacije: uticaj protestantizma i pravoslavlja na ekonomski duh pojedinca": Kultura i razvoj, Beograd, 2004, s. 284.
25

naroda u Jugoslaviji. Sve se to, sa razliitim intenzitetom, ilavo odrava i postepeno manifestuje i u Komunistikoj partiji Jugoslavije. Iako je Jugoslavija obnovljena na osnovi federalnog ureenja, jugoslovenski federalizam je dugo, po uzoru na sovjetski federalizam, bio vie administrativni i kulturni. Sukob sa Staljinom 1948. godine je, iz odbrambenih razloga, doveo do jaanja dravnog jedinstva. Ali, ve posle Staljinove smrti, od ranih pedesetih godina, este ustavne promene ukazivale su na to da Jugoslavija jo uvek trai formulu, koja bi, s jedne strane, omoguila srpskom narodu da ivi u jednoj dravi, a s druge strane, otklonila opasnost asimilacije i majorizacije. Prepreke federalizaciji Jugoslavije bile su, meutim, viestruke: jedinstvena ideologija kao glavno vezivno tkivo vienacionalne drave; lina vlast; vrste policijske i vojne strukture ali i, pre svega, identifikovanje srpskog naroda sa Jugoslavijom kao sa svojom dravom. Procesi nacionalne integracije drugih naroda u Jugoslaviji ubrzani su posle 1966. godine, kada je iz jugoslovenskog partijskog i dravnog vrha bio uklonjen Aleksandar Rankovi, koji je od Drugog svetskog rata bio drugi ovek u Komunistikoj partiji Jugoslavije, a prvi u Dravnoj bezbednosti. Uklanjanje Aleksandra Rankovia kao najvieg predstavnika Srbije i mogueg naslednika Josipa Broza Tita, u Srbiji, ali i u celom srpskom korpusu, primljeno je kao udarac dravnom jedinstvu, odnosno kao slabljenje njegovog glavnog stoera Srbije. Taj utisak su pojaali ustavni amandmani iz 1968. godine, a naroito iz 197071. godine, koji su faktiki pripremili donoenje Ustava iz 1974. godine.28 U Srbiji je postojao preutni konsenzus oko neprihvatanja Ustava iz 1974. godine, koje je postalo otvoreno posle Titove smrti. Nezadovoljstvo Srbije Ustavom iz 1974. godine posluilo je kao detonator krize jugoslovenske drave, a zatim i njenog dramatinog raspada. Utoliko pre, to je ono postojalo i unutar Saveza komunista Srbije. Kada i zato poinje kriza jugoslovenske drave, koja je obnovljena proklamovanjem reenja nacionalnog pitanja kroz federalistiko ureenje? Istraivanje unutranjih previranja kroz koja je prolazila jugoslovenska drava u ovom periodu izostala su iz vie razloga: ideoloki i politiki monopol Komunistike partije, koji je doveo do fetiiziranja jedinstva
O pomenutim procesima postoji obimna literatura. Dobar pregled daje Audry Helfant Budding, "Srpski nacionalizam u XX veku": Miloevi vs Jugoslavija, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, knj. 1.
28
24
25
Latinka Perovi
drave; strah da seanja na rtve graanskog rata ne narue stabilnost vienacionalne drave; sukob sa Staljinom 1948. godine i glorifikovanje toga, uistinu, vanog ina u nainjanju ideolokog, ali i vojnog sovjetskog hegemona; jugoslovenska drava izvan socijalistikog lagera, to je bio dovoljan razlog da se ostave neupitnim osnove njenog razvoja i potisnu njene unutranje protivrenosti. Rezultati modernizacije srpskog drutva posle 1945. godine, u treem dravnom okviru u istoriji Srbije u moderno doba, bili su impresivni: brza industrijalizacija; masovno kolovanje; razvoj kulture, naroito umetnikog stvaralatva (knjievnost, slikarstvo, film, pozorina umetnost); velika uloga jedne male zemlje u meunarodnoj politici u vreme blokovske podele sveta, bili su neodvojivi od napretka jugoslovenske drave, koja se krajem ezdesetih godina XX veka svrstala u srednje razvijene zemlje. To je potisnulo razliite nacionalne ideologije sa kojima su jugoslovenski narodi, naroito Srbi i Hrvati, uli u istu dravu, ali nije izmenilo ciljeve nacionalnih ideologija, koji su ostali jednako inkompatibilni. Naime, kada je 1938. godine, stvaranjem Banovine Hrvatske, priznato hrvatsko pitanje, odnosno vienacionalni karakter jugoslovenske drave, u Srbiji je, preko intelektualne elite okupljene oko Srpskog kulturnog kluba, otvoreno pitanje zaokruenja srpske nacionalne jedinice. Pri tom su Srbima smatrani i Makedonci, Crnogorci, muslimani. Na stvaranju posebne srpske jedinice u okviru trolane federacije (srpske, hrvatske i slovenake), koja bi postavljanjem granica i zamenom stanovnitva postala homogena, odnosno etniki ista, insistirao je u Drugom svetskom ratu etniki pokret Drae Mihailovia. Ideoloki i institucionalni poraz ovog pokreta znaio je i poraz tradicionalnog srpskog nacionalizma. U komunistikom pokretu Srbije, od ranih dvadesetih godina XX veka, kada se suoio sa nacionalnim pitanjem u Jugoslaviji, postojalo je snano oseanje identifikovanja sa Jugoslavijom. Otuda je svaka decentralizacija ve federativne Jugoslavije primana sa rezervom, kao potencijalni separatizam. To je "odmah na dramatian nain skretalo panju nacionalistikih Srba unutar Srbije na poloaj Srba izvan nje".29 Ispod povrine socijalistike, samoupravne, federativne, nesvrstane Jugoslavije, u nauci i kulturi, pa ak i politici, postojali su brojni naini da se, nezavisno od proklamovane ravnopravnosti, obezbedi faktika dominacija veinskog
29

naroda; i kao reakcija naini da se ova dominacija osujeti. Bez obzira na dogmu o jedinstvu, sporovi oko karaktera jugoslovenske drave, odnosno oko reenja nacionalnog pitanja, neprestano su tinjali. Povremeno, u polemikama izmeu intelektualaca, oni su probijali naizgled mirnu povrinu. Budui da su ti intelektualci pripadali Komunistikoj partiji, sporovi izmeu njih reflektovali su razlike u njoj samoj. Najzad, one su se ispoljile i u njenim najviim organima.30 Neslaganja u Partiji su produbljena posle uklanjanja Aleksandra Rankovia 1966. godine, a postala su otvorenija povodom ustavnih promena krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina XX veka. Ali, do vraanja na ciljeve srpske nacionalne ideologije koji su postavljeni davno pre stvaranja jugoslovenske drave dolo je tek posle smrti Josipa Broza kao autoritarnog voe, i u promenjenim meunarodnim okolnostima. Ideja o etnikoj dravi ije granice, prema organicistikom shvatanju nacije, idu do obuhvatanja teritorija na kojima se nalazi i "poslednji" Srbin, neodvojiva je od narodne drave u socijalnom i politikom smislu. U Srbiji, pre nego to je izgubila bitku za srbizaciju Jugoslavije, i krenula u rat za stvaranje nacionalne drave, dolo je do antibirokratske revolucije. Odbaene su ekonomske i politike reforme u pravcu trine privrede i viepartijskog sistema. Kriza dravnog socijalizma u Istinoj Evropi, slom komunistike ideologije i kraj hladnog rata samo su dogaajima dali ubrzanje. Izgledalo je da je ostvarenje nacionalne drave na dohvat ruke: sad ili nikad. Opredeljenje za taj cilj znailo je odbacivanje ekonomske i politike modernizacije drave.31 Na tom pitanju, letgitimno su se manifestovali i razliiti interesi naroda koji su inili jugoslovensku dravu. Raspad jugoslovenske drave ve ima mnogo interpretacija. Nove e, meutim, morati da uzmu u obzir razvoj svakog naroda ponaosob, jer upravo su u njemu sadrani koreni razlika unutar vienacionalne Jugoslavije. Jo pre pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza se pokazalo, da je dravni socijalizam u Srbiji ilaviji nego bilo gde u Istonoj
Na sednici Izvrnog komiteta CK SKJ, u martu 1962, koja je dugo drana u tajnosti, Aleksandar Rankovi suprotstavio se daljoj decentralizaciji drave i Partije. Njegovo stanovite proizlazilo je iz ideolokog dogmatizma, iz fetia jedinstva. Ali, on je u ovom organu predstavljao Srbiju. Srpskim nacionalistima van Partije nije smetao komunistiki dogmatizam ako je spreavao dalju federalizaciju Jugoslavije. Za predstavnike drugih nacija, to je bio znak za uzbunu. Vid. Ljubodrag Dimi, "Srbija 1804-2004 (suoavanje s prolou)". Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004. Beograd, 2005. 31 Vid. u ovoj knjizi: "Patrijarhalni odgovor na izazov modernizacije" i "Beg od modernizacije".
30
Isto s. 63.
26
27
Latinka Perovi
Evropi. Egalitarna ideologija, pod raznim imenima (socijalizam, radikalizam, komunizam) odreivala je istoriju Srbije tokom itavog modernog doba. Ona nije unitila ni aristokratiju ni buroaziju, kao ni modernu dravu zasnovanu na vladavini prava i liberalnoj demokratiji, utemeljenu na slobodnom pojedincu, graaninu. Naprotiv, ona je u interesu jednakosti, makar i u siromatvu, sa idealom narodne drave i narodne demokratije, stvorila osnove i za levi i za desni totalitarizam. Od dominantne socijalne ideologije teko je odvojiti pitanje integracije srpskog naroda u modernu naciju; odnosno, koncept drave, smisao i ishod ustavnih borbi. Od 1877. do 1912. godine, Srbija je imala dvanaest ustavnih zakona, od kojih neki nisu uopte primenjivani. Ustavno pitanje postalo je "jabuka razdora" u Jugoslaviji posle 1918. godine, a Jugoslavija je posle 1945. godine prolazila kroz este promene Ustava. Stalne ustavne promene posledica su injenice da nijedna od realnih drava u kojoj je srpski narod iveo u moderno doba od Kneevine Srbije (1833), do Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, ija je egzistencija okonana referendumom u Crnoj Gori u maju 2006. godine, nije zadovoljavala tenje srpske politike elite. Zaokruenje etnike drave, koje je podrazumevalo teritorijalnu ekspanziju i ratove, nemilosrdno troenje materijalnih resursa, ali i ljudskog materijala, bilo je inkompatibilno sa razvojem realne srpske drave u dubinu. Okviru je rtvovana supstanca, a zamiljeni okvir vodio je sukobu sa realnou. Projekat zaokruenja etnike drave, to jest ostvarenja ciljeva XIX veka na kraju XX veka, glavni je generator raspada jugoslovenske drave. Njegova arhainost dovela je Srbiju u sukob sa vremenom i odredila nain raspada. Zato se na odnosu prema neposrednoj prolosti prelama stepen razreenosti glavne srpske intelektualne kontroverze: moderna drava ili obnova srednjevekovne drave. Postoje tri osnovna tipa odnosa prema prolosti: pacifikacija prolosti, odnosno kontinuitet sa nacionalizmom; zaborav koji zagovaraju ak i protivnici rata; najzad, strategija suoavanja sa prolou "kroz moralnu refleksiju", to jest novi poredak nije mogu bez diskontinuiteta.32 Oko izbora strategije nije bio postignut konsenzus ni meu akterima dogaaja od 5. oktobra 2000. godine, kada je sa vlasti uklonjen konsenNenad Dimitrijevi, "Srbija kao nedovrena drava": Izmeu autoritarizma i demokratije. Srbija, Crna Gora, Hrvatska. Knjiga II. Civilno drutvo i politika kultura. Urednici Dragica Vujadinovi, Lino Veljak, Vladimir Goati, Veselin Pavievi. Beograd, 2004.
32

zualni autokrata Slobodan Miloevi, iza koga su, na poetku, bile srpska politika, intelektualna, verska, vojna elita i mase. Glavni akteri petooktobarskih dogaaja nisu postigli konsezus oko orijentacije Srbije posle uklanjanja Slobodana Miloevia. Ali, ne zato to su propustili mogunost da to uine, ve zato to su njihove intencije bile razliite. I meu njima je, kao nekad meu komunistima, ostala nerazreena kontroverza oko reenja srpskog nacionalnog pitanja, odnosno oko karaktera drave. Kolokvijalno, pomenuta kontroverza opisivana je kao sukob legalista i reformista. Personalno, kao sukob Vojislava Kotunice i Zorana inia. Vie toga je moralo da se dogodi da bi postalo jasno da se zapravo radi o kontinuitetu socijalne i nacionalne ideologije koja je obeleila neposrednu prolost i o diskontinuitetu sa tom ideologijom. Trebalo je da zaponu ekonomske i politike reforme, koje su imale za cilj evropeizaciju Srbije i da se prihvati pravno sankcionisanje ratnih zloina, da bi postalo oigledno da legalisti nisu u tome videli glavni smisao petooktobarskih dogaaja. Ali je bilo potrebno i da, posle ubistva premijera Zorana inia, legalisti dou na vlast i pokau da stoje "na pozicijama odbrane institucionalnog i ideolokog naslea Miloevievog resantimanskog nacionalizma".33 Najnoviji pokuaj modernizacije Srbije krenuo je sa veoma niskih osnova: razorena drava, slabo drutvo, osiromaeno i ostarelo stanovnitvo, smanjen intelektualni kapacitet.34 Ali, za razliku od svih prethodnih pokuaja, ovaj je, kao nikad u istoriji Srbije, imao podrku sveta, pre svega Evrope. Ta mogunost nije samo proputena ona je spreena. Spreena je, da bi se sauvao kontinuitet, odnosno vrednosti one socijalne i nacionalne ideologije koja je dominirala u razvoju Srbije u moderno doba. U sutini, pokazalo se da je modernizacija bez modernosti,35 to jest prihvatanje dostignua tehnike u materijalnom razvoju bez vrednosti, to je u zapadnoevropskoj civilizaciji nedeljivo, objektivno u sukobu sa Evropom. Jer, po cenu da se ne prihvati modernost, moe se odustati i od modernizacije. To je od kljunog znaaja za razumevanje ne samo Srbije na kraju XX veka, nego Srbije u moderno doba. Da li e istraivanja polaziti od epiloga ili od prologa, od kraja XX ili od poetka XIX veka, to razumevanje, svejedno, ostaje cilj.
Isto, s. 63. Vid. Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004, Beograd, 2005. 35 Vid. Latinka Perovi, "Modernizacija bez modernosti". Ljudi, dogaaji i knjige. Biblioteka "Svedoanstva", knj. 1. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000.
34 33
28
29
Latinka Perovi

u dalju istoriju. Dovoljno je prisetiti se samo da je u poslednjih pedeset godina u tom drutvu, jo preteno agrarnom, koje je tek zakorailo u industrijsku civilizaciju, tehnokratizam smatran najveom opasnou; u njemu, siromanom, gde je veina jo liena elementarnih materijalnih i kulturnih dobara, zvonilo se na uzbunu protiv potroake civlizacije; u drutvu koje se neprestano ljulja izmeu anarhije i autokratije liberalne ideje bile su prava jeres. I svesno i iz neznanja, gubi se iz vida da je ovde davno pre poslednjih pedeset godina stvorena ideologija koja je narodno blagostanje stavljala iznad nacionalnog bogatstva, raspodelu iznad proizvodnje, jednakost iznad sloboda, kolektivizam iznad individualizma.
2. Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije
Sintagmu "dve Srbije" prvi put je upotrebio vo srpske socijalne demokratije Dimitrije Tucovi povodom demonstracija 12.000 beogradskih radnika, 12. decembra 1910. godine1. U semantikoj zbrci koja, pored ostalih zbrka, ovde danas vlada Tucovieva podela zvui anahrono. Buroaska i proleterska Srbija rekao je on. U zaostaloj seljakoj zemlji, kakva je na poetku ovog veka Srbija, ta je podela bila preuranjena. U Srbiji jedva da su se nazirala ta dva drutvena interesa; u punoj meri oni se, zapravo, nikad nisu ni razvili niti politiki artikulisali na odgovarajui nain. S vremenom, sintagma je dobijala razliite predznake. U politikom drutvu, kakvo je srpsko drutvo tokom itavog XX veka, ti su predznaci bili prevashodno politiki. U sreditu prividnih razlika izmeu "jedne" i "druge" Srbije uvek je bila borba za vlast. Zato su se te razlike najee i kristalisale kao dramatino pitanje: ko e koga? Postoji, meutim, jedna dublja dihotomija Srbije, starija i znaajnija od sintagme "dve Srbije" sa politikim predznacima. Sa revolucijom srpskog naroda na poetku XIX veka, ona nastaje u raskolnikom sudaru patrijarhalne zajednice i modernog drutva. Ta je dihotomija organska i univerzalna. Prelaz sa patrijarhalnog na moderno drutvo uvek je bolan i protivrean, dugotrajan i nepredvidiv. Uostalom, veina ljudskih zajednica je na razmeu tradicionalnog i modernog drutva, sa mogunou da se ta bipolarnost, povremeno, prekida u korist jednog ili drugog. Srpsko drutvo nije ostalo imuno na procese modernizacije, ali je bilo sklonije da na njen izazov daje patrijarhalan odgovor. Po dokaze ne treba ii
1 Dimitrije Tucovi, "Buroaska i proleterska Srbija". Sabrana dela, 4. Priredio dr Mladen Vukomanovi, Beograd, 1980.
U politikoj istoriji Srbije ne postoji politika stranka koja u svojim programskim ciljevima nije isticala politike slobode. U isto vreme, nema niti jedne stranke koja je imala jasan program ekonomske modernizacije, stranke koja bi se zalagala za to da se jednom raskine zaarani krug siromanog drutva u kome je nemoguno socijalno raslojavanje zato to ono veinu naroda ostavlja na najnioj skali socijalne lestvice. Kako otkloniti ovu protivrenost koja je izraena u programima svih politikih stranaka u istoriji Srbije? U emu je smisao traenja odgovora na ovo pitanje u tako dramatinom trenutku kakav je ovaj koji proivljavamo i na takvom bespuu kakvo je ovo na kome smo se nali? Ja osudu rata podrazumevam, ali me ona ne zadovoljava. Treba napipati onaj krvavi vor u koji se zauzlala naa bezizgledna sadanjost. Imamo li mi pravi odgovor na pitanje ta se sa nama, zapravo, dogodilo? Da li smo spremni da se suoimo sa istinom o sebi? I moemo li to uiniti samo ispunjeni emocijama, bez snage za analizu vlastitog iskustva i bez hrabrosti za uporeivanje sa svetom u kome ivimo? One generacije nae elite koje su teorijski obrazloile dravni socijalizam odbacuju njegove politike posledice ne dirajui, jo uvek, u njegove osnove. Kao i svuda, i ovde je dravni socijalizam bio moguan zahvaljujui irokom socijalnom konsenzusu, koji je ostvaren zadovoljavanjem egzistencijalnog minimuma. Materijalne rezerve za odravanje tog konsenzusa su se iscrple a da mase toga nisu ni svesne. Ve od osamdesetih godina prolog veka bilo je predvidivo da e ekonomika zemalja dravnog socijalizma doiveti slom, sa svim posledicama na socijalnom, spoljnopolitikom i vojnom planu, i da e tada "biti kasno brinuti o demokratiji", jer "periodima propadanja privrede vie odgovara
30
31
Latinka Perovi
diktatura".2 Masama to postaje jasno onda kada se dogodi; eliti je jasno od poetka: u takvom ishodu ona, ili zduno uestvuje ili mu se, bez obzira na cenu, suprotstavlja nastojei da ga sprei. Ako su odbaene ekonomske reforme, kako je mogao da se zavri dravni socijalizam osim u nacionalizmu? Rat je militaristika i nacionalistika obmana, nakazna maska, nuna fiksacija koja slui uvrenju korporativizma i novog totalitarizma. Socijalni egalitarizam, koji je odravao vlast, zamenjen je nacionalnim kolektivizmom da bi se vlast odrala ili tek osvojila. Tu prestaje ona organska dihotomija. Mi vie nismo patrijarhalno drutvo, a odbacili smo izazov modernizacije. Mi smo drutvo koje je, zasad, ispalo iz razvoja i anomija je prirodno stanje takvog drutva. To je vie od poraza jedne politike, jednog reima, jedne nacionalne tlapnje. To je istorijski poraz. I ako je moguno ikakvo prosvetljenje, ako postoji taka sa koje je, nakon svega, moguna obnova, onda je to izvlaenje iz ruine, kakvom smo postali, onih elemenata evropeizacije koje je Srbija, ipak, nakupila tokom poslednja dva veka svoje istorije i bolno rekonstruisanje te krhke vertikale. Ne plediram za politiku neutralnost elite, ve za novu drutvenu strategiju koja ne moe biti niim nadometena i u ijem stvaranju elitu niko ne moe da zameni. Potrebno je ne samo ukazati na pravu sutinu simbioze dravnog socijalizma i nacionalizma, nego joj stvoriti alternativu. ak ako se formalno i ne oznai kao "druga Srbija", ta alternativa e to neizbeno biti. Verujem da e se ona probiti, najpre snagom bioloke nunosti. Jer, ostvarivi se, nacionalizam je ugrozio i sam opstanak nacije.
3. Beg od modernizacije
Mnoge nacije propadnu pre nego to postanu svesne svojih greaka. Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville)
Na kojoj osnovi je danas mogua analiza odnosa Srbije prema Evropi? Taj odnos nije uvek i prevashodno eksplicitan niti je vezan samo za jednu instituciju politiku, naunu, kulturnu, versku, vojnu. On je vie implicitan i moe se detektovati analizom pravaca unutranjeg razvoja, posebno uloge elite u usmeravanju tog razvoja. U sutini, re je o spontanom i formulisanom odgovoru na izazov koji je pred srpsku elitu postavilo, s jedne strane, ujedinjavanje i na toj osnovi dalja modernizacija Evrope, a sa druge raspad sistema u Istonoj Evropi: otuda neophodnost izbora puteva razvoja. Jer, bilo je sve oiglednije da se i u Srbiji jedan dugoroan program, u protekloj deceniji ve bio istroio. Ako je, u okviru Jugoslavije, Srbija zauzimala poziciju izmeu Istoka i Zapada, u protekloj deceniji, uz mnogo prividnih promena, ona se faktiki opredelila. Mnogobrojni su i raznovrsni izvori na osnovu kojih se moe slediti ovo opredeljenje. Neophodna su mnoga parcijalna istraivanja da bismo se pribliili odgovoru na pitanja: kako se Srbija, u prethodnoj deceniji i po, odreuje prema Zapadnoj Evropi, prema tipu drutva u njoj i prema njenim civilizacijskim standardima; u kojoj se meri za Srbiju uopte postavlja problem tog odnosa, to jest problem njene vlastite evropeizacije?
, , , , 1988, 5, s. 184.
32
33
Latinka Perovi
Kriterijum za utvrivanje izvora koji bi bili reprezentativni sa ovog stanovita jeste kritika masa izvora; mogunost kontinuiranog praenja pomenutog odnosa u kratkom ali prelomnom razdoblju; raznovrsnost i brojnost drutvenih inilaca, u prvom redu, srpske elite, iji se odnos prema Zapadnoj Evropi, posredno ili neposredno, ogleda u tim izvorima. I, naroito, izvori kroz koje se taj odnos formulie, sugerira i ak namee kao drutvena orijentacija, kao izbor i program. a. UJEDINJENJE NACIONALNE ELITE Pozicija i uloga srpske elite u razdoblju posle smrti Josipa Broza Tita, koje je iz vie razloga presudno za izbor orijentacije koja bi Srbiju pribliavala Evropi, ili bi je od nje udaljavala, moe se i mora pratiti kroz izvore razliite provenijencije. Ali, nigde se ona nije izrazila tako nedvosmisleno i tako koncentrisano kao u listu Politika, posebno u rubrici "Odjeci i reagovanja". Svojim prilozima u toj rubrici javili su se brojni magistri i doktori nauka, za koje se dotad malo znalo, ak i u njihovoj uoj profesionalnoj sredini. Za ovu vrstu inteligenata to je bila ansa da izau iz anonimnosti i doive, ako ne profesionalnu, ono drutvenu promociju. Oni su stvarali utisak irine i jedinstva fronta "uenih". to se vie irio krug onih koji su pretendovali da, izlaui krajnje arbitrarno svoje uproene poglede, daju prilog reavanju sudbinskih problema naroda, to je pojavljivanje na stranicama lista Politika postajalo obaveznije i, ujedno, jednostavnije i lake. Ton su, ipak, davali akademci, eminentni naunici i umetnici, ljudi od imena meu piscima, slikarima, filozofima, pravnicima, ekonomistima, lekarima, inenjerima, arhitektima, advokatima, novinarima, glumcima, generalima, politiarima. Iako je bila iroko otvorena, rubrika "Odjeci i reagovanja" gotovo da nije imala priloga u kojima su ispravljane line nepravde i namirivani pojedinani rauni. Raspravljalo se o globalnim problemima i davana su njihova reenja oko kojih su se autori priloga spontano ujedinjavali. Upravo zato pomenuta rubrika predstavlja sjajnu ilustraciju duha vremena, u kojem se Srbija samouznosila, opijajui se samodovoljnou, postepeno zatvarala i izolovala od Evrope, od sveta. Svako razliito miljenje mrvilo se i nestajalo pod terorom stanovita mnotva. Tradicionalno visoko vrednovana meu nacionalnim institucijama, Politika je stavljena na prvo mesto meu njima. Ono to se od nje oekiva34

lo, i to je ona tako tedro zadovoljavala, prevazilazilo je funkciju jednog, makar i velikog i starog lista. Lista uopte. Politika nije bila samo puko sredstvo u rukama monih politikih i ideolokih mehanizama. Ona je postala institucija sa naroitom misijom, neka vrsta svete knjige, ijem je svakom slovu trebalo apsolutno verovati. Za nju je reeno da je: jaa od zakona; linost i predvodnik; duhovni bastion istine, pravde i progresa; pravi izvor nadahnua. Narodna Politika e ostati vena1. Zato je ona izvor kroz koji se moe precizno pratiti razvojna linija srpskog nacional-socijalizma. U listu u celini, a naroito u "Odjecima i reagovanjima", bilo je izriitih i nedvosmislenih antievropskih opredeljenja i izjava. Ali, za razliku od tih nadmenih, esto neukusnih i primitivnih izjava, ispunjenih provincijalnou i mrnjom, za prepoznavanje dubinskog opredeljenja lista i Srbije, daleko vei znaaj imaju, u toj prelomnoj deceniji, opredeljenja o vitalnim unutranjim pitanjima razvoja zemlje: neizbenom modernom i demokratskom preustrojstvu zajednike drave; reformi politikog sistema; viepartizmu i parlamentarizmu; svojini; tritu; o statusu, pravima i slobodama pojedinca i etnikih zajednica; o odnosu i saradnji s drugim narodima i dravama i o nizu drugih slinih pitanja. Otuda je za istraivae stanja duha i odnosa Srbije prema Evropi i njenoj civilizaciji celishodnije analiziranje izraenih tendencija i pravaca o tim realnim pitanjima koja opredeljuju ne samo aktuelna ponaanja nego i budunost srpskog drutva. Najveu teinu rubrici "Odjeci i reagovanja" dali su akademici2. Pomenuta rubrika, i list u celini, posluili su im kao tribina sa koje su nasuprot civilizacijskih i demokratskih evropskih tendencija o daljoj afirmaciji samostalnosti i suverenosti naroda, a sa anahronog uskog nacionalistikog i istovremeno centralistikog stanovita autoritativno dovodili u pitanje Ustav iz 1974. i obrazlagali neophodnost ukidanja autonomija. Svaki prilog o reformi federacije oglaavali su secesionizmom i odluno odbijali ideju konfederacije, zahtevajui pravo na samo-opredeljenje samo za srpski narod. Akademci su tvrdili da je poloaj Srba u Hrvatskoj gori nego za vreme Austrougarske i bez dokaza saoptavali javnosti da genocid nad Srbima
1 Vid. Aleksandar Nenadovi, "'Politika' u nacionalistikoj oluji". Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov. Beograd Zrenjanin, 2002, s. 283-310. 2 Vid. Olivera Milosavljevi, "Zloupotreba autoriteta nauke. Memorandum 1986". Isto, s. 305-338.
35
Latinka Perovi
u Hrvatskoj traje 45 godina. Nisu boljim videli ni poloaj Srba u Bosni i Hercegovini, iju su islamizaciju, bez argumentacije, smatrali realnom opasnou. U nemogunosti da nametnu varijantu vre unitaristike federacije pod dominacijom najbrojnijeg naroda (jedan ovek jedan glas) oni su osuivali severozapadne republike za separatizam, a istovremeno otvoreno govorili o separaciji srpskog naroda. "Mi, Srbi", pisao je potpredsednik SANU Antonije Isakovi, "treba da razmiljamo o tome da moemo da ivimo sami. Imamo iskustvo samostalne drave, mi smo sami doli do drave, za razliku od drugih koji su je stekli raznim nagodbama"3. A akademik Miodrag Jovii e rei: "Srbija je dovoljno velika i bogata da bi mogla da opstane sama, ili ujedinjena sa republikama koje to ele"4. Podravajui program "novog srpskog rukovodstva", akademici su, povodom proglaenja novog ustava Republike Srbije, kojim je ukinuta autonomnost pokrajina, izjavili da su predloene promene neizbene, ali da na njima ne treba stati5. I dok je druge narode u Jugoslaviji hvatao strah od ovakvih izjava predstavnika srpske elite, koje su se podudarale sa neskrivenim imperijalnim i ratnohuakim pokliima na masovnim mitinzima po Srbiji, front se, pretei, od Kosova irio prema Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji. Akademik Dejan Medakovi je, primajui Sedmojulsku nagradu, izjavio da proces oivljavanja ugaene istorijske svesti srpskog naroda, to jest antibirokratsku revoluciju, karakteriu "dostojanstvo i otmenost"6. Svoju drutvenu ulogu Akademija je zasnivala na svesti o svojoj ne samo naunoj nego i nacionalnoj misiji. Kao i na svom ugledu u narodu. Po reima svoga predsednika Duana Kanazira, krajem 1989, posle Memoranduma, to jest, "posle energinog zahteva Akademije da se isprave greke uinjene srpskom narodu i da se drutveno-politiki problemi na Kosovu i u celoj zemlji efikasnije reavaju, Akademija je stekla jo vei moralni ugled". Taj ugled, smatraju njeni elnici, obavezuje Akademiju. Ona e, najavljuje njen predsednik, "budno pratiti, kritiki i nauno ocenjivati zbivanja u naem drutvu"7. utanje o poloaju srpskog naroda dovelo bi u pitanje moralni integritet Akademije. Ona "mora da se okrene srpskom narodu kao celini, bez obzira na kojim prostorima on danas ivi".
3 4

U brizi za interese srpskog naroda u celini Srpska akademija nauka i umetnosti prednjai meu nacionalnim institucijama. Prisustvo Srpske pravoslavne crkve na javnoj sceni, sve do smrti patrijarha Germana (1991), znatno je diskretnije. Ali, stanovita koja se sreu u njenim glasilima podudaraju se sa mnogim stavovima Akademije8. b. UZNOENJE ANTIDEMOKRATSKOG PORETKA Shodno vlastitoj predstavi o ulozi i misiji Akademije, akademici su se izjanjavali i o prirodi drutva u Srbiji, o karakteru ekonomskih i politikih odnosa u njoj. Uprkos ve snanim strujanjima u Evropi ka promenama, akademik Mihailo Markovi izjavljuje da e Republika ostati socijalistika sve dok vai oblik drutvene svojine "koja u ovom trenutku iznosi 300 milijardi dinara". Razlozima jedinstva Srbije, usamljene, okruene neprijateljskom koalicijom i ugroene svetskom zaverom, osporava se nunost promena u pravcu politike pluralizacije Srbije i faktiki brani monopartijski sistem. "Politika situacija u Srbiji", smatra akademik Markovi, "takva je da veina ozbiljnih ljudi ne eli da se angauje u drugim partijama, ak i kad su kritike prema Savezu komunista. Ove partije bi bile i ostale male i ne bi mogle da odigraju bitnu ulogu u politikom sistemu... Najbitnije od svega je injenica da politiki sistem projektovan postojeom reformom nije i ne moe biti viepartijski"9. Zahvaljujui ovim i ovakvim teorijama o bespartijskoj demokratiji kao viem tipu stvarne demokratije, nasuprot stoletnom iskustvu i temeljnom poltikom principu Zapadne Evrope viepartizam i slobodni izbori u Srbiji uvedeni su znatno kasnije nego u drugim republikama u Jugoslaviji, i to tek onda kada se putem antibirokratske revolucije uvrstio autokratski reim u Republici. "Najzad", nastavlja akademik i vodei ideolog Socijalistike partije Srbije, Mihailo Markovi, "forme neposredne demokratije, koju afirmie i neguje na sistem, razliite su od posredne, partijske demokratije. Samim tim, politike organizacije koje postoje u tako odreenom sistemu, faktiki nisu partije, iako se tako zovu. One ne mogu osvojiti i drati vlast, to je osnovna svrha svake istinske partije".
8 9
Politika, 11. 06. 1989. Isto, 28. 06. 1990. 5 Isto, 04. 10. 1988. 6 Isto, 10. 07. 1990. 7 Isto, 28-30. 11. 1989.
Vid. Radmila Radi, "Crkva i 'srpsko pitanje'". Srpska strana rata... s. 267-305. Politika, 16. 08. 1989.
36
37
Latinka Perovi
Akademik Markovi imao je u vidu dokument pod naslovom Stavovi Komisije Predsednitva Srbije o reformi politikog sistema. Jedan od uesnika u njegovoj izradi, Markovi, rekao je da je to "radikalan program demokratizacije i modernizacije politikog sistema". Kljuni princip ovog dokumenta je "jedan graanin jedan glas". Utemeljen na ovom principu, dokument, ne samo da nije imao nikakvu ansu da bude prihvaen u vienacionalnoj Jugoslaviji nego je, suprotno snano izraenim zahtevima nesrpskih naroda u Jugoslaviji i demokratskim opredeljenjima u Evropi, nudio projekciju unitaristike i centralistike federacije. To bi predstavljalo nazadak ak i u odnosu na stanje koje je bilo dostignuto meu narodima Jugoslavije. Ali, zato je ovaj dokument imao iroku i nepodeljenu podrku srpske intelektualne elite. Ocenjen je kao istorijski; profesor Miroslav Egeri ga naziva, ni manje ni vie, Magna kartom srpske demokratije10. Jedan u nizu birokratskih dokumenata, sa direktivnim naslovom Stavovi... kovan je u zvezde. O njemu je na stranicama Politike reeno da "nagovetava kraj velike obmane"; da je "proistekao iz snage naroda" i da je "logina... posledica zbivanja u Srbiji poslednje dve godine", to jest tokom antibirokratske revolucije. Vien je kao izraz reenosti "da se ide ispred vremena" i kao dokaz da se "Srbija... okree budunosti". Upadljiva je uloga akademika i u stvaranju dokumenta i u njegovoj javnoj podrci. Prvo mu je davalo nauni karakter, drugo je imalo za cilj da unapred relativizuje i sasvim obesnai pitanja, sumnje i otvorene rezerve prema osnovnim principima dokumenta. Tako je akademik Nika Stipevi rekao da niko nema razloga da se plai Srbije, jer je princip jedan graanin jedan glas "poetak svake demokratije". Ne sporei postojanje srpskog pitanja, on je negirao postojanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. "Oni koji su danas u Jugoslaviji", kae on, "za savez drava, a protiv savezne drave, jesu za svojevrstan socijal-feudalizam, za nacionalne birokratske feude, koji su najvee zlo u Jugoslaviji". Zato je on u pomenutom dokumentu nalazio upute "kako da raspolaemo budunou"11. Akademik Radovan Samardi smatra da "ovim dokumentom srpski narod i Komisija uenjaka koja ga je i predstavila, nisu omoguili Srbiji da se preporodi povratkom Evropi nego su pokazali da ta zemlja i njeni ljudi upravo progovaraju iz srca Evrope". Srbi su, po njemu, jedan od retkih naroda kome je osporena borba za sopstveno ujedinjenje: "Zloglasni ustav
10

od 1974. godine najzad je do kraja obelodanio namere da se Srbija svede na najue okvire, stavi u poloaj ustavne neravnopravnosti i polukolonijalne ekonomske zavisnosti... Povratak Srba svojim istorijskim tradicijama i svom duhovnom biu ne moe se smatrati korakom nazad, jer je to korak koji je od srednjeg veka do danas nalazio u svojoj istorijskoj batini osnovu za nove preobraaje i napredak"12. Tako obnova prolosti postaje program za budunost. Akademija je otvoreno podravala srpsko rukovodstvo u nameri da vaspostavi srpsku dravnost i tako postane politiki reprezentant interesa srpskog naroda u celini. Sa svoje strane, politiko rukovodstvo je pokazivalo da mu je do te podrke stalo i, u okviru nje, ostavljalo Akademiji slobodu akcije. Oktobra 1989, predsednik Republike Srbije je izjavio: "A to se tie Srpske akademije nauka, ne vidim zaista zato ona ne bi imala uticaj na politiku u Srbiji. Koji je to narod u svetu, koja je to razumna drava koja se stidi svoje akademije nauka. Ako se u njoj jave ideje koje nisu u interesu demokratskog socijalistikog razvoja nae zemlje, ne znai da su te ideje dominantne i da ih lanovi Akademije dele. Ali ni Akademija ne igra kljunu ulogu. Kljunu ulogu, u ovo burno vreme, imaju graani Srbije"13. Drugim reima, usluge Akademije su dobrodole, ali njena uloga nije vodea, ve servisna. Sline poruke, istom prilikom, Slobodan Miloevi je imao i za Udruenje knjievnika Srbije i za Crkvu. Tako su, na poetku, pod uslovima koje je odreivao ve priznati voa, a koji su, nesumnjivo, bili politiki i ideoloki precizni, svi bili zajedno. Monolitnost je stvorila lidera a ne obrnuto.14 Prilozi u rubrici "Odjeci i reagovanja" su dragocen uzorak ne samo za analizu zbivanja u jednom periodu koji, posmatran ak i sa malog vremenskog odstojanja, deluje kao zavren. To je period pripreme za ono to e doi. Meutim, taj materijal, gotovo neoekivano za istraivaa, otkriva, da ako su i postojale neke materijalne pretpostavke (elementi trine privrede, otvorenost Jugoslavije prema svetu) za tranziciju i bru evropeizaciju u Srbiji nije postojala mentalna spremnost za sutinske promene drutvene i politike strukture, a pogotovo ne za redefiniciju odnosa u dravi. Takva spremnost nije postojala ni u masama niti, to je naroito vano, u eliti. Naravno, potrebna su uporeenja Srbije sa ostalim delovima bive
12
Isto, 28. 07. 1989. 11 Isto, 10. 08. 1989.
Isto, 11. 08. 1989. Isto, 10. 10. 1989. 14 Vid. potpredsednik SANU Antonije Isakovi, Intervju, 01. 09. 1989.
13
38
39
Latinka Perovi
Jugoslavije, kao i sa drugim zemljama Istone Evrope. Ako se jo nigde ne moe govoriti o dubinskim promenama, naruenost starih struktura i mehanizama vladanja u istonoevropskim zemljama je nesum-njiva, to je bitna pretpostavka za sutinske promene. Gde u tom pogledu stoji Srbija? Istina je da, kao to kae nemaki sociolog i politolog Ralf Darendorf (Ralf Dahrendorf), "uz svu buku i galamu, iz Istone Evrope 1989. godine nije dola nijedna nova ideja". Ali se, kroz devizu: "Evropa sada i ovde", artikulisala alternativa. Za jedne narode Istone Evrope to je znailo nastaviti nasilno prekinuto (1945) kretanje putevima zapadnoevropske civilizacije, za druge ponoviti put koji su u svom razvoju proli zapadnoevropski narodi. c. SAMOIZOLACIJA Generalno uzev, Srbija osamdesetih nije zauzela otvoreno neprijateljsku poziciju prema zapadnoevropskoj civilizaciji. Stanovite srpskih teolokih mislilaca o Zapadnoj Evropi koja je, napustivi Hristov put, postala veliko zlo, "trovanica", u kojoj umire evropski deo oveanstva; o Zapadnoj Evropi, koja je, temeljei svoju kulturu na oveku, oveka uinila robom stvari ne izlazi iz okvira Srpske pravoslavne crkve. Tek u novije vreme, ovo stanovite nalazi mesto i u irim socio-kulturnim strukturama. Meutim, od poetka politikih sukoba u Jugoslaviji, a naroito od trenutka kada su oni prerasli u ratne sukobe, Srbija je svoj odnos prema Evropi gradila samo na jednoj jedinoj potrebi: da Zapadnu Evropu uveri u "svoju istinu". I dok je odbijanje da se razmilja o tome kako nas drugi vide bilo sve pouzdaniji znak zatvaranja, samoizolacije i gubljenja sposobnosti za uporeivanje sa drugima, to je prvi uslov i za realno vienje sebe od srpske elite se oekivalo da odigra kljunu ulogu u irenju "srpske istine". To se smatralo njenim patriotskim dugom. Mora se priznati, srpska elita se, ne samo u Politici, i ne samo preko rubrike "Odjeci i reagovanja", ukljuila u borbu za "prodor istine o Srbiji", o njenoj "tragici", o borbi "za bioloki spas srpskog naroda". Sa najvieg politikog mesta u Srbiji nije, meutim, osporavan problem odnosa prema Evropi, ali su vrsto precizirani uslovi njenog pripadanja Evropi. To je mogue poruivao je Slobodan Miloevi maja 1989. zagovornicima evropeizacije Jugoslavije u samoj Jugoslaviji, 40

pobornicima orijentacije "Evropa sada i ovde", samo izborom takvih unutranjih reenja "koja idu u prilog novog socijalizma, kao bogatijeg i demokratskog drutva, drutva koje e pripadati Evropi". "Ali u tu Evropu", nastavlja Miloevi, "neemo da idemo kao lakeji koji se toj Evropi ulizuju ruganjem sopstvenoj dravi i njenim institucijama, pa ak i Armiji, i ruganjem drugim, navodno nekulturnim narodima, s kojima u toj dravi zajedno ive, ve emo u tu Evropu da idemo ravnopravno i, razume se, na svoj, jugoslovenski, socijalistiki nain"15. Jo odreenije i ranije formulisao je Miloevi svoje socijalno vjeruju: "Mi treba da dostignemo razvijene zemlje Evrope i sveta, ali ne vraanjem na privatnu svojinu i parlamentarni sistem, ne kao graansko drutvo, ve kao socijalistiko drutvo"16. Uostalom "pogodba oko toga da li graansko drutvo... ili socijalistiko... nigde se do sada nije zavrila bez krvi"17. Dravni socijalizam, oien od birokratskih deformacija, ali i od elemenata kapitalizma i liberalizma, ostaje, dakle, i kao praksa i kao drutveni ideal. Taj izbor je u Srbiji napravljen pre no to se manifestovala kriza Jugoslavije kao drave. Tanije, taj izbor je jedan od bitnih elemenata njene krize i njenog raspada. "Na Osmoj sednici Centralnog komiteta SK Srbije", rei e jedan od realizatora njenog kursa, "pobedilo je levo krilo Saveza komunista Srbije". I nije to bio samo izbor srpskog reima. Vodei srpski nacionalni ideolog Dobrica osi pisao je: "Svakako je u istorijskom smislu potroena ideja boljeviko-lenjinistike, staljinistike i, ako hoete, titoistike varijante. Ta ideja je doivela svoj istorijski krah. Ali, ideja socijalizma, po mom miljenju, jeste iva ideja... po linom uverenju, ja ostajem pristalica utopijskog socijalizma, jer ceo moj etos je takav da do kraja ivota neu prestati da teim takvom, makar utopijskom, idealu"18. Tu sutinu reflektuju i naslovi u Politici: "tampa treba da iskae i izvri narodne, radnike, socijalistike istine"; "Ostajemo kod socijalizma visoke efikasnosti"; "Re je o reformama a ne o naputanju socijalizma"; "Izgradnja socijalizma moe biti samo zajedniko delo svih naprednih drutvenih snaga"; "Ne kraj, ve prolee socijalizma". Kroz antibirokratsku revoluciju, reim u Srbiji se konsolidovao i pruio otpor politikim i ekonomskim promenama. Kako su potrebe za tim
15 16
Politika, 24. 05. 1989. Isto, 13. 12. 1985. 17 Vid. Srpska strana rata... s. 127.. 18 Isto.
41
Latinka Perovi
promenama ve bile sazrele, njihovo odbacivanje je moralo dovesti do negativne evolucije, pa i do degeneracije reima. Gubi se iz vida da je to poetna taka podela u Jugoslaviji, koje e se ubrzo manifestovati i kao sukob nacionalnih interesa. Rat je samo najdrastiniji izraz tih podela. "Narodnjaki pokret u Srbiji i Crnoj Gori imao je u poetku socijalnu komponentu... Uporedo sa socijalno odreenim 'glasom naroda' na mitinzima se uo i njegov etniki glas. Vei na na mitinzima 1988. i 1989. godine glas naroda je najujniji kad je identifikovan kao glas srpskog naroda"... Prema etniki odreenom srpskom narodu, "pripadnici drugih naroda lako postaju protivnici i neprijatelji"19. Period od masovnih mitinga naroda do prvih viestranakih izbora u Srbiji moe se oznaiti kao vreme stabilizacije vladajue strukture i uvrenja postojeih mehanizama vladanja. U tom pogledu, Srbija predstavlja fenomen u bivoj Jugoslaviji, ije je vladajue strukture u nekim njenim delovima, ako nita drugo, uzdrmao rat, a pogotovo u Istonoj Evropi, gde su stare strukture moi ozbiljno potresene, pa i razorene. Posmatrana u tom kontekstu, antibirokratska revolucija predstavlja negativnu anticipaciju onoga to je usledilo u Istonoj Evropi. Tokom nje uvren je kolektivizam: polo se od socijalnog, a zavrilo sa nacionalnim. Ni preteni deo srpske elite nije u tome video jo jedno udaljavanje od osnovnog principa zapadnoevropske civilizacije: od individualizma. Naprotiv, srpska elita je "ustolienje" naroda kao jedinstvenog politikog i drutvenog subjekta podsticala i odluujue mu doprinela. Stotine hiljada ljudi na ulicama gradova Srbije, vie od milion na mitingu u Beogradu i dva miliona na Gazimestanu, izabrani su oblik demokratije, trajno stanje, kojem treba prilagoditi ak i urbanistike planove. (U Niu se pokree inicijativa za promenu urbanistikog plana, a oekuje se da njegov primer slede i drugi gradovi u Srbiji. Svaki grad treba da ima prostore za masovna okupljanja od, recimo, trista hiljada u Niu pa do milion ljudi u Beogradu) Atmosfera "dogaanja naroda" podstakla je prilagoavanje urbanistikih planova duhu antibirokratske revolucije: narodu treba prostora za mitingovanje i manifestovanje... Ali, "ideja o trgovima za masovno okupljanje gigantskih razmera ne doprinosi, naalost", kako je pisao jedan urbanista, "ooveenju ljudskih prostora, ve obrnuto podvrgavanju jedinke psihozi kulture mase. to vei prostor ostavi neizgraen u gradu
19

ljudi se oseaju na njemu manjim i bespomonijim. Osim, naravno, u sluaju mitinga kada se ovek volens nolens identifikuje sa masom". To identifikovanje pojedinca sa masom, njegovo iezavanje u njoj tokom antibirokratske revolucije ostavilo je dublji trag nego to na prvi pogled izgleda. Ono se nije izrazilo samo u napadu na urbanu kulturu u ratu, ve je relativizovalo znaaj prividno prihvaenih zapadnoevropskih vrednosti: privatnog poduzetnitva, viepartijskog sistema, parlamentarizma, slobode tampe. One i nisu bile cilj. "Za demokratsku budunost Srbije", pisao je Dobrica osi, "u ovom istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo je vaniji sadraj i kvalitet predloenog ustava"20. Gubilo se iz vida da, ono to je, pri kraju svog ivota, pisao Slobodan Jovanovi, "im se ovek uzdigne neto malo iznad nacionalnog egoizma, njemu postaje jasno, da nacija sama sobom ne pretstavlja ono to se u filozofiji naziva 'vrednost'. Vrednost joj mogu dati samo opti kulturni ideali, kojima se ona stavlja u slubu"21. Udaljavanje Srbije od zapadnoevropske civilizacije dogodilo se jo pre poetka rata. Rat ga je samo ubrzao, kao to e ga njegov kraj uiniti drastino vidljivim. Radi se, izmeu ostalog, i o pobedi jednog kulturnog obrasca iji je nosilac poluintelektualac, kojeg je Slobodan Jovanovi opisao kao oveka sa kolskom diplomom, ali bez kulturnog i moralnog vaspitanja. Sa stranica Politike poluintelektualac je, tokom antibirokratske revolucije, irio mrnju i utemeljivao politiku rata. On je, po prvi put, prekinuo nikad nadmonu, ali u politikoj kulturi Srbije uvek prisutnu zapadnoevropsku orijentaciju, i proklamovao samodovoljnost Srbije. d. SNAGA TRADICIONALNOG KOLEKTIVIZMA Pokuaj rekonstrukcije uloge srpske elite u zbivanjima tokom poslednje decenije nije pledoaje za njenu osudu, ve pokuaj razumevanja njene vlastite istorije i njenog uinka u razvitku srpskog naroda. Kroz svoju ne tako dugu istoriju, ona se raspinjala izmeu Istoka i Zapada, izmeu patrijarhalnosti i modernosti. Ponikla u seljakom narodu, malobrojna
Politika, 01. 07. 1990. Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindzor, Kanada, 1964, s. 42.
21 20
Ivan olovi, Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd, 1993, s. 150-151.
42
43
Latinka Perovi
srpska elita je polovinom XIX veka emanirala kolektivistiki demokratizam naroda iz kojeg je potekla. Zatim ga je, naroito posle sticanja nezavisnosti Srbije u deceniji od 1878. do 1888. godine i institucionalizovala. Svi pokreti koje je srpska elita inspirisala u drugoj polovini XIX veka i omladinski pokret ezdesetih godina, koji je "Srbendu" isticao nasuprot "trulome Zapadu", i "pozitivistiki" pokret sedamdesetih godina, i radikalski osamdesetih "pate od jedne duevne, intimne potrebe za kolektivizmom". Ta nesumnjiva potreba viena je kao dokaz "da na drutveni ivot nije toliko dubok da bi mogao primiti jednu veu kulturu koja je u osnovi svojoj skroz individualistika". Sluei se, meutim, zapadnjakom frazeologijom, "naa povrna politika inteligencija" je, i nesvesno i svesno, onemoguila da se shvati "da mi nismo demokratski narod u jednom zapadnjakom smislu te rei", i da "izmeu naeg i zapadnjakog demokratizma postoji jedna bitna razlika"22. U istoriji drutvenih ideja u Srbiji lako je uoljivo da su ekonomska i politika dimenzija drutvenog razvoja posmatrane vie u suprotstavljenosti nego u uslovljenosti. Uvek je bilo sporno emu dati prednost: politikom ili ekonomskom. Teko je nai politiku stranku u Srbiji koja je imala koherentan politiki i ekonomski program. Sve su one teile nacionalnom i socijalnom osloboenju i ujedinjenju, kao i politikim slobodama, a nijedna nije imala jasan program ekonomskog razvoja, odnosno modernizacije, uz neizbenu cenu koju je za nju trebalo platiti. Srpsko drutvo je sve do Drugog svetskog rata ostalo agrarno drutvo, sa vikom seljakog stanovnitva, bez korena za politiki pluralizam u socijalnoj strukturi. Poetkom XX veka Srbija je postala parlamentarna drava, ali je uticaj dvora i vojnog inioca bio uvek veliki. Srpsko drutvo kretalo se izmeu anarhije i autokratije, i nije bio daleko od istine srpski dravnik Milan Piroanac kada je u svom dnevniku napisao da je srpska narav "ponizna kad joj se zapoveda a uskomeana i neobuzdana kad joj se slobode dadu"23. Posmatrana u istorijskoj perspektivi, postaju razumljiva i upozorenja srpskog naunika Jovana Cvijia, data posle ratova za osloboenje od Turske. Srpski narod, pisao je Cviji, demokratski je narod. Ali, to je prirodna demokratija, "bez ustanova i demokratskog naina vladavine"24. Bez privredne modernizacije i bez institucija demokratije,
22

srpski narod, zajedno sa ostalim balkanskim narodima, rizikuje da ostane na margini istorijskog razvoja. Cviji je ukazivao na iskonsku patrijarhalnost svih balkanskih naroda, pa i srpskog naroda, iz koje izvire njegova sklonost ka voama, koji se lako pretvaraju u diktatore. Ideja narodne drave nasuprot pravnoj dravi, opte je mesto srpske politike i drutvene misli. Takva drava ima socijalnu funkciju, jer podstie i kontrolie ekonomski razvoj, ali ona garantuje i pravednu raspodelu. Ideja narodne drave nikad, ustvari, nije naputena. Ona izvire iz siromanog srpskog drutva. Menjalo se samo teite. Sa socijalnog, ono se pomeralo na nacionalno, ali se uvek imao u vidu narod kao celina. Ideologija narodnjatva bila je u Srbiji odgovor na socijalna i politika pitanja koja je postavljala Zapadna Evropa. Ta je ideologija ovaplotila patrijarhalni mentalitet naroda i zato je mogla tako bitno da utie na njegovu drutvenu istoriju. Treba se latiti temeljnog, neideologizovanog prouavanja istorije. To je uslov ne samo da se objasni prolost, nego i da se razume sadanjost naroda. Evropa nije trauma srpskih masa. Ona je trauma srpske elite i manifestuje se kao kompleks neprevladanog zaostajanja. Propao je pokuaj ubrzanja istorije putem politike revolucije. I komunistika modernizacija dostigla je granicu. Ali, srpska elita je na novi izazov modernizacije ponovo dala patrijarhalan odgovor. Kakve su perspektive? Pre vie od sto godina, posle sticanja dravne nezavisnosti, srpski naunik i dravnik Stojan Novakovi postavio je pitanje: "ta je ostalo sad? Ostalo je pred nama da se pogledamo u oi i saznamo od ega nam dolazi opasnost. Ili je opasnost da ostanemo ili da poemo? Bilo je pred nama... da biramo: ili emo u obrazovanosti zapadnog sveta videti neprijatelja, od koga treba begati, ili emo videti starijeg druga i uitelja, s kojim nam se valja druiti i s kojim moramo druiti se..."25 To pitanje, u osnovi, stoji i danas. Sazrevanje svesti o tome bio bi poetak izlaska iz kruga socijalni nacionalni socijalni kolektivizam. Bez toga, srpski narod moe se nai meu onim narodima koji su Tokvilu ve dali za pravo. Oprez je nuan. Utoliko vie, to neki naunici ve danas izraavaju sumnju da balkanske zemlje mogu u dogledno vreme dostii tempo modernizcije kakav su imale u drugoj polovini XX veka, i da uopte
Duan S. Nikolajevi, "Na demokratizam", Nedeljni pregled, Beograd, 1910, br. Milan Piroanac, Beleke. Priredila Suzana Raji. Beograd, 2004. Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo. Sabrana dela, Beograd, 1987, s. 316.
25
5, s. 65.
23 24
Stenografske beleke Narodne skuptine Srbije za 1880. i 1881. Beograd, 1881, s.
1601.
44
45
Latinka Perovi
mogu smanjiti jaz koji ih deli od razvijenih zemalja.26 Drugi idu i dalje. Ako je, kau ovi, "istoni socijalizam... povijesna aberacija u procesu modernizacije", a tranzicija naputanje stranputica i vraanje na pravi put istorijskog razvoja, onda je ispravnije shvatiti tranziciju "kao fazu u procesu drutvene evolucije nego li kao preobraanje na 'pravu vjeru' i ispravljanje pogreaka". Evolucija je, meutim, sloen proces, i treba raunati i sa sledeim: "Opstaju samo oni koji su se prilagodili. Nema nikakve garancije da e sve zemlje u tranziciji izbiti na povijesnu magistralu razvoja i opstati kao moderna drutva. Neke e definitivno pasti u status nerazvijenih zemalja subsaharske Afrike, koje povijesno gledano nemaju nikakva izgleda".27
4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka

"Duanovo carstvo ne da Srbima da spavaju", nedavno sam sam to negde proitao, i to je istina: ne bi bilo tetno, ako bi Srbi tom istorijski slavnom uspomenom podupirali svoj duh, ali nesrea je u tome, to ih ta istorijska uspomena prisiljava da odigravaju ulogu koja njima ne pristaje, prisiljava ih da obmanjuju i nas, i sebe, prisiljava ih da vie mataju a manje rade... Kako god hoete, ali to je alosno u dravi, koja se nalazi u tako tekom poloaju kao Srbija, koja mora pre svega da vaspitava ozbiljne karaktere i ljude, koji rade razumno i precizno. P. A. Kulakovski, 1880.
a. O PROJEKTU SRBIJA U MODERNIZACIJSKIM PROCESIMA XIX I XX VEKA. STANJE ISTRAENOSTI1 "Helsinke sveske" pod naslovom ene i deca proizile su iz projekta Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. Saradnici koji su ovaj projekat zaeli devedesetih godina prolog veka pronalazili su razne izdavae za zbornike radova u kojima su saoptavali rezultate svojih istraivanja2. Tako su se prva dva zbornika pojavila u izdanju Instituta za
Erik Hobsbaum, O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet, Beograd, 2003, s. 15. 27 Josip upanov, Od komunistikog pakla do divljeg kapitalizma. Zagreb, 2002, s. 14
26
Vid. Tekstovi u ovoj knjizi. Poglavlje I, br. 4. Pojedini radovi objavljivani su u dva asopisa: Tokovi istorije, Institut za noviju istoriju Srbije i Godinjak za drutvenu istoriju, Udruenje za drutvenu istoriju, oba u Beogradu.
2
46
47
Latinka Perovi
noviju istoriju Srbije3; trei u izdanju autora, koje je potpisala Dubravka Stojanovi4, dok se etvrti zbornik pojavljuje u okviru pomenute edicije Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Hronoloka granica istraivanja pomerena je ve u drugom zborniku unazad: obuhvaen je i XIX vek, to znai: srpska drava i drutvo u celom modernom dobu. U isto vreme, suen je sadraj istraivanja. Za razliku od prvog zbornika, koji ima multidisciplinarni karakter, jer su istraivana razna podruja (ekonomija, politika, prosveta i obrazovanje, kultura), u narednim zbornicima preovlauju istoriari koji se bave drutvenom istorijom, a u fokusu istraivanja je jedan problem: poloaj ene, uticaj elita, ene i deca. U oba sluaja, istraivanja su podjednako delimina: ona ne predstavljaju celinu ni u hronolokom smislu5 ni u smislu obuhvaenosti svih aspekata relevantnih za problem koji je istraivan6. Na ovakav pristup modernizacijskim procesima u Srbiji XIX i XX veka uticalo je vie inilaca: stanje istraenosti; teorijske osnove istraivanja; ralanjenost istorijskog procesa, to jest njegova periodizacija, kako bi se uoili njegova dinamika i njegove glavne karakteristike. Bilo bi pretenciozno rei da je u srpskoj istoriografiji modernizacija Srbije problematizovana tek sa projektom Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. Njene poetke treba traiti u orijentaciji srpske istoriografije, osim politike i vojne istorije kao dominantne, i na drutvenu istoriju7. Ali, u celini uzev, ti poeci su novijeg datuma. Posle uvida koji je u stanje istraenosti ostvarila Mari anin ali u svojoj studiji Socijalna istorija Srbije 18151941, teko je ignorisati njen zakljuak: "da je Srbija u istraivanjima modernizacije srazmerno slabo zastupljena", i da je vee interesovanje izazvala "tek radovima Dona Lempija (John R. Lampe), Majkla Palerea (Michael Palairet) i Holma Zundhausena (Holm
3 Srbija u modernizacijskim procesima XX veka (bez oznake broja 1), Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1994; Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka: 2. Poloaj ene kao ogledalo modernizacije. Isto, Beograd, 1998. 4 Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka: 3. Uticaj elita, izdanje autora, Beograd, 2003. 5 Na primer: istraivanja poloaja ene u ovoj ediciji nadovezuju se na istraivanja koja su objavljena u zborniku iz 1998. Ali, ona ni zajedno jo ne daju uvid u celinu: u dinamiku poloaja ene u dva veka, a pogotovo u sve aspekte tog poloaja. 6 Poloaj deteta je nova tema u okviru pomenutog projekta. Istraivanja se odnose samo na dva aspekta dejeg sveta: vaspitanje i obrazovanje (kult autoriteta i formiranje nacionalne svesti) i zdravlje. 7 Vid. Pea J. Markovi, Beograd i Evropa, Beograd, 1992.

Sundhaussen)"8. Ovog poslednjeg naroito: zbog njegovih radova koji su stvorili sigurne polazne osnove za istraivanje modernizacije Srbije9. Dobar uvid alieve u mogue izvore istraivanja modernizacije Srbije pati od jednog nedostatka: nedostaju slovenski, posebno ruski autori. To ak nedostaje i ve klasinoj studiji Marije Todorove Imaginarni Balkan. Sa ovog stanovita, izuzetan znaaj ima projekat Instituta slavjanovedenija Ruske akademije nauka, Rusi o Srbiji i Srbima, iji je prvi tom, od tri planirana, ve izaao iz tampe10. Ni u inostranoj ni u nacionalnoj istoriografiji ne postoji uvid u rad ruskih istoriara srednje i mlae generacije (L. Kuzmiova, K. Nikiforov, J. Vinjakov, A. emjakin), koji Srbiju posmatraju kao "idealnu laboratoriju za istraivanje modernizacijskih procesa u tradicionalnom drutvu"11. Njihova istraivanja zajedno sa pomenutim projektom Instituta slavjanovedenija stvaraju osnovu za komparativnu istoriografiju. Za uporeivanje ruskog pogleda sa zapadnoevropskim pogledom E. Lavele, F. Kanic (E. Laveleye, F. Kanitz) na modernizaciju Srbije. Posmatrano iznutra, stanje istraenosti je povoljnije nego to bi se moglo zakljuiti samo na osnovu uvida u nacionalnu istoriografiju. Prouavanju patrijarhalnosti kao mentaliteta koji je odluujue uticao na dinamiku i sadraj promena srpskog drutva dali su znaajan prilog Vladimir Dvornikovi, Jovan Cviji, Veselin ajkanovi, Tihomir orevi, Slobodan Jovanovi. Kad je re o promenama agrarne, pretkapitalistike strukture, treba imati u vidu radove Nikole Vua i Smiljane urovi o industrijalizaciji Srbije pre i posle stvaranja jugoslovenske drave. Ali, modernizacijski procesi u nacionalnoj istoriografiji poinju da se prouavaju tek u poslednjoj etvrtini prolog veka12, a istraivanja postaju intenzivnija na poetku ovog veka13. Tada se javlja vie istoriara koji se posveuju istraivanjima odreenih problema razvoja srpskog drutva selo u totalu: proizvodnja, kolovanje, zdravlje, poloaj ene, poloaj deteta, politiko organizovanje
Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941, Beograd, 2004, s. 21. To se naroito odnosi na njegov fundamentalni rad: Historische statistik Serbiens 18341914, Mnchen, 1990. 10 . , , . . . . . , . . . 2006, . 608. 11 . . , " . XIX XX . ", Isto, s. 644. 12 Vid. Dimitrije orevi, "Srpsko drutvo 19031914", Marksistika misao, 1985, br. 24. 13 Vid. Ljubia Despotovi, Srpska politika moderna. Srbija u procesu politike modernizacije XIX veka, Novi Sad, 2003.
9 8
48
49
Latinka Perovi
(Momilo Isi), crkva (Radmila Radi), vojska (Mile Bjelajac, Mili Milievi), elite (Ljubinka Trgovevi, Miroslav Jovanovi, Olivera Milosavljevi), kultura (Ljubodrag Dimi), demokratija (Olga Popovi Obradovi, Dubravka Stojanovi), porodica (Aleksandra Vuleti), poloaj ene (Ana Stoli, Vera Gudac Dodi), razvoj drutvenih ideja (Milan St. Proti, Milan Suboti, Latinka Perovi), tradicija (Olga Manojlovi Pintar), poloaj manjina (Zoran Janjetovi)14. Iako ne treba zanemariti pokuaje bilansiranja15, sva pomenuta istraivanja su delimina i jo uvek nedovoljna za pouzdane zakljuke o karakteristikama i dometima modernizacijskih procesa u Srbiji XIX i XX veka. b. MODERNIZACIJA I MODERNOST Autori radova u zbornicima Srbija u modernizacijskim procesima ne preciziraju, sem sa izuzecima16, znaenje pojmova modernizacija i modernost. Ali, imaju u vidu da je teorija modernizacije, po kojoj se sva drutva kreu ka modernosti kao krajnjem cilju, dovedena u pitanje. Kao i model kojim je ona osporavana, ija je deviza bila "da treba, umesto unutranjih, drutvenih, spoljanje privredne inioce proglasiti merodavnim za zaostatke u modernizaciji drutava u razvoju"17. Dananji istraivai razvoja zaostalih drutava shvataju razvoj kao proces "u kojem postoje gorua problematika modrnizacije koja je u razliitim periodima promenljiva i kao proces koji se ne zavrava u jednom traenom idealnom stanju 'modernosti'"18. Otuda je u opticaju i pojam "mnogostruke modernosti"19. Za Erika Hobsbauma (Eric Hobsbaum): "Istorija zaostalih zemalja u devetnaestom i dvadesetom veku je istorija pokuaja da se uhvati prikljuak

sa razvijenijim svetom, imitirajui ga"20. Taj pokuaj se manifestovao na razliite naine: trei put, zaostalost kao prednost. Ipak je u XIX veku uzeo model Zapadne Evrope. Zapadna Evropa je posle Drugog svetskog rata imitirala ekonomiju Amerike. U Srednjoj i Istonoj Evropi u XX veku primenjivani su razliiti modeli, uglavnom neuspeno. Posle 1918. godine, novonastale zemlje sledile su model zapadne demokratije i ekonomskog liberalizma. Do njegovog sloma dolo je usled velike depresije dvadesetih i tridesetih godina, i neke od ovih zemalja prihvatile su faistiki model21. Posle 1945. godine veina ovih zemalja "izabrala je ili je bila primorana da izabere boljeviki model, koji je u sutini bio obrazac modernizacije zaostalih agrarnih ekonomija planiranom industrijalizacijom"22. Ovaj model neponavljanja zapadnoevropskog puta stariji je od pojave boljevika, i predstavljao je jo u XIX veku reakciju, kako na kapitalizam tako i na uenja o socijalizmu na Zapadu. On, kako kae Hobsbaum, nije bio relevantan za industrijalizovanu eku i bivu Demokratsku Republiku Nemaku. Ali jeste za Slovaku i balkanske zemlje. Druga polovina dvadesetog veka je za ove zemlje "najbolji period u njihovoj istoriji"23. U isto vreme, model dravnog socijalizma postajao je sve rigidniji i inferiorniji u odnosu na prosperitetnu zapadnu ekonomiju. Nedostatak intelektualnih sloboda i sve vee nasilje u pokuaju da se odri socijalni mir doveli su do ravnodunosti graana i do gubitka vere samih reima "u ono to su se pretvarali da rade"24. U periodu od 1989. do 1991, dolo je do sloma ovog modela iako je proces dugo trajao, intenzivno: od Staljinove smrti 1953, XX kongresa KPSS, krvavih pobuna u Maarskoj 1956, ehoslovakoj 1968, Poljskoj sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. I svakako pojave evrokomunizma. Ono to danas ove zemlje slede: "parlamentarna demokratija u politici, ekstremni kapitalizam slobodnog trita u ekonomiji", po Hobsbaumu, i nije model ve reakcija na ono to je bilo. Otuda njegov skepticizam: "u svetlu istorije od 1918, nije mnogo verovatno da e ovaj region, moda sa marginalnim izuzecima, uspeti da se ulani u klub 'stvarno' razvijenih i savremenih zemalja". U isto vreme, obrt
20 Erik Hobsbaum, O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet... s. 14. 21 Vid. Milorad Ekmei, Osnove graanske diktature u Evropi izmeu dva svjetska rata, Sarajevo, 1967. 22 Erik Hobsbaum, O istoriji... s. 15. 23 Isto. 24 Isto.
14 Vid. Podaci o autorima u prethodna tri zbornika Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka... 15 Vid. Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... 16 Vid. Latinka Perovi, Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave; Pea J. Markovi, Teorija modernizacije i njena primena na meuratnu Jugoslaviju i Beograd u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka... 17 Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941... s. 12. 18 Isto, s. 15. 19 Samuel N. Eeisenstadt, Mnogostruke modernosti: Drago Roksandi (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Zagreb, 2004.
50
51
Latinka Perovi
na kraju XX veka kao da je relativizovao uverenje o kraju teorije modernizacije Zapadna Evropa jeste paradigma: trite, parlamentarizam, pravna drava, ljudska prava. Nesporno je da su srednjeevropske i istonoevropske zemlje u periodu posle Drugog svegskog rata prole kroz modernizaciju bez presedana u svojoj istoriji, ali i da nisu postale moderne drave i drutva. U pogledu ovog drugog, neke od ovih zemalja su i nazadovale. Upravo zbog ovoga su i potrebna preciziranja znaenja pojmova modernizacija i modernost. Modernizacija je kao pojam ire ula u drutvene nauke tek posle Drugog svetskog rata. Ona oznaava vrlo iroke promene (industrijalizacija, izgradnja komunikacija, podizanje obrazovnog nivoa i zdravstvene kulture) i svaku inovaciju (u razliitim sistemima: ekonomskom, naunom, prosvetnom). Ona, meutim, ne podrazumeva obavezno postojanje elemenata modernog drutva: definisan svojinski odnos, vladavinu zakona, ljudska prava, graansko drutvo25. Modernost se odnosi "na oblike drutvenog ivota ili organizacije koji su se pojavili u Evropi od, otprilike, sedamnaestog veka nadalje, manje ili vie po itavom svetu"26. Re je, dakle, o imanentno globalnom procesu: "Jedna od fundamentalnih posledica modernosti... jeste globalizacija"27. Kakve se tendencije mogu uoiti u razvoju Srbije ako se on posmatra sa ovog stanovita? c. FORMA I SADRAJ Modernizacija u Srbiji poistoveivana je sa njenom evropeizacijom. Ali, u gledanju na evropeizaciju Srbije, zavisno od znaenja koje pridaju modernizaciji i modernosti, razlikuju se: domai i strani posmatrai, akteri i istoriari razvoja Srbije u moderno doba. Nacionalna inteligencija "veinom vaspitavana u zapadnom duhu... nije postala zapadnjaka, jer kolikogod se zanaala zapadnom kulturom ipak ne prestaje da bude narodna"28. Ipak, postojala je svest da evropske
25 26

forme nisu i stvarna evropeizacija: "na drutveni ivot nije toliko dubok da bi mogao primiti jednu veu kulturu koja je u osnovi svojoj skroz individualistika"29. Ovaj jaz nije objanjavan samo vremenskim zaostajanjem ve pre svega strukturnim razlikama koje su uticale na stvaranje razliitih mentaliteta30. Strani posmatrai i sa Istoka i sa Zapada nalazili su da Srbija nije bila drava u evropskom smislu ni u drugoj polovini XIX ni na poetku XX veka. U nedogled se mogu navoditi autori koji govore o imitiranju Evrope, o idejnom maskiranju koje se pretvara i u samoobmanu i u obmanu, o "civilizacijskom laku" iju tanku povrinu probijaju patrijarhalnost i zaostalost31. Za politike aktere u Srbiji u drugoj polovini XIX i na poetku XX veka zapadnoevropske forme, odnosno politika modernizacija, imale su instrumentalnu vrednost. One su prihvatane, da bi se zadobile simpatije
Vid. Latinka Perovi, "Modernizacija bez modernosti"... Entoni Gidens, Posledice modernizacije, Beograd, 1998, s. 13. 27 Isto, s. 166. 28 Jorjo Tadi, "Mi i Zapad", Nova Evropa, Zagreb, 1925, knj. XII, br. 10, s. 287.
Duan S. Nikolajevi, "Na demokratizam"... Vid. i: Kosta Stojanovi, Slom i vaskrsenje Srbije (rukopis). Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, br. 10133. 30 "Ne radi se samo o zaostajanju po vremenu, nego su posredi dve psihe: dok je zapadnjak prototip racijonalnosti... dotle je Sloven, te i na narod, skroz protivno toga. A to je shvatljivo. Sloveni su veinom seljaci, a seljak nije nikakav racijonalist, najmanje pak ako se nalazi u primitivnom stanju. I dok se zapadnjak nalazi na vrhuncu jedne kulture, koju je sam podigao, dotle smo mi jo uvek bez prave svoje kulture, a nismo stvoreni, niti smo pripravni, da potpuno prigrlimo jednu i duhom i postankom tuu kulturu. Tako i u kulturi stojimo postrani, zaostajemo, i krparimo i svoje i tue". Jorjo Tadi, "Mi i Zapad"... s. 287. Na vanost kulturne dimenzije, koja nedostaje i obrazovanim Srbima, ukazivao je: Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera... 31 Francuski istoriar Alber Male, koji je bio profesor kralja Aleksandra Obrenovia, pie da je Srbija "zemlja poluevropska poluazijatska"; "isto se deava u svemu: ide se ivicom druma kao to se ide ivicom zakona"; "seljaci i varoani... gotovo jednaki". "Bez sumnje je odve nepravilno suditi o ovdanjim stvarima polazei od naih stavova, porediti srpski ivot sa francuskim. Oni nas, meutim, sami izazivaju na to parodiranjem naeg Zapada... Ovdanji lak civilizacije jeste ono to govori njima u prilog i zavodi stranca prolaznika. Lak civilizacije ispucao je na hiljadu mesta i jeste ono to vrea oko koje moe na tenane da razgleda i stvara od njega neprijatelja ovakvog preruavanja". Albert Malet, Dnevnik sa srpskog dvora, Beograd, 1999, s. 148, 35, 203, 204. Ruski istoriar V. Lamanski (1864): "Sve prie o Srbiji, kao o liberalnoj zemlji u zapadnoevropskom, ustavnom smislu su smene i otkrivaju nerazumevanje njene istorije i savremenog poloaja". Cit. prema: ... s. 647. A. L. Pogodin (1914): "Proces usvajanja evropske kulture i politikih ideja nije mogao proi bezbolno u Srbiji... Ovde se pokazalo mnogo nanesenog, povrnog, esto su ljudi jurili za lanim sjajem, oduevljavali se opsenom". Isto, s. 669.
29
52
53
Latinka Perovi
Evrope za ciljeve, u sutini, patrijarhalnog i zatvorenog drutva32. Treba, ipak, priznati da su razlikovani forma i sadraj, privid i stvarnost. Drugaije stoji stvar sa istraivaima modernizacije i modernosti, odnosno evropeizacije Srbije. U novijoj srpskoj istoriografiji postoji jaka tendencija da se itav ovaj proces posmatra linearno sve do 1945. godine, koja se oznaava kao njegov nasilni prekid: politiki odnos prema komunizmu identifikuje se sa istorijskim odnosom prema njemu. Tako, jedan broj srpskih istoriara za razliku, na primer, od ve pomenutog Erika Hobsbauma, itavu drugu polovinu XX veka, ako ne i itav XX vek, smatra izgubljenim vremenom za Srbiju. U radovima koji su na tragu pomenute tendencije zastupa se stanovite da je Srbija ve u poslednjoj etvrtini XIX veka bila "moderna evropska drava". Ovo se stanovite poziva na sledee: "nezavisnost, teritorijalno proirenje... dostojanstvo kraljevine... snanu vojnu organizaciju... dravne ustanove u eri blagotvornog naprednjakog zakonodavstva... jedan od najboljih ustava, koji je omoguio uvoenje parlamentarizma... privredni uzlet, naroito posle izgradnje eleznice"33. Evropskom, modernom dravom pogotovo se smatra Srbija na poetku XX veka. Promene u toku samo jednog stolea uinile su Srbiju "modernom evropskom dravom sa stabilnom privredom, oformljenim graanskim staleom i demokratskim poretkom, nadahnutim najboljim tradicijama evropske ustavne monarhije"34. Kada je o ovom poslednjem re, ima se pre svega u vidu Ustav od 1903, koji je donet posle krvave smene dinastija u Srbiji, odnosno posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovia kao poslednjeg Obrenovia, 29. maja 1903. i izbora Petra Karaorevia za novog kralja Srbije. Upravo se donoenje Ustava od 1903. godine oznaava kao novi poetak, a kratko razdoblje izmeu 1903. i 1914. godine, izmeu ubistva kraljevskog para i poetka epohe ratova, smatra se "zlatnim dobom" srpske demokratije. Ova stanovita imaju snagu mita, ili, kako bi rekao

prof. Nenad Dimitrijevi, "institucionalizovane lai"35: ona se odravaju uprkos temeljnim istraivanjima institucija (kralj, vlada, parlament) i ideja (sloboda, jednakost, bratstvo) koja ih dovode u pitanje36. Izvesni istoriari nalaze da je pomenuto "evropeiziranje" istorije Srbije u najnovijoj srpskoj istoriografiji "na granici kompeksa". Kompleks, meutim, nije karakteristika samo srpske istoriografije. A i da jeste, svakako nije jedini razlog "evropeiziranja" istorije Srbije. Vaan razlog lei i u ideolokom pristupu drugoj polovini XX veka: novi poetak trai legitimitet u negaciji svega to mu je prethodilo kako bi se uspostavio kontinuitet sa razvojem do 1945. godine, odnosno do 1918. Ovaj se pristup vraa kao boja kazna: interpretacija prethodnog razdoblja poeljna sa stanovita uspostavljanja kontinuiteta postaje nova stvarnost, a izgubljeni identitet se pronalazi u srpskoj srednjevekovnoj dravi. Glavni razlog "evropeiziranja" Srbije na granici XIX i XX veka lei, ipak, u odreenom razumevanju modernizacije i modernosti, odnosno same Evrope kao njihove paradigme. Jer, rezultat dosadanjih istraivanja razvoja Srbije, u koje nacionalna istoriografija uglavnom nema uvida ili ih marginalizuje i ignorie, govori da je taj razvoj bio dihotoman, konvulzivan i ciklian: "'liberalna ideja i tradicija' ta dihotomija koja proima istoriju Srbije... Nju je raao ambivalentan karakter sociuma koji se 'cepao' izmeu patrijarhalnosti (t.j. njenog zatvorenog tipa kao forme samoorganizacije i preivljavanja Srba pod Turcima) i naela modernizacije"37. Istoriari, saglasni da je dihotomija glavna karakteristika razvoja Srbije gledaju, meutim, razliito na meusobni odnos lanova dihotomije. Jedni ih vide u aktivnom odnosu: nema patrijarhalnog drutva bez elemenata modernizacije niti modernizacije bez elemenata patrijarhalnog
Nikola P. Pai, "Moja politika ispovest" u Serbia i komentari, Beograd, 1989. Vid. Rado Ljui, "Milan Obrenovi (18541901)": Srbija XIX veka, Beograd, 1994, knj. I, s. 142. 34 Duan T. Batakovi, "Uspomene Pante M. Drakia u srpskoj memoarskoj prozi": Panta M. Draki, Memoari. Priredio Duan T. Batakovi, Beograd, 1990, s. 19. Vid. naroito: Isti, Nova istorija srpskog naroda. Priredio Duan T. Batakovi, Beograd Lozana, 2000.
33
32
Prof. dr Nenad Dimitrijevi, "U potrazi za Srbijom". U potrazi za Srbijom. Meunarodna konferencija u organizaciji Fondacije Hajnrih Bel, Beograd, 2006. Republika, s. VIII. 36 Vid. Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 19031914... Dubravka Stojanovi, Srbija i demokratija 19031914... 37 A. L. emjakin, Tradicionnoe obestvo i vyzovy modernizacii Serbii. Serbia poslednej treti XIX naala XX v. glazami russkih... s. 631.
35
54
55
Latinka Perovi
drutva38. Drugi taj odnos vide kao mehaniki: u patrijarhalnom drutvu tekovine modernizacije su oaze39. Otuda i dve Srbije, a ne drugaija Srbija. Antropolozi i etnolozi ukazuju, meutim, na antagonistiki karakter odnosa izmeu patrijarhalnosti i modernosti. Gerhard Gezeman (Gerhard Gesemann), koji je godinama prouavao srpsko i crnogorsko patrijarhalno drutvo, tridesetih godina prolog veka je upozoravao ljude Zapada da treba da se uvaju i klone greke: "da nae (evropsko L. P.) graansko drutvo i graansku dravu, zasnovanu na moi, ne obezvrijedimo naim romantiarskim oduevljenjem za patrijarhalno drutvo. Na koji e nain ovjek biti gospodar ivota, to je stvar istorijskog stepena razvoja na kojem se nalazi. Ali razumljivo je da se osjeamo podstaknutim da ta dva drutvena stupnja odmjerimo jedan s drugim, jer se oni u istorijskom razvoju ovjeanstva sueljavaju kao nepomirljivi neprijatelji"40. Podela koja ide linijom antagonistikog odnosa izmeu patrijarhalnosti i modernosti nalazi se u podlozi spoljnih ratova, unutranjih politikih sukoba i graanskog rata. Ona prolazi i kroz najobrazovaniji deo naroda: srpsku inteligenciju ili, kako je danas uobiajeno da se kae srpsku elitu, i kroz svakog njenog pripadnika pojedinano. d. UZROCI I POSLEDICE PODELJENOSTI ELITE Istoriari koji na modernizaciju, odnosno evropeizaciju, gledaju kao na pravolinijski proces, lien pomenute dihotomije i antagonizma izmeu patrijarhalnosti i modernosti, u srpskoj inteligenciji vide glavnog generatora promena koje su dovele do toga da je Srbija ve u poslednjoj treini XIX veka, odnosno na poetku XX veka, bila drava u evropskom smislu rei. Po njima, dravni stipendisti41, koji su se "za desetak godina... vraali u
Vid. Pea J. Markovi, Beograd i Evropa. Evropski uticaji na proces modernizacije, Beograd, 1992. 39 Vid. Latinka Perovi, "Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (18631913)": Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. 2... U ovoj knjizi: "Poloaj ene". 40 Gerhard Gezeman, Crnogorski ovjek. Prilog knjievnoj istoriji i karakterologiji patrijarhalnosti, Podgorica, 2004, s. 15. 41 Prva grupa od deset dravnih stipendista upuena je u Austriju 1839. i vratila se 1842; druga polovinom pedesetih, a vratila se 1858 (nosioci liberalnih ideja); ona koja se ezdesetih godina kolovala u Rusiji i Zapadnoj Evropi donela je u Srbiju socijalistike ideje. Ljubinka Trgovevi razlikuje tri generacije srpske inteligencije u XIX veku: 1) do sredine
38

otadbinu kao pariski, beki, lajpciki i petrogradski doktori nauka" zauzeli su "visoke poloaje u dravnoj i drutvenoj hijerarhiji"42, to je bilo od presudne vanosti za razvoj zemlje. Autobiografije i memoari nekih od njih pokazuju, meutim, da su oni u zapadnoevropskim zemljama iveli izolovano, najee povezani sa ruskom emigracijom, i da nisu postali zapadnjaci upravo u smislu prihvatanja kulturnih vrednosti. Impresionirao ih je tehniki napredak Zapada, i za veinu je postojala dilema kako preuzeti rezultate nauke Zapada, a ostati duhovno svoj. Oni su u Srbiju doneli ideje i pojmove; bili su pisci zakona, organizatori institucija, pokretai listova i asopisa, diplomati. U savremenoj srpskoj istoriografiji se uoava da su prvi predstavnici malobrojne srpske inteligencije nastojali da modernizuju srpsku dravu i da je urede "u skladu sa liberalnim konceptima", ali su "tokom kasnijeg razvoja poeli sve vie da dolaze do izraaja antimodernizacijski procesi i autoritarna kultura"43. Ova rascepljenost srpske inteligencije u odnosu na modernizaciju ne ogleda se, meutim, samo u raznim fazama razvoja Srbije nego u nivoima modernizacije unutar jedne iste faze. Odluujui inilac u tom pogledu je strukturne prirode: specifini karakter srpskog agrarnog sociuma. Sa epohom "turskog ropstva" (XVXVIII vek) dolo je do promena iji je krajnji rezultat bio: "nestanak drave i sloene drutvene strukture, plemstva i domaih institucija". To jest "od srpskog naroda ostaju zavisni seljaci, 'raja', i znatno slobodniji stoari. I kod jednih i kod drugih svest se odrava u sferi kue i porodice, pravoslavne crkve koja uva uspomene na vladare, svetitelje, slavnu prolost, a junake i ratnike pamti epska poezija, bitan elemenat narodne kulture"44. To je bila osnova od koje je krenuo razvoj Srbije posle osloboenja od osmanske vladavine 1815, odnosno od sticanja autonomije 1830. godine.
XIX veka, 2) od pedesetih do sredine sedamdesetih godina i 3) od osamdesetih godina do poetka Prvog sveskog rata. "Srpska inteligencija u XIX veku zapadni i istoni uticaji", Evropa i Srbi, Beograd, 1996, s. 262-263. Opirnije u: Rado Ljui, "Dravno-drutvena i generacijska periodizacija novovekovne Srbije (18041918)". Srbija 19. veka, 2, Beograd, 1998. 42 Duan T. Batakovi, "Uspomene Pante M. Drakia u srpskoj memoarskoj prozi"... s. 19. 43 Dubravka Stojanovi, "Ulje na vodi. Politika i drutvo u modernoj istoriji Srbije". Srbija 18042004... s. 146-147. 44 Sima M. irkovi, "Uvod: vreme, prostor, ljudi": Srbi meu evropskim narodima, Beograd, 2004, s. XVI.
56
57
Latinka Perovi
Najnovija istraivanja pokazuju da Srbija ne spada u one zemlje koje su sledile evolutivno prevladavanje tradicionalnog privrednog i drutvenog ureenja po engleskom uzoru. Put u modernu utiran je u njoj "odozgo", reformskim zakonodavstvom, nametnutim dekretima. Ali, u Srbiji je zakonodavstvo doprinelo konzerviranju struktura i odnosa, i na taj nain odredilo istoriju srpske drave i drutva u moderno doba45. Pokazalo se da su forme ivota Srba pod Turcima petrifikovane, i da su stvorile mentalitet koji je te forme institucionalno nadiveo. To se, pre svega, odnosi na zadrugu, iji su principi: nedeljiva svojina, kolektivni nain proizvodnje, potpuna pravna zajednica zadrugara bili nespojivi sa modernim drutvom. Osim ove ekonomske i socijalne funkcije, zadruga je imala jo i moralnu, pravnu, etiku i patriotsku funkciju: jedan mikrokosmos46. Ona "nije nita drugo do jedna malena drava, koja krugom rada svog obuhvata sve zadatke i tenje jedne sa svim moderne drave"47. Ona je "mogla estito vriti bez malo sve funkcije, koje i drava na zapadu"48. Jer, ako su "ove narodne ustanove, vekovnim opitom, tako jasno dokazale svoju snagu i vrednost u ivotu naega naroda, ta je bilo prirodnije nego na njima zasnovati organizaciju nove dravne zgrade u Srbiji? Doista, nita se prirodnije ne moe zamisliti, ali na alost, tako ne bee uinjeno. U Srbiji se, u vremenu njena postrojenja, nainio nagli prelom"49. Za ovo je glavna odgovornost stavljana na Srbe iz Austrije i Ugarske. Njima nije porican "patriotizam i iskrena odanost prema novoj, tek osloboenoj otadbini njihovoj", ali se nalazilo da su se oni nainom ivota i miljenja "odvojili od prostoga naroda", te novom dravnom i upravnom organizacijom sasekli "u koren kunu optinu u Srbiji", i "narod

se tako pretvori u prah jedinica"50. Re je, zapravo, o dva razliita civilizacijska kruga. Zakonodavstvo u Srbiji posle sticanja autonomije mnogo vie je doprinelo ouvanju kontinuiteta patrijarhalnosti nego to je dovelo do "naglog preloma" i otrog zaokreta ka modernizaciji. Srpski graanski zakonik, koji je donet 1844, i ostao na snazi do 1946. godine, sauvao je zadruni princip kolektivne svojine zemlje, a dozvolio podelu velike familije51. Time je otvorio put neogranienom usitnjavanju zemljinog poseda. Preovlaujui mali posed iskljuivao je mogunost intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a nedostatak domaeg i stranog kapitala razvoj industrije koja bi apsorbovala vikove poljoprivrednog stanovnitva. U kranjem rezultatu javilo se ekstremno siromatvo52. Usitnjavanje zemljinog poseda dovelo je do prezaduenosti seljaka; to je rezultiralo prodajom egzistencijalnog minimuma, odnosno stvaranjem seljaka bezemljaa. Na ovaj proces drava je reagovala Zakonom o okuju53. Slinu meru poznavale su i druge zemlje Istone i Srednje Evrope. Ali, za razliku od njih, u Srbiji nije bilo agro-kapitalistikih odnosa ni u zaetku54. Seljaci su bili vezani za posed, od kojeg nisu mogli "ni da ive, ni da umru"55, a kako nije smeo biti prodat, ovaj maleni posed nastavio je da se deli. Osnovna funkcija Zakona o okuju bila je socijalna: spreiti stvaranje seoskog proletarijata po cenu jednakosti u siromatvu56. Ali, u toku itavog
Isto, s. 615. Velikom familijom smatra se ona izmeu 20 i 40 lanova. 52 Prema podacima jedne ankete koju je meu svojim lanovima sproveo Savez srpskih zemljoradnikih zadruga od 1910. do 1912. godine "u predveerje Prvog svetskog rata dve treine imanja (organizovanih u zadruge) raspolagalo je sa manje zemlje nego to je bilo neophodno za pokrivanje egzistencijalnog minimuma. Najmanje 5 % je zato trailo dodatni prihod izvan poljoprivrede. Vie od polovine nije imalo potpunu zapregu, treina nijedan plug, niti bilo koju zemljoradniku alatku, 18 % nije imalo sopstvenu kuu, 28 % je ivelo u izuzetno nezdravom smetaju, 30 % uvee nije imalo svetla, 38 % nijednom nije spavalo u krevetu". Cit. prema: Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije... s. 70. 53 Knez Milo je 1836. godine zabranio zaduivanje egzistencijalnog minimuma (kua, bata, dva vola i jedna krava); 1861. pridodata je povrina zemlje od dva dana oranja (1,15 hektara); 1897. i 1898. povrina zemlje je poveana na est dana oranja (3,45 hektara), stambeni prostor, stona vua i inventar. Isto, s. 40. 54 Isto, s. 42-43. 55 Cit. prema: Isto, s. 41. 56 Jedan od poverljivih ljudi Nikole Paia, voe Narodne radikalne stranke, pisao je da je Zakon o okuju "jedan ekonomski najkorisniji zakon za nau zemlju", jer je njime "obezbeen opstanak naega naroda, koji je uglavnom zemljoradnik tako da u Srbiji ne moe
51 50
Vid. Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941... s. 30. "Kuna je optina dom za siroad, dom za nejake, obolele i ostarele; ona daleko bolje, potpunije i srdanije namiruje potrebu onoga, to se u modernoj dravi onako jadno namiruje javnom milostinjom i azilima. Kuna optina je najbolja kola za oveansko i graansko vaspitanje, i to kola u najpotpunijem smislu ove rei, kakvu drava ne moe nikad imati. Kuna je optina najbolja kola za gajenje i uvrivanje rodoljublja, morala i vere; ona je u neku ruku i najbolja preventivna policija za svoju eljad". Vladimir Kari, Srbija. Opis zemlje, naroda i drave, Beograd, 1997. Drugo izdanje. S. 611. 47 Isto, s. 611. 48 Isto, s. 612. 49 Isto, s. 612.
46
45
58
59
Latinka Perovi
veka koliko se Zakon o okuju odrao na snazi57, njegovi pobornici su ukljuivali u argumentaciju njemu u prilog nacionalne i politike motive. Po njima, cilj pomenutog zakona je bio da se "u narodu odri jedna relativna jednakost u posedu i jedinstvo narodnog ivota. Na ovaj nain, okuje je... otealo stvaranje socijalnih i klasnih suprotnosti... Time je u narodu ojaala ljubav i oseaj dunosti prema otadbini i dravi"58. Drava je, dakle, normirala i garantovala jednakost dravljana. Ona je postavila branu njihovoj proletarizaciji. Za uzvrat, oni su postali njena jedina rezerva u borbi za ouvanje celine naroda. I to na dva naina: konzerviranjem socijalnih odnosa institucija u kojima se srpski narod odrao pod Turcima, odravalo se jedinstvo sa delovima naroda koji nisu bili osloboeni, i jaalo se jedinstvo srpskog naroda kao proleterskog naroda prema velikim dravama kapitalistikog Zapada. Iako razvoj Srbije od 1830. do 1878. godine, od autonomije do nezavisne drave, karakterie paralelnost elemenata patrijarhalnog i modernog drutva, zatvorenost Srbije u njene tradicionalne ustanove zadrugu i optinu, to jest istrajavanje na njihovim principima, i posmatrai i istoriari uoavaju kao konstantu. U pitanju su ne toliko ustanove koliko mentalitet koji se u njima formirao. Drugim reima: "Optinski mentalitet... u ijoj je osnovi bio koletivizam proirio se na itav socium, to je oznaavalo snaan primat korporacije nad linou i rastvaranje individualnih interesa u zajednikim. Na svim nivoima od porodice do drave"59. Zadruga sa svojim ekonomskim i socijalnim funkcijama, sa svojim sistemom vrednosti, nalazi se u temeljima ideologije srpskog socijalizma ezdesetih i sedamdesetih godina, odnosno radikalizma osamdesetih godina XIX veka. Kvintesencija te ideologije je narodna drava nasuprot modernoj dravi koja uvodi vladavinu prava, izgrauje institucije i stvara upravljaki

stale birokratiju60. Sa ovog stanovita odluujua je bila decenija od 1878. do 1888. godine. Tada su se profilisale dve razliite ideologije (liberalna i radikalna) i formulisana su dva razliita programa razvoja Srbije (modernizacija nezavisne drave Srbije i ujedinjenje celog srpskog naroda u jednu dravu). Do podele je, kao to je ve reeno, dolo u malobrojnoj srpskoj inteligenciji: "Prosti narod moe se kazati bio je nezadovoljan sa rezultatom (granice L. P.) ali se nije uputao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se u dva razna tabora"61. Za pristalice jednog tabora, dravna nezavinost predstavljala je za Srbiju mogunost da izie "iz granica patrijarhalne drave" i stane u redove "naroda jevropskih". "Veliki politiki uspeh kakav je predstavljalo sticanje nezavisnosti stavio je Srbiji u prvu dunost utakmicu s Evropom, utakmicu na putu prosvete, na putu rada, na putu unutranjeg preobraaja po pravima i zahtevima modernih drava"62 Sa vladom (18801883), koja je bila formirana od zapadnjaka63, zapoeo je drugi ciklus modernizacije Srbije i to po engleskom modelu: reforma "odozgo", zakoni po uzoru na zapadnoevropske zakone, koja je imala da se zavri donoenjem liberalnog ustava, odnosno utemeljenjem parlamentarnog naina vladavine. Ova modernizacija imala je sinhron karakter: odnosila se na ekonomiju, politiku, obrazovanje, zdravlje. Tako je ona rezultirala zakonima o slobodi tampe, slobodi udruivanja i organizovanja, nezavisnom sudstvu, obaveznom osnovnom kolovanju, narodnom zdravlju, zatiti stoke, izgradnji prve eleznike pruge, narodnoj banci, ustanovljenju stajae vojske. Borbe koje su oko ovih zakona voene u Narodnoj skuptini nisu u srpskoj istoriografiji prouene u meri koju zasluuju64. One su bile nepomirljive, a u nekim sluajevima kao kad je donoen zakon o izgradnji
60
Latinka Perovi, "Narodna drava": Srpski socijalisti XIX veka, Beograd, 1995, s.
121-124. biti beskunika, kao to ih ima po svim drugim dravama". Sa pravilnom primenom ovog zakona "Srbija bi bila najsrenija zemlja na svetu". Jer je poznata istina: "da samo ekonomski slobodni mogu biti politiki slobodni". Avrama Petrovi, Uspomene. Priredila Latinka Perovi, Gornji Milanovac, 1988, s. 43. 57 Zakon o okuju ostao je na snazi do tridesetih godina XX veka, sa tendencijom da se proiri na celu Jugoslaviju, to je nailo na otpor. 58 Isto, s. 41. 59 A. L. emjakin, Tradicionnoe obpestvo i vyzovy modernizacii. Serbia poslednoj treti XIX naala XX v. glazami russkih... s. 642.
61 Pismo Nikole Paia A. I. Zinovjevu, Latinka Perovi, "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka", Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka... 3, s. 13. 62 Cit. prema: Latinka Perovi, "Politika celita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave", Srbija u modernizacijskim procesima XX veka... s. 237. 63 Zapadnjacima su smatrani liberali Jovana Ristia i naprednjaci (Milutin Garaanin, Milan Piroanac, Stojan Novakovi, edomilj Mijatovi). Vid. Latinka Perovi, Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka, Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka 3... 64 Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini. Priredili Latinka Perovi, knj. 1,2; Dubravka Stojanovi, knj. 3; ore Stankovi, knj. 4, Beograd, 1997, 1998.
60
61
Latinka Perovi
prve eleznike pruge, imale su karakteristike graanskog rata. Novine u privredi, pravu, obrazovanju, zdravstvu, vojsci nailazile su na vrstu branu tradicionalnizma. Ve je uoeno da je jedna od bazinih pretpostavki tradicionalizma ideja kontinuiteta, t.j. "solidarnosti pokoljenja ivih sa pokoljenjima mrtvih"65, ili "uea minulih pokoljenja u savremenosti"66. Taj kontinuitet, ta trajna veza ivih sa mrtvima kroz pokoljenja, taj strah potomaka od suda predaka i svrstavaju srpsko drutvo u tradicionalna drutva, koja su, kako kae Lisjen Fevr "jednom zasvagda svoju prolost uredila zvanino i pragmatino". To jest, ova su drutva "pod slikom koju su sebi stvorila o svom aktuelnom ivotu, o svojim kolektivnim ciljevima, o vrlinama koje su neophodne kako bi se oni ostvarili, projektovala svojevrsnu prefiguraciju te realnosti: uproenu, ali u izvesnom smislu uvelianu i ukraenu velianstvenou, nenadmanim autoritetom tradicije kojoj tu uzvienost i svetost podaruje religija".67 Zato se ova drutva teko okreu budunosti: ona donosi neizvesnost, a njihov identitet je sav u prolosti, kroz narodni epos i veru, on je dovren.68 Stvarnost, zapravo, nije ni postojala; prolost je odgovarala slici koja je o njoj stvorena u narodnom stvaralatvu; budunost se zamiljala kao obnovljena prolost. Pomenute borbe su nagovetavale kako e se moderni zakoni pretvoriti u mrtvo slovo na papiru, to jest, da se oni nee sprovoditi ne samo zbog nedostatka obuenih izvrilaca, ve zbog pasivne rezistencije njihovom duhu i ogromne snage inercije. Usredsreenost na jedan cilj: ujedinjenju srpskog naroda podreivan je svaki pojedinani interes i svaka razlika je smatrana izdajom. Reforma "odozgo" prekinuta je 1883. godine. Zbog razoruanja narodne vojske, koje je bilo posledica ustanovljenja stajae vojske, dolo je
65 . , , , 1990, s. 230. Cit. prema: . . , " ..."... s. 644. 66 . , / . , " ", , 1964, . 610. Cit. prema: Isto, s. 644. 67 Lisjen Fevr, Borba za istoriju. Priredila Dubravka Stojanovi, Beograd, 2004, s. 99. 68 U vreme antibirokratske revolucije akademik Antonije Isakovi je to izrazio na sledei nain: "Jeste, deava se proces (homogenizacije) jer nam je dolo do grla... U ovih 40 godina nama su nai mitovi bili gotovo zabranjeni. A ta to znai? Ako su hteli da nam unite mit, to znai da su hteli duu da nam unite". Intervju, 01. 09. 1989. Ili, "Najvea opasnost za srpski narod u koju je zapao poslednjih decenija, jeste gubljenje svesti o sopstvenoj veliini..." Dobrica osi, Pievi zapisi (1969-1980), Beograd, 2001, s. 251.

do Timoke bune koja je uguena u krvi. Srpsko-bugarski rat 1885. godine bio je novi udarac reformama. Drugi tabor bio je svrstan u Narodnu radikalnu stranku, prvu politiku partiju u Srbiji (18811882). U deceniji pre formalnog organizovanja, kroz socijalistike listove i asopise, konstituisana je ideologija: narodna drava, narodna samouprava i narodna partija. Progoni, politiki procesi, emigracija, cenzura i zabrana listova, a pre svega vrlo nepomirljiva opozicija u Narodnoj skuptini od 1874. godine, koja se nazivala socijalistikom i radikalnom, pa i komunistikom, predstavljali su onu dugu pripremu osnova i za formalno organizovanje politike partije, im je zakon 1880. godine za to dao mogunost. Kroz ideju narodne drave kao velike zadruge, radikali su emanirali temeljnu instituciju srpskog patrijarhalnog drutva i mentaliteta koji se na njenim osnovama vekovima stvarao. Otuda tako snaan otpor ideji moderne drave: socijalno sloene, sa podelom vlasti i institucijama. I naroito, od nje odvojenog drutva. Suprotstavljanje dravnoj organizaciji koja se razlikovala od narodne drave, u kojoj je putem narodne samouprave narod upravljao sobom i u narodnoj partiji nalazio svog politikog reprezentanta imalo je dvojak uinak. U isto vreme, u neprosveenom narodu, seljak na malom posedu nije mogao razviti nikakvu modernu proizvodnju. To je uticalo na njegove male potrebe, ambivalentan odnos prema dravi: izmeu podanitva i bezvlaa, i na predmoderni karakter drutva. Hijerarhijski organizovana mesni odbori, glavni odbor, voa Narodna radikalna stranka je bila duboko ukorenjena u narodu: postala je klasna organizacija seljaka, jedine klase koja je postojala dajui srpskom drutvu apsolutno agrarni karakter. Dominantan sitni posed, koji je obezbeivao jednakost u siromatvu, predstavljao je socijalnu osnovu narodne demokratije, ije su karakteristike zakonito bile kolektivistike, odnosno totalitarne. Kao takve, one su bile i vaan instrument borbe za ujedinjenje celog srpskog naroda. Otuda je modernizacija realne srpske drave, u granicama koje joj je odredio Berlinski kongres 1878. godine, smatrana izdajom pradedovskih zavetnih ciljeva, i opstruirana je na razne naine. Patrijarhalnost je zaodevana u evropske, moderne forme. Ustav iz 1888. bio je liberalan, i u srpskoj istoriografiji se to uzima kao krunski dokaz evropeiziranosti Srbije ve u poslednjoj etvrtini XIX veka. Meutim, na izborima za Vanrednu Narodnu Skuptinu, koja je imala da sprovede Ustav iz 1888, Narodna radikalna stranka je od ukupno 117 63
62
Latinka Perovi
mandata dobila 102, a Liberalna stranka 15 mandata. Napredna stranka nije ni izlazila na izbore, jer je 1887. godine, posle pada svoje druge vlade, doivela lin, koji je poznat kao veliki narodni odisaj69. Vanredna Narodna Skuptina (1. oktobar 1889) se "konstituisala, kao isto partijska skuptina". Iz nje je proizala homogena radikalna vlada. Osim toga, radikali su imali veinu u Dravnom savetu, u kasaciji i apelaciji, u glavnoj kontroli. "Radikalna stranka, dotle mona samo 'dole' u narodu, sad je, temeljno, uvrstila svoj poloaj 'gore' u vrhovima drave. Sve to se moglo u dravi poradikaliti poradikaljeno je, i na vrh piramide sa radikalnom osnovom i bokovima, stajalo je i balansiralo neradikalno Namesnitvo"70. Druge dve stranke, Liberalna i Napredna, sa vrlo tankim socijalnim osloncima, koncentrisane u varoima, sa dobrom tampom u nepismenom narodu, nisu tretirane kao politiki protivnici ve kao neprijatelji. Hegemoni poloaj Narodne radikalne stranke davao je dravi partijski karakter, a politikom ivotu u zemlji, najblae reeno, monistiki karakter. Ujedinjenje srpskog naroda je cilj kome stremi ne samo vladajua partija nego i opozicija iz uverenja ili iz straha da ne bude optuena za izdaju zavetnih ciljeva. Ujedinjenje srpskog naroda postalo je ideja svih ideja. Ono je diktiralo dinamiku unutranjeg razvoja drave posle sticanja nezavisnosti, i odreivalo prioritete. Svaka novina koja je za posledicu imala socijalno diferenciranje egalitarnog agrarnog sociuma, podizanje kvaliteta ivota (kolovanje, zdravlje, komunikacije) i razvijanje svesti o linim pravima (ploaj ene i deteta) naruavala je unutranje jedinstvo koje je bilo neophodno za ostvarenje ujedinjenja naroda. Prema novinama, "tradicija i cilj" su stajali kao "cementirajua snaga"71. Na delu su bile dve inkompa-

tibilne orijentacije: "neodreenost rokova irenja granica jedna je od glavnih konica kretanja Srbije putem evropeizacije i modernizacije"72. Institucije i sredstva od znaaja za formiranje linosti (porodica, kola, crkva, vojska, tampa, usmena i pisana knjievnost) imali su u prvom planu ujedinjenje srpskog naroda. U korist patriotskog oseanja potiskivana su i prikrivana sva druga oseanja. Od malih nogu, dete je vaspitavano kao ratnik i osvetnik, u mrnji prema neprijatelju: Turinu, Austrijancu, vabi... To su uoavali gotovo svi strani posmatrai i putopisci73. Osim porodinih katehizisa, postjali su i javni katehizisi. Zavisno od spoljnopolitikih konstelacija, u njima su menjana imena neprijatelja srpskog naroda, ali je duh mrnje prema njima ostajao isti. Jedan Katehizis za narod srpski objavljen je iste godine kad i Ustav iz 1888, koji je smatran jednim od najliberalnijih ustava u Evropi74. Ustvari, ovim duhom je, iz generacije u generaciju, proimano vaspitanje u koli. Vaspitavani u duhu nacionalne ideje, vaspitanici, kasnije u ulozi roditelja i uitelja, i sami vaspitai, prenosili su taj duh, uobliavali ga u kolektivno oseanje i formulisali kao ideju vodilju, u kojoj je saeto i sve ostalo75.
. . , " / XIX XX ", 60 . . , , 2003, s. 76; Ista, ", ', ", . - , , 2003, 10.
72
Obraun sa naprednjacima dogodio se za vreme koalicione vlade radikala i liberala. U vie mesta u unutranjosti Srbije naprednjaci su svirepo ubijani, fiziki maltretirani, iseljavani. Njihovi domovi su pljakani i spaljivani; unitavani su vonjaci i vinogradi. O svim aktima ovog politikog nasilja svakodnevno je izvetavao naprednjaki list Videlo, a pisali su i evropski listovi. Vid. u ovoj knjizi "Politiki protivnik kao neprijatelj". Napad na naprednjake ponovio se 1889, kada su nemiri zahvatili Beograd. 70 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, III, Beograd, 1924, s. 37, 49. 71 . . , . , , 1993, . 67. Cit. prema ... s. 665.
69
Ruski slavist P. A. Rovinski, koji je kroz Srbiju prolazio 18681869. godine, pie da je nailazio "na originalno domae vaspitanje". "Tako, otac pita malog sina (to najee biva u gostima): 'Ko si ti?' Dete odgovara: 'Srbin'. 'Gde je propalo srpsko carstvo?' 'Na Kosovu polju'. 'Ko je poginuo na Kosovu polju?' 'Car Lazar, 9 Jugovia i svi srpski junaci'. 'A jo ko?' 'Car Murat'. 'Kako je on umro?' 'Njega je rasporio Milo Obili'. 'Kako se mi seamo cara Lazara, Miloa Obilia i svih drugih srpskih junaka?' 'Vena im pamjat'. 'A Murata?' 'Neka je proklet'. 'Ko je neprijatelj Srba?' 'Turci'. 'A jo ko?' 'vabe'. 'ta im ti eli?' 'Uzeu sablju, i poseiu gadove'". Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 18681869, Novi Sad, 1994, s. 159. 74 "Ko je neprijatelj Srba? Glavni neprjatelj Srba je Austrija... ta treba raditi? Mrzeti Austriju, kao glavnog neprijatelja... Ko je prijatelj Srba i Srbije? Jedini iskren i siguran prijatelj Srba, koji je to bio i ostao je: velika mona Rusija. ta je dunost svakog Srbina? Voleti svoju domovinu i kralja i umreti za njih, uvaavati svoje prijatelje i mrzeti neprijatelje". Katehizis za narod srpski, Zlatibor, Uice, 17. april 1888, br. 17. Vid. ... s. 664. 75 Sa ovog stanovita, seanja Pauline Lebl Albala (18911967) predstavljaju dragocen izvor. Ona pie iz iskustva i vaspitanika i vaspitaa: "kola je smatrala da joj glavni zadatak da daje znanje uenicima, da u izvesnoj meri i koliko je mogue utie i na razvoj karaktera, i da u njima razvija nacionalnu svest i elju da poslue narodu... Ali, bila je jedna itava oblast koju kola nije doticala; to su obavetenja o konstrukciji drave, drutva, o uslovima i temeljima na kojima ovi poivaju, a jo manje nam
73
64
65
Latinka Perovi
To i objanjava oduevljenje sa kojim je, nepunu deceniju posle krvavog dinastikog prevrata 29. maja 1903. godine, doekan poetak epohe ratova (19121918). U rat se ilo kao u svatove76. A mala i siromana zemlja, bez vojnike spreme i bez poznavanja ratne tehnike koja je napredovala od ratova 18761878, a ratnici ostali jednako neprosveeni77
se ukazivalo na reforme koje valja izvesti, a kamo li na nae dunosti koje u tom poslu imamo da izvrimo i mi kao i svaka druga generacija". "Stotine mladih devojaka spremale su se da postanu slubenice svoga naroda koji se u ovm asu (ratovi 19121914 L. P.) zlopati, grca i gine, - a mi stariji imali smo zadatak pun najvee odgovornosti da te devojke nainimo to svestranijim i sposobnijim narodnim vojnicima". ... "sve je bilo podreeno jednoj svrsi: da se kod uenika stalno odrava u svesti misao o njinim nacionalnim zadacima". Paulina Lebl Albala, Tako je nekad bilo, Beograd, 2005, s. 104, 245, 346. Vid. u ovoj knjizi: "Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala". 76 "Cela naa generacija bila je ve godinama zapajana i kroz kolu, i kroz knjievnost, i kroz novine, i kroz javne skupove nacionalnim idealima osloboenja i ujedinjenja, i nije udo to smo jedan rat protiv Turske smatrali kao ostvarenje svojih davnanjih snova. Pored toga, naa generacija nije bila doivela nijedan rat, nije poznavala njegove uase i, s mladalakom neustraivou i osionou oekivala je s nestrpljenjem as osvete za vekovna stradanja, 'smrt onoj trulei na Bosforu', 'proterivanje Turaka iz Evrope' to su bile krilatice koje su nas dovodile do paroksizma. Nai drugovi poli su u rat veseli i s pesmom kao u svatove. Mi smo ih ispraale s cveem i s uzvicima 'Dovienja!' Niko od nas nije mislio na mogunost neuspeha, poraza, smrti. eleli smo pobedu, bili smo razdragani. Naem narataju je palo u deo da budu izvrioci Kosovskog amaneta. Kakva srea". Isto, s. 188. Dragia Vasi govori isto: "Mi smo se uvek, s predanim naporom, trudili da proniknemo i tano prouimo razlog onog oduevljenja, povod one retke radosti, koja bee iskrena, i one besprimerene gotovosti, da se bez ustezanja, bez tuge, smesta napusti onaj normalni, naviknuti, tihi ivot, da bi se zamenio za onaj naporan, opasan i muan, kome se ilo u susret. Je li to... bila strast za osvetom? Je li taj bes, a to je znaio bes, bio izraz, oduka vekovne mrnje? Koliko je taj polet bio duh predaka, izraz nacionalnog bola ili tenje za osvetom dinih nepravdi?" ... "na polet znaio je duh naih predaka... Taj duh... stvorio je ono ratno oduevljenje, koje se pojaalo seanjem na bolove jo neosloboene brae..." Dragia Vasi, Karakter i mentalitet jednog pokolenja. Devetsto trea, Beograd, 1990, s. 14, 17. 77 Konsultant ruskog Crvenog krsta u srpsko-turskom ratu 1876, kasnije profesor Vojno-hirurke akademije, S. P. Kolomin pisao je: "Mi smo se sreli sa narodom koji nema naviku da se lei i koji tome leenju ne pridaje nikakav znaaj, posebno mu je bila strana operativna pomo. Do rata u svakom od 17 okruga kneevine postojala je mala bolnica, ali stanovnici su se retko obraali za pomo, tako da su te bolnice imale vie formalan nego stvarni znaaj. Narod nije imao skoro nikakvog pojma o hirurkom leenju, zato to je u Srbiji i suvie malo hirurga, i osim toga on je retko video traumatske povrede, zbog nedostatka mehaniarskih i svakih drugih fabrika. Doao je rat, i taj jadni narod poeo je masovno da plaa ranama iz vatrenog oruja. Njemu tui ljudi, ruski doktori, prihvatili su se leenja, poeli su da stavljaju gipsane zavoje, vre amputacije i ostalo. Ti 'vojnici', posluni kao mala deca, rado i uljudno su podnosili vaenje metaka, 'previjanje', tj. povezivanje rana,

Srbija je glavni resurs imala u svojoj ivoj sili78, mladima koji su do rata bili vezani samo za zaviaj, i koji su kretali u nepoznato, ali sa ciljem koji im je usaivan u porodici i koli, u crkvi i vojsci, u knjievnosti i propagandi. U ratovima za ujedinjenje (19121918), srpski narod, posebno Srbija, viestruko se istroio. Ukupan demografski gubitak iznosio je 1,200.000 (poginuli, umrli, neroeni i radno onesposobljeni), ili 35 odsto celokupne populacije79. Sa stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929), Kraljevine Jugoslavije (19291941), srpski narod se konano naao u jednoj dravi. Ali, tek tada se pokazalo da granice nisu bile jedina prepreka integraciji srpskog naroda "ve razlike nastale zbog nejednakosti uslova razvoja usled razdvojenosti tim granicama"80. Osim antagonizama izmeu
u dui duboko uvereni da je sva ta procedura (osim vaenja metaka) izlina i da rane ne bi loije zarasle i bez nae pomoi, ako bi ranjenike pustili kuama. Kada su doktori poeli da govore o amputacijama, narod nije hteo da veruje argumentima, a pri upornim uveravanjima, poeli su da se uju odgovori: 'Ne sme ne samo da govori nego ni da misli o tome da mi odsee nogu!' Oni su strano platili za svoju nenaviknutost na hirurku pomo. Poto su neko vreme poleali u vojnim bolnicama i nekako navikli na nas, ranjenici su radije pristajali na operacije, ali su sauvali neki neodreen strah od amputacija: 'Bolje smrt, nego rezanje' i umirali su; drugi su pristajali, ali kasno, i tetili su sebi time, to su umanjili tanku ansu na povoljan ishod posle operacije... Austrijski Srbi (od kojih su mnogi bili dezerteri austrijske vojske) i ruski dobrovoljci daleko su radije pristajali na sve operacije, tako da se strah Srba moe objasniti samo nedostatkom navike na operativnu pomo". Cit. prema: Rosskie o Serbii i Serbah... s. 662. 78 Boravei 1912. u Beogradu, L. D. Trocki je zapisao: "Prolazi u stroju 18. puk koji se danas upuuje na granicu. U uniformi, u opancima od like, sa zelenim granicama na apkama. Trube trubai, doboari daju takt. Utisak koji na mene ostavlja izgled toga puka teko mogu da izrazim. Nema spoljne konvencionalne energinosti, pre tragina osuenost na propast. Opanci od like na nogama i ta zelena granica na apki pri punoj ratnoj opremi daju vojnicima neki potresan ton. I nita u datom trenutku ne karakterie za mene tako jasno krvavu besmislenost rata, kao ta granica i ti seljaki opanci. ... Srbija ima neto manje od 3 miliona stanovnika. Prema poslednjim podacima mobilisano je, raunajui i dobrovoljce, 300 hiljada ljudi. To je peti deo mukog stanovnitva, ukljuujui nemone starce i odojad. Koncentrisana radna snaga zemlje istrgnuta je na neogranieno vreme iz njenog privrednog tela. Ako se i dopusti da e krvava aa rata mimoii Srbiju, a za to nema nade, i tada e ova mobilizacija za niz godina potresti osnove postojanja mlade zemlje, koja vapi za mirom, radom i kulturom". Objavljeno u ruskom listu , br. 3, 4. oktobra 1912. Cit. prema: ... s. 500. 79 Ljubodrag Dimi, "Srbija 18042004 (suoavanje s prolou)", Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... s. 34. 80 Sima M. irkovi, "Uvod: vreme, prostor, ljudi", Srbija meu evropskim narodima... s. XIV.
66
67
Latinka Perovi
razliitih nacija koje su se od 1. decembra 1918. godine nale u jednoj dravi (Srbi, Hrvati, Slovenci), postojale su velike napetosti i trvenja unutar svakog nacionalnog korpusa "meu Srbima izmeu Srbijanaca i tzv. 'Preana', stanovnika Srbije i Srba podanika Austrougarske"81. Srbija je u novu dravu unela devetnaestovekovnu ideologiju narodne drave koja je podrazumevala ostvarenje jedinstva celog srpskog naroda i, kao svoj glavni adut velike ljudske rtve. U vienacionalnoj dravi ta ideologija je mutirala u integralno jugoslovenstvo koje je pojaalo suprotnosti izmeu nacija, i ubrzalo integraciju nesrpskih naroda. Privredno heterogena drava (6 carinskih zona, 5 valuta, 4 eleznike mree, 3 vrste bankovnih sistema), nije se mogla ujediniti primenom srpskog zakonodavstva na celu dravu. To nastojanje dodatno je komplikovalo politike odnose u njoj. Diktatura je, na kratko, odrala jedinstvo zemlje, ali se zemlja pri prvom izazovu kakav je bio poetak Drugog svetskog rata raspala. U sutini, ideja sloene drave bila je strana srpskoj politikoj misli82. O federalizmu govore literalni duhovi poput Mihaila Polit-Desania (1833 1920), i srpska levica kroz celu svoju istoriju: prvi socijalisti oko Svetozara Markovia, socijaldemokrati i komunisti. Ali, ni predstavnici levice nemaju u vidu federaciju kao savez nacionalnih drava, ve savez slobodnih optina; privredno jedinstvo koje relativizuje granice; internacionalno jedinstvo proletarijata. Iako je 1945. Jugoslavija obnovljena na osnovama sloene drave, njen federalizam je bio vie administrativan i kulturni nego politiki: Komunistika partija je bila vezivno tkivo drave. Sukob sa Staljinom doveo je do jaanja poluga dravnog jedinstva (lina vlast, snana armija i efikasna policijska struktura). Ali, ve posle Staljinove smrti, od ranih
Isto. Profesor Mihailo Konstantinovi, koji je kao ministar u vladi Dragie Cvetkovia, radio na sporazumu Srba i Hrvata 1939. godine, belei reakcije na sporazum dvojice, na odreen nain kljunih ljudi u Srbiji. Prvi je Slobodan Jovanovi: "Veera sa Slobodanom Jovanovi... Pitanje Sporazuma. Slobodan me iznenauje kad kae da smo se mogli sporazumeti sa Nemcima, a ne sa Hrvatima... On je, ipak, zatrovan srpski oven". Vladika Nikolaj Velimirovi: "Kae da je uvek mislio da Srbi treba da imaju svoju dravu i da se ne meaju sa drugima. To je i Pai mislio... Pai je hteo srpsku dravu... Van sumnje je da ste spasli dravu (Sporazumom L. P.). To je vrlo nuno. Ali se ne sme ii dalje ni praviti kakve banovine. Reeno je njihovo pitanje pa sad nek ostane ostalo kako je". Mihailo Konstantinovi, Politika sporazuma. Dnevnike beleke 19391941. Londonske beleke 19441945, Novi Sad, 1998, s. 177, 196, 197.
82 81

pedesetih godina, este ustavne promene ukazivale su na to da Jugoslavija jo uvek trai formulu, koja bi, s jedne strane, omoguila srpskom narodu da ivi u jednoj dravi, a s druge, otklonila opasnost da asimiluje i majorizuje druge narode. Istraivanja nevidljivih previranja, a naroito puteva integracije naroda u drugoj Jugoslaviji, izostala su iz razloga o kojima je ve bilo rei. U isto vreme, pomaci u modrnizaciji Srbije, koja posle 1945. godine izranja kao matina drava srpskog naroda83, neuporedivi su sa onima koji su uinjeni u prethodnim ciklusima modernizacije: ubrzana industrijalizacija; promena strukture stanovnitva; masovno kolovanje; zdravstvena zatita; pravni i faktiki poloaj ene; razvoj nauke i kulture. Sa stanovita odnosa prema nacionalnoj integraciji, odnosno prema raznim nivoima integracije u Jugoslaviji, Evropi i svetu komunistiki pokret u Jugoslaviji apsolutno nije neupitan tako kako nekim autorima danas izgleda. Unutar ideolokog omotaa postojalo je vrenje, koje tek treba da bude istraeno, ako ni zbog ega drugog, ono zato to je reflektovalo kretanje drutva. U komunistikom pokretu Srbije od ranih dvadesetih godina XX veka, kada se i suoio sa nacionalnim pitanjem u Jugoslaviji84, postojalo je snano oseanje identifikacije sa jugoslovenskom dravom. Otuda je svaka decentralizacija, a pogotovo federalizacija na nacionalnoj osnovi, percipirana kao lokalizam, automatvo, separatizam i iredentizam. Bez obzira na dogmu o ideolokom jedinstvu, odnosno partijskom i dravnom jedinstvu, povremene polemike izmeu intelektualaca, najee pripadnika Komunistike partije, dokazivale su da su protivrenosti i u samoj Partiji ive, i da upravo ona, s vremena na vreme, doputa da se izraze85. Ideje narodne drave koja ujedinjuje teritorije na kojima ivi i poslednji pripadnik srpskog naroda neodvojiva je od narodne drave kao socijalno homogene celine. Tome jo treba dodati da je pravoslavna vera neodvojiva od nacionalne pripadnosti, Srpska pravoslavna crkva od drave. Sve je ovo stavljeno na probu na kraju XX veka. Pre no to je preutno nepristajanje na sloenu dravu uinila javnim, izgubivi pri tom bitku za majorizaVid. Stevan K. Pavlovi, Srbija: Istorija iza imena, Beograd, 2004; Sima M. irkovi, Srbi meu evropskim narodima... 84 Vid. Latinka Perovi, Od centralizma do federalizma, Zagreb, 1984. 85 Latinka Perovi, "Kako su se izraavali razliiti politiki interesi u Jugoslaviji? Polemika izmeu Dobrice osia i Duana Pirjavca 1961/1962." u: Dijalog povjesniara / istoriara, Zagreb, 2005.
83
68
69
Latinka Perovi
ciju Jugoslavije (jedan ovek jedan glas), Srbija je prola kroz antibirokratsku revoluciju, u kojoj je odbacila ekonomske i politike reforme u pravcu trine privrede i politikog pluralizma. Na izazov krize ekonomije dravnog socijalizma, sloma komunistike ideologije i prestanka hladnog rata Srbija je dala odgovor koji je na tragu njene istorijske konstante. Ujedinjenje srpskog naroda u jednu dravu odlagalo je njenu ekonomsku i politiku modernizaciju i na kraju XX veka. "Mi smo", pie Dobrica osi u junu 1990. godine, "ponovo u XIX veku. Ponovo moramo da stvorimo svoju Srbiju. Moramo da stvorimo takvu Srbiju u kojoj e svi Srbi na planeti videti svoju otadbinu"86. Na tom pitanju, legitimno su se manifestovali razliiti interesi naroda koji su bili u sastavu jugoslovenske drave. Egalitarna ideologija, pod raznim imenima (socijaliizam, radikalizam, komunizam) karakterisala je istoriju Srbije kroz itavo moderno doba. Ona nije unitila ni aristokratiju ni buroaziju, kao ni modernu dravu zasnovanu na vladavini prava, i liberalnu demokratiju utemeljenu na slobodnom pojedincu: svega toga nije bilo. Jednakost u siromatvu nije bila sama sebi cilj ve vana pretpostavka ujedinjenja naroda. Zaokruenje etnike drave podrazumevalo je teritorijalnu ekspanziju, neogranieno troenje materijalnih resursa i, dakako, ljudskog materijala. Tekovine modernizacije kad su postale kritina masa za modernost ponitavane su i raubovane87. U Srbiji je sukob patrijarhalnosti i modernosti na kraju XX veka postao dramatian i zbog globalnih procesa upravo kao posledice modernosti. On se moe posmatrati u svetlu neposredne prolosti, tj. raspada jugoslovenske drave i ratova devedesetih godina prolog veka. Ali se moe razumeti tek u svetlu glavnih tendencija razvoja Srbije u moderno doba. U svim dravnim okvirima u kojima je srpski narod iveo u poslednja dva veka: Kneevina Srbija; Kraljevina Srbija; Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevina Jugoslavija; Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija; Savezna Republika Jugoslavija; Srbija i
Dobrica osi, Pievi zapisi (1981-1991), Beograd, 2002, s. 295. "Procene o broju emigranata iz Srbije, tokom devedesetih godina, koji imaju najvie obrazovanje variraju od 30.000 ili 40.000 do ak 150.000". Ankete koje su sprovedene poetkom 2005, pokazuju "da bi preko 50% mladih ljudi izmeu 16 i 25 godina starosti napustilo zemlju ukoliko bi im se za to ukazala prilika; da ak njih 18% planira da trajno napusti zemlju; a da od 120 najboljih uenika srednjih kola, osvajaa nagrada na republikim, evropskim i svetskim takmienjima srednjokolaca (preteno iz prirodnih nauka), ak 96% planira da napusti zemlju". Miroslav Jovanovi, "Srbija 18042004: razvoj optereen diskontinuitetima (sedam teza)" u: Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004...
87 86

Crna Gora odnos patrijarhalnosti i modernosti javlja se kao konstanta. Ali, tek na planu drutvene istorije postaje vidljivo da "srpsko poljoprivredno drutvo ni u kom slaju nije bilo potpuno nepromenljivo", ali i da sve do Prvog svetskog rata, njegov "inovativni potencijal nije bio dovoljan da potpuno raskine okove predmodernog privrednog i drutvenog ustrojstva"88. I da su: "Znaajni nosioci modernizacije u Srbiji... pali kao rtve prvenstva politike pred ekonomijom, dravne, centralizovane kontrole nad privredom i upravom"89. Na ovoj ravni treba traiti i odgovor na pitanje o nedovrenoj integraciji srpskog naroda, i specifinoj ulozi njene inteligencije ili elite. U kojoj meri je na njen vrednosni sistem, na njene drutvene i politike ideale uticao mentalitet90 agrarnog drutva, to jest drutva bez slojeva i klasa? Optina je bila osnovna elija, u kojoj se formirala svest seljaka o sebi i svetu koji ga okruuje, o onom to je potreba i to je bitno: "Mentalnost seljaka to je optinska mentalnost, formirana u okvirima zatvorene lokalne zajednice, u seoskoj susedskoj organizaciji. Naravno, na mentalnost seljaka uticalo je i makrodrutvo, ali njegov uticaj na tom planu je neuporediv sa sveobuhvatnim uticajem optine. Na predindustrijskom stadijumu upravo je optinska mentalnost seljatva odreivala mentalitet drutvene celine... Objanjenje ovoga treba traiti u tome, to je bez obzira na svoju ogranienost i zatvorenost, institut optine i kolektivna optinska svest zakodirala glavnu sutinu drutvenosti: uvuenost individue u poslove i interese kolektiva, solidarnost, saradnju, uzajamnu pomo. Optina predstavlja konkretnu formu socijalnog zajednitva, iz koje su se vodile sve druge u ljudskoj istoriji poznate forme drutvenog zajednitva"91. Socijalna jednakost i nacionalno jedinstvo ine identitet i srpske inteligencije: one koja dolazi sa sela ili iz varoi; one koja se koluje u zemlji, Zapadnoj Evropi ili u Rusiji. U Petrogradu, Cirihu i Beu, ova se omladina organizuje u udruenja kojima daje imena srpskih tradicionalnih
Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941... s. 246. Isto, s. 245. 90 Re mentalitet, i praksa vezuju se za asopis Anale, tj. za pravac istorijske nauke koji je tridesetih godina prolog veka preovladao u Francuskoj. U srpskoj istoriografiji mentalitet nije istraivan: "Srbija se jo ne nalazi u redu ovih istraivakih objekata stavljenih na mentalitetsko-istorijsku diskusiju". Hans Mihael Midlih, "Patrijarhalni mentalitet kao smetnja dravne i drutvene modernizacije u Srbiji XIX veka", Istorijski asopis, Beograd, XXXVIII, 1988, s. 111, 112, 113. 91 . . , . . , " ", ( XIX XX .), , 1996, s. 22, 23.
89 88
70
71
Latinka Perovi
ustanova: optina i zadruga92. Svako strukturno i institucionalno naruavanje socijalne jednakosti predstavlja udaljavanje od zavetnog cilja: nacionalnog jedinstva93. U isto vreme, svako izdvajanje iz naroda, makar i po osnovi obrazovanja, nalagalo je oprez: ono nije smelo da se pretvori u odnaroivanje. Taj oprez je dolazio iznutra, iz same kolovane manjine. Tako je u svom pismu (1870) rodonaelnik srpskog socijalizma pisao ministru prosvete u Srbiji: "Pre 50 godina u Srbiji skoro nije bilo drugih stalea osim seljaka. Mi smo svi sinovi ili unuci seljaka. Obrazovani ljudi (ja mislim prave obrazovane, a ne nadriknjige) to su izali iz te sredine to je obrazovana demokracija u pravom smislu te rei. To su ljudi to su veinom odrasli na 'proji' i 'skrobu' i koji su doli do vieg obrazovanja na raun onog naroda to je jo ostao na 'proji' i 'skrobu' i u kome ima puno njihovih najbliih roaka ako je ko od inteligencije koji je uinio neku 'karijeru', voljan da to zaboravi mi nismo voljni da mu to dozvolimo (podv. L. P.). Traiti, dakle, od nas obrazovane demokracije... da mi odelimo nae interese od interesa narodnih... to znai traiti od nas neto nemogue"94. Nije teko otkriti socijalne i kulturne osnove egalitarizma95 i nacionalnog jedinstva u istoriji Srbije u poslednja dva veka. Ali ni to, da se u njima koreni totalitarno miljenje koje je bitno uticalo na politiku kulturu, model demokratije i na politiko organizovanje.
Vid. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... s. 17. Opozicioni poslanici, bliski socijalistima, odnosno radikalima, Jevrem Markovi i Adam Bogosavljevi, bili su protiv gradnje eleznice; diplomatskih predstavnitava; kola u kojima su se uili strani jezici, retorika, muzika. Sve u strahu, da e takve kole od Srba stvoriti "gomilu njenih mekuaca", koji nee ratovati. Vid. u ovoj knjizi "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka". Dr Vladan orevi navodi kako mu je eki nacionalni radnik Ladislav F. Riger (Frantiek Fadislav Rieger) objasnio zato esi nee dizati revoluciju protiv austrougarskog jarma, iako im je teak: "Narod, koji u svakoj kui ima klavir, ne die revoluciju". A Kragujevac, nekadanja srpska prestonica, imao je samo jedan klavir, 1888. godine, i to u kui doseljenika iz Srema. Vid. A. L. emjakin, "Tradicionnoe obestvo i vyzovy modernizacii"... ... s. 664, 665. 94 Svetozar Markovi, "Otvoreno pismo G. Matiu". Sabrani spisi, I, Beograd, 1960, s. 191-192. 95 Na pitanju socijalnih razlika propadale su i privredne reforme u Jugoslaviji; kritikovano je potroako drutvo; odlazak radnika na rad u inostranstvo; progonjeni su tehno-menaderi, odnosno tehnika inteligencija koja je bila nosilac privredne modernizacije u drugoj polovini XX veka.
93 92

Davno je uoeno, iako bez pridavanja panje koju je zasluivalo u nacionalnoj istoriografiji, da je jedna od specifinosti srpske elite, da je ona (u veini) sauvala tradicionalni mentalitet, jer je, kako je pisao P. A. Kulakovski "po svome poreklu vrlo bliska obinom narodu"96. Uz otpor svemu stranom, ova utopljenost inteligencije u narod (iz uverenja, demagogije, interesa), smatrana je ozbiljnom preprekom za budui razvoj zemlje i naroda. "U Srbiji me je", pisao je ve pominjani A. P. Rovinski, "jedna stvar posebno zaudila: svuda je u drugim zemljama dosta ljudi koji predstavljaju inteligenciju to su na proporcionalno viem nivou od mase, a u Srbiji je suprotno inteligencija je ispod nivoa na kojemu bi se morala nalaziti, koji u celini odgovara napretku naroda. Ona se u stvari isuvie malo odvaja od mase. Moda je u tome zaloga budue sree i harmoninog razvoja Srbije, ali se mora rei da se to veoma nepovoljno odraava na njen opti interes"97. Ovo je zapaanje izuzetno vano, budui da je unutranji impuls za promene bio ugaen pod turskom vladavinom i da je morao dolaziti ili spolja ili "odozgo" od obrazovane inteligencije. Ova pojava nije izmakla panji ni domaih autora.98 Mentalitet je uticao na prioritete, a stvaranje inteligencije koja bi izmicala znanjem ni po broju kola, ni po nivou nastave nije spadalo u prvorazredne zadatke siromanog i neujedinjenog naroda. Intelektualne potrebe su bile male. Tako se krug i spontano i svesno zatvarao: "Kad u glavnome shvatimo rezultate kolovanja u Srbiji, moemo kazati, da su nam sve kole davale do sada samo polu-znanje, i da e tako morati dugo i dalje ii, ako im se ne pritee u pomo mnogo jaim sredstvima. Uticaj toga polu-znanja ogleda se jasno u celome razvitku Srbije, koji se odlikuje tumaranjem i kolebljivou u toku svome i nesavrenstvom ustanova, koje je stvorio. Ne moe se porei ni to, da polu-znanje, utiui tetno na opti razvitak narodni utie tetno i
96
. . , " ", ...
s. 633.
Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 18681869... s. 137. Tako Desimir Toi na kraju XX veka pie: "Skloni realizmu i sociolokom posmatranju naih posebnih problema rekli bismo da mi inteligenciju, u smislu evropske inteligencije koja se razvijala autohtono, i to vekovima, nismo ni imali. Uvek je naa inteligencija bila 'podravljena' i 'populistika', sluila drugima a ne sebi i drutvu. Ako su se neka imena uspravljala u svom vremenu, ona su pojedinana i ne ine nikakvu ni duhovnu ni staleku formaciju". Desimir Toi, "Slobodan Jovanovi: izmeu nauke i politike". Slobodan Jovanovi. Linost i delo. Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi. Knjiga XC. Odeljenje drutvenih nauka. Knjiga 21. Beograd, 1998, s. 134.
98
97
72
73
Latinka Perovi
na samo moralno mu stanje..."99 Uprkos tome to se stanje u XX veku, naroito u drugoj polovini, radikalno promenilo, odrala se visoka nepismenost: kao endemska bolest. Ako se nije mogla povui razlika izmeu inteligencije i mase, jo manje se mogla praviti razlika izmeu politike i intelektualne elite. U siromanom i agrarnom drutvu obrazovani pojedinci su bili i organizatori drave i osnivai naunih i kulturnih institucija, zaetnici naunih disciplina i kulturnih i umetnikih pravaca100. Oni su viestruko bili vezani za dravu (stipendije, zaposlenje, drutveni poloaj). A tako formirana inteligencija, elita ili sloj, kako primeuje Dubravka Stojanovi, "nije nikada mogao imati onu snagu u demokratizaciji zemlje koju su imale drutvene grupe kojima je u Zapadnoj Evropi dopao zadatak da, u ime drutva i graana, primoraju dravu na postepeno povlaenje"101. Otuda su politike i intelektualne elite u svojoj iznimno moguoj deljivosti napravile pomake u modernizaciji, ali nisu prele granicu koja razdvaja patrjarhalno i moderno drutvo. Politike elite su preteno teile popularnim merama102. I same izraz totalitarne demokratije, one su taj model demokratije i uvrivale. Kratka razdoblja politikog pluralizma uvek je karakterisalo postojanje stranke hegemona, to jest odsustvo alternative. Intelektualne elite su predstavljale ulje na vodi. Ali, to nije usled subjektivnih svojstava i nedostatka energije njihovih pripadnika ve zbog nedostatka onih pretpostavki koje dele moderno od predmodernog drutva. U srpskoj knjievnosti, istoriografiji, publicistici veoma je prisutan antievropski trend. To nije novo: na tragu je srpske patrijarhalnosti koja je kao izraz zatvorenog drutva uvek izraavala strah od promena. I srazmerno je veliini izazova na prelasku XX u XXI vek. Ali, taj trend je manje tetan od fasadnog evropeiziranja prolosti Srbije, koje je zapravo izraz nulte opcije: "promene su poeljne i nune, ali osnovni uslov je da se njima nita ne promeni"103. Prepoznato u prolosti kao samoobmana i obmana, ono je to, svesno ili nesvesno, i danas. A drugi odgovor na to, osim istraivanja stvarne drutvene istorije, ne postoji.
Vladimir Kari, Srbija... s. 262. Vid. u ovoj knjizi: "Naunik i politiar: Jovan M. ujovi. Prilog prouavanju srpske elite". 101 Dubravka Stojanovi, "Ulje na vodi. Politika i drutvo u modernoj istoriji Srbije". Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... s. 129. 102 Vid. u ovoj knjizi: "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji 19. veka"... 103 Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava, Novi Sad, 1988, s. 149.
100 99
II ISTOK I ZAPAD: kolektivizam i individualizam
74
75
Latinka Perovi
A IDEOLOGIJA NARODNJATVA: srpski socijalizam i radikalizam
76
77
Latinka Perovi
5. Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka: kolektivizam kao zajedniki imenitelj
Pojam demokratija spada u one pojmove koji se u srpskoj istoriografiji upotrebljavaju veoma neprecizno i u hronolokom i u teorijskom smislu. Gubi se iz vida da je demokratija istorijski pojam, koji je menjao i sadraj i formu. Od svog izvornog znaenja: vladanje u kome uestvuje ceo narod da bi upravljao sobom, demokratija je menjala znaenje upravo u zavisnosti od toga ta se podrazumevalo pod pojmom narod. U svom izvornom znaenju demokratija je ostvarena u plemenskim drutvima: o svemu su odluivala zajednika vea, iji je lan bio svaki pripadnik plemena. Izabrani stareina, kao prvi meu jednakima, izvravao je odluke vea. Taj tip demokratije poznavali su Sloveni prilikom doseljavanja na Balkansko poluostrvo. Znaajne etape u istoriji pojma demokratija bile su revolucije u Holandiji, Engleskoj, zatim amerika revolucija, i posebno Francuska revolucija 1789. godine. Uvode se "prirodna i osnovna prava oveka". Za filozofe XVIII veka, demokratija je znaila pravo naroda da kontrolie vlast. Posle amerike revolucije, veina zemalja bila je inspirisana ovim idealom. Institucionalni mehanizam stvarao se kroz borbu za opte pravo glasa, organizovanje politikih partija i izborni sistem. Kroz svoje ustave, buroazija je irila "prirodna prava oveka i graanina" dodajui im nova: pravo na linu slobodu; slobodu izraavanja miljenja, sastajanja i udruivanja; podnoenja peticija i inicijative; slobodu sticanja i vrenja vlasnitva; slobodu trgovine i zanatstva.
78
79
Latinka Perovi
Revolucija 1848. godine predstavljala je prekretnicu u razvoju moderne demokratije, koja polazi od prava individue. Pojedinac se stavlja iznad drave: drava postoji radi pojedinca, a ne pojedinac radi drave. Moderna demokratija ima razliite forme, tako da se ve u drugoj polovini XIX veka moe govoriti o njenim razliitim aspektima: socijalna, ekonomska, industrijska i, naravno, politika demokratija. Posle Prvog svetskog rata, u Sovjetskom Savezu se govori o optenarodnoj demokratiji, koja se ostvaruje hegemonijom jedne klase. Narod je predstavljen u licu jedne, proleterske partije, i graani ine jedinstveni blok u slubi proleterske drave. Taj tip demokratije smatrao se superiornijim u odnosu na liberalnu demokratiju i u istoriji je razliito oznaavan: kao diktatura proletarijata, kao lina diktatura, tiranija i despotija. Od fundamentalnih radova Hane Arent (Hannah Arendt) taj vid demokratije oznaava se i kao totalitarni.1 Nakon, pak, Drugog svetskog rata, u zemljama koje su ule u sferu sovjetskog uticaja govori se o reimu narodne demokratije. Jugoslavija, sve do 1948. godine i sama usvaja taj naziv, da bi kasnije, posle sukoba sa Informbiroom i izlaska iz socjijalistikog lagera, prihvatila naziv neposredna ili samoupravna demokratija. Ovo krajnje ovlano podseanje ima za cilj da upozori na nunost vee preciznosti u upotrebi pojma demokratija. Kao istorijski pojam, demokratija mora biti uvek tano vremenski situirana. Ali cilj ovoga rada je, pre svega, da ukae na potrebu temeljnijeg istraivanja istorije demokratije u Srbiji i u srpskom drutvu, na razliite sadraje i oznake koje ona ovde ima. Rad se, s obzirom na istraivaka iskustva autora, ograniava na drugu polovinu XIX veka. Sa stanovita dosadanjih rezultata srpske istoriografije, kao kljuna, izdvajaju se sledea pitanja: o kojim se vidovima demokratije moe govoriti u Srbiji druge polovine XIX veka; ko su njihovi socijalni nosioci; kakav sadraj imaju njihovi programi, i u kakvom meusobnom teorijskom i realnom odnosu stoje ti programi? Prekretnicu u razvitku demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka od patrijarhalne ka modernoj demokratiji, ini Ustav od 1869. godine. To je prvi nacionalni ustav, ali on nije bio prihvaen sa nepodeljenom podrkom. Tada su se ocrtale dve orijentacije, dva tipa demokratije: narodna, samou1 Hannah Arendt, The Origins of totalitarianism, Part 1-3, New York, Brace and World, 1968.

pravna demokratija i liberalna demokratija. Prvi tip demokratije oslanjao se na tradiciju, to jest na patrijarhalnu demokratiju u srpskoj zadruzi i optini, pomou koje se srpski narod odrao pod Turcima. Drugi je polazio od individualnih prava oveka i u tom smislu bio je na tragu moderne demokratije. Naravno, dosta redukovane moderne demokratije s obzirom na tadanje stanje srpskog drutva: agrarni karakter, nerazvijenost klasa i nedovrenost nacionalnog osloboenja i ujedinjnenja. Ta dva shvatanja demokratije bila su uzrok podele i u prvom svesrpskom pokretu, u Ujedinjenoj omladini srpskoj, na socijalistiku i liberalnu struju. Nosilac prve bio je Svetozar Markovi, koji je liberalizam smatrao utopijom.2 Politike slobode za njega nisu bile cilj ve sredstvo da se zaustavi osiromaenje naroda, sprei razvitak stalea i izbegne eksploatacija da se ostvari narodno blagostanje: "Pitanje o samoupravi to je pitanje o hlebu".3 Drugu struju zastupao je Vladimir Jovanovi. U Srbiji druge polovine XIX veka malo je ljudi uenih kao on. A meu njima jo manje je onih koji su napisali vie od njega. Uprkos tome, delo Vladimira Jovanovia jo ni iz daleka nije proueno. O njemu je pisano.4 Ali ako se izuzme neobjavljena studija dr Mihovila Tomandla,5 jedinu monografiju o Vladimiru Jovanoviu napisao je jedan stranac, Amerikanac Gejl Stouks (Gale Stokes).6
2 Svetozar Markovi, "Drutvena i politika borba u Evropi", Sabrani spisi, II, Beograd 1965, s. 16. 3 Svetozar Markovi, "Otkuda dolazi naa siromatina", Sabrani spisi, III, Beograd 1965, s. 231. 4 Vid: Vitomir Vuleti, "Sloboda Vladimira Jovanovia". Zbornik za drutvenuz istoriju, Matica srpska, Novi Sad 1961, s. 31; Slobodan Jovanovi, "Vladimir Jovanovi". Moji savremenici, Vindzor, Kanada, 1962; Andrija Stojkovi i Jovan Milievi, "Omladinski liberalski ideolog Vladimir Jovanovi. Putevi njegovog ideolokog razvoja", Savremenik, Beograd 1969, s. 3; Andrija B. Stojkovi, Filozofski pogledi Vladimira Jovanovia, Novi Sad 1972; Isti, "Drutveno-politiki pogledi Vladimira Jovanovia", Jugoslovenski istorijski asopis, Beograd 1972, 1-2; Nika Stipevi, Dva preporoda uzepe Macini i Vladimir Jovanovi, Beograd 1979; Latinka Perovi, "Ideologija srbijanske liberalne inteligencije", Srpski socijalisti 19. veka, knj. 2, Beograd 1985; Milan Suboti, Sricanje slobode (studije politike misli u Srbiji XIX veka), Ni 1992. 5 Dr Mihovil Tomandl, Vladimir Jovanovi, prilog kulturno-politikoj istoriji Srbije, Arhiv SANU, br. 14313, s. 302+25. 6 Gale Stokes, Legitimacy rough Liberalism Vladimir Jovanovic and the Transformation of Serbian Politics, University of Washington Press Seattle and London, 1975.
80
81
Latinka Perovi
Od radova Vladimira Jovanovia, u nae vreme objavljene su samo njegove Uspomene.7 One predstavljaju prvorazredan izvor, naroito za prouavanje njegovih veza sa evropskim politikim ljudima i sa ruskom revolucionarnom emigracijom. Ali one ne iscrpljuju potrebu objavljivanja njegovih drugih brojnih radova. Naprotiv, one tu potrebu samo podstiu i gotovo nalau. Mesto Vladimira Jovanovia, neospornog utemeljivaa liberalizma u Srbiji, u naoj istoriografiji, govori na svoj nain, i o tome koji je tip demokratije preovlaivao u srpskom drutvu. U ovom radu panja je skoncentrisana na tri programa narodne demokratije, koji su vrlo karakteristini za njen sadraj uopte i u kojima su njena naela najjasnije izraena. Odnosno, u kojima su konekvence toga tipa demokratije do kraja izvedene. Istina, u drugoj polovini XIX veka jo samo na papiru, to ne znai i bez velikog praktinog uticaja. Dokumenti o kojima je re nisu i u formalnom smislu programi, ali njihov sadraj je, van svake sumnje, programski. Oni potiu od raznih autora i nastali su u razliito vreme. Ali imaju isto polazite i isti cilj. Ti programi e biti pojedinano analizirani, da bi se, na kraju, ukazalo na take u kojima se oni podudaraju ili dodiruju, a i na stvarnu snagu liberalne demokratije u Srbiji, koja se javlja kao alternativa narodnoj demokratiji. Prvi dokument je "Predlog Narodnoj skuptini od 15. januara 1876. godine".8 Taj Predlog je potpisalo vie poslanika, ali su dvojica od njih, koji su bili inspiratori i autori dokumenta, u Srbiji ve bili ire poznati. Jedan od njih, koji je prvi potpisnik Predloga, bio je Jevrem Markovi.9 Jevrem Markovi je uestvovao u ratu izmeu novembra 1877. i marta 1878. godine i, kao jedan od najboljih oficira dobio i srpska i ruska odlikovanja. Zbog Topolske bune uhapen je u martu 1878. Iako nije bio dokaza o njegovom ueu u pripremi te bune, i uprkos intervencijama da se oslobodi, streljan je u maju 1878. Smrt Jevrema Markovia, odlinog oficira, ali i istaknutog opozicionara, smatrala se linom odmazdom kneza Milana.
Vladimir Jovanovi, Uspomene, Priredio i predgovor napisao Vasilije Kresti, Beograd, 1988. 8 "Predlog Narodnoj skuptini", Stenografske beleke o sednicama Narodne skuptine, koja je drana u Kragujevcu i Beogradu 1875-6. godine. Beograd 1876, s. 15491568. 9 Jevrem Markovi (?-1878) bio je oficir. Po izboru za narodnog poslanika, svrstao se uz Adama Bogosavljevia. Njih dvojica bili su nosioci najvanijih opozicionih predloga, koji nisu bili nita drugo nego uproene ideje Svetozara Markovia.
7

Jelena Ilka Markovi, udovica Jevrema Markovia, pokuala je atentat na kralja Milana 11. oktobra 1882. Na suenju, 12. aprila 1883. godine, izreena joj je smrtna kazna. Pomilovana je, ali za to nije ni molila ni zahvalnost izrazila. U Poarevakom zatvoru, gde je izdravala kaznu, naena je udavljena pekirom. Jevrem Markovi spada u one linosti ija bi monografska obrada bacila novo svetlo na borbe u Narodnoj skutini od polovine sedamdesetih godina XIX veka, kada je nastala najtvra opozicija koja je u njoj ikad postojala. Brat je Svetozara Markovia, rodonaelnika srpskog socijalizma, za narodnog poslanika prvi put je izabran 1875. godine. Govorilo se o njegovom velikom uticaju na brata. Ali vie dokaza upuuje na to da su obojica pripadali istoj politikoj grupaciji, koja je sebe nazivala narodnom partijom. Obojica su, 1872. godine, aktivno uestvovali u pripremama ustanka u Bosni.10 Drugi potpisnik pomenutog Predloga je Adam Bogosavljevi.11 O Adamu Bogosavljeviu napisana je jedna monografija.12 Ali, tek bi opsena istraivanja mogla dovesti do studije kakvu on zasluuje. Njegova shvatanja izraavaju onu dramu koju je stvorilo prihvatanje tekovina moderne, zapadnoevropske civilizacije od jednog patrijarhalnog, zaostalog, uz to jo naroda u kome, osim nacionalizma, nije bilo drugih tradicija. Politika borba u ijem je sreditu bila ta drama karakterisala je Srbiju tokom druge polovine XIX veka. Nju je, sa malom grupom poslanika, zapoeo Adam Bogosavljevi u Narodnoj skuptini 1874. godine, da bi je
10 O aktivnoj ulozi Jevrema Markovia svedoi i jedan dobro obaveteni inostrani savremenik. Vid. Dnevnik Benjamina Kalaja. Obrada i komentari dr Andrija Radenic, Beograd Novi Sad, 1976, s. 450, 457, 465, 613, 638. 11 Adam Bogosavljevi (1844-1880) studirao je Filozofski fakultet na Velikoj koli, ali ga nije zavrio da ne bi stupio u dravnu slubu. Vratio se na selo i radio u narodu. Za narodnog poslanika izabran je 1874. godine. Bio je jedan od bliskih saradnika Svetozara Markovia, koji je preko njega plasirao svoj program u Narodnoj skuptini. Sa svoje strane, Markoviev list Staro osloboenje davao je veliki publicitet radu Adama Bogosavljevia u Narodnoj skuptini. Umro je u zatvoru, u koji je stavljen zbog toga to je samovlasno izdavao hranu iz optinskog koa za vreme ratova 1876-1878. Iako je neposredni uzrok smrti bilo zapaljenje plua, opozicija je posejala sumnju da je otrovan, i njegovu smrt iroko iskoristila za svoje politike ciljeve. Formirani su mesni odbori za prikupljanje pomoi za njegovu porodicu. Njihov rad koordinisao je jedan centralni odbor sa seditem u Beogradu. To su ve bili zaeci Narodne radikalne stranke. Vid. u ovoj knjizi: "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia"... i "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine". 12 Rastislav Petrovi, Adam Bogosavljevi, Beograd 1972.
82
83
Latinka Perovi
njegovi istomiljenici 1888. godine gotovo potpuno osvojili. Pre ratova 1876-1878. godine, pre Berlinskog kongresa, koji je Srbiju, sem ostalog, obavezivao i na izgradnju eleznike pruge, Adam Bogosavljevi je u Narodnoj skuptini govorio: "Ja nikako ne drim, da nam je graenje eljeznice tako potrebno zato, to na narod, koji radi prepotopskim naininom nema ni hleba da jede a kamo li eljeznicu da pravi... Mi tu eljeznicu nismo kadri sami sobom da gradimo, nego ili mora kakva strana drava ili kakvo drutvo uzeti da gradi, ili moramo uzeti novac sa strane, a poem Srbija ima za zadatak da oslobodi hriane i svoju brau pod Turskom od turskog jarma, to ona drava, koja nam pozajmi novaca da gradimo eljeznicu, ona e drati nau zemlju uvek u nekoj zavisnosti i nee nam dozvoliti da se oslobodimo i da preduzmemo osloboenje narodno, samo zato, to e se bojati da joj kapitali ne propadnu, koje je u nau eljeznicu uloila kao god to Engleska odrava Tursku, samo za to, to ima interesa, jer joj je pozajmila novaca"...13 Kao to je Adam Bogosavljevi, strahujui da e svaka novina znaiti dalje osiromaivanje ionako siromanog naroda, i naroito da e jo vie udaljiti Srbiju od njene oslobodilake i ujediniteljske misije, izraavao stanje duha naroda i njegovih inteligenata, tako je tadanji ministar finansija edomilj Mijatovi, jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena, u prihvatanju tekovina zapadnoevropske civilizacije video jedini nain i izlaska iz siromatva i ostvarenje misije Srbije. "Da je to", reagovao je Mijatovi na Bogosavljeviev govor, "drugi ko kazao, ne bi mi ni udo bilo, upravo nebi ni odgovarao, ali, ako se ne varam g. Adam svrio je veliku kolu, i to filozofski fakultet, uio je istoriju pa zna ta podpomae civilizaciju i ta je to svetski obrt, zna, da ne moe trgovina, tako isto i druge radnje razvijati, zna, da bez saobraaja ne moe biti civilizacije, ne moe upravo biti napretka. Sem toga, gospodin je jednu vrlo originalnu ideju kazao, kazao je, da e moe biti eljeznica smesti veliku liniju Srbije... Ja mislim da nema nita draije Srbinu, nego da misli na zadatak i na veliku misiju koju ima Srbija da izvri. Ali gospodo, ja nikako ne mogu da razumem, kako bi moglo biti, da eljeznica smeta tom naem zadatku i misiji. Ja mislim, da e mo ovim delom, koje, nije moja misao nego narodna... narodu srpskom napredak doneti, jer svaki drugi koji se naini, svaki dukat koji nam poteni seljak zaradi, svaka nova kola, koja se ustanovi, svaka sloboda, u opte svaki istiniti napredak, ma kakav on bio,
13 Stenografske beleke o sednicama Narodne Skuptine drane u Beogradu 1874/1875. godine, u Beogradu u Dravnoj tampariji, 1875, knj. 2, s. 1857.

ne samo da nas ne udaljava od nae misije, nego nas jot sve blie vodi ka njoj... Dakle, svako dalje odlaganje ove stvari opasno je, s toga to potresa veru u ozbiljnost i tvrdoj volji srpskog naroda da hoe istinski da napreduje, opasno je za na ekonomski i politiki interes, jer da nas obie eljeznica, onda bi se tek moglo pitati, da li Srbija moe da ispuni svoju misiju. Ja mislim gospodo, da dananja skuptina nee dati povoda Evropi da kae, da Srbija isto iz nekih lokalnih, uskih prizrenja, ili iz oskudice dovoljne obavetenosti staje na put Evropi, nego da Srbija odbija svoj sopstveni interes"...14 Ove dve orijentacije, ilustrovane istupanjima njihova dva eminentna predstavnika o jednom, eleznikom pitanju, karakteristine su i za druga pitanja. Njihove pristalice odmeravae svoje snage i u narednim godinama. U tom odmeravanju snaga, prva e od manjinske u Narodnoj skuptini postati veinska i ostvarie svoj ideal demokratije. Adam Bogosavljevi ne deluje nezavisno od Svetozara Markovia.15 Svojim delovanjem njih dvojica se ne sreu: to delovanje je jedinstveno, i njih dvojica su tesno povezani. Narodna radikalna stranka je s pravom smatrala kao svoje osnivae podjednako i Svetozara Markovia i Adama Bogosavljevia.16 Slobodan Jovanovi je ak tvrdio da uticaj Svetozara Markovia, bez Adama Bogosavljevia, ne bi bio ni tako znaajan ni tako irok.17 Markovi je vien kao ideolog, Bogosavljevi kao onaj koji je njegove ideje posredovao seljakoj masi. Bez tog kolovanog narodnjaka koji je za narodnog poslanika izabran upravo u vreme kada je Svetozar Markovi svoja shvatanja zaokruio u jedan sistem u ijem je ostvarivanju kljuna uloga pripadala narodnom predstavnitvu sa dominacijom narodne partije u njemu, nije mogue shvatiti kako izgledaju Markovievi principi kad dou "do pravog, niim nezamotanog izraza".18 Pomenuti "Predlog Narodnoj skuptini" Jevrema Markovia i Adama Bogosavljevia nastao je protiv vlade liberala, koji su, silom prilika, teili
14 15
Isto, s. 1862-1863. Vid. u ovoj knjizi, "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875.
16 Govor Nikole Paia na zboru u Zajearu, 8. septembra 1891: Nikola Pai, Pisma, govori i lanci (18721891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd, 1995, s. 331. 17 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I knjiga, Beograd 1934, s. 399400. 18 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, Beograd 1924, knj. 2, s. 133.
godine".
84
85
Latinka Perovi
modernizaciji drave. Iako u Srbiji jo nisu bile organizovane politike partije, ali su se u Narodnoj skuptini manifestovale razne politike orijentacije, nastojala su se uvesti pravila politikog ponaanja po uzoru na zapadnoevropske parlamente. Zakonodavna delatnost, koja je podrazumevala i izvrioce zakona, i organizovanje dravnih institucija, to je sve zajedno podrazumevalo nosioce posebnih funkcija, bili su znak za uzbunu i poziv za izradu kontraprograma. Predlog Jevrema Markovia i Adama Bogosavljevia bio je tako opiran da je ispunio dvadeset jednu stranicu tampanih Stenografskih beleaka Narodne skuptine. Reforme koje su oni predlagali bile su sveobuhvatne. One su se odnosile na unutranju upravu, finansije, zakonodavstvo i sudove, prosvetu i vojsku. Njima je trebalo samo da bude udaren temelj za izmenu Ustava, koji bi Srbiju doveo "do potpune narodne drave".19 Predlagai su procenjivali "da je krajnje vreme dolo, da se naa celokupna dravna uprava pone preustrojavati i ureivati: prema naim drutvenim i ekonomskim potrebama, a u duhu naeg naroda".20 Sutinskim odlikama duha naroda predlagai su smatrali, i u tome nisu bili ni najmanje usamljeni 1. u Srbiji, kao "narodnoj dravi nema stalea", ve su u njoj "svi ljudi meu sobom ravni, ne samo prema prirodnom nego i po istorijskom pravu";21 2. "ceo sklop dravni poiva jedino na moi i snagi naroda, a odrava se samo dobrom voljom i saglasnosti celog naroda, koji to ini jedino za to, to nalazi time celokupni interes svog trajanja i svog napredovanja".22 Reforme su nune zato "da bi se jednom na narod razvijao iz sebe... bez pritiska i smetnji tuih nakalemaka",23 koje su predlagai nalazili u svakom potezu liberala Jovana Ristia, jednog od tvoraca Ustava od 1869. Zato su u svom "Predlogu" i pozivali narodne poslanike da ostanu verni duhu naroda. Odnosno, da podre zahtev "da se srpskoj narodnoj dravi dade i oblik i sutina narodne uprave, da se time udari temelj nerazdeljivosti naroda po zanimanju, a opet da se dri drutvena celina i istovetnost

interesa u ma kakvim prilikama Srbija se nala i ma sa promenjenim prostorom".24 Iza njhovog poziva: "Zbacimo danas vitke i tako isto i opasne okove zapadnih formaliteta, koji su stegli i zadavili duh i karakter naroda srpskog, pa e se videti u kakvoj veliini e se javiti srpski narod",25 stajali su praktini zahtevi za jedinstvom zakonodavne i izvrne vlasti; prostim i kratkim sudskim postupkom nasuprot "paragraflijskoj pravdi", koja se, zapravo, poistoveivala sa vladavinom zakona; za kolom koja bi sjedinila "obrazovanje graansko sa vojnikim",26 te ne bi stvarala neki poseban sloj koji bi se iz naroda izdvajao i od njega razlikovao. "Hoete li", stajalo je u pomenutom "Predlogu Narodnoj skuptini", "da u jednom narodu obrazujete gomilu njenih mekuaca, dajte mu kole takve, nek se u njima ue mnogi jezici, nek se ue poetske i oratorske forme, nek se ui malanje, igranje, muzika, pevanje, nek se svravaju sve istorije careva i dvorska politika, nek se pokupe i predaju svi dogmati filozofski i pravnike teorije, vi ete za nekoliko desetina godina videti, gde na povrinu narodjeg tela izbija jedan teak sloj ljudi..."27 Izvan shvatanja naroda iskljuivo kao seljatva i izvan poimanja kao korisnog samo onog rada kojim su mogle biti zadovoljene jedino elementarne potrebe, sve drugo je smatrano parazitizmom i luksuzom. Tako su Jevrem Markovi i Adam Bogosavljevi pisali da e iz kola koje su oni opisali, a koje su oni videli kao gospodske, odnosno tuinske, izii "ljudi, koji misle, da privreuju sebi i drutvu, kad povazdan sviraju u flautu i emane i ue klasine komade sviju svetski sviraa";28 ljudi "koji dre da odvie rade za sebe i narod, kad piu ogromne kritike na pozorine komade i poetske stavove";29 ljudi "koji misle da rtvuju za narod, kad istrauju po starim artijama imena i titule careva i kraljeva, kad ispituju njihov dvorski ivot, njihove enidbe i udatbe njihovih princeza, iz koji je politiki interesa to bilo".30 Prvi pismeniji ljudi u narodu, Adam Bogosavljevi i Jevrem Markovi su, kao posledice poetaka socijalnog raslojavanja naroda, videli:
24
"Predlog Narodnoj skuptini". Stenografske beleke Narodne skuptine, koja je odrana u Kragujevcu i Beogrdu 1875/76... s. 1568. 20 Isto, s. 1549. 21 Isto. 22 Isto. 23 Isto, s. 1552.
19
Isto, s. 1568. Isto, s. 1551. 26 Isto, s. 1563. 27 Isto, s. 1561. 28 Isto. 29 Isto. 30 Isto, s. 1562.
25
86
87
Latinka Perovi
"gomilu izueni, koji trae leba ali masnoga".31 Oni e "dati tue zakone prevedene na na jezik... uredbe, protokole, kopije, apelate, recepise, roita..."32 Time se tone "u forme". Ustvari, nastaje jedan "neradan stale", koji "to je... bogatiji i mnogobrojniji, to narod sve nie tone".33 A kako je narod isto to i siromano seljatvo to "celokupno drutvo drava sve vie malaksava".34 U strahu od socijalnog raslojavanja naroda, Adam Bogosavljevi i Milija Milovanovi,35 kao lanovi manjine u Odboru za budet za 1876. godinu, i Jevrem Markovi, kao izvestilac manjine, podneli su 30. decembra 1875. godine, predlog kojim se, sem ostalog, trai da se ukinu: andarmerija, umarska kola i dravna pomo poljoprivrednom dobru, dravna pomo za pitomce finansijske struke, pomo narodnom pozoritu, kredit za dravne pitomce na strani, uiteljska kola, ministarstvo graevina, tri diplomatska predstavnitva koliko je Srbija tada ukupno imala. Osim toga, traili su smanjenje svetenikih plata, kao i svih penzija na 500 talira.36 Zbog Topolske bune 1878. godine, Jevrem Markovi je, kao to je ve reeno, osuen na smrt i streljan. Adam Bogosavljevi je sve do svoje smrti u zatvoru, 1880. godine, ostao dosledan principima na kojima su poivali predlozi o kojima je re. Ali to nije bilo indvidualno stanovite ve osnova sa koje je, naroito posle 1878. godine, delovala opozicija okupljena oko Nikole Paia, i u ijem je najtvrem jezgru bio Adam Bogosavljevi. Ta je orijentacija naelno najvii izraz dobila u tajnom projektu Ustava Narodne radikalne stranke 1882. godine.37 Taj ustav je konventski i predstavlja alternativu projektu Ustava Napredne stranke, koji je blii predstavnikoj demokratiji.38

Drugi program narodne demokratije izloen je u spisima Dimitrija Mite Cenia,39 a najodreenije u njegovim lancima "Osnovi socijalizma" i "Socijalizam u Srbiji", koje je 1882. godine, objavio u svom listu Radnik. Ceni je svoje stanovite izloio nasuprot stanovitima liberala "kojima je sloboda i polazna i izlazna taka".40 Po njemu, koji je bio upoznat sa socijalistikim uenjima i na Zapadu i u Rusiji "individualna sloboda (naroito u ekonomskim odnosima) ne samo da nema smisla, ve ba naprotiv drutvo treba da uzme u svoje ruke organizaciju sviju ljudskih meusobnih odnosa. Individualizam je besmislica".41 Iz Cenievog poimanja naroda iskljueni su imuniji stalei. On ima u vidu samo seljaki narod, koji je siromaan: "kod nas samo po izuzetku ima ljudi koji sem dve ruke nemaju nita... po pravilu, kod nas vlada sitna svojina, kojom se jedva preranjuje jedna porodica". Takvo je stanje "me seljacima, koji ine 9/10 celokupnog stanovnitva".42 Glavna razlika izmeu srpskog i zapadnog socijalizma proizlazi iz injenice da je srpski narod u celini proleterski narod: "Kada se na narod pogleda u masi, videe se da smo mi, uopte, svi sirotinja. U drutvu naem zasad preovlauje, u imovnim odnosima, neka priblina jednakost".43 Kapitalizam bi naruio tu jednakost i izazvao "cepanje naeg naroda na dve neprijateljske klase".44 To se moe spreiti, i u isto vreme ostvariti blagostanje naroda, samo reformama putem narodne drave. Njen cilj bi bio udruivanje sredstava za podizanje industrije; ukidanje stajae vojske;
Isto. Isto. 33 Isto. 34 Isto. 35 Vid. Latinka Perovi, "Jedno svedoenje o poecima srpskog radikalizma (autobiografija narodnog poslanika Milije Milovanovia)", Kulturna istorija Svrljiga, knj. IV, Svrljig 1996. 36 "Narodnoj skuptini", Isto, s. 1187-1191. 37 Vid. "Nacrt radikalnog ustava": Raa Miloevi, Timoka buna 1883. godine, Beograd 1923, s. 108-126. 38 Vid. Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 19031914. godine, Beograd 1998.
32
31
Dimitrije Mita Ceni (18511888) uio je bogosloviju u Beogrdu, a zatim je otiao u Rusiju sa namerom da studira medicinu. Tamo je ostao vrlo kratko, da bi se zatim obreo u Francuskoj sa istom namerom. Pripadao je pokretu Svetozara Markovia, ali je jo za njegova ivota zauzeo ekstremnije stanovite. Bio je pod snanim uticajem Ogista Blankija (Louis-Auguste Blanqui) i u neposrednim vezama sa ruskom tajnom revolucionarnom organizacijom "Narodna volja". Njegov list Radnik postao je svojevrsna tribina te organizacije. Zbog sumnje da je pokuao da izvri atentat na kneza Milana za vreme njegovog boravka u Parizu 1873. godine, bio je uhapen i vraen u Srbiju. Godine 1875. osuen je na osam godina robije u tekim okovima. Iz zatvora je izaao 1880. Napisao je uspomene: Ispod zemlje ili moja tamnovanja, Beograd 1881. Izdavao je listove: Radnik, Borba, Istina, as. Saraivao je i u Novom beogradskom dnevniku. Vid. Dimitrije Mita Ceni, Izabrani spisi, knj. 1. Uvodna studija, Izbor, redakcija i napomene dr Latinka Perovi, Beograd 1988. 40 Dimitrije Mita Ceni, "Osnovi socijalizma", Izabrani spisi, knj. 2... s. 75. 41 Isto, s. 76. 42 Dimitrije Mita Ceni, "Socijalizam u Srbiji", Isto... s. 169. 43 Isto, s. 170. 44 Isto.
39
88
89
Latinka Perovi
unitenje paragrafske pravde; reforma kole u duhu naroda. I kao temelj svega, ustav po ugledu na Jakobinski ustav. Reforme koje je predlagao Dimitrije Ceni na stranicama prvog meu nekoliko svojih glasila jednako su do detalja razraene kao i one reforme koje su u Narodnoj skuptini predlagali Adam Bogosavljevi i Jevrem Markovi. I u istom su duhu. Prema svim tim reformama, narodna drava preko narodnog predstavnitva po ugledu na konvent, odluuje o tim reformama i stara se o njihovom sprovoenju. Ceni je bio najotriji kritiar one struje ponikle iz pokreta Svetozara Markovia koja je nazivana radikalnom. Kao predstavnik druge struje, struje socijalista, Ceni je radikale najvie napadao to su teite stavili na politike reforme. U tome je on video izdaju Svetozara Markovia, koji je, po njemu, istina prerano, ali u Srbiji prvi postavio socijalno pitanje. Meutim, i jedni i drugi, i radikali i socijalisti, kao protivnici liberalizma i liberalne demokratije, shvatali su politike reforme samo kao sredstvo u borbi za svoje socijalne, odnosno nacionalne ciljeve. Trei program koji pripada modelu narodne demokratije izloen je u spisu Vase Pelagia,45 "Socijalizam ili osnovni preporoaj drutva", koji je objavljen 1894. godine.46 I njegov glavni princip je kolektivistiki, odnosno antiliberalan. Individua je apsolutni objekat staranja narodne drave. Otuda potreba za najirom moguom reglementacijom. "Politiki trebnik srpskih socijalista", koji je izradio Vasa Pelagi, ima 54 take,47 a njegov "Privredno-prosvetni trebnik" 41 taku.48 I svaka od tih taaka je podrobno razraena. Sve je tu regulisano: od ustava, sudstva, vojske, diplomatije, preko tampe, plata, penzija do izgradnje puteva, apsana, javnih kupatila i esama, poumljavanja...

Na papiru naivni, esto apsurdni, neki od tih utopijskih projekata, u praksi su imali dejstvo sa nimalo naivnim posledicama. U svojim trebnicima a trebnik je, da podsetimo, knjiga sa molitvama koje se itaju kad se vri kakav verski obred Pelagi, uz mnogo toga, predvia i istrebljivanje tetoina, pa kae: "Urediti zakon po kome mora svako selo i svaka varo i varoica da polazi zadrunim nainom u odreen dan i mesec na unitavanje i istrebljivanje raznih tetoina drutvenih, kao: gusenica, jastrebova, kurjanova, kukolja, grahovine, metilja, kukute, bunike, optike, kalja, cvoline, divizme, ika, tatule, zubae, strika, repuha, mrtve koprive, boce (dikice), trnjaka, divljeg graka, i drugih nekorisnih travuljina koje zapremaju golema mesta po livadama, panjacima, njivama, batama, i smetaju ukorenjivanju i rastenju drugih korisnih biljaka... Ko god izbegava raditi takve i druge korisne poslove, njega treba izgurati iz naroda i iz narodne plate, jer i on je sam gusenica, kurjak i kukolj, pa ga mrzi istrebljivati svoju brau. Ko nee uporedo sa narodom na posao, on nije dostojan ni da ivi, a kamoli da se hrani od narodnog truda i rada".49 Taj primer, zajedno sa svima ostalima koji bi se mogli navesti, otrkiva da narodna demokratija, odnosno njeni programi, iji je neposredan cilj poboljanje materijalnog poloaja naroda, a dugoroan njegovo usreenje kao objekta, imaju jedno neistraeno svojstvo: i po duhu i po konsekvencama, oni su totalitarni. U svim tim programima bitan je svojinski odnos, s tom razlikom to Ceni i Pelagi govore o kolektivnoj svojini, a Bogosavljevi i Markovi o dozvoljenom maksimumu. Poslednja dvojica trae zakon koji bi regulisao "koliko i kako ima svaki pravo na upotrebu i uivanje sobstvenosti nepokretnog imanja, bez tete za druge..."50 Pomenuti programi ne mogu se shvatiti bez svoje istorijske lokacije. Oni se javljaju kad seljaka srpska drava poinje da se modernizuje i kada cena koja za to mora da se plati jo vie osiromauje i inae siromaan narod. Kroz jednakost u siromatvu, protagonisti svih tih programa nastoje da zatite veinu koju socijalno raslojavanje sputa ispod praga socijalne podnoljivosti.
45 Vasa Pelagi (18331899) uio je bogosloviju u Beogradu. kolovao se u Rusiji, gde je doao u dodir sa revolucionarnim strujama meu ruskom omladinom. Posle povratka iz Rusije bio je uitelj u osnovnoj bogoslovskoj koli u Banjaluci. Primio je arhimandritski in. Boravio je u Gracu, Pragu, Trstu i Cirihu. Pripadao je Ujedinjenoj omladini srpskoj. Uestvovao je u bosanskom ustanku 1875. godine. Zbog svojih uverenja bio je javno rainjen, proganjan i hapen. U zatvoru je i umro. O njegovim shvatanjima socijalizma i o njegovom mestu u istoriji te ideje u Srbiji: Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, Beograd 1995, knj. 3. 46 "Socijalizam ili osnovni preporoaj drutva", Vaso Pelagi, Izabrana dela. Izbor i redakcija Slavko Micanovi, Sarajevo 1971, knj. III, s. 195-383. 47 Isto, s. 239-251. 48 Isto, s. 253-300.
49 50
Isto, s. 291. "Predlog Narodnoj skuptini"... s. 1559.
90
91
Latinka Perovi
Pod narodom se podrazumeva samo seljatvo i svako izdvajanje iz njega smatra se izdajom narodnog duha, koji se, opet, esto izjednaava sa zaostalou pa ak i sa primitivizmom. Jednakost u siromatvu utie i na politiku kulturu: svaka stranka koja tei individualizmu ne smatra se samo politikim protivnikom nego i neprijateljem naroda. Razume se, to utie i na optu kulturu i na sistem vrednosti, jer sve to je iznad ili izvan zadovoljavanja ivotnog minimuma smatra se luksuzom, parazitizmom i tuintinom. Svi ti programi imali su u vidu narodnu dravu, koja se ostvaruje samoupravom naroda. Takva drava je podjednako alternativa i apsolutistikoj i liberalnoj dravi. Taj model demokratije je imao snaan oslonac u patrijarhalnim ustanovama ekonomskog i politikog ivota srpskog naroda: u zadruzi i optini. On je po definiciji suprotstavljen liberalnoj demokratiji, koja je tekovina politikih i socijalnih revolucija u Zapadnoj Evropi i Americi, odnosno graanstva. Prema tome, glavni nauni problem nije: ima li u Srbiji demokratske tradicije, ve koji modeli demokratije u njoj postoje, u kakvom su meusobnom odnosu i kakav je uinak svakog od njih. Jo u XIX veku, programi narodne demokratije imali su u Srbiji svoje kritiare. Tako je dr Laza Pau51, u mladosti jedan od pripadnika pokreta Svetozara Markovia, kasnije jedan od prvaka Narodne radikalne stranke i njenih najsposobnijih ministara finansija, za socijalizam Dimitrija Cenia rekao da je bogoslovski.52 A Stojan Proti, takoe prvak iste stranke i njen autoritet za ustavna pitanja, za socijalizam Vase Pelagia da je kaluerski.53 Ali to ne treba shvatiti samo kao aluziju na to da je Ceni poeo da studira bogosloviju, a Vasa Pelagi uspeo i da je zavri. Problem je mnogo sloeniji. Srpski socijalizam XIX veka pripada istoriji nae patrijarhalnosti, koja sadri i bitne vrednosti pravoslavne vere. Naa istoriografija, kad se

izuzmu neke lucidne natuknice Slobodana Jovanovia,54 tu dimenziju nije ni identifikovala, a kamoli objasnila. Ali, da bismo se nali, na primer, na tragu istoriografije fenomena ruskog socijalizma, trebalo bi da se u nekoj perspektivi sretnu istraivanja pravoslavne vere i narodnjakog socijalizma u Srbiji druge polovine XIX veka. Ta egalitarna doktrina javila se u siromanom narodu malih potreba, u jo neosloboenom i neujedinjenom narodu. Elementarnu snagu davala joj je stvarnost, ali su teorijski okvir i duhovni oslonac njeni zaetnici nali u Rusiji, gde je zapravo i roena. Svako socijalno raslojavanje naroda bilo je shvatano kao razbijanje njegovog jedinstva; u odnosu prema narodima Zapadne Evrope srpski narod je vien kao proleterski narod. Narodna drava, nasuprot i apsolutistikoj i liberalnoj dravi, podrazumevala je postojanje narodne partije kao vezivnog elementa naroda. Doktrina narodnjakog socijalizma javlja se u jednom specifinom razdoblju, razdoblju susretanja jednog patrijarhalnog drutva sa vrednostima zapadnoevropske civilizacije, pre svega kapitalizma i pravne drave. Ali njeno trajanje je mnogo due. Istoriografija je, s malim izuzecima, u doktrini narodnjakog socijalizma videla samo progresivnu pojavu, a njene pristalice posmatrala kao idole, a ne kao istorijske linosti.
Vid. Dimitrije Boarov, Dr Laza Pau legenda srpskih finansija, Novi Sad, 2006. Vid. Graansko drutvo i njegove drutveno-politike partije, izdanje "Samouprave", Beogrd 1881, Na ovo je Ceni odgovorio raspravom Bogoslov i doktor u: Izabrani spisi, knj. 2... 53 S. M. P. "Socijalizam, ili osnovni preporoaj drutva". Napisao Vasa Pelagi, Beograd 1894, "Delo", Beograd 1894, knj. IV.
52
51
54 Imam u vidu Jovanovievo ukazivanje na eshatoloki karakter i ruskog i srpskog socijalizma. Vid. Slobodan Jovanovi, Svetozar Makovi, Beograd 1903.
92
93
Latinka Perovi

neizbeno, dobijali prigodan karakter. Markovi je bivao samo povod, tako da radovi vie govore o vremenu u kome su nastali nego o njemu samom. "Svako pohvalno slovo slavljeniku", pisao je Jovan ujovi, "sadri u sebi i neto pohvale onima koji su umeli oceniti njegovu zaslugu i postati potovaoci njegova imena..."4 Osim toga, izricanje ocena o znaaju Svetozara Markovia, o njegovom dubokom uticaju i neprolaznoj aktuelnosti bilo je prikladnije od ralanjivanja i uporeivanja, od situiranja u stvarnost srpskog drutva ezdesetih i sedamdesetih godina XIX veka i u optu istoriju ideja, to tek zajedno uzeto objanjava pojavu Svetozara Markovia. U trenucima slavlja, kritiki pristup delovao je ne samo disharmonino nego i neprilino, a u ozvanienom proslavljanju ak subverzivno. Tako je hagiografija potisnula istoriografiju. Postoje, naravno, i druge okolnosti koje su odredile karakter pretenog dela produkcije o Svetozaru Markoviu. On je bio i seja ideja i politiki organizator, koji je imao pristalice i saradnike. Sam Markovi nestao je prerano, a pripadao je onim miljenicima istorije "koji su nestali kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo otro kamenje realnosti".5 Njegovi saradnici razliito su evoluirali i bili su politiki praktiari, a ideja socijalizma, koju je on zaeo, prolazila je i u Srbiji razliite faze i interpretacije stvarajui sopstvenu istoriju. Iz toga su proizili i oslanjanje na Markovia i njegova upotreba, kao i neodoljiva potreba za klasifikovanjem njegovog dela. Za svoje savremenike, Svetozar Markovi je bio rodonaelnik socijalizma u Srbiji. Za svoje neposredne sledbenike otac srpskog radikalizma. Za socijaldemokrate, koji su se smatrali pionirima naunog socijalizma u Srbiji socijalist utopist. Za one koji su u njegovom delu nalazili dominantan uticaj ruskih socijalistikih uenja revolucionarni demokrat. Za one, pak, koji su sva socijalistika uenja pre Marksa smatrali samo predvorjem naunog socijalizma marksist, internacionalist. Za one koji su, kao Svetislav Stefanovi, smatrali da je Markovi "prvi ukazao da se socijalizam ima graditi na nacionalizmu"6 nacionalist. Iz Markovievog dela izvoeni su itavi sistemi. Pisalo se o njegovim ekonomskim, politikim, filozofskim, sociolokim, knjievnim i pedagokim pogledima.
6. Jo jednom o Svetozaru Markoviu

Povodom 150 godina od roenja
Svetozar Markovi,1 utemeljiva ideje socijalizma u Srbiji, umro je ne navrivi ni dvadeset devet godina. Delo, po kome je ostao upamen, stvorio je tokom nepunih sedam godina, izmeu svoje dvadeset druge i dvadeset devete godine. Ali, teko da se u istoriji srpskog naroda moe nai jo jedna linost o kojoj se pisalo koliko o njemu.2 To pisanje, koje neprekidno traje od njegove prerane smrti, sadri jedan paradoks: to je bibliografija radova o njemu bivala obimnija, to je tumaenje njegove pojave postajalo proizvoljnije, a njeno stvarno razumevanje neuhvatljivije. Po tanom opaanju profesora teorije drave i prava Radomira Lukia "masovno uzeto, mi tu veliinu (Svetozara Markovia L.P.) samo viemanje oseamo, a da je nismo dovoljno nauno ispitali i utvrdili kolika je ona i u emu se tano sastoji".3 Otkuda ovaj paradoks? Najvei broj radova o Svetozaru Markoviu nastao je povodom godinjica njegovog roenja i njegove smrti. Tako su obeleene: desetogodinjica (1885) i pedesetogodinjica (1925) smrti, stogodinjica roenja (1946), stogodinjica smrti (1975) i stopedesetogodinjica roenja (1996). Neke od ovih proslava bile su slubene i, u isto vreme, masovne. Pomenute godinjice su, po pravilu, intenzivirale produkciju radova o Svetozaru Markoviu. Bez obzira na pretenzije autora, radovi su,
Vid. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2. Ideje i pokret Svetozara Markovia, Beograd, 1985, s. 354. 2 Vid. "Literatura o Svetozaru Markoviu". Isto, s. 19-169. 3 Isto, s. 166.
1
4 5
Isto, s. 23. Isto, s. 166. 6 Isto, s. 92.
94
95
Latinka Perovi
U Markovievom delu otkrivani su uticaji svih njegovih velikih savremenika, tvoraca revolucionarnih doktrina. U Rusiji: ernievskog, Pisarova, Dobroljubova, Lavrova, Bakunjina. Na Zapadu: Blana, Lasala, Marksa (Louis Blanc, Ferdinand Lassalle, Karl Marx). Markovi nije privlaio panju samo srpskih autora. O njemu su pisali Rusi, Bugari, Poljaci, esi, Francuzi, Italijani, Nemci, Amerikanci. I svi oni su ga razliito videli. Na poetku XX veka o Markoviu su napisali svoje studije dva istaknuta predstavnika srpske nauke i kulture: istoriar i pravni teoretiar Slobodan Jovanovi i knjievni istoriar i kritiar Jovan Skerli. Iako su njegovu pojavu razliito protumaili, svaki je, na svoj nain, potvrdio njegovu nezaobilaznost. U predveerje Drugog svetskog rata, o Markoviu je, sa ambicijom marksistikog prevrednovanja dotadanjih ocena, pisao publicist Veselin Maslea. U svakom sluaju, Svetozar Markovi je, tokom vie od jednog veka, bio kriterij za samoodreenje drutvenih i politikih pokreta u Srbiji i paradigma intelektualca, kojom se, kako je rekao Vasilije Kalezi, "prvi put kod nas opovrgava pojam graanskog intelektualca, zamiljenog kao oveka osvojenog znanja, a time i svesti o pasivnom dranju prema pojavama, sa sigurnim uverenjem da se stvari u svetu sporo ili nikako ne menjaju". Nasuprot takvom intelektualcu, Markovi je pokazao "kako se i ivotom slui revolucionarnom napretku".7 Svi pomenuti pokreti, koje su vodili revolucionarni inteligenti, kakvi su se i mogli javiti u siromanom narodu bez bogatih klasa, postavljali su ono isto pitanje koje su, 1946. godine, postavili pobednici: "ili ga (Svetozara Markovia L.P.) pobijati, ili ga navoditi kao primer pokolenju koje u drugim istorijskim uslovima i idui drugim putevima, nastavlja da se bori za ono za to je iveo i umro Svetozar Markovi, a to je: ta srpski narod treba da radi, da bi u svojoj zemlji stvorio najpotrebnije uslove za svoj svestrani razvitak". Odgovor je uvek bio, nedvosmisleno, na tragu Svetozara Markovia.8 U jednom lanku, koji je, 1925. godine, objavio u asopisu Nova Evropa, na karakteristino pitanje koje je postavio u samom naslovu lanka: "ta je nama Svetozar Markovi?", Laza Popovi je odgovorio: "Ono to e
7 8

da pobudi duh i duu onih sirotih ljudi, ono to moe da je pobudi, to je kod Srba Svetozar Markovi. Zato e on da postoji i da ostane, i, dogod ne bude neega boljega, jaega i originalnijega, on treba i mora da ostane".9 Da li je u ovom odgovoru sadrano i objanjenje vraanja Svetozaru Markoviu, uvek i iznova? Srpska istoriografija nije iskoristila predah izmeu obeleavanja godinjica roenja i smrti Svetozara Markovia da mirno osvetli linost ovog mladog oveka, koji je pisao jasno, i ija je re tako mnogo uticala na savremenike, a koju potomci nikad nisu prestali da tumae i prisvajaju. Zato srpska istoriografija nije pokuala da odvoji istorijsku istinu od legende? Zato to je tema produkcijom najrazliitije vrste i veoma nejednakog kvaliteta, banalizovana? Zato to se, zbog nedostatka unutranje slobode, istoriografija i sama prilagoavala poslednjoj oceni Svetozara Markovia? Ili zbog toga to delo Svetozara Markovia sadri neto neprevazieno, neto to je uvek bilo deo stvarnosti? Ili, a moda i pre svega, jedna emocija, prema kojoj i nije mogua distanca? Svetozar Markovi je ovek svoje epohe i ovek svoga naroda. On je utemeljio socijalizam u Srbiji kao jednu od modernih ideja, ispunivi je patrijarhalnim sadrajem, i tako artikulisao jednu istorijsku tendenciju u razvitku srpskog naroda. Zato on nikada i nije pripadao samo istoriji. Neke od njegovih kljunih ideja batinili su radikali, zatim samostalni radikali i socijaldemokrati i, najzad, komunisti. Niko njegovu ideologiju nije preuzeo bez ostatka, ali svako je varirao njenu matricu. Ideologija Svetozara Markovia je ideologija neponavljanja puta koji su u svom razvitku proli zapadnoevropski narodi. Ona izraava onu istorijsku dramatiku koja u srpskom siromanom narodu nastaje sa poecima njegovog socijalnog raslojavanja i stvaranja moderne drave. Markovi je razvio ideju nekapitalistikog razvoja i ideju narodne drave, koja je isto to i drutvo. On se, pri tom, oslanjao na principe socijalne jednakosti i narodne samouprave, koji su pomogli srpskom narodu da opstane pod Turcima. Ti isti principi su, po Markoviu, uz oslonac na socijalizam, imali da budu ona vrsta osnova koja bi srpskom narodu omoguila da iz susreta sa zapadnoevropskom civilizacijom, sa kapitalizmom i liberalizmom, sa graanskim drutvom, izie ekonomski i kulturno razvijeniji, a da ostane koreno svoj. Ovu protivrenost Svetozar Markovi prvi izraava, ali ona ne proima samo njega. U kritici
9
Isto, s. 131. Isto, s. 78.
Isto, s. 161, 312.
96
97
Latinka Perovi
graanskog drutva, od koga je strahovala i nesocijalistika inteligencija "Markovi se", kako je zakljuio Predrag Proti, "naao i sa krajnje konzervativnim i sa krajnje progresivnim krilom srbijanskog drutva na jednoj istoj liniji".10 Da se Svetozar Markovi iz legende preseli u nauku, potrebno je da protivrenost koju je on prvi izrazio prestane da postoji u stvarnosti. Tek tada se istorija drutvenih ideja i pokreta u Srbiji nee pisati bez njega u onom smislu u kome se u Francuskoj ne pie bez Sen-Simona, Furijea, Blana i Prudona (Saint-Simon, Fourier, Blanc, Proudhon); u Engleskoj bez Ovena (Owen); u Nemakoj bez Lasala i Marksa. I u kome, moda, nee moi da se pie u Rusiji bez ernievskog, Pisarova, Dobroljubova, Bakunjina, Lavrova i Tkaova.
7. Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine
Od kada se o Svetozaru Markoviu pie a pie se 120 godina, i ni o kome od srpskih ljudi, osim o Vuku Karadiu, nije vie napisano spori se o teorijskom poreklu njegovih ideja i o njihovom istorijskom uinku. U pomenutom sporu vladala je velika nepouzdanost teorijskih i istoriografskih kriterija, tako da se moe govoriti o tome da je svako vreme imalo svoga Svetozara Markovia. Njemu se vraalo u prelomnim trenucima istorije srpskog naroda; na njega su se oslanjali svi pravci srpske politike i drutvene misli. Pa ipak, vreme od prvih velikih radova o Svetozaru Markoviu, od studija Jovana Skerlia i Slobodana Jovanovia, napisanih jo na poetku XX veka, nije donelo mnogo novog u saznajnom pogledu.1 Glavnu istraivaku bazu inili su radovi samog Markovia, to je i dalo mogunost najrazliitijih interpretacija njegovih ideja. Te su se interpretacije kretale izmeu Skerlievog i Jovanovievog vienja Svetozara Markovia, mnogo blie prvom nego drugom. Izostalo je prouavanje onih uenja koja Markovia teorijski odreuju, pa je istoriografija o njemu jo jedan dokaz da nema istorije bez teorije. U isto vreme, istraivaka osnova ostala je jednako uska, iako su izvori za prouavanje Svetozara Markovia brojni, a neki od njih moraju se i uporedo analizirati. Kao ilustracija mogu posluiti Stenografske beleke Narodne skuptine za 1874. i 1875. godinu i Markovievi listovi Javnost i Osloboenje.2 Bez ovih izvora ne moe se
Slobodan Jovanovi, Svetozar Markovi, Beograd, 1903; Jovan Skerli, Svetozar Markovi, njegov ivot, rad i ideje, Beograd, 1910. 2 List Javnost poeo je da izlazi u Kragujevcu 8. novembra 1873. i izlazio je do 20. aprila 1874. Zbog lanaka u ovom listu, Svetozar Markovi je izdrao devetomeseni zatvor
1
10 Predrag Proti, "Svetozar Markovi i graanski svet". Svetozar Markovi i srpska knjievnost. Institut za istoriju knjievnosti i umetnosti, Beograd, 1975, s. 210.
98
99
Latinka Perovi
objasniti pojava opozicije u Narodnoj skuptini 1874. godine, na elu sa Adamom Bogosavljeviem, niti se moe razumeti uloga koju je ona imala u obliavnju pokreta Svetozara Markovia.3 Nije sluajno da je Narodna radikalna stranka za svoje osnivae smatrala podjednako Svetozara Markovia i Adama Bogosavljevia, a Slobodan Jovanovi je tvrdio da uticaj Svetozara Markovia, bez Adama Bogosavljevia, ne bi bio ni tako znaajan ni tako irok.4 Markovi je vien kao ideolog. Bogosavljevi kao onaj koji je njegove ideje uspeno posredovao seljakoj masi.5 Taj odnos nije, meutim, jednostavan. Njime se zapravo zaokruuje ona orijentacija u razvitku srpske drave i drutva koja se zaela sa rascepom Ujedinjene omladine srpske i sa kritikom Ustava iz 1869. Bez prouavanja odnosa Svetozara Markovia prema voi Ujedinjene omladine srpske, odnosno prema ideologu srbijanskog liberalizma, Vladimiru Jovanoviu ne moe se objasniti ideologija narodnjakog socijalizma, koju je u Srbiji utemeljio Svetozar Markovi. Bez Adama Bogosavljevia, prvog kolovanog pristalice Svetozara Markovia, koji je delovao u narodu, nije mogue shvatiti kako izgledaju Markovievi principi kad dou "do pravog, niim nezamotanog izraza".6 Ideologija Svetozara Markovia nastala je s obzirom na istorijsko iskustvo zapadnoevropskih drava, ali tome iskustvu nasuprot. Razvoj siromanog seljakog, jo u celini neosloboenog srpskog narda, Markovi nije zamiljao kao ponavljanje puta koji su proli zapadnoevropski narodi. To bi, po njemu, znailo prihvatiti posledice kapitalizma: eksploataciju, klasni antagonizam, graanski rat. Odnosno, s obzirom na strano poreklo
u Poarevcu. Osloboenje je poelo da izlazi 1. januara 1875. Poslednji broj izaao je 13. avgusta 1875. godine. 3 Na izborima 24. oktobra 1874. godine za narodne poslanike izabrani su Adam Bogosavljevi, Milija Milovanovi, Dimitrije Kati, Ranko Tajsi, Milo Glii. Oni su, uz liberale i konzervativce, predstavljali treu struju u Narodnoj skuptini, koja je, iako jo nije bilo organizovanih politikih stranaka, nazivana "Adam-Milijina stranka". Slobodan Jovanovi je ovu grupu nazvao "radikalnom strankom, jer to je ve bio zaetak docnije radikalne stranke". Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I, Beograd, 1934, s. 395. 4 Isto, s. 396-397. 5 O Adamu Bogosavljeviu pisali su: Milan . Milievi, Pomenik, Dodatak, Beograd, 1888; ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, 2, Beograd, 1924; Fedor Niki, Lokalna uprava Srbije u XIX i XX veku, Beograd, 1927; Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia I, Beograd 1934; Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi, Beograd, 1972. 6 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije... 2, s. 133.

kapitala, to bi znailo izgubiti nacionalni identitet. Pod pretpostavkom, opet, da zapadnoevropski narodi oekivanom socijalnom revolucijom uspostave pravedniji poredak ponoviti njihov put znailo bi osuditi sebe na novo zaostajanje i u odnosu na njih ostati, kao narod, u poloaju proletarijata. Ovaj splet istorijskih okolnosti uticao je na radikalizaciju misli Svetozara Markovia, na ideju istorijskog skoka i mogunosti jedne druge civilizacije, iji bi embrion bili oni daleki pojmovi o ljudskoj slobodi i ekonomskoj pravdi, to ih sadre neke patrijarhalne ustanove ekonomskog i politikog ivota srpskog naroda, a koji su, moglo je izgledati, bliski ciljevima koje postavljaju zapadnoevropska socijalistika uenja. Idelogija koju je u Srbiji utemeljio Svetozar Markovi predstavljala je, dakle, reakciju na kapitalizam i liberalizam, odnosno na graansko drutvo u zapadnoevropskim dravama. Teorijski oslonac i ideju o znaaju organizovanosti, Markovi je naao u revolucionarnim uenjima koja su u Rusiji nastajala od vremena dekabrista, a naroito posle poraza Rusije u Krimskom ratu 1856. godine. Ali, sva ta uenja za Markovia su od instrumentalnog znaaja. Njegova ideologija je, pre svega, proizvod one etape u razvitku Kneevine Srbije, koja je nastala posle sporazuma liberala sa Namesnitvom 1868. godine. Tu etapu karakteriu: dalje propadanje starih ekonomskih i politikih ustanova srpskog naroda, poeci izgradnje moderne drave i prvi znaci raslojavanja seljakog naroda. Oba ova procesa, i modernizacija drave i socijalno raslojavanje, manifestovala su se, najpre, kroz izdvajanje inovnikog stalea. U sreditu ideologije koju je razvio Svetozar Markovi je narod, ijih devet desetina ini seljak. Osnovno naelo ove, uz ideologiju ustavobranitelja i ideologiju liberala, tree ideologije u Srbiji, bilo je "da nosilac drave ne treba da bude ni inovnitvo ni narod uzet u svom apstraktnom jedinstvu, nego... seljaka masa kao jedina proizvodna snaga".7 Sa stanovita glavnih odrednica ove ideologije: narodna drava, narodna partija i narodni suverenitet Markovi je izvrio kritiku celokupnog razvitka Srbije od ustanka 1804. godine i zatraio korenite refome: "naem naodu trebaju reforme ozbiljne, korenite reforme u ekonomskom ivotu, u koli, u crkvi, u sudovima, u policiji svuda".8
7 8
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia... I, s. 400. Svetozar Markovi, "Narodna skuptina", Sabrani spisi, II, Beograd, 1965, s. 331.
100
101
Latinka Perovi
Bez obzira na ukorenjenost u srpskim prilikama, smatralo se da bi Markovieva ideologija, bez pojave opozicije u Narodnoj skuptini 1874. i njenog rada 1875. i 1876. godine, ostala knjika tvorevina, iji uticaj ne bi prevaziao uske krugove kolske omladine. Ali, da li je domet Markovievih ideja uopte mogao ostati ogranien? Opozicija u Narodnoj skuptini ne nastaje nezavisno od Svetozara Markovia. Njeni glavni ljudi bili su sa Markoviem povezani od ranije. Uz Peru Velimirovia i Nikolu Paia, Adam Bogosavljevi bio je jedan od najbliih Markovievih prijatelja na Velikoj koli.9 Posle studija filozofije, vratio se u narod i, delujui kao obrazovan ovek u duhu naela Svetozara Markovia, stekao najvie pretpostavki da bude izabran za narodnog poslanika. Nedavno pronaena Autobiografija Milije Milovanovia, pokazuje da su socijalisti oko Markovia i narodni poslanici oko Bogosavljevia bili jedinstven politiki krug.10 Na izborima 1875. za narodnog poslanika izabran je u Jagodini i Jevrem Markovi, brat Svetozara Markovia. Kao ljudi bliski Svetozaru Markoviu i, ujedno, najobrazovaniji u opoziciji, Jevrem Markovi11 i Adam Bogosavljevi bili su glavni tumai njegovih naela u Narodnoj skuptini. O postojanju jedinstvenog politikog kruga, odnosno organizacije, koja ima pretenziju da postane masovna narodna partija, govori i injenica da, u vreme uspona opozicije u Narodnoj skuptini, Pera Velimirovi pie Seljaki pokret u Krajini, u ijem je sreditu borba Adama Bogosavljevia.12 O pojavi Adama Bogosavljevia, markovievci piu i u socijalistikim listovima izvan Srbije.13 U isto vreme, Nikola Pai, iako jo nije bio narodni poslanik, usmeravao je rad opozicionih poslanika, i pozivao ih na partijsku disciplinu.14

Pojava Adama Bogosavljevia i grupe poslanika oko njega bila je neizbena po logici da ideologija stvara potrebu za ostvarenjem. I sam Svetozar Markovi delovao je u tom pravcu. On nije bio samo proizvoa ideja nezainsteresovan za njihovu sudbinu. Naprotiv, bio je i politiki organizator, i to veoma metodian organizator. Da bi njegove ideje prodrle u narod, bili su mu potrebni: propaganda, partija i osvajanje Narodne skuptine. Njegovi listovi, poev od Radnika, preko Javnosti i Glasa Javnosti do Osloboenja ostvarivali su nesumnjiv uticaj. Zabranjivani su sa istom upornou sa kojom su uvek iznova pokretani. Utemeljena je i partija, o kojoj je, nazivajui je radikalnom, Svetozar Markovi govorio posle sporazuma liberala sa Namesnitvom.15 O njoj se, pri kraju njegovog ivota, govorilo kao o realnoj politikoj snazi. U lanku "Narodna partija", koji je Osloboenje objavilo neposredno pre Markovieve smrti, pisalo je "da je opozicija u ovoj drugoj zakonodavnoj skuptini narodna partija... koja upravo oliava narodna pitanja i pokazuje put i nain kako da se na dobro naroda ree". Glavni cilj njenog programa "da se ukine sasvim sadanji birokratski sistem uprave drave, pa da se zameni narodnom samoupravom po svima granama naeg dravnog ureenja".16 Da bi se pomenuti cilj ostvario mirnim putem, bilo je potrebno, kako je Markovi pisao, da dou ljudi "koji bi umeli i hteli da brane interese narodne u skuptini" tako da se borba za korenite unutranje reforme prenese "na polje drutvenog preograaja, na menjanje zakona i zemaljskih ustanova".17 Posle emigracije u Novom Sadu (18721873), Svetozar Markovi je za mesto boravka i rada odabrao Kragujevac, izmeu ostalog i zbog toga to je u njemu zasedala Narodna skuptina. List Javnost, koji je tu pokrenuo, posveivao je, od poetka, veliku panju radu Narodne skuptine. Razlog je bio zahtev liberalnog narodnog poslanika Ljubomira Kaljevia, sa jo etvoricom poslanika, da se uklone "nedostatci" Ustava iz 1869.18 Ova grupa poslanika traila je promenu zakona o tampi, o optinama i o ministarskoj odgovornosti; zatim ukidanje vladinih poslanika i pravo Narodne skuptine da sama bira svoje asnitvo. Kaljevieva grupa
Vasa Kazimirovi, Nikola Pai i njegovo doba (18451926), knjiga prva, Beograd, 1990, s. 152-153. 10 Latinka Perovi, "Autobiografija Milije Milovanovia"... 11 Jevrem Markovi je tokom ezdesetih godina bio na vojnoj praksi u Pruskoj, a zatim je, 1868. godine, bio profesor Artiljerijske kole u Beograu. 12 Seljaki pokret u Kraniji Pere Velimirovia objavljivalo je, u nastavcima, Staro osloboenje, list koji su u Kragujevcu, posle zabrane Osloboenja, pokrenule, 20. avgusta 1875, pristalice Svetozara Markovia. 13 Vid. "Saradnja srpskih socijalista u glasilu ruske revolucionarne emigracije 'Vpered od 18751877. godine": Latinka Perovi, Srpsko-ruske revolucionarne veze, Beograd, 1993. 14 "Pismo Nikole Paia Jevremu Markoviu". Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (18721891). Priredila Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd, 1995.
15 "Pismo Svetozara Markovia Ljubomiru Belimarkoviu", 24. decembra 1868, Petrograd, Sabrani spisi, I, Beograd, 1960, s. 119-120. 16 "Narodna partija", Osloboenje, Kragujevac, br. 16, 5. februara 1875. 17 Svetozar Markovi, "Narodna skuptina". Sabrani spisi, IV... s. 333. 18 Kragujevac, 6. Februara, Javnost, br. 17, 8. februara 1874.
102
103
Latinka Perovi
narpavila je breu i utrla put radikalnoj opoziciji, koja je sebe, zatim, smatrala jedinim pravim zastupnikom interesa naroda.19 Ljubomir Kaljevi je dokazivao da cilj njegove grupe nije da se umanje prava vladaoca ve da se, u sporazumu sa vladaocem, "zadovolje skuptinske tenje, u kojima se ogledaju i tenje naroda naeg".20 Podravajui Kaljevieve zahteve, Javnost je jo traila da Narodna skuptina postane vrhovni organ vlasti.21 U ove zahteve bio je upuen i Adam Bogosavljevi, jer je, sasvim izvesno, itao Javnost.22 Posle zabrane Javnosti, dok je, zbog lanaka objavljenih u ovom listu, Svetozar Markovi izdravao devetomesenu kaznu u poarevakom zatvoru, njegovi saradnici pokrenuli su u Kragujevcu novi list, Glas Javnosti. U ovom listu, objavljen je Markoviev lanak "Narodna skuptina".23 Njime je zaokruena Markovieva koncepcija organizacije drave drutva na principu narodne samouprave, koju je on razvio u lancima: "Optina",24 "Srez", "Srez i sreska uprava", "Sud i pravda", "Finansija". Srpski narod, po Markoviu, treba da dobije ono to je imao "u drutvu patrijarhalnom, samo u drugom, ali vrlo grubom obliku". Sa razvitkom civilizacije, menja se samo oblik "ali sutina, jezgra ostaje ista".25 Odnosno, Narodna skuptina treba da postane "potpuno narodno predstavnitvo", "potpuno nezavisno zakonodavno telo". Sve dok narod "ne uzme sam u svoje ruke dravnu upravu" "lini i partijski rauni (e) gutati narodne interese".26 Izbor Adama Bogosavljevia za narodnog poslanika 1874. godine znaio je za Markovia i njegove saradnike pojavu istinskih predstavnika naroda u Narodnoj skuptini i poetak borbe za njeno osvajanje od strane tih i takvih predstavnika. Time je automatski bio odreen i stav prema predstavnicima drugih struja, prema konzervativcima i liberalima.

"Narodna opozicija u skuptini", pisalo je Osloboenje, "pretstavlja veliku veinu naroda. Ko nju napada, napada i narod".27 Povezanost Adama Bogosavljevia i Svetozara Markovia bila je oita. U jednoj interpelaciji, poetkom 1875. godine, Adam Bogosavljevi je pitao ministra unutarnjih dela: "zato zabranjuje da se novine 'Zastava' i knjiica 'narodna skuptina' ne rasprostiru po narodu, naroito sad u vreme skuptinsko; zato da se zbog ovog ljudi gone, apse i proteruju"...28 Ova, kao i druge inerpelacije Adama Bogosavljevia, Milije Milovanovia i Jevrema Markovia, dobila je publicitet u Osloboenju.29 Sa svoje strane, Markovi je pratio rad Bogosavljevia u Narodnoj skuptini i, preko Osloboenja, odavao mu javno priznanje. Povodom rasprave o Adresi u Narodnoj skuptini 1875. godine, Markovi je pisao: "seljak filosof Adam Bogosavljevi, koji meu seljakim zastupnicima u skuptini ima najvie poverenja, izrekao je u skuptinskoj debati izrino da eli da ue u adresu: potpuno unitenje birokratske sisteme."30 Opozicija u Narodnoj skuptini 1874/75. i 1875/76. godine nije zastupala nita to nije imalo podlogu u ideologiji Svetozara Markovia i to sa stranica Markovievih listova nije dobilo podsticaj, a zatim i podrku. Jezgro svega je zahtev za unitenje birokratskog sistema, a za uspostavljanje narodne drave, u kojoj bi inovnici bili sluge a ne gospodari. Na toj liniji je predlog Adama Bogosavljevia, Milije Milovanovia i Miloa Gliia da se ukinu okruna naelstva.31 Zatim, predlog Adama Bogosavljevia, Milije Milovanovia i Dimitrija Katia: "Da u Srbiji ne moe nikakvo zvanje, bez razlike, biti plaeno skuplje od 1.000 tal. godinje, ni penzija vea od 500 tal. U red tih zvanja dolaze i vladike".32 Pomenutim predlogom su, kako je pisalo Osloboenje, Adam Bogosavljevi, Milija Milovanovi i Dimitrije Kati izrazili "ono to je
"Spletke protiv opozicije u skuptini", Osloboenje, br. 19, 12. februara 1875. Stenografske beleke o sednicama Narodne skuptine odrane u Beogradu 1874/5, I u Beogradu u Dravnoj tampariji 1875, s. 262. 29 Adam Bogosavljevi, "Interpelacija na g. ministra unutranjih dela", Osloboenje, br. 11, 24. januara 1875. 30 Svetozar Markovi, "Druga zakonodavna skuptina", Sabrani spisi, IV... s. 103. Vid. SB za 1874/5, I... s. 162. 31 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1874/5, I. s. 873. Vid. i "Predlog Narodnoj skuptini", Osloboenje, br. 21, 16. februar 1875. 32 Isto, s. 1062. Vid. i "Predlog Narodnoj skuptini", Osloboenje, br. 19, 12. februar 1875.
28 27
Kragujevac, 30. Januara, Isto, br. 14, 30. januara 1874. Kragujevac, 27. Januara, Isto, br. 11, 25. januara 1874. 21 Kragujevac, 7. Marta, Isto, br. 28, 8. marta 1874; Slobodna tampa i narodna skuptina, Isto, br. 27, 6. marta 1874. 22 Adam Bogosavljevi, Koprivnica, 15. Januara, Isto, br. 10, 22. januara 1874. 23 Svetozar Markovi, Sabrani spisi, III... s. 294-313. 24 Isto, knj. IV... s. 75-93. 25 Isto, s. 85. 26 Isto, s. 92.
20
19
104
105
Latinka Perovi
narod oseao i patio a nije mogao i nije smeo iskazati". Konano "Borba naroda sa inovnitvom nije vie skrivena".33 U svim govorima poslanika opozicije, a naroito u govorima Adama Bogosavljevia i Jevrema Markovia, u svim njihovim predlozima i interpelacijama, osealo se duboko neprijateljstvo prema inovnicima. Ustvari, prema dravi, u kojoj su se inovnici, svojim poloajem i imustvom, izdvojili iz mase naroda. Seljak, a to je znailo narod, i inovnik, odnosno birokratska klasa, to su dva nepomirljiva sveta. Rad i nain ivota: ishrana, odevanje i stanovanje stvaraju izmeu njih nepremostivu provaliju. Adam Bogosavljevi sa grupom opozicionih poslanika predlagao je da "dok narod ne bude imuniji", najmanja inovnika plata bude 150 talira, s tim da se svake etvrte godine moe poveati za 50 talira, i da to jo ima retroaktivno dejstvo. Obrazloenje ovog predloga odisalo je mrnjom i podsticalo je mrnju. Ono je izazivalo otpor prema svakoj institucionalizaciji drave koja je proizvodila potrebu za raznim zanimanjima, koja su, sva podjednako, tretirana kao neproizvodna, parazitska, inovnika. Nasuprot tome, tenja ka jednostavnoj, jeftinijoj upravi, ka neposrednoj vladavini naroda. "Na teak", stajalo je u pomenutom predlogu Narodnoj skuptini, "najvie vremena troi radei, jer po 15 asova dnevno mui se i znoji, on radi najtei, najkorisniji i najproizvodniji rad na svetu, jer ta je pree oveku od leba? inovnik naprotiv ne radi vie od 58 asova dnevno, njegov rad je mnogo laki i daleko neproizvodniji od teakog, po em se veinom sastoji u nekorisnom piskaranju i grdnom troenju artije. Na je teak ispucao radei, pa ipak ivi u neprestanom strahu i brizi ne znajui da li e uivati plodove svoga truda, jer uspeh njegovog rada ne zavisi samo od njegove volje, nego vie od prirodnih elemenata; dok naprotiv inovnik ivi bez brige, bila sua, bila kia, bio petak, bio svetak, njemu je svejedno, on zna da se teak veinom hrani suvom projom, pasuljom, koprivama i lukovcem, dok naprotiv inovnik se hrani belim lebom, mesom i drugim izrednim jelima. Dok teaci ive u niskim aavim kuicama, a spavaju skoro na goloj zemlji, dotle se inovnici bakare po velikim i sjajnim kuama, a spavaju na mekim duecima. Dok kod teaka malo i veliko, muko i ensko, muei se znoji zaraujui svoj hleb, dotle inovnike ene i deca nita ne radei padaju na teret opet tom izmuenom narodu. Jednom
33 "Narod i inovnitvo (Usled predloga Adama, Milije, Katia i drugih)", Osloboenje, br. 21, 16. februara 1875.

rei, izgleda kao da su teaci osueni da veito rade, a gospoda samo da slade... Najvea je sramota i ponienje za jedan narod, kad on u svojoj sredini trpi 'gotovane', koji nita ne rade, i kad teake ene i deca samo za to moraju ii izdrpani i muiti se dan i no, samo da bi gospodarske familije bile to bolje odenute i nahranjene. Na kratko, inovniku, kao radniku, koji neto privreuje toliko treba platiti za rad, koliko e mu biti dosta da samo sebe izdrava, a ne koliko mu treba da izdri i svoju neradnu enu i decu".34 Narodna skuptina je odbacila ovaj predlog ne samo zato to u njemu, kako je rekao predsednik Skuptine, "ima rei, koje ne odgovaraju dostojanstvu skuptine", ve zato, to, kako je rekao predsednik ministarstva, "kroz ovaj predlog veje duh, koji preti da skuptinu zavede na put, na koji e radnja skuptinska biti nemoguna", i to njime hoe "da se iz korena briu neke ustanove koje treba polagano doterivati i usavravati".35 inovnik je smatran tuinskim elementom, iji su interesi protivni interesima naroda. Nije se smelo imati poverenja ni u njegov patriotizam, pa je Adam Bogosavljevi smatrao da inovnici ne mogu biti u vojsci stareine: "to nikako ne moe biti".36 Na inovnikom pitanju, koje je potresalo Srbiju tokom itave druge polovine XIX veka, a koje, zapravo, nikad nije izueno, ogledaju se dva shvatanja drave. Opozicija, koju je inspirisala idelogija Svetozara Markovia, nalazila je da "cela dravna organizacija i sve pojedine politike ustanove", "celo nae zakonodavstvo", treba da se izmeni "prema duhu, prema potrebama i pojmovima narodnjim".37 Ona je pruila otpor poecima izgradnje drave zasnovane na vladavini zakona. Njoj je, kao i Svetozaru Markoviu, bila strana "paragraflijska pravda",38 koja je zamrenija, skuplja i dalja od naroda. Zato je opozicija smatrala "da iz dravnog organizma treba istisnuti sve ono to ga zapletenim i skupim ini".39 Iz siromanog, socijalno petrificiranog drutva, koje je imalo male potrebe i elementarne prioritete, proisticalo je stvaranje drave bez institucija, bez normi, bez tvoraca i izvrilaca zakona. Sve tekovine zapadnoevropske civilizacije izazivale su strah od daljeg osiromaenja
34 35
Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1029-1030. Isto, s. 1030-1031. 36 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1528. 37 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1550. 38 Svetozar Markovi, "Sud i pravda", Sabrani spisi IV... s. 36. 39 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1188.
106
107
Latinka Perovi
naroda i od gubitka identiteta. Otpor je pruan u ime blagostanja naroda i u ime nacionalne misije. To se odnosilo na stajau vojsku, narodnu banku, posrednu porezu, a naroito na eleznicu.40 Kada se pitanje eleznice ponovo postavilo pred novim sazivom Narodne skuptine, Jevrem Markovi je rekao: "Srbiji nije potrebna eljeznica... jer na seljak i ne zna ta je to, i viina je uprav protiv toga, i ako se moe desiti da je to i od koristi. Ja ovo ne samo da kaem za masu naeg naroda ve mogu da kaem i za viinu svesnih ljudi, koji nisu za eljeznicu. Kad bi eljeznica bila nekakvo tako veliko dobro, onda ne bi trebalo nita raditi no samo njih podizati".41 U isto vreme, sve dok se ne rei osnovno pitanje naroda, pitanje o hlebu, mnoge ustanove neophodne upravo da bi se izilo iz zatvorenog kruga, smatrane su luksuzom. To se odnosilo na prosvetu (ukidanje zemljodelske i uiteljske kole), na crkvu (smanjenje plate mitropolitima, ukidanje treeg vladianskog mesta, ukidanje bogoslovije), diplomatiju (ukidanje srpskog poslanstva u Beu i Bukuretu), slanje omladine na kolovanje u inostranstvu.42 Poseban otpor opozicija je pruila pomaganju pozorita, koje je smatrala tipino gradskom ustanovom.43 Izraavajui, neosporno, otpor siromanog naroda poveanim izdacima koje je iziskivao razvoj drave i drutva, Markovievi sledbenici u Narodnoj skuptini, i neposredno i dugorono, suprotstavljali su se stvaranju moderne drave i evropeizaciji drutva kao neem suprotnom duhu, istoriji i interesima srpskog naroda. U opirnom predlogu Narodnoj skuptini, u kome su izloili program reformi opozicije, Jevrem Markovi i
Adam Bogosavljevi je govorio da ne dri "da nam je graenje eljeznice tako potrebno, zato to na narod, koji radi prepotopskim nainom nema ni hleba da jede a kamo li eljeznicu da gradi"... Kapital se mora uzeti na strani, a "ona drava, koja nam pozajmi novca da gradimo eljeznicu, ona e drati nau zemlju uvek u nekoj zavisnosti i nee nam dozvoliti da se oslobodimo i da preduzmemo osloboenje narodno, samo zato to e se bojati da joj kapitali ne propadnu, koje je u nau eljeznicu uloila"... Stenografske beleke Narodne skuptine za 1874/75, II, s. 1857. 41 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1095. 42 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1188-1190. 43 "Ja pozorite", govorio je Adam Bogosavljevi, "smatram kao jednu ustanovu bogataku i gospodsku, u kojoj gospoda i bogatai, ne znajui ta e i kako e od obesti, provode svoje zaludno vreme i nalaze sebi zabave. Ne priznajem da je pozorite kola morala, jer vidim da u velikim varoima gde ima pozorita tu ima najvie nepotenja. Tu najvie sede gospoda i bogatai, koji nemaju ta da rade, zato sam da se tu pomo pozoritu ne daje, nego neka ga pomae optina beogrdska, od koga se neposredno i koristi, ako ima neke koristi". Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1195.
40

Adam Bogosavljevi, koji nisu bili ni neuki ljudi iz naroda, ni samo seljaki demagozi, ve inteligenti iz jezgra pokreta Svetozara Markovia, o zapadnim formama govorili su kao o okovima.44 U istom duhu pisalo se u poslednjem Markovievom listu jo za njegova ivota. Sve dravne ustanove u Srbiji viene su "kao kopija stranih ustanova", koje su upravo zato "daleko od toga da namiruju potrebe narodne".45 Tako se, na istom mestu, tumaio i Svetozar Markovi neposredno posle svoje smrti. Naela koja je on propovedao i u amanet ostavio nisu "prekalemak ili odjek gole klike iz zapadnih drava", ve su "potrefljene u srce narodno", i izazvalo ih je "samo poznavanje nasunih potreba naroda".46 List Osloboenje, a kasnije Staro Osloboenje, davali su veliki publicitet opoziciji. Objavljivane su stenografske beleke Narodne skuptine, kao i svi govori i interpelacije opozicionih poslanika. Posebna panja posveivana je odjeku koji je njihov rad imao u narodu. Sa viestrukim ciljem objavljivani su pozdravi i poruke Adamu Bogosavljeviu, Miliji Milovanoviu i njihovim drugovima. Najpre, da bi se pokazalo da iza njih stoji "ceo narod", da je s njima "opti glas srpstva".47 Zatim, da bi se narodni poslanici obavezali na vernost narodu. Tako su birai u "Otvorenom pismu Miliji Milovanoviu" pisali: "ako si rad, da te narod, kao i do sad, kad se sa skuptine vrati, u svoja nedra s bratskom ljubavlju i zagrljajem doeka i primi ti se pokai dostojan toga, tvojim buduim radom, kao to si to i na zimunjoj skuptini osvetlao, inae, boga mi, nema se kod koga vraati".48 Najzad, da opozicija postane "budiljka narodne svesti i vee zauzimljivosti za opte stvari".49 Svaki od ovih ciljeva, a naroito poslednji, je ostvaren. Opozicija je ne samo izrasla u "znatnu silu" u Narodnoj skuptini, nego je preko nje legitimisano postojanje politike stranke i ubrzavano njeno formalno organizovanje. "Ako narodni poslanici", pisalo je Staro Osloboenje, "ele da narod zaista vidi kakve asne od njihovog rada, a ne samo oni od naroda, tada je ve vreme da
Stenografske beleke Narodne skuptine za 1875/76, II, s. 1551. "Narodna pitanja", Osloboenje, br. 11, 24. januara 1875. 46 "Svetozar Markovi", Isto, br. 33, 16. marta 1875. 47 "Urednitvu Osloboenja", Osloboenje, br. 25. 26. februara 1875; "Poslanicima narodne skuptine: Adamu Bogosavljeviu, Miliji Milovanoviu, Jevremu Grujiu, Kujundiu i ostalim jednomiljenicima", Isto, br. 31. 12. marta 1875. 48 "Otvoreno pismo Miliji Milovanoviu, poslaniku za srez temniski", Staro Osloboenje, br. 51, 8. decembra 1875. 49 Kragujevac, 23. Decembra, Isto, br. 58, 24. decembra 1875.
45 44
108
109
Latinka Perovi
udrue svoje snage, da postanu umno silni, da tom umnom snagom zadobiju mo, koja poduprta snagom naroda moe stvoriti tako drutveno stanje, u kome e sav narod biti srean... A takvu e silu dobiti samo ako se udrue, ako koncentriu svoju snagu i rade po izvesnom pravcu i naelu".50 Organizovanje narodne partije znailo je poetak borbe za njenu prevlast u Narodnoj skuptini, odnosno za unutranji preobraaj u duhu naela koja je formulisao Svetozar Markovi. Napetost stvorena u zemlji tokom 1875. i 1876. godine bila je za kneza Milana i vladu tea od rata. Za markovievce rat je bio nain da se ostvari jedinstvo unutranjeg i spoljnjeg osloboenja. Uoi rata 1876. godine, pristalice Svetozara Markovia su, sa stranica Starog Osloboenja, poruivale: "Unutranji preobraaj najprea je potreba naroda u Srbiji, a rat s Turskom i ujedinjenje sa ostalim delovima srpstva samo mogu pomoi da se taj preobraaj to pre i to potpunije izvri s toga Srbija treba da ratuje".51 Na izborima u oktobru 1878. godine, prvim posle ratova 1876. i 1877/78. godine, opozicija je ojaana izborom Nikole Paia za narodnog poslanika. Pai je odmah prihvaen kao prvi meu opozicionim poslanicima, jer je imao ugled Markovievog naslednika u politikoj organizaciji. Personalni sastav i programska orijentacija opozicije ostali su nepromenjeni. Samo je borba za narodnu dravu, nasuprot dravi po uzoru na zapadne drave, i otpor institucijama koje su smatrane tuinskim (eleznica, banka, stajaa vojska, posredna poreza, dvodomni skuptinski sistem) postala dramatinija. Spoljnopolitika orijentacija Srbije na Austrougarsku posle Berlinskog kongresa bila je, prema opoziciji, smrtna opasnost za nacionalno ujedinjenje srpskog naroda, ali i za njegov unutranji preobraaj u duhu naela koja je utemeljio Svetozar Markovi. Adam Bogosavljevi je sa tih naela skinuo teorijsku auru i liio ih Markovievog altruizma. Ali nije izneverio njihovu sutinu. On se ne javlja nezavisno od velikog politikog pokreta koji je Markovi zaeo ve pripada samom jezgru toga pokreta. Zato se oni jedan bez drugog, ne mogu ni razumeti.
8. Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia: postavljanje organizacije Narodne radikalne stranke
Ustaj seljo, ustaj rode, Da se brani od gospode... Jedna vrsta srpske "Marseljeze" sedamdsetih godina XIX veka
Prva politika partija u Srbiji, Narodna radikalna stranka, osnovana je 1881. godine, samo etiri godine posle emberlenove Nacionalne federacije u Velikoj Britaniji (1877)1. Organizatori Narodne radikalne stranke smatrali su da njena istorija poinje mnogo ranije, to jest: od 1868. godine, kada je dolo do rascepa Ujedinjene omladine srpske na, uslovo reeno, socijaliste i liberale, i kritike Ustava iz 1868. godine, prvog nacionalnog ustava, koji je bio plod saveza Namesnitva posle ubistva kneza Mihaila i liberala.2 Utemeljivaima Narodne radikalne stranke smatrani su, kao to je reeno, podjednako i Svetozar Markovi i Adam Bogosavljevi, a obojica su umrli pre njenog formalnog organizovanja. Markovi je bio rodonaelnik ideje socijalizma u Srbiji. Bogosavljevi, narodni poslanik od 1874. godine, predvodio je u Narodnoj skuptini malobrojnu u poetku samo dva poslanika, ali tvrdu opoziciju, koja je bila nukleus Narodne radikalne stranke.
Vid. Dubravka Stojanovi, "Ulje na vodi. Politika i drutvo u modernoj istoriji Srbije", Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004... 2 Vid. Latinka Perovi, "Nikola Pai i Radikalna stranka pre njenog formalnog organizovanja". Nikola Pai. ivot i delo. Zbornik radova. Beograd, 1997.
1
"Radikalna partija u skuptini treba da se organizuje", Staro Osloboenje, br. 36, 7. novembra 1876. 51 Kragujevac, 2. Septembra, Staro Osloboenje, br. 7, 3. septembra 1875.
50
110
111
Latinka Perovi
I o Svetozaru Markoviu3 i o Adamu Bogosavljeviu4 pisalo se mnogo. Istoriari su, uglavnom, sledili rano postavljenu emu o uticaju.5 Prema toj emi, treba da je, pretrpevi uticaj Svetozara Markovia, Adam Bogosavljevi redukovao njegove socijalne i politike ideje, i tako omoguio da one iroko prodru u seljaku masu, koja je za obojicu bila isto to i srpski narod. Meutim, istorija njihovog meusobnog odnosa nije tako jednostavna. Ustvari, Svetozar Markovi u svojim listovima, a Adam Bogosavljevi u Narodnoj skuptini istovremeno su konstituisali jednu ideologiju, ideologiju narodne drave.6 Ali, ta ideologija je nadivela ne samo svoje tvorce nego i istorijsko vreme koje je neposredno reflektovala. Markovievu ideju narodne drave batinile su generacije inteligencije u Srbiji, iz ijih redova su poticali inspiratori i organizatori politikih stranaka. To je imalo odluujui uticaj na programsku orijentaciju stranaka, na karakter politike i politiku kulturu. Jedinstvo oko ideje narodne drave predstavljalo je pretnju svakom odstupanju od pomenute ideje. Podele su nastajale samo na pitanju koja e stranka doslednije ostvariti ideju narodne drave, to jest, na pitanju vlasti. Bogosavljevieve predloge u Narodnoj skuptini, kojima se on suprotstavljao svakoj institucionalizaciji drave, to jest podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, to se manifestovalo u zahtevu za unitenje birokratskog sistema, odnosno za degradiranje i ukidanje inovnitva, a za uspostavljanje narodne samouprave, odnosno drave po meri seljaka,7 esto su podravali i liberalni i konzervativni poslanici.

Radniki pokret u Srbiji je u Svetozaru Markoviu i Adamu Bogosavljeviu takoe video svoje pretee.8 Za istoriografsku interpretaciju ideologije narodne drave, koja je izvorno reflektovala Srbiju na granici izmeu predmoderne i moderne drave i drutva, nije, meutim, dovoljna samo distanca u smislu protoka odreenog vremena. Potreban je i razvitak, stvarna promena, koja tek omoguuje novu perspektivu u odnosu na pomenutu ideologiju. Ako u proteklom vremenu nema unutranje dinamike, ako nema razvitka, distanca je neizbeno samo hronoloka. Drugim reima, ako ne uoava da pred sobom nema dovrenu pojavu ve proces dugog trajanja, istoriar, uz sav trud koji ulae, ne moe da uspostavi istorijsku distancu. U tom sluaju, on ideologiju narodne drave ne tumai nego nesvesno reprodukuje, i to u onoj meri u kojoj ona i dalje ivi. Bez celine, koju ine ivot i rad Adama Bogosavljevia, kao i okolnosti pod kojima je on umro, ne mogu se razumeti ni neke vane pojedinosti: zato je uopte jedna smrt i posebno ba smrt Adama Bogosavljevia iskoriena za organizovanje Narodne radikalne stranke i zato ni kasnije nije prestala da se koristi u borbi radikala protiv liberala? Zato to je namera bila uvek ista: ne samo diskreditovati liberale, da bi se oni oslabili kao politiki protivnici ve podstai mrnju prema njima, da bi lake bili uniteni. Jer, onaj ko je skrivio smrt jednog od idejnih roditelja Narodne radikalne stranke je njen neprijatelj, odnosno neprijatelj naroda. Osnove ovog miljenja treba traiti, pored ostalog, i u idejama koje je zastupao Adam Bogosavljevi. a. IZVORITA LEGENDI O ADAMU BOGOSAVLJEVIU
Vid. Latinka Perovi, "Literatura o Svetozaru Markoviu", Srpski socijalisti 19. veka... knj. 2. 4 Milan . Milievi, Pomenik. Dodatak, Beograd, 1888; Veleb, Iz ivota Adama Bogosavljevia, "Odjek", Beograd, 1909, br. 139; ivan ivanovi, Politika istorija, II, Beograd, 1924; Fedor Niki, Lokalna samouprava u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd, 1927; Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I, Beograd, 1934; Milan Kosti, Oni koji su bili osnivai nae demokratije Adam Bogosavljevi, ovek i politiar. "Samouprava", Beograd, 1936, br. 44; Dragoslav Jankovi, Jedan svetionik iz nae politike prolosti, vo seljaka Adam Bogosavljevi, "Napred", Beograd, 1940, br. 49, 50; Isti, Adam Bogosavljevi, Radio univerzitet, Beograd, 1951, sv. I; Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi, "Rad", Beograd, 1972. Drugo izdanje Slubeni list SRJ, Beograd, 1998. 5 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I... 6 Vid. u ovoj knjizi: "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine". 7 Vid. Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I... s. 396.
Oko imena Adama Bogosavljevia ispredene su nekolike legende, koje su nastavile da se odravaju uprkos istorijskim saznanjima, paralelno sa njima.
8 List "Zanatliski Savez", organ Srpskog zanatlijsko-radnikog saveza, koji je poeo da izlazi 1892. godine, imao je iznad svog naslova natpis: Slava neumrlim borcima Svetozaru Markoviu, Adamu Bogosavljeviu... Na zemaljskoj skuptini u prvom redovnom sazivu, 25. jula 1893, Savezni odbor Srpskog zanatlijsko-radnikog saveza predloio je da se Svetozaru Markoviu i Adamu Bogosavljeviu podigne spomenik u vidu zanatlijskog doma. Vid. Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi. Drugo izdanje... Ovo izdanje je citirano nadalje.
112
113
Latinka Perovi
Adam Bogosavljevi je roen 1843. godine u Koprivnici, tadanji okrug krajinski, u za to vreme bogatoj porodici. Posle osnovne kole u Koprivnici, u Beogradu je zavrio Trgovaku kolu i gimnaziju. Na Filozofski fakultet Velike kole upisao se 1864. godine. Ne poloivi zavrne ispite, koji su spadali u lake, vratio se na selo. Ovaj biografski podatak je rodno mesto prve legende o Adamu Bogosavljeviu. Sve do vrlo akribine studije Rastislava V. Petrovia (1972), smatralo se da je Adam Bogosavljevi od zavrnih ispita odustao, da ne bi doao u iskuenje da stupi u dravnu slubu. Bogosavljevi je bio prvi narodnjak u Srbiji u znaenju koje je taj pojam imao u Rusiji, to jest: obrazovan ovek koji odlazi u narod, da bi ga prosveivao i organizovao protiv birokratske drave, a za narodnu dravu. Istraivanja su, meutim, pokazala da Bogosavljevi na zavrne ispite nije izaao iz privatnih, a ne iz naelnih razloga.9 Kao i da je dravnu slubu traio, ali je nije dobio. Kompetovao je za mesto uitelja u Koprivnici (1867) i mesto profesora u Zajearu (1869).10 Tek kad ni ovoj drugoj molbi nije udovoljeno, Bogosavljevi se vratio na selo. Legenda je nastala da bi se "ovaj karakteristini detalj iz ivota Adama Bogosavljevia uskladio sa njegovim kasnijim antibirokratskim nazorima".11 Posle oeve smrti (1869), preuzeo je upravljanje porodinim imanjem. Ali, ak ni napredna zemljoradnja nije bila njegova jedina ambicija. Postao je redovni lan Drutva za poljsku privredu, koje je osnovano u Beogradu poetkom 1869. godine i saraivao u njegovom listu Teak, koji je ubrzo poeo da izlazi. U Koprivnici je osnovao teako drutvo. Izabran za predsednika optine, ostao je na tom mestu do kraja ivota. U lanku "Glas sa sela", koji je poetkom 1873. godine objavio u listu Istok, kao ovek iz naroda, govori o nepomirljivom odnosu izmeu seljaka i inovnika. Zbog ugleda koji je stekao meu seljacima, Adam Bogosavljevi je na izborima 1874. godine prvi put izabran za narodnog poslanika. U Narodnoj skuptini, i dok nije bilo politikih partija, zajedno sa poslanicima iz naroda (Ranko Tajsi, Dimitrije Kati, Milija Milovanovi, Milo Glii), Adam Bogosavljevi je bio u otroj opoziciji vladavini liberala.

Ve poznat po svom radu u Koprivnici i po saradnji u listovima, Adam Bogosavljevi je izabran za jednog od skuptinskih sekretara i za lana odbora za Adresu. Ovaj drugi izbor moe se oznaiti kao poetak nove politike orijentacije u Narodnoj skuptini, u ijem je jezgru zahtev Adama Bogosavljevia i drugova "da se birokratski sistem u naoj zemlji uniti, tj. da se uniti inovnika vlada".12 Nastojanje vlasti da suzbije rad Adama Bogosavljevi bilo je srazmerno rastu njegove popularnosti. Da bi spreila njegov ponovni izbor za narodnog poslanika na izborima 1875. godine, vlast ga je dala uhapsiti. To je dovelo do nemira u Krajini.13 Seljaci su provalili u zatvor, oslobodili Bogosavljevia i ponovo izabrali za narodnog poslanika. U novoj Skuptini, opozicija je bila ojaana izborom Jevrema Markovia, brata Svetozara Markovia, za narodnog poslanika. Zajedno sa njim, Adam Bogosavljevi je podneo ve pominjani predlog, o preustrojstvu dravne uprave "prema naim drutvenim i ekonomnim potrebama, a u duhu naeg naroda". Slobodan Jovanovi je ukazivao i na naivnost ovog predloga. Ali, ta naivnost nije karakteristina samo za doba odrastanja, i zato i nije bezazlena. Sredina ideja ovog predloga, ideja o narodnoj dravi, temelji se na shvatanju o nepomirljivosti interesa seljaka i drugih drutvenih slojeva, pre svega inovnika. To shvatanje odreuje i odnos prema svakom elementu drutva ponaosob, prema: obrazovanju, umetnosti, diplomatiji, vojsci, crkvi, varoima. Ideja narodne, seljake drave nije samo konstanta svih predloga skuptinske opozicije pre pojave politikih stranaka ve i fundamentalno programsko naelo prve politike stranke u Srbije, Narodne radikalne stranke, koja je iz ove opozicije i nastala. U Skuptini, koja se sastala posle izbora 1875. godine, Adam Bogosavljevi je bio izabran za jednog od etiri skuptinska sekretara. Kao takav, on je uao u odbor za Adresu. Zbog ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine, ovaj odbor radio je u tajnosti. Odbor za Adresu imao je da odgovori na dva pitanja: da li da Srbija uva svoje granice i ne pomae ustanicima, ili da ustanicima pomae bez obzira i na rat kao moguu posledicu. Adam Bogosavljevi je u poetku bio meu onima koji su bili protiv pruanja pomoi ustanicima.14 To je rodno mesto druge legende koja je stvorena oko imena Adama Bogosavljevia. Budui da je vlada bila za
12 13
Vid. Prilog 2 u: Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 170. Vid. Prilog 1, 2, 3 u: Isto, s. 169, 170. 11 Isto, s. 25.
10
Stenografske beleke o sednicama Narodne skuptine 1874/75, s. 162. Vid. Pera Velimirovi, Seljaki pokret u Krajini 1875, Beograd, 1882. 14 Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 82.
114
115
Latinka Perovi
rat, a knez protiv rata, od odluujueg znaaja je bilo ko e pridobiti Skuptinu. Glavna borba voena je u skuptinskom odboru za Adresu. U ovom odboru dolo je do podele: na veinu koja je bila za rat i dve manjine jednu koja je bila protiv rata i drugu koja je uslovno bila za rat. Predvoena Adamom Bogosavljeviem, ova druga manjina zahtevala je da, za sluaj rata, Narodna skuptina ili jedan njen deo (Skuptinski odbor) ostane na okupu i kontrolie vladu, ne bi li je prisilila da istoremeno radi i na unutranjem osloboenju, to jest na preustrojstvu drave u duhu naroda. Svaka legenda, pa i ova legenda o Adamu Bogosavljeviu, ima konkretan povod. Tako su, svako na svoj nain, i liberali i radikali, politiki upotrebljavali uslovnu podrku Adama Bogosavljevia ratu. Predsednik vlade Jovan Risti, odgovarajui na interpelaciju Adama Bogosavljevia o ponaanju policije u novoosloboenim krajevima, obratio se ovome reima: "Vi niste nita zaloili za osloboenje ove nae brae, a onda nam savetujete, kako treba da ih prigrlimo. Vi nam te savete dajete za brau, za koju, kad se otpoinjalo veliko delo osloboenja, niste hteli da glasate. Ja odbijam ovakav savet od g. Adama".15 Posle smrti Adama Bogosavljevia, reagujui na inicijativu Nikole Paia da se prikuplja pomo za njegovu porodicu, pirotski poslanik Ceka Kosti javno je rekao da je Bogosavljevi u vezi sa ratom 1876. godine izjavio: "Da njegova njiva nee biti vea ni kesa dublja ako se Srbija proiri".16 Ovo isto, samo malo drukije, ponovio je, znatno kasnije, Jovan Risti: "Ako Srbija bude vea, moja njiva nee biti vea i kesa punija".17 Osporavajui autentinost pomenute izjave, radikali su insistirali na uslovu koji je Adam Bogosavljevi postavljao: kontroli vlade od strane Narodne skuptine ili jednog njenog odbora. Tako je zamagljen stav Adama Bogosavljevia prema ratu. Stojan Proti se poduhvatio da stvar izvede na istinu.18 U tom cilju, konsultovao je savremenike, meu kojima i Nikolu Krupeevia, narodnog poslanika koji je pripadao manjini skuptiskog odbora na ijem je elu bio Adam Bogosavljevi.
15 16

U svom pismu, koje je objavio Stojan Proti, Nikola Krupeevi kae: "Na skuptini u Kragujevcu 1875. godine u odboru 35-ce koji je bio tajan, lanovima odbora stavljeno je bilo pitanje: Hoe li narod rat? Adam je odgovorio: 'Nee'. Ja sam pak odgovorio ovim reima: Moja smederevska Jasenica nee rat. Narod obino nee rat jer ne vidi da e mu njiva biti vea ni kesa tea. Ne znam zato su posle [pripisivali] pokojnom Adamu da je on to za sebe rekao. U istini je bilo kao to rekoh. Adam nije iv, ali treba istai ono to je istina".19 Slaui injenice o stavu Adama Bogosavljevia prema ratu, Rastislav V. Petrovi se zaustavio na navodu Nikole Krupeevia, uzimajui da je on taan.20 Poto je prihvaen njegov uslov da se formira Skuptinski odbor, Adam Bogosavljevi je glasao za pomo ustanicima a time i za rat. U Odboru od 17 poslanika, na elu sa Jevremom Markoviem, Adam Bogosavljevi je nastavio da trai smanjenje inovnikih plata i penzija. Da bi se inovnici izjednaili sa vojnicima na frontu, traio je ak i ukidanje njihovih plata i penzija. U ratu 1877. godine, koji je, zajedno sa Rusijom, Srbija vodila protiv Turske, Adam Bogosavljevi je bio upravnik vojnog magacina, to je odgovaralo inu pukovnika. Kasnije je osloboen zbog bolesti. Znaci jektike bili su vidljivi i u Narodnoj skuptini: ne samo grozniavost u radu ve i kaalj i usporen govor. U pustoenjima koje je rat nainio u Istonoj Srbiji, izgorela je kua Adama Bogosavljevia i izbegla njegova porodica. Zajedno sa stricem, on je iz optinskog koa u selu Duboane, uzeo 300 oka kukuruza. Policija je protiv njega za ovo delo podnela prijavu jo 1876. godine, ali ga u toku rata nije hapsila. Na izborima od 8. februara 1877. godine, Adam Bogosavljevi je ponovo izabran za narodnog poslanika. To se ponovilo i na izborima koji su odrani 29. oktobra 1878. godine. Izborom Nikole Paia za narodnog poslanika, skuptinska opozicija bila je ojaana. Jedan od najbliih saradnika Svetozara Markovia, ovek organizacije meu srpskim studentima u Cirihu, Nikola Pai je odmah stao na elo skuptinske opozicije dajui joj organizacionu vrstinu i ideoloku odreenost.21
19 20
Stenografske beleke Narodne skuptine za 1878, s. 721. Ceka Kosti, "Odgovor na otvoreno pismo g. Nikoli Paiu", Istok, Beograd, 3. VIII 1880. 17 Jovan Risti, Jo malo svetlosti o naim poslednjim ratovima za osloboenje i nezavisnost od 1876. do 1878, Beograd, 1898, s. 1. 18 Stojan Proti, Odjekovi listii, I, Beograd, 1898.
Isto, s. 16-24. Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 149. 21 Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1. U opoziciji. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997.
116
117
Latinka Perovi
Odbor za verifikaciju mandata naao je da je prilikom izbora 12 poslanika bilo "neurednosti". Zatraeno je da se za njihova mesta ponove izbori: Meutim, Adam Bogosavljevi i Nikola Pai, koji su bili meu ovom dvanaestoricom poslanika, izabrani su i na ponovljenim izborima. Opozicija je, kroz svoj predlog Adrese, zahtevala uvoenje narodne samouprave, to je, izmeu ostalog znailo i pravo Narodne skuptine da bira inovnike. Da bi suzbila ovu opoziciju, liberalna vlada je aktivirala policijsku prijavu protiv Adama Bogosavljevia zbog uzimanja krae kukuruza iz optinskog koa. I dok se u Narodnoj skuptini raspravljalo o mandatima opoziconih poslanika, policija je izvrila promenu mesta boravka Adama Bogosavljevia: umesto Koprivnica Jelanica. Kao obrazloenje posluila je injenica da je Bogosavljevi novu kuu sagradio na granici ova dva sela. Pouena iskustvom iz 1875. godine, policija je elela da izbegne njegovo hapenje u Koprivnici. Adam Bogosavljevi je uhapen 17. marta 1880. godine u Zajearu. Bio je pritvoren u kancelariji sreskog naelnika, "gde je imao na raspolaganju duek, jorgan i jednog momka koji je celu no zagrevao sobu".22 U toku noi, Bogosavljeviu je pozlilo. Lekar koji ga je pregledao konstatovao je obostrano zapaljenje plua. Bogosavljevi je odmah prebaen u bolnicu u Zajearu, gde je, okruen negom lanova porodice, 19. marta 1880. godine i umro. To je rodno mesto legende koja je o njemu najdue trajala. Nju su stvorili i dalje prenosili zagovornici ideja Adama Bogosavljevia u kojima su se ogledale jedna faza i jedno stanje u narodu i u zemlji. Radikalna opozicija je odmah za smrt Adama Bogosavljevia optuila liberalnu vladu. Glas da ga je ona dala otrovati, i tako se reiti svog najveeg protivnika u Narodnoj skuptini brzo se irio, i duh se vie nije mogao vratiai u bocu. Vlada i dravni organi inili su sve da se ustanove okolnosti pod kojima je Bogosavljevi umro, ali se nisu mogli odbraniti od toga da je samo hapenje bilo politiki motivisano. Koristei ovu injenicu, opozicija je bila slobodna da tvrdi da je narodni tribun i uhapen zato, da bi bio ubijen. Legenda o nasilnoj smrti Adama Bogosavljevia trovanjem i najdue se odrala. Graenje i razgraivanje legende o smrti Adama Bogosavljevia nalo se u prvom planu, a njegove ideje u drugom. Ovaj redosled prvi je
22

naruio Slobodan Jovanovi, ali on je zadugo ostao i jedini. U njegovom tumaenju Adama Bogosavljevia dve su injenice od posebne vanosti: pojava Svetozara Markovia i istorijska faza u razvoju srpske drave. One su, dakako, povezane. b. NARODNA VS SELJAKA DRAVA Posle kolovanja u Rusiji i u vajcarskoj, Svetozar Markovi se u Srbiju vratio sa socijalistikim idejama. Zajedno sa grupom istomiljenika pokretao je jedan list za drugim: Radnik", Javnost, Glas javnosti, Osloboenje. Posle njegove prerane smrti (1875), neposredno posle zatvorske kazne u Poarevcu zbog tamparske krivice, njegovi istomiljenici su odmah pokrenuli list Staro osloboenje. Taj njihov rad prekinule su sankcije (zabrana lista i sudski proces) zbog demonstracija radnika i aka u Kragujevcu u februaru 1876. godine, koje su odrane pod parolom: Samouprava! Posle srpsko-turskog rata, da bi izbegli zatvorske kazne na koje su bili osueni zbog kragujevakih demonstracija, emigrirali su u Ugarsku, u Novi Sad, gde su, odravajui veze sa istomiljenicima u Srbiji, izdavali asopis Straa. Markovievi listovi, naroito Osloboenje, kao i oni listovi koji su ostali na tragu njegovih ideja, kao Staro osloboenje, davali su veliki publicitet skuptinskoj opoziciji. To je bilo delovanje u istom pravcu. Opozicioni rad Adama Bogosavljevia, koji je i sam delovao iz naroda, meu narodnim poslanicima koji su se posle skuptinskih zasedanja vraali u narod, nailazio je na iri odjek i doprinosio politizaciji seljakih masa. Bez Adama Bogosavljevia, smatrao je Slobodan Jovanovi, uticaj Svetozara Markovia ne bi bio veliki. Jer, ideologiju narodne drave, iji je prototip zadruga, utemeljio je Markovi, ali ju je, koristei Narodnu skuptinu, u redukovanoj formi, posredovao Bogosavljevi: "Vezan za zemlju, morao je biti vezan za narod i za njegove potrebe".23 Slobodan Jovanovi je precizno postavio okvir u kome se odigravala drutvena drama Srbije druge polovine XIX veka: "Na privredni razvitak iao je sa primitivnom sporou; potrebe dravne organizacije razvijale su se brzinom moderne evropske drave".24 Te potrebe mogle su biti
23
Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 132.
24
Isto, s. 132. Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I... s. 398.
118
119
Latinka Perovi
zadovoljene samo na dva naina: vlastitim izvorima i stranim kapitalom. Ideologija narodne drave iskljuivala je i jedan i drugi nain. Nova optereenja siromanog seljakog naroda, o emu se u Narodnoj skuptini govorilo i pre pojave radikalne opozicije u njoj,25 znaila su dalje osiromaenje naroda. Srbija se, meutim, oseala slabom i za otvaranje prema stranom kapitalu. Godinu dana pre nego to e biti ubijen, knez Mihailo treba da je rekao, da e u zemlji za 20-25 godina nadvladati stranci, "jer se Srbi sa njima nee moi boriti ni imanjem, ni vetinom, ni znanjem, ni drugim prilikama".26 To je izazivalo strah, da e od srpskog naroda nastati neki drugi narod, koji e Srbiju udaljiti od zavetnog cilja: osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda.27 Na ovim osnovama nastaje dravnosocijalistika formula: srbizam = socijalizam. Odnosno, ideologija narodne drave kao velike zadruge, koja organizuje proizvodnju i obezbeuje pravednu raspodelu. Njen politiki izraz je narodna samouprava. I za Svetozara Markovia i za Adama Bogosavljevia prioritet ima pitanje o hlebu. Sa pozicija jednakosti u siromatvu, Bogosavljevi je vodio borbu protiv inovniika, bez kojih se moderna drava ne moe ni zamisliti. Ali i protiv svakog raslojavanja srpskog naroda i protiv svega to u taj narod unosi razlike. Tako je opozicija, koju su posle sticanja dravne nezavisnoti predvodili Adam Bogosavljevi i Nikola Pai, bila ne samo protiv gradnje eleznike pruge nego i protiv zakona o narodnom zdravlju.28 Zbog konsekvenci koje su iz Berlinskog ugovora proizlazile za unutranji ivot Srbije, skuptinska opozicija je odbacivala i sam Berlinski ugovor iako je on sadrao uslove za sticanje dravne nezavisnosti.
"Govorei o narodu, vredno je da navedem to mi ree sekretar (Skuptine . L.P.) da kazuje neki poslanik iz Ivanjice o stanju naroda u Uikom okruju; 'Znate li, veli on, brao, gde mi ivimo? Srce oveka bole, kad ue, ne u kuu nego u prljavu kolebu, pa vidi u jednom budaku u slami decu kao praie, pa i gore no to su praii u drugom svetu; i kad domaica ne moe da izie pred oveka strana, to nema na njoj odela, nego, s oprotenjem nekom krpom (pokazujui rukom meu noge za znak, da hoe da kae: pokriva svoje sramno telo). Zaista to je strahovita sirotinja. Ko bi rekao da nam je ovako stanje... S tako siromanim narodom ne da se nita poeti. Domain koji nije kadar decu oveiju odnegovati i domaica koja od sirotinje ide gola, naga, to nisu elementi za dravni ivot". Nikola Kristi, Dnevnik. Javni ivot, I. Priredio Milo Jagodi, Beograd, 2005, s. 71. 26 Vid. o ovome, npr., Dragia Stanojevi i Dimitrije Ceni u: Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 1, Beograd, 1985; Ista, Dimitrije Mita Ceni u: Dimitrije Mita Ceni, Izabrani spisi, 1, Beograd, 1988. 27 Isto, s. 297. 28 Vid. u ovoj knjizi: "Zdravlje naroda".
25

Borba koju je u Narodnoj skuptini vodio Adam Bogosavljevi imala je, kako je primetio jo Slobodan Jovanovi, karakteristike klasne borbe, a njegov jezik bio je natopljen netrpeljivou i mrnjom prema politikom protivniku koji je bio olien u vladi i njenim poslanicima. Sam Bogosavljevi nije bio siromaan ovek. U nameri da istaknu njegovu radinost, njegovi politiki prijatelji su, povodom njegove smrti, pisali: "stekao je sebi prilino imustvo". Nije, oito, bio ni nepreduzimljiv: posle rata u kome je izgubio imovinu, "kroz cele dve godine, sagradio je sebi ponovo kuu" isticali su prijatelji i ljutili se to je optuivan da je kuu podigao "na tuem ataru".29 Ova strana stvari nije istraivana, da se ne bi ugrozila legenda, odnosno interes prvaka stranke koji su ga nadiveli. Narodni poslanici i kroz decenije, Nikola Pai, Milija Milovanovi, prota Milan uri poistovetili su partijski interes sa interesom naroda, i politiki opstajali na njegovom siromatvu i zaostalosti. Skuptinska opozicija je samu sebe nazivala radikalnom partijom, a tako su je videli i knez, vlada i vladini poslanici. Smrt svog predvodnika, koji je umro u zatvoru, a bio poznat, i pri tom mlad, ona je politiki upotrebila, da ubrza svoje formalno organizovanje i istovremeno da svom politikom protivniku, liberalima, nanese trajnu tetu. c. POLITIKI CILJEVI NEKROFILSKE KAMPANJE RADIKALA U vreme smrti Adama Bogosavljevia, radikali, ranije socijalisti, nisu imali svoje glasilo. Delovali su preko lista Videlo, koji su, u januaru 1880. godine, pokrenuli mladokonzervativci, kasnije naprednjaci. Neposredni cilj lista bio je obaranje liberalne vlade Jovana Ristia. Dugoroni cilj je bio organizovanje politikih stranaka, jer su se u Srbiji, posle sticanja dravne nezavisnosti, manifestovale razliite orijentacije u pogledu razvoja mlade drave.30 Obaranje vlade je objedinjavalo razne struje, programske orijentacije su ih razdvajale.
Videlo, 30. mart 1880. U uvodniku lista stajalo je: "U nezavisnoj Srbiji nema nezavisnog lista politikog. Ogroman prekor. Al' to je jo tetnije i protivrenije: u nezavisnoj Srbiji nema ne samo nezavisnog politikog lista, nego nema ni jedne prave politike stranke, koja bi po odreenim naelima javno radila". Videlo, 1. januar 1880.
30
29
120
121
Latinka Perovi
Koristei Videlo, ali i ne identifikujui se sa njegovim pokretaima, Nikola Pai je pripremao organizovanje Narodne radikalne stranke. Smrt Adama Bogosavljevia dala je tim pripremama ubrzanje i postala je svojevrstan zaklon za njih. Telegramom iz Zajeara, rodnog mesta Nikole Paia, u kome je on biran za narodnog poslanika, itaoci Videla obaveteni su: "Adam Bogosavljevi, vrli borac za narodna prava, danas u dva sahata preminuo je. Bolestan stavljen u pritvor kod ovdanje vlasti 17, jue na lekarsku svedodbu sproveden u bolnicu, a danas je umro. Opirnije docnije."31 Upotreba smrti Adama Bogosavljevia vrena je tako, da psiholoki efekat smrti stalno raste. Najpre su Naelni Adamovi prijatelji, u tekstu pod naslovom "Adam Bogosavljevi vrsni borac za narodna prava mrtav je", otvorili pitanje motiva zbog kojih je on stavljen u pritvor: "udesan pojav! Adam, narodni poslanik kroz toliko godina, stavlja se u pritvor. Ili je to odgovor tolikom poverenju narodnom? Da li je Adam doista uinio prestup za koji je morao doi u aps? A ako je, koji je to vrilac zakona koji smede zatvarati bolesna oveka? Ili je Adam odveden zdrav? Pa ta da mislimo o toj smrti njegovoj?"32 Raunalo se sa emocijama. Oni koji su ih hteli izazvati kod drugih, morali su izgledati i sami pogoeni: "U ruci pero dre, u grudima se srce stee usne su ladne, nemaju rei".33 Gubitak je bio srazmeran znaaju: "Adam je dakle umr'o! Slomilo se od Krajine krilo".34 Tada se i stvara harizma Adama Bogosavljevia: "Po svrenoj koli, on je zbacio sa sebe sve varoke krpe koje mu neprirodno izgledahu, i navukao suknenice koje ni do groba nije izneverio. Gunjac i opanak behu mu najmilija odea, ralo i volovi najmilija zarada... on nam je pokazao primer kako se bori za naela i mi emo se starati da naim radom osvedoimo, da dragoceni ivot naeg druga nije propao".35 Sumnja koja je baena s vrha meu pristalice kojima je Srbija ve bila "premreena", morala je ostati nedoreena: "Za sada neka izostane

pisanje ta se govori o smrti Adama Bogosavljevia. Skoro e biti prilike da se iznese na javnost sve".36 Najzad, sumnja je sadrala i pretnju: "Drugovi i prijatelji e postaviti povie pitanja... i traiti odgovora".37 Brzo i iroko reagovanje na smrt Adama Bogosavljevia upuuje na zakljuak o velikoj organizovanosti. Videlu su iz raznih mesta u Srbiji stizali telegrami i oglasi u kojima se alilo za "vrlim borcem za narodna prava",38 "dinim sinom i braniocem slobode mile domovine".39 Iz broja u broj, Videlo je donosilo vesti o parastosima koji su irom zemlje odravani "za pokoj due neprealjenoga Adama Bogosavljevia".40 Odrvanje sumnje podizalo je politiku tenziju. Toga je bila svesna i vlast: muila se kako da se oslobodi lea. Sreski naelnik je molio ministra unutranjih dela da naredi obdukciju. Strahujui od seljaka, naelnik crnorekog okruga nije smeo da prihvati da se obdukcija izvri u Koprivnici. Ministar je naloio da se obdukcija izvri pod nadzorom okruga krajinskog, i formirao trolanu lekarsku komisiju. Porodica je, meutim, odbila obdukciju, tako da je lekarska komisija samo izvrila pregled pokojnika, i konstatovala da je umro prirodnom smru. Sumnja da je Adam Bogosavljevi otrovan nije, meutim, otklonjena: na putu od crkve do groblja, seljaci su zaustavljali sprovod i traili da opipaju pokojnika. Ali, postojao je i politiki interes da se sumnja odri.41 Nikola Pai, koji se u to vreme nalazio u Poarevcu, izrazio je sumnju u lekarsku komisiju. Od ministra unutranjih dela zatraio je da se formira struna komisija, kojoj bi se pridruila i dva lekara koja odrede porodica i prijatelji. Ministar nije pristao da dezavuie lekare, koji su radili pod zakletvom, ali je prihvatio da u komisiju uu i dva lekara koje predloe porodica i Nikola Pai. Tako je, 120 sati posle smrti i 70 sati posle ukopa, ekshumirano telo Adama Bogosavljevia i izvrena obdukcija. Zvanina lekarska komisija podnela je detaljan izvetaj, u kome je utvrdila da je Adam Bogosavljevi umro od obostranog zapaljenja plua.
36
31
Videlo, 21. marta 1880. 32 Isto. 33 Isto. 34 Isto. 35 Isto.
Isto. Isto. 38 Videlo, 21. mart 1880. 39 Videlo, 26. mart 1880. 40 Isto. 41 Vid. Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 133-134, 135-139.
37
122
123
Latinka Perovi
Lekari koje je predloio Nikola Pai (dr Dani i dr Stoji) sloili su se sa ovim izvetajem. Prilikom obdukcije prolivena je tenost iz eluca i creva pokojnika, pa su pomenuta dva lekara zahtevala da se tenost pokupi u stakleni sud i zajedno sa delovima eluca i creva uputi u Ministarstvo unutranjih dela radi hemijske analize. Ministar unutranjih dela izrazio je spremnost da Nikoli Paiu i prijateljima stavi na raspolaganje "estice Adamovog tela" da izvre njihovu hemijsku analizu kad god hoe, ali o svom troku. Nezadovoljan, Pai je traio strunu komisiju sastavljenu od privatnih i slubenih hemiara, apotekara i lekara. Ministar je, meutim, ostao pri svojoj odluci: "estice Adamovog tela", ba kao to je uinjeno sa receptima i lekovima koje je koristio neposredno pre smrti, sve dok Pai privatno ne zatrai da se hemijski analiziraju, uvae se u Ministarstvu. U tom sluaju, izdae mu se od svake estice polovina na njegovu upotrebu, a druga polovina, zapeaeno peatom dravnog hemiara i peatom Nikole Paia, zadrae se u Ministarstvu unutranjih dela dok se ne objavi rezultat privatne analize. E, da bi se, ako bude potrebno, mogla izvriti zvanina kontrolna analiza. Nikoli Paiu nije odgovaralo da se pitanje zatvori. Ova nekrofilska igra vodila se na terenu uzajamnog nepoverenja i obostranih ucena. To je proizvodilo neprijateljstvo, koje je podrazumevalo nestanak jedne od strana u sukobu. Nije bilo ni trunke pijeteta prema pokojniku. On je postao povod za sukob u kome se nisu birala sredstva, a nije se tedela ni njegova porodica. Na kampanju radikala reagovali su liberali,42 odgovorili su opet radikali.43 I dok se pred licem javnosti vodila borba za istinu o uzrocima smrti Adama Bogosavljevia, u pozadini te borbe odvijao se jedan striktno organizacioni rad. Sa devizom: Brza pomo dvojaka pomo, Nikola Pai je inicirao prikupljanje pomoi za porodicu Adama Bogosavljevia.44 A zatim i stvaranje "Fonda Adama Bogosavljevia".45 "Pravila za Adamov fond",46 koja je Pai napisao, ustanovljavala su Glavni odbor, koji je rukovodio
42 43

mesnim odborima. Radom Glavnog odbora rukovodio je Nikola Pai. To je tlocrt organizacije Narodne radikalne stranke koja tek to se nije pojavila. Krajem 1880. godine pala je, posle dvanaest godina, vlada liberala, a ve 6. januara 1881. godine izaao je prvi broj lista Samouprava, kao organ Narodne radikalne stranke. Ali, postojao je strah od povratka liberala na vlast, tako da politika potreba za upotrebom smrti Adama Bogosavljevia nije nestala. Zajedno sa 23 poslanika, Nikola Pai je, 19. maja 1881. godine, u Narodnoj skuptini podneo interpelaciju u kojoj su zahtevali da se formira komisija, koja bi ispitala sve okolnosti u vezi sa smru Adama Bogosavljevia. "On je", kae se za Bogosavljevia u interpelaciji, "bio apen, a narod ga je vadio iz apsa; bio je gonjen; pokuavano je za vreme rata da se okrivi, pa ak i da se za luda oglasi. Ali on je sve to izdrao, nikada se nije pokolebao na tom tekom i opasnom putu... na putu, na kome mu je svaki as pretila opasnost da bude ubijen, uapen i upropaen. On je radio i iveo za narod u optini, u skuptini i svuda".47 Ni ova komisija nije zadovoljila radikale, jer je njihov interes bio da ostane sumnja, kako bi se ne samo neposredno nego definitivno spreio povratak liberala na vlast. Smrt Adama Bogosavljevia ostaje na dnevnom redu, da bi, uvek kad zatreba, mogla da se potegne protiv liberala. Zbog toga je Stojan Ribarac, jedan od prvaka Liberalne stranke, 1891. godine, kada su liberali u Narodnoj skuptini bili neznatna opozicija, podneo interpelaciju zahtevajui da se jednom preiste rauni: "Sa smru Adama Bogosavljevia", rekao je Ribarac, "izvesni politiki spekulanti poeli su praviti politiki kapital, okrivljavajui sa vremena na vreme, a svakad podmuklo i u prilici kad se ima da pribavi korist od toga kapitala, liberalnu stranku za nasilno umorstvo pok. Bogosavljevia. Begalo se od stvarnog oznaavanja onoga, na koga se tobo sumnja za izvrenje tako tekog zloina, jer jedna stranka, kao celina i nije mogla uiniti to delo, ako bi doista postojalo, da Bogosavljevi nije umro od prirodne smrti. Ali se nije nikad propustilo da rekne: 'liberali su otrovali Adama Bogosavljevia'."48 U vreme kad je Stojan Ribarac zahtevao preiavanje rauna, radikali su, posle trijumfalne pobede na izborima 1889. godine, imali apsolutnu veinu ne samo u Narodnoj skuptini nego u svim institucijama drave, koja je zbog tog i smatrana partijskom dravom.
47 48
Istok, br. 44, 1880. Videlo, 4. maj 1880; 30. avgust 1880. 44 Videlo, 30. maj 1880. 45 Videlo, 20. april 1880; 30. maj 1880. 46 Videlo, 23. maj 1880.
Stenografske beleke, 1881, s. 242. Stenografske beleke, 1891, s. 119.
124
125
Latinka Perovi
Skuptinom je predsedavao radikal. Ministar unutranjih dela, koji je povodom Ribareve interpelacije podneo Skuptini sve dokumente relevantne za ocenu smrti Adama Bogosavljevia, takoe je bio radikal. U Skuptini je dva dana voena rasprava, u kojoj je uestvovalo vie od 30 narodnih poslanika. Veinom glasova je prihvaeno da Adam Bogosavljevi nije otrovan. To, meutim, nije oznailo kraj sumnje. Ona se povremeno obnavljala, i to ne samo meu radikalima. Ona je nalazila mesto na stranicama listova: Timoanin (1891), Socijaldemokrat (1895), Radnike novine (1902), Zemljoradnik (1940).49 Liberali su ostali trajno ranjivi, jer je njihov politiki protivnik umro u zatvoru kad su oni bili na vlasti. Ako ga i nisu otrovali, oni su ga bolesnog dali uhapsiti. Nekrofilska politika tehnologija koju su primenjivali radikali nije ni imala za cilj istinu o smrti Adama Bogosavljevia. Ne tedei ni njega mrtvog, ona je maksimalno ekspoatisala sve u nameri da se Liberalna stranka prikae kao neprijatelj Narodne radikalne stranke, i tako trajno eliminie. U politikim borbama dolazi do instrumentalizacije smrti. Ali, ova intrumentalizacija stvara zabludu, tek ako istorijska nauka ne izvede stvari na istinu, ako se i sama, naputajui istraivaku podlogu, svrsta na jednu od strana u politikom sukobu. Od kritikog pristupa prolosti u velikoj meri zavisi kakva e biti politika kultura u jednom narodu: ona koja politikog protivnika tretira kao neprijatelja, koga treba i fiziki unititi, koja hrani udnju za osvetom, i dri drutvo u stanju latentnog graanskog rata. Ili ona, koja se temelji na konkurenciji razliitih ideja i njihovoj toleranciji u ime opteg dobra. Odnosno, na promenljivosti i smenljivosti politiki organizovanih predstavnika tih ideja.
9. Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon: usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje
"Vidite, nau radikalnu partiju ne treba brkati sa onim, to se tim imenom naziva u francuskom parlamentu, ona se kod nas pojavila sa Svetozarom Markoviem, prijateljem vaih arnievskog i Dobroljubova, pod neposrednim uticajem ideja, koje su vladale u Rusiji ezdesetih godina". Nikola Pai E. L. Markovu, 1895.
Za narodnog poslanika Nikola Pai je, prvi put, izabran na izborima 29. oktobra 1878. godine.1 Jedan sat po polaganju zakletve, odrao je svoj prvi govor u Narodnoj skuptini.2 To nije bio korak politikog poetnika, impresioniranog ulogom u kojoj se naao, ni samopredstavljanje provincijskog inenjera "s velikom bradom i tekim izmama", koga vlada nije suviIzbor je poniten, jer je odbor za pregledanje poslanikih punomoja naao da je u radu birakog odbora bilo nepravilnosti. Na ponovljenim izborima, Pai je opet izabran. Ovaj izbor potvren je na sednici Narodne skuptine 8. decembra 1878. godine. Na ovaj, ponovni, izbor postojala je alba nekoliko graana Zajeara, koja je, na predlog verifikacionog odbora, odbaena na sednici Narodne skuptine 11. decembra 1878. godine. Vid. Dokumente 1, 2, 3 i 4. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, knj. 1.... Napomena prireivaa: za sve tekstove Nikole Paia koji su citirani u ovoj studiji, a uvrteni su, pod posebnim brojevima u prve dve knjige izdanja Nikola Pai u Narodnoj skuptini, knj. 1-2... naveden je broj citiranog dokumenta i oznaena knjiga u kojoj se on nalazi. 2 Dok. 5, knj. 1.
1
49
Vid. Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi... s. 155.
126
127
Latinka Perovi
e ozbiljno uzimala.3 Upravo obrnuto, bio je to potez oveka od politikog iskustva, uverenog da se, najzad, naao na mestu koje mu je odavno pripadalo.4 Sigurnost i opredeljenost sa kojima je u Narodnoj Skuptini nastupio, inae oprezni i esto dvosmisleni Nikola Pai, proizlaze iz njegovog dotadanjeg rada po kome je on ve bio poznat i u Srbiji i van nje,5 kao i iz njegove obavetenosti da u samoj Narodnoj skuptini ve ima istomiljenike i saveznike. Paieva urba da odmah obelodani stranu na kojoj e biti i saopti poziciju sa koje e, kao narodni poslanik, nastupati "Ja nisam doao ovde, da se pojavim za ovim, ili onim vlasnikom, nego da zastupam narodna prava, narodne interese i narodnu slobodu".6 (podv. L.P.) plod je njegove tane procene da se srpski narod nalazi na istorijskom prelomu. Kada je prvi put stao za govornicu Narodne skuptine, Nikola Pai je bio i ivotno i politiki zreo. Ve tridesettrogodinjak, on je za sobom imao iskustvo decenije u politikom pokretu koji se u Srbiji oblikovao od donoenja Ustava 1869. godine, prvog nacionalnog ustava, do kraja ratova 1876. i 1877/78. godine, nakon kojih je Srbija stekla nacionalnu nezavisnost i uveala svoju teritoriju.7 U toku ove decenije, Pai je etiri godine proveo na studijama tehnike u vajcarskoj, godinu dana na praksi u Maarskoj, a zatim bio: podinenjer u ministarstvu graevina u Beogradu, podinenjer I klase pri okrunom naelstvu u Kruevcu, inenjer optine u Poarevcu od koga je, uz Kragujevac, napravio drugi znaajan centar markovievaca, i odakle se kandidovao za narodnog poslanika u svom rodnom Zajearu. Pomenuta decenija predstavlja odluujue razdoblje u misaonom razvoju Nikole Paia. Na njenom poetku, on se sreo sa politikom. Po dolasku Svetozara Markovia iz Rusije u vajcarsku (1869), Pai je bio
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, 1,... s. 283. 4 Nikola Pai je jo 1875. hteo da se kandiduje za narodnog poslanika. Kako po Ustavu od 1869, inovnici nisu mogli biti poslanici, on je dao ostavku na mesto podinenjera I klase u Kruevcu. Vlada mu, meutim, nije uvaila ostavku, i tako onemoguila njegovo kandidovanje. 5 Upravo zato to joj je bio poznat politiki rad Nikole Paia, vlada Jovana Ristia odbila je, 1878. godine, da potvrdi njegov izbor za profesora geodezije na Velikoj koli u Beogradu. Vid. Rado Ljui, "Izbori Nikole Paia za profesora Velike kole", Ideje i pokreti na Beogradskom univerzitetu od osnivanja do danas, knjiga prva, Beograd, 1989. 6 Dok. 8, knj. 1. 7 O ovom razdoblju detaljnije u: Latinka Perovi, Andrej emjakin, Predgovor: Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)...
3

glavni organizator u grupi tamonjih srpskih studenata,8 koji su se okupili oko Markovia i koje je on doveo u tesnu vezu sa ruskom revolucionarnom emigracijom. Uticaj ideja sa kojima je Markovi doao iz Rusije,9 spontana upuenost Srba na rusku koloniju i, uz obostran interes, organizovana saradnja,10 politika orijentacija sa kojom se oni vraaju u Srbiju sve to zajedno potvruje ono to je o njima reeno znatno kasnije: svi su oni, doista, "fiziki bili u vajcarskoj, a duhovno u Rusiji".11 Po povratku iz Maarske u Srbiju (1873), Pai je saraivao u Markovievim listovima Javnost i Osloboenje, da bi, posle Markovieve smrti (februara 1875), izbio na elo pokreta. Preko lista Staro osloboenje, poslednjeg u nizu listova koje su markovievci izdavali, pokret se irio i pobedom na izborima za optinsku upravu u Kragujevcu (1875) dostigao zenit. Dogaaji koji su usledili kao reakcija vladajuih krugova na ovu pobedu i na izraze trijumfalizma pobednika (hapenje saradnika Starog osloboenja i drugih markovievaca zbog demonstracija posle pobede, poznatih kao Crveni barjak; politiki proces optuenima zbog demonstracija) izbacili su Nikolu Paia u prvi plan. Nastavljajui sa izdavanjem Starog osloboenja i organizujui odbranu svojih politikih prijatelja, Pai, istovremeno, formulie programsku orijentaciju markovievaca, radikalne partije kako je on ve tada naziva, u datom trenutku.12 Spisi Nikole Paia izvazvani upravo pomenutom potrebom, pokazuju da su definisana ideologija i spoznat znaaj organizacije dve bitne i trajne tekovine pokreta Svetozara Markovia. Sutina ideologije svodi se na neponavljanje zapadnoevropskog puta, to jest na preskakanje kapitalizma, koji bi srpski narod iznutra podelio na stalee, a spolja doveo u poloaj proleterskog naroda prema razvijenim zapadnoevropskim narodima. U krajnjem ishodu, taj put zapadnoevropski, kapitalistiki onemoguio bi nacionalno ujedinjenje srpskog naroda. Iz ideologije proizlazi karakter organizacije. Ona nije politika stranka u uobiajenom smislu rei, ve pokret koji ima istorijsku misiju. Otuda fanatizam i iskljuivost prema svakoj drugoj ideji. Kritiki mislea
Opirnije u: Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai", Razvitak, Zajear, 1994, 3-4. Opirnije u: Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3, Beograd, 1995. 10 Opirnije u: Latinka Perovi, Pera Todorovi, Beograd, 1983. 11 Cit. Prema: Olga Popovi, Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914, Rukopis doktorske disertacije, s. 346. 12 "Pismo Nikole Paia Mii Dimitrijeviu": Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)...
9 8
128
129
Latinka Perovi
inteligencija stvara ideologiju. Pomou organizacije ideologija prodire u narod, bez koga nije mogue osvajanje Narodne skuptine kao najvieg organa vladavine naroda. Odnosno, nije mogu narodni suverenitet. U Narodnoj skuptini je od 1874. godine postojala, kao to je ve reeno, grupa opozicionih poslanika, iji su kljuni ljudi bili Adam Bogosavljevi i Milija Milovanovi, grupa nazvana "Adam Milijina stranka". Iako u vreme njene pojave nije bilo organizovanih politikih partija, Slobodan Jovanovi je ovu grupu nazvao radikalnom strankom, "jer to je ve bio zaetak dominacije radikalne stranke".13 Njenom radu u Narodnoj skuptini Markovievi listovi davali su veliki publicitet. Smatralo se da je Adam Bogosavljevi preveo Markovieve ideje na jezik razumljiv seljaku i tako omoguio da one iziu iz kruga kolske omladine i da ire prodru. Svaki rad na institucionalizaciji drave, koji je za posledicu imao organizovanje ustanova i stvaranje inovnitva, bio je, po Bogosavljeviu, protiv interesa naroda. Srpski narod je seljaki narod i njegova drava mora biti ureena tako da odgovara seljaku. Tokom 1875. Bogosavljevi i Milovanovi, kojima su se jo pridruili Ranko Tajsi, Dimitrije Kati, Milo Glii, razvili su u Narodnoj skuptini takvu borbu protiv birokratije to u poimanju ove grupe nije uvek znailo samo inovnitvo nego i svaki drugi sloj koji se izdvajao iz siromane seljake mase koja je imala karakteristike klasne nepomirljivosti. Kroz ovu borbu, Svetozar Markovi naelno, a Adam Bogosavljevi i Milija Milovanovi praktino, izrazili su protivurenost u razvitku srpske drave, koja je postala posebno otra posle sticanja nezavisnosti: "Na privredni razvitak iao je sa primitivnom seljakom sporou; potrebe dravne organizacije razvijale su se brzinom moderne evropske kulture".14 U svakom sluaju, Nikola Pai je 1878. godine u Narodnoj skuptini naao grupu poslanika koja je bila politiki prepoznatljiva ve od 1874. godine. On je odmah stao na elo ove grupe, uneo u nju red i disciplinovao je. Ovakva Paieva pozicija nije nita neoekivano. Svi su oni pripadali jednom istom politikom krugu, u kome je sredina uloga, posle smrti Svetozara Markovia, pripala Nikoli Paiu.15 Sa te pozicije, Pai je
Slobodan Jovanovi, Vlada Miloa Obrenovia, 1, ... s. 397. Isto, s. 398. 15 Svetozar Markovi, Nikola Pai, Adam Bogosavljevi i Petar Velimirovi bili su bliski jo na Velikoj koli. I Autobiografija Milije Milovanovia potvruje tu povezanost. Milovanovi, koji je bio imuan ovek, govori da su mu se za novac, potreban za izdavanje listova, obraali Pera Velimirovi, Nikola Pai, Svetozar i Jevrem Markovi. "Autobiografija Milije Milovanovia", Kulturna istorija Svrljiga, IV, Svrljig, 1996, s. 180.
14 13

ocenjivao dranje u Narodnoj skuptini onih pripadnika kruga koji su, pre njega, postali poslanici.16 Sami poslanici oko Adama Bogosavljevia i Milije Milovanovia smatrali su izbor Nikole Paia za narodnog poslanika kao veliki dobitak za sve njih. Tako je Milo Glii, podseajui vladu Jovana Ristia da je, iz politikih razloga, odbila da potvrdi izbor Nikole Paia za profesora Velike koke, rekao: "Da se ne bi reklo, da je meni ao to on kao moj naelni i lini prijatelj nije dobio profesuru, ja otvoreno kaem, da se radujem to je nije dobio; jer da je dobio, sada ne bi sedeo na klupi poslanikoj i sa tvrdom opozicijom nepomino stajao, pa sa ove poslanike klupe, sa ove gole pozicije, uporedo branio samnom narodna prava".17 U vremenu kada Nikola Pai ulazi u Narodnu skuptinu, posle rata 1877/78. godine, Srbija je stekla nacionalnu nezavisnost i teritorijalno se proirila. Ali, posle Berlinskog kongrea (13. jun 13. jul 1878), Austrougarska je okupirala Bosnu, a Srbija je sklopila posebnu konvenciju sa Austrougarskom (o eleznikom, trgovinskom i erdapskom pitanju). Inae siromana, iscrpljena jo i ratovima, Srbija je stajala pred obavezama koje je preuzela na Berlinskom kongresu i, u isto vreme, pred potrebom da svoju spoljnu nezavisnost uvrsti unutranjom izgradnjom drave. Sredstva za to mogla su se cediti samo iz osiromaenog naroda i iz novih zajmova, koji su se, opet, mogli dobiti tek vraanjem starih. Sloenosti prilika bila je svesna i vlada Jovana Ristia, ali je ona upozoravala na realnost, na neophodnost voenja rauna o odnosu snaga. "Na poloaj je teak", govorio je Risti u Narodnoj skuptini 1879. godine, "ne po naoj krivici, no kao posledica teke evropske konstelacije. Ne manje teak je on i po naem geografskom ploaju. Lepo je neko rekao, da smo mi svoju kuu sagradili pored druma, pa se svaki, koji proe, o nju oee; a drum je ovo veliki, koji vodi sa zapada na istok".18 Oseaj da se zemlja nalazi pod velikim teretom, i da je na raskru, nije se smanjio ni posle pada vlade Jovana Ristia. Nije postojao jedan odgovor na pitanje u kom pravcu treba krenuti. Stojan Novakovi je tu dilemu ovako izrazio u Narodnoj skuptini 1880. godine: "ta je ostalo sad? Ostalo je pred nama da se pogledamo u oi i saznamo od ega nam dolazi opasnost. Ili je opasnost da ostanemo ili da poemo? Bilo je pred nama,
"Pismo Nikole Paia Jevremu Markoviu": Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... 17 Stenografske beleke Narodne skuptine (dalje SB) za 1879-1880, I... s. 1146. 18 SB za 1879-1880, I, ... s. 200.201.
16
130
131
Latinka Perovi
gospodo, da biramo: ili emo u obrazovanosti zapadnog sveta videti neprijatelja, kod koga nam treba begati, ili emo videti starijeg druga i uitelja, s kojim nam se valja druiti i s kojim moramo druiti se. Pokraj gledita koje smatra narode i plemena kao suparnike i borce, ne treba zaboraviti: da jo ima i gledite onih koji ne zaboravljajui nesuglasice naroda od starih vremena, poglavito veruju jo u miroljubivu zajednicu naroda, koja je malo po malo davala opte ideje o ovenosti, prosveti, pravu, redu; za tim pote, telegrafe, eleznice, zajednike mere itd. I ovo e poslednje gledite morati najposle pretegnuti, ako ne i osvojiti".19 Nikola Pai i opozicioni poslanici, koje je on predvodio, imali su drugaiji odgovor na pitanje kojim pravcem Srbija treba da krene sa raskra na kome se nala posle Berlinskog kongresa, odnosno posle sticanja nacionalne nezavisnosti. Ideoloka osnova njihovog odgovora nalazi se u spisima Svetozara Markovia i prepoznatljiva je u prethodnom radu Nikole Paia. Ali, tek brojni Paievi spisi nastali u toku njegove estogodinje emigracije sadre klju i za razumevanje njegovog konkretnog rada u Narodnoj skuptini u ulozi voe opozicije kako vladi liberala tako i vladi naprednjaka. Nikola Pai je poveo borbu protiv kneza Milana zbog njegovog zaokreta u spoljnoj politici Srbije posle Berlinskog kongresa: od tradicionalnog oslonca na Rusiju ka Austrougarskoj. Odnosno, zbog posledica takve spoljnopolitike orijentacije na unutranji razvitak Srbije posle sticanja nezavisnosti.20 Politike izvrioce te orijentacije, liberale i naprednjake, Pai je video kao nosioce jedne iste istorijske tendencije, razliite po intenzitetu i sredstvima ostvarivanja krajnjeg cilja: Srbije ureene po uzoru na zapadnoevropske drave. Postoji savren sklad izmeu stanovnita koje je opozicija zauzimala prema zakonima od spoljnopolitikog znaaja (na primer, trgovinski ugovor izmeu Austrougarske i Srbije) i stanovita prema zakonima kojima se menjao unutranji ivot i sistem vrednosti (ne samo eleznica i stajaa vojska, ve i narodno zdravlje, via enska kola, narodno pozorite). Nasuprot liberalima, jo neorganizovana "Paievo drutvo", kako su je zvali drugi poslanici, a zatim nasuprot naprednjacima, kao ve organizovana stranka opozicija je kao cilj imala narodnu dravu. Pojam narodne drave ideoloki je utemeljio Svetozar Markovi, a u Narodnoj
SB za 1880. i 1881. ... s. 1601. Vid. Mitropolit Mihailo i Nikola Pai: Emigrantska prepiska 1884-1888. Priredio Andrej emjakin, Beograd, 2004.
20 19

skuptini prvi ga je, u politiki ogoljenoj formi, zastupao Adam Bogosavljevi. Zato je Nikola Pai njih dvojicu i smatrao podjednako rodonaelnicima srpskog radikalizma i zaetnicima Narodne radikalne stranke, te alfe i omege narodne drave. Od trenutka kad je uao u Narodnu skuptinu, Nikola Pai je imao za cilj da je osvoji, to jest da u njoj prevladaju pristalice opozicije koja je sebe identifikovala sa narodom. Sa veinom koju bi imala u Narodnoj skuptini, opozicija, koja se ve tada naziva radikalnom strankom, ishodovala bi promenu Ustava iz 1869. godine, na ijoj je kritici, pored ostalog, i izrastao pokret Svetozara Markovia. Novi ustav ograniio bi linu vlast kneza u korist narodnog predstavnitva koje bi kao to e pokazati projekt ustava Narodne radikalne stranke, imalo karakter konventa. * * *
Prva Narodna skuptina po sticanju nezavisnosti Srbije sastala se u Niu 21. novembra 1878. godine. Od 172 poslanika, koliko je ukupno imala, 129 (meu njima i Nikola Pai), je birano, a 43 je imenovao knez. Iako politike stranke nisu bile organizovane, veinu poslanika inili su liberali. Na elu vrlo jake vlade21 nalazio se Jovan Risti, koji je, istovremeno, bio i ministar inostranih dela. U svom prvom redovnom sazivu, ova Narodna skuptina obavila je izuzetno obiman zakonodavni rad, koji se ticao privrednog, prosvetnog i kulturnog razvitka Srbije, kao i obaveza koje su za Srbiju proizlazile iz Berlinskog kongresa.22 O predlozima svih tih zakona u Narodnoj skuptini se vodila opsena naelna i posebna rasprava, u kojoj su se jasno ocrtale, ali kroz koju su se i artikulisale, ve pomenute razliite programske orijentacije. Iako Srbija nije bila parlamentarna drava, u radu ove Narodne skuptine bilo je dosta pozivanja na iskustva zapadnoevropskih parlamentarnih
U ovoj vladi bili su: Dimitrije Mati, odnosno Stojan Veljkovi, ministar pravde; general Ranko Alimpi, ministar graevina; Stojan Bokovi, ministar prosvete i crkvenih dela; Jakov Tucakovi, ministar unutranjih dela; Jovan Mikovi, ministar vojni; Vladimir Jovanovi, odnosno Ilija Margeti, ministar finansija. 22 Zakoni koje je svaki saziv Narodne skuptine doneo navedeni su u: edomil Mitrinovi, Milo N. Brai, Jugoslovenske narodne skuptine i sabori, Beograd, 1937.
21
132
133
Latinka Perovi
drava, pa i parlamentarne prakse. Opozicija, koju su, pored radikala, inili i mladokonzervativci, stabilno je brojala 35 do 40 poslanika. To je, verovatno, bila najtvra opozicija koja je ikad postojala u skuptinskoj istoriji Srbije. Nju je karakterisalo apriorno nepoverenje u vladu i nepomuena samouverenost da je ona jedini istinski predstavnik interesa naroda. U Skuptini, u kojoj su se neprestano manifestovale jake politike strasti, smiren ton je unosio Jovan Risti. Sa dravnikim oseanjem za istorijski trenutak u kome se Srbija nalazi i sa jasnim pojmovima o dravi zasnovanoj na zakonu, on je bio spreman da saslua argumente opozicije, pa i da ih uzme u obzir, ali nimalo sklon da lako podlegne njenoj demagogiji.23 Prvu bitku vladi Jovana Ristia, opozicija je inicirala na pitanju zakona o tampi i zakona o optinama, jer su oba ova zakona mogla bitno uticati na izbore koji su imali da se odre iste godine. Sloboda tampe za Nikolu Paia bila je i pitanje slobode pravca koji je on zastupao. U zemlji bez slobodne tampe bie, rekao je Pai, "jedini zvanini pravac", a "ljudi koji hoe da kritikuju taj pravac i da pokau drugi bolji to ne mogu uiniti".24 Drugi pravac je ve postojao i on se u Narodnoj skuptini manifestovao jo pre izbora Nikole Paia za narodnog poslanika. Svojim ulaskom u Narodnu skuptinu i svojim intenzivnim radom u njoj, Pai je doprineo kristalizaciji toga pravca. Odgovori ministara izazivali su pravu govorniku lavinu interpelanata. To je poveavalo unutranju dinamiku Narodne skuptine, ali je i uticalo na odlaganje rasprave o drugim vanim pitanjima pred kojima je vlada stajala (ureenje novih krajeva, oduenje ratnog duga, zakljuenje eleznikog i transportnog ugovora sa Austrijom), to je i bio cilj opoziciji. U ovom sazivu Narodne skuptine, Nikola Pai je govorio veoma esto, ali je teite staviljao na nekoliko pitanja. Teite je odreivao vrst kriterij: kroz sva pitanja Pai je, kao crvenu nit, provlaio ideju o nacionalnom jedinstvu. U to vreme, na primer, najvei broj njegovih predloga i interpelacija odnosio se na pomo krajevima postradalim u ratovima 1876. i 1877/78. godine. Za takvu izuzetnu brigu o svim krajevima, i pored mera koje je vlada ve preduzimala na osnovu posebnog zakona, Pai nije bio motivisan samo injenicom da je u tim krajevima biran za narodnog poslanika. On je smatrao da se, kroz odnos drave prema
23 24

ovim krajevima, stvara primer za ugled narodu i drugim krajevima Srbije u njegovim buduim ratovima za nacionalno osloboenje. rtve su uvek neophodne, ali one nikad nee biti zaboravljene. Najdui govor koji je Pai odrao u toku ovog skuptinskog saziva odnosio se na Zakon o upisu u radnje, takovinu patentarinu. Donoenje pomenutog zakona, vlada je obrazlagala potrebom novog finansijskog izvora za oduenje ratnog duga. Oduivanje je smatrala vanom potvrdom politikog kredita Srbije, koja je postala nezavisna drava. Velika rasprava povodom ovog zakona, koji je napadan kao zapadnjaki,25 vodila se, u sutini, o sistemu oporezivanja. Posredno oporezivanje opozicija je odbacivala u ime neposrednog poreza. "Neposredna poreza najbolja je poreza", rekao je Pai. "Kad se neposredna poreza prema imustvu i istoj dobiti uvede i kad se uvede u Srbiji sistem tednje po svima granama naeg dravnog ivota; kad se te dve reforme izvre i uvedu u Srbiji, onda tek moie Srbija da doe do nove snage, da se preporodi, da obnovi svoju misiju i da se spremi za dogaaje, koji e kroz nekoliko godina neosporno nastati i koji e se bez Srbije izvriti, ako se blagovremeno ne spremi"...26 U nameri da naglasi posebnost opozicije i izrazi neslaganje sa politikom vlade, Pai je, sa jo osam poslanika, podneo, u ime manjine, poseban predlog Adrese. Jovan Risti je to tano razumeo kao izraz nepoverenja vladi, koja je, posle sticanja nezavisnosti, imala da rei krupna unutranja i spoljnopolitika pitanja. Zato je hteo da se precizno utvrdi odnos snaga u Narodnoj skuptini. Zatraivi poimenino glasanje, Risti je rekao: "Gospodo, ja se ne bojim nepoverenja. Ono ne bi moglo nita nahuditi mojoj prolosti; ne bojim se ni zato, to nije ni malo neasno pasti u parlamentu. Ne valja gde drukije biva".27 Od 149 poslanika, za predlog Adrese koji je podnela manjina, glasalo je 35 poslanika. U toku ovog skuptinskog saziva, Nikola Pai je postao lan finansijskog odbora, jednog od tri skuptinska odbora. Kao lan finansijskog odbora, podneo je odvojeno miljenje o budetu za 1879. godinu.28 Osnovno Paievo naelo u finansijskoj politici bilo je tednja pri emu se mnogi izdatak neophodan za organizovanje i funkcionisanje nezavisne drave, pa i za njen unutranji razvitak, smatrao ili njenom daljom birokratizacijom ili nedopustivim luksuzom. To je, nema sumnje,
25 26
Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini... Napomena 11 i dok. 5, knj. 1. Dok. 8, knj. 1.
Dok. 36, knj. 1. Dok. 36, knj. 1. 27 SB za 1879-1880, I, s. 205. 28 Dok. 176, knj. 1.
134
135
Latinka Perovi
bio izraz siromatva drutva, koje je spontano uspostavljalo redosled svojih potreba: uvek, prvo "pitanje o hlebu". Ali, Pai se finansijskim pitanjima vrlo mnogo bavio, iako esto nekompetentno, upravo zato to je nepogreivo oseao da je politiki protivnik tu najranjiviji. Posle ratova, finansijsko stanje bilo je vrlo teko: dravna kasa ispranjena, zemlja zaduena, narod osiromaio. "Moralo se tedeti a tedeti se nije moglo, jer uzdizanje Srbije na ploaj nezavisne drave i proirenje njenih granica uzrokovali su nove izdatke".29 Meutim, svako novo finansijsko optereenje naroda, makar ono bilo i u njegovom neposrednom interesu, opozicija je koristila da zaustavi zakone ija je primena mogla uneti novine u njegov ekonomski, socijalni i kulturni ivot i dovesti u pitanje njegove obiaje i navike. Identitet naroda poistoveivao se sa njegovom zaostalou. Drastian primer za to su prvi zakon o uvanju narodnog zdravlja i ureenju sanitetske struke, kao i predlog zakona o zatiti od stonih zaraza i o merama za uguivanje tih zaraza.30 Prvi od ovih zakona imao je za cilj radikalno poboljanje higijenskih uslova ivota, suzbijanje hroninih bolesti, leenje od banalnih oboljenja koja su odnosila mnogo ivota, smanjenje smrtnosti, podizanje nataliteta, organizovanje medicinskih ustanova, kolovanje medicinskog osoblja. Na donoenje drugog zakona, Srbiju je obavezivala meunarodna veterinarska konvencija. Od prihvatanja i primene ove konvencije zavisio je izvoz stoke iz Srbije, odnosno poboljanje finansijskog stanja zemlje. Tumaei oba zakona kao plod tuinskog uticaja i odbijajui da prihvati poraznu sliku koju je o stanju zdravlja naroda davalo vladino obrazloenje ova dva zakonska predloga koje predstavlja jednu od najboljih studija o ivotu naroda u Srbiji toga vremena opozicija je pridobila i neke narodne poslanike vladajue stranke. U svakom sluaju, ostvaren je dovoljan broj poslanika koji su se, poimeninim glasanjem, izjasnili da se oba zakonska predloga odloe. Na Narodnoj skuptini u Niu 1879-1880. godine, opozicija je neprestano drala vladu u procepu izmeu mogunosti i potrebe, koja je, izmeu ostalog, stvorio i Berlinski kongres, taj za Nikolu Paia "teki i smrtni udarac" ideji osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Borbu protiv vlade Jovana Ristia, Pai je nastavio i tokom Vanrednog saziva Narodne skuptine za 1880. godinu, koja se sastala samo sa jed29 30

nim ciljem: da donese zakon o zakljuenju eleznike konvencije sa Austro-Ugarskom. Pitanje eleznice opozicija je smatrala vanijim od pitanja rata, jer pitanje eleznice "nosi na sebi peat venosti i narodne sudbe". Nikola Pai je bio sredina linost otpora da se eleznika konvencija zakljui. Od otvaranja Vanrednog saziva, opstruirao je svemu. Poeo je od odbora za pregledanje poslanikih punomoja, nastavio sa odborom koji je imao da pripremi predlog zakona o eleznikoj konvenciji. Opozicija je traila da u ovaj odbor, pored devet poslanika koje e birati Narodna skuptina, ue jo po jedan poslanik iz svakog okruga. Inicirao je predlog, koji je potpisalo 37 poslanika, da se narodna volja u vezi sa eleznikom konvencijom proveri na izborima.31 Na razliite naine, nastojao je da pobudi sumnju u rad Vanrednog saziva. Uz ostalo, i kroz primedbe na skuptinske protokole. Tvrdio je da je on lino, s namerom, netano i nepotpuno interpretiran, i za to je optuivao sekretara Narodne skuptine. Najzad, Nikola Pai je tokom ovog Vanrednog saziva Narodne skuptine odrao jedan od svojih najduih govora.32 Poeo je time da bi, kao inenjer, lino imao interesa da se gradi eleznica, ali, u datoj prilici, govori rukovoen iskljuivo interesima zemlje i naroda. Graenje eleznice u Srbiji, po njemu, nisu izazvale njene unutranje potrebe, ve tu interes i pogrena spoljna politika Jovana Ristia. "Naa industrija", rekao je Pai, "nije toliko najedrila, da trai jevtin i brz put za svetske eleznice. Naa zemljoradnja nije se tako razvila, da podigne svoj glas za eleznice. Mi moramo samo prema berlinskom ugovoru da pravimo eleznice ne za nau, nego za svetsku trgovinu". Razdvajajui nezavisnost kao tekovinu od uslova pod kojima je ona mogla biti dobijena, na nain koji je podrazumevao prokletstvo potomaka zbog njihove pogrene odluke Pai je gotovo pretio: "ja drim, da ni jedan Srbin ne moe primiti ovu konvenciju, niti pak sme da je primi".33 Jer, ona znai podinjavanje Srbije Austrougarskoj.34 Odgovarajui najtvrem i najaktivnijem protivniku, koji je svom politikom autoritetu pridruio i profesionalni, Jovan Risti je rekao da bi njegov lini interes, moda, bio da vlada odstupi "i to prosto zato da bi se
Vid. u ovoj knjizi: "Prva eleznika pruga u Srbiji". Sekretar Narodne skuptine je rekao da Paiev govor iznosi 12 od ukupno 45 tabaka Stenografskih beleaka. Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini. Nap. 17, Dok. 200, knj. 1. 33 Dok. 199, knj. 1. 34 Vid. u ovoj knjizi: "Prva eleznika pruga u Srbiji".
32 31
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I, s. 249. Vid. u ovoj knjizi: "Zdravlje naroda".
136
137
Latinka Perovi
dala prilika i drugima, da pokuaju: hoe li moi to bolje i korisnije postii". Dvojei, meutim, line i dravne interese, on je rekao: "Nai odnoaji sa Austro-Ugarskom doli su bili do te take: ili da se kidaju, ili da se do nekog zakljuka doe. Prekidati odnoaje, to je krupna odgovornost i rizina stvar. Vlada nije htela to na sebe da primi, nego je zakljuila konvenciju, a narodno predstavnitvo, ako hoe, neka uzme odgovornost na sebe od prekida odnoaja. Ono neka rei prima li konvenciju ili ne".35 Poimenino glasanje potvrdilo je ve ustaljen odnos snaga: od ukupno 165 poslanika, protiv eleznike konvencije glasalo je njih 40. Odnosi izmeu vlade i opozicije krajnje su se zaotrili jo pre Vanrednog saziva Narodne skuptine u Kragujevcu, maja 1880. Povod za to dala je smrt opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia.36 Preko lista Videlo, koji su, januara 1880. godine, pokrenuli mladokonzervativci, i u kome je, u nedostatku glasila svoje politike grupacije, saraivao Nikola Pai je dao inicijativu za organizovanje mesnih i glavnog odbora za prikupljanje pomoi za porodicu preminulog Bogosavljevia. To su bili organizacioni zaeci stranke. U istom listu, Pai je, poetkom maja 1880. godine, o radikalnoj partiji govorio kao realno postojeoj snazi i izneo je njen program.37 Za njeno formalno organizovanje bila su potrebna jo dva uslova: da padne vlada Jovana Ristia i da doe do razilaenja sa uslovnim saveznicima mladokonzervativcima. Prvi je ispunjen 19. oktobra 1880, drugi posle izbora 30. novembra iste godine. Jovan Risti je odstupio zbog trgovinskog ugovora sa Austrougarskom, koja je traila da joj se prizna status najpovlaenije nacije na osnovu ugovora koji je sklopljen sa Turskom 1862. godine. Posle dvanaestogodinje vladavine, za Ristiem su ostali: prvi nacionalni ustav i nacionalna nezavisnost. Ali, i posledice ratova: na unutranjem planu osiromaenje drave i naroda, na spoljnom okretanje prema Austrougarskoj. Za svoje duge vlade, Risti je pokazao da nije bio "ni dvoranin ni demagog", ni "stranar", ve dravnik koji je "imao ono to se ite od voe: siguran pogled i vrstu ruku".38 Neke od ovih kvaliteta imao je i njegov najvei protivnik u Narodnoj skuptini u veoma znaajnom periodu posle
SB Vanredne Narodne skuptine 1880, s. 166, 107. Vid. U ovoj knjizi: "Upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia"... 37 "Gospodine urednie!": Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... 38 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I, s. 301-302.
36 35

sticanja nezavisnosti: Nikoli Paiu ne moe se poricati jasan pogled na rano i vrsto fiksirani cilj, a jo manje vrsta ruka. Ali, neke od mana kojih je bio lien Jovan Risti smatrane su njegovim nedostatkom, a kod Nikole Paia su viene kao vrline. Ustvari, bio je to susret ne samo dve politike filozofije, koje su imale razliite kulturno-istorijske izvore, ve i dve razliite mogunosti u razvitku Srbije posle sticanja nezavisnosti. Obe ove mogunosti imale su podjednako vrstu unutranju logiku, ali veoma nejednako uporite u tadanjem srpskom drutvu. * * *
Posle pada Jovana Ristia, knez Milan je mandat za sastav nove vlade poverio mladokonzervativcu Milanu Piroancu.39 Pored njega, u vladi su bili Stojan Novakovi, edomilj Mijatovi, Milutin Garaanin. Njihova mladost i njihova visoka obrazovanost simbolizovali su "mladu nezavisnost" i oznaavali poetak mirnog razvitka. Na izborima 30. novembra 1880. godine, liberali su, posle dvanaestogodinje vladavine, bili potpuno poraeni: od ukupno 127, osvojili su samo 7 mandata. Ve u toku priprema za ove izbore, Nikola Pai se, sa jo etvoricom politikih istomiljenika, obratio, preko Videla, prijateljima naroda. Ustvari, tim obraanjem Pai je pobo zastavu: izrazio je uslovnu podrku vladi Milana Piroanca i upozorio birae da "u izboru poslanika lei reenje sviju pitanja".40 Drugim reima, narodna stvar e zavisiti od toga ko e imati veinu u Narodnoj skuptini. Novoizabrana Narodna skuptina, koja se sastala 30. decembra iste godine u Beogradu, izabrala je Nikolu Paia za jednog od osam kandidata za svoje predsednitvo. Za predsednika knez Milan je imenovao Aleksu . Popovia, koji je dobio najvie glasova, a za potpredsednika Milana Kujundia Aberdara, iako je Pai, posle Alekse . Popovia, dobio najvie glasova.41 Zaobien prilikom imenovanja asnitva Narodne skuptine, Nikola Pai je izabran za lana odbora za sastavljanje Adrese, a
Vid. u ovoj knjizi: "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka". "Prijateljima naroda", Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori... s. 85. 41 Glasalo je 148 poslanika, od toga za Aleksu . Popovia 141, za Nikolu Paia 134, za Milana Kujundia-Aberdara 128. SB za 1880. i 1881... s. 14.
40 39
138
139
Latinka Perovi
zatim i za lana deputacije koja je trebalo da knezu Milanu preda Adresu.42 Na izborima za finansijski odbor, Pai je dobio najvie glasova (od 142 poslanika, za njega je glasalo 133) i tako postao predsednik ovog veoma vanog skuptinskog tela.43 Ve 8. januara 1881. godine pojavio se list Samouprava, kao organ Narodne radikalne stranke, sa Programom Narodne radikalne stranke. Ovaj program potpisalo je 86 poslanika, to je inilo gotovo polovinu svih poslanika u Narodnoj skuptini. To je ubrzalo i organizovanje mladokonzervativaca: 10. januara stvorena je Napredna stranka, a potom i liberala, koji su se 17. septembra organizovali pod imenom Druina za pomaganje srpske knjievnosti. Bio je to zavretak uobliavanja glavnih politikih struja, od kojih je svaka imala svoju istoriju. Njihove programske orijentacije bile su ve jasne. One su se kristalisale kroz meusobnu borbu i privremena saveznitva u Narodnoj skuptini i van nje. U isto vreme, bio je to poetak kraja uslovne saradnje izmeu radikala i mladokonzervativaca. Razlike nagovetene prilikom izbora asnitva Narodne skuptine za 1881, 1882. i 1883. godinu izotravale su se tokom itavog njenog rada i kulminirale su maja 1882. godine, kada su je radikali napustili. Ako je prihvatanje eleznike konvencije bilo razlog najdubljeg sukoba izmeu liberala i opozicije, koju je predvodio Nikola Pai, ugovor o graenju eleznice bio je povod za najtvru opstrukciju te iste opozicije, koja je ve imala za sobom organizovanu stranku, vladi mladokonzervativaca, odnosno politiki takoe ve organizovanih naprednjaka. Vlada Milana Piroanca je od vlade Jovana Ristia nasledila dva dugorona zadatka: izgradnju nezavisne drave i ispunjenje meunarodnih obaveza, koje su za Srbiju nastupile posle Berlinskog kongresa. Oba zadatka nova vlada reavala je u nepromenjenim uslovima i, u krajnjoj liniji, na istom kursu, samo sa poveanim intenzitetom. Sa razumevanjem pojma moderne drave, koja, po Milanu Piroancu, "smatra za cilj oveka", i koja se temelji na zakljuku "da je ovek slobodan i da ima pravo da svoje sposobnosti koje je od prirode dobio upotrebi i usavri"44 prva vlada naprednjaka izvrila je neposredne politike reforme, koje su znatno doprinele liberalizaciji drave (zakon o tampi, zakon o zborovima i udruenjima, zakon o sudskoj nezavisnosti, zakon o optinskoj samoIsto, s. 30. Isto, s. 36. 44 Milan S. Piroanac, "Referat o delu Blunlijevom 'Karaker i duh politikih partija'", Godinjica Nikole upia, 1879, s. XXXVIII.
43 42

upravi). U planu je imala i najznaajniju politiku reformu promenu Ustava iz 1869. Njen cilj je bio, uz ostalo, dvodomni sistem narodnog predstavnitva, koji bi omoguio da u njega, osim predstavnika seljakog stalae, uu i predstavnici drugih stalea, kao i predstavnici inteligencije. Osim ovih zakona, vlada Milana Piroanca donela je i zakone kojima je utemeljila neke ustanove moderne drave. Pored nabavke novog naoruanja, ona je umesto narodne, donela zakon o stvaranju stajae vojske. Sa Stojanom Novakoviem, kao ministrom prosvete i crkvenih dela, vlada Milana Piroanca donela je zakon o osnovnim kolama, kojim je u Srbiji uvedeno obavezno osnovno kolovanje. Ovaj zakon povukao je promene u itavom kolskom sistemu, to je rezultiralo nizom zakona iz oblasti prosvete.45 Vanu tekovinu vlade Milana Piroanca predstavlja i zakon o ustanovljenju narodne banke. Ovakav opsean reformatorski rad, zahtevao je sredstva. U ve opisanom siromatvu, vlada je pribegla zajmovima i posrednom oporezivanju. U tom smislu, donela je mnoge zakone o taksama, krmarini, troarini, "taksi duana". Drugim reima, vlada Milana Piroanca vrila je "modernisanje drave koje je bilo isto toliko nepopularno koliko je bilo potrebno".46 Taj procep, koji je postao dublji no to je bio za vlade liberala, opozicija je vie i odlunije koristila. To, meutim, nije bila samo njena taktika. Vlada je urila da jedan neizbeno bolan proces skrati; opozicija je shvatila da upravo to ne sme da joj omogui. I vlada i opozicija znale su da je svaka od reformi "sredstvo civilizovanja". Ali, dok su naprednjaci u tome videli i nain "za popravku narodnih osobina",47 radikali su nalazili izdaju narodne samobitnosti, izdaju koja se vri po nalogu kneza, odnosno kralja Milana. Ve predstavnici jedne mone stranke u Narodnoj skuptini, radikali su na otpor pozSlobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, s. 382. Isto, s. 352. 47 Jedan od naprednjakih poslanika, pop Marko Bogdanovi, rekao je jednom prilikom, radikalnim poslanicima: "Vi ste, gospodo, zamislili da samo vi radite za narod i samo znate da jednako viete: narod, narod, narod, propade narod! A ja opet vidim da ta gospoda to jednako viu i kukaju za narod, da su ta gospoda odevenija od naroda, da imaju po dva tri para haljina, velike izme, velike gunjeve, lepe kapute, bogato odelo i zlatne satove..." ... Vi ste, gospodo, ljudi, koji ginu za svoje depove i ministarske stolice". Re popa Bogdanovia, Pai je okaraktrisao kao uvredu "itavom jednom drutvu iz partije". SB za 1882., s. 120.
46 45
140
141
Latinka Perovi
vali onoga ko je bio najvie pogoen seljaka. Nije neobjanjivo to su naili na snaan odziv, ak i onda kad su delovali protivno trenutnom interesu seljaka. Koristili su se demagogijom, koja uvek uspeva "na tlu polukulturnih demokratija". "Demagog", kako kae Dvornikovi, "pre svega ima otar njuh za prosene i najrairenije instinkte gomile... I drugi znaju za tu instinktivnu podsvest gomije, ali demagog gradi na njoj svesno i metodino".48 Ipak, glavna snaga Narodne radikalne stranke nije bila samo u dobrim demagozima i rezonanci koju su oni imali u zaostaloj seljakoj masi. Sa vrstom organizacijom, kakvu nisu imali ni naprednjaci ni liberali; sa neobino snanom propagandom, koja je razarala sve autoritete i stvarala kult naroda radikali su svoj partijski interes identifikovali sa interesom itavog naroda. Po toj logici, poslanici drugih stranaka, iako birani u tom istom narodu, stajali su s one strane njegovih interesa. Odluujuu bitku radikalna opozicija vodila je, razume se, na zakonima od spoljnopolitikog znaaja. Razlog je razumljiv: promenjena spoljnopolitika orijentacija Srbije utie i na pravac unutranje politike. Sve te "zapadnjake" ustanove i ideje (stajaa vojska, sanitetski fond, via enska kola) posledica su okretanja prema Austrougarskoj. Naprednjacima liberali su ostavili u naslee trgovinski ugovor sa Austrougarskom i ugovor o gradnji eleznice, koji je proizlazio iz ve primljene eleznike konvencije. Radikalna opozicija, predvoena izuzetno aktivnim Paiem, taila je da Srbija ne zakljui trgovinski ugovor sa Austrougarskom, po kome je ova, jednostrano, sticala pravo najpovlaenije nacije. Izjanjavajui se za carinski rat, na koji su u vreme rasprave o prihvatanju eleznike konvencije, bili spremni i liberali, radikali su gubili iz vida da u carinskom ratu gubitnik ne bi bila Austrougarska (77 odsto uvoza Srbije otpadalo je na Austriju, a 82 odsto ukupnog srpskog izvoza iao je preko Austrije). Naprednjaka vlada rukovodila se injenicom da Srbija nema kapitala za podizanje industrije i da do njega moe doi samo irenjem trita za svoje poljoprivredne proizvode. "Ugovor s Austrijom, obezbedio je naim agrarnim proizvodima ne samo povoljne carinske stavove kakve nijedna druga drava nije od Austrije dobila: na tako velikoj pijaci kao to je austrougarska nai proizvodi imali su povlaen poloaj".49 Uprkos tome,
48

radikalna opozicija je traila da se ovaj ugovor ne zakljui. Njenog vou rukovodili su drugi razlozi: po njemu, dugorono Austrija pretvara Srbiju u svoju koloniju, i spreava ostvaranje krajnjeg cilja nacionalno osloboenje i ujedinjenje. Istom logikom Nikola Pai se rukovodio i prilikom rasprave o eleznikom ugovoru. Stvoreno je vanredno stanje. Skuptinska rasprava o potpisivanju ugovora za graenje eleznice poela je u atmosferi visoke napetosti. Opozicija je izdvojila miljenje i podnela dva izvetaja: o tehnikoj i o finansijskoj strani ugovora sa francuskim drutvom Generalna unija o gradnji eleznice. Glavni govornik, za kojim je ila i sva opozicija, bio je Nikola Pai. On je nalazio da je to "jedan tetan ugovor", koji ne sme da se primi. Potrebu potpisivanja ugovora vlada je argumentovala injenicom da proizlazi iz meunarodnih ugovora koje je Srbija preuzela. Upozoravala je da "jo nije zavrena radnja na utvrenju nezavisnosti srpskog naroda". Tek treba dati dokaze "da srpski narod nije samo za to da moe krv da lije i da se s neprijateljima bori, nego da onda kad dobije i izvojuje potpunu samostalnost s polja, da se zna koristiti i potpunim slobodama unutra; da je kadar da sam sebi da samoopredeljenja, da stvara sebi poloaj u ostalom obrazovnom svetu i da vezuje ugovore sa velikim i silnim dravama i da je vazda voljan da ih i tano izvruje".50 Na sve te argumente Pai je odgovarao da se radi o sukobu dve dravne ideje: srpske i austrougarske. Taj sukob ne sme biti reen u korist neprijatelja srpske dravne ideje. "Ideja naeg naroda", govorio je Pai, "to je ideja osloboenja i ujedinjenja; a ideja austrougarske drave, naroito od novijeg doba, to je ideja proirenja na jugoistok. Te dve drave sukobljavale su se uvek i sukobljavae se u budue. I zbog toga mi smo (radikalna opozicija - L.P.) navaljivali i navaljujemo da se ova pogodba (ugovor sa Generalnom unijom o gradnji eleznice L.P.) ne primi, to vidimo da je drutvo, ija je ovo pogodba, srodilo svoje interese sa politikom austrougarskom".51 Zaotravanje odnosa izmeu vlade i opozicije gonilo je svaku od sukobljenih strana u iskljuivost i nepomirljivost. Policijski organi registrovali su manifestacije protivljenja eleznikom ugovoru u javnosti.52 Na redov50 51
Vladimir Dvornikovi, "Demagogija i psihopatija". Borba ideja, Beograd, 1995, s. Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, s. 331.
133-134.
49
SB za 1880. i 1881, s. 1450-1451. Dok. 248, knj. 1. 52 Dok. 299, knj. 1.
142
143
Latinka Perovi
nom sazivu Narodne skuptine za 1882. godinu nijedan poslanik opozicije nije izabran ni u jedan skuptinski odbor. Ovaj saziv poeo je uopte u znaku: ili-ili. To se pokazalo ve na pitanju Adrese. Opozicija je podnela svoj predlog Adrese, u kome je faktiki dovela u pitanje vladu. Milan Piroanac je to tano tako i razumeo. On je rekao da manjina, u svom predlogu Adrese "iznosi kritiku celoga rada vladinog, kritiku ne samo politikog pravca njenog u spoljnoj politici, nego i kritiku po svim granama ivota".53 U unutranjoj politici vlade na udaru su bile finansije zakoni doneti u prethodnom sazivu Narodne skuptine. U spoljnoj politici, vlada je napadana zbog okretanja lea Rusiji, odnosno, zbog dovoenja Srbije u zavisnost od Austrougarske. Takvom politikom, u celini, tvrdili su radikali, vlada je dovela u pitanje ostvarenje glavnog dravnog cilja. U veoma dugoj i burnoj raspravi o oba predloga Adrese, Nikola Pai je rekao: "Svaka drava ima za celj, da podigne narodu blagostanje, da razvije umnu i fiziku snagu, da mu stvori to vie slobode i da sve prepreke ukloni, koje bi smetale njegovom razvitku. Takav je bio unutranji razvitak i nae drave, a spoljni zadatak, poto se jo nismo oslobodili, bio bi i jeste, da ovu dravu branimo od spoljneg napadaja i da stvorimo uslove i zemljite kako bi se i ostali Srbi mogli osloboditi i s nama ujediniti. Svaka vlada, pa ma kakva naela ispovedala, kad se primi vlade u jednoj takvoj dravi, ona mora potovati celj drave i mora joj stvarati sve dobre putove da se moe izvriti".54 Manjina je zatraila i donoenje novog ustava "u kome bi se ogledao duh celoga naroda", i koji bi omoguio da se sprovede "naelo narodne samouprave kroz sve grane unutranjeg ivota". U tom smislu, ona je, 25. januara 1882. godine, podnela i formalan predlog za promenu Ustava iz 1869.55 Sa jasnim krajnjim ciljem da dovede do rasputanja Skuptine, opozicija je na svakom pitanju (prekoraenje budeta, konvencija sa Amerikom, konvencija o plovidbi Dunavom) vrila opstrukciju. Ali, tek je propast Generalne unije dovela do kulminacije, do najkritinijeg trenutka po vladu, za koji je Pai znao da ne sme biti proputen. On je vrsto upravljao opozicijom. Imao je precizno oseanje politikog trenutka, bio je lapidaran i jasan, i nemilosrdan prema protivniku: kad je osetio da je slab, nije mu vie ostavljao nikakvu odstupnicu.
53

Na prvu vest o propasti Generalne unije, Pai je poeo da pritiska vladu interpelacijama. U svakoj sledeoj pitao je za sudbinu prethodne i dodavao neto novo. Najzad, postavio je ultimatum predsedniku Narodne skuptine, "u ime moje i moga drutva" i zatraio od njega da upozori vladu da "ako... ne odgovori za 24 asa na oba pitanja,56 mi smatramo da ne moemo dalje ostati u skuptini, poto vlada ne vodi rauna o interesima zemlje koji su vrlo veliki i vani".57 Sledeeg dana, 4. marta 1882. vlada je, u odgovoru predsedniku Narodne skuptine, izjavila: "Pitanje g. Paia sadri u sebi pretnju, da on i njegovo drutvo u skuptini ne moe dalje ostati, ako vlada ne odgovori za 24 sata na izvesne ve podneene joj interpelacije. Ovakva pitanja propraena pretnjama vlada Kraljeva ne prima. Da tako postupi nalae joj briga za ouvanjem dostojanstva poloaja na kome je ona po poverenju Njegovog Velianstva Kralja, nalae joj koliko ugled samog narodnog predstavnitva, toliko potreba za pravilnim ustavnim radom u skuptini".58 Pai je odgovorio: ako vlada nee da vodi rauna o Skuptini, opozicija e voditi rauna o svom poloaju "spram skuptine i naroda" i inie ono to joj dunost nalae.59 Ne oklevajui, opozicioni poslanici, njih 57, podneli su ostavke ve 5. marta 1882. godine. Na izborima za upranjenja poslanika mesta, 15. maja 1882. godine, od 50 ranije izabranih, ponovo je izabrano 45 poslanika. Sa zakanjenjem, vlada je pokuavala da postigne kompromis, ali opozicija nije bila spremna na to. Naprotiv "to gore to bolje". Ponovo izabrani poslanici odbili su da predaju svoja punomoja, i bili su iskljueni. Na novim izborima za nepopunjena poslanika mesta, 31. maja 1882. godine, ponovo su izabrani svi iskljueni poslanici. Smatrajui da iskljueni poslanici ne mogu biti ponovo izabrani, Skuptina je, na predlog verifikacionog odbora, odluila da se za poslanike imaju smatrati oni koji su, posle iskljuenih poslanika, dobili najvie glasova. Tako su u Narodnu skuptinu 1882. godine uli uveni "dvoglasci", kako je ove poslanike nazvala opoziciona tampa. Narodna skuptina bez opozicije donela je vrlo vane zakone: o osnovnim kolama, stajaoj vojsci, narodnoj banci, novcu, crkvenim
56
SB za 1881, s. 71. 54 Dok. 291, knj. 1. 55 Dok. 298, knj. 1
Dok. 326, knj. 1. SB za 1881, s. 1412. 58 Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Nap. 1, u dok. 328, knj. 1. 59 Dok. 328, knj. 1.
57
144
145
Latinka Perovi
vlastima i druge.60 Meutim, njen ugled bio je okrnjen: "dvoglasakoj Skuptini" osporavan je legitimitet. Ona je bila zakljuena 11. januara 1883. Novi izbori zakazani su za 7. septembar iste godine. Opozicija je napustila Narodnu skuptinu s namerom da se u nju vrati kao veina. Za to su bila potrebna dva uslova, na ije se ostvarenje koncentrisao Nikola Pai: organizovanje Narodne radikalne stranke, ije je piramidalno struktuiranje bilo dovreno izborom njenog glavnog odbora u leto 1882. godine, i izrada nacrta novog ustava. Razlike izmeu nacrta ustava, koji su 1883. godine potekli iz ove dve stranke, proistiu iz razliitog poimanja drave, o kome je ve govoreno. Naprednjaki nacrt ustava predviao je dvodomno narodno predstavnitvo, kojim bi se postigla ravnotea izmeu Krune i Skuptine. Radikalski nacrt, koji je pisao Nikola Pai, vodio je prevlasti Skuptine. Prema njemu, Skuptini bi pripadala sva vrhovna vlast. To je bilo ono, smatrao je glavni odbor Narodne radikalne stranke, to e narod moi da primi i to e hteti da brani.61 U borbu za septembarske izobre, radikali su ili sa snanom i disciplinovanom organizacijom, sa verski fanatinom propagandom i sa politikim kapitalom, steenim kroz prethodne borbe u Narodnoj skuptini. Naprednjaci su imali znatno slabiju organizaciju, uglavnom u varoima, i dosta zatvorenu propagandu. Propast Generalne unije zadala im je teak udarac. U naknadu za sve to, imali su podrku kralja Milana i policijski aparat. Radikali su diktirali tempo izborne borbe i u nju unosili veliku ostraenost.62 Izgledalo je kao da je Srbija u predveerju graanskog rata. U osam srezova izbori su protekli u neredu ili nisu ni zavreni. Pobeda radikala nije bila neoekivana, ali su njene posledice bile nepredvidive. Od 132 mandata, oni su dobili 72, liberali 30, a naprednjaci 24. Ni kraljeva 44 poslanika nisu bili dovoljni da osiguraju vladu naprednjaka. Kralj Milan je odbio da prizna pobedu radikala. Vladu je poverio Nikoli Hristiu, dugogodinjem ministru unutranjih dela. Skuptina izabrana
60

na septembarskim izborima, jednim ukazom je otvorena, a drugim odloena. Istovremeno, zbog oduzimanja starih puaka, u selima Istone krajine dolo je do pobune seljaka. Tome je prethodio lanak Nikole Paia "Razoruanje narodne vojske", u kome je pozvao vlast da obustavi akciju, a narod da ne predaje oruje.63 Bez narodne vojske, Narodna radikalna stranka gubila je svoj najznaajniji oslonac u borbi protiv kralja Milana, koga je ve smatrala oruem austro-ugarske politike i nazivala izdajnikom. Timoka buna slomila je orijentaciju Nikole Paia na stvaranje narodne drave i donoenje ustava, po kome bi Narodna skuptina postala srpski konvent. Ali, ni orijentacija Napredne stranke na stvaranje moderne, liberalne drave, i donoenje ustava koji bi u seljaku Srbiju uveo zapadni parlamentarizam, nije trijumfovala. Posle jedne, u krvi uguene bune; posle vanrednog stanja i prekog suda; posle obustava rada stranke koja je na izborima odnela pobedu, osude njenih prvaka na srmt i dugogodinje robije ta orijentacija ne samo da je zaustavljena nego je objektivno izmenjena. Pre no to je poeo rad prekog suda u Zajearu, Nikola Pai je uspeo da pree u Rumuniju, a zatim u Bugarsku. Zapoela je njegova estogodinja emigracija i okonan rad opozicije u Narodnoj skuptini koju je on duhovno i praktino vodio od 1878. do 1882. godine. Ali nije prestalo njegovo politiko delovanje, koje nije bilo opoziciono u obinom smislu rei. Ono je proizlailo iz njegove ideologije, u ijem su sreditu ujedinjenje srpskog naroda i ureenje njegove drave u duhu i na temelju njegovih tradicionalnih ekonomskih i politikih ustanova. Dosledno ideologiji, Pai je izgradio i politika sredstva: narodna partija, koja otelotvoruje socijalni i nacionalni interes naroda. I jedno i drugo, i ideologija i iz nje izvedena politika sredstva, opredeljuju spoljne saveznike Srbije: Rusija kao kristalizacina taka slovenske civilizacije i kao najmoniji zatitnik te civilizacije. U emigraciji, Nikola Pai je, sve do rata izmeu Srbije i Bugarske 1885. godine, imao samo jedan cilj: uklanjanje kralja Milana, kao produene ruke najveeg neprijatelja srpske dravne ideje Austrougarske, i kao nosioca zapadne orijentacije.64 Otuda je glavna Paieva briga bila ouvanje naela Narodne radikalne stranke, bez kojih nema ni stranke. I,
"Razoruanje narodne vojske", Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori... "Mi vidimo u dananjoj politici, koja se u Srbiji vodi" pisao je Nikola Pai mitropolitu Mihailu (1884), "propast i Srbije i srpstva i kidanje veze sa slovenstvom. Mi smo uvereni, da novo stanje, koje bi zamenilo sadanje, treba da zadovolji Srbe i ostale Slovene, a imamo Rusiju". Mitropolit Mihailo i Nikola Pai, ... s. 48.
64 63
edomil Mitrinovi, Milo N. Brai, Jugoslovenske narodne skuptine i sabori... Raa Miloevi, "Izrada nacrta radikalnog ustava", Timoka buna, Beograd, 1923, O toj atmosferi detaljnije u: Latinka Perovi, Pera Todorovi...
s. 96. s. 108.
61 62
146
147
Latinka Perovi
razume se, ouvanja vlastitog politikog primata u stranci. Za to mu je bio potreban moan spoljni oslonac. On ga je traio u Rusiji. U tom cilju, povezivao se, najpre, sa slovenofilskim krugovima u njoj, a zatim se obraao i njenim zvaninicima. Pronalaenje spoljnjeg oslonca u Rusiji za unutranju politiku Narodne radikalne stranke bilo je najvanija tekovina sa kojom se Nikola Pai vratio iz emigracije. Ustav iz 1888. godine, u ijoj izradi i donoenju on nije uestvovao, bio je delo onih radikala, koji su, posle izlaska iz zatvora zbog Timoke bune, delovali u zemlji. Oni su obnovili rad stranke i pristali na kompromis sa drugim dvema strankama, Liberalnom i Naprednom, i sa kraljem Milanom. * * *

video politike neprijatelje Narodne radikalne stranke, odnosno naroda. Zato je svoju stranku pozvao na budnost, vrsto jedinstvo i strogu disciplinu. "Nai politiki protivnici", govorio je, "ne spavaju, oni riju dan i no protivu sviju tekovina, koje je donela nova era".68 Ako se ta nova era poveri nekoj drugoj stranci, po definiciji neprijateljskoj "onda e ona (ta nov era L.P.) izdahnuti u njenom (te druge stranke L.P.) zagrljaju, i steene slobode potree se specijalnim zakonima".69 Kako je, onda, Nikola Pai razumeo parlamentarizam? Da li je ovaj ciriki konspirator, naelni protivnik kapitalizma i liberalizma, pisac traktata o superiornosti slovenske civilizacije nad zapadnom civilizacijom,70 zaverenik, dugogodinji revolucionarni emigrant bio u stanju da se koristi parlamentarnim instrumentarijem? Nije li on parlamentarizam smatrao samo formom prihvatljivom pod uslovom da je osigurana dugovena vlast Narodne radikalne stranke? Na ova pitanja odgovor moe dati tek temeljna analiza devedesetih godina, koje su nedovoljno istraene u srpskoj istoriografiji. Ta analiza, pak, mora poeti od pitanja: otkud, nakon Ustava od 1888. godine koji je delo kompromisa kralja Milana i sve tri politike stranke tolika ustavna nestabilnost, krize i politika agonija? Kakav je u tome bio udeo svakog od ustavnih inilaca? Po povratku iz emigracije, Pai je, pre svega, uvrstio svoje elno mesto u Narodnoj radikalnoj stranci: na njenom godinjem skupu u Niu 28. maja 1889. godine, izabran je za predsednika Glavnog odbora. Na izborima za Vanrednu Narodnu skuptinu, prvim posle Ustava od 1888, koji su odrani 14. septembra 1889. godine, Pai je za narodnog poslanika izabran na tri mesta: u Beogradu, Zajearu i u nikom okrugu; svi izbori bili su njegov lini trijumf. Ali, trijumfovala je, pre svega, Narodna radikalna stranka: od 117 mandata, ona je dobila 102, a Liberalna stranka preostalih 15 mandata. Napredna stranka, na ijem je elu bio tada Milutin Garaanin, nije izlazila ni na ove izbore. Ona se jo nije oporavila od narodnog odisaja, koji se na nju sruio posle pada druge vlade naprednjaka i formiranja prve radikalno-liberalne vlade.71 Vanredna Narodna skuptina, koja je imala da sprovede Ustav od 1888, sastala se u Beogradu 1. oktobra 1889. godine. Za predsednika je
68 69
Meu osuenicima zbog Timoke bune, Nikola Pai je poslednji pomilovan. Uinivi to tek posle odluke i svojoj abdikaciji, 22. februara 1889. godine, kralj Milan kao da je hteo da kae da za njih dvojicu u Srbiji nema mesta istovremeno. Nakon estogodinje emigracije, Pai je u Beograd stigao 10. marta 1889. Ve u govorima koje je drao tokom puta za Beograd i neposredno po dolasku, Pai je izneo svoj pogled na poziciju Narodne radikalne stranke.65 Bila je to stara strategija u novoj situaciji. Ustav od 1888, koji je 22. decembra usvojen "od korice do korice", onako kako ga je predloio ustavni odbor sastavljen od predstavnika sve tri stranke,66 Pai je uzeo kao delo iskljuivo svoje stranke67 . I kao to je svoju stranku smatrao jedinim iniocem borbe za narodni suverenitet, tako je u njoj video i jedinog garanta da se taj, Ustavom od 1888. steeni suverenitet, ouva. Jer, uporedo sa prihvatanjem parlamentarizma, Pai je u drugim dvema strankama u Srbiji
Vid. M. Zeevi, M. S. Stojimirovi, Nikola P. Pai, Beograd, 1937, s. 132-145. U pismu Milutinu Garaaninu, 24. avgusta 1887. godine, edomilj Mijatovi pie da je pred njim, Jovanom Ristiem i Radivojem Milojkoviem, kralj Milan izjavio: "Ako se sve tri partije pogode i sloe na pitanju ustavnom tako da se pred veliku skuptinu moe izai s ustavom odobrenim i primljenim od prvaka sve tri stranke, onda dobro, a ja u ga primiti i odobriti. Ali ustav samo jedne partije to neu i ne mogu da primim"... Lini fond Milutina Garaanina, Arhiv Srbije, br. 1143. 67 Govor Nikole Paia na Glavnom odboru Radikalne stranke u Niu, 26. maja 1889: Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori...
66 65
Govor Nikole Paia u Zajearu, 8. septembra 1891. Isto. Isto. 70 "Sloga Srbo-Hrvata", Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori... 71 Vid. u ovoj knjizi "Politiki protivnik kao neprijatelj".
148
149
Latinka Perovi
izabran Nikola Pai: od 98, za njega su glasala 84 poslanika.72 U kratkom govoru koji je odrao posle izbora, Pai je rekao da "prva skuptina koja se sastaje posle novog ustava" ima "veliki i teak zadatak... da produi ono delo, koje je velika narodna skuptina zapoela: da preobrazi Srbiju u duhu slobode i napretka". Zadatak pomenute Skuptine oznaio je teim utoliko to ona "vri svoju zadau u vremenu posle jedne strane vladavine, koja je zadrmala narodnu snagu, koja je dovela finansije u nered i koja je napustila tradicionalnu narodnu politiku"73 (podv. L.P.). Na mesto predsednika Narodne skuptine, Nikola Pai je seo kao na tron. Iz desetogodinje borbe sa liberalima i naprednjacima Narodna radikalna stranka je izala kao pobednik. Potvreno je i Paievo vostvo u njoj. Ubrzo po izboru za predsednika skuptine, on je 21. decembra 1889. godine, izabran i za predsednika beogradske optine. Imao je harizmu. U estitkama koje su mu stizale narod je pozdravljao "svog omiljenog vou u borbi za narodna prava... uzviena na predsednikoj stolici Narodne skuptine... po elji svih graana kako iz bogatih domova, tako i iz siromanih koleba i kuica..."74 Glavna mo Nikole Paia proizlazila je iz injenice da je stajao na elu Narodne skuptine, koju su, bezmalo, inili pripadnici stranke iji je on bio vo. Za potpredsednike skuptine izabrana su dva radikalna prvaka, Dimitrije Kati i Pavle Vukovi. I svi drugi skuptinski organi bili su sastavljeni od radikalnih poslanika. Ova se Vanredna Narodna skuptina, kao to je s pravom tvrdio ivan ivanovi75 "konstituisala, kao isto partijska skuptina". Iz nje je proizila homogena radikalna vlada. Osim toga, radikali su izvojevali veinu i u Dravnom savetu, u kasaciji i apelaciji, u Glavnoj kontroli. "Radikalna stranka, dotle mona samo 'dole' u narodu, sad je temeljno, uvrstila svoj poloaj 'gore' u vrhovima drave. Sve to se moglo u dravi poradikaliti poradikaljeno je, i na vrh piramide sa radikalnom osnovom i bokovima, stajalo je i balansiralo neradikalno Namesnitvo..."76 Opisani ishod poslednjih izbora bio je sadran u logici politikog pravca koji se u Srbiji zaeo sa kritikom Ustava iz 1869. godine, kada je, po
SB za 1889, I, s. 16. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 2, knj. 2. 74 SB za 1889, I, s. 735. 75 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, III, Beograd, 1924, s. 37 76 Isto, s. 49.
73 72

Nikoli Paiu, i poinjala istorija Narodne radikalne stranke.77 Identifikujui se ideoloki sa narodom, Narodna radikalna stranka je, preko svoje piramidalne organizacije, postala masovna seljaka stranka. To joj je, jo 1883. godine, omoguilo pobedu na izborima. Ali tek posle Ustava od 1888, njena je pobeda mogla biti sigurna. Na prvim izborima posle Ustava od 1888. stranka je osvojila narodno predstavnitvo, to joj je, od poetka, bio glavni cilj. A potom "preko Skuptine ona je dovela svoje ljude za ministre, a preko svojih ministara popunila i ostala mesta u dravnoj slubi radikalima. Jedan isti stranaki duh oseao se i u vladi i u Skuptini... Ministar i narodni poslanik; okruni naelnik i sekretar okrunog odbora; efovi minisarstva i lanovi Dravnog saveta, odnosno Glavne kontrole sve su to bili politiki jednomislenici".78 Osim to je naruila ravnoteu vlasti, apsolutna dominacija jedne stranke predstavljala je svojevrsni teror. To je, uz nemirenje Krune sa smanjenjem vlastitih prerogativa, bio jedan od glavnih razloga politikih kriza koje su Srbiju potresale posle Ustava od 1888. godine. Devedesete godine su u znaku borbe izmeu line vlasti monarha i partijske vlasti Narodne radikalne stranke. Skuptina 1889. godine, sastavljena, gotovo iskljuivo od radikala, na samom poetku rada stavila je do znanja malobrojnoj opoziciji da e njena uloga ne samo biti srazmerna njenoj brojnosti, nego e biti odreena i prolou njene stranke. Stalno napadanje vladavine liberala bio je nain da se neznatnoj liberalnoj opoziciji u jednoj radikalnoj skuptini zatvore usta. Krajnji cilj je bio da se suzbije njen iri uticaj i tako osujeti njen eventualni povratak na vlast. Na sve primedbe opozicionih poslanika, poslanici vladajue partije odgovarali su podseanjem na govorenje i injenje njihove partije dok je ona bila na vlasti. U isto vreme, nisu podnosili, naroito Nikola Pai, kad im je opozicija govorila da, sada kad su na vlasti, ine "sve ono, protiv ega su se kao opozicionari borili".79 To je skuptinskoj raspravi davalo karakter partijskog obrauna i politike osvete. Upravo tako, iezavao je pojam opteg dobra. Opozicija je bila slaba. Uz to, advokatski ton Jovana Avakumovia i Stojana Ribarca odbijao je seljake poslanike, koji su preovlaivali u Narodnoj skuptini 1889. godine. Veoma siguran na predsednikom mestu, sa Zakonom o poslovnom redu u Narodnoj skuptini koji je usvojila
77 78
Vid. Latinka Perovi, "Radikalna stranka pre formalnog organizovanja". Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, III, Beograd, 1934, s. 56-57. 79 Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Napomena 11 u dok. 74, knj. 2.
150
151
Latinka Perovi
radikalska veina, Nikola Pai nije skrivao svoj prezir prema opoziciji. Za njega je, i u tome nije mnogo greio, to bila "opozicija radi opozicije". On je, usred govora nekog od poslanika opozicije, naroito ako je ovaj ukazivao na zloupotrebe nove vlasti, sa svog predsednikog mesta, suvo procedio samo jednu re: "Fakta!", i njome dovodio u sumnju sve to je izgovoreno. Znao je da bude ironian. Tako bi posle glasanja o nekom zakonskom predlogu, koje je otkrivalo krajnje nepovoljan odnos snaga po opoziciju, upitao njenog efa Jovana Avakumovia da li je zadovoljan i uspevao da ga zbuni i uini smenim ped celom Skuptinom. Hvatao se u kotac sa Stojanom Ribarcem, uskraivao mu re i, veto koristei poslovnik, terao ga sa skuptinske govornice. Ipak, i takva slaba opozicija otkrivala je aroganciju veine. Opozicija je ukazivala na mogunost da se izigra ustav, odnosno "da od sada svaka vlada moe u Srbiji imati veunu i da se ne mora obazirati na narodno poverenje".80 Posebno je bila vana kritika budeta od strane opozicije. Radikali su nasledili teku finansijsku situaciju. Sami, meutim, nisu uspeli da smanje deficit, to su nastojali da prikriju. Kasnije, radikalska vlada je kritiku svoje finansijske politike tretirala kao nepatriotski in, jer, navodno, otvoreno iznoenje podataka teti interesima zemlje kod stranaca.81 Vreme je potvrdilo i stanovite koje je opozicija zauzimala u raspravi o poloaju kralja Milana i kraljice Natalije. Bez snage da bitnije utie na zakonske predloge, opozicija je, sasvim sigurno, remetila unisonost koja je vladala u Skuptini od 1889. godine. U njoj je veina zakonskih predloga prolazila uz pitanje predsednika: "Prima li Skuptina"... i horski odgovor radikalske veine: "Prima". Nikola Pai je hteo da uloga narodnog poslanika i skuptinskog asnitva, odnosno znaaj Narodne skuptine, dobiju i formalni izraz. Tako da su u zakon o poslovnom redu u Narodnoj skuptini ule odredbe po kojima narodni poslanici na otvaranje skuptinskih sednica i u drugim posebnim prilikama dolaze "u sveanom narodnom ruhu od domae proizvodnje", a za vreme trajanja mandata "nose naroiti vidljivi znak".82 Vriocima dunosti predsednika i potpredsednika skuptine priznavana je fakultetska sprema i kad je stvarno nisu imali.

Sa svoje strane, poslanici veine uvrivali su poziciju predsednika Narodne skuptine, koji je, istovremeno, bio i njihov partijski vo. Tako su traili da se predsedniku skuptine da pravo da prima i otputa skuptinske sluitelje.83 Ali i bez toga, Paiev poloaj bio je veoma vrst. U toku februara 1890. godine, on je predsedavanje Vanrednom Narodnom skuptinom prepustio njenom prvom i drugom potpredsedniku i otputovao u Petrograd. Primio ga je car Aleksandar III, a Slovensko dobrotvorno drutvo izabralo ga je za svog doivotnog lana. Njegov dug i teak trud da se priblii zvaninoj Rusiji i tako sebi osigura spoljni oslonac, neophodan za ostvaranje krajnjeg cilja, bio je krunisan uspehom. Na elu Narodne radikalne stranke koja je osvojila i mase i dravu, sa neskrivenim prijateljstvom Rusije, a uz maloletnog vladaoca i slabe druge dve politike stranke, Pai je, uistinu, bio najjai politiki inilac u Srbiji. Na prvoj redovnoj skuptini posle Ustava iz 1888, koja je izabrana na izborima od 14. septembra 1890. godine, Narodna radikalna stranka dobila je 100 mandata, Liberalna stranka 14, a Napredna stranka samo jedan mandat po ostatku. Za predsednika Narodne Skuptine izabran je Nikola Pai: od 99 prisutnih poslanika, za njega je glasalo 89.84 U kratkom govoru, Pai je podsetio poslanike na krajnji cilj i zatraio njihovu podrku: "Molim vas... da me u svojoj bespristrasnoj kritici i slozi potpomognete, te da bi se ustavni preporoaj Srbije u duhu slobode i napretka mogao u zemlji utvrditi, i da bi se Srbija to pre usposobila, da moe izvriti svoj veliki i teki zadatak, na ije ostvarenje celo srpstvo pogleda".85 Ali, Pai nije dugo ostao na mestu predsednika Narodne skuptine. Pod stalnim pritiskom radikalnog poslanikog kluba, 11. februara 1891. odstupila je vlada Save Grujia. Novu vladu 21. marta iste godine obrazovao je Nikola Pai. Preuzevi i dva kljuna ministarstva, ministarstvo finansija i ministarstvo spoljnih poslova, Pai se, najzad, naao na mestu stvarne vlasti. U izjavi pred Skuptinom rekao je da e vlada nastojati "da se uvrsti parlamentarna vladavina, te da se steene slobode i prava urede naroitim zakonima u duhu Ustava i prema zahtevima novoga vremena, kako bi Srbija, obnovljena, osnaena, spremna bila da uspeno vri svoje nacionalne zadatke".86
83
80
Vid. Nap. 8, dok. 80, knj. 2. 81 Vid. Nap. 2. i 3, dok. 122, knj. 2. 82 SB za 1889, I, s. 425, 427.
Vid. Nap. 20. dok. 22, knj. 2. SB za 1890, s. 5. 85 Isto. 86 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 95, knj. 2.
84
152
153
Latinka Perovi
Na poetku mandata svoje vlade, Nikola Pai je uveravao narodne poslanike, odnosno veinu, da e najavljene reforme vriti "u duhu i pravcu naela stranke".87 Meutim, pragma gotovo totalne vlasti u dravi prisiljavala ga je na prilagoavanje. Kao predsednik vlade, on je branio potrebu poveanja plata inovnicima i izdvajanja sredstava iz budeta za diplomatska predstavnitva Srbije u svetu. Dokazivao je da bez eleznice nema napretka, kao i da gradovi, naroito Beograd, treba da se razvijaju. U tom prilagoavanju nisu mogli da ga prate svi radikalski poslanici, naroito oni sa kojima je jo 1878. godine krenuo u osvajanje narodnog predstavnitva: Ranko Tajsi,88 Milija Milovanovi, Dimitrije Kati. Prva pukotina javila se 1891. godine. Povod je bio oduzimanje poslanikog imuniteta i predavanje sudu radikalskog poslanika Dragie Stanojevia zbog njegovog "Pisma narodu srpskom" (8. februara 1891). ta je sadrao ovaj spis, koji je postao razlog da ovek koji je svojim perom najvie pomogao Narodnoj radikalnoj stranci u borbi protiv druge vlade naprednjaka, bude iskljuen iz stranke, lien poslanikog imuniteta, predat sudu i osuen? U pomenutom spisu, Stanojevi je konstatovao da se, posle pada naprednjaka, stanje nije bitno promenilo. Zemlju i dalje karakteriu politike trzavice, finansijsko rastrojstvo, deficit, propadanje zadruge, privredni nazadak. On je, zato, pozivao narod da, bez straha da e povrediti monarhijski princip, uzme vlast u svoje ruke: "Na mesto tiranske inovnike diktature ima doi Stega Narodna zarad Spasa Narodnog. U granicama Ustava i zakona i na temelju stvarnog odnoaja sile, Narodna Skuptina ima postati organ Stege Narodne".89 U vreme kad je Narodna radikalna stranka ve bila usedlana na vlasti, kad je zakone donosila praktino njena Skuptina, a njena homogena vlada davala koncesije strancima ne bi li se domogla kapitala za podizanje domae industrije, a kada jo nisu bili raieni odnosi sa bivim kraljem Milanom Pai je "Pismo narodu srpskom" primio kao opasan izazov. Da bi sauvao jedinstvo stranke, a naroito toliko neophodan mit o tom jedinstvu u narodu, Pai je reagovao odluno. U Narodnoj skuptini, zatraio je tajnu sednicu, na kojoj je, uz protivljenje opozicije, Dragia

Stanojevi, lien poslanikog imuniteta da bi mu se moglo suditi.90 A potom je u Zajearu, "na ovom punoznaajnom mestu, na mestu de je pokojni Svetozar Markovi sveta ugledao, a pokojni Adam Bogosavljevi duu ispustio, na mestu koje je stranim sudom namenjeno bilo da proguta krv i prikrije kosti mnogih vienih radikala",91 Pai izrekao opomenu i pozvao na red i disciplinu. "Brao", rekao je on, "nama je potrebna disciplina i solidarnost naih lanova u svima redovima koji se preduzimlju u duhu programa nae radikalne stranke. Disciplina i solidarnost naih lanova pomogle su radikalnoj stranci da doe do pobede, disciplina i solidarnost su potrebni da se steeno ouva i da se nove tekovine pribave".92 Ali, pukotina nastala u stranci nije zatvorena. I u narednim koracima koje je, kao predsednik vlade inio, Paia nije vie pratio Ranko Tajsi. Pai je, meutim, imao sigurnu veinu u nastojanju da se, konano, rei svog najveeg protivnika, biveg kralja Milana. inio je to, uprkos upozorenja opozicije, pa i poslanika vlastite stranke, da postupa protivno ustavu. Kralj Milan se, iz Pariza, u pismu Namesnitvu odrekao lanstva kraljevskog doma, srpskog dravljanstva i prava na ma kakva potraivanja od drave. Namesnitvo je ovaj akt prosledilo vladi, a vlada Narodnoj skuptini. Na predlog vlade, Skuptina je ovu izjavu pretvorila u zakon.93 Ozakonjenje ovog akta bilo je vezano sa ispunjenjem uslova kralja Milana da ni kraljica Natalija ne moe ostati u zemlji. Kad nije mogla milom, vlada Nikole Paia ispunila je ovaj uslov silom. Uz upotrebu vojske, kraljica Natalija proterana je iz Beograda.94 Zbog toga Nikola Pai protiv sebe nije vie imao samo opoziciju i neke radikalske poslanike nego i deo naroda,95 a pre svega graanstvo Beograda, koje je bilo izilo na ulice da sprei izgon kraljice. Zbog neslaganja sa Jovanom Ristiem oko izbora novog namesnika, na mesto preminulog Koste Protia, Pai je, 9. avgusta 1892. godine,
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 97, knj. 2. Govor Nikole Paia na zboru u Zajearu u: Nikola P. Pai, Pisma, lanci, govori... s. 331. 92 Isto. 93 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 99, 132, 138,knj. 2. 94 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 109, 114, 115, knj. 2. 95 U jednom pismu, 12. oktobra 1889. godine, Kraljica Natalija pie: "Danas su me posetili poslanici aleksinake optine i rekli mi da budem mirna i da se niega ne plaim. Narod hoe i eli da ostanem u zemlji". Pisma kraljie Natalije Obrenovi. Priredila Ivana Hadi Popovi, Beograd, 1996, s. 59.
91 90
87 88
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 97, knj. 2. Vid. U ovoj knjizi: "Nemo drave pred nasiljem"... 89 Dragia Stanojevi, "Pismo narodu srpskom", Izabrani spisi, 2, Novi Sad, 1957, s. 227.
154
155
Latinka Perovi
podneo ostavku. Vlada je poverena Jovanu Avakumoviu. Teror veine zamenjen je terorom manjine. Kriza koja je praktino onemoguila rad Narodne skuptine, okonana je dravnim udarom 1. aprila 1893. godine. Maloletni kralj Aleksandar zbacio je namesnike i kraljevsku vlast uzeo u svoje ruke. Novu vladu obrazovao je dr Laza Doki sa radikalima. Nikola Pai je, 16. maja 1893. godine, postavljen za poslanika u Petrogradu. Ostao je, meutim, u zemlji do okonanja izbora (18. maja) i do konstituisanja nove Narodne skuptine (1. juna). U novoizabranoj skuptini od 136 mandata radikali su dobili 126, naprednjaci 10, liberali nijedan. Za predsednika Narodne skuptine ponovo je izabran, u Petrograd odlazei, Nikola Pai: od 121 poslanika, za njega je glasalo 110.96 Po izboru, Pai je rekao da e se starati da Skuptinom rukovodi "na osnovu Ustava i Zakona o posl. redu". Od poslanika je traio "da se uvaju svega, to bi vrealo dostojanstvo ovoga doma i ast poslanika... da slono poradimo na napretku otadbine u slavu Naeg Milog Kralja".97 Meutim, Skuptinom je Pai predsedavao samo do 22. juna, a onda je otputovao u Petrograd. Na njegovo mesto, do kraja ovog vanrednog saziva, nije biran novi predsednik. Sednicama Narodne skuptine predsedavao je njen prvi potpredsednik Dimitrije Kati. I odsutan, Nikola Pai je bio nezamenljiv na mestu predsednika Skuptine, jednako kao i na mestu predsednika Glavnog odbora Narodne radikalne stranke. U Paievom odsustvu, u Srbiju se, 9. januara 1894. godine, vratio kralj Milan. Ubrzo posle toga, 9. maja iste godine, kralj Aleksandar je ukinuo Ustav iz 1888. i vratio u ivot Ustav iz 1869. godine. Zapoela je velika politika kriza, koja e trajati sve do kraja poslednje decenije XIX veka. Nikola Pai, ija je ostavka na mesto poslanika u Petrogradu uvaena aprila 1894. godine, posvetio se radu na uvrenju Narodne radikalne stranke. Na velikom mitingu radikala u Beogradu, 28. jula 1896. godine, koji je bio sredstvo pritiska na dvor,98 Pai je traio da se rei ustavno pitanje i nudio pomo svoje stranke. Radikalna vlada ora Simia u nameri da rei ustavno pitanje izdejstvovala je ukaz kojim su zakazani izbori za 22. jun 1897. godine. Po
SB za 1893, s. 5. Isto. 98 Prema nekim izvorima na ovom mitingu bilo je oko 30.000 radikala iz cele zemlje. A radikalska tampa je stalno poveavala broj prisutnih dok nije stigla do 50.000.
97 96

odredbama Ustava od 1869. trebalo je da se izabere 191 poslanik, a prema tom broju mogla su se naimenovati jo 63 poslanika. Liberalna stranka donela je odluku da na ovim izborima ne uestvuje. Napredna stranka, odlukom svojih prvaka od 18. decembra 1896, bila je rasputena. Na izbore je izala samo Narodna radikalna stranka, i osvojila sve mandate. Opozicija je stvorena tako to je za poslanike ukazom imenovano po nekoliko lanova Liberalne i Napredne stranke. Narodna skuptina izabrana na pomenutim izborima sastala se 29. juna 1897. godine u Beogradu. Od est kandidata koji su dobili apsolutnu veinu, kralj Aleksandar je ukazom za predsednika Narodne skuptine imenovao Nikolu Paia. On je od 187 glasova dobio 184.99 Prve Paieve rei bile su u skladu sa nainom na koji je postao predsednik Narodne skuptine. "Blagodarim", rekao je Pai, "Njegovom Velianstvu Kralju Aleksandru Prvom i Narodnom prredstavnitvu na poasti, kojom su me odlikovali. Starau se da budem bespristrasan u rukovanju poslanikim poslovima. Drau se strogo u granicama zakona i uvau kako slobodu i prava svakog pojedinog poslanika tako i dostojanstvo skuptine."100 Ali, ovo jo nije bio kompromis izmeu Krune i Nikole Paia, koji je ve bio vie od voe najjae stranke. Sukobi su tek predstojali. Oktobra 1897. radikalska vlada ora Simia bila je zamenjena neutralnom vladom dr Vladana orevia. Ova vlada je imala cilj da "ugui partiske strasti", odnosno, da suzbije Narodnu radikalnu stranku. Zato je bilo potrebno, kralju Milanu naroito, da se ukloni njen voa. Maja 1898, Pai je osuen na devet meseci zatvora zbog optube da je u lanku "Naim zabrinutim patriotima",101 uvredio kralja Milana. Iz poarevakog zatvora, gde je kaznu izdravao, iziao je 6. juna 1899. godine. Odnosi izmeu Krune i Paia postali su jo zaotreniji.102 Utoliko je pre u pokuaju atentata na kralja Milana 24. juna 1899. godine (Ivandanjski atentat) naen dobar povod za konaan obraun. Istoga dana,
SB za 1897, s. 17. Isto, s. 18. 101 Odjek, br. 32, 13. mart 1898. 102 Jedan od Paievih ljudi pie: "Kad je Pai sproveden u Poarevac na izdravanje kazne, on je ispraen od prijatelja i radikala beogradskih naroito zasebnom laom do Dubravice. Tako isto demonstrativno je doekan u Beogradu kad je izdao kaznu i vratio se u Beograd. Time su radikalci pokazali da se ne plae". Avram Petrovi, Uspomene, s. 153.
100
99
156
157
Latinka Perovi
pohapeni su svi lanovi Glavnog odbora Narodne radikalne stranke i ustanovljen preki sud. Pred prekim sudom, Pai je rekao da se ne osea krivim za ono za ta ga optuuje dravni tuilac, to jest za vezu sa atentatom. Priznao je, meutim, "da ima neke krivice" i do njega, "ali samo sa politiko-parijskog gledita". "One (krivice (L.P.) se sastoje u tome, to ja kao ef stranke nisam blagovremeno poduzeo mere, da se ne stvori to nepoverenje kod najviih krugova. Nisam preduzeo n. pr. meru, da ja one elemente antidinastike, koji se nalaze u naoj partiji, istraujem i suzbijam, a tako isto da, ne dopustim da partija po svojoj bujnosti ne skrene i ne izae van granica lojalnosti i odanosti."103 Kao antidinastike elemente u stranci Pai je, poimenice, naveo: Dragiu Stanojevia Milorada Karamarkovia i Ranka Tajsia. Nikola Pai je osuen na pet godina zatvora, ali je odmah pomilovan. Ostali radikali osueni zbog Ivandanjskog atentata izdravali su svoje kazne u zatvorima Poarevca, Kragujevca i Beograda. Pomilovani su tek 11. septembra 1900. godine. U izjavi zahvalnosti kralju Aleksandru, Pai je obeavao: "Od danas raskidam sa mojom bujnom prolou i zavetujem se: da e moj rad u budue biti upuen na utvrenje poretka, kome je Vae Velianstvo dalo onako vidljivog obeleja pri kraju 1897. godine..."104 Ovo poslednje znailo je da Pai odobrava formiranje nepartijske vlade. Preki sud zbog Ivandanjskog atentata nije bio prvi preki sud pred kojim su stajali prvaci Narodne radikalne stranke. Jo je bilo ivo seanje na preki sud u Zajearu zbog Timoke bune 1883. godine, koji je, zbog bekstva, mimoilo Nikolu Paia. Stojei 1883. godine pred istom opasnou, pred kojom je 1889. stajao i Nikola Pai, radikalski prvaci su branili stranku. Ali, uprkos tome, Peri Todoroviu i Rai Miloeviu nikada nisu bile oprotene izjave zahvalnosti kralju Milanu, koji je zaustavio izvrenje ve izreene smrtne kazne nad njima. Utoliko je Paievo dranje na prekom sudu 1889. godine izazvalo vee zaprepaenje i otriju osudu u stranci. Naroito njegovo poimenino navoenje antidinastiara u stranci. "Ima sredstava kojima se ne treba sluiti ak ni u politici"105 napisala je

jednom kraljica Natalija. Ali, Pai je pripadao politiarima koji su smatrali da cilj opravdava sredstva. Iz najopasnijeg sudara sa svojim najveim protivnikom, kraljem Milanom, Nikola Pai je, zahvaljujui Rusiji i Austriji, izvukao ivu glavu. Ali je, inilo se, postao politiki mrtvac. * * *
Poetkom 1901. godine umro je u Beu kralj Milan. Ubrzo posle toga, kralj Aleksandar je zapoeo pregovore sa naprednjacima i radikalima o promeni ustava. Radikali su, najzad, prihvatili promenu ustava, a da se ne vraa Ustav iz 1888, to su dotada uporno traili. U isto vreme, pristali su na koaliciju sa naprednjacima. Koaliciona vlada obrazovana je 23. marta 1901, a 6. aprila kralj Aleksandar oktroisao je Ustav iz 1901. godine. Po tome ustavu, narodno predstavnitvo bilo je dvodomno: pored Narodne skuptine, ustanovljen je Senat. Polovina lanova Senata je birana, drugu polovinu je imenovao kralj. Nikola Pai je bio jedan od imenovanih senatora. Kao senator, Pai je najveu panju poklanjao finansijskom stanju zemlje i uvrenju ustava. Oba pravca njegovog delovanja bila su odreena nacionalnim zadatakom Srbije. Stalni deficit i politika zaduivanja radi oduivanja oteavala je ostvarenje glavnog cilja. "I ja drim" rekao je Pai u raspravi o budetu za 1901. godinu, "poto mi smatramo i svi smo uvereni u to, da naa drava ima svoj naroiti nacionalni zadatak, ja drim, da to treba da nas nagna, da na budet to pre ispravimo. I ako mi iz godine u godinu budemo ulazili sa ovakvim budetom, onda nikako ne moemo raunati da emo dostii stanje, da odgovorimo narodnim eljama i tenjama u pogledu naeg nacionalnog zadatka".106 Iz istih razloga Pai je, 1902. godine, odvojio svoje miljenje o dravnom zajmu u iznosu od 60.000 dinara. Finansijski odbor Senata je konstatovao da su uslovi zajma "vrlo teki i poniavajui za dravu i ugled njezin u svetu", ali je, s obzirom na teke finansijske prilike u zemlji, predloio da se zajam primi.107 Nikola Pai je imao drugaije miljenje. "Priznajem",
106 107
103 104
Male novine, br. 294, 4. septembra 1899. Isto, br. 303, 14. septembar 1899. 105 Pisma kraljice Natalije Obrenovi... s. 34.
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 223, knj. 2. Vid. Nap. 1 u dok. 251, knj. 2.
158
159
Latinka Perovi
rekao je u Senatu, "da je teko finansijsko stanje, ali ne mogu se sloiti da se za trenutne olakice, rtvuju ivotni interesi srpske drave, da se Srbija dovede posle godinu dana u tei poloaj no to se sada nahodi".108 On je traio tednju, kanjavanje rasipanja narodnog novca i naputanje prakse da se ivi "na teret vanrednih kredita, koji se moraju zajmovima pokrivati". Uzimanjem najnovijeg zajma pod nepovoljnim uslovima, Srbija e se zaplesti "u gore i tee finansijske prilike, koje mogu dovesti ne samo u pitanje srpsku misao ve potresi i opstanak nae otadbine".109 Drugi pravac delovanja Nikole Paia bio je uvrenje Ustava od 1901. Treba jednom, smatrao je on, uiniti kraj unutranjim politikim krizama, kako bi Srbija mogla da se posveti svom glavnom zadatku: osloboenju i ujedinjenju srpskog naroda. Sa tog stanovita, treba prihvatiti i potovati i oktroisani ustav. "Narodna skuptina i Senat ne mogu donositi reenja, kojim unitavaju opredeljenja Ustava. Ustav moe da se menja samo onim nainom, kojim je i propisan. A za ma kakvu promenu Ustava potrebno je odobrenje Krune".110 Meutim, formiranje vlade Dimitrija Cincar-Markovia (6. novembra 1902), kao nepartijske, kao dvorske vlade, s ciljem stiavanja "partiskih strasti", bilo je znak da kralj Aleksandar hoe da se, kao 1894. godine, vrati na linu vladavinu. Tome je prethodilo (9. marta 1902) zaustavljanje u Senatu zakona o javnim udruenjima i zborovima, koji je ve bio proao u Narodnoj skuptini. U dogovoru sa kraljem Aleksandrom, Pai je glasao protiv ovog zakona.111 Neraspoloenje prema Paiu, stvoreno zbog njegovog dranja na prekom sudu 1899. godine, jo vie je poraslo. Savez naprednjaka i radikala i pristanak radikala na oktroisanje Ustava od 1901 doveli su do rascepa u Narodnoj radikalnoj stranci. Pai je bio prisiljen da poloi raun i pred strankom i pred narodom. Tako je, novembra 1902. godine, nastala njegova politika ispovest.112 Uz "Slogu Srbo-Hrvata", "Moja politika ispovest" je najznaajniji dokumenat za razumevanje ivotnog i politikog veruju Nikole Paia.

Na kraju dugog i tekog puta od 1878. godine pa do kraja veka, Pai je od tvrde opozicije, preko partijske drave, stigao do komproisa sa Dvorom i sa Naprednom strankom. Na tom putu, on je, sve vreme, imao jedan cilj, za ije je ostvarenje, zavisno ve od etapa, odreivao sredstva. Na granici izmeu XIX i XX veka, Pai je shvatio da vreme nacionalne ideje prolazi, odnosno, da joj "ve preti opasnost od industriskokapitalistiko-saobraajno-trgovinskog internacionalizma".113 Otuda kolosalan napor da se ne izgubi istorijsko vreme, redukovanje potreba naroda u Srbiji, ekonomisanje vlastitom politikom energijom i spremnost na kompromis. Mogue je, smatrao je Pai, zadovoljiti se "i sa jednim Ustavom, manje naprednim, ali koji ujemava narodu zakonodavnu i kontrolnu vlast, i koji mu daje udela u poslovima dravnim, a ostavio bi narod na miru da se odmori, da prikupi nove snage, da popravi i nadoknadi ono to (je) u prolim borbama izgubio, i da vie obrati panju na spremu Srbije za spoljne dogaaje".114 Ustav je, ionako, samo sredstvo: "Ja smatram moju borbu iliti rad za ustavno ureenje Srbije kao sredstvo da se lake postigne, po mome shvatanju, vee i uzvienije celji, a to je osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda".115 Sloboda "celog srpskog naroda", nacionalna sloboda, bila je, za Paia, "vei i jai ideal no to je bila graanska sloboda Srba u Kraljevini".116 Sa ovakvim stepenovanjem slobode, Nikola Pai je doekao krvavu smenu na srpskom prestolu 29. maja 1903. godine. Primicao se svojoj ezdesetoj godini. Ali, tek je ulazio u razdoblje u kome e njegova usredsreenost na osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda dostii svoj vrhunac: Srbija je ulazila u epohu ratova.
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 251, knj. 2. Isto. 110 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, Dok. 253, knj. 2. 111 Dnevnik rada Senata Kraljevine Srbije za 1901. godinu (Stenografske beleke), Beograd 1902, sr. 816. 112 Mihailo Vojvodi, "O Paievoj ispovesti", Serbia i komentari... s. 209.
109
108
113 114
Nikola Pai, "Moja politika ispovest", Isto, s. 132. Isto, s. 129. 115 Isto, s. 130. 116 Isto, s. 129.
160
161
Latinka Perovi

je o ovim dogaajima prvi pisao sveobuhvatno, i pre istoriara1 i pre savremenika poslednjeg dogaaja.2 To se moe oznaiti i kao vrlina i kao mana Ogledala, ali se ne moe porei njegova jedinstvenost.
10. Srbija na razmeu XIX i XX veka: memoarska proza Pere Todorovia kao istorijski izvor
Zato ste obili stotinu drugih puteva, pa udarili najgorim, izabrali ono, gde se u jednom trenutku slepa gneva i ljutine jednim udarcem sve svrava i gde vie nema povratka na popravku?! Pera Todorovi, Zavereniku od 29. maja
Todorovi se nalazio u sreditu dogaaja, poznavao je mnotvo injenica i ljudi, oseao neponovljivu atmosferu i imao literarni doivljaj stvarnosti. Sve se to prepoznaje u Ogledalu. U njemu se preplie vie stvaralakih postupaka: fantastina proza, istorijska pria, politika i drutvena istorija. Primeri fantastine proze nalaze se u snovima kraljice Drage i u Todorovievim snovima, naroito onim u kojima ga pohodi unakaeni, mrtvi kralj Aleksandar. Banalizovana u naoj literaturi ili opisana sa ravnodunou, kao neizbean kraj dinastije Obrenovia, tragedija kralja Aleksandra dostie nivo ekspirovog siea samo kod Pere Todorovia. Kralj svoju tragediju dugo sluti. Ona izvire iz njegovog oseanja da se u istoriji nita ne zaboravlja i da ona esto svoje raune namiruje na nedunima. To ga progoni, mui i zastrauje. Na Kraljevici, mestu gde je njegov otac dao streljati narodne voe u Timokoj buni, kralj Aleksandar, u vreme kad jo nije bilo govora o njegovoj enidbi, a pogotovo o njegovoj izabranici, kao u bunilu ponavlja: "Kralj, Kraljica, Kraljevica! Sva ta imena kod mene se meaju i spleu u jednu guvu". Za Todorovia, kralj Milan i kralj Aleksandar nisu samo hiroviti autokrati. Istorijski, oni su deo srpske nedeljive prolosti. Ljudski, oni su tragini.
a. NEPOSREDNO SVEDOENJE O UBISTVU POSLEDNJEG OBRENOVIA Kralj Aleksandar Obrenovi i kraljica Draga ubijeni su u noi 29. maja 1903. godine. Ve 19. oktobra iste godine Pera Todorovi je poeo da objavljuje svoje Ogledalo. Zrake iz prolosti. Ogledalo je najobimnije i najkompletnije delo Todorovieve memoarske proze. Dok je u Krvavoj godini opisan jedan dogaaj, u Uspomenama na kralja Milana linost ovog srpskog vladara, Ogledalo je velika i ivopisna freska. U njemu je naslikano tridesetpetogodinje razdoblje Srbije, razdoblje izmeu ubistva dva Obrenovia, kneza Mihaila 29. maja 1868. i kralja Aleksandra 29. maja 1903. godine. Pera Todorovi
U Ogledalu Todorovi je vrlo mnogo koristio formu istorijske prie, koju je jasno razlikovao od istorije. "Kad u istorijskoj prii", pisao je on, "ne bi bilo niega istinitog ona ne bi bila istoriska; a kad bi u njoj bilo sve istinito ona ne bi bila pria ve istorija." Na istinitu osnovu pisac je nadograivao svoju priu, kao i prie koje su kruile, ime je takoe govorio o atmosferi i duhu vremena. U okvir istorijske prie Todorovi je, na primer, stavio lanu trudnou kraljice Drage, kao i nameru kralja Aleksandra da se, stavljajui interes dinastije iznad linih oseanja, na ovean nain oslobodi kraljice nerotkinje.3
Vid. ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini 19. veka. I-IV, Beograd, 1934, Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I-III, Beograd, 1934; Isti, Vlada Aleksandra Obrenovia, I-III, Beograd, 1934. 2 Vid. Dragia Vasi, Devetsto trea, Beograd, 1925. 3 Na ovu Todorovievu istorijsku priu pozivali su se i istoriari. Vid. ivan ivanovi, Politika istorija Srbije... knj. I-V, s. 283.
1
162
163
Latinka Perovi
Najzad, Todorovi je u Ogledalo uneo i "povesniki materijal za politiku i drutvenu istoriju" svoga vremena. Ogledalo je i napisano s ciljem da se ta istina otkrije i osvetli sa svih strana. Glavni zadatak Ogledala Todorovi je video u tome "da u ovom podlom i lanom vremenu istie na javnost istinska fakta istoriska, koja e spreiti, da klevetnici ne mogu izvrtati nau istoriju po svojoj volji i udi."4 Za razliku od istorijske prie, istorija je precizna: nita joj se ne moe ni dodavati niti oduzimati. Pred njom se mora biti surovo istinit. Todorovi je istorijsku istinu dokazivao pozivajui i druge da to ine. Ali je dao i priloge za istoriju, koji su dragoceni upravo za istoriara drutva. Na stranicama Ogledala on je ispisao male istorije pojedinih institucija (nastanak, razvoj i karakter Malih novina i opisao neke pojave (istorija hartija Obrenovia, partijski ivot, inovniko pitanje, diplomatija) karakteristine za tadanje srpsko drutvo. Njihov se opis slio u minucioznu sliku mentaliteta. U tom smislu, Ogledalo je moderna knjiga. Osim vanih opisa pojedinosti, Todorovi je u Ogledalo uneo opsene dokumente na osnovu kojih se moe videti srpsko drutvo, ali i njegov opisiva. To se, u prvom redu, odnosi na Todoroviev predlog dravnog programa, koji je uputio kralju Aleksandru 1902. godine, kao i na njegove izvetaje sa puta po Srbiji, koji su kralju predati aprila 1903. godine5 u dvanaesti as, uoi ubistva kraljevskog para. Svakom od stvaralakih izraza, svakoj od formi koje je koristio u Ogledalu, fantastinoj prozi, istorijskoj prii, politikoj i drutvenoj istoriji, Todorovi je prilagoavao jezik i stil, pa je Ogledalo i u tom pogledu velika riznica. Sve te razliite forme povezuju zadivljujua lakoa kazivanja. Karakteristina za Todorovia uopte, ona je objanjavana njegovim novinarskim manirom. Takvo objanjenje oslobaalo je istraivae obaveze
Svi citati su prema izdanju: Pera Todorovi, Ogledalo Znaci iz prolosti. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1999. 5 Prema vlastitom kazivanju, Todorovi je oba ova dokumenta u Ogledalu doneo prema prepisu, odnosno konceptu, sauvanom u linoj arhivi. Savremenike je upuivao da originale trae u hartijama Obrenovia, koje su se tada nalazile u rukama njegovih protivnika radikala. Naalost, ni originali ni prepisi nisu sauvani. Vreme i ljudi desetkovali su i hartije Obrenovia i Todorovievu arhivu. Meutim, za istraivaa koji je proao kroz obimno delo Pere Todorovia, autentinost pomenuta dva dokumenta nije sporna. Oni su u Ogledalu sauvani, a nisu za njega naknadno napisani. Ali, ak i da se pretpostavi ovo drugo, sadraj dokumenta ne bi bio manje relevantan ni za sliku srpskog drutva koja iz njih proizlazi ni za poglede njegovog opisivaa. U svakom sluaju, oni imaju vrednost istorijskih izvora, i to upravo sa stanovita drutvene istorije, koju Todorovi pominje i praktikuje u njenom mnogo poznijem znaaju.
4

da Todorovievo pisanje uzimaju suvie ozbiljno, ili im je sluilo kao izgovor da to ne ine. Meutim, u Todorovievom jezikom bogatstvu, u kristalnoj jasnoi, itljivosti i lepoti svega to je pisao, nalaze se temelji onoga to e se, nekoliko decenija posle pobede Vukove reforme, nazvati beogradskim stilom. Pera Todorovi je pisao mnogo (romani, memoarska proza, dnevnici, putopisi, knjievna kritika, obimna prepiska, prevodi, dnevni list punih petnaest godina) i, razume se, pisao je brzo. Ali, furiozna brzina, sa kojom je pisao Ogledalo, jedva da ima uporeenje.6 Za dvesto pet dana, od 19. oktobra 1903. do 10. maja 1904. godine, Todorovi je objavio sto knjiica, od po jednog tamparskog tabaka, Ogledala, u ukupnom obimu od 1252 stranice. Hteo je ne samo da sauva celinu zbivanja, kako ih je on video, nego i da iz tame izvue mnoge pojedinosti koje je pobednika strana duboko potiskivala. Nije pretendovao na neopozivost svoje istine: suvie je bilo sloeno njegovo shvatanje istorije za tako to. Iznosio je samo ono to je znao i kako je znao. Pozivao je i druge da to ine. Todorovievo Ogledalo je pogled na epohu iz jednog osobenog ugla, iz koga nju niko od savremenika, pa ni od potonjih pisaca, nije pokuao da osvetli. To je pogled na iskorenjivanje jedne dinastije, na brojne untranje i spoljne okolnosti koje su tome prethodile, kao i na trajne posledice koje su iz toga proizale, ali, pre svega, na drutvo u kome je bilo mogue jo jedno politiko ubistvo. Ubistvo, od koga je, kako je Todorovi pisao, "cela Srbija posuknula." Isoriari vladavine poslednja dva Obrenovia, kralja Milana i kralja Aleksandra, ivan ivanovi i Slobodan Jovanovi, koristili su Ogledalo kao izvor. Ali, i ono je delilo sudbinu celokupnog dela Pere Todorovia: ostalo je nepoznato kako u istoriji srpske knjievnosti tako i u srpskoj istoriografiji. Epoha opisana u Ogledalu ocenjivana je sa stanovita pobednika: dinastije Karaorevia i radikala. Moda i po inerciji, ali ta se ocena odrala. Ogledalo se sa njom sukobljava i razumevanjem prolosti i pronicljivim nasluivanjem budunosti. Ve to je bilo dovoljan razlog da ostane zatureno. Pisano i objavljivano neposredno posle dogaaja od 29. maja 1903. godine, koji su Srbiju iznutra potresli a u Evropi je igosali i izolovali,7
Slinom brzinom Pera Todorovi je pisao i izvetaje sa hajdukog procesa u aku 1897. godine. Vid. u ovoj knjizi: "Nemo drave pred spregom politike i nasilja"... 7 "Jedan jeziv i nasilan in iz 1903. godine", pie Marija Todorova, sto godina kasnije, "razjario je javnost na Zapadu: ubistvo i bacanje s prozora Aleksandra i Drage u
6
164
165
Latinka Perovi
Ogledalo je, razumljivo, izazvalo ogromno interesovanje.8 Novoj dinastiji, meutim, smetala je sama pojava Ogledala. Druga i trea njegova sveska, u kojima je autor opisao svoje poslednje razgovore sa kraljem Aleksandrom Obrenoviem, bile su zabranjene. Da bi izbegao hapenje, Todorovi je morao da bei u Zemun. Stabilnosti "novog stanja" rtvovana je sloboda misli i rei. Ta se sloboda u Srbiji pokazala, jo jednom, kao isprazna re. Todorovi to nije hteo da preuti, jo manje da oprosti. On, koji je pod svim vladama odgovarao za "tamparske krivice", bivao osuivan i robijao, ije su novine zabranjivane i pod Obrenoviima, na poetku vladavine Karaorevia napisao je: "Sloboda, sloboda!... do neba visoka! Neka pie ko ta hoe, neka slobodno govori ko god ta ima i zna, neka jednom i kroz Srbiju odjekne potpuno istinski slobodna re, koju niko vie ne gui i ne zaustavlja. Tako su se do jue pritvorno drali i hvalili nai vajni slobodnjaci. A danas? Danas se zabranjuje i uzapava saoptenje jednoga prostoga istorijskog fakta koji ne bi mogao biti po zakonu uzapen! ak i u apsolutnoj Rusiji iznose se stvari sto puta otrije i slobodnije." Smena dinastije u Srbiji bila je prilika za osvrt na prolost. inili su to i drugi, ali je Todoroviev pristup bio razliit. Iz njega je govorio bivi osuenik na smrt, koji je iveo svoj drugi, poklonjeni ivot i imao filozofski odnos i prema vlastitom ivotu i prema ivotu uopte. Ali i pisac koji, znajui da i dobro i zlo imaju svoj izvor u oveku, nije verovao u jednostavnost
Beogradu, kraljeubistvo posebno odurno rojalistima u Austrougarskoj i Velikoj Britaniji". Ukazujui na neposredne i dugorone posledice ubistva kraljevskog para u Srbiji, Todorova pie: "Ovaj nasilni in naveo je jednog uglednog istoriara da ak 1988. godine (Zeman, The Balkans and the Coming War L.P.) izjavi kako 'prekretnica u odnosima izmeu Austrije i Srbije nije toliko bila aneksija Bosne i Hercegovine 1908, koliko brutalni vojni udar u Beogradu pet godina pre toga'". Marija Torodova, Imaginarni Balkan. Biblioteka XX vek. Beograd, 1999, s. 206. 8 Pera Todorovi navodi da je Ogledalo svaki drugi dan tampano u 12.000 primeraka. Izdanje u knjiicama, iz 1903 i 1904. godine, danas je prava retkost. Delimino ouvano nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Markovi" u Beogradu, a potpuno samo u Narodnoj biblioteci Srbije i u Biblioteci Arhiva Srbije. To je jedan od vanih razloga za njegovo novo izdanje. Za razliku od druga dva dela memoarske prozore Pere Todorovia, koja su objavljena u njegovom listu Male novine, od kojih je jedno ouvano i u rukopisu (Krvava godina, Arhiv SANU), a doivelo je i ponovo izdanje, o Ogledalu nema drugih tragova osim povezanih knjiica u pomenuta dva biblioteka fonda. Novo izdanje Ogledala omoguie, pre svega, da se ovo delo upozna i svestrano oceni. Ali i da se smanji rizik od njegovih nestajanja. Vid. Pera Todorovi. Zbornik radova. Uredila Dr Vesna Matovi, Beograd, 1999.

istine. U asu kada su svi promaaji u unutranjoj i spoljnoj politici Srbije svaljivani na mrtve Obrenovie, Pera Todorovi je o njima progovorio sa stanovita i u ime istorijske pravde, koja podrazumeva i istinu poraenih, a naroito istinu o onima kojih vie nema. Bez toga, zapravo, i nije mogua potpuna istina, istina u jednom viem ljudskom smislu. Obrenovii su u Srbiji vladali sedamdeset dve godine. Njihove tekovine su: slobodni gradovi, teritorijalno proirenje Srbije, nezavisnost srpske drave, njeno proglaenje za kraljevinu, slobodoumni ustav od 1888. godine, stvaranje prvih i osnovnih institucija moderne drave i drutva (kole, pote, banke i dr.) U besprizivnoj osudi dinastije koja je za sobom ostavila ovakva dela, Todorovi je video poricanje velikog razdoblja prolosti srpskog naroda, koje u ovaj narod unosi opasno seme novih razdora. U prisvajanju, pak, tekovina Obrenovia odvojenih od njihovih imena nalazio se pokuaj svesne obmane, koji se dinastiji Karaorevi mora osvetiti. Naravno, Todorovi nije negirao grehe kralja Milana i kralja Aleksandra. Ali, imao je svoj redosled uzroka i posledica. On Srbiju nije objanjavao Obrenoviima, ve Obrenovie sredinom koja ih je odnegovala, u kojoj su se formirali. Dovedeni na presto kao deca, Milan posle ubistva kneza Mihaila, Aleksandar posle nenadane abdikacije kralja Milana (u trideset petoj godini ivota); rasli pod tutorstvom Namesnitva; svesni postojanja i pretenzija dinastije Karaorevi; u stalnom strahu od zavera i atentata; suoeni sa ostraenim unutranjim partijskim borbama; izloeni pritisku dve velike strane sile, Austrije i Rusije; uz to kralj Aleksandar posle razvoda kralja Milana i kraljice Natalije, odvojen od oba roditelja; oenjen znatno starijom dvorskom damom svoje majke dva poslednja Obrenovia morali su biti oteeni i kao linosti i kao vladaoci. Pera Todorovi je suvie dobro poznavao i njihovu ljudsku prirodu i tadanju Srbiju, da bi, pri pokuaju objanjavanja kralja Milana i kralja Aleksandra, mogao da zanemari sve ove injenice. On je traio istorijsku ravnoteu ne samo zbog Obrenovia nego zbog Srbije. U saznanju o podeljenoj odgovornosti svih politikih i drutvenih inilaca za vreme vladavine poslednja dva Obrenovia on je video uslov sazrevanja i pronalaenja pouzdanijeg pravca razvoja srpskog drutva u budunosti. "Neka svaki", pisao je Todorovi, "primi i ponese svoje breme, pa emo onda videti ta e ostati, ta se ima s pravom natovariti na plea pokojnih kraljeva Milana i Aleksandra! Bar pred povesnicom, pravo je da svaki svoje breme nosi. A ne bojte se ostae dosta i pokojnim kraljevima! 167
166
Latinka Perovi
Imaju oni dosta i svojih roenih grehova, pa bi grehota bila tovariti im jo i tue na vrat." Ne poriui greke kralja Milana i kralja Aleksandra, Todorovi je osuivao ubistvo izvreno 29. maja 1903. godine. Smatrao ga je najmranijim u srpskoj istoriji, koja je puna "krvavih i stranih prizora, gde srpski vladaoci nasilno ginu." Izvreno "na samom poetku naprednog i prosveenog veka dvadesetog", ovo ubistvo nije se moglo uporeivati ni sa im u srpskoj istoriji. "Obrenovii nisu bili sveci" pisao je Todorovi. "Naprotiv, poslednja dva Obrenovia, kralj Milan i kralj Aleksandar, imali su mnogo grehova i slabih strana svojih, koje se ozbiljno mogu ceniti i kritikovati. Ali ta kritika ne moe da opravda ono divljako mrcvarenje itave gomile ljudi, ono paranje mrtvih ena i ono svirepo uasno bacanje kroz prozor mrtvih telesa ubijenog kralja i kraljice". To je zloin, koji e imati politike i drutvene, a naroito moralne posledice. On e pritiskati Srbiju potmulo veoma dugo. Od tog pritiska ona se moe osloboditi samo istinom o Obrenoviima. Istinom o sebi. To je bolno, ali je jedino zdravo. Tome cilju imalo je da poslui i Ogledalo. Njegov autor je bio usamljen, ali nije bio lien ni hrabrosti ni dalekovidosti. b. VEZE SA OBRENOVIIMA Kroz celu memoarsku prozu Pere Todorovia provlae se njegove veze sa kraljem Milanom i kraljem Aleksandrom. U Ogledalu on ih je, najzad, izveo na istinu i uspeo da ih objasni. Istorija veze Pere Todorovia sa Obrenoviima poinje u vreme Timoke bune. Uhapen zajedno sa ostalim lanovima Glavnog odbora Radikalne stranke (izuzev Nikole Paia, koji je prebegao u Austrougarsku), Todorovi je odmah odvojen od svijih drugova i stavljen u teke okove. Na Prekom sudu u Zajearu osuen je na smrt. Milou kralja Milana, kazna mu je zamenjena desetogodinjom robijom. Jo iz zatvora u Beogradu, Todorovi je uputio pismo kralju Milanu, u kome je branio Radikalnu stranku i sugerirao kralju da ne ignorie njenu snagu ve da se sa njom sporazume.9 To je pismo dosta doprinelo ublaavanju kazne izreene na Prekom sudu u Zajearu. Todorovi je kralju
9 Vid. Latinka Perovi, "Pisma Pere Todorovia i Dragie Stanojevia", Miscellanea, Beograd, 1990, br. XX.

Milanu pisao i iz poarevakog zatvora, gde su osueni prvaci Radikalne stranke izdravali kaznu, a zatim i dva puta iz beogradskog zatvora, u koji su bili prebaeni iz Poarevca. Sva ta pisma, izuzev prvog, pisana su sa znanjem Todorovievih partijskih drugova, koji su se zajedno sa njim nalazili u zatvoru. Ova su pisma premostila duboki jaz izmeu kralja i Radikalne stranke, uticala na zaustavljanje krvavog zamajca Prekog suda, omoguila da prvaci Radikalne stranke iz poarevakog budu prebaeni u beogradski zatvor, da iz njega iziu i obnove rad stranke. Pisma Pere Todorovia stvorila su kod kralja Milana uverenje da u Radikalnoj stranci, krajnje neprijateljski raspoloenoj prema njemu, naroito posle Timoke bune, moe nai sagovornika. Zbog toga je 27. decembra 1885. godine, posle poraza kod Slivnice, lino doao u Beogradsku tvravu, u kojoj su bili zatvoreni prvaci Radikalne stranke, da pregovara sa Todoroviem. Osloboenje prvaka Radikalne stranke uslovio je njenim sporazumom sa Naprednom strankom. Uz saglasnost svojih uhapenih drugova, Todorovi je prihvatio taj uslov. Kralj Milan je odrao re: 1. januara 1886. godine pomilovao je lanove Radikalne stranke osuene zbog Timoke bune, osim onih koji su se nalazili u emigraciji. Todoroviu je tek predstojalo da ispuni uslov koji je on prihvatio. Konferencija istaknutih radikala u Niu (6. II 1886), imala je da se izjasni o uslovu kralja Milana. Ona je, meutim, ignorisala dogovore napravljene u zatvoru i odbacila mogunost sporazuma Radikalne stranke sa bilo kojom drugom strankom. Snaan uticaj u tom pravcu vrio je iz emigracije i vo Radikalne stranke, Nikola Pai. Partijski drugovi okrenuli su lea Peri Todoroviu. Oni su uzeli rezultate sporazuma vlastito osloboenje i obnovu rada stranke, a njemu ostavili odgovornost za preuzete obaveze, za sporazum sa naprednjacima. Zapoeo je Todoroviev hod po mukama. On je oznaen kao izdajnik i ubrzo iskljuen iz stranke. Ali, politika smrt nije bila dovoljna; bilo je potrebno i moralno unitenje. Optuen je i osuen za delo "protivprirodnog bluda izmeu lica mukog pola".10 Todorovi je tako ispisao prve stranice drame stvaraoca u politici u nas. Ali je, pre toga, prvi iskusio totalitarni duh stranke, iji je tvorac i sam bio. Mona organizacija, proeta fanatinom verom, organizacija koju je sam Todorovi uporeivao sa verskom sektom, stavljala je kolektivnu volju iznad svake posebne istine i iznad svake pojedinane sudbine. U sukobu sa takvom organizacijom, Pera Todorovi,
10
Vid. Latinka Perovi, Pera Todorovi, Beograd, 1983, s. 140.
168
169
Latinka Perovi
kao i svaki pojedinac posle njega, nije imao nikakve izglede. Potreba stranke da ga potini, i ako treba uniti, bila je u srazmeri ne samo sa otporom koji joj je pruao, nego i sa njegovom ljudskom posebnou. Nasuprot takvom kolosu, kakav je bila Narodna radikalna stranka, koja se pozivala na devet desetina naroda, stajao je monarh autokrata: moan, ali bez oslonca u politikoj religiji, izmenljiv i prolazan. Kralj Milan, koji je u vreme Timoke bune imao dvadeset devet godina, pun energije i pobednikog oseanja, zaustavio je izvrenje smrtne kazne nad Perom Todoroviem. Poklonio mu je ivot, koji mu je, zatim, njegova vlastita stranka htela da uzme na najstraniji nain: da ga ivog sahrani. Izbor je bio mali. Ali, Todoroviu nije ni bilo dato da bira. Njegova stranka ga je gurnula prema monarhu, a zatim optuivala da se prodao Obrenoviima, da je postao obian najamnik. Todorovi je shvatio koliko je ovek neslobodan i otuen, i kako spoljnim ogranienjima svoje linosti mora da dodaje unutranja ogranienja. "Celo nae drutvo", pisao je, "tako je ustrojeno, da ljudi koji u njemu ive, moraju sami dobrovoljno da udaraju na se razne okove, da bi mogli kako proi kroz ovaj ivot". Najtee je u politici, odnosno u onome to se politikom zove, u jednom zaostalom narodu i u jednom nerazvijenom drutvu: "Tu je najvie nepravde, neblagodarnosti, prevrtljivosti, intrige, pa je s toga i rad najtei. ovek koji u politiku zagazi, koji pregne da na tom polju poslui svojoj zemlji i narodu, takav ovek mora vrlo mnogo da trpi, mora na se da udara vrlo teke okove, ako hoe da ostane svestan i koristan radnik." Duboko svestan svega ovoga, Todorovi je traio nain i kako da preivi i kako da bude koristan. Uz sva ogranienja koja mu je njegov izbor nametnuo, on, kroz itavo svoje delo, pokazuje untranju ravnoteu i duboku veru da e taj izbor razumeti i objasniti tek oni koji e doi posle njega. I sebe i svoje savremenike video je kao objekte istorije, za iji je neumitni sud potrebno nataloeno iskustvo. Vlastitim nevidljivim okovima, koji su se postepeno iskivali, Todorovi je smatrao svoje veze sa Obrenoviima. Svako svoje pismo kralju Milanu video je kao jedan od beouga tih okova. Ali, kad je jednom pristao na njih, on ih je nosio sa mazohistikom doslednou. U trideset godina svoga javnog rada, dvadeset godina je odravao veze sa Obrenoviima. Kako ih je on video? Kakve su one, uistinu, bile? "Moja veza sa dinastijom Obrenovia", pisao je, "i ta moja mnogogodinja sluba jeste bila teka, ali nije bila tetna ni neasna i ja sam vazda gotov, da za nju primim punu odgovornost i pred sadanou i pred 170

budunou." Nema nijednog dokaza da je Todorovi svoje veze sa Obrenoviima koristio za obraun sa svojim bivim partijskim drugovima i za denuciranje ljudi. Jo manje su mu one bile potrebne da bi se dodvorio Obrenoviima. Zato bi to inio tajno, kad je javno, u svojim Malim novinama, esto bio njihov bezobzirni kritiar? U tim vezama, do kojih je Obrenoviima, oito, bilo stalo, Todorovi je bio otvoren i neprijatno istinit, ali, pre svega, razloan sagovornik i mudar savetnik. To e mu, posle njegove smrti, priznati i politiki protivnici. Pera Todorovi nije sluio Obrenoviima kao dinastiar. ta vie, on nije bio monarhist. Ve pomenutim razlozima njegovog vezivanja za Obrenovie treba dodati i to da je on bio patriota i politiki realista. U zaokretu kralja Milana prema Evropi, do koga je dolo posle Sanstefanskog mira (1878), video je orijentaciju koja je bila u interesu Srbije. Osim toga, Obrenovii su bili stvarnost, a u vreme kad je Ogledalo pisano, ve deo srpske prolosti. Stvarnost se nije mogla ignorisati, a prolosti se nije smelo odrei. Prvo je proisticalo iz Todorovievog politikog realizma, a drugo iz njegovog shvatanja istorije. U asu kad je dinastija Obrenovia iskorenjena, i kad je sve to je tada govoreno imalo za cilj da opravda i njeno unitenje i nain na koji je to uinjeno, Todorovi je teio njenoj pravednoj oceni. U vreme kad su Obrenovii bili "u sili", a Karaorevii "u progonstvu", obnavljao je uspomenu na Karaora. To nije bilo naknadno uspostavljanje ravnotee ve konstanta Todorovievog shvatanja srpske istorije. c. KARAOREVII I OBRENOVII Jo u detinjstvu, Todorovi je upio oseanje o veliini Karaora, koji je u narodu bio "kao neki mit, kao neko boanstvo". Pamtio je kako je njegov otac, palei svee za najroenije ive i mrtve, jednu sveu uvek izdvajao na stranu: za duu Karaora. Prirodno je, onda, to se kasnije "stogodinja krvava borba" izmeu Obrenovia i Karaorevia u njegovoj svesti javlja kao graanski rat. Ona je delila i zavaala Srbiju, iscrpljivala je i onesposobljavala da reava "najkrupnija ivotna pitanja, od kojih je zavisila sva budunost njena". Sukob izmeu ove dve dinastije razorno je delovao na javni ivot, na moral i duh naoda: "Kako koja od njih pobedi i nadvlada, tako se i javno mnenje u zemlji prilagoava, povlauje onome koji je u vlasti, a napada i osuuje onoga, koji je u borbi podlegao i pao". U vreme kralja Milana i kralja Aleksandra, "za Miloa se pregonilo u hvalama, a za Karaora u pokudama". Ta istorijska nepravda, koja je 171
Latinka Perovi
produbljivala sukob i podsticala na osvetu i na namirenje rauna u krvi, podstakla je Todorovia da napie i 1892. godine u Malim novinama objavi roman Smrt Karaoreva. Sam je govorio da u romanu "ima vie istorije no romantike" i da se starao da bude "veran fotograf", ne bi li "irokim italakim krugovima, u obliku romana", izneo, "to vie istoriskih istina, koje se nisu smele ba tako glasno kazivati". Oseajui da sukob izmeu Obrenovia i Karaorevia predstavlja veliku prepreku zdravom razvitku Srbije, Pera Todorovi je 1894. godine, opet, dakle, pod Obrenoviima, poeo u Malim novinama da objavljuje seriju lanaka pod naslovom "Dinastiko pitanje". Prvi lanak nosio je naslov "Karaore". Bila je to jedinstvena ocena voe Prvog srpskog ustanka. On nije samo linost, ve epoha: "Veliki ljudi u povesnici ne javljaju se kao odelite, jedinine linosti. Oni usreuju u sebi celo svoje doba i mahom se javljaju kao predstavnici i olienja itavih pokolenja i celoga onoga vremena u kome su iveli i delali. Tako je i s Karaorem"... Proslavljanje njegovog imena, "to je narodna apoteoza svojoj roenoj veliini". Time se jedino moe objasniti duboka usaenost Karaorevog imena u pamenju i oseanju naroda, njegova nedeljivost od svesti naroda o sebi. Meutim, "uliziki nadriistoriari" pokuavali su da unite uspomenu na Karaora i dokau da je sve njegovo "propalo... zajedno sa njim 1813. godine", da je on sluajna pojava bez dubljeg traga. Ali, to isto, upozoravao je Todorovi, oni bi bili spremni da sutra reknu "i o besmrtnom Velikom Milou". Takav pristup istroriji, koji itava njena razdoblja brie iz pamenja naroda, ne moe prevladati, jer "sreom, poslednja i merodavna re u povesnici ne ostaje ulizicama". Taj dinastiki pristup srpskoj istoriji, koji je i nju inio bremenitom elementima graanskog rata, potkopavalo je i pisanje Pere Todorovia o Karaoru. Ono je, meutim, izazvalo neraspoloenje kralja Aleksandra Obrenovia. Na poruke srdbe iz kraljevskog doma, i ak na pretnje da e Male novine biti unitene, Pera Todorovi je odgovorio pismom kralju Aleksandru, koje je objavio u Ogledalu, ali iji original nije pronaen. U sreditu ovog viestruko zanimljivog pisma je Todorovievo shvatanje istorije o kome bi se mogla napisati itava rasprava. On je otkrivao nespremnost kralja Milana i kralja Aleksandra da prihvate istorijsku istinu i dokazivao da su oni svojim odnosom prema toj istini, prema istini o Karaoru, zapadali u nove zamke istorije. "Kada e se jednom", pisao je Todorovi, "priviknuti nosioci kraljevske krune srpske, da sa visine svoga sjajnog prestola, bar istorijskoj istini slobodno i otvoreno 172

gledaju u oi, ako ve ne mogu da se sviknu na oprost savremene svakidanje istine, koja je esto zbilja vrlo gorka, ali uvek vrlo korisna i spasonosna za ta najuzvienija mesta". Ne treba strahovati od preuveliavanja uloge Karaora, jer se u istoriji ne moe "od nekoga napraviti ono to on nije". Istovremeno, nije mogue svoju ulogu poveavati nipodatavanjem uloge drugih linosti u istoriji. To nije dostojno potomaka Miloa Velikog: "Samo ljudska nitavila bez ikakve cene i vrednosti, trae slavu i svoje uzvienje u tuoj sramoti i ponienju", napisao je Pera Todorovi u pismu kralju Aleksandru. Govorei o odnosu Obrenovia prema istorijskoj istini o Karaoru, Todorovi je, u isto vreme, govorio i o odnosu Karaorevia prema istorijskoj istini o Obrenoviima. Napisao je roman Smrt Karaoreva i lanak "Karaore" u vreme moi Obrenovia, a svojim Ogledalom, napisanim u prvim mesecima vladavine definitivno pobednike dinastije Karaorevia, zapalio je sveu Obrenoviima. Ta ravnotea postoji u samoj istoriji, ona je zapravo ta istorijska pravda, koju je Todorovi oseao i uvek traio nain da je zadovolji. U uslovima dinastikih borbi, u kojima je i sam Todorovi najpre smatran karaorevievcem, a potom obrenovievcem, da bi se uspostavila ravnotea, uz veliko istorijsko znanje i sjajno pero, bila je potrebna i hrabrost. U svakom sluaju, bilo je potrebno razlikovanje prolaznog i trajnog u velikom toku istorije. Na razmeu XIX i XX veka mnogi su dinastiki sukob oseali kao teku moru koja pritiska Srbiju i oteava njen napredak. Ali, razliito su gledali na nain razreenja toga opasnog sukoba. Namere karaorevievaca bile su jasne. A obrenovievci su bili pokolebani potezima i kralja Milana i kralja Aleksandra: nenadanom abdikacijom prvog i enidbom drugog s dvorskom damom krajice Natalije, udovicom i nerotkinjom Dragom Main, znatno starijom od sebe. U tom smislu, karakteristian je prelom do koga je dolo kod ora Genia, kljune civilne linosti meu zaverenicima kraljeubicama. Ugledna familija Geni bila je veoma odana domu Obrenovia. Sam ore Geni bio je "viestruk i viestran": bogat, obrazovan, gospodstven. I, "sve to, svu tu unutranju formu svoga ja, on je odbacio od sebe i bacio se u 29. maj"11 Zato? U kazivanju Milanu Jovanoviu Stojimiroviu, Geni je iroko obrazloio razloge koji su ga naveli da ustane protiv poslednjeg Obrenovia. "Kroz ceo na XIX vek", govorio je, "sve nae najbolje i
11 Ostavtina Milana Jovanovia-Stojimirovia. Rukopisno odeljenje Matice srpske, Novi Sad, br. 13409.
173
Latinka Perovi
najjae sile lomljene su u borbi dinastija, odnosno u borbi dinastiara oba tabora. Pogibije oba vladara, izgnanstva trojice za jedan vek!... Ta borba degenerie nau parlamentarnu mainu, izvitoperuje ulogu partija, lomi rebra i karaktere, baca ljude u sirotinju... Najpoteniji ljudi padaju okaljani, optueni i denucirani kao antidinastiari, a esto najvei nevaljalci prosperiraju samo zato to su odani Domu Obrenovia... zato se tera ega sa Srbijom... Zato se reaju neuspesi za neuspesima u spoljnjoj i unutranjoj politici, jer je to bio rat crvene i bele rue, i to stogodinji rat u Srbiji". To postaje Genieva opsesija, njegova polazna taka. On dolazi na misao "da taj ludi rat treba prekinuti", jer, "mi ulazimo u XX vek pun novih problema: socijalnih, diplomatskih, optih".12 Meutim, smrtonosni udarac po jednoj strani u sukobu uvodio je Srbiju u nove zaplete i postavljao nova ogranienja njenom napretku. d. STANJE U SRBIJI UOI DINASTIKOG PREVRATA. PREDLOG DRAVNOG PROGRAMA Stanje u srpskom drutvu na samom poetku XX veka ocenjivao je kao veoma dramatino i Pera Todorovi. Takva ocena nije bila tek puki utisak ve rezultat poznavanja stvari. On je putovao po Srbiji, vodio razgovore sa vienim ljudima iz sve tri politike stranke, sa predstavnicima vlasti i sa uglednim ljudima iz naroda. Svoje vienje ekonomskih, socijalnih i politikih prilika u Srbiji, koje su, i po njemu, zahtevale neodlone promene, izneo je u ve pominjanom izvetaju kralju Aleksandru, polovinom aprila 1903. godine. U zemlji bez statistikih podataka, bez prouavanja njenog drutva, takvu sliku mogao je dati samo ovek koji je imao sposobnost analize pojava u duem periodu,13 mogunost uporeenja Srbije sa drugim dravama i jasnu predstavu o mogunostima jednog jo neosloboenog naroda, jednog neprosveenog seljakog drutva, rastrzanog unutranjim borbama. Bitnom karakteristikom srpskog drutva na prelasku iz XIX u XX vek, Todorovi je smatrao dalje osiromaenje i inae siromanog srpskog
Isto. Takvu analizu srpskog drutva Pera Todorovi je dao 1876. godine, na sudskom procesu zbog Crvenog barjaka. Vid. Crveni barjak u Kragujevcu, 1876, I, Graa. Priredio ivomir J. Spasi. Kragujevac 1976, s. 336-392.
13 12

naroda. U tom siromatvu Srbije, on je video glavni ograniavajui inilac njenog razvoja kao mlade drave i drutva. Ta se tema provlai kroz itav njegov novinarski rad, kroz dela njegove memoarske proze, kao i kroz njegov lini dnevnik. Tragove siromatva nalazio je u nainu privreivanja, u ishrani i odevanju naroda, u fizikom i moralnom zdravlju naroda. Vaan uzrok nezaustavljivog siromaenja naroda leao je, prema Todoroviu, i u nainu upravljanja zemljom. On nije bio jedini koji je smatrao da je u Srbiji inovniko pitanje postalo "najbitnije pitanje zemaljsko". Bez obzira na stvarni poloaj inovnitva, moralo se raunati sa vrstim optim uverenjem "da je svaki inovnik podmitljiv i pristrasan, da skoro niko ne vri svoju slubu isto po zakonu i dunosti, ve su skoro svi ogrezli u opasno partizanstvo ili u prostu pljaku naroda"... Materijalna beda animalizuje narod, zadrava ga u stanju gomile, u kojoj nema ni razvijenih potreba ni ustaljenih vrednosti. "Usled ovoga materijalnog osiromaenja", pisao je Todorovi, "narod poinje i fiziki da opada, i umno i moralno da se zabataljuje. On postaje ravnoduan, nemaran, apatian prema svemu i svaemu. Pritisla ga nematina, pa vie ne pazi mnogo ni na istotu, ni na obraz, ni na red i pristojnost... Ovo stanje izaziva moralnu zaputenost". Kako prekinuti zaarani krug, u kome siromaan postaje jo siromaniji? Moe li se i kako izmeniti stanje koje polako, ali sigurno, priprema veliku katastrofu? Politiki ivot u Srbiji, prema Todoroviu, odrava socijalno i moralno stanje u njoj. Njega karakterie indiferentnost mase i odsustvo naelnih podela u narodu. To se ogleda u karakteru i delovanju politikih partija. Najjaa je Radikalna partija, iju nadmonu veinu ini seoska masa. Napredna i Liberalna partija su malobrojne i ograniene na nerazvijene srpske gradove. Svoju politiku nadmonost Radikalna stranka ostvaruje i pomou razvijenog unutranjeg mehanizma. Na vrhu su glavni prvaci stranke, koji stoje na gleditu "da imaju za sobom najjau stranku, da vode masu narodnu, i da njima pripada prvenstvo u vlasti i u poloajima dravnim". Glavne poluge unutarpartijskog mehanizma su, meutim, lokalni voi, "nii inovi" radikalne vojske. Oni ive i deluju u masi, iz koje jedva da se neto malo izdvajaju imovnim stanjem ili pismenou. Bez njih "prvaci radikalni niti bi mnogo vredeli, niti bi ita vrednije u stranci mogli sprovesti i izvriti." Svaki od ovih lokalnih voa u svakom selu ima svoje ljude, svoje agente. Njima se obraaju zaboravljeni, pred inovnitvom i dravnom
174
175
Latinka Perovi
vlau bespomoni seljaci. Preko njih lokalni voi vladaju masom, a sami slue kao oslonac glavnim prvacima stranke. Na taj nain se vri identifikovanje Radikalne stranke sa masom i ona se napaja snagom koja je u stanju da uniti svaku pojedinanu energiju, kako je bilo i sa kraljem Milanom. Izlaz nije u ukidanju stranaka. U savremenim drutvima i u ustavnim dravama bez njih se ne moe upravljati. Reenje je u suzbijanju svemoi partizanstva, to se moe postii samo reformom drave u pravcu partijski neutralnog reima. Ekonomsko i socijalno stanje, inovniko pitanje i dravne finansije, politiki ivot i partijske borbe, poetak antidinastike agitacije u narodu, inili su razmee XIX i XX veka dramatinim. "Prilike i odnosi tako su zaotreni, da se V. Velianstvo", obraao se Todorovi kralju Aleksandru u aprilu 1903. godine, "nalazi na rezu brijaice. Prosudite sami moe li se tu sedeti. Jednoga trenutka nemate za dangubljenje". Postoje samo dva naina da se prelomi: "ili mirni put reformama", "ili burni i krvavi put prevrata i revolucije". U prvom sluaju, dravna vlast stvara program i ostvaruje ga putem postupnih reformi. U drugom, narod preuzima preobraaj u svoje ruke, i vri ga na radikalan nain, "putem krvavih prevtata i buntova". Todorovi je predlagao poslednjem Obrenoviu da izradi dravni program. Ponudio mu je jedan svoj projekt takvog programa i sugerirao mu da pozove i druge viene ljude u Srbiji da to uine. Todoroviev projekat, iji original takoe nije pronaen, govori, opet, vrlo mnogo i o samom autoru. On ga predstavlja kao oveka koji je svojim pogledima na unutranji razvoj i spoljni poloaj Srbije, kako se obino kae, iao ispred svoga vremena, a, ustvari, tano razumevao istorijsko vreme. Predstavljao ga je kao oveka modernog duha. Pregled dravnog programa koji je Pera Todorovi podneo kralju Aleksandru krajem 1902. godine, proizaao je iz njegovog dueg posmatranja i analize prilika u Srbiji. Mada je te prilike video kao veoma dramatine, on je nalazio da izlaz postoji. Srbija je mlada drava, njeno drutvo tek nastaje, ona je "u vrenju, ali nije u truljenju... njeno je stanje fizioloko, ali nije patoloko". Treba samo svesno obeleiti pravce budueg rada, jasno istai ciljeve kojima se tei i oznaiti sredstva koja tim ciljevima vode. Tri pitanja dominiraju u Todorovievom predlogu dravnog programa: ustav, unutranji razvoj i spoljni poloaj.

Srbija treba da bude ustavna monarhija. Posle velikog poigravanja ustavom, Todorovi je traio njegovu stabilnost. Treba dobro proceniti ta e ustavom biti garantovano, "ali ono to se jednom da, ne sme se vie dirati, i mora se posle najtanije odravati i vriti". Svaki pokuaj da se ustav narui imao bi se smatrati za "najtei zloin". Predlog dravnog programa podrazumeva slobodouman ustav, u kome su garantovane sve graanske slobode, razgraniene i precizirane nadlenosti, jer pravda na sudu je glavno merilo da li jedan narod "ivi u pravnoj dravi". U pogledu unutranjeg razvoja, program je predviao temeljnu reformu prosvete, s ciljem da "kola... bude pomonica ivota i s njim spojena u nerazdvojnu celinu". Da se potuje linost vaspitanika i da se u njemu vidi koristan radnik. Uz ogradu da nije dovoljno upuen, Todorovi se, to se tie vojske, zadrao samo na principima njenog ustrojstva. Iako je "vojniki jaka Srbija nama prvenstvena potreba", u razvoju drutva mora se postii harmonija: vojska se ne moe razvijati na raun ostalih oblasti ivota naroda. Najzanimljiviji deo dravnog programa koji je Todorovi predlagao, jeste onaj koji se odnosi na privredni razvoj zemlje. U njemu se polazi od injenice da je Srbija siromana i da se bez uea stranog kapitala ne moe razvijati. "Mi siromani Srbi smo jedino i upueni na taj strani kapital. To je velika istina koju vazda treba imati na umu! "... Osim kapitala, stranci imaju tehniku i organizaciju, bez kojih se ne mogu zamisliti veliki ekonomski poduhvati. Zbog toga Srbija, "pametnim koncesijama", mora da zainteresuje strani kapital, jer "to bi bio jedini racionalni put za brzo i snano otvaranje svih naih privrednih izvora". Bez stranog kapitala, Srbija ne moe da obavi velike poslove koji joj predstoje: izrada katastra, regulisanje reka, izgradnja eleznica i puteva, podizanje uglednih dobara, razvoj industrije i trgovine, pote i telgrafa... U vreme velikog straha da e stranci preplaviti i unititi Srbiju, Todorovi je predlagao njeno otvaranje prema svim dravama iji se kapital moe angaovati i od kojih treba uiti. Osim susretanja interesa malog domaeg i velikog stranog kapitala, on nije video drugi nain da se Srbija bre razvija, da skrati vreme za deceniju ili dve i obavi i poslove za koje je, uz samo njene mogunosti, potrebno stolee. Iz ovakve logike proisticao je i Todoroviev pogled na spoljnu politiku Srbije. On je ustao protiv fatalistike filozofije da Srbija, zato to je 177
176
Latinka Perovi
mala i od neznatnog uticaja u meunarodnim pitanjima, ne treba mnogo ni da se bavi spoljnim poslovima. Njena sudbina, u svakom sluaju, zavisi od jaih. Ovo "vrlo neumesno i vrlo opasno gledite", Todorovi je obrnuo. Upravo zato to je mala i slaba, Srbija mora svoje spoljne odnose "mudro i obazrivo da udeava". Za to je, izmeu ostalog, potrebna profesionalna diplomatija, potrebno je znanje. Spoljni poloaj Srbije bitno odreuje injenica da je ona izmeu dve velike sile, Austrije i Rusije. Obema da ugodi ne moe, a jednoj da se prikloni ne sme zbog opasnosti od druge. Laviranje izmeu njih je najopasnija pozicija, jer stvara podozrenje kod obe, a u kritinim trenucima Srbiju ostavlja samu. Zbog toga je Todorovi bio za razne spoljnopolitike kombinacije, od kojih mu je najblia bila orijentacija na tesnu saradnju i saveze sa balkanskim narodima. Za svaku kombinaciju, meutim, vana je unutranja stabilnost i doslednost u potovanju drugih. Sa takvom pozicijom "mi bismo se i brzo morali istai kao ozbiljna politika injenica na Balkanu, i kao takvi ne bismo mogli ostati usamljeni". Celokupnim svojim sadrajem, dravni program koji je Pera Todorovi predlagao kralju Aleksandru sugerisao je nunost preokreta. Dosta se tumaralo. Krajnje je vreme da se Srbija povede "putem postupnog ali stalnog napredovanja". Inae, njoj "preti opasnost da zaluta stranputicama i da najbolju snagu svoju istroi u trzavicama i opasnnim unutranjim borbama". Ali i da je kralj Aleksandar bio spreman da prihvati izbor koji mu je sugerisao Todorovi, za to mu je bilo potrebno vreme, koje zaverenici od 29. maja 1903. godine nisu hteli da daju upravo njemu, poslednjem Obrenoviu. Jo dok je trajala pometnja koju je stvorio krvavi prevrat i nije bila mogua njegova istorijska ocena, Pera Todorovi je, preko svog Ogledala, javno rekao: "ja osuujem zaveru". On, jednostavno, nije priznavao "da je naim... nevoljama lek i pomo u istrebljivanju ljudi". Naprotiv, bio je ubeen "da ba u tome lei zabluda iskrenih i slobodoumnih tvoraca 29. maja, to su uobraavali da treba pobiti nekoliko ljudi u Srbiji, pa e srpski narod odmah imati istinsku slobodu. U stvari je potreban preporoaj itavih pokolenja i celoga naroda". Prevrat je, meutim, udaljio Srbiju od toga i obremenio je novim opasnostima. Prvu takvu opasnost Todorovi je video u meanju vojske u politiku. Tamo gde vojska preuzme pravo koje pripada celom narodu, i koje on ostvaruje preko svoga predstavnitva, tamo prestaje politika.

Grupa oficira koja je, bez suenja, izrekla presudu kralju i kraljici, ministrima i drugim oficirima po svom izboru, u kome je ulogu igrala i lina pizma, utrla je put bezakonju i tiraniji. Ona nije sklonila jednog tiranina, ve je porodila mnotvo tirania. Ozakonila je logiku reavanja politikih pitanja jednim udarcem, primenom krajnjih sredstava. Time je podstakla duh omraze i osvete, i odrala stanje graanskog rata: "istorija nita ne zaboravlja". Za razliku od ora Genia, koji se odluio na reenje jednim udarcem, ne bi li Srbija u XX vek zakoraila bez istorijskih optereenja, Pera Todorovi je u takvom reenju video zloslutni poetak XX veka. Na kraju toga veka ima smisla vratiti se njegovom vieslojnom, njegovom preutanom Ogledalu. Vreme je sa njega obrisalo sve efemerno. U njemu se danas izotreno ogledaju neke dublje poruke pisca, koje je deifrovalo iskustvo.14
Na poetku XXI veka, februara 2003. godine, lider Srpske radikalne stranke, najavljivao je u Narodnoj skuptini Srbije novi 29. maj. Hroniar belei: "Da li je najavljivanja krvavog prolea i datuma kada je izvrena politika likvidacija kraljevskog para, bilo? ula su se pitanja u demokratskoj javnosti. Oni koji budu istraivali pozadinu traginog dogaaja kada je izvren atentat na predsednika Vlade Srbije, imae puno posla da odgovori na pitanja: ta je u politici sluajnost, koincidencija, predskazanje, predvianje, nesreni sticaj okolnosti". Tomislav G. Panajotovi, Ru()enje Skuptine. (Dnevnik jednog poslanika 2002-2003), Pirot, 2004, s. 103. U traenju odgovora na ova pitanja, istraivai nee moi da zaobiu ni govor crkvenog velikodostojnika nad odrom premijera: "U momentu najdubljeg ponienja svoga naroda, on (Zoran ini L.P.) je na obrenovievski nain pruio ruku mira i pomirenja Evropi i svetu". Amfilohije Radovi, "Rana posred srca", Knjievnost, Beograd, 2003, 7-8 9, s. 959.
14
178
179
Latinka Perovi
B LIBERALNA ALTERNATIVA: usavravanje pojedinca kao cilj drave
180
181
Latinka Perovi
11. Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka
Sve se u nas povtorava i na jedan isti nain... Milan S. Piroanac, 1888.
Istoriar ideja se, kako je dobro uoeno, "u pokuaju rekonstrukcije i interpretacije prolosti nuno oslanja na ve formulisane kategorije koje strukturiu polje njegovog predmeta istraivanja i slue mu za poetnu 'katalogizaciju' i individualnih intelektualnih tvorevina". U sluaju ruske intelektualne tradicije, na primer, "koncepti slovenofilstva i zapadnjatva" imaju upravo tu funkciju.1 Rusku intelektualnu elitu, poetkom etrdesetih godina XIX veka, na slovenofile i zapadnjake deli razliit odnos prema Evropi. Slovenofilstvo i zapadnjatvo nisu, meutim, zatvoreni koncepti. Oni su suprotstavljeni, ali se i dodiruju. U istorijskoj perspektivi ak i susreu.2 U vreme grupisanja slovenofila i zapadnjaka, u Rusiji nije bilo politikog ivota. Slovenofilstvo i zapadnjatvo nisu programi politikih partija ve pravci ruske misli. Oni su se kristalisali u polemikama koje su se sa stranica asopisa prenosile u knjievne salone. Glavne ideje formulisale
1 Milan Suboti, "Aleksandar Hercen", Tumai ruske ideje, Beograd, 2001, s. 161; Isti, "Liberalni konzervativizam Petra Struvea", Filozofija i drutvo, Beograd, 2000, XVII, s. 39. 2 Opirnije Latinka Perovi, "Aleksandar Hercen", Ruski narod i socijalizam, Podgorica, 1999.
182
183
Latinka Perovi
su podjednako snane individualnosti na obe strane.3 I u podjednako vrstom uverenju svake od strana da upravo ona izraava sutinske potrebe ruske zemlje. Spor izmeu slovenofila i zapadnjaka je dostigao vrhunac 1847. Prekinula ga je revolucija 1848. godine. Ali, uticaj obe struje trajao je mnogo due od njihovog formalnog postojanja.4 Slovenofilsko-zapadnjaka kontroverza javlja se na svakom potonjem istorijskom raskru Rusije, da bi izbila i na najnovijem. Onom, na kome se Rusija nala na razmeu XX i XXI veka. "Ne postoje samo groblja umrlih ljudi ve postoje i groblja umrlih ideja. Koliko su tek prostrana groblja ne samo ideja nego i itavih sistema"5 napisao je, 1921. godine, jedan od najpoznatijih i najplodnijih srpskih pravnih pisaca, ivojin Peri.6 Ali, za razliku od ljudi i sistema, ideje se obnavljaju. Izmeu ruske slovenofilsko-zapadnjake kontroverze i glavne kontroverze srpske intelektualne tradicije postoji slinost. Jednostavna analogija nije mogua, ali je u sreditu i jedne i druge odnos prema Evropi. Srpska kontroverza je prividno ua: politika, to jest, spoljnopolitika. Vie implicitni, u Srbiji do kraja sedamdesetih godina XIX veka, slovenofilstvo i zapadnjatvo se tada kristaliu kao rusofilstvo i austrofilstvo. Njihovi sadraji ulaze u programske orijentacije dve politike partije u Srbiji, Narodne radikalne stranke i Srpske napredne stranke. Obe ove partije nastale su gotovo istovremeno, u prelomnom trenutku moderne istorije Srbije, posle sticanja dravne nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine. Berlinski ugovor je odredio okvir, ali u Srbiji su se otro polarizovale snage oko toga ime da se taj okvir ispuni. Sadraj unutranje politike bio je uslovljen odnosom prema dovrenju nacionalnog osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda i izborom spoljnopolitikog oslonca.
Rodonaelnici slovenofilstva su: A. S. Homjakov, I. V. Kirjevski, K. S. Aksakov, J. F. Samarin. U polemici sa slovenofilima meu zapadnjacima se istiu: A. I. Hercen, N. P. Ogarov, V. G. Belinski. 4 Opirnije Latinka Perovi, "Od dekabrista ka generaciji etrdesetih godina. Prvenstveni znaaj politikih sloboda", Srpski socijalisti 19. veka, 1, Beograd, 1985. 5 Vid. Olga Popovi Obradovi, "ivojin Peri izmeu liberalizma i konzervativizma", Zbornik radova Liberalna misao u Srbiji. Prilozi istoriji liberalizma od kraja 18. do sredine 20. veka, Beograd, 2001, s. 335. 6 Intelektualno klatno ivojina Peria kretalo se od Zapada prema Istoku. Po tome, on neodoljivo podsea na Aleksandra Hercena. Obojica, pak, samo potvruju da su se razliiti koncepti susretali ak i u jednom istom misliocu.
3

Orijentacija male nezavisne drave na razvoj u dubinu, odnosno, na politiku, pravnu, kulturnu i privrednu modernizaciju, shvaena je kao izdaja zavetne misli o osloboenju i ujedinjenju itavog srpskog narda. Oslanjanje Srbije na Austriju, ak i posle dranja Rusije u San-Stefanu i Berlinu, primljeno je kao okretanje lea centru slovenske civilizacije i okosnici budueg sveslovenskog saveza. U tom trenutku, srpska kontroverza postala je eksplicitna dobila je politiki izraz. Kao i ruska slovenofilsko-zapadnjaka kontroverza, srpska kontroverza imala je trajniji uticaj. Ona je nadivela sedamdesete i osamdesete godine XIX veka. I unutar nje postojala su otra suprot-stavljanja i dodirivanja. Sa svim tim, i ona je pokazala tendenciju obnavljanja. Nikola P. Pai, jedan od najbliih saradnika Svetozara Markovia, rodonaelnika ideje socijalizma u Srbiji, kasnije voa Narodne radikalne stranke, nije bio ni teoretiar ni ideolog. Ali je, moda upravo zato to je govorio iznutra, vrlo precizno opisao poreklo i sadraj srpske kontroverze. Posle Berlinskog kongresa, do podele je, po Paiu, dolo u malobrojnoj srpskoj eliti: "Prosti narod moe se kazati bio je nezadovoljan sa rezultatom ali se nije uputao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se je u dva razna tabora".7 Jednu struju, jednu stranu u estokom sporu ije su poprite bili Narodna skuptina i tampa, inili su liberali i naprednjaci. Na osnovu toga to su i jedni i drugi bili "poklonici... zapadnoevropskih ustanova"8, Pai ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome to su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenoenju zapadnih ustanova na srpsko zemljite"9, dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu..."10 Paiev opis protivnikog tabora temelji se na brojnim dokazima, meu kojima su posebno znaajne Besede vladaoca kojima su otvarna i zatvarana zasedanja svakog saziva Narodne skuptine. One su sadravale programe vlada, koji su, kroz Adrese poslanika vladaocu dobijali potvrdu u Narodnoj skuptini. Kao rezultat tenji i interesa sva tri inioca, vladaoca, vlade i Narodne skuptine, Besede su predstavljale izraz politike volje.
"Pismo Nikole Paia A. I. Zinovjevu (Kratki pogled na borbu, stanje i tenje naroda srpskog u Kraljevini Srbiji od Berlinskog kongresa do dananjeg dana)", Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (18721891), Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd, 1995, s. 238. Mitropolit Mihailo i Nikola Pai. Emigrantska prepiska. Priredio Andrej emjakin. Beograd, 2004. 8 Isto. 9 Isto. 10 Isto, s. 238-239.
7
184
185
Latinka Perovi
Vlada liberala smatrala je da je za Srbiju, posle Berlinskog kongresa, nastalo "novo doba"11. Sticanje dravne nezavisnosti predstavljalo je istorijsku prekretnicu: "Posle dugog ratovanja, za nas je sad nastupio zadatak, da damo Evropi vrstu zalogu mira, zakonodavnog poretka i zdravog napretka u istonim stvarima."12 Ouvanje nezavisnosti i samostalne budunosti dovoeno je u vezu "sa novim zahtevima meunarodnog saobraaja i jevropske civilizacije".13 Vlada naprednjaka nastavila je ovu liniju. Naglaavano je da Srbija "osea snagu i potrebu i... ima politiku volju da ivi ivotom evropske obrazovanosti", i izvri "reforme u duhu savremenog evropskog napretka skoro po svima poljima dravnog ivota".14 Tim reformama, Srbija izlazi "iz granica starinske patrijarhalne drave",15 i ureuje se "iznutra kao moderna drava".16 Slobodan Jovanovi je nalazio da je, posle Berlinskog kongresa, "naprednjako odvajanje od Rusije i pribliavanje zapadu bilo... jedna politika nuda".17 Ali, spoljnopolitiki obrt bio je i uslov i posledica pojaanja intenziteta i ubrzanja ritma one unutranje politike koju su vodili liberali od 1868, do pred kraj 1880. godine. Razlozi za pomenuti obrt stariji su od okolnosti koje su nastupile posle 1878. godine i dublji su od politike nude koja je proizlazila iz obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu. Ti su razlozi formulisani jo u sukobima liberala i socijalista ezdesetih godina. Obnovljeni su sa pojavom mladokonzervativaca, kasnije naprednjaka, na poetku 1880. godine. I sam Slobodan Jovanovi je zakljuivao: "Naprednjacima se inilo da bi Srbija bila osuena na veitu primitivnost, ako se ne bi oslobodila ruskog uticaja".18 Povlaei liniju podele izmeu tabora liberala i naprednjaka i tabora koji ine socijalisti, odnosno radikali, ni Nikola Pai nije ostao samo na spoljnopolitikoj ravni. Po njemu, razlike izmeu ova dva tabora "lee
11

takorei u dubljim moralnim i politikim osnovama i pogledima na svet i slavenstvo".19 Suprotno Naprednoj stranci, Radikalna stranka "nalazi da u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nahode u ruskoga naroda i ostalih slavenskih plemena, a od zapada uzimati samo tehniko znanje i nauku i njima se koristiti u duhu slavenosrpskom".20 U spoljnoj politici, Radikalna stranka se drala "slav(enske) i prav(oslavne) Rusije, a unutranjosti srp(skih) obiaja i duha".21 Ovakvim jedinstvom spoljne i unutranje politike Pai je objanjavao pojavu, koja je za mnoge ostala "neobjasnima", "da je gotovo sav narod odma pristao na nau stranku, ili odma izjavio da nai pogledi i nae ocene to su u isto vreme i njegovi".22 Ova identifikacija sa siromanim i neprosveenim narodom ostavljala je minimalan prostor drugom taboru, i to ne samo sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Radikali su doli na vlast i vladali su gotovo bez konkurencije. Oni su kasnije preuzeli neke zapadnoevropske forme. Ali time nije povean prostor za drugi tabor. Naprotiv, taj prostor je na nov nain apsorbovan. "Katalogizacija" pripadnika radikalskog tabora prilino je jednostavna. Njena osnova je privrenost slovenskoj civilizaciji, odnosno Rusiji kao njenom stoeru: "Mi verujemo vrsto i nepokolebivo u slavensku pobedu, u buduu slavensku kulturu, u poziv svevinjim naznaeni slvenskom narodu da oblagorodi i ublai egoistiku borbu zapadne kulture, da dovede u sklad i jedinstvo kulturu sa istom pravoslavnom hrianskom verom, u kojoj hranilac i nosilac je veliki ruski narod".23 Neto je sloenija "katalogizacija" pripadnika liberalskog, odnosno naprednjakog tabora. Austrija je smatrana paradigmom Zapada, pa je austrofilstvo izjednaavano sa zapadnjatvom. U isto vreme, meu austrofilima razlikovani su zapadnjaci. U jednom pismu Stojanu Novakoviu24, jednom od prvaka Napredne stranke, Slobodan Jovanovi kae: "Zamerke koje imate mojoj raspravi25
"Pismo Nikole Paia A. I. Zinovjevu"... s. 239. Isto. 21 Isto. 22 Isto. 23 Isto, s. 239-240. 24 Arhiv Srbije, Slobodan Jovanovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 11. novembra 1901. Lini fond Stojana Novakovia, br. 1567.
20 19
Beseda... Stenografske beleke Narodne skuptine za 1877, Beograd, 1878, s. 484. 12 Beseda... Stenografske beleke Narodne skuptine za 1878, Beograd, 1879, s. 1819. Beseda... Stenografske beleke Vanredne Narodne skuptine u Kragujevcu na dan 11. maja za 1880, Beograd, 1880, s. 217. 14 Beseda... Stenografske beleke Narodne skuptine za 1881, Beograd, 1882, s. 17. 15 Beseda... Stenografske beleke Narodne skuptine za 1884, Beograd, 1885, s. 27. 16 Isto. 17 Slobodan Jovanovi, "Srpsko-bugarski rat", Politike i pravne rasprave. Sabrana dela, Beograd, 1990, knj. 2, s. 492. 18 Isto.
13
186
187
Latinka Perovi
bez sumnje su osnovane: Meni je samo ao to je mojom nevetinom, ispalo da sam ja napadao Piroanca. Moja namera to nije bila. Ja sam napao i hteo sam napasti Garaanina26, to ne krijem. Ali, to se tie Piroanca, ja sam mislio da pokaem da on nije bio austrofil ve zapadnjak (podv. L. P.); da se u prilog zapadnjakoj politici mogu navesti razlozi koji nisu od male vrednosti, i da smo mi od Piroaneve zapadnjake politike imali tu korist to smo se, blagodarei njoj, oslobodili onog ovimentnog patriotizma koji nas je ranije na velike pogreke navodio. Moe biti, ja sam, kao to vi niste, stavio na raun Piroanca mnogo vie rusofobije no to mu pripada, ali na to me je navela njegova broura o Meunarodnom poloaju Srbije".27 Iako je rano, ve na samom poetku XX veka, "katalogiziran" kao zapadnjak, Milan Piroanac, ni kao takav a i inae, nije posebno izuavan. Delio je, u tom pogledu, sudbinu Napredne stranke, njene dve vlade (1880 1883. i 18841887), kao i njenih drugih vodeih ljudi: Stojana Novakovia, Milutina Garaanina i edomilja Mijatovia. Prouavanje pojedinih razdoblja jednog tabora prilikom podele do koje je dolo meu pripadnicima malobrojne srpske elite na istorijskoj prekretnici 1878. godine, pa i pojedinih pripadnika toga tabora, jedan je od brojnih naina rekonstrukcije celine. To, naravno, vai i za Milana Piroanca. Ali, sa stanovita pomenute "katalogizacije" biografija, mesto u istoriografiji, pogledi i shvatanja, te praktian rad Milana Piroanca, znaajni su i stoga da bi se razumelo ta je znailo biti zapadnjak u Srbiji u poslednje dve decenije XIX veka. a. BIOGRAFIJA Milan Piroanac je roen 7. januara 1837. godine u Jagodini. Bio je sin Stevana Nedeljkovia, rodom iz sela ugrina, blizu Pirota, otuda Piroanac, i Milice, rodom iz Leva. Mati Milana Piroanca, pre udaje za njegovog oca Stevana, udovca iz Jagodine, bila je druga ena biveg Karaorevog vojvode, Pavla Cukia, iz Krmara. Kada je Milicu doveo u kuu, Pavle je ve imao venanu enu i
25 Re je o raspravi Slobodana Jovanovia "Srpsko-bugarski rat". Politike i pravne rasprave. Sabrana dela, Beograd, 1990, knj. 2. 26 Milutin Garaanin (18431898), jedan od osnivaa Napredne stranke; predsednik druge naprednjake vlade (18841887). 27 M. S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije, Beograd, 1892.

decu. Posle njegove pogibije, obe njegove udovice nastavile su da ive u istoj kui. Dobri odnosi izmeu ove dve ene sauvali su se i posle Miliine druge udaje. Prema kazivanju samog Milana Piroanca, Milan . Milievi je u Dodatku Pomeniku od 1888. zapisao: "Dok Milica nije bila otila za Stevana, ona je lepo ivela sa prvom Pavlovom enom. I ne samo da su se one lepo slagale, dokle su bile u jednoj kui, nego je Milica, ak sa sinom svojim Milanom, dolazila u Krmare, u goste, inoici svojoj, prvoj eni Cukievoj, i ova je Milici te pohode vraala, i gostila se u Jagodini kod nje po nekoliko dana!"28 U takvoj patrijarhalnoj atmosferi, Milan Piroanac je, u Jagodini, zavrio osnovnu kolu. Polugimnaziju je uio u Kragujevcu; gimnaziju i dve godine Liceja u Beogradu. U Parizu je 1860. godine zavrio prava, a zatim otiao u Nemaku, gde je uio jezik. Po povratku u Srbiju, stupio je u dravnu slubu. Od 1861. do 1868. godine radio je u ministarstvu spoljnih poslova. Zbog izuzetnih sposobnosti, postao je naelnik odeljenja, a poveravane su mu vane misije o kojima govori u svojoj raspravi Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda. Posle ubistva kneza Mihaila, Piroanac je bio prisiljen da napusti ministarstvo. Postavljen je za predsednika beogradskog suda, a zatim za predsednika suda u Gornjem Milanovcu. Na toj dunosti ostao je do 1874. godine, kad se vratio u Beograd. Zapoeo je sa advokaturom, ali je ubrzo bio postavljen za lana kasacionog suda. Bio je mininstar inostranih poslova u ministarstvu Aima umia (18741875), posle ijeg politikog pada se vratio u kasacioni sud. Publicistiki rad Milana Piroanca je zapoeo u listu umadija,29 1876. godine. Osim jedne recenzije objavljene u Godinjici Nikole
28 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan, dravnik". Dodatak Pomeniku od 1888. Znameniti ljudi u srpskoga naroda koji su preminuli do kraja 1900. g., Beograd, 1901, s. 127. 29 umadija. List za politiku, nauku i knjievnost, Beograd, 1876/I. Sauvan br. 29. Vid. Anali Leksikografskog zavoda FNRJ, Zagreb, 1955, sv. 2, s. 316.
188
189
Latinka Perovi
upia,30 1879. godine, sve lanke i rasprave koje je napisao izmeu 1880. i 1890. godine objavio je u listu Videlo.31 Piroanac je imao istaknutu ulogu meu onima koji su pokrenuli Videlo. List politiki, ekonomski i knjievni.32 Do pojave prvog broja Videla, 2. januara 1880. godine, u Srbiji su izlazila samo dva dnevna lista: Srpske novine i poluzvanini liberalni Istok. Oko Videla, jedinog opozicionog lista, okupila se grupa intelektualaca koje nije povezivalo toliko jedinstvo pogleda koliko jedinstven opozicioni stav prema vladajuim liberalima. U ovoj grupi su bili jo: edomilj Mijatovi, Stojan Novakovi, Milutin Garaanin, Milan . Milievi, Ljubomir Kaljevi i Milan Kujundi. U Videlu su saraivali i pripadnici ve profilisanog drugog tabora. Na njegovim stranicama Nikola Pai je objavio i obrazloio program budue Radikalne stranke, i pripremio njeno organizovanje. Preko Videla Pai je vodio kampanju povodom smrti opozicionog poslanika Adama Bogosavljevia, koji je umro u zatvoru, i u toj kampanji uspeo da postavi temelje organizacije Radikalne stranke.33 Posle pada liberalne vlade Jovana Ristia, u oktobru 1880. godine, novo ministarstvo obrazovao je Milan Piroanac. Prvo, s portfeljom ministra pravde, a zatim ministra inostranih poslova. Pred njegovim ministarstvom stajale su reforme na svim poljima drutvenog ivota. Pre svega grandiozan zakonodavni rad, bez koga se nisu ni mogle utemeljiti nove institucije niti uspostaviti meunarodni odnosi nezavisne drave. Pojava politikih stranaka bila je pripremljena, i ona se najjasnije manifestovala u Narodnoj skuptini. Posle 8. januara 1881. godine, kada se pojavio list Samouprava sa Programom Narodne radikalne stranke, na formiranje nove stranke nije trebalo dugo ekati. Samo dva dana kasnije, 10. januara 1881. godine, organizovana je Srpska napredna stranka. U

njenom imenu sadran je, po Milanu . Milieviu, i njen karakter: "Skup ljudi koji tee k napretku".34 Milan Piroanac je bio jedan od osnivaa Srpske napredne stranke i, van svake sumnje, njen ideolog. Ali su u stranci vei uticaj od njega imali praktini ljudi. Posle trijumfalne pobede Radikalne stranke na izborima 7. septembra 1883. godine, Milan Piroanac je podneo ostavku na mesto predsednika ministarstva. Ovaj in obrazloio je nemogunou vlade da pristupi radu na novom ustavu, "koji bi jemstva, potrebna svestranom razvitku zemlje, doneo u potpunijoj i snanijoj meri".35 U dva maha, 4. aprila 1881. i 22. juna 1882. godine, Narodna skuptina donela je obavezujua akta o promeni ustava. Meutim, posle septembarskih izbora, vlada, kako je Milan Piroanac napisao u svojoj ostavci kralju Milanu, "ne bi mogla pristupiti nikakvom redovnom zakonodavnom radu, sa novoizabranom redovnom Skuptinom, pre nego bi se sastala Velika Narodna Skuptina, koja je pozvana da rei, hoe li se i kako predloena promena Ustava uiniti".36 U obrazloenju ostavke Milana Piroanca nema niega pitijskog.37 On je, doista, u promeni Ustava iz 1869. video glavnu pretpostavku za razvoj Srbije kao moderne, to je pre svega znailo, pravne drave. Od 1807. do 1869. godine Srbija je promenila sedam ustavnih zakona,38 "od kojih su mnogi jedva uli u praktiku, ili gotovo nikako ni ulazili nisu".39 Ustav iz 1869. godine uveo je "predstavniki sistem bez parlamentarne vladavine". Ali je bio prvi ustav "koji je Srbija sama sebi dala, bez iijeg stranog meanja". Ve zbog te injenice "imao je istoriski znaaj i zaista predstavljao preokret u ustavnoj istoriji".40 Ali, sa stanovita potreba mlade nezavisne drave, odnosno njenog razvoja po uzoru na zapadne drave, Ustav iz 1869. godine predstavljao je prepreku. Srbiji su, smatrao je Piroanac, bili potrebni unutranji red i spoljna stabilnost, koje je imao da utemelji novi ustav. U sutini, u pogledima Milana Piroanca na
34 Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, br. 9327. Dnevnik Milana . Milievia, 10. januar 1881. 35 Srpske novine, Beograd, 1883, br. 170. 36 Isto. 37 Vid. Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji od 1883. do 1903, Beograd, 1912, s. 19-20. 38 Od 1807. do 1912. godine, Srbija je imala 12 ustavnih zakona. Isto, s. 11. 39 Isto, s. 10. 40 Vid. Milivoje Popovi, Borba za parlamentarni reim u Srbiji, Beograd, 1939, s. 43.
Vid. Milan Piroanac, "Referat o delu Blunlijevu. 'Karakter i duh politikih partija'", u prevodu Nikole Kapetanovia, Godinjica Nikole upia, Beograd, 1879. 31 U najznaajnije radove Milana Piroanca objavljene u Videlu spada njegova rasprava Ustavnost. Bez oznake autora, ona je i posebno objavljena. Vid. Ustavnost. Pretampano iz "Videla", Beograd, 1881. 32 Vid. Aleksandra Vuleti, Videlo kao izvor za politiku Srpske napredne stranke. Diplomski rad. Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet, Beograd, 1995. Rukopis, s. 1104. 33 Opirnije Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, Beograd, 1995, knj. 3. Vid. u ovoj knjizi: "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia"...
30
190
191
Latinka Perovi
ustavnost sadran je celokupan njegov program razvoja Srbije posle sticanja nezavisnosti. Na putu ostvarenja tog programa stajala su dva snana protivnika. Jedan je bio kralj Milan. Njemu je odgovarao odnos izmeu vladaoca i narodnog predstavnitva uspostavljen Ustavom iz 1869. godine. Taj odnos je najbolje izrazio on sam, rekavi da je Ustav iz 1869. dao vladaocu tri etvrtine prava, a Narodnoj skuptini jednu etvrtinu. Drugi protivnik bila je Radikalna stranka sa svojom ideologijom narodne drave, u kojoj je narodno predstavnitvo trebalo da bude konvent. Posle ministarstva Milana Piroanca, Napredna stranka je jo jednom, 1884. godine, obrazovala ministarstvo sa Milutinom Garaaninom na elu. Odnose izmeu ove dvojice prvaka Napredne stranke nisu karakterisali ni saradnja ni poverenje. Ali, nemogunost ustavne reforme Milan Piroanac nije doiveo samo kao poraz svog ministarstva. Ni kao vlastiti politiki poraz. Doiveo ga je kao poraz zapadnoevropske orijentacije Srbije. Kao dugoroni poraz liberalne demokratije u njoj. Milan Piroanac je bio linost isuvie velikih sposobnosti, znanja, iskustva i autoriteta, a da se sa njim ne bi pravile razliite politike kombinacije. Sistematian u posmatranju i duboko pronicljiv pri analizi unutarnje i spoljne politike Srbije, Milan Piroanac je bio nezaobilazan sagovornik kralja Milana, politiara iz svoje, ali i iz drugih politikih stranaka. Ipak, posle silaska s vlasti, njegova javna politika delatnost je faktiki prestala. On se posvetio advokaturi koja mu je, osim visokog profesionalnog ugleda, donela i znaajne prihode. Bio je advokat kraljice Natalije u njenoj brakorazvodnoj parnici sa kraljem Milanom. Zajedno sa drugim kolovanim ljudima svoje generacije, Piroanac je u odreenom istorijskom trenutku bio neizbeno ukljuen u politiku. Ali, za razliku od veine politiara toga vremena, Milan Piroanac, Stojan Novakovi i edomilj Mijatovi imali su i vlastite profesije. Oni bi sa svojim delom opstajali i bez politikog rada. Sva trojica su bili prvi srpski intelektualci u modernom smislu rei. Milan Piroanac je napisao nekoliko rasprava, gotovo sve devedesetih godina. Na francuskom jeziku Balkansko poluostrvo41(1889), a zatim na srpskom jeziku: Meunarodni poloaj Srbije (1892), Knez Mihailo
Pod pseudonimom, ova rasprava je objavljena i na srpskom jeziku u veoma loem prevodu arhimandrita Nikifora Duia. Vid. Balkansko poluostrvo od dr Stefana Bratimia, Beograd, 1889.
41

i zajednika radnja balkanskih naroda42 (1895), Nekolike napomene povodom bezimene broure "Srpska narodna misao i M. Piroanac"43 (1895), Beleke povodom jedne "Diplomatske istorije"44 (1896), Naa zavrna re povodom diskusije o politici Kneza Mihaila (1896). U pomenutim raspravama Milan Piroanac je razvio svoje poglede na drugu vladu kneza Mihaila. U isto vreme, naroito u raspravi Meunarodni poloaj Srbije, koja je tako ljutila Slobodana Jovanovia, napravio je bilans unutarnje i spoljne politike Srbije posle 1878. godine. Na osnovu tog bilansa, upustio se i u predvianje budueg razvoja. S obzirom na postojanje dovoljne vremenske distance, moe se izvriti valjana istorijska provera te njegove prognoze. Veinu rasprava Milan Piroanac je napisao polemiui sa Jovanom Ristiem. Njegovi argumenti i ton, zatim njegov jezik i stil u polemici, odaju oveka ije je "obrazovanje prostrano, a pravniko znanje temeljno, iscrpno".45 oveka, koji je "u pisanju silan, precizan".46 Osim navedenih rasprava, lanaka (naroito u listu Videlo), prepiske koja je rasuta po raznim linim fondovima, pisanom delu Milana Piroanca pripada i njegov Dnevnik.47 Ovaj izvor ima kapitalan znaaj za intelektualnu biografiju Milana Piroanca. I nita manji znaaj nije imao za istoriju Srbije posle sticanja nezavisnosti, kada se ona nala na raskru izmeu Austrije i Rusije kao paradigmama zapadnoevropske i slovenske civilizacije, zatim na
42
Vid. Jovan Risti, Poslednja godina spoljanje politike Kneza Mihaila, Beograd,
1895.
Vid. Incognitus, Srpska narodna misao i M. Piroanac, Beograd, 1895. Nepoznati je Aleksandar Proti (1888, Temivar 1907, Beograd), pukovnik. Bavio se i istorijom. Napisao nekoliko istorijskih rasprava meu kojima i Nai moderni istoriari, Beograd, 1899. Povodom Piroaneve rasprave, vid. i: Jovan Risti, Piroaneva "istoriska razmiljanja", Beograd, 1897. 44 Vid. Jovan Risti, Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za osloboenje i nezavisnost 1875-1878, knj. 1-2, Beograd, 1896-1898. 45 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan". Dodatak pomeniku od 1888..., s. 129. 46 Isto. 47 Rukopis Dnevnika uva se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, br. 9987-9989. Milan Piroanac je rano poeo da vodi Dnevnik. Sve to je napisao do 1877. ulo je u njegove rasprave Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda i Meunarodni poloaj Srbije. Rukopis koji se uva u Arhivu SANU poinje od 1877. Taj deo je bez oznake dana. Sam Piroanac kae da ga je pisao "veoma na brzu ruku" i da bi ga trebalo "dovesti u red". Zatim slede beleke, sa prekidima, od 21. januara 1878. do 17. novembra 1894. Rukopis je obima oko 800 stranica dva razliita formata.
43
192
193
Latinka Perovi
prekretnici izmeu pravne i narodne drave, narodne i liberalne demokratije, graanskog drutva, to jest, razvoja prosvete, kulture i privrede, socijalnog strukturiranja i izgradnje institucija i nacionalne revolucije, odnosno pripreme ratova za dovrenje osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Dnevnik Milana Piroanca nije objavljen.48 Sudei po broju citata iz njega u prisutnim istoriografskim radovima o Srbiji druge polovine XIX veka, on je i vrlo malo itan. Razlog i za jedno i za drugo pripisivan je rukopisu koji je bio "tako neitak da neka mesta ni sam on (Piroanac L.P.) nije mogao lasno proitati".49 Dnevnike beleke Milana Piroanca potiu iz pera oveka koji je mnogo toga imao da kae. Na njihovim stranicama gotovo da nema nieg privatnog. Piroanac ne pie o vremenu, ni o linim i porodinim stvarima. Od bliskih osoba pominje jedino svoju suprugu.50 Ali i nju samo u vezi sa njenim audijencijama kod kraljice Natalije, i ukoliko postoji dovoljan razlog da zabelei neko politiko obavetenje ili poruku. Na stranicama svojih dnevnikih beleaka Milan Piroanac je posmatrao, analizirao i zakljuivao iz vlastite potrebe. Ali je pisao i za istoriju. Njegov rukopis je slika oveka u urbi. On je odmah beleio utiske o dogaajima i ljudima,51 kao da je eleo i da ih se to pre oslobodi i da ih fiksira. U toj urbi, Piroanac nije mnogo mario za rukopis. Skraivao je i spajao rei, pisao bez interpunkcije. Ali umeo je i drugaije. U njegovim

dnevnikim belekama ima stranica koje su napisane savreno sreeno, gotovo kaligrafski. Kao da ih je pisao drugi ovek. Neitak, rukopis Milana Piroanca nije i neproitljiv. Ne radi se o hijeroglifima. Otuda se samo neitkou rukopisa ne moe objasniti injenica da dnevnike beleke Milana Piroanca, oveka velikih dravnikih sposobnosti i retke misaonosti, vie od sto godina ekaju (su ekale) svoga prireivaa, svoje itaoce i tumae. Istina, one dele sudbinu autobiografija, dnevnika, memoara i prepiske ljudi politike i kulture, to je u Srbiji druge polovine XIX veka esto nedeljivo. Ni najvei deo te ostavtine nije objavljen.52 Nedostatak korpusa te ostavtine, koju bi objavljivanje uinilo ire dostupnom, nije samo na tetu istorijskog saznanja. Uz pomo ovih izvora lake bi se identifikovali, deifrovali i sistematizovali istorijski procesi. Drugim reima, tee bi bilo mistifikovati prolost, izmiljati tradiciju i uvek iznova pisati istoriju. Ali, u sluaju Milana Piroanca, odnosno reprintovanja njegovih spisa i objavljivanja njegovih dnevnikih beleaka i pisama, radi se i o redukcionistikom odnosu prema prolosti i selektivnom zaboravu. Liberalna tradicija, iji je najdosledniji predstavnik u Srbiji druge polovine XIX veka bio upravo Milan Piroanac, stalno je zanemarivana. Krhke fizike konstitucije, "viega rasta", "lica duguljastoga" "slaba vida",53 Milan Piroanac je dugo bolovao. Umro je relativno rano, u ezdeset prvoj godini, 1. marta 1897. godine, u Beogradu. Za savremenike, Milan Piroanac se izdvajao i u malobrojnoj eliti koju je Srbija tada imala. On nije bio ovek koji bi poveo mase. Dobro je zaraivao. Kao advokat, on je "vrlo skupo umeo naplaivati, a klijenti su mu i bivali sve imuni ljudi ili udruenja".54 Sam je bio na plaanju "vrlo tvrd".55 Voleo je "da zida lepe zgrade".56 Posedovao je "tri vee kue, pokazao je da ima i ukusa i dovoljno tehnikog znanja za take radove".57 Savremenici su u Milanu Piroancu videli egocentrika, sujetnog, teko pristupanog oveka. Po Ljubomiru Kaljeviu, "Piroanac je bio razdraljiv, otoritetan (autoritaran L.P.), udljiv i veliki gospodin... S toga
52 Sliku je, donekle, promenila edicija Srpske knjievne zadruge "Srpski memoari" i pomenuta biblioteka Zavoda za udbenike i nastavna sredstva. 53 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan". Dodatak Pomeniku..., s. 128. 54 Isto. 55 Isto, s. 130. 56 Isto, s. 129. 57 Isto, s. 130.
48 Objavljen je posle izlaska iz tampe ove studije. Vid. Milan Piroanac, Beleke. Priredila Suzana Raji. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Biblioteka "Dva stolea". Knj. 3. Beograd, 2004. Citati u ovoj studiji su prema rukopisu. 49 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan". Dodatak Pomeniku od 1888..., s. 129. 50 Piroanac se dva puta enio: 1878. Jelenom Jankovi, koja je posle godinu dana umrla; drugi put, Amalijom Milovanovi, sa kojom je imao erku Aneliju, sinove: Stevana, koji je rano umro, Nikolu i Miloa. Vid. Suzana Raji, "Milan S. Piroanac Za moju decu, Beograd, 1895". Miscellanca. Meovita graa, Beograd, 2003, knj. XXI. 51 O mnogim ljudima (Jovan Risti, Stojan Novakovi, edomilj Mijatovi, Milutin Garaanin) ostavio je dragocene podatke. O nekima, kao o kralju Milanu, itave portrete. Iz linog poriva, ali i iz vlastitog razumevanja istorije, povodom abdikacije kralja Milana, zabeleio je: "U trenutku kad se kralj Milan, nagnan svojim roenim pogrekama, povlai sa polja javnog reda, teta bi bilo ako oni koji su imali prilike da ga izbliza posmatraju ne bi zabeleili za Istoriju bar najkarakteristinije crte ove udnovate pojave na prestolu". Milan Piroanac, Dnevnik, 8. mart 1889; Vid. Latinka Perovi, "Milan Piroanac o kralju Milanu". Tokovi istorije, Beograd, 2002, 3-4.
194
195
Latinka Perovi
su pravu vrednost Piroanevu cenili samo bliski prijatelji njegovi. Prostiji naprednjaci kojih je bilo mnogo vie na broju nisu marili za njega, a Garaanina su oboavali".58 Istoriari su poverovali na re savremenicima i sliku osobenjaka upotpunili jo po nekim detaljem, od kojih neke, kao Piroaneva "dugo vremena izrazita prevelika slabost ili bolje, neotpornost prema vladaocu"59, istraivanja ne potvruju. Kralju Milanu je, i u Naprednoj stranci i u vladi, mnogo vie odgovarao Milutin Garaanin. Bio mu je "simpatiniji, gipkiji i posluniji njegovim uplivima no Piroanac".60 Ali je upravo Milanu Piroancu, koji je bio u estokim sukobima sa kraljem Milanom oko mnogih pitanja odnosa sa Austrijom, ustava, Tajne konvencije, Srpsko-bugarskog rata, razvoda sa kraljicom Natalijom kao politikim pitanjem pripisana "neotpornost prema vladaocu".61 Vreme, meutim, oisti poglede savremenika od svega efemernog i na povrinu izvue ono to je bitno. Na Milana . Milievia, narodnog poslanika, mogao je ostaviti utisak izgled Milana Piroanca za govornicom Narodne skuptine: "... on je obino stajao na jednoj nozi, tek podupirui se drugom nogom, ruke je opruao niza se, a iz usta niz bradu putao je argumente kojima bi drugi razlamao protivnika!"62 Dananji ovek ima pred sobom samo govore Milana Piroanca: koncizne, precizne, izgovorene uz strogo potovanje skuptinske procedure. Tako je i sa drugim ocenama savremenika o Milanu Piroancu. Svaka od tih ocena moe se danas i drugaije tumaiti. Bez premca u kamernim raspravama, Milan Piroanac nije, ipak, bio kabinetski ovek. On je "rado putovao po okruzima, i razgovarao s ljudima iz naroda".63 Ali, nije bio demagog. Nikad nije podsticao instinkte mase. Bojao se stihije gomile. iveo je od vlastitog profesionalnog rada. To ga je inilo nezavisnim i davalo mu oseaj unutarnje slobode. Bio je ve ovek civilizacije novca. Za svoje advokatske usluge oekivao je, sasvim

prirodno, nadoknadu od svakog svog klijenta, ne izuzimajui ni kraljicu Nataliju.64 No, kako god se tumaila gledita savremenika o Milanu Piroancu, on je morao izazivati zavist i oseati se usmaljenim u sredini koju su, i njoj veoma naklonjeni stranci, kao Alber Male, ovako videli: "Mana ove zemlje, rado bih napisao njen porok, jeste nedostatak irih zamisli. Zabrinuti su jedino za odmah. Iz ovog nedostatka proizlazi potpuna nemo da se ouva plan celine. Sluaj je ovde najvei gospodar, neogranieni gospodar. Kako, uprkos trudu, dogaajima u najveoj meri nedostaje doslednost, sve se svodi na to da u njihovom upravljanju nema ni senke doslednosti, preputaju se dogaajima da ih vode. Odsustvo doslednosti u ovim stvarima raa niz uzaludnih napora. Nijedan akt vlade ne moe da donese plodove jer se esto deava da ve sutradan po donetoj odluci neki protivrean dogaaj donese kao posledicu protirenu meru, kojom se ponitava ona prva odluka".65 Raskid sa ovakvim stanjem, to je podrazumevalo mnogo vie od promene unutarnje i spoljne politike, bio je cilj velike zamisli Milana Piroanca. Stariji etiri, odnosno pet godina od ostalih voa Napredne stranke, Milutina Garaanina, Stojana Novakovia i edomilja Mijatovia, Milan Piroanac je, zajedno sa njima, pripadao istoj politikoj generaciji. Onoj, koja je 1859. godine doekala kneza Mihaila "s rairenim rukama".66 Izmeu ostalog i zbog onoga "to je on mogao nauiti za vreme svoga bavljenja u Evropi".67 O ovoj politikoj generaciji, koja se formirala za vreme druge vlade kneza Mihaila, i kojoj su pripadali svi vodei ljudi potonje Napredne stranke, Stojan Novakovi je, na zarancima ivota, pisao: "Kao i drugima, i meni se ini da su ljudi onoga vremena bili u svakom poslu ozbiljniji, tei,
Ljubomir Kaljevi, Moje uspomene, Beograd, 1908, s. 36. Vid. Dragoslav Jankovi, Raanje parlamentarne demokratije. Politike stranke u Srbiji XIX veka, Beograd, 1997, s. 269. 60 Ljubomir Kaljevi, Moje uspomene..., s. 36. 61 Dragoslav Jankovi, Raanje parlamentarne demokratije..., s. 269. 62 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan". Dodatak Pomeniku..., s. 129. 63 Isto.
59
58
"Kraljicu mui da plati i zato mi nita ne pie. udnovat karakter. Pusto, seljaki tvrdiluk i glupost. To su osnovne crte ovog jadnog karaktera". Milan Piroanac, Dnevnik, 20. april 1889. 65 Alber Male, Dnevnik sa srpskog dvora 1892-1894. Priredila i prevela Ljiljana Mirkovi, Beograd, 1999, s. 187-188. 66 Arhiv Srbije, "Vojvoda Luka Vukalovi na dvoru kneza Mihaila". Memoarska beleka Stojana Novakovia. Boini prilog "Naroda". Lini fond Stojana Novakovia, br. 2909. 67 Isto.
64
196
197
Latinka Perovi
iskreniji i odsudniji. ini mi se da je bilo manje lenosti, manje povrnosti, manje gipkosti u ravom smislu nego danas".68 Ovaj Novakoviev portret vlastite politike generacije ujedno je i portret vodeih ljudi Napredne stranke. Svih zajedno, i svakog ponaosob. Za istoriare, oni su bili "intelektualci", "cvet inteligencije".69 Za savremenike, dobre poznavaoce Srbije na kraju XIX veka, oni su bili "elita... naroda", ija "slika o svom narodu nije ba laskava".70 U ovom poslednjem, njihovi politiki protivnici, pripadnici drugog tabora, videli su i najvanije ogranienje, i glavni razlog njihovog neuspeha. Oni sami, pak, u svom realnom vienju stanja u Srbiji nalazili su snaan motiv za neponovljiva pregnua na svim poljima mlade nezavisne drave. "Teko je samo onome narodu", smatrao je Piroanac, "koji se na istinu smeje".71 Vodee naprednjake nije povezivala nikakva ideja eshatolokog karaktera. Njihova stranka nije bila piramidalno strukturirana organizacija na ijem se vrhu nalazio voa. Svi su oni bili ljudi od dela i izvan politike. Neki od njih, kao Stojan Novakovi, i od takvog dela po kome se prepoznaje narod kome su pripadali. Milan Piroanac ima posebno mesto i meu takvim stvaraocima. Razlog za to nije injenica da je bio predsednik prve naprednjake vlade koja je u Srbiji izvrila itavu zakonodavnu revoluciju. Ni to to je bio ideolog i jedan od osnivaa Napredne stranke, u kojoj, i pored svega, nije bio najpopularniji. Istorijska zamisao i povezanost ideja koje je razvio i sa politikim radom koji je praktikovao ine Milana Piroanca jednom od sredinih linosti intelektualne i politike elite u Srbiji posle sticanja dravne nezavisnosti. On je formulisao drugu stranu srpske intelektualne kontroverze, onu zapadnoevropsku. U isto vreme, retko ko je, u modernoj istoriji Srbije, kao Milan Piroanac pokuavao da sa stanovita te kontroverze razmilja o buduem razvoju Srbije i srpskog naroda. Otpor kralja Milana da zemlja dobije liberalni ustav i njegova spremnost da obustavi slobode koje je zemlji dala prva naprednjaka vlada, kao i orijaka agitacija radikala u narodu i njihova opstrukcija reformama u Narodnoj skuptini, doveli su Milana Piroanca, ve krajem 1882. godine, do uverenja da je njegov kabinet "dovrio svoju ulogu".72 Za njega je to znailo naputanje orijentacije da se Srbija posle sticanja dravne
68 69

nezavisnosti razvija kao moderna drava, a objanjenje je nalazio u samom srpskom narodu: "Ako bude naoj Srbiji sueno da udari nazad, istorija ne treba da tui nikoga do neobuzdanu narav srpsku koja je ponizna kad joj se zapoveda a uskomeana i neobuzdana kad joj se slobode dadu".73 U istom je tonu, samo znatno ire, i razmiljanje Milana Piroanca, koje je zabeleio u Dnevniku, posle ostavke svog kabineta, septembra 1883. godine: "Srpski narod ima krasnih drutvenih i familijarnih svojstava, ali i njemu, kao i ostalim Slovenima oskudevaju svojstva discipline dravne koja daju narodima mogunosti da obrazuju i utvrde svoj dravni ivot. Kod sve poezije za veliinom drave srpske, narod srpski nije sposoban da pronae i usvoji svoje putove koji tome vode. Naa je cel i tenja da unesemo u na narod onaj evropski duh koji je tolike jake drave obrazovao i utvrdio. Sa samim svojstvima koje Srbin danas ima nije mogue osigurati srpsku dravu. Zato treba nauiti narod srpski dravnoj disciplini, treba uiniti da mu se ne samo idea srpske drave nego i putovi i naini kojima se ista moe ostvariti postanu jasni i nepokolebljivi. Na je rad naiao na tegobe to je slabo ko u zemlji hteo da razume pravi poloaj Srbije, to su dravna pitanja zatrpala optu cel i to je politiko obrazovanje jo dosta slabo za postignue uzviene celi".74 Silazak sa vlasti 1883. godine nije znaio veliku promenu u ivotu Milana Piroanca. On je imao unosnu profesiju kojoj je mogao da se vrati. Kako politika za njega nije bila samo praktikovanje vlasti, on ni njome nije prestao da se bavi. Sa misaonom prodornou, po kojoj je meu svojim savremenicima mogao da se meri moda samo sa Stojanom Novakoviem, Milan Piroanac je analizirao dogaaje i predviao njihov tok ne od danas do sutra ve u istorijskoj perspektivi. inio je to u svojim raspravama i dnevnikim belekama sa oseanjem da politiko sazrevanje naroda nije mogue bez realnog odnosa prema prolosti, koja ima mnogo aktera i u kojoj se ukrta vie tendencija. Zato je, po njemu, "najbolje... govoriti za vremena, dok je jo suoenje mogue, jer to se docnije bude pisalo vaie, sigurno, mnogo manje".75 Meu mnogim razlozima zbog kojih je Milan Piroanac pisao za javnost, i beleio za sebe, nije najmanje vaan taj to je u bahatom odnosu
Isto. Isto, 22. septembar 1883. 75 Milan S. Piroanac, Naa zavrna re. Povodom diskusije o politici Kneza Mihaila, Beograd, 1896, s. 15.
74 73
Isto. Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Beograd, 1934, knj. 2, s. 310. 70 Alber Male, Dnevnik sa srpskog dvora..., s. 143. 71 Milan S. Piroanac, Ustavnost..., s. 22. 72 Milan Piroanac, Dnevnik..., 19. novembar 1882.
198
199
Latinka Perovi
prema izvorima za prouavanje prolosti video mogunost za stvaranje mitova i tekou za dolaenje do istorijskog saznanja. "teta je doista velika", pisao je, "to se dravna arhiva ne dri dovoljno u redu, jer onda ovakvim nagaanjima (o odnosu Rusije prema spoljnoj politici kneza Mihaila L. P.) ne bi bilo mesta. Ali u ovom pogledu, kao i u drugima, Srbija je zemlja mimo ostali svet. Njena najvanija arhiva razvlai se na etiri strane sveta, i kao god to nam je stara istorija, veim delom, na gatkama i izmiljotinama osnovana, imamo lepa izgleda da e nam tako biti i s novom".76 Zato je, moda, bilans svog ivota i rada izveo u oporuci svojoj deci: "Va otac, deco, nije uspeo u svojoj politici. Njegova je tenja bila da stavi spoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkanskim dravama, da dovede u red administraciju, da osigura pravosue i uredi finansije, ojaavajui dravna sredstva za rad, da organizuje vojsku. Ni struja u stranci, koja je isto to i druge dve stranke i koja tei za komandom, ni tenje na prestolu, nisu htele ove namere potpomagati. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju, administracija mu je bila krasna, nezavisni sudovi nisu mu trebali, a nije voleo ni strogu kontrolu u finansijama, iz poznatih razloga. On je gledao na vojsku kao na svoju linu gardu i nita vie, a struja, ona je opet htela mesta vlasti i para za partizane, sve je drugo bila sporedna za nju stvar, s ime se je moglo u lepom razgovoru i dilitati, ali to je slabo za srce prijanjalo. Va otac deco niti je mogao sa dvorom, niti je mogao sa strujom, a nije imao snage na raspoloenju da ih pobedi. Tu lei uzrok njegovom neuspehu".77 To, meutim, nije bilo, kako misli Suzana Raji, argumentovanje njegove naravi. Niti je poraz politike Milana S. Piroanca bio samo njegov lini poraz. Milan Piroanac je predstavljao izuzetnu pojavu u modernoj istoriji Srbije. Meutim, po mestu koje zauzima u istoriografiji to se ne bi moglo zakljuiti. Selektivan odnos prema istoriji ideja, ije se vrednovanje i znaaj odmeravaju samo sa stanovita njihove primenljivosti, odnosno prihvatljivosti u narodu, rezultirali su marginalizacijom liberalne tradicije u

Srbiji, pa tako i Milana Piroanca. To poinje sa pobedom onog tabora koji je svoj puni izraz i snagu dobio u Narodnoj radikalnoj stranci. b. ISTORIOGRAFIJA Jedan od osnivaa Srpske napredne stranke i njen ideolog, Milan Piroanac, pominjan je u studijama o politikim strankama u Srbiji.78 Glavni zagovornik promene Ustava iz 1869. i pisac projekta Ustava Napredne stranke, koji je izraen jo pre njenog organizovanja, 1880. godine kada je pokrenuto Videlo, on je bio nezaobilazan i za autore rasprava o ustavnom pitanju u Srbiji.79 Prva naprednjaka vlada, od 31. oktobra 1880. do 1. oktobra 1883. godine, na ijem se elu nalazio Milan Piroanac, predstavlja poglavlje u politikim istorijama Srbije.80 I rasprave o Tajnoj konvenciji, koja je sklopljena izmeu Austrije i Srbije za vreme vlade Milana Piroanca, bave se njegovom ulogom u nastanku ovog dokumenta.81 Reju, istoriografija se, usput, ali ipak najvie bavila radom Milana Piroanca, a zanemarljivo malo njegovom linou, i pogotovo njegovim idejama. Ve u nekrolozima Milanu Piroancu82 bila je nagovetena, za istoriare podsticajna, kontroverza. Milan Piroanac je vien kao "poznati dravnik": "jedan od najodlinijih pravnika u Srbiji"; "politiki pisac", iji su svi "knjievni prilozi od vrednosti i kao literarni proizvodi i kao znaajni prilozi za raspravu pitanja o kojima govore".83
Jaa M. Prodanovi, Istorija politikih stranaka i struja u Srbiji, Beograd, 1947, knj. 1; Dragoslav Jankovi, O politikim strankama u Srbiji XIX veka, Beograd, 1951; Isti, Raanje parlamentarne demokratije. Politike stranke u Srbiji XIX veka, Beograd, 1997. 79 Stojan M. Proti, Odlomci iz ustavne i narodne borbe u Srbiji, Beograd, 1911, knj. 1-2; Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd, 1912; Jaa M. Prodanovi, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Beograd, 1936; Milivoje Popovi, Borbe za parlamentarni reim u Srbiji, Beograd, 1930; Slobodanka Stojii, Ustavni razvitak Srbije 1863-1888, Leskovac, 1980. 80 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, Beograd, 1924, knj. 2; Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Beograd, 1934, knj. 2-3; Istorija srpskog naroda, Beograd, 1981, knj. V/1. 81 Grgur Jaki, "Istina o 'Tajnoj konvenciji'". Iz novije srpske istorije. Abdikacija kralja Milana i druge rasprave, Beograd, 1953. 82 Vid. Piroanac, S. Milan. Milica Bujas, Marija Kleut, Gorana Raievi, Bibliografija srpskih nekrologa, Matica srpska, Novi Sad, 1998, s. 267. 83 "Milan S. Piroanac", Delo, Beograd, 1897, br. 13, s. 571-572.
78
M. S. Piroanac, Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda, Beograd, 1895, s. 59. 77 "Milan S. Piroanac. Za moju decu. Beograd 1895". Miscellanea... s. 143-144.
76
200
201
Latinka Perovi
U isto vreme, reeno je da je Piroanac "kao dravnik bio... veliki austrofil, i u tome je terao do krajnjih granica, koje su se protivile i zdravom razumu i patriotizmu".84 Ocenu Milana Piroanca kao austrofila ponavljae istoriografija sve do objavljivanja njegovih Beleaka. "To je privezak", kae Suzana Raji, "koji su mu apsolutno neopravdano prikaili radikali, a potonje generacije bezrezervno usvojile. Naprotiv, istorijski izvori pokazuju da je Piroanac u spoljnoj politici bio sve vie nego austrofil".85 Tri godine posle smrti Milana Piroanca, Milan . Milievi, i sam naprednjak, svrstao je Piroanca u "znamenite ljude u srpskoga naroda", i o njemu izrekao vrlo visoku ocenu: "U procenjivanju prilika i ljudi Piroanac je bio dubok, irok i pouzdan; u vrenju vlasti vrst i razborit; u zakonodavstvu jasan i liberalan".86 I pisci nekrologa i Milan . Milievi bili su savremenici Milana Piroanca. A Slobodan Jovanovi je upravo povodom smrti Milana Piroanca napisao: "Ocena savremenika retko kad je pravedna".87 Ali ni ocena istoriara nije definitivna: Roma locuta, causa finita. Iz pera Slobodana Jovanovia pojavila se, 1910. godine, prva istorijska rasprava o Milanu Piroancu. Ona je ostala i jedina, jer posle nje o Milanu Piroancu gotovo da nita drugo nije napisano.88 Prema Slobodanu Jovanoviu, Milan Piroanac, za ivota, nije smatran ni velikim ministrom ni velikim voom stranke, "ali je cenjen kao politiki mislilac retke otroumnosti i originalnosti".89 Srbija nije imala mnogo ljudi koji su, osnovano ili neosnovano, smatrani takvima, pa je Milan Piroanac ve zbog toga zasluivao veu panju istoriografije. Za vreme vlade Milana Piroanca doneti su zakoni koji su omoguili najvee politike slobode koje je Srbija ikada imala. Osim zakona o slobodi tampe, zbora i udruivanja i sudskoj nezavisnosti, donet je i itav niz
"Milan S. Piroanac", Branik, Novi Sad, 1897, br. 26. Suzana Raji, Predgovor. Milan S. Piroanac, Beleke... s. XII. 86 Milan . Milievi, "Piroanac S. Milan". Dodatak Pomeniku..., s. 129. 87 Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac". Politike i pravne rasprave, II, Beograd, 1932, s. 160. 88 Izuzetak ine Petar K. Vlaji, "Milan Piroanac, ovek kurai", Samouprava, Beograd, 1937, br. 21; Lazar Vrkati, "Istorijsko naslee i konzervativne politike ideje", Nenauena lekcija. Srednjeevropska ideja i srpski nacionalni program, Helsinke sveske, Beograd, 2001, br. 10. 89 Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac"..., s. 145.
85 84

drugih zakona kojima su postavljeni osnovi modernih dravnih i drutvenih institucija. Ipak, za Slobodana Jovanovia, Milan Piroanac je bio "promaen dravnik", kod koga su "jo najvie vredele njegove ideje".90 Zato je na njih i stavio teite u svojoj studiji. Ideje Milana Piroanca o unutarnjoj i spoljnoj politici Srbije, Slobodan Jovanovi je situirao izmeu liberalizma i socijalizma, odnosno radikalizma u Srbiji. Liberalizam liberala iz 1868. godine, na ijem je elu bio Jovan Risti, i ije je glavno delo bio Ustav iz 1869, Milan Piroanac je smatrao lanim liberalizmom, lienim sutine liberalizma u zapadnoevropskom smislu. Na socijalizam, odnosno radikalizam, gledao je kao na refleks ruskih revolucionarnih ideja u Srbiji. Suoen sa potrebom promene sistema koji je vladao pod knezom Mihailom, Piroanac je bio za temeljne reforme "nadahnute praktinom mudrou i iskustvom kulturnog zapada, a ne vratolomnim ruskim utopijama".91 Verovao je "u modernu dravu i u budunost liberalizma".92 Njegov projekat Ustava, koji je imao za cilj da utemelji takvu dravu, bio je podjednako neprihvatljiv i za kralja, i za socijaliste, odnosno radikale, protagoniste narodne drave zasnovane na narodnoj samoupravi i narodnoj partiji kao vezivnom tkivu takve drave. Dvodomnim sistemom, zbog koga je najvie napadan njegov projekat Ustava, Piroanac je eleo da u Narodnu skuptinu uvede inteligenciju. Drugog oslonca za reforme nije bilo. U Narodnoj skuptini od 1874. godine postojala je vrlo tvrda opozicija, ije su jezgro inili socijalisti, potonji radikali. U suprotstavljanju reformama, odnosno u odbrani patrijarhalnih vrednosti koje su najee bile izraz zaostalosti, ova opozicija je imala podrku seljake skuptine. Ali, ni inteligencija, nalazio je Slobodan Jovanovi, nije bila u stanju da ue u borbu za reforme, za svoj vei uticaj na dravne poslove, "kao vrsto organizovana falanga".93 Rukovoeni linim ambicijama i interesima karijere, njeni predstavnici veinom su nalazili da je bolje "da se stave u slubu kralja ili narodu".94 Izmeu "apsolutizma odozgo" i "apsolutizma odozdo" ostali su samo doktrineri.
90 91
Isto, s. 146. Isto, s. 148. 92 Isto, s. 149. 93 Isto, s. 178. 94 Isto.
202
203
Latinka Perovi
Posle Timoke bune 1883. godine, koja je naprednjake prisilila da uspore reforme, kralj Milan je nalazio da "na narod nije zreo za politike slobode".95 Milan Piroanac je, meutim, smatrao da je "napredna stranka... duna da ponovo pokrene ustavno pitanje, im se red bude povratio u zemlju".96 Slobodan Jovanovi je Milana Piroanca uporeivao sa "vigovcima" u Engleskoj i sa predstavnicima buroazije u Francuskoj pre 1848. godine: "Taj tip politiara koji hoe vladu parlamenta ali pod uslovom da u parlamentu zasedava gospoda; koji je pun ljubavi prema politikoj slobodi, a pun nepoverenja prema narodnoj masi; ta vrsta liberala koji nije u isto vreme i demokrat, postojala je i poznata je na zapadu..."97 Ako je i tako, Milan Piroanac je, bez obzira na neuspeh u praksi, nezaobilazna pojava u krhkoj tradiciji liberalne ideje u Srbiji. U sutini, on je formulisao jedan model demokratije u Srbiji, liberalne nasuprot vladajuoj narodnoj. Taj model, uz razvoj nezvisne Srbije kao pravne drave i drutva u njoj iji je temelj pojedinac, relativizovao je najdublje ukorenjenu ideju u srpskom narodu, ideju osloboenja i ujedinjenja. To je odredilo sudbinu Napredne stranke, ali i ocenu Milana Piroanca. U spoljnoj politici Milana Piroanca, Slobodan Jovanovi je razlikovao faze, ali je uoavao i jednu konstantu: otklon od Rusije. Sporei se sa Jovanom Ristiem o spoljnoj politici kneza Mihaila, Piroanac je, po miljenju Slobodana Jovanovia, "uneo u Mihailovu politiku vie plana i vie ambicije no to ga je u njoj bilo".98 U svakom sluaju, Piroanac je ostao veran osnovnoj ideji te politike, savezu balkanskih naroda. Razlog za "zajedniku radnju" balkanskih naroda lei, po Piroancu, u injenici da oni imaju i da e imati zajednike neprijatelje: u sadanjosti Tursku; u budunosti Austriju i Rusiju. Posle Berlinskog kongresa, Srbija je okrenula lea Rusiji i pribliila se Austriji. Sa ovom poslednjom sklopila je, 1881. godine, Tajnu konvenciju, da bi je, 1889. godine, obnovila. Glavnu ulogu u sklapanju Tajne konvencije koja, i po Slobodanu Jovanoviu, nije bila nikakav izdajniki in ve jedna politika nuda, imao je kralj Milan. Ali do obrta u spoljnoj politici, i do Tajne konvencije, dolo je za vreme vlade Milana Piroanca, i on je fiksiran kao austrofil.
95

Politika dobrih odnosa sa Austrijom nije, za Piroanca, isto to i austrofilstvo. U svom Dnevniku on otkriva stalnu rezervu Bea prema njemu, a veu naklonost prema Milutinu Garaaninu, neotpornom prema uticaju kralja Milana. Takav stav Bea prema Milanu Piroancu postaje razumljiviji kad se proitaju njegova pisma kralju Milanu; Jovanu Marinoviu, srpskom poslaniku u Parizu i Milanu Bogieviu, srpskom poslaniku u Beu, koja je napisao u avgustu i septembru 1882, odnosno u julu 1883. godine.99 U pomenutim pismima Piroanac zastupa gledite da Srbija ne moe nai oslonac ni u Austriji ni u Rusiji. Dosledan svojoj unutarnjoj politici, Piroanac pie: "Toga naslona za ostvarenje svojih teanja i osiguranje svoje narodne politike samostalnosti, mogla bi ona nai u interesima Zapadne Evrope, ali za danas, na alost, nema Zapadne Evrope".100 Do boljih prilika, Srbija e morati da lavira izmeu Austrije i Rusije. Bez obzira na Tajnu konvenciju, Milan Piroanac je srpskom poslaniku u Beu pisao: "Mi nemamo nikakva razloga ne biti u dobrim, prijateljskim odnosima s Austro-Ugarskom, ali... imamo, naroito, razloga obraati nau osobitu panju na sve to bi moglo posluiti za osvetljenje njenih pravih namera i raspoloenja prema Srbiji".101 I dok su ova pisma Milana Piroanca, odnosno politika laviranja izmeu Austrije i Rusije, naila na razumevanje kod Slobodana Jovanovia, Piroaneva broura Meunarodni poloaj Srbije, koja je, za razliku od pisama, napisana posle Piroanevog silaska sa vlasti, izazvala je otru kritiku Slobodana Jovanovia. Upravo zbog Piroanevog stava prema Rusiji. Taj stav, meutim, nije u neskladu sa Piroanevim ranijim pogledima. Piroanac je oseao da je istono pitanje dostiglo klimaks, i da se sa njim nala na raskru moderna civilizacija. Ponavljao je da Srbija ne treba da se baca u naruje as Austrije as Rusije, ve da mora da ima "svoju samostalnu narodnu politiku".102 Ovaj zakljuak izvodio je iz razumevanja optih interesa koje Evropa ima na Istoku. Slobodan Jovanovi nije Milanu Piroancu poricao otroumnost ve pragmatinost. U oceni Piroaneve rasprave Meunarodni poloaj Srbije,
99 Sva ova pisma su objavljena u: M. Piroanac, Naa zavrna re povodom diskusije o politici kneza Mihaila, Beograd, 1896, s. 36-40. 100 G-nu Marinoviu, poslaniku... Isto, s. 39. 101 G-nu M. M. Bogieviu, izvanrednom i punomonom poslaniku... Isto, s. 42. 102 M. S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije, Beograd, 1892, s. 52.
Isto, s. 170. 96 Isto, s. 172. 97 Isto, s. 164. 98 Isto, s. 185.
204
205
Latinka Perovi
on kae: "Njegova je rasprava hladna, otroumna, ne mnogo realna; ona odaje jednog oveka koji spoljanju politiku svog vlastitog naroda promatra s potpunom intelektualnom nepristrasnou, koji rezonuje vrlo logino, i koji se loginou svog rezonovanja toliko zanosi, da mu izgleda nemoguno da se istorijski dogaaji razvijaju drukije, a ne u onom pravcu koji je on izrezonovao. Sve te osobine koje Piroanac pokazuje u svojoj raspravi, mogu biti vrlo dragocene, ali ne i na polju praktine politike".103 Rasprava Slobodana Jovanovia o Milanu Piroancu podsea na njegove rasprave o Svetozaru Markoviu i Peri Todoroviu, samo to, za razliku od Svetozara Markovia, Milan Piroanac i Pera Todorovi nisu imali svog Jovana Skerlia. Njegovo politiko neslaganje sa linostima prerasta u antipatiju prema njima. On je Piroancu prebacivao doktrinarnost, odnosno statinost, ali, sam je bio doktrinaran i statian, naroito u nacionalnoj politici. Zato kod Piroanca i nije bio u stanju da oseti, ili nije hteo da primeti, sposobnost sinteze i mo predvianja. Po njemu, Piroanac je "imao vie razumevanja za ono to treba da bude ili za ono to posle dueg vremena mora da bude, nego za ono to u danom trenutku moe da bude".104 Ali, upravo je ova osobina i inila Piroanca i misliocem i dravnikom. c. POGLEDI I SHVATANJA Pogledi Milana Piroanca na unutarnji razvitak Srbije nedeljivi su od njegovih pogleda na njen meunarodni poloaj i spoljnu politiku. Formirani nasuprot nacionalnim dogmama, koje su u Srbiji isticane "kao savrena tekovina na polju politike drutvene nauke" uvek kad je pokretano pitanje politikog ureenja drave, prava njenih graana i granica "gde treba da prestaje meanje dravne vlasti u linu privatnu radnju graana"105 usamljeni pogledi Milana Piroanca su apsolutno manjinski u istoriji srpske politike misli, ali i u skromnoj istoriji liberalne ideje u Srbiji. Milan Piroanac je smatran zapadnjakom.106 Za njegov pravac, kao izvedena, moe se upotrebiti oznaka zapadnjaki. U sutini, Milan Piroanac je konstituisao jednu od mogunosti razvitka Srbije posle sticanja
103 104

dravne nezavisnosti, stvorio njen program i svojim praktinim radom postavio osnove za njegovo dalje izvoenje. Zbog toga je, za savremenike, koji su to vie oseali nego to su do krja razumevali, i bio "ovek s krupnim darom uma".107 Bez obrazloenja, ali oito iz istih razloga, prema svom jedinom istoriaru, bio je "cenjen kao politiki mislilac retke otroumnosti i originalnosti".108 Rei savremenici Milana Piroanca nalazili su da njegove objavljene rasprave "imaju trajnu istorijsku vrednost". Utoliko veu to, za razliku od zemalja "koje imaju i dobre arhive i jake tradicije, i bogatu knjievnost politiku... mi od svega toga nemamo nita".109 I za Milana Piroanca prolost je vaan inilac napretka naroda. Ali pod dva uslova. Prvi je pamenje "svega onoga to je bilo, to je i kako raeno".110 Drugi je kritiki odnos prema tome. Jer, "bez razumne ocene zato je to bilo i moralo biti, zato je ovako a ne onako uraeno";111 bez ispitivanja koliko su ustanove i zakoni, narodni pokreti, ideje i tenje doprineli da "vrline drutvene odravaju prevagu nad protivdrutvenim nagonima samoljublja i zloinih tenja";112 da se pojam opteg dobra ukoreni i razvije do nivoa linog i drutvenog kriterija, "ne moe biti korisnog iskustva, pa ne moe biti ni napretka".113 Slino gledite zastupa i Slobodan Jovanovi u svom ve pomenutom pismu Stojanu Novakoviu. Ukazujui na neophodnost istorijskih rasprava, on kae: "Dokle se god politika ne bude vodila stvarnim poimanjem nae istorijske uloge, ona e se raditi ravo".114 Ovo stvarno poimanje, koje ima u vidu Slobodan Jovanovi, nije mogue bez ispitivanja pogleda i rada najvanijih aktera "svega onoga to je bilo", i bez objanjenja i razumevanja zato su oni "ovako a ne onako radili". Ovo samo po sebi znai i proveru ocena koje su o njima ranije izreene. Meu njima i ocene samog Slobodana Jovanovia da je "Piroanac bio sposobniji za rezonovanje o politici nego za praktian rad", i
Milan . Milievi, Dnevnik, 1. mart 1897. Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac", s. 146. 109 S. M. P. "Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda od M. S. Piroanca", Delo, Beograd, 1895, V, s. 517. 110 Milan Piroanac, Ustavnost..., s. 2. 111 Isto. 112 Isto, s. 3. 113 Isto, s. 2. 114 Slobodan Jovanovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 11. novembra 1901.
108 107
Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac"..., s. 197. Isto. 105 Milan S. Piroanac, Ustavnost, Beograd, 1881, s. 11. 106 Slobodan Jovanovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 11. novembra 1901.
206
207
Latinka Perovi
zato "uven kao publicist", a "promaen kao dravnik".115 Ali, to nije glavni razlog zbog koga se pomenuta ocena odrala. Ona je neodvojiva od ocene Napredne stranke i njenih vodeih linosti, kao i od ocene njene prve vlade, na ijem elu se nalazio Milan Piroanac, i koja je izvrila fundamentalne reforme u pravcu razvitka Srbije kao moderne evropske drave. Glavni razlog lei u izostalom identifikovanju srpske intelektualne kontroverze u okviru koje su se profilisali razliiti programi formirali razliiti politiki obrasci. Sudei po dnevnikim belekama i prepisci Milana Piroanca, njemu je, po pogledima i shvatanjima, najblii bio Stojan Novakovi. Njih dvojica su vodei intelektualci u Srbiji prelomnih osamdesetih i devedesetih godina XIX veka. Sa njima u Srbiji i poinje istorija intelektualaca u modernom smislu rei. Po definiciji, takvi su svuda i uvek inili uzak krug. U siromanoj, egalitarnoj i neprosveenoj Srbiji s kraja XIX veka, pogotovo. Obrazovani, vrhunski strunjaci jedan pravnik, drugi filolog i istoriar; materijalno osigurani, Milan Piroanac i Stojan Novakovi su poligloti, ljudi znatne kulture i irine. Izmeu tog uskog kruga elite u obrazovnom i vrednosnom smislu,116 i neprosveene mase, stoji sloj inteligenata, svrenih i nesvrenih aka. Predstavnici ovog sloja dolazili su direktno iz naroda ijih je devet desetina inilo nepismeno seljatvo. Oni, kako je govorio ve citirani Svetozar Markovi, "sinovi ili unuci seljaka... odrasli na 'proji' i 'skrobu'", po samoodreenju su narodna inteligencija.117 Oni smaraju svojim moralnim dugom prema narodu da se od njega niim ne razlikuju, ali ni da nikom drugom to ne dopuste. Njihova identifikacija sa narodom je totalna; interesi su nedeljivi. Obrazovanje ih samo obavezuje da interese naroda, zato to najbolje poznaju njegove potrebe, formuliu i iskljuivo oni zastupaju. Otuda svako ko nije delio njihova uverenja, nije ni smatran pripadnikom naroda".118
Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac"..., s. 307. Vid. u ovoj knjizi: "Intimni svet naunika i politiara i naunika. Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia"... Milan Piroanac je smatran za "politikog oveka od zakona". Vid. M. S. Piroanac, "Beleke povodom jedne Diplomatske istorije"..., s. 21. Njegovo dranje u sluaju ubistva Jevrema Markovia, zatim Ilke Markovi i dr. pokazuje da je on zakon stavljao iznad razloga politikog oportuniteta. 117 Vid. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3, Beograd, 1995, s. 22; Vid. u ovoj knjizi: "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka". 118 Vid. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, knj. 1, s. 36.
116 115

Pripadnici narodne inteligencije bili su tvorci onoga to je Milan Piroanac nazivao "aksijomima": narodni duh; vlast kao prosti odraz naroda u totalitetu; zaostalost kao prednost; postepenost u razvitku da bi se iskoristili rezultati nauke i tehnike, a koreni narodni ostali sauvani. Ustvari, ovi "aksijomi" bili su konstitutivni elementi jedne ideologije koja je, pre nego to je postala delatna poetkom osamdesetih godina XIX veka, ve imala svoju istoriju. Njeno teorijsko uporite bilo je u ruskom narodnjatvu. Iz njega je ona crpla snagu kao to deo crpi iz velike celine. Ali ona je bila i autohtona. Kao odgovor srpskog patrijarhalnog drutva na izazov modernizacije, bila je neizbena. Kao to je to bila i reakcija na nju, koja je svoje predstavnike nala u uskom krugu tadanje intelektualne elite u Srbiji. Za Milana Piroanca narodna inteligencija je "nazovi-inteligencija", jer "ne veruje iskustvu, ruga se nauci to je ne poznaje, porie istorijski razvitak i svojega i ostalih naroda, i, kao svako povrno znanje ili, bolje, duboko neznanje, razmee se bez obzira i bez zazora".119 Obaranje njenih "aksijoma" bilo je, po Milanu Piroancu, bitan uslov za razvitak moderne drave i drutva. U svojim lancima i raspravama, i pre stvaranja Napredne stranke i pre njenog dolaska na vlast, on je upravo to i inio. U Narodnoj skuptini, pak, kao predsednik prve naprednjake vlade, on je itavim korpusom modernih zakona, koji su u istoriografiji nazivani "revolucijom odozgo"120, trasirao pominjanu drugu mogunost Srbije posle sticanja dravne nezavisnosti, koja je predstavljala alternativu ideologiji narodne inteligencije, odnosno narodnoj partiji, koju je ona i stvorila, i narodnoj dravi koja je bila njen cilj. Misija narodne inteligencije s vremenom se pretvorila u demagogiju, da bi, posle stranakog organizovanja, postala partijski interes. Stavljajui "sve teite vlasti na masu naroda, koja nije spremna da dravne poslove rukovodi"121, i unutarnjoj i spoljnoj politici Srbije dat je, smatrao je Milan Piroanac, pogrean pravac. Tako utemeljen, uz mobilizaciju mase, taj se pravac vie nije mogao lako promeniti. Upravo zato to uloga mase u njemu nije bila samo instrumentalna. Upotrebljena u stvaranju veinske orijentacije u dravnom i drutvenom razvitku Srbije posle sticanja dravne nezavisnosti, masa je potom, preko narodne partije i narodnog
Milan S. Piroanac, Ustavnost... s. 26. . . , . (1868-1891), , 1998, . 185. 121 Milan Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije, Beograd, 1892, s. 54.
120 119
208
209
Latinka Perovi
predstavnitva, bitno uticala na karakter tog razvitka i diktirala njegov ritam. Odnosno, po njenoj meri je formiran dominantan obrazac u politikoj kulturi Srbije. U osporavanoj brouri Meunarodni poloaj Srbije, koju je objavio 1892. godine, Milan Piroanac je napravio bilans dotadanjeg razvitka Srbije u pravcu koji je trasirala narodna inteligencija. Tada je ve dolo do njenog pomeranja od misije ka demagogiji. U isto vreme, ve se bila oitovala pomenuta dvostruka uloga mase. est godina posle povlaenja iz svakog javnog politikog rada, ali i posle Ustava iz 1888. godine, abdikacije kralja Milana, drugog namesnitva za dvadeset godina i dolaska Narodne radikalne stranke na vlast, Milan Piroanac je pisao: "Politika utakmica i sarevnjivost na svim takama dravnog ivota nadmetale su se u laskanju, obmanjivanju i obeanjima masi naroda sa kojom su se prevrati vrili. U Srbiji sve su do sad bune pokretane bile najvie stavljanjem u izgled manjih dacija dravi, a male dacije uslovljavale su rave mostove, izrivene drumove, javnu nesigurnost, neureenu administraciju, nesigurnu pravdu, nepouzdane izvore dravne, slabu, neorganisanu i nenaoruanu vojsku, i usled toga slabi ili nikakvi znaaj Srbije u pitanjima meunarodnim, koja se njene sudbine najivlje tiu. Sve skoro mere, koje je drava preduzimala, nosile su na sebi peat brige da li su dovoljno popularne (podv. L.P.). Kad se to sve skupa uzme u raun, postaje nam sa svim jasno, za to je srpska drava do danas u sutini zadrala tip primitivne, moderno nepotpuno organisane drave, sa nesavrenim organima za rad u svakome pravcu; kako je moglo biti da se i u samim poslednjim danima dade zemlji onaki isti ustav (Ustav iz 1888. L.P.), kakvi vlada u Engleskoj i Belgiji, sa jo irim izbornim pravom, a da se Narodna skuptina napuni sa jedva pismenim seljacima, da po tome Ustavu zemaljske poslove vre; i na posletku sve nam to ini razumljivim za to u mesto da inteligencija i spremni za dravne poslove ljudi podiu narodne oseaje i njihove pojmove o dravnim pitanjima na visinu, na kojoj oni stoje, oni se na protiv sputaju do nizine u kojoj se masa biraka nalazi".122 Navedeni bilans posredno govori i o politikoj filozofiji Milana Piroanca i uskog kruga intelektualne elite u Srbiji na kraju XIX veka. Oni

su bili ne samo manjina u odnosu na veinu inteligenata. Bili su usamljeni i u vlastitoj stranci.123 Milan Piroanac je poznavao glavne struje svoga vremena i nastojao je da Srbija ne ostane izvan njih. On je znao "da sa duhom vremena ne vodi se ala" (podv. L.P.).124 Zato su njegovi pogledi na spoljnu politiku Srbije i njen unutarnji razvitak, i u bitno izmenjenom istorijskom okviru, sauvali trajan znaaj. Tajna njihove trajnosti lei u sposobnosti Milana Piroanca da predvia. On je iao daleko ispred svojih savremenika, ali je ostao viestruko udaljen i od potomaka. d. MEUNARODNI POLOAJ I SPOLJNA POLITIKA Pogledi Milana Piroanca na meunarodni poloaj i spoljnu politiku Srbije temelje se na naelu da je "dunost kako velikih tako isto i malih naroda, da imaju svoju samostalnu politiku sve donde, dogod imaju uslova da kao samostalan narod opstanu".125 Sasvim, dakle, suprotno deterministikom, gotovo fatalistikom stanovitu po kome je Srbija, zbog svog geografskog poloaja i injenice da je mala i slaba zemlja, osuena da bude na strani jedne od velikih drava. Na pitanju izbora spoljnopolitikog oslonca i nastajale su glavne unutranje podele: "U zebnji od Austrije, jedni
122
Isto, s. 49-50.
123 Jedan od razloga to je u Naprednoj stranci Milutin Garaanin odrao pobedu nad Milanom Piroancem, Slobodan Jovanovi je nalazio u tome to je "Garaanin... nesporno imao tribunskih osobina, umeo da obre masu kako mu je kad trebalo". Slobodan Jovanovi, "Milan Piroanac...", s. 175. Razlika izmeu dvojice voa naprednjaka osetila se i nakon njihove smrti. Smrt Milana Piroanca bila je zabeleena konvencionalnim informacijama u nekolikim listovima. Smrt Milutina Garaanina imala je veliki odjek u Srbiji. Objavljeni su opirni nekrolozi, a sahrana je imala dravni karakter. Vid. "Milutin Garaanin": Pera Todorovi, Pisma, linosti i linost. Priredila, uvodnu studiju i komentare napisala Latinka Perovi, Beograd, 2000, s. 435-436. Sam Milutin Garaanin smatrao je da je Milan Piroanac bio "u politici idealista". Govorei Greju (Edward Grey) da je reen "da upotrebi sva sredstva koja mu stoje na raspolaganju za uspeh na izborima", jer zato bi se on enirao da to radi "kad bi Risti sa radikalima da su na vlasti, to isto uinili", Garaanin je dodao: "U Srbiji... samo Piroanac niti se je sluio, niti bi se sluio tim sredstvima". Milan Piroanac, Dnevnik, 28. april 1886. 124 Milan Piroanac, Ustavnost..., s. 47. 125 Milan S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije..., s. 52.
210
211
Latinka Perovi
se tako bacaju u naruje Rusiji, a da bi se opet spasli od ove, drugi se predaju Austriji".126 Milan Piroanac je razlikovao dobre odnose jedne male zemlje sa velikim dravama127 od njenog vlastitog izbora da bude puki privesak jedne od tih drava.128 Prvo je smatrao interesom Srbije, a drugo nikako njenom istorijskom sudbinom. Polazio je od toga da je Srbija od postanka, iako vazalna, "postala zaseban organski deo velike porodice evropskih naroda, i kao takva, da je morala imati i svoje zasebne interese".129 I svoje spoljnopolitike ciljeve: osloboenje od Turaka i pribiranje srpskog elementa. U tenji da oceni meunarodni poloaj Srbije na kraju XIX veka, Milan Piroanac je nastojao, pre svega, da razume vreme. Zato je, u prvom redu, bilo potrebno uiniti jasnim "pravac, kojim ide savremena kultura evropskih naroda"130. A zatim, ne posmatrati poloaj Srbije izmeu "simpatije i neprijateljstva... niti mrnje, niti ljubavi prema drugima"131, ve "u ogromnoj masi raznih interesa, bliih ili daljih, koji se na Istoku sustiu".132 Na istorijskom raskru, kome je vodilo pribliavanje kraja Turske, valjalo je uoiti posebnost, meuzavisnost i suprotnost interesa Rusije, Austrije, Zapadne Evrope i balkanskih naroda, kao inilaca koji su bili bitni za meunarodni poloaj Srbije i spoljnu politiku koja bi tom poloaju odgovarala. Kako je Milan Piroanac video svaki od pomenutih inilaca? Po njemu, Rusi su jedini meu slovenskim plemenima pokazali sposobnosti "koje stvaraju velike drave i snane narode".133 Ali Rusija je, bez obzira na ogroman napredak, jo uvek zaostajala, i to iz dva razloga. Prvi je to je kasno poela. Drugi je u brzom razvitku moderne evropske kulture, koja
Isto, s. 53. "... to mi ne elimo da danas kao to nismo nikad odobravali, da se u Srbiji vodi politika austriska umesto srpske, iz toga se moe slabo izvesti da smo mi protivnici politici dobrih odnosa sa Austrijom, samo treba da je svaki gospodar u svojoj kui". Milan S. Piroanac, Dnevnik..., 3. decembar 1885. 128 "to se ruske politike tie, i ona je jasna. Rusi ne mogu da podnesu Srbiju samostalnu, za njihov raun ona mora biti ili ruska ili austrougarska... Naalost naa opozicija o tome vodi malu brigu i po njenom Srbija ne vodi sopstvenu politiku. Iz vlastoljublja zaslepljena nije opozicija u stanju da vidi, koliko napretku svoje zemlje takvim nepatriotskim radom staje na put". Isto, 13. jul 1883. 129 M. S. Piroanac, Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda..., s. 14. 130 M. S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije..., s. 42. 131 Isto. 132 Isto, s. 43. 133 Isto, s. 18.
127 126

"ne koraa vie, ona prosto leti na krilima"134, i ne da se sustii. Kako smanjiti zaostajanje? Milan Piroanac je nalazio da Rusiji nedostaje vreme "da prirodno i bez opasnosti prekui krize koje proces rastenja i staloavanja neizbeno izaziva".135 U njoj nijedan stale nije bio dorastao "za moderni evropski dravni ivot"; slab je bio "onaj elemenat u ruskome drutvu, na koji bi se moderne politike ustanove imale da naslone".136 U vreme kada je u Rusiji ve bila formirana ideologija revolucionarnog narodnjatva, ije su kljune take: mogunost neponavljanja puta zapadnoevropskih naroda, zaostalost kao prednost, preskakanje kapitalizma, ubrzanje istorije, to jest politika revolucija da bi se putem revolucionarne vlasti izvrila socijalna revolucija Milan Piroanac je pisao da Rusija nee moi da izbegne zapadnoevropski put, ali i da je njen prelaz na taj put "pun opasnosti".137 Zbog toga je, za Piroanca, Rusija na kraju XIX veka bila "jo puna tajne".138 Ali, bile su mu jasne njene spoljnopolitike tenje. Rusija je imala za cilj da uvrsti svoj uticaj na Balkanu. Zbog toga joj je bilo vano da istisne Austriju sa Balkana, osigura Bosfor i Carigrad, i prikupi sve June Slovene. Protivne interesima "svih drava i naroda u Evropi", ove e tenje, smatrao je Piroanac, "ostati vazda samo jedan zanosan san".139 Zbog njihove panslavistike i osvajake prirode, i svi balkanski narodi poeli su da okreu lea Rusiji, a "samo se jo u Srbiji sa ruskim bratstvom stranke po novinama dilitaju".140 Austrija je preivljavla svoj sudbonosni as. Sastavljena od raznih narodnosti, ona je imala dve mogunosti: centralizam ili neki oblik federalizma. Prvu mogunost je ve bitno umanjilo uspostavljanje dualizma. Od druge je Austriju udaljavalo suprotstavljanje pokretima slovenskih naroda. Od ishoda procesa raspadanja Austrije zavisili su "mir konservativne Evrope i sudbina moderne civilizacije".141 Njena osvajaka politika imala je protiv sebe sve evropske drave osim Nemake.
134 135
Isto, s. 19. Isto. 136 Isto. 137 Isto, s. 20. 138 Isto. 139 Isto, s. 22. 140 Isto, s. 23. 141 Isto, s. 30.
212
213
Latinka Perovi
Politika karta Evrope bila je dovrena: granice izmeu drava i naroda postale su stalne. Nijedna drava u njoj nije mogla da iezne, a da se sve ne zaljuljaju. Piroanac je uoavao da Evropa "poinje u neku ruku da dobija oblik jedne iz razliitih delova sloene celine".142 Meusobni odnosi evropskih drava zasnivaju se na visoko modernim naelima: slobodi i narodnosti. to je linost u dravi, to je narodnost meu dravama. Ali, princip narodnosti treba razumeti u granicama razuma. On se mora dovesti u sklad sa istorijom, optim interesima i zahtevima novog vremena.143 Iz ovakvog razumevanja naela narodnosti proizlazilo je i Piroanevo stanovite da bi svako naruavanje ravnotee u Evropi bilo ne samo anahrono, nego bi ugroavalo naelo slobode koje je unutranji regulator odnosa u Evropi kao celini sastavljenoj od raznih naroda i drava. Drugim reima: "Ne bi li izgledalo smeno otvoriti danas opte lino glasanje, po kome bi svako lice, svaka optina ili pokrajina mogle tamo ii, kud im se dopada, ili po kome bi svaka drava mogla pogledati pravo u pojedine lanove svoje narodnosti, koji su se u sredini kakve druge narodnosti od vekova nastanili. Ne bi li se oigledno doteralo u politici do pravog kretenizma, ako bi svako pleme jedne iste narodnosti trailo da se na osnovu toga naela kao zasebna narodnost obrazuje".144 Milan Piroanac nije gubio iz vida da se u Evropi, koju je on ve smatrao celinom, sukobljavaju dve tendencije: tradicionalistika i moderna. Prvu karakterie "usko razumevanje patriotizma kako ga je dosadanja Istorija osvetljavala i narodni pesnici proslavljali, u kome se slavilo otimanje tueg imanja, i ponitavanje slobode drugih naroda".145 U osnovi druge tendencije su dostignua u nauci, obrazovanosti, privreivanju, porodinim i drutvenim odnosima, demokratskom oseaju u svim drutvenim slojevima. Izmeu ove dve tendencije vodi se iva borba, i uz zveket oruja. Ali i tu je ishod ve jasan: "iz dananje kulture narodi evropski ne mogu natrag u varvarstvo".146 Kako e se balkanski narodi snai u novoj konstelaciji, zavisilo je, po Milanu Piroancu, ponajvie od njihovih obrazovanih ljudi, od toga kako e oni razumeti duh vremena. Stanje mu nije davalo osnove za veliku nadu:
147 142

"Jest, doista kad razborit ovek pogleda na ovaj jad, na ovaki politiki kretenizam, mora da ga muka spopadne, i da se od uda prenerazi, kad vidi: koliko malo ba u obrazovanoj drutvenoj klasi balkanskih naroda pravilne misli korena zahvataju, i koliko se pravi interesi narodni pogreno shvataju".147 Milan Piroanac je polazio od toga da su balkanski narodi "prirodni zamenici turske carevine", ali samo pod uslovom da postanu elemenat napretka. U protivnom, "gde bi bio razlog da se Turska rui, pa da se na njeno mesto tako isto ili gore stanje stvara".148 Iz toga je proizlazila zainteresovanost Zapadne Evrope za Balkan. Sa stanovita optih interesa evropskih naroda "ne moe biti sve jedno... kako se balkanski narodi razvijaju, koliki napredak pokazuju i da li predstavljaju onaj elemenat, koji bi Istok morao da preporodi i da ga za evropsku optu kulturu zadobije".149 Budui prostorna celina, balkanski narodi imaju zajedniku budunost. Njihov sporazum, odnosno njihova federativna zajednica kao "istoriska i geografska potreba",150 ili konfederacija, odgovarao bi i njihovim vlastitim interesima i optim evropskim interesima. Sporazum balkanskih naroda osujetio bi pretenzije i Austrije i Rusije. Balkanski narodi mogli su, konano, da se okrenu sebi i posvete "unapreenju kulture i blagostanja".151 To je, smatrao je Piroanac, jedini nain da prestanu da budu "igraka ovinistiki usijanih glava, kojih u svakom narodu ima dosta", ali i "rtva intriga, koje bi sa strane dejstvovale", te "leglo nereda i uznemirenja".152 Milan Piroanac je ostao dosledan politici sporazuma balkanskih naroda. Izvan te politike on nije video mogunost napretka i mira na Balkanu. Ta je mogunost, po njemu, bila realna, jer su se u njoj sretali opti interesi evropskih drava i zasebni interesi balkanskih naroda. Glavnu prepreku ostvarenju te mogunosti Piroanac je nalazio u povezanosti ovinizma i mrnje koja se razvila u stranakoj borbi u Srbiji. Nesposobne da Srbiju izgrauju kao modernu dravu, partijske elite su, uz pomo
Isto, s. 5. 143 Isto, s. 8. 144 Isto. 145 Isto, s. 6. 146 Isto.
Isto, s. 33. Isto, s. 48. 149 Isto. 150 Isto, s. 40. 151 Isto, s. 36. 152 Isto, s. 40.
148
214
215
Latinka Perovi
kralja,153 politiki opstajale tako to su lavirale izmeu Austrije i Rusije,154 i to su zaostajanje Srbije na svim poljima dravnog i drutvenog ivota pokuavale da nadoknade nadmetanjem u patriotizmu. Stranaka borba u Srbiji nije dovela ni do poimanja opteg dobra, ni do razumevanja stvarnog interesa Srbije. Naprotiv, "ta odvratna borba dospela je do rugobe i besnila; ona vodi nau zemlju izvesnoj propasti".155 Zbog toga je, imajui u vidu, pre svega, inteligenciju, Milan Piroanac sugerirao: "Na mesto raslabljenosti, ojaanje unutra, na mesto ovinizma, irok pogled na pitanja evropskog Istoka i na zajedniki rad sa Junim Slovenima i balkanskim narodima eto to su prvi uslovi za uspeh u naoj spoljnoj politici i za nae narodno ujedinjenje".156 e. USTAVNOST SREDINA TAKA UNUTARNJE POLITIKE Meu pitanjima koja su zaokupljala panju Milana Piroanca od poetka njegovog politikog rada do kraja njegovog ivota pre dolaska na vlast, na vlasti, posle silaska sa vlasti i povlaenja iz javnog ivota pitanje ustavnosti je, sasvim sigurno, zauzimalo prvo mesto. Stojan Novakovi kae da se Milan Piroanac o izradi novog ustava brinuo jo kao ef odbora za ureenje lista Videlo 1880. godine: "Toga radi su tada u leto u njegovom stanu drani sastanci, na kojima je razmatran i ispravljan nacrt koji je M. S. Piroanac sam bio izradio po evropskim ustavima".157 Na tim sastancima koji su se "produili kroz ceo mesec dana...
O kralju Milanu Piroanac je pisao: "Vie mi je izgledao kao partizan neke politike grupe, kome je sve dozvoljeno praviti samo da se odri na vlasti..." Milan S. Piroanac, Dnevnik, 9. jun 1886. 154 Posle jednog razgovora sa Persijanijem, ruskim poslanikom u Srbiji, Milan Piroanac je zabeleio: "Mala i slaba zemlja a sloene pretenzije, i od strane Austro-Ugarske i Rusije. Diplomacija nije stvorila Srbiju, diplomacija e ju slabo i odrati... Narod treba potpuno da zna kakve su tenje i Austrije i Rusije i prema tome da se okrene sam sebi i da naui da prema dobrim prilikama moe da radi iskljuivo prema svojim interesima i za svoje srpske interese. Uiti narod kao to ine Kralj (Milan L.P.) i Garaanin (Milutin L.P.), da je Austrija Srbiji prijatelj greno je toliko isto, koliko uiti ga kao to ine liberali i radikali da Rusija samo za njegovu veliinu radi. Treba ga, naprotiv, uiti da svaka zemlja radi za sebe, i da nama tome primeru treba sledovati". Milan Piroanac, Dnevnik, 12. novembar (1887). 155 M. S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije..., s. 54. 156 Isto. 157 Stojan Novakovi, "Nacrt ustava za Kraljevinu Srbiju vlade M. S. Piroanca od 1883". Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd, 1912, s. 299.
153

je pretresen i utvren nacrt ustava Napredne stranke".158 Sve to pre nego to je Milan Piroanac postao predsednik ministarstva, i pre nego to je stvorena Napredna stranka. U isto vreme, Milan Piroanac je, 1880. godine, objavio u Videlu obimnu raspravu pod naslovom "Ustavnost". U pomenutoj raspravi je izneo razloge za promenu Ustava iz 1869, i izloio naela predstavnikog sistema kao osnove novog ustava. Predstavniki sistem odgovarao je duhu vremena. I pre 1880. godine, Milan Piroanac je pisao: "Apsolutizam, ma kakve prirode bio, preiveo je svoj vek. U dananje doba duva opti vetar u korist narodne predstavnike vladavine, koja je sad najsavrenija forma dravne uprave..."159 U predstavnikom sistemu, koji vodi usavravanju pojedinaca kao cilja drave, Milan Piroanac je video jedini nain da Srbija ne ostane veiti zarobljenik formule: siromatvo i niska obrazovanost onemoguavaju politike slobode, politike slobode same po sebi ne doprinose veem blagostanju i vioj obrazovanosti. Pomou te formule je vladao knez Mihailo.160 Ali, pomou nje mogu je svaki apsolutizam: linosti, klase, gomile, autokratije, teokratije. Sa svoje strane, ovu formulu je uvrivala i inteligencija sledeim stanovitima: da svaki narod zasluuje vlast kakvu ima; da je u razvitku politikih ustanova nuna postupnost; da politike ustanove "treba da odgovaraju narodnom duhu i njegovim osobinama".161 Milan Piroanac je doveo u pitanje sva ova stanovita. Svaki narod ima pravo na dobru upravu, pisao je Piroanac; "manje obrazovani narodi imaju jae pravo na dobru upravu, to su nemoniji da
158 159
Isto. M. S. Piroanac, "Referat o Blunlijevu spisu. 'Karakter i duh politikih partija'"...
s. XLI.
160 "Kad su mu (knezu Mihailu L.P.) govorili o politikim slobodma, on se je samo gorko smeio, i pokazujui na skoro prepotopske, etvrtaste tokove na kolima naih seljaka, i na njihove krljave volove, on je obino govorio: 'Nije sloboda u paragrafima, prave slobode moe biti u blagostanju, napretku i obrazovanosti naroda. Neka moji Srbi postanu bogati i obrazovani, oni e tim samim postati i politiki slobodni. Ko moe tiranisati obrazovan, i imuan narod? A dokle je god on siromaan i neobrazovan, sve politike slobode koje bih mu ja dao, on bi upotrebio samo na svoju roenu tetu, i svaki koji bi hteo, mogao bi mu ih oduzeti kad god bi hteo'." M. S. Piroanac, Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda..., s. 11. 161 M. S. Piroanac, Ustavnost..., s. 11.
216
217
Latinka Perovi
rad upravin kontroliu",162 a slabija kontrola dovodi do zloupotrebe poverenja. to se postupnosti tie, ona je "ve u samoj prirodi stvari".163 Ne treba je potrzati i tamo gde joj mesto nije, to jest i kad se radilo o linoj sigurnosti graana, slobodi tampe, nezavisnosti sudstva i kontroli javnog rada vlasti. U ijem je interesu, osim u sebinom interesu onih koji vladaju, mogla biti postupnost u ovim pitanjima? Meu pomenutim stanovitima, najvee posledice po razvitak Srbije imalo je stanovite da njene politike ustanove moraju "odgovarati narodnom duhu shodno narodnim osobinama",164 a da, pri tom, nikad nije jasno reeno koje su to osobine. Pomenuto stanovite petrifikovalo je zaostalost i zatvaralo Srbiju za uticaj najnovijih tekovina nauke. Pozivajui narod da se uva "od podraavanja tuinskih politikih ustanova, koje su u lepom stilu i stranim biljem nazivane",165 ovo je stanovite, povlaei otru granicu izmeu narodnog i tuinskog, postalo kriterijum za podelu srpske inteligencije na patriote i izdajnike. Stanovitu o nuno narodnom karakteru politikih ustanova, Milan Piroanac je suprotstavljao stanovite o univerzalnom karakteru nauke. Nijedna nauka, pa ni politika kao drutvena nauka, ne zavisi od narodnih osobina. Ove osobine pripadaju "pojeziji, vetini, narodnim obiajima".166 Narodu pripada "slobodan izbor u svemu to nije stvar stroge nauke",167 a oveku u politikom drutvu sloboda "za sve to ne vrea tue interese".168 Protiv stanovita o narodnom karakteru politikih ustanova stajale su, po Milanu Piroancu, i neke vrednosti imanentne svakom oveku. Neke, dakle, opteljudske vrednosti. Malo je onih u Srbiji druge polovine XIX veka koji su kao Milan Piroanac razvitak vlastitog naroda smatrali nedeljivim od tih vrednosti: "I u Engleza i u Srba treba drati zadatu re,
Isto, s. 16. Ta vrsta postupnosti uinie "da u nas jo za dugo sudija nee moi postati svetenik pravde, da javna re jo za dugo nee moi biti onakva kakva bi trebala da je, da nae ratarstvo izostaje jo zadugo iza ratarstva drugih naroda, da naa marva bude slabija i krljavija, nego to je na drugom mestu; ona e uticati da su nai drumovi nenasuti, mostovi neutvreni, reke neregulisane; uinie da srpski graani slabo mare za javne poslove i mlitavo brane svoja ustavna prava". Isto, s. 20. 164 Isto. 165 Isto, s. 21. 166 Isto, s. 23-24. 167 Isto, s. 24. 168 Isto.
163 162

treba ljubiti pravdu mimo linih interesa, treba biti ovean (podv. L.P.), treba se rtvovati za familiju i za narod kad potreba zahte, treba imati kurai, samopregorevanja, ustalatva, obrazovati se i raditi"169 (podv. L.P.). Da bi postavio pitanje "o politikom ustrojstvu zemlje, o pravima koja pripadaju graanima i dravi",170 Milan Piroanac je morao dokazivati da Srbija, bez obzira na nizak stupanj obrazovanosti, mora imati dobru upravu. Osim toga, da ni postupnost ni narodne osobine "ne bi mogle posluiti za razlog" da ona ne uvede "politike ustanove koje su priznate i dobre".171 Pre nego to je razvio svoju misao o ustanovsti kao sreditu unutarnjeg razvitka, u isto vreme kad je poeo i praktino da radi na projektu novog ustava, Milan Piroanac je jasno obeleio vlastito stajalite. Sam Milan Piroanac je navodio vie razloga zbog kojih je promena Ustava iz 1869. godine izbila u prvi plan. Od njegovog donoenja bilo je proteklo dvanaest godina. Vreme dovoljno za ocenu pozitivnih efekata, ali i kontradikcija i ogranienja. Nastale su nove okolnosti. Sa punoletstvom kneza Milana prestala je vladavina Namesnitva, ije je delo i Ustav iz 1869.172 Osim toga, od 1875. godine bilo je vie inicijativa za promenu Ustava iz 1869. godine. U svim tim inicijativama trailo se proirenje vlasti Narodne skuptine. Ali, nijedna od tih inicijativa nije uzeta u razmatranje zbog ratova 1876. i 1877. godine.173 Ipak, glavni razlog zbog koga je Milan Piroanac insistirao na ustavnosti leao je u injenici da je Srbija 1878. godine postala nezavisna drava. Postavljalo se pitanje pravca njenog unutarnjeg razvitka. Novi ustav trebalo je da ozakoni program sveobuhvatnih reformi koji je grupa oko lista
Isto, s. 23. Isto, s. 11. 171 Isto, s. 24. 172 Jednim od glavnih ogranienja Ustava iz 1869. Milan Piroanac je smatrao injenicu da je donet pod Namesnitvom. To je u politiki ivot uvelo partizantinu: "Mi se jo i danas seamo, kako nam je u ono doba, jedan od namesnika, u zanosu svoje sile govorio: 'Mi se ne obziremo: ni na sposobnost ni na karakter, u ovoj dravi ima mesta samo za nae prijatelje'. A njegov ministar policije prevodio je ovu dravniku mudrost na ovaj mnogo razumljiviji jezik: 'Ko je s nama uiniemo za njega sve to moemo. Ko je neutralan nema se od nas niemu nadati. Ko je protiv nas, njega emo sikirom po glavi'". M. S. Piroanac, Knez Mihailo i zajednika radnja balkanskih naroda..., s. 6. 173 Milivoje Popovi, Borbe za parlamentarni reim u Srbiji, Biblioteka "Politike", 4, Beograd, 1939, s. 52.
170 169
218
219
Latinka Perovi
Videlo ve bila jasno obeleila. Toj grupi bio je potreban pravni instrumentarijum za izvoenje pomenutih reformi s vrha. Zato je promena postojeeg ustava postala "najprei posao".174 Ustav iz 1869. nije dosledno izveo predstavniki sistem. Zakonodavna vlast narodnog predstavnitva bila je ograniena. Iz njegovog sastava bila je iskljuena "skoro sva inteligencija zemaljska".175 Institucija vladinih poslanika ojaala je izvrnu vlast. U isto vreme, odredila je karakter opozicije "te se i onako prirodni u mladih naroda sistem opozicije za ljubav same opozicije razvijao nerazlono; uinio je te se svaka opozicija, bila ona razlona i nerazlona, primala kao delo patriotsko u narodu".176 Kao merilo valjanosti dravnog sistema, Milan Piroanac je uzimao izglede koje taj sistem daje oveku da usavrava "svoje sposobnosti u svima pravcima svoga rada".177 Upravo sa ovog stanovita, predstavniki sistem i jeste najbolji. Svi uslovi koje on podrazumeva lina i imovinska sigurnost oveka, sloboda govorenja i dogovaranja, sloboda tampe, sudska nezavisnost, samostalnost optina i okruga u granicama njihovih nadlenosti, kontrola javnog rada dravnih organa zahtevaju od graanina "vie da misli i vie da radi, a nita nije udesnije za usavravanje ovekovo od misli i rada".178 Usavravanje oveka kao cilja drave predstavlja osnovu nacrta ustava koji je Milan Piroanac izradio jo 1880. godine. Promenu Ustava iz 1869. on je smatrao glavnim zadatkom svoje vlade, i bio uvek spreman da ako do promene ne doe, odstupi.179 Na strani vrste namere Milana Piroanca da izvri promenu Ustava iz 1869, stajale su odluke Narodne skuptine i podrka Napredne stranke, koja je, uz izvesne izmene, prihvatila kao svoj Nacrt ustava koji je Milan Piroanac izradio 1880. godine. Ali je konana odluka zavisila od kralja Milana.180
M. S. Piroanac, Ustavnost..., s. 105. Isto, s. 100. 176 Isto, s. 32. 177 Isto, s. 33. 178 Isto, s. 33. 179 Poetkom 1883. Milan Piroanac pie da je vreme da Kralj odlui o promeni kabineta, i nastavlja: "On zna da mi ne moemo odstupiti od programa za promenu ustava, on zna da je to od velikog znaaja stvar a poznaje i okolnosti u kojima bi se to delo imalo izvesti". Milan S. Piroanac, Dnevnik, 18. februar 1883. 180 Vid. Stojan Novakovi, "Nacrt ustava za Kraljevinu Srbiju vlade M. S. Piroanca od 1883"..., s. 299-300.
175 174

Istoriari ustavnog razvitka Srbije, i srpski istoriari uopte, ostali su trajno rezervisani prema Piroanevom Nacrtu ustava, uglavnom, zbog dve njegove odredbe: dvodomnog sistema181 i izbornog cenzusa.182 Ustanovu senata Milan Piroanac je obrazlagao potrebom da se promeni sastav Narodne skuptine: "Seljaka skuptina ne moe vie da odgovara potrebama moderne Srbije. Inteligenciji kakva je takva je moraju se poveriti poslovi zemaljski".183 Kralj Milan je bio protiv dvodomnog sistema, ali je post festum i interno davao za pravo Milanu Piroancu.184 Stojan Novakovi kae da ni prvaci Napredne stranke "nisu svi mislili da ustav ne moe bez Senata".185 Jovan Risti, voa liberala, nalazio je "da su dva doma mnogo sigurnija za pravilan razvitak zemlje, ali da bi to teko uspelo u narodu".186 Radikali su bili odluni protivnici dvodomnog sistema. To je bio itav front: "Liberali trae obino sve protivno onome to bi dali. Pre nekoliko meseci traili su dva doma pa ak i neki savet ili komitet bez ijeg odobrenja i pored dva doma nebi zakoni vaili. Sad pak misle da i Kralju ne odgovara ustanova dva doma, oni trae jedan dom... to se pak radikala tie, ono to oni trae to ide na rasulo dravno i to e... docnije povesti zemlju nemiru i rastrojstvu".187 Izbornim cenzusom, kao i dvodomnim sistemom, Milan Piroanac je nastojao da Narodnu skuptinu uini kompetentnom za "modernisanje drave koje je bilo isto toliko nepopularno koliko je bilo potrebno".188 Radikalska opozicija u Narodnoj skuptini je ve poetkom 1882. godine traila donoenje novog ustava, "u kome bi se ogledao duh celoga naroda". Ustava, koji bi omoguio da se sprovede "naelo narodne
Vid. "VI O Senatu", l. 53-63, Isto, s. 315-317. Prema Piroanevom Nacrtu ustava, izbori bi bili vreni u tri biraka odseka. Pravo glasa imali bi graani koji dravi plaaju godinje najmanje 50, odnosno 30 dinara neposrednog danka. Od plaanja danka u svima odsecima bile bi izuzete sve liberalne profesije, uitelji, svi dravni inovnici i penzioneri. Vid. "V O Narodnoj skuptini", l. 5458. Isto, s. 343-344. 183 M. S. Piroanac, Dnevnik, 25. decembar 1885. 184 M. S. Piroanac, Dnevnik, 31. januar 1889. 185 Stojan Novakovi, "Nacrt ustava za Kraljevinu Srbiju vlade M. S. Piroanca od 1883", s. 299. 186 M. S. Piroanac, Dnevnik, 16. jul 1887. 187 Isto, 21. avgust 1883. 188 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, s. 382.
182
181
220
221
Latinka Perovi
samouprave kroz sve grane unutranjeg ivota".189 U tom smislu je bio i njen formalni zahtev za promenu Ustava iz 1869. Krajem 1882, odnosno poetkom 1883. godine, Glavni odbor Narodne radikalne stranke izradio je svoj Nacrt ustava i tajno ga poslao na razmatranje svim mesnim odborima stranke. Izmeu naprednjakog i radikalskog nacrta ustava postojala je sutinska razlika. Prvi je usavravanje oveka smatrao ciljem drave. Drugi je kao njen cilj oznaio blagostanje, umni i fiziki razvitak naroda, njegove spoljanje osloboenje i ujedinjenje. Radikalski nacrt ustava dosledno je sproveo naelo narodnog suvereniteta. Sva vrhovna vlast pripadala je narodnom predstavnitvu. Vladi je doao u ruke tajni Nacrt ustava koji je izradio Glavni odbor Narodne radikalne stranke. Ako su u reakciji na njega Milan Piroanac i naprednjaci uopte preterivali, tvrdei da radikali "hoe raspad dravne celine i poricanje drave",190 ne moe se prevideti, da je radikalski nacrt ustava "u svojoj sutini... iao na ruenje tadanjeg dravnog sistema".191 Zemlja se, nema sumnje, nalazila u stanju izmeu revolucije i dravnog udara. Kralj Milan je dva puta u prestonoj besedi izjavio "da je promena ustava nuna i korisna", i "potpisao je predlog za promenu ustava".192 Naprednjaki Nacrt ustava pretresan je na ministarskim konferencijama. Malo je trebalo da neznatna kolebanja oko nekih taaka nacrta ustava bude prevladana, i posao dovren. ta je onda omelo prvu naprednjaku vladu da ostvari promenu ustava, koja je bila njen glavni cilj? Pogotovo ako se ima u vidu radikalski Nacrt ustava. Odnosno, ono to je iza tog nacrta stajalo: snana organizacija i veliki uticaj Narodne radikalne stranke u narodu; njena tvrda opozicija opsenim liberalnim reformama koje je intenzivno, naroito na polju zakonodavstva, vrila prva naprednjaka vlada; opstrukcija radikalskih poslanika; najzad, njihovo naputanje Narodne skuptine s ciljem da se paralie njen rad i izazove kriza.193 Glavni razlog to se rad na dovrenju naprednjakog nacrta ustava otezao, Milan Piroanac je nalazio u stvarnoj nespremnosti kralja Milana za promenu ustava. Iako mu je pomenuti nacrt bio poznat dve godine, kralj
301.

Milan je odbacio prividnu spremnost "kad je dolo da se stvar reava".194 Tek kad je na ministarskim konferencijama, kojima je i sam prisustvovao, poelo da se raspravlja o Nacrtu ustava Napredne stranke, kralj Milan je otvoreno saoptio njenim prvacima da je njihov Nacrt ustava "suvie radikalan, i da se on grozi", "da mu je krivo" to su "sa takvim predlogom izali".195 Miljenje Milana Piroanca o glavnom razlogu koji je onemoguio promenu Ustava iz 1869. delio je i Stojan Novakovi: "Da je kralj Milan bio raspoloen da u taj posao ue, sve bi se jednim razgovorom raspravilo. Ovako su okolnosti uinile te se sa ustavom ekalo jote est godina, a poslovi su zemaljski okrenuli drugojaijim pravcem".196 Nemogunost promene ustava nije bila izgovor ve razlog povlaenja prve naprednjake vlade. Ministri su podneli ostavke kralju jo 20. jula 1883. Toga dana Milan Piroanac je zapisao: "Poto nam po svemu izgleda da je Kralj tvrdo uveren da nije vreme za promenu ustava, to se mi jo od danas smatramo za ministre u ostavci; to smo uostalom i Kralju kazali", i dodaje: "Ova je godina veoma znaajna i za pitanje promene ustava".197 Ministri su bili uvereni "da je promena ustava preko potrebna", jer ako "Srbija ne dobije bitku na ovom putu... razvitka, njena je politika budunost dovedena u pitanje".198 Oni su strpljivo ekali "pitanje na kome se kabinet po svima izgledima mora ukloniti, a to je pitanje promene ustava".199 Posle pobede radikala na izborima 7. septembra 1883. godine,200 vlada Milana Piroanca i formalno je podnela ostavku. Osvrui se na njen rad, on je kao glavnu tekou vlade oznaio to "to je slabo ko u zemlji hteo da razume pravi poloaj Srbije".201 U prvom redu, kralj Milan. On je bio protivan promeni postojeeg "kajiarskog ustava zemaljskog", a zemlji je
194 195
Milan. S. Piroanac, Dnevnik, 20. jul 1883. Isto. 196 Stojan Novakovi, "Nacrt ustava za Kraljevinu Srbiju vlade M. S. Piroanca"..., s.
197 198
189
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1. ... Dok. 298, s. 704-705. 190 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 21. avgust 1883. 191 Slobodanka Stojii, Ustavni razvitak u Srbiji 1869-1888, Leskovac, 1980, s. 187. 192 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 10. jun 1885. 193 Vid. u ovoj knjizi: "Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon"...
Milan S. Piroanac, Dnevnik, 20. jul 1883. Isto. 199 Isto, 2. avgusta 1883. 200 Od 132 mandata, radikali su dobili 72, liberali 30, a naprednjaci 44. 201 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 22. septembra 1883.
222
223
Latinka Perovi
bio neophodan "savremeniji ustav", u kome bi bili "ne samo politika prava graana, nego i stalnost i autoritet zemlje... ujameni".202 Piroanac je smatrao da "zemlja nije radikalna u onome duhu u kome su poslanici radikalni". Rezultat izbora je, po njemu, bio "isto stvar obmane". On je dobijen sredstvima i nainom agitacije kojima se podilazilo masi: "po obeanju smanjivanja plata i poreza i omalovaavanjem i rastrojstvom dravnog organizma". Narod tu politiku ne moe slediti, jer "u njega je fond konzervativan, pri svom opozicijonarstvu, koji je prema vlasti jo od turske vladavine nastao"; ipak, Milan Piroanac je strahovao "da se ustavne tekovine ne dovedu u pitanje".203 Zbog nepredvidivosti reakcije kralja Milana na pobedu radikala, Piroanac se, sa zebnjom, pitao "kakva iskuenja predstoje... zemlji".204 Malo je vremena bilo potrebno da se potvrdi sva opravdanost ovih zebnji. Kralj Milan je odbio da prizna pobedu radikala, i vladu je poverio Nikoli Hristiu, koga je uvek imao u rezervi.205 Iskusni policajac, Hristi je odmah stavio do znanja "da on misli dovesti partijski mir u zemlji nainom vanparlamentarnim".206 Skuptina izabrana na septembarskim izborima jednim je ukazom otvorena, a drugim odloena. Kao rezultat primene zakona o stajaoj vojsci, umesto narodne vojske, od naroda je sakupljano oruje. U nekim selima Istone Srbije ova je akcija dovela do sukoba naroda sa organima vlasti. Ustanova narodne vojske bila je vano sredstvo Narodne radikalne stranke u borbi protiv kralja Milana, koga je ona smatrala nosiocem austrougarske politike, i zbog toga izdajnikom. Ustanova narodne vojske imala je vano mesto i u radikalskom Nacrtu ustava. Zbog toga je, verovatno, Milan Piroanac, inae zagovornik iskljuivo politike borbe sa radikalizmom, i smatrao da se protiv radikalskog Nacrta ustava treba boriti "ne samo prema ubeenjima, nego i

silom", "kao to bi se Srbija borila protiv vojnike najezde svojih neprijatelja".207 Sukobi u Istonoj Srbiji prerasli su u organizovanu bunu, ije je irenje zaustavljeno korienjem vojske. U meuvremenu, u pobunjenim srezovima zavedeno je vanredno stanje. Ustanovljen je preki sud, koji je vie stotina pobunjenika osudio na smrt, robiju, zatoenje i zatvor.208 U celoj zemlji ograniena je sloboda tampe i suspendovan izborni zakon. Svi lanovi Glavnog odbora Narodne radikalne stranke, sem predsednika, Nikole Paia koji je napustio zemlju, bili su uhapeni i osueni.209 Timoka buna sa svojim krvavim epilogom uticala je na glavne politike inioce u Srbiji, na kralja Milana i sve tri stranke Naprednu, Liberalnu i Narodnu radikalnu stranku. Ali, ona je, pre svega, postavila granicu liberalnim reformama koje je sprovodila vlada Milana Piroanca. U njegovim oima, druga naprednjaka vlada sa Milutinom Garaaninom na elu, koja je formirana 5. februara 1884. godine, nije nastavila politiku prve naprednjake vlade. U spoljnoj politici, Piroanac je Garaaninovoj vladi zamerao suvie veliko oslanjanje na Austriju, i naroito rat Srbije sa Bugarskom 1885. godine. Na unutarnjem planu, politiku neizdrivo visokih poreza i nain usvajanja poreskih zakona aklamacijom, bez debate. U sreditu svih ovih razlika bio je, po miljenju Piroanca, odnos Milutina Garaanina i njegovih ministara prema kralju Milanu: "Oni su za kratko vreme pretvorili Naprednu stranku u Kraljevu stranku, jer sad Kralj i vlada i upravlja..."210 Milan Piroanac se naao u tekom poloaju. Nije se slagao sa politikom vlade: "Ja sam kazao gospodi iz kabineta da sam sasvim odvojen od politike, koju oni danas vode, i da u da ostanem slobodan u svojim javnim ocenama".211 U isto vreme vezivala mu je ruke lojalnost prema stranci: "Ako javno objavim da se u politiku aktivnu ne meam time u
Isto. Isto, 8. septembar 1883. 204 Isto, 10. septembar 1883. 205 Kako je Piroanac video Nikolu Hristia govori njegov dnevniki zapis: "To je jedna neobrazovana, sebina priroda, a utoliko i vlastoljubiva. On se ponosi to jo nije seo na eleznicu, on se ponosi to je od pisara mitrovakog dospeo do visokih poloaja u Srbiji. On se ponosi to nezna sve ono to dravnik u dananje doba nemoe neznati"... Milan S. Piroanac, Dnevnik, 29. maj 1887. 206 Isto, 22. septembar 1883.
203
202
207 208
Isto, 10. septembar 1883. Na smrt je bilo osueno 97, na robiju 567, na zatoenje 5, na zatvor 68 uesnika
bune.
O uzrocima, toku i posledicama Timoke bune opirnije: Latinka Perovi, Pera Todorovi, Beograd, 1983; Ista, Srpski socijalisti 19. veka, 3, Beograd, 1995; Ista, "Usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje": Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1... 210 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 24. juna 1884. 211 Isto, 10. oktobar 1884.
209
224
225
Latinka Perovi
oslabiti kabinet, ako utim biu okrivljen za stvari na koje nisam imao ni najmanje uticaja".212 Teina poloaja Milana Piroanca, i cele Napredne stranke, naroito je dola do izraaja posle sjedinjenja izmeu Bugarske i Rumelije, 7. septembra 1885. godine. Iako se nalazio na elu stranke i rukovodio njenim listom, Milan Piroanac je dran po strani. Kraljev rad na cepanju Napredne stranke bio je ve toliko uspeo da je vlada Milutina Garaanina bila sigurna da joj nita ne stoji "na putu da sama, bez sporazuma sa strankom, radi".213 Voi Napredne stranke bili su "u neznanju" o namerama sa kojima je vlada Milutina Garaanina trebalo da izie pred Narodnu skuptinu, 19. novembra 1885. godine, u Niu. Na sastanku sa kraljem, tri dana pred zasedanje Narodne skuptine, oni su postigli saglasnost o formiranju odbora koji je traio "da se vlada formalno obvee prema stranci, da nee ulaziti ni u kakav ozbiljan rad bez sporazuma sa odborom, koji je radi toga i izabrat".214 Na elu odbora nalazio se Milan Piroanac. I, bez obzira na to, on, na dan poetka rata izmeu Srbije i Bugarske, belei: "Ja i Novakovi za nj (rat L.P.) smo saznali poto je ve bio oglaen. Sad ne ostaje drugo nego gledati da se iz ovog budalastog preduzea iznese ist obraz".215 Milan Piroanac je bio za diplomatsku, a protiv vojne akcije. Upozoravao je da "organizacija vojske jo nije potpuno izvrena", da municije nema dovoljno, a artiljerije uopte nema. Osim toga, Srbija je bila bez saveznika: iz Bea nije dobijen "nikakav mig za ratovanje". "Evropska tampa, a naroito ruska i eka", bile su protiv Srbije.216 Ali, najvaniji razlog protiv rata Piroanac je nalazio u proceni da prisajedinjenje Rumelije Bugarskoj nije svretak, nego poetak balkanskog pitanja, i da "zato treba sauvati i pribirati svu snagu za pravi momenat, a ne pucati u vetar".217 Vojni porazi Srbije u ratu sa Bugarskom; panika kralja i spremnost na abdikaciju; rtve, tereti, oseanje ponienja; pretnja od unutranjih sukoba, razbojnitva i hajduije, naterali su Milana Piroanca da se angauje. Predlagao je da kralj, kraljica i vlada "pozovu vanije politike

ljude, bez obzira na politiku boju da se sporazumu za odbranu zemlje".218 Jer, "Srbija nije samo otadbina naprednjaka nego opta".219 Milan Piroanac i Stojan Novakovi, u ime Napredne stranke, sreli su se sa voama Liberalne stranke Jovanom Ristiem i Radivojem Milojkoviem. Rezultat toga susreta bio je njihov Aide Mmoire kraljici, 14. decembra 1885. godine. Da bi se izbegla opasnost da kriza ne bukne "u akutnu opasnost, koja bi zemlju i principe rada i zakonitosti ko zna do koje mere otetila",220 predlagali su promenu ustava. Nalazei da je, po optem uverenju, "dosadanji sistem uprave potpuno iscrpljen",221 isticali su "da kulturni napretci i dravni trae Ustav, koji bi u sebi sadravao potpune ustavne garancije u svakom pogledu".222 U susretu sa pomenutom etvoricom politikih prvaka, kralj je nastojao da proveri da li su uklonjene razlike koje su u pitanju ustavne promene postojale izmeu liberala i naprednjaka. U svakom sluaju, ostavio je utisak "da bi se starao da tu promenu, koju nikad nije hteo i ovom prilikom osujeti".223 Naprednjacima koji su, kao Milan Kujundi, smatrali "da se sa liberalima ne treba sporazumevati jer bi to njih iz groba i nitavila podiglo, a stvar nebi unapredio"224 Milan Piroanac je odgovarao da su se on i Stojan Novakovi sporazumeli sa liberalima "da zajedniki s njima radimo na Ustavu, koji smo mi sami bili spremili (naprednjaki nacrt ustava iz 1883. L.P.) a nismo ga bili u stanju zemlji dati"225. To su stanovite njih dvojica zastupali i na sastanku odbora Napredne stranke, koji se sastao 3. januara 1886. Nalazili su da liberali, kao i oni sami, trae "ustav sa svima garancijama, kao to ga imaju sve obrazovane zemlje"226. Ako sami ne mogu da donesu zemlji promenu ustava, a iskljue liberale kao saveznike, ostaju radikali. Ovi, pak, trae ustav koji bi "poruio svaki autoritet dravni
218 219 212 213
Isto. M. S. Piroanac, Naa zavrna re povodom diskusije o politici Kneza Mihaila...,
s. 42.
214 215
Isto. Milan S. Piroanac, Dnevnik, 2. novembar 1885. 216 Isto, 3. novembar 1885. 217 Isto, 13. oktobar 1885.
Isto, 16. novembar 1885. Isto. 220 Isto, 15. decembar 1885. 221 Isto. 222 Isto. 223 Isto. 224 Isto, 16. decembar 1885. 225 Isto. 226 Isto, 5. januar 1886.
226
227
Latinka Perovi
i stvorio polje za anarhistiku akciju".227 Reju, njihov bi ustav bio "za zemlju mnogo opasniji"228 od postojeeg ustava. Veina lanova Odbora Napredne stranke nije prihvatila sporazum sa liberalima. U tome su sledili kralja, koji je ve jasno obeleio pravac kojim e ii. Uznemiren sporazumom izmeu Milana Piroanca i Jovana Ristia, on je, spremajui "vojsku kojom e da se bori protiv ustavne reforme"229, poinjao da radi na sporazumu sa radikalima. U zatvoru je, tajno, posetio Peru Todorovia, prvaka Narodne radikalne stranke koga je na prekom sudu 1883. dao osuditi na smrt, da bi mu smrtnu kaznu zamenio desetogodinjom robijom.230 Tim povodom Milan Piroanac je zabaleio: "Danas po svoj prilici Kraljev odlazak u grad nou bez pratioca imae za cilj da se sa zatvorenim radikalima razgovori o politici koja bi mogla da osujeti saglasije izmeu nas i liberala, i da sprei promenu ustava. Ovo je moda prvi sluaj u istoriji naroda da se vladalac obraa onima, koji se u zatvoru nalaze, da mu kau ta o politici misle i da njihovu pomo zatrai. Danas sutra moda emo uti da je Kralj osuenike pomilovao, a ve odatle do ministarskih stolica nee biti dalek put..."231 Zaista, na ovo nije trebalo dugo ekati. Ve 1. januara 1886. dolo je do amnestije svih osuenih radikala, osim Nikole Paia. Kao jedan od kraljevih uslova za sporazum sa radikalima bio je i uslov da se ustav, kao "ugovor izmeu naroda i vladaoca", "bez vladalakog odobrenja i pristanka ne moe promeniti".232 Posle ishoda u Odboru Napredne stranke, Milan Piroanac i Stojan Novakovi su odluili da se povuku iz javnog ivota, i na taj nain obelodane politike razlike u Naprednoj stranci: "bolje i da stranka prestane iveti nego da svojim lanim ivotom potpomae vladi..."233 Odbor nije pokazao spremnost da oceni stvarne posledice vlade Milutina Garaanina po meunarodni poloaj i unutarnje stanje u zemlji, a
Isto. 228 Isto. 229 Isto, 1. januar 1886. 230 Opirnije Latinka Perovi, Pera Todorovi... 231 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 25. decembar 1885. 232 Kralj je najavio da e formirati Odbor za izradu Nacrta ustava. Odbor bi bio sastavljen od predstavnika svih politikih stranaka, a Nacrt bi se imao izraditi u roku od mesec dana. Kralj bi dao primedbe na Nacrt, ako bi ih imao, a zatim bi o njemu dala svoje miljenje redovna skuptina. Najzad, kralj bi sazvao veliku skuptinu "koja bi imala prosto da primi taki novi ustav bez izmene". Isto. 5. avgust 1886. 233 Isto, 5. januar 1886.
227

samim tim i po budunost Napredne stranke: "U njemu danas nema ni politikih misli, ni volje da se one izrade. Sve je obuzela briga da svoje line koristi osiguraju i da se ovi ljudi to due na vlasti dre, a o zemlji niko i ne pomilja" (podv. L.P.).234 Milan Piroanac i Stojan Novakovi su precizno izrazili razlike koje ih dele od politike Milutina Garaanina, odnosno njegove vlade, koja je imala ne samo podrku kralja, nego i podrku veine u Naprednoj stranci: "Mi zameramo njegovoj spoljnoj politici, njegovom nemaru u svima granama dravne uprave, njegovom naputanju programa Napredne stranke, njegovoj servilnosti prema Kralju u kojoj nema opasnosti samo za zemlju nego i za samog Kralja."235 Teke posledice rata sa Bugarskom; politiki sukobi u zemlji; meanje kralja u stranake borbe i njegove kombinacije; stalno odlaganje, ustvari, odbijanje promene Ustava iz 1869. godine da bi se sauvao lini reim vladavine sve je to bilo jo i u senci brakorazvodne parnice kralja i kraljice. Kao kraljiin advokat u ovoj parnici, Milan Piroanac je defitivno okrenuo kralja protiv sebe, a Milutin Garaanin, koji se protivio razvodu, morao je da ostupi.236 Posle propalog pokuaja kraljevog da doe do sporazuma izmeu naprednjaka i radikala, dolo je, aprila 1886. godine, do sporazuma radikala i liberala. Namesto druge naprednjake vlade, 1. juna 1887. godine, obrazovana je koaliciona vlada liberala i radikala. Njeno kratko trajanje obeleeno je brutalnim obraunom sa naprednjacima.237 Poelo je u Beogradu napadima na kue Milutina Garaanina i Milana Piroanca.238 Nastavilo se u celoj zemlji: ubijanjem, pljakanjem, paljenjem kua, jahanjem ljudi. Ali, i veoma svirepim zloinima. Videlo ih je precizno registrovalo, a Milan Piroanac unosio u Dnevnik: "Obren Rosi penzijonisani uitelj iz Tropolja, ubijen noem, svuen go nag, nataknut na raonik i tako baen na drum."239
Isto. Isto. 236 Isto, 4. jun 1887. 237 Vid. U ovoj knjizi: "Politiki protivnik kao neprijatelj" 238 Milan Piroanac je smatrao da je vlada napadom na njegovu kuu htela "da dobije jedan fakat", koji bi mogla politiki upotrebljavati: da ga je "spasla od gnjeva narodnog", a nije se pitala "otkuda i sa ega taj gnjev". Isto. 239 Isto, 25. jun 1887.
235 234
228
229
Latinka Perovi
"Jedan ovek iz Jezera zaklan noem"240 "U Drenovcu gomila sveta u pola noi napala na kuu kmeta Laze, gde se desio i optinski pandur. Oboicu gomila ubije i kmetu zabode kolac u trbuh."241 "Ubistvo Jovana ivkovia u igoti ovako je izvreno. Dok su ga tukli u mehani gomila je vodila kolo, i kad je Jovan poeo obamirati onda su ga izneli na polje, bacili pred mehanu, polili vodom i povratili u ivot. I tu je igralo kolo. Zatim su ga uneli ponovo u kafanu tukli uz svirku i igru. Ovo se ponavljalo vie puta. Kad je Jovan umro odsekli su mu ui i nos i razvalili donju vilicu i zatim bacili ga na drum."242 Panji jednog Milana Piroanca nije moglo izmai da je atmosferi nasilja, koje se poput poara irilo Srbijom, doprinosi i tampa. Zabrinut i ogoren, on je pisao: "Mora ovek danas da se zgrozi pred nainom pisanja po novinama beogradskim. To je taka hajka u kojoj se nita vie ne potuje, u kojoj su opadanje i klevetanje na prvom mestu. Ovakvim pisanjem narod e se dovesti do ludila i do najuasnije anarhije i naalost ovom stanju nema leka."243 Brojni sluajevi nasilja u celoj Srbiji, uz injenicu da su poinioci ostali nekanjeni, govorili su o podstrekakoj ulozi vlasti: "Optueni vele da im je kazano da za 15 dana mogu raditi naprednjacima ta hoe pa da zato neodgovaraju".244 Lepeza akata nasilja, a naroito svirepa ubistva, pokazuju da su bili probueni najnii instinkti: "Gde se je dosad videlo da komije jedan drugog nabijaju na kolje"245 Brojne stranice Piroanevog Dnevnika odiu velikom zebnjom za budunost zemlje izazvanom provalom nasilja u Srbiji. On je otvoreno upozoravao kralja na viestruke i dugorone posledice nasilja, koje je bilo politiki motivisano. Putanje krvi naprednjacima, koje je nazivano velianstvenim narodnim odisajem, predstavilo je, smatrao je Piroanac, "na narod kao najdivljakiji narod u Evropi".246 Politiki zloini nosili su opasnost "da e ajdukovanje i razbojnitvo pod okriljem politike vlasti"247
240 241

dostii takve razmere da e im se kasnije teko stati na put. Osim toga, reim politikih ubistava kompromitovao je parlamentarizam tako to je "primorao svakog potenog oveka, ma kojoj stranci pripadao da razmisli i sebe zapita zar ovakvim rezultatima vodi parlamentarna politika borba".248 Kralj je sumnjiio i kraljicu, ali je svu odgovornost za nasilje prebacivao na vladu liberala i radikala: "to rade radikali", ali je i "Ristiu to milo to biva".249 Podsticanje nasilja i uvoenje zemlje u anarhiju bili su, po miljenju Milana Piroanca, rezultat dvostrukog interesa i podjednakog igranja vatrom: "Dananja vlada nada se da iz njega (stanja posle ostavke druge naprednjake vlade L.P.) istera revoluciju koja bi prevrat izvrila. Kralj se opet nada da e ono dovesti anarhiju koja bi mu dala povoda za samovlast i diktaturu..."250 Ipak, Piroanac je, pre svega, upirao prstom u kralja i otvoreno mu govorio da on snosi najveu odgovornost za stanje u zemlji: "Radikali su danas na vlasti a i o njima se danas ne moe govoriti kao kad su bili na ulici... i ja mislim da Ristiu nisu mili ti pojavi u ovome obliku... Dunost bi bila V.(aeg) Veli.(anstva) da o ovom stanju najpre brigu vodi."251 Sedmomeseni lin nad naprednjacima, koji je imao za cilj da ih zatre, predstavljao je, za Milana Piroanca, takvu pojavu u politikom ivotu zemlje koja se ne bi smela predati zaboravu. Govorio je kralju "da ne bi trebalo gubiti iz vida, da bi svaki presedan nekanjen i neosuen mogao dovesti u borbu politikih stranaka takve naine koji bi se graniili sa divljatvom i koji bi budunost nae zemlje doveli u opasnost". Sugerisao je kralju da "u prvoj datoj prilici" osudi "zloine zbog politike". Time bi uinio dobro zemlji, "a i sebe bi... zaklonio od pokora da je na stvar tako opaku ravnoduno gledao".252 Kralj je nastojao da izbegne promenu ustava, "ali opet da krivica ostane na politikim strankama kao 1883.e godine"253. Piroanac je, naprotiv, smatrao da kriza koalicione vlade treba da se rei tako to bi radikali preuzeli upravu zemlje, "jer su oni u veini254. Svako drugo reenje
Isto. Isto. 242 Isto, 27. jul 1887. 243 Isto, 6. jul 1887. 244 Isto, 17. jul 1887. 245 Isto, 29. jul 1887. 246 Isto, 29. jul 1887. 247 Isto, 8. oktobar 1887.
248 249
Isto, 8. januar 1888. Isto, 29. jun 1887. 250 Isto, 4. jul 1887. 251 Isto 252 Isto, 8. januar 1888. 253 Isto, 17. oktobar 1887. 254 Isto, 13. oktobar 1887.
230
231
Latinka Perovi
vodilo bi reakciji, a to je znailo opet naputanje "pitanja promene ustava.255 Kad je, konano, obrazovana radikalska vlada, Piroanac je smatrao da e radikali imati da biraju izmeu nastavljanja neobuzdane agitacije i pravilnog rukovoenja dravnim poslovima. Kralj je bio nepoverljiv prema radikalima. Sumnjao je "da je ruska radnja u taj pokret umeana.256 Ustvari, formiranjem radikalske vlade, kralj je hteo da, uoi ustavne promene, "oproba" radikale, ali ne i da njihovoj vladi poveri sprovoenje ustavne reforme.257 Posle vlade radikala, na vladu je opet doao Nikola Hristi, ovek za koga je bila "policija prvo i poslednje slovo celokupne politike jedne zemlje.258 Hristieva vlada stavila je sebi u zadatak da iskoreni korupciju, a tri njena lana stajala su pod sumnjom "da uzimaju novac prilikom svoga zvaninog rada.259 Kralj je, meutim, "ovaki kabinet sastavio jednostavno sa raunom na raspravu pitanja s Kraljicom.260 Brakorazvodna parnica kraljevskog para postala je prvorazredno politiko pitanje koje je uticalo i na sva druga pitanja. Piroanac je bio uveren da bi razvod bacio Srbiju u novi vrtlog, posle koga je neizvesno ta bi od Srbije uopte ostalo. Na ovakva razmiljanja navodilo ga je iskustvo sa kraljem Milanom, odnosno slika koju je o njemu, kao vladaocu i oveku, formirao.261 Odnos prema razvodu kralj je uzeo kao merilo za ocenu politikih stranaka i ljudi. To je bio jedan od razloga zbog koga Piroanca nije uzeo za lana Ustavotvornog odbora.262 Iz straha i servilnosti, za

kraljem su se povodili mnogi. I Milan Piroanac je to, naravno, oseao: "Odkako sam se primio da zastupam Kraljicu u parnici o razvodu... prilino me izbegavaju".263 Piroanac je sumnjao u prave namere kralja Milana. Nalazio je da je razvod braka doveo kralja u kripac, iz koga je pokuao da se izvue najavom promene ustava. Iako je u tom cilju bio stvorio Ustavotvorni odbor,264 Milan Piroanac nije iskljuivao da kralj "kad ovo (tekoe izazvane razvodom L.P.) bude leglo... sa odborom koji je sam sastavio sahrani pitanje promene ustava ili bar da dotera dotle da dobije ustav kakvi se njemu dopada".265 U isto vreme, Piroanac je smatrao da se prilika ne sme propustiti, treba "dobiti promenu po svaku cenu, ako se ne moe postii sve, treba bar postii togod, jer je sadanji Ustav izvor svakom zlu".266 Sa promenom ustava ako bi ona donela sudsku nezavisnost, slobodu tampe, pravilno reavanje i vanost budeta za godinu dana, otvaranje vrata Narodne skuptine inteligenciji . "lini reim Kralja pretrpee svakojaka ogranienja...267 A to je, smatrao je Piroanac, bitno. Zainteresovane za promenu ustava, politike stranke su bile spremne na ustupke kralju. ak, kao Narodna radikalna stranka, i po cenu vlastitog rascepa. Vladalo je uverenje "da kad se Kralj i stranke sloe moe se initi ta se hoe".268 Za zakon se nije marilo: "Zakon je njihov sporazum."269 Po ovoj logici primljen je, 22. decembra, Ustav iz 1888. godine: veinom, bez debate, "od korice do korice". Milan Piroanac je, ipak, smatrao "da je ustavom sve uinjeno da se linoj vladavini stane na put".270 Ali, da li e
Isto. Isto, 14. mart 1888. 257 Slobodanka Stojii, Ustavni razvitak Srbije 1869-1888..., s. 234. 258 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 16. april 1888. 259 Isto, 22. april 1888. 260 Isto, 4. maj 1888. 261 "Kad bi Kralj bio vladalac koji voli ovu zemlju, koji vodi brigu vie o svojoj misiji nego o svojim linim ugodnostima, koji bi bio garancija rada i zaloga budunosti i napretka za Srbiju, naravno da bi se morala rtvovati jedna linost ma kako ona bila simpatina viim interesima zemlje, ali kad sve to stoji pod sumnjom onda bi razvod braka postao izvor novim neprilikama Kraljevim. Nasigurno razvodu bi sledio novi brak, i im bi Kralj dobio muka potomka od druge ene, poeo bi, po svoj prilici, da radi na tome da se prvi njegov sin od Kraljice Natalije lii prava na presto... A dotle dok bi se sve to svrilo, ta bi bilo od Srbije*" Isto, 26. maj 1888. 262 Kralj je otvoreno rekao Piroancu: "Ja sam se protivio Vaem ulasku u Komisiju iz dva razloga: Prvi je politiki to nisam eleo da se vi sa Ristiem sloite poto su se
256
255
radikali ve bili sloili jer bi u tom sluaju Risti postao svemoan. Drugi je razlog privatan. Vi ste stali otvoreno na stranu Kraljice." Isto, 8. januar 1888. 263 Isto, 21. novembar 1888. 264 Ustavni odbor (82 lana, 3 potpredsednika i 12 sekretara) sastavio je kralj Milan zadravi mesto predsednika za sebe. Ovaj Odbor izabrao je ui odbor (tri potpredsednika, tri lana iz svake politike stranke, tri sekretara), koji je za mesec dana (24. oktobar 24. novembar 1888) izradio Nacrt Ustava iz 1888. Odbor, voljom kralja, nije odluivao veinom ve kompromisom. 265 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 17. oktobar 1888. 266 Isto, 20. oktobar 1888. 267 Isto, 20. oktobar 1888. 268 Isto, 17. novembar 1888. 269 Isto. 270 Isto, 28. decembar 1888.
232
233
Latinka Perovi
predstavniki sistem moi i stvarno da se uvede jo uvek je zavisilo od dva inioca: kralja Milana i Narodne radikalne stranke. O kraljevom razumevanju Ustava iz 1888. govore njegove tadanje izjave "da e vladati sasvim parlamentarno samo neka ga sad mlogo ne pasiraju i neka mu ostave odreene ruke".271 Ali radikalima se urilo da dou na vlast. Oni su kralju odgovorili "da se dravni poslovi vre a nikad svravaju i zato da treba nji kao veinu pozvati na upravu".272 Prezaduen, razveden, sa ustavom u koji nije verovao,273 ali i bez snage "da sjuri sebi revolver u elo", kralj Milan je, 22. februara 1889. godine, abdicirao u korist svoga maloletnog sina preko koga je nameravao da nastavi da vlada. Piroanac je tim povodom u Dnevniku ostavio zanimljiv psiholoki portret kralja Milana, ali je i izveo bilans gotovo jednovekovne istorije Srbije, i prognozirao sudbinu dinastije Obrenovi: "alostna je doista sudbina ove nae zemlje. Karaore ubijen. Aleksandar Karaorevi proteran. Mihailo proteran pa ubijen. Milan odrekao se prestola. Dva namesnitva u toku od 20 godina. I danas dinastija Obrenovi visi o koncu: jedno dete i tu je kraj."274 Na prvim izborima za vanrednu Narodnu skuptinu, koja je imala da sprovede Ustav iz 1888, Narodna radikalna stranka je od 117 dobila 102 mandata, Liberalna stranka 15, dok Napredna stranka nije ni izlazila na izbore. Nikola Pai, koji je izabran za predsednika Vanredne Narodne skuptine, ocenio je njen zadatak kao veoma teak. Ona se sastaje posle jedne "strane vladavine... koja je napustila tradicionalnu narodnu politiku".275 Narodna skuptina se "konstituisala kao isto partijska skuptina". Iz nje je proizila homogena radikalska vlada. Radikali su imali veinu u Dravnom savetu, u kasaciji i apelaciji, u Glavnoj kontroli. "Radikalna stranka, dotle mona samo "dole" u narodu, sad je, temeljno, uvrstila svoj poloaj "gore" u vrhovima drave. Sve to se moglo u dravi poradikaliti, poradikaljeno je, i na vrh piramide sa radikalnom osnovom i bokovima, stajalo je i balansira-

lo neradikalno Namesnitvo."276 Posle smrti Koste Protia, jednog od namesnika, Nikola Pai je hteo da zauzme njegovo mesto, i tako "juriao na jedinu, u to vreme preostalu neradikalsku politiku citadelu u Srbiji".277 Stanovite Milana Piroanca da je priroda svakog apsolutizma, linog, partijskog, klasnog uvek ista, dobilo je snanu potvrdu. Iako je izjavljivao da je njegov cilj da Srbiju uvede "u kolo liberalnih drava", kralj Milan se protivio liberalnom ustavu, da bi, najzad, javno saoptio svoje uverenje prema kome je "ustavni vladalac na Istoku prava besmislica".278 U isto vreme, Narodna radikalna stranka, koja se identifikovala sa narodom, i zato u svakoj drugoj stranci gledala neprijatelja a ne politikog protivnika,279 uspostavila je partijski apsolutizam.280 "Jadan Usav... Prosta parodija" zapisao je Milan Piroanac povodom napada na Zbor Narodne stranke 14. i 15. maja 1889. godine.281 itavu deceniju posle donoenja liberalnog Ustava iz 1888. godine zemlja je prolazila kroz politiku agoniju. Jedna kriza smenjivala je drugu: izgon kraljice Natalije iz zemlje; dravni udar kralja Aleksandra pre punoletstva; povratak kralja Milana u zemlju; suspendovanje Ustava iz 1888. i povratak na snagu Ustava iz 1869; Ivanjdanski atentat na kralja Milana i njegov obraun sa radikalima. Sve je to Piroancu govorilo da je "Ustav po kome se sav ovaj vaar vri i sa strane Liberala i Naprednjaka i Radikala i kralja Milana smatran... samo kao prosta sigraka" i da je "u stvari vie mrtav nego iv".282 Glavne razloge to "najsavreniji ustav" nije dao oekivane efekte, Piroanac je nalazio u nemirenju kralja Milana sa ustavnim ogranienjima line vladavine, kao i u dominaciji partijskog interesa nad "zemaljskim" interesima, linim slobodama i dostojanstvom oveka. Ako je za prvi razlog odgovornim smatrao vladaoca, za drugi je svu odgovornost stavljao na inteligenciju. Ona je, po njemu, pre svega, bila pozvana "da podigne znaaj
Isto, 16. januar 1889. Isto, 21. januar 1889. 273 Piroanac citira Mitu Rakia, o kome je kralj govorio "da Ustav nee trajati vie od tri godine". Isto, 31. januar 1889. 274 Isto, 22. februar 1889. 275 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, knj. 2. s. 20.
272
271
276 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, 3, Beograd, 1924, s. 37 277 Andrej Leonidovi emjakin, "Ustav osuen na neuspeh. Srpski ustav iz 1888. godine. Drutvene pretpostavke i modernizacijski okviri: istoriografski stereotipi i dileme". Godinjak za drutvenu istoriju, Beograd, 2000, 2-3, s. 187. 278 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 8. mart 1888. 279 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori, s. 333... 280 Vid. U ovoj knjizi: "Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon" 281 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 14. maj 1889. 282 Isto, 2. april 1893.
234
235
Latinka Perovi
znanju i radu"283 i pokae kakvu opasnost za zemlju predstavlja "kad poznato nesposobni ljudi zasednu na svima vanim mestima dravne uprave".284 Ako inteligencija ne bude u stanju "da izvri taj posao, njega e morati izvriti apsolutizam, i tako e srpski narod biti osuen, da se kroz decenije bori za politike slobode, a im ih dobije, da ih na tetu svoje zemlje upotrebi, te da ih ponovo gubiti mora"285. Da obavi svoju ulogu, od inteligencije se ne trai "nita vie" nego da rtvuje svoje "uzajamne mrnje".286 Ovaj opori poziv koji je Milan Piroanac uputio svojim savremenicima na kraju XIX veka nije izgubio vanost ni posle Majskog prevrata 1903. godine, koji je nazivan revolucijom. Dinastija Obrenovia bila je iskorenjena. Posle onog od 1878. godine, nastupilo je jo jedno "novo doba"; ovo u znaku dinastije Karaorevi, druge vladavine radikala i ratova za osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda. f. POLITIKI RAD: Pokretanje dva glasila, prva naprednjaka vlada i stvaranje Srpske napredne stranke predstavljaju najvanije poduhvate u politikom radu Milana Piroanca. U odnosu prema njegovim pogledima i shvatanjima, pomenuti poduhvati su isto to i sredstva prema cilju. Glasila Uoi Srpsko-turskog rata 1876. godine, Milan Piroanac je, zajedno sa nekolicinom prijatelja pokrenuo list umadija za koji je sam napisao dva lanka, 30. marta 1876. i 9. maja iste godine. Njegova je namera bila da, ne nanosei tetu ustanku u Bosni i Hercegovini, "opomene na opasnost koja bi nastupila po Srbiju, ako bi sama i u nevreme u rat ula"287. Za ovu opomenu razlog je nalazio u stanju ni rata ni mira, u kome su liberali drali

Srbiju godinu dana. Posledice takvog stanja bile su grozniavost u narodu, odsustvo svakog dugoronog rada i teta po ekonomske interese zemlje.288 Snanu agitaciju za ulazak Srbije u rat zapoeo je Istok, organ vladajuih liberala, ve na vest o ustanku u Bosni i Hercegovini.289 Podgrevane su strasti, guen je svaki glas protiv rata, a la o vojnoj spremi Srbije i meunarodnim okolnostima postala je glavno sredstvo stvaranja utiska da je u Srbiji preovladalo raspoloenje za rat. Pokreui umadiju, Milan Piroanac je hteo da stane na put ovoj agitaciji "bez uzde i granica, bez razloga i obraza"290. Meu parolama Istoka izdvajao je fatalistiku parolu "da Srbija postane Kraljevinom ili da je nema", i pisao da ona "prilii vie kafanskim deklamacijama no ljudima koji vode ozbiljnu brigu o sudbini ove zemlje".291 Strastima, koje su delile ljude na patriote i izdajnike, suprotstavio je "promiljeni i dobro shvaeni interes".292 U datoj situaciji, to je znailo: Srbija moe da ue u rat samo onda, kad po dobro shvaenom raunu, bude imala izglede na uspeh."293 Oni koji njome upravljaju, moraju, prilikom donoenja odluke za rat, uzimati u obzir mnoge okolnosti: vojnu spremu Srbije, snagu protivnika, saveznike i njihove interese. Ali, pre svega, okolnost da je istono pitanje od evropskog znaaja, i da je savez istonih naroda uslov da Istok njima i pripadne. Milan Piroanac bio je protiv ulaska Srbije u rat, jer "srpsko pitanje imae da se rei kad i istono, i zato se ne treba zavaravati stranputicama"294.
283 284
M. S. Piroanac, Meunarodni poloaj Srbije... s. 54. Isto, s. 55. 285 Isto. 286 Isto. 287 M. S. Piroanac, Beleke povodom jedne "Diplomatske Istorije...", s. 43.
Isto., s. 49. Milan Piroanac je naveo parole koje je Istok, iz dana u dan, ponavljao: "Hoe li Srbija utati"; "Vuk Brankovi je izdajica, jer narod jo ivi posle njegove izdaje, ali ko sad izda narodnu misao, taj e biti narodni ubica"; "Krsta barjak u ruke pa u Bosnu"; "Rat s Turcima"; "Ili, ili, ili emo iveti kao ljudi, ili da se kao kukavice zakopamo u ledeno groblje"; "Vlada, skuptina i narod dobro neka paze kakvu zadau ima Srbija 1876-te godine, ako nee da ih preziru suvremenici, igoe istorija, i proklinje potomstvo"; "Srbija je i traila i elela da se razvije barjak narodne slobode, napred dakle Srbijo i Crna Goro"; "Na nas je doao red i mi ne smemo od stida oklevati"; "Stupajmo dakle u akciju s najveim oduevljenjem"; "Na Kosovo dakle junaci"; "Sad ili nikad"; "Rat na ivot i smrt, Srbija ne moe vie natrag"; "Spasavaj dakle ivot Srbijo"; "Ratujemo dokle je izvesno da emo pobediti"; "Reavajmo se belo ili crno, rat ili mir. astan rat za ivot, sraman mir za smrt". Isto, s. 12-13. 290 Isto, s. 41. 291 Isto, s. 48-49. 292 Isto, s. 50. 293 Isto, s. 45. 294 Isto, s. 47.
289
288
236
237
Latinka Perovi
Dvadeset godina posle ratova 1876. i 1878. godine Piroanac je bio uveren da su osobito ovi ratovi za Srbiju predstavljali nenadoknadiv gubitak vremena i energije, da je ona ratovala "bez cilja, po tuem planu, a za tu raun".295 On je nalazio da je vojni i politiki interes Srbije bio "da poe na Zapad, a ruski, naprotiv, da se uputi na Istok".296 Jedan od razloga to je Milan Piroanac i uao u polemiku sa Jovanom Ristiem bio je upravo taj to je Risti, kao jedan od kljunih politikih inilaca u pripremi i voenju rata, samo pitanje rata ostavio "kao u nekom sutonu"297. Protivei se vojnoj akciji Srbije protiv Bugarske, Milan Piroanac se vraao ratovima 1876. i 1878. godine. Ako je, po njemu, rat Srbije sa Bugarskom 1885. godine bio "sram i pokor za Srbiju", "rat od 1876. god. iskopao je budunost srpske drave ili je bar njen razvitak na dugo otisnuo..."298 Protiv umadije bili su ruska diplomatija, srpska vlada, knez Milan. Razumljivo je to je izlaenje lista brzo zaustavljeno. Ali Milan Piroanac je stigao da u pomenutim lancima jednim konkretnim povodom, ali u trenutku koji je on smatrao sudbonosnim za budunost Srbije, iznese stanovite da se zemlja u spoljnoj politici mora rukovoditi interesima, a ne oseanjima. To je stanovite jedna od konsanti njegovih pogleda i shvatanja, koju je najpotpunije razvio u raspravi Meunarodni poloaj Sribje. U situaciji nastaloj posle velikih napora i rtava u dva rata, a naroito stvorenoj novim poloajem Srbije kao nezavisne drave, Milan Piroanac je, zajedno sa grupom intelektualaca, pokrenuo list karakteristinog imena Videlo. Prvi broj lista izaao je 2. januara 1880. godine. Tada se "pribira jedno kolo ljudi" koje iznosi "jasan program svoje vere".299 To je bila najava organizovanja politike stranke i prva objava njenog programa. "Zakon, sloboda, napredak, to su tri glavne boje u zastavi koju evo razvijamo, to su tri nerazluna osnova istinske ustavnosti."300 Grupa oko Videla najavila je, pre svega, borbu za politike slobode: slobodu tampe, sastanaka i udruenja. A zatim, borbu za potpunu linu bezbednost, odgovornost ministara, uee inteligencije u radu narodnog
Isto, s. 63. Isto, s. 62. 297 Isto, s. 7. 298 M. S. Piroanac, Dnevnik, 29. april 1887. 299 Uvodnik bez naslova sa potpisom: Odgovorni urednik A. Novakovi, pravozastupnik. Videlo. List politiki, ekonomski i knjievni, Beograd, 2. januara 1880. Godina I. 300 Isto.
296 295

predstavnitva; optinsku samoupravu "koliko god vema doputaju obziri na dravni ivot".301 Sve je to ve sadravalo u sebi zahtev za promenu Ustava iz 1869. U isto vreme, Videlo je trailo reforme u prosveti, privredi, finansijama. Cilj tih reformi bio je da Srbija posane "istinski ustavna i kulturna narodna drava".302 To se podudaralo sa otvorenom tenjom videlovaca da Srbija stane u red "naroda jevropskih", prema ijoj civilizaciji su iskazivali visoko potovanje.303 Videlovci su se izjasnili za "zajednicu duevnu i uvanje dragocenih narodnih osobina u Srba i izvan granice srpske kneevine"304. Posebno su se zalagali za dobre odnose sa susednim narodima, iji je savez jedino mogao dati "ivota i smisla naelu: da istok pripada samo istonim narodima".305 Objavljujui svoja programska naela, Videlo je pozivalo na javnu diskusiju, sa uverenjem da jedino ona nee dopustiti "da se politiki pravci, dela i dogaaji predstavljaju jednostrano i samo sa gledita zvaninih interesa"306. Videlo je, tako, legitimisalo opoziciju liberalima. U tom naporu sledili su ga i radikali. Bez svoga glasila, oni su, preko Videla, objavili svoj program i praktino organizovali svoju stranku. Kao ideolog grupe, Milan Piroanac je programska naela lista brzo podigao na nivo jednog politikog pravca. U raspravi "Ustavnost", koju je objavio na stranicama Videla, zaokruio je program razvitka Srbije kao ustavne monarhije zasnovane na principima predstavnike demokratije. U sutini, najdoslednije je razvio koncepciju liberalne demokratije, ije je polazite i cilj, slobodan pojedinaca, za razliku od narodne demokratije, ija je osnova narod kao celina, a cilj, suverenitet naroda koji se ostvaruje kroz jedinstvo vlasti, i samoupravu, ije je vezivno tkivo narodna partija. Prva naprednjaka vlada Posle bezmalo dvanaestogodinje vladavine, Jovan Risti je odstupio 14. oktobra 1880. godine. Formalno, na pitanju Trgovinskog ugovora sa
301 302
Isto. "U Beogradu, 1. januara". Isto. 303 Uvodnik bez naslova. Isto. 304 Isto. 305 Uvodnik bez naslova. Isto. 306 "U Beogradu, 1. januara." Isto.
238
239
Latinka Perovi
Austrougarskom.307 Knez Milan je pozvao Milutina Garaanina da sastavi vladu, ali kako ovaj nije uspeo, mandat je poveren Milanu Piroancu. Sa ime je morala da rauna njegova vlada, kakvi su bili njeni efekti i koji su razlozi doveli do njenog odstupanja? U zemlji su bile jo svee ekonomske i politike posledice ratova 1876. i 1878. godine. Zemlja se nalazila u stanju bankrotstva. Nije ni dugove vraala. Trgovina je bila stala, "proizvodnja oslabila, a novac se retko viao"308. Narod se hranio koliko da utoli glad, odevao koliko da ne ide nag, iveo u kuama koje nisu bile vie od strehe. Ratno stanje iskorieno je za obraun sa politikim protivnicima: Jevrem Markovi je streljan; Aim umi i Ilija Kolarac osueni, tadanji socijalisti, potonji radikali, prognani. Politika vlade zavisila je i od vladaoca, a knez Milan je, prilikom prvog susreta sa novim mandatarom rekao "da on poznaje iz Videla na (Piroanev L.P.) politiki program i da ga ne prihvata"309. Iako je kneeva Beseda u Narodnoj skuptini "saimala" program vlade310, Piroanac je bio svestan da e njegova vlada imati "da izvri mnoge i vane poslove u zemlji", sa vladaocem iju naklonost ne uiva.311 Okolnosti su postale sloenije i tee nakon novembarskih izbora 1880. godine. U Narodnoj skuptini dolo je do odvajanja radikala od naprednjaka. Sa pokretanjem Samouprave, koja je oznaila poetak politikog organizovanja radikala, vlada je u njima dobila vie od snane opozicije. Oni su predstavljali poseban tabor, a njihova borba protiv vlade stvarala je predstavu o "dve skuptine"312. Vlada je napadana "kao izdajnika" i Milan Piroanac nije bio daleko od istine kada je u Narodnoj skuptini rekao: "Nema vlade u Srbiji koja je bezobzirnije i nepravednije napadana nego to smo mi."313 U sreditu nepomirljivih sukoba izmeu vlade i opozicije bila je spoljna politika. Vladalac i vlada traili su oslonac u Austrougarskoj,
Milan Piroanac belei da se Jovanu Ristiu "inilo ugodno da na pitanju odnosa sa Austro-Ugarskom odstupi od uprave i sakuje sebi orue za buduu politiku borbu". Milan S. Piroanac, Dnevnik, 19. oktobar 1880. 308 Isto, 22. septembar 1883. 309 Isto, 19. oktobar 1880. 310 Isto. 311 Isto. 312 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1882, Beograd, 1882, s. 801. 313 Isto.
307

opozicija u Rusiji. Kako je jedan od najvanijih spoljnopolitikih akata donetih za vreme prve naprednjake vlade, Tajna konvencija (16. jun 1881), postao poznat tek 1893. godine, glavni sukobi u vezi sa spoljnom politikom ticali su se Trgovinskog ugovora izmeu Austrougarske i Srbije (24. april 1881). Srbija je imala da bira izmeu carinskog rata sa Austrougarskom i Trgovinskog ugovora, koji joj je davao status najveeg povlaenja bez uzajamnosti. Opozicija je smatrala da Trgovinski ugovor dovodi Srbiju u poloaj kolonije i traila je od Narodne skuptine da ga ne usvoji. Vlada je nalazila da bi carinski rat vie tetio Srbiji nego Austrougarskoj. Osim toga, smatrala je da je Trgovinski ugovor, koji je favorizovao razvoj poljoprivrede, u situaciji kad nije bilo uslova za razvoj industrije (nedostatak domaeg kapitala, radne snage i trita), u interesu Srbije. Iako je Trgovinski ugovor sa Austrougarskom, "ma kako se inae o njemu sudilo, zadovoljavao potrebe naeg seljaka poljoprivrednika"314, estina sa kojom je voena rasprava o njemu315 moe se uporediti samo sa onom koja je ispoljena u raspravi o izgradnji prve eleznike pruge u Srbiji.316 Ne treba zaboravljati da su pripadnici opozicije bili naelni protivnici kapitalizma. Sa ne manjom nepomirljivou, oni su se suprotstavljali svakom iz seta trgovinskih ugovora koje je zakljuila prva naprednjaka vlada (sa SAD, Velikom Britanijom, sa Austrougarskom o plovidbi Dunavom). Svaki od ovih ugovora, kao, uostalom, i svaki od reformskih zakona vlade, oni su procenjivali sa stanovita koliko on uvruje odnose Srbije sa zemljama sa kojima nju vezuju "istovetna sudbina i istovetni interesi"317. Odnosno, sa stanovita koliko oni uvruju "simpatije ruskog naroda i njegova dvora spram Srbije", kao uslova pod kojim bi "srpski narod pouzdano i spokojno iekivao bolju budunost".318 Osim zakona o slobodi tampe, zakona o zborovima i udruenjima i zakona o studijama, svi ostali zakoni prve naprednjake vlade (o stajaoj vojsci, osnovnim kolama, narodnom zdravlju i zatiti stoke, ugovor o gradnji eleznice) naili su na otro protivljenje opozicije. Oni su odbacivani u ime zatite materijalnih interesa naroda, ali i odbrane njegovog identiteta,
314 315
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, II, s. 332. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1. 316 Vid. u ovoj knjizi: "Prva eleznika pruga u Srbiji". 317 Stenografske beleke Narodne skuptine za 1882, s. 64. 318 Isto, s. 65.
240
241
Latinka Perovi
koji je esto, iz neznanja za druge vrednosti, ili iz demagokih razloga, poistoveivan sa raznim vidovima zaostalosti. Tumaei ih kao rezultat tuinskog, odnosno zapadnog uticaja, opozicija je reforme prve naprednjake vlade odbacivala u ime postepenosti i narodnog duha: "... finansiski zakoni o novim izvorima izvedeni su na osnovi koja je protivna duhu i osobinama naeg naroda".319 Ali, i iz straha da te reforme ne udalje Srbiju od srpskih zavetnih ciljeva, to jest od borbe za osloboenje i ujedinjenje. Ba kao to su ruski revolucionari strahovali da e ih reforme Rusije udaljiti od revolucije kao eshatolokog cilja. Kriza vlade koja je izbila 1882. godine, povodom Bontuove (E. Bontoux) afere, naterala je kralja da pomilja na ogranienje datih sloboda. On je govorio Piroancu: "Ja u da govorim ne vau besedu kao dosada nego moj manifest na narod. Ja ne mogu da pristanem na liberalni ustav."320 Piroanac je uzvratio da put kojim kralj smera "ne uklanja tekoe nego ih poveava". Uostalom, "za taki pravac potrebni su neki drugi ljudi, koji bi bili uvereni da je on sposoban"321. Sebe, sasvim sigurno, nije u takve ljude ubrajao. Milan Piroanac je bio svestan efekata svoje vlade.322 Ali, i uzroka njenog pada. Na prvom mestu bilo je, po njemu, poveanje poreza, "to nijedan narod rado ne prima, pa ma koliko to podizanje njegovu privrednu snagu ojaavalo, ma koliko otvaralo polet njegovoj trgovini"323. Svi reformatori posle Milana Piroanca iskusili su da se "prvo... osea, za drugo se dri da samo po sebi dolazi".324 Taj procep je zaustavio najznaajnije reforme u Srbiji posle sticanja nezavisnosti. Na drugo mesto, Piroanac je stavljao opoziciju, koja je svojom bezobzirnou i nesavesnou "posluila ruskim interesima".325 Na tree, policiju, "koja se nala u udu prema novom politikom ivotu" i pustila da bezobzirna agitacija uzme takvog maha, da dovede u opasnost "same politike slobode koje smo mi zemlji dali".326
Isto. Milan S. Piroanac, Dnevnik, 19. novembar 1882. 321 Isto. 322 Pozivao se na strance: "Stekoj kae da je Srbija za dve i po godine toliko napredovala, da je on skoro ne moe poznati, a Stekoj je pre tri godine bio u Beogradu." Isto, 26. jun 1883. 323 Isto, 22. septembar 1883. 324 Isto. 325 Isto
320 319

Najzad, ali ne i najmanje, kralj, koji je oklevao da pristupi promeni ustava, jer se bojao da mu "savremeniji utsav" ne bi dao "absolutni uticaj" na Skuptinu.327 Uz takvog kralja, odnosno uz linu vladavinu (regime personnel); uz "politiki neobrazovane" partije i narod koji "u masi ne razume politika pitanja", Milan Piroanac je nalazio da su "slabi izgledi" da se "stalni razvitak" zemlje osigura.328 Sa takvim uverenjem zavrio je on svoj mandat. Srpska napredna stranka Glavnim karakteristikama epohe Milan Piroanac je smatrao preivelost svake vrste apsolutizma i kretanje drutva u pravcu narodne predstavnike demokratije, koja je "jedina sposobna da izazove obrazovanje politikih partija".329 Ocenjujui prilike u Srbiji sa stanovita ovog poslednjeg, nalazio je da se na partije jo "gleda dosta prekim okom"330 i da se pojmovi o njihovom karakteru i tenjama "nahode u neodreenom, maglovitom stanju".331 U isto vreme, smatrao je Piroanac, "razvie politikog ivota u naoj kratkoj novoj istoriji", i politika dela ljudi u tom periodu, pokazuju da je ve tada nastala politika grupacija "koja je snano stala nasuprot apsolutistikim tenjama vladavine", i dala narodu "zakone i ustanove, koje su mu zatitile linu sigurnost, ast i imanje".332 I u deceniji posle Ustava iz 1869. postojala je politika podeljenost. Svi oni ljudi koji su pomagali, "bilo sa stola vladinog bilo sa sedita poslanikog, u glasanju za zakon o slobodnoj tampi, o linoj bezbednosti, o optinskoj samoupravi... moraju biti liberali (podv. L.P.), ma kako se oni nazivali".333 Po ovoj istoj logici, "oni koji su stajali na put da se ove
Isto. Isto. 328 Isto. 329 Milan S. Piroanac, "Referat o delu Blunlijevu 'Karakter i duh politikih partija'", s. XLI. 330 Isto, XLII. 331 Isto, XLIII. 332 Isto. 333 Isto, s. XLIV.
327
326
242
243
Latinka Perovi
ustanove uvedu u ivot, koji su uguivali svaki pokuaj slobodne kritike, ne mogu biti liberali (podv. L.P.), ma ih ceo svet tim imenom krstio".334 U Srbiji nije bilo organizovanih politikih partija. Ali, politiko grupisanje, koje je bilo u prirodi stvari, neprestano se vrilo: ustavobranitelji ili starokonzervativci (1830); svetoandrejski liberali (1858); liberali (1868); socijalisti, odnosno radikali (1869). Posle podele u Ujedinjenoj omladini srpskoj, pokret Svetozara Markovia sa svojim listovima i asopisima; organizacijom; vezama sa revolucionarnim krugovima u Rusiji i ruskom revolucionarnom emigracijom u vajcarskoj, sa svojim predstavnicima u skuptinskoj opoziciji, ve je predstavljao stranku. Nikola Pai je 1869. godinu, to jest razilaenje socijalista sa liberalima zbog njihovog sporazuma sa Namesnitvom, uzimao kao poetak istorije Narodne radikalne stranke.335 Liberali, koji su posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine uli u vlast, a zatim dali zemlji Ustav iz 1869; vodili ratove 1876. i 1878. godine; imali da privole seljaku Narodnu skuptinu da prihvati Berlinski ugovor, i zaponu sprovoenje njegovih odredaba, dobili su u Jovanu Ristiu vou doraslog ovim velikim i tekim zahtevima vremena. Budui vie godina na vlasti, liberali su imali i program i stranaki interes koje je, kao njihov organ, zastupao list Istok. I pre svog fomralnog organizovanja, oni su bili vie od jedne politike grupacije. Za socijaliste, odnosno radikale, oni su bili izdajnici naelne opozicije, a zatim nosioci zapadne orijentacije.336 A za mladokonzervativce bili su takoe izdajnici, ali izvornih naela liberalizma. Odnosno, lani liberali. Iz ustavobraniteljskih konzervativaca izrasli su mladokonzervativci. Krajem 1879. godine Stojan Novakovi je pisao Aleksandru Sandiu o pokretanju lista Videlo, koji je bio "organ nove borbe za popravku unutranjega naega stanja, ne manje organ samostalne partije" (podv. L.P.), iji bi cilj bio "borba protiv pseudoliberalizma, a za iskrenu radnju

oko utvrivanja savremenih, istinitih, liberalnih i dravnih osnova".337 Grupa oko Videla imala je stranaka obeleja.338 Zato mladokonzervativnim poslanicima u Narodnoj skuptini i nije bilo teko da, dva dana posle pojave Samouprave kao organa Narodne stranke, koja je objavila i program stranke, odre svoj skuptinski zbor, i odlue da se stranka "u celini udrui i pravilno organizuje".339 Skuptinski zbor, ili poslaniki klub, usvojio je statut, odnosno Pravila Srpske napredne stranke.340 Ovim pravilima organizacija stranke bila je izvedena do kraja. U svim mestima Srbije, u kojima "graani usvajaju i voljni su da rade" po programu stranke,341 formirani su mesni odbori, a u prestonici glavni odbor stranke. U Narodnoj skuptini formiran je poslaniki klub koji je, za vreme skuptinskih sednica, imao "sva prava i dunost glavnoga odbora".342 Pravila su tampu tretirala kao "najmonije sredstvo za odranje, uvrenje i formiranje stranke"343, i zato su predviala osnivanje posebne tamparije stranke. U isto vreme, "da bi se mnoila umna i brojna snaga... stranke", najvei znaaj pridavan je kvalitetu i rasprostranjenosti lista Videlo.344 Skuptinski zbor je, kao program stranke, usvojio program Videla, koji je objavljen u njegovom prvom broju, a utvren i osvetan u Prestonoj
Isto. Vid. Latinka Perovi, "Nikola Pai o Radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja": Zbornik radova Nikola Pai, ivot i delo, 1997, s. 61. 336 Vid. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2, s. 245-259. Ista, sa Andrejom emjakinom, Nikola Pai, Pisma, govori i lanci (1872-1891).
335
334
337 Vid. Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka do 1918. godine, Beograd, 1991, s. 9. 338 Pokretai Videla bili su: Milan S. Piroanac, lan kasacionog suda; Milutin Garaanin, ekonom iz Grocke; Stojan Novakovi, prof. Velike kole; oka Pavlovi, lan kasacionog suda; Dimitrije Radovi, lan kasacionog suda; eda Mijatovi (pre toga ministar u vladi Jovana Ristia i vladi Jovana Marinovia L.P.); Ljuba Kaljevi, pre. Ministar predsednik; Dimitrije Markovi (lan kasacionog suda . L.P.); Marko Stojanovi, javni pravozastupnik; ore Panteli, lan kasacionog suda; Milan . Milievi, sekretar ministarstva prosvete i crkv. poslova; Milan Kujundi, prof. Vel. kole; Mita Raki, sekretar min. Finansija; Moja Gavrilovi, dravni savetnik. Beli Orao. Ilustrovani kalendar za prostu 1897. godinu, Beograd, 1897, s. 46. 339 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti..., s. 117. 340 Ministar unutranjih dela odobrio je Pravila Srpske napredne stranke 18. septembra 1881. 341 "Pravila Srpske narodne stranke", Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka..., s. 111. 342 Isto. 343 Isto, s. 112. 344 Isto.
244
245
Latinka Perovi
besedi 4. januara 1881. i Adresi Narodne skuptine istog zasedanja.345 Odnosno, bio je to program vlade Milana Piroanca. Opta mesta istoriografije o Naprednoj stranci su: njena slaba organizacija i tampa: inovniki sastav i podreenost vladaocu. Prve dve tvrdnje nije teko osporiti, druge dve podleu ispitivanju. Istorija Srpske napredne stranke je istorija mogunosti liberalne demokratije u Srbiji posle sticanja dravne nezavisnosti. Ona nije bila seljaka stranka u onom smislu u kom je to bila Narodna radikalna stranka. Njeni organizatori pripadali su intelektualnoj eliti, ali u njoj je bilo i seljaka.346 to se tie njenog odnosa sa vladaocem, treba razlikovati nekolike faze. Vlada Milana Piroanca delovala je u okvirima Ustava iz 1869, ali je on lino uspevao da odri znatnu samostalnost izvrne vlasti prema vladaocu i ouva ravnoteu u Narodnoj skuptini uprkos nepomirljive opozicije. Granice tog razdoblja, u kome su izvrene izuzetno znaajne reforme, i Srbija proglaena za Kraljevinu, postavila je Timika buna 1883. godine. Drugu naprednjaku vladu, koju je, 1884. godine obrazovao Milutin Garaanin, u unutarnjoj politici karakterisala je poveana stega, a u spoljnoj politici maksimalna zavisnost od Austrougarske. To je dovelo do cepanja u Naprednoj stranci, to je i bio cilj kralja Milana. Piroanac je smatrao da gubitak svakog autoriteta vlade u oima kralja, stavlja Naprednu stranku u teak poloaj i da e je definitivno oslabiti.347 Neobavezan odnos vlade prema programu stranke i njena potpuna vezanost za kralja doli su naroito do izraaja u toku rata sa Bugarskom. Odnosi izmeu vlade i stranke, kojom je u toku rata rukovodio Milan Piroanac, zaotrili su se naroito poetkom 1886. godine. Vostvo stranke ocenjivalo je da je stanje u zemlji veoma teko. Korupcija inovnitva bila je dostigla velike razmere, naroito prilikom mobilizacije: "Plaalo se svagda sa uspehom da se u vojsku ne ide."348 injene su liferacije na tetu drave. U spoljnoj politici vlada je "toliko zabrazdila u austrijske vode, da

se... u Beu sve bez razlike srpske stvari reavaju".349 Jednom rei: "alosna Srbija, ni vojske ni para ni kredita ni prestia"...350 Takva politika, smatrao je Piroanac, "vodi samo ponienju, izolovanju Srbije i konanoj propasti srpske drave."351 "Zato se toj politici mora stati na put".352 Milan Piroanac je traio da se, odmah po zakljuenju mira sa Bugarskom, pokrene pitanje promene Ustava. Garaanin je na taj zahtev odgovorio da za promenu Ustava "sada nije vreme"353. U tom odgovoru, koji je znaio izbegavanje da se okona lina vladavina kao glavni izvor zla i u unutarnjoj i u spoljnoj politici, Piroanac je video samo refleks stanovita vladaoca. Bez uvijanja, kralj je Milanu Kujundiu stavio do znanja da e on, "ako doe do toga da se ustav menjati mora, praviti seljaki ustav protiv inovnika i kaputaa, ustav koji e njemu svu vlast da zadri".354 Nalazei da u odboru koji je rukovodio radom Napredne stranke, a na ijem je elu on sam bio, "ne samo nema odlune veine zajedne misli nego nema nikakvog praktinog puta za dalji uspean rad",355 Milan Piroanac je, posle sednice odbora od 3. januara 1886. godine, odluio da napusti javni politiki rad. Kralju Milanu nije odgovarala nezavisna pozicija Milana Piroanca. Govorio mu je: "Moje je mnenje ko hoe da rukovodi politikom jedne zemlje mora da je u vladi."356 Meutim, Milan Piroanac je "politiku ostavio... kad je Garaanin udario putem" za koji je on "drao da je tetan".357 Taj put je ukljuivao i servilan odnos Milutina Garaanina prema kralju, koji je Naprednu stranku upotrebljavao, cepao i, najzad, ostavio. Milan Piroanac je smatrao da u stranku moe da se vrati "kao ef, a ne kao pomaga ljudi bez mozga bez ikakve politike vrednosti".358 Ali, za to je bilo sve manje mogunosti. Meu politikim strankama u Srbiji druge polovine XIX veka, Srpska napredna stranka je najvie bila politika partija u modernom smislu rei.
349 350
"Skuptinski zbor Napredne stranke". Isto, s. 115. Socijalni sastav predsednika, potpredsednika i sekretara svih sreskih odbora Srpske napredne stranke, kao i poverenika po svim optinama, pokazuje ne samo da je u njima, uz slobodne profesije i zanatlije, bilo i "zemljodelaca", nego da su oni meu poverenicima po optinama preovlaivali. Vid. "ematizam Napredne stranke za 1897. godinu". Beli Orao..., s. 11-42. 347 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 26. decembra 186. 348 Isto, 5. januar 1886.
346
345
Isto. Isto, 5. avgust 1886. 351 Isto, 5. januar 1886. 352 Isto. 353 Isto, 14. april 1886. 354 Isto, 5. januar 1886. 355 Isto, 5. januar 1886. 356 Isto, 1. jun 1886. 357 Isto, 29. jun 1886. 358 Isto, 23. mart 1886.
246
247
Latinka Perovi
Liberali su od 1868. godine imali autoritativnog vou. Kao namesnik posle ubistva kneza Mihaila i viegodinji predsednik vlade, Jovan Risti je odreivao njihovu spoljnu i unutranju politiku. Sa najvie pozicije vlasti u zemlji, koju je godinama drao, on je prezirao "organizaciju politikog ivota i partijsku organizaciju".359 Organizovanje liberala, najpre u naizgled nepolitiku Druinu za potpomaganje srpske knjievnosti (17. septembar 1881), a zatim u Narodnu liberalnu stranku (17. oktobar 1882), bilo je iznueno stvaranjem druge dve stranke. Po vlastitom priznanju, "liberali nisu uzeli inicijativu za obrazovanje stranaka, ali kad su se druge stranke organizovale, nismo ni mi mogli izostati..."360 Narodna radikalna stranka predstavljala je iroki pokret sa vrstom organizacijom u sebi.361 Imala je glavu i telo. Glavu su inile kritiki mislee linosti vostvo, telo - lanstvo piramidalno organizovano: mesni, sreski i okruni odbori; glavni odbor, na ijem je elu bio neprikosnoveni voa. Telo je inio seljak, to je znailo narod, sa kojim se stranka poistoveivala. Nevienu snagu stranci davala je njena ideologija. Izjednaavan sa verom,362 radikalizam je vodio poreklo od srpskog socijalizma, iji je koren bio u ruskom narodnjatvu. Razne varijante narodnjatva (anarhizam, progresizam, blankizam), od kojih je svaka naila na odjek u Srbiji, imale su isto jezgro. Po tanom opaanju V. V. Zverova, "nije celokupno narodnjatvo socijalistiko, ali je celokupno narodnjatvo antikapitalistiko i antiliberalno".363 U funkciji pomenute ideologije, i vojniki disciplinovana organizacija, bila je hijerarhijski ustrojena. Ona je upravljala pokretom pomou razuene propagande koja nije birala sredstva i iji je rezultat bio razoran. Javno delovanje stranka je kombinovala sa zaverenikim metodima.

Iz karaktera ideologije Narodne radikalne stranke proisticao je model njene politike borbe. U drugim politikim strankama ona je videla neprijatelje, strano telo u narodu koje razbija njegovo jedinstvo. Sa ovim je, dakako, bio tesno povezan njen odnos prema opoziciji u Narodnoj skuptini, ali i odnos prema svakoj razlici u vlastitoj stranci. Naruavanje unutarnjeg jedinstva bilo je ravno izdaji ne samo stranke nego i naroda, pri emu je Narodna radikalna stranka jedina polagala pravo na zastupanje njegovih interesa. Srpska napredna stranka nije imala vojniki vrstu organizaciju, pa ni vou. Njeno stvaranje podstakli su i izveli predstavnici intelektualne elite, meu kojima su se izdvajali: Milan Piroanac, Stojan Novakovi, Milutin Garaanin i edomilj Mijatovi. U njihovom programu bila je, posle sticanja dravne nezavisnosti, izgradnja Srbije kao moderne evropske drave. Uvereni, najvie Milan Piroanac, da institucije modernog drutva nee, same po sebi, dovesti do promene patrijarhalnog drutva,364 oni su modernizaciju Srbije razumevali kao sinhron proces: politike slobode (tampe, govora, udruivanja); nezavisno sudstvo; prosveta (obavezno osnovno obrazovanje); zdravstvena zatita naroda i podizanje zdravstvene kulture; privreda (izgradnja eleznice, osnivanje banke); trgovina (itav set trgovinskih konvencija sa evropskim dravama i SAD); stajaa vojska; odvajanje crkve od drave. Program Srpske napredne stranke zasnivao se vie na spoljnim i unutarnjim interesima zemlje nego na ideologiji. Tako profilisan, on je i mogao da privue pripadnike raznih profesija i slojeva srazmerno njihovom ueu u ukupnom broju stanovnika Srbije ijih je devet desetina inio seljak. Naprednjaci se nisu zadovoljavali time da patrijarhalni sadraj samo odenu u evropsko ruho. Oni su teili, naroito za vreme vlade Milana Piroanca, da dovedu do brze promene samog sadraja. U tom naporu oni su se, posle Berlinskog kongresa, oslanjali na Austrougarsku. Ve samim tim to su teite stavili na razvitak Srbije kao moderne drave, to su, kako je Nikola Pai pisao vanom ruskom diplomati, "hteli
Dragoslav Jankovi, Raanje parlamentarne demokratije..., s. 210. Isto, s. 212. 361 O idejnom poreklu stranke ovog tipa: Latinka Perovi, "Petar Lavrovi Lavrov", u Petar Lavrov, Istorijska pisma, Podgorica, 2000. 362 O verskom karakteru radikalizma: Govor J. ujovia na zboru samostalnih radikala u Jagodini 10. avgusta 1903; Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III; Pera Todorovi, Krvava godina. Priredila Latinka Perovi, SKZ, Srpski memoari, knjiga etvrta, Beograd, 1991. 363 Cit. Prema Andrej Leonidovi emjakin, "Ustav osuen na neuspeh. Srpski ustav iz 1888. godine. Drutvene pretpostavke i modernizacijski okviri; istoriografski stereotipi i dileme"..., s. 175.
360
359
O odnosu modernih institucija i predmodernog srpskog drutva od 1878. do 1914. godine: Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914. godine, Beograd, 1998; Dubravka Stojanovi, Srbija i demokratija, Beograd, 2004. RD 17 157, Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi, Beograd; Andrej Leonidovi emjakin, "Ustav osuen na neuspeh. Srpski ustav iz 1888. godine. Drutvene pretpostavke i modernizacijski okviri: Istoriografski stereotipi i dileme".
364
248
249
Latinka Perovi
s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu"365, naprednjaci su se, po radikalima, udaljili od zavetnih ciljeva, od osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Bilansirajui negativne uinke vladavine Srpske napredne stranke, Nikola Pai je, sa mesta predsednika Vanredne Narodne skuptine koja se sastala 1. oktobra 1889. godine u Beogradu, ukazao upravo na njen raskid sa tradicionalnom politikom, to je znailo, sa vrednostima imanentnim slovenskim ustanovama u unutranjoj i, sa osloncem na Rusiju u spoljnoj politici.366 Zbog toga naprednjaci nisu bili samo stranka koju je trebalo skinuti sa vlasti, ve neprijatelj naroda koga je trebalo fiziki unititi i iskoreniti. Obrauni 1887. i 1889. godine, oba puta za vreme vlade radikala, imali su upravo to za cilj. Srpska napredna stranka nije se zapravo nikad oporavila od udaraca koje je zadobila posle ostavke vlade Milutina Garaanina 1887. godine, a za vreme koalicione vlade liberala i radikala. U obraunu sa njom, koji su radikali nazivali velianstvenim narodnim odisajem, njeni pripadnici su svirepo ubijani, pljakani, desetine porodica je bilo primorano da napusti Srbiju, unitavana je imovina stranke, unitena je njena tamparija.367 okirana, zastraena, ali i stvarno oslabljena, Srpska napredna stranka doivela je teak poraz na izborima za Ustavotvornu skuptinu 1888. godine, a na izbore za Vanrednu Narodnu skuptinu, koja je imala da sprovede Ustav iz 1888. godine, nije ni izlazila. Obustavila je rad. Sa novim programom, u kome je iscrpno saoptila rezultate svoje vladavine, Srpska napredna stranka pokuala je, 1889. godine, da obnovi rad.368 Ali, doivela je da radikali, i pored liberalnog Ustava, ponove narodni odisaj. Zbor stranke koji je odran 14. i 15. maja iste godine u Beogradu, bio je napadnut "kamenjem i motkama", pod parolom: "Napred! Radikali!"...369 Milutin Garaanin, koji je u to vreme rukovodio radom stranke, bio je stavljen u pritvor zbog sumnje da je u samoodbrani ubio

jednog napadaa. Osloboen optube, napustio je Srbiju na godinu dana. Stranka je obustavila rad, a Videlo je prestalo da izlazi.370 Za edomilja Mijatovia, ponovni napad radikala na naprednjake bio je "zloin i protiv ustava, i protivu zakona, i protivu savesti potenih ljudi".371 A Laza Komari, urednik Videla i pripoveda, koji je opisao stanje iz kojeg je mogao proizii politiki vandalizam,372 ovako je okarakterisao ponavljanje narodnog odisaja: "Kad Ciganinu padne aka carstvo, onda on prvo svoga oca ubije. Tako veli narodna poslovica. Radikali su izglasali novi ustav, ustav od 1888. godine, izglasali su ga od korica do korica; ali su ga oni za to prvi pogazili, a politika prava, koja je ustav srpskim graanima zajemio, kamenovali, izmrcvarili i krvlju srpskih sinova poprskali!... I 'Odjek' je, roeni sin radikalske 'Samouprave', sveano proklamovao da je to delo narodno."373 Srpska napredna stranka je jo jednom, na kratko, obrazovala vladu (26. jun 1895 17. decembar 1896), da bi odmah po padu vlade bila rasputena. Sa novim programom i statutom,374 obnovljena je poetkom 1906. godine. Tada ve nije bilo ni Milana Piroanca ni Milutina Garaanina. Na elo stranke doao je Stojan Novakovi. Prema obnovljenom Videlu, "reorganizovana na konservativnoj osnovi, Napredna Stranka odgovara jednoj nesumnjivoj potrebi svake moderne i kulturne drave. Stojei prema ostalim, demokratskim, strankama naim kao stranka postepenoga (evolucionoga) razvoja drutvenog organizma, Napredna partija e, vie ili manje, prema svojoj snazi i umenosti, zadravati i ublaiti onu, esto i suvie nerazmiljenu, naglost demokratskih grupa, bilo u postavljanju novih politikih naela bilo u njihovom izvoenju. Na taj nain obezbedie se, u drutvenom ivotu naem, izvesna ravnotea, bez koje ni tu, kao ni u fizikom svetu, ne moe biti napretka".375 U tom pravcu delovala je naroito grupa naprednjakih intelektualaca, koji su sebe nazivali konzervativcima, okupljena oko lista Nedeljni pregled (1908-1911). Po trei put, kada ve nije bilo ni Stojana Novakovia, Srpska napredna stranka obnovljena je 1920. godine. Na njenom elu nalazio se
370 371
Nikola P. Pai, Pisma, lanci, govori (1871-1891), s. 238-239. Nikola Pai u Narodnoj skuptini, knj. 2, s. 20. 367 U istoriografiji je izraeno miljenje da su brojke o linovanju naprednjaka "verovatno preterane iz partijskih razloga" (Dragoslav Jovanovi, Raanje parlamentarne demokratije..., s. 290). To je mogue. Ali, injenica je da je narodni odisaj, koji je mnogo manje incident a mnogo vie obrazac politike kulture, ostao neistraen. Vid. u ovoj knjizi: "Politiki protivnik kao neprijatelj". 368 "Program Napredne stranke", Vasilije Kresti, Rado Ljuji, Programi i statuti..., s. 183-187. 369 ed. Mijatovi, "Muenici za slobodu", Beli orao..., s. 49.
366
365
Vasilije Kresti, Rado Ljuji, Programi i statuti..., s. 187. ed. Mijatovi, "Muenici za slobodu".. Beli orao..., s. 49. 372 Vid. Laza Komari, Pripovetke, Beograd, 1894; Isti, Slike i pripovetke, Beograd, 1906. Laza Komari, "Videlo", Beli orao..., s. 46. "Naela Srpske napredne stranke"; "Statut Srpske napredne stranke". Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti..., s. 335-343. 375 Cit. Prema: Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti..., s. 344.
374 373
250
251
Latinka Perovi
tada Mileta Novakovi, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sin Stojana Novakovia.376 Bez formalnog rasputanja, Srpska napredna stranka definitivno je prestala da postoji 1925. godine. Zato stranka, koju su stvorili i vodili najobrazovaniji ljudi u Srbiji druge polovine XIX veka i iji je program bio evropeizacija Srbije, izgradnja moderne drave i drutva, relativno rano zavrava svoju istoriju, praktino ve 1887. godine? Traiti odgovor na ovo pitanje u istroenosti Srpske napredne stranke na vlasti, ili u tome to nije ostvarila ono to je obeala, znai ii pogrenim putem. U krajnjem rezultatu, taj put dovodi do toga da tumai prolosti, uprkos prednosti koje im daje teorija distance, ostaju ispod nivoa razumevanja koje su imali sami akteri prolosti. Srpska napredna stranka bila je na vlasti neto vie od est godina. To nije mnogo. U svakom sluaju, u poreenju sa Narodno-liberalnom strankom i Narodnom radikalnom strankom, Srpska napredna stranka je bila na vlasti najkrae. Za vreme njene prve vlade dolo je do Timoke bune, a za vreme njene druge vlade, do Srpsko-bugarskog rata. Oba dogaaja modifikovala su program modernizacije i usporila njen ritam. Glavni razlog poraza Srpske napredne stranke lei upravo u onome emu je ona teila: primat linosti nad kolekvititetom, zakona nad obiajem, slobode nad jednakou. Njenim tenjama suprotstavljala su se dva razliito motivisana, ali za spoljnu i unutranju politiku odluujua inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka. I, razume se, Rusija. U spoljnoj politici, kralj Milan se oslanjao na Centralnu Evropu. Bio je uveren da e ona imati "predominirajueg uticaja u reavanju pitanja na Istoku"377, i da, "naslon na Centralne snage uslovljava progres u Srbiji".378 Pomagao je untarnje reforme, ali samo dok one nisu dovodile u pitanje njegovu linu vlast. Zato su mu smetale jake politike stranke, a pre svega promena Ustava iz 1869. Ovo poslednje bilo je, pak, za Milana Piroanca alfa i omega moderne drave i liberalne demokratije. Oslonjena na Rusiju, pomagana i koriena od slovenofilskih krugova u njoj, Narodna radikalna stranka dala je primat kolektivitetu, iji je socijalni sadraj nedeljiv od nacionalnog. U ime jednakosti i blagostanja naroda, ona je odbacivala kapitalizam, to jest podelu naroda na stalee. U
O Mileti Novakoviu: Vid. u ovoj knjizi: "Intimni svet naunika i dravnika. Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia". 377 Milan S. Piroanac, Dnevnik, 16. oktobar 1884. 378 Isto.
376

ime nacionalnog ujedinjenja, protivila se unutarnjim reformama. Sloboda "celog srpskog naroda" bila je, za Nikolu Paia, "vei ideal no to je bila graanska sloboda Srba u Kraljevini".379 Po samorazumevanju, Narodna radikalna stranka bila je otelotvorenje "duha naroda". A kako je "duh naroda" postojan, to dravne ustanove i zakoni, koji bi svi trebalo iz njega da proizlaze, "mogli bi se razvijati vekovima, ne menjajui svoje osnove".380 Na tome se temeljila kritika celokupnog razvitka srpske drave posle ustanka na poetku XIX veka. Ona je bila intenzivna za sve vreme vladavine liberala, ali je vrhunac dostigla za vreme prve naprednjake vlade. Sa razlogom. Taj trenutak jeste bio preloman. Na program izgradnje moderne drave, iji je cilj usavravanje pojedinca, radikali su odgovorili programom narodne drave, koja bi nosila "peat njenog tvorca gunjca i opanka", i bila podjednako antiteza i apsolutistikoj i liberalnoj dravi. Taktika "to gore to bolje", okrenula je radikale protiv svih mera naprednjake vlade bez obzira na njihov efekat po stvarne interese naroda. Ta taktika je bila svojstvena stranci koja je sebe videla kao jedinog autentinog tumaa socijalnih i politikih interesa naroda kao celine. Na nespornoj injenici da je za njom iao bezmalo ceo narod, ona je zasnivala svoje istorijsko pravo na vean mandat. Svaka druga stranka bila je ne samo izlina nego i neprijateljska.381 Identifikovana sa narodom, Narodna radikalna stranka je postala stranka hegemon. Preko narodne drave, koja je nuno bila partijska drava, ona je uticala na stvaranje monistike politike kulture i modela narodne demokratije, koji od svog nastanka ima totalitarne karakteristike. Jedan cilj, socijalni ili nacionalni, proima sve i odreuje svakoga. Razlike se niveliu, a posebnosti iskljuuju. Usredsreenost na cilj pretpostavlja monolitno jedinstvo. Sve to ga naruava, objektivno je izdaja.382 U tom istorijskom kontekstu odreena je sudbina Srpske napredne stranke i politike filozofije Milana Piroanca, iji su osnovni principi bili pojedinac i jednakost pred zakonom, odnosno sloboda.
379 Nikola Pai, "Moja politika ispovest", Serbia i komentari, Zadubina Miloa Crnjanskog, Beograd, 1989, knj. 1, s. 129. 380 "ta kae Nikola Pai?" Arhiv Srbije. Fond Pokloni i otkupi. Zbirka Riste Odavia. Kutija XI, br. 44. 381 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka..., knj. 3, s. 121-124. 382 Vid. u ovoj knjizi: "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka: kolektivizam kao zajedniki imenitelj"...
252
253
Latinka Perovi
g. OSOBENOST POJAVE Stanovite o odreenom mestu Milana Piroanca "u istoriji srpskog liberalizma"383 nije vie od pretpostavke. U istoriografiji, ono je dvostruko bez utemeljenja. O linosti, shvatanjima i politikom radu Milana Piroanca gotovo da nije pisano.384 Nije napisana ni istorija srpskog liberalizma, preciznije srpske liberalne misli.385 Ovakav poduhvat nezamisliv je bez pouzdanih i teorijskih i istorijskih kriterija. Prvi je, ini se, te kriterije postavio upravo Milan Piroanac u svom ve citiranom referatu o Blunlijevom spisu Karakter i duh politikih partija. Za izostajanje daljeg izgraivanja pomenutih kriterija ima vie razloga. Kao i sve druge ideje, i liberalna ideja u Srbiji nije autohtona. Sve ideje, u seljaku, siromanu i neprosveenu zemlju, donosili su njeni prvi, na strani kolovani ljudi. Naravno, radilo se uvek o prilagoavanju ideja, o njihovoj preradi u kojoj je prestao da se prepoznaje njihov izvor. U Srbiji nema liberalizma kao doktrine koja se raa u borbi mlade buroazije i feudalnog plemstva. U njoj je, 1889. godine, posed ispod pet hektara inilo 72,6% od ukupno obradive povrine, dok je posed vei od pedeset hektara iznosio samo 0,06%. Liberalna misao zaokupljena je, pre svega, borbom za politike slobode. Osim ovih posebnosti koje vae za sve drutvene ideje u Srbiji druge polovine XIX veka, treba imati u vidu i neto to uopte vai za liberalnu ideju. Od nje "nema kontroverznije politike ideje"386. Istorija ideja vie podsea na hemiju nego na fiziku. Ideje se i dodiruju, a ne samo iskljuuju. Liberali se u Srbiji javljaju pod raznim nazivima: naprednjaci, konzervativci387, socijalisti388. Osim toga, njihove su ideje esto dihotomne.
Boris Begovi, "Liberalna misao u Srbiji. Dva veka na poetku", Danas, Beograd, 13-14, april 2002. 384 ak ni zbornik radova Liberalna misao u Srbiji. Prilozi za istoriju liberalizma od kraja 18. do sredine 19 veka, Beograd, 2001 nema prilog o Milanu Piroancu. Pretpostavka da se radi "o neuspehu urednika da obezbede tekstove", upravo svedoi o neistraenosti Milana Piroanca, koje, valjda, prethodi odreivanju mesta. Vid. Boris Begovi, Isto. 385 Prvi ozbiljniji rad na ovu temu objavio je Milan Suboti, Sricanje slobode. Studije o poecima liberalne politike misli u Srbiji, Ni, 1991. 386 Miodrag A. Jovanovi, "O liberalizmu Gige Geria". Zbornik radova Liberalna misao u Srbiji..., s. 214. 387 Olga Popovi-Obradovi, "ivojin Peri izmeu liberalizma i konzervatizma". Isto.
383

Vladimir Jovanovi, koji se smatra apostolom liberalizma u Srbiji389, protagonista je individualne slobode i privatne svojine. Ali, kao nacionalni romantiar, smatrao je da razvoj civilizacije u Srbiji treba da ima narodne osnove, koje je nalazio u srednjevekovnoj prolosti srpskog naroda. Tanije, u onim njegovim ustanovama kroz koje je, pod Turcima, sauvao svest o sebi: samoupravi, zadruzi, mobi, pozajmici. Suprotstavljao je "Srbendu" "trulome Zapadu", i nalazio da je "savezom oltara i gusala" sauvan narodni duh, u kome se ogledaju snaga i veliina srpskog naroda.390 Snovi o obnovi srednjevekovne srpske drave pribliavali su liberale slovenofilima i udaljavali ih od Zapadne Evrope. Otuda manija posrbljavanja svega i svaega, koju kod njih uoava Jovan Skerli, patrijarhalnost i polucivilizovanost, na koje ukazuje Slobodan Jovanovi. Pogledi i shvatanja Milana Piroanca stoje izvan misaonog polja nacionalnih romantiara. U njima nema ovinizma prema drugim narodima, ni mrnje prema politikim protivnicima. Na kraju XIX veka, on je bio u stanju da nazre budunost. Da vidi Evropu kao celinu i predvidi njen odluujui znaaj u reavanju Istonog pitanja. Zato je, posle sticanja dravne nezavisnosti Srbije, teite stavljao na njen unutarnji razvitak u duhu evropskih vrednosti i ustanova, a jedinstvo srpskog naroda razumevao i kao kulturno, a ne samo kao politiko jedinstvo. Otuda i njegovo protivljenje svim ratovima Srbije iji je savremenik bio. U politikoj i drutvenoj istoriji Srbije XIX veka bilo je jo pojedinaca koji su se nekim shvatanjima, ili u nekim razdobljima ivota i rada, pribliavali Milanu Piroancu. Ako se uzme u obzir "paradoks o 'privilegiji' podeljenosti",391 sa njim bi se mogao uporeivati samo Mihailo Polit-Desani. Ali, niko nije kao Piroanac razvio koncepciju liberalne demokratije nasuprot utemeljene i vladajue koncepcije narodne demokratije. Jo manje je onih koji su kao on u svom politikom radu ostali dosledni koncepciji liberalne demokratije. Tu lei glavni razlog preutkivanja Milana Piroanca. Ono nije poelo pre pola veka, ve jo za njegova ivota. I nije dolazilo samo od njegovih politikih protivnika, nego i od stranke koju je on stvorio. Ali, poglavlje koje je Milan Piroanac
Latinka Perovi, "ivojin ujovi izmeu liberalizma i socijalizma". Isto. Duan Batakovi, "Vladimir Jovanovi apostol liberalizma u Srbiji". Isto. 390 Latinka Perovi, "Ideologija srbijanske liberalne inteligencije od 1858. do 1868 (Vladimir Jovanovi)". Srpski socijalisti 19. veka..." knj. 2, s. 209-229. 391 Sima irkovi, "Govor prilikom otvaranja skupa Srbija u modernizacijskim procesima XX veka", Tokovi istorije, Beograd, 1993, br. 1-2, s. 14.
389 388
254
255
Latinka Perovi
svojim pogledima i shvatanjima, i svojim politikim radom, ispisao u istoriji modernizacije srpske drave i drutva posebno je iz jo jednog razloga. U tom poglavlju socijalna jednakost i nacionalni kolektivizam odredili su granice modernizacije i u njenim narednim periodima: "Sve se u nas povtorava i na jedan isti nain."392 Bar dosad, do kraja XX veka.
III RAZVOJ REALNE SRPSKE DRAVE U FUNKCIJI ZAMILJENE SVESRPSKE DRAVE
392
Milan S. Piroanac, Dnevnik, 23. maj 1888.
256
257
Latinka Perovi
12. Prva eleznika pruga u Srbiji
Hoemo li mi da kaemo: ne moemo mi da se borimo sa drugima, Srbi su nesposobni za razvitak oni nee evropske ideje; oni nee metarske mere, oni nee telegrafe, oni nee pote, oni nee dinarski sistem novca, oni nee zajednicu i prosvetu. Stojan Novakovi, 1883.
Iz razliitog shvatanja drave proistie i osnovna podela u srpskoj politikoj eliti posle sticanja dravne nezavisnosti Srbije. Ta podela ima i spoljnopolitiku dimenziju koja je u istoriografiji dovoljno analizirana. Ali, ona ima i unutarnju dimenziju, koja je izmicala panji. Tokom prve vlade Napredne stranke 1880-1883. godine, na ijem se elu nalazio Milan Porianac, izvrene su krupne unutranje reforme, koje su bile od fundamentalnog znaaja za modernizaciju srpske drave i drutva. Meu zakonima koje je donela prva naprednjaka vlada bili su, da ponovimo, zakon o sudskoj nezavisnosti, zakon o slobodi tampe i zakon o slobodi zbora i udruenja. Izvrena je reforma poreskog sistema i prosvete. Uvedena je stajaa vojska. Zakljueni su strani zajmovi. Izgraena je prva eleznika pruga. Osnovana je Narodna banka. Smanjen je znaaj i uloga crkve u dravnom i drutvenom ivotu. Svaki od ovih poduhvata nalazio je na opstrukciju radikala, iji je krajnji cilj bio rasputanje Skuptine. U borbi oko svakog od pomenutih zakona, oko svake od pomenutih mera naprednjake vlade, sukobljavala su se dva shvatanja drave: a) narodne, patrijarhalne drave, iju sutinu ini samouprava naroda, kojoj je 258 259
Latinka Perovi
svaka centralna vlast tua i neprijateljska, i b) moderne, pravne drave, zasnovane na vladavini zakona, u ijim granicama prema utvrenim kompetencijama funkcioniu i centralna i lokalna vlast. I dva shvatanja drutva: a) patrijarhalnog, zatvorenog drutva i b) modernog, otvorenog drutva. Ali, ni na jednom pitanju ta podela nije bila tako jasno i potpuno izraena kao na pitanju izgradnje prve eleznike pruge u Srbiji. U narodu u kome se za eleznicu nije znalo, pa se ak i "deci pri oiglednoj nastavi eleznica pokazuje iz samih slika",1 jasno je da je bitno stanovite onih koji su najvie znali i prema kojima su se, dakako, opredeljivali i poslanici iz naroda.2 Tri su razloga koji sukobe oko eleznice ine karakteristinim za podele u tadanjoj politikoj eliti. Prvo, Srbija je na izgradnju eleznie pruge bila obavezana jednim meunarodnim aktom Berlinskim ugovorom, kojim joj je garantovana nezavisnost. Drugo, Srbija je sve do 1884. godine, zajedno sa Crnom Gorom bila jedina evropska zemlja bez eleznike pruge. Te godine zavrena je izgradnja eleznike pruge Beograd-Ni, vezane mostom preko Save i Dunava. Povezivanje ove pruge sa turskim i bugarskim eleznicama 1888. godine ostvarena je neposedna veza Srednje Evrope sa Srednjim Istokom, to je predstavljalo injenicu od dalekosenog znaaja za razvoj Srbije. Ve 1888. godine srpske eleznice registraovale su 270.000 prevezenih putnika.3 Tree, radikali, kao nastavljai ideologije srpskog narodnjakog socijalizma, u nastojanju da izbegnu "kapitalistiki purgatorij", odbijali su proces kroz koji je Zapadna Evropa prola do visokih rezultata koje je postigla u nauci i tehnici, ali ne i samu primenu tih gotovih rezultata; u sluaju eleznice odbacivali su jednu od kapitalnih tekovina nauke i tehnike. Na ovim takama manifestovale su se i sve ostale razlike izmeu naprednjaka, kao modernizatora drave i drutva, i radikala, kao onih koji emaniraju i, u isto vreme kodifikuju patrijarhalnost. Jedino u emu su se slagali bilo je oseanje da se radi o
Stenografske beleke Narodne skuptine 1880. i 1881, Beograd, 1881, s. 1630. U skuptinskoj raspravi o eleznici uestvovalo je 40 poslanika Radikalne stranke. Ali, njih su predvodili ueni ljudi: inenjeri Nikola Pai i Pera Velimirovi, jedan od najobrazovanijih radikala, profesor Svetomir Nikolajevi; obrazovani Raa Miloevi. Naprednjake su predvodili ne samo najueniji meu njima, nego i meu tada najobrazovanijima u Srbiji: Stojan Novakovi, Milan Piroanac, edomilj Mijatovi, Milan . Milievi. 3 Dimitrije orevi, "Srbija i srpsko drutvo 1880.ih godina", Istorijski asopis, Beograd, 1982-1983, s. 421; D. Mili, "Beograd kao eleznika raskrsnica promet i saobraaj": Istorija Beograda, II, Beograd 1974. s. 404.
2 1

sudbonosnoj odluci,4 o tome kome se Srbija priklanja: Istoku, iji je centar Rusija, ili Zapadu, ijom je paradigmom smatrana Austro Ugarska. Uporeenje argumentacije u raspravi o eleznici kojom se sluila opozicija, odnosno radikali, sa argumentacijom naprednjake veine prevazilazi znaaj ilustracije u analizi konkretnog sluaja. Ono otkriva pojave karakteristine za otpor prvim, a naroito ostalim radikalnim nagovetajima modernizacije. A ta je za zatvoreno drutvu moglo biti radikalnije i opasnije od stvaranja sredstava za njegovu komunikaciju sa drugima, i to razliitima, od njegovog otvaranja spolja? Tokom itave rasprave o eleznici, u Skuptini je vladala atmosfera ispunjena emocijama, koja je u narodu stvarala oseaj da se zaista odluuje o biti ili ne biti. Izgradnja eleznike pruge u tada besputnoj Srbiji bila je takva revolucionarna novina, koja je prirodno izazivala nepoverenje i oprez. Na toj je, psiholokoj ravni otpor razumljiv. On, meutim, ima i politiku ravan, na kojoj upravo oni koji su vie znali nisu bili samo naivni patrijarhalci. eleznica je zastraivala, ali njome se i svesno zastraivalo. Ona je "crtana kao vampir, od nje se zaziralo kao oko ogorelog panja".5 Govorilo se da Srbija od Kosova nije imala da reava tee i vanije pitanje i opominjalo da se kosovska nesrea "moe povtoriti"6. Poslanici su upozoravani da stoje pred donoenjem odluke koja moe uiniti da, zbog izdaje pradedovskih ideala, zbog izdaje i propasti zemlje, savremenici ukazuju prstom i na njihovu decu, a budua ih pokolenja proklinju.7 Meutim, u pokuaju da osujeti ugovor o eleznici, opozicija se sluila i praktinijim argumentima. Tako se isticalo da jedan meunarodni ugovor ne moe Srbiju ni na ta obavezati. Najkompetentniji meu opozicionim poslanicima, kakav je, nesumnjivo bio inenjer Pera Velimirovi, isticali su da ne veruju "u korisnost... ugovora", ve su, naprotiv, ubeeni "da je on tetan i pretetan za nau zemlju u svakom pogledu".8 Drugi, ne manje ueni, dokazivali su "da nae kulturno stanje, da naa proizvodnja, naa sirotinja, ne dozvoljava da imamo eleznicu, i da ona u ovakvim okolnostima, kakve su kod nas, ne samo da nam ne bi bila od koristi, nego bi bila od savrene tete".9 eleznica "kao srpska stvar",
4 5
Stenografske beleke Narodne skuptine 1880. i 1881, s. 1558, 1449. Jovan Milovanovi, Stenografske beleke..., Beograd, 1883, s. 121. 6 edomilj Mijatovi, Milija Milovanovi, Dimitrije Dimitrijevi, Ranko Tajsi, Isto, s. 1449, 1485, 1489, 1518. 7 Stanko Petrovi, Isto, s. 1555-1556. 8 Pera Velimirovi, Isto, s. 1528. 9 Kosta Tauanovi, Isto, s. 1606.
260
261
Latinka Perovi
nema za Srbiju nikakvog znaaja, i Srbija, prema svojim uslovima, nikako nema osnova da je gradi".10 Sutina otpora gradnji eleznice ini strah od kapitala, uz to jo stranog koji e zemlju baciti u novo ekonomsko ropstvo. eleznica je tua volja i strani interes, koji e unititi sutinu srpstva, olienu u ekonomskoj jednakosti naroda i njegovoj samoupravi. Prihvatanjem eleznikog ugovora, Srbiju moe stii "ona ista sudba kakva je postigla Indijance otkriem Amerike... Kolumbo je otkriem Amerike uneo u Ameriku kulturu evropsku, ali sa njom i lance ropske plemenu i starosedeocima Amerike... ta bi sudba mogla snai i na narod od takozvane kulture koju nam se silom namee sa Zapada".11 Za oveka patrijarhalnog, zatvorenog drutva, makar se on svojim znanjem i statusom izdvajao iz mase, eleznica je bila ona strana novina koja je fundamentalno ugroavala ideale i istorijske ciljeve srpskog naroda. Ona ga je odvajala od njegovog pradedovskog amaneta, koji se nije sastojao u sticanju materijalnih dobara i trgovanju s njima, ve u tome da se "raskomadano srpstvo ujedini". Ona e u Srbiju uneti tue ideje i dovesti strane ljude.12 U eleznici je, pre svega, vieno sredstvo da se Srbija potini duhovno tuem, kapitalistikom Zapadu, i tako izda ne samo svoje nego i interese slovenstva. Jer, preko nje, (Srbije L.P.) "koja je proniknuta slovenskom idejom... treba provui teak lanac eleznice, treba provui taj svetski put, i to onda, kada joj nema ni sveze sa Solunom, kako bi srpski narod, a s njim i ostali narodi na istoku ostali roblje njenih kapitalista, kako bi na ovaj nain, imanje srpskog naroda prelo u njihove ruke. I to se sad postizava ne maem nego ekonomskim pohodima kapitalima".13 eleznica je, dakle, bila "ona ladna guja... koja e se provui kroz srce srpskog naroda i koju srpski narod mora zagrevati, te tako da sam hrani adaju, koja e ga najzad progutati".14 Gradnja eleznice tumaena je kao odvajanje Srbije od "tradicionalne politike", koja je nju "vezala za istone narode". Osim toga, eleznica ugroava misiju Srbije na Balkanu. "Meni se ini", govorio je obrazovani Svetomir Nikolajevi, "da emo mi poklanjanjem stranoj, tuinskoj politici i izaavi tako rei iz ovoga drutva balkanskih naroda, i njih ostaviti same
10 11

da se brinu o svojoj sudbini, a mi... da se bacimo na zapad, od kud nam dolazi nauka, kulture, eleznica, itd". On je izraavao ubeenje da e potpisivanje ugovora o gradnji eleznice "prouzrokovati alost ne samo u naoj zemlji, no i u svim zemljama na Balkanu i meu Bugarima i Grcima i u naoj Crnoj Gori".15 Ukazivanje samo na viestruke i dalekosene tete eleznice za srpski narod, a ni na jednu korist, podsticalo je opozicione poslanike da Skuptinu i narod "svakojakim sredstvima" s lakoom navedu "da se odbije ono to baca alku" na srpski narod i to ga moe ubiti.16 Ako se stanovite opozicionih poslanika iz naroda koji eleznicu nikad nisu videli ni na slici, moe objasniti strahom od tako radikalne novine, strahom koji je uvrivalo i dranje uenih ljudi u Skuptini, ime se moe objasniti dranje ovih drugih? Ono to je reeno za Svetomira Nikolajevia, koji je bio jedan od "najevropsikijih radikala", vredi, delom, i za druge. Na usta Svetomira Nikolajevia je "govorila... patrijarhalna Srbija, ona Srbija koja se sa trenjevim topovima borila protiv otomanske imperije u oba ustanka. Ta Srbija nije htela modernu dravu. I meu govornicima protiv Bontuovog ugovora bilo je seljaka i trgovaca, velikih gazda i intelektualaca koji su instinktivno oseali da sa uvoenjem eleznice nestaje onog mira, tihog rada i zadrunog ivota, to je sve naem narodu bilo drago i milo".17 Deo elite identifikovao se sa masom. Njegov vlastiti mentalitet bio je patrijarhalan. Ali, taj deo elite je na patrijarhalnosti gradio ideologiju i stvarao organizaciju s ciljem da osvoji vlast i izgradi dravu u duhu narodnih tradicija. Drugaija je bila logika onog dela elite koja je inila jezgro liberala, odnosno naprednjaka. Ona je svoju argumentaciju o nunosti modernizacije srpske drave, pa i o gradnji eleznice, temeljila na injenici da je Srbija, sticanjem nezavisnosti ula u red modernih drava. To joj namee nova pravila ponaanja, u koja spada i potovanje meunarodnih ugovora. Sa ispunjenjem obaveze o gradji eleznice, Srbija je "stajala pred dunou da ispuni svoju re, da ispuni svoju obavezu, da spase svoju ast i svoje novo dostojanstvo nezavisnosti".18 Jednom rei, da potvrdi svoju zrelost. Jer, "ma koliko Srbija bila mala i slaba, onoga asa kad pokae da se stara da ozbiljno izvruje svoje obaveze, koje je kao drava na sebe uzela, onoga
Svetomir Nikolajevi, Isto, s. 1689. Milija Milovanovi, Isto, s. 1547. 17 "Svetomir Nikolajevi". "Radikalski potsetnik", Delo, Beograd, br. 50, 29. septembar 1940. 18 Jovan Milovanovi, Stenografske beleke..., Beograd, 1883, s. 120.
16 15
Raa Miloevi, Isto, s. 1571. Marko Petrovi, Isto, s. 1712. 12 Prota Milan uri, Isto, s. 1482. 13 Isto, s. 1596. 14 Isto.
262
263
Latinka Perovi
asa bie jaa i uvaenija, onoga asa bie tea, na kantaru onih, ije simpatije ve ima za sebe, pa ak na kantaru i onih, koji na nju moda popreko gledaju". Oni, govorio je Milutin Garaanin, koji olako prelaze preko meunarodnih obaveza Srbije, bie kasnije prinueni da preko srca pristanu "na tee uslove".19 Izgradnja eleznike pruge imala je, po naprednjacima, dvostruki smisao: spoljnopolitiki i unutranji. Ona je bila cena za nezavisnost, ali i temelj za modernizaciju drave. Dolazak stranog kapitala bie vaan inilac unutranjeg razvoja jedne privredno i kulturno zaostale zemlje. U Srbiju e doi vie od polovine kapitala potrebnog za izgradnju eleznice. To e dovesti do velikih promena. "Ne moe da bude to, a da se ne oseti u opte u naoj zemlji. Ne moe da bude to, da seljak ne oseti, da ima vie pazara, da ima vie novca, i da mu se plati sve to mora da proda. Mi upravo otvaramo jedan kanal za oporavljanje naeg ekonomskog ivota. Otvaramo jedan otvor na koji e da doe nova krv u narod".20 To je jedini nain da se narod podigne, da razvitak ne zaobie Srbiju, i da se bude istinski patriota. Od unutranjih snaga u Srbiji zavisi kako e u njoj biti primenjena jedna od najveih svetskih tekovina, ali od sveta Srbija ne moe pobei. "Ne moemo... begati ispred sveta. Ima negde... tamo u drugom, nekom svetu, naroda jednih, koji bee ispred civilizacije, ali... nisu ni oni daleko utekli".21 Ne odbacivanjem tekovina civilizacije, ve njihovim prihvatanjem, Srbija e pokazati da je sposobna za samostalan ivot. Na primedbe da Srbija, otvarajui vrata stranom kapitalu, rizikuje da postane kolonija, da izgubi svoju samosalnost i tradicionalno prijateljstvo sa slovenskom i pravoslavnom Rusijom, naprednjaki pravci nisu olako odmahivali rukom. Srbija je mala i slaba. Za to ona mora vie da se napree u utakmici sa drugim narodima. "Inae", pitao je Stojan Novakovi, "hoemo li da kaemo: ne moemo mi da se borimo sa drugima, Srbi su neposobni za razvitak oni nee evropske ideje; oni nee metarske mere, oni nee telegrafe, oni nee pote, oni nee dinarski sistem novca, oni nee zajednicu i prosvetu".22 Opasnostima koje sobom nosi strani kapital, Srbija se moe suprotstaviti samo razvojem vlastite industrije, izgradnjom eleznikih i drugih puteva, podizanjem prosvete i kulture. Drugim reima, ako hoe da opstane, ona mora da se modernizuje, to je znailo da se
19 20

evropezira. "Mi ne moemo", govorio je Stojan Novakovi, "od Evrope. Mi moramo s njom biti u zajednici i drutvu. Ako se s njom boriti moramo, mi se moramo boriti onim sredstvima i silama, kojima nam i preti".23 Ili to, "ili se moramo nainiti... meu narodima udo kako, da se ostali svet od nas sklanja i bei" (podv. L.P.).24 Dramatina rasprava o eleznikom ugovoru bila je zavrena njegovim usvajanjem.25 Ali, time nije bio okonan i sukob izmeu modernizatorskih tenji i duboko ukorenjene patrijarhalnosti. itavu prvu deceniju nezavisnosti srpske drave karakterisali su potresi, od kojih je sigurno najsnanija bila Timoka buna 1883. godine, koja je dovela do suspenzije rada Radikalne stranke. Liberalni ustav iz 1888. godine bio je zajedniko delo sve tri tadanje politike stranke i kralja Milana. Ali, pre njegovog donoenja, Napredna stranka, koja je bila predstavnik srpskog graanstva u zaetku, bila je prisiljena da reducira unutranje reforme, vee se za dvor i osloni na silu. Nju je, poput snane stihije, razbila Radikalna stranka, oslonjena na masu ije je patrijarhalne porive i izraavala i uvrivala. Ekonomska, politika i kulturna modernizacije je sinhron proces. Svaka od njenih formi, kao to na primeru ustavnosti u svim balkanskim zemljama pokazuje Dimitrije orevi, ako je izlovana, brzo se prilagoava patrijarhalnim vrednostima i udaljava od sadraja evropskih uzora.26 Pitanje modernizacije Srbije ostalo je otvoreno i u prvoj deceniji XX veka. Tvrdilo se ak da je Srbija "u nesumnjivom idejnom nazatku", "da je u njoj vrlo malo principa koji se razumeju i sprovode u evropskom smislu rei", da je "opasana kineskim zidom od Evrope".27 Jedan od glavnih razloga za to nalaen je u radikalizmu i Radikalnoj stranci, koja je, pokazala odsustvo oseanja "za dravnu zajednicu", nejasna i mutna shvatanja "dravnih potreba".28 Zato, prema Jovanu Skerliu, "sudbina Srbije zavisi od iskorenjivanja tog patrijarhalnog konzervatizma i reakcionarne demagogije, od koje dolazi sve to je ravo ne samo u radikalizmu no i u celokupnom politikom ivotu naem. I sa te take gledita sa punim
Milutin Garaanin, Isto, s. 1712-1713. edomilj Mijatovi, Isto, s. 1823. 21 Milan . Milievi, Isto, s. 1635. 22 Stojan Novakovi, Isto, s. 1601.
Isto, s. 1602. Isto, s. 1601. 25 Od 159 poslanika, za ugovor je glasalo 97, protiv 57, a 5 poslanika se uzdralo. Isto, s. 1718. 26 Dimitrije orevi, Ogledi iz novije balkanske istorije, Beograd, 1989, s. 129. 27 "Dva radikalizma", Dnevni list, Beograd, 17. januar 1910. 28 "Nae politike komedije", Nedeljni pregled, Beograd, br. 11, 29. jun 1908.
24
23
264
265
Latinka Perovi
pravom se moe rei: demokratija u Srbiji ili e biti evropska ili je nee biti".29 U nastojanju da objasne sporost evropeizacije Srbije, domai analitiari stavljali su teite na odgovornost elite. Ocenjujui unutranji razvoj Srbije u poslednjim decenijama XIX veka kao pometnju i politiko tumaranje, oni su isticali da za takav tok stvari "narod nema ni trunke odgovornosti", ve da tu odgovornost "ima uzeti na se naa politika inteligencija; naroito: inteligencija iz prestonikog centra, koja je davala i koja daje impuls unutranjoj politici u svima njenim pravcima."30 Strani autori bavili su se vie samom inteligencijom u Srbiji. Oni najstroi meu njima, njen nepovoljan uinak u razvoju srpskog drutva smatrali su neizbenim. Tako je, u prvoj deceniji XX veka, engleski asopis The Near East ukazivao na malo znanje i onih Srba koji su se kolovali u Austriji, Ugarskoj, Rusiji Francuskoj. I na njihovo siromatvo, koje nije mogla da prikrije nikakva glazura. "Oni", pie pomenuti asopis, "nose crno odelo, bave se politikom, neki put i trgovinom... Ako se uzdre od krae i drugih sumnjivih sredstava, oni uspevaju da vode jedan vrlo skroman ivot". Njihove su ideje "povrne i nerazvijene", a pojam "o nezavisnosti i karakternosti" vrlo neodreen. Njihov je mentalitet podaniki. "Ministri se mogu menjati i dinastije zbacivati prevratima, oni su spremni da slue svakoga ko ima vlast u odreenom trenutku, ili da svakoga izdadu ako u tome vide kakvu korist ili ako im je to oportuno. Njihov omiljeni moto jeste: 'mora se iveti' i glavna briga u ivotu im je da ne izgube plate i penzije koje im izgledaju neophodne i za njih i za njihove porodice".31 Drugim reima, siromano drutvo daje malobrojnu elitu. Malobrojnost elite oteava kompetenciju. Nedostatak kompetencije ustoliuje poluznanje, dovoljno za opsene, ali ne i za stvarna reenja koja prekidaju lanac siromatva i otvaraju mogunost prelaska iz zatvorenog u otvoreno drutvo.
13. Zdravlje naroda
Lekovi su se obino nalazili tek onda kada su se bolesti naharale, a zakoni su donoeni onda kad se ve mnogo nagreilo. Za patoloko-kriminalne demagogije u korenju njihove delatnosti, nije zasad jo nita pronaeno osim za izvesne posledice te delatnosti Vladimir Dvornikovi
Redovni saziv Narodne skuptine za 1879. godinu bio je, u zakonodavnom pogledu, izuzetno plodan. Za tri meseca doneto je etrdeset zakona. Na dnevnom redu naao se i Zakon o ustanovljenju narodnosanitetskog fonda, kome je vlada liberala Jovana Ristia pridavala izuzetan znaaj. Predlog zakona je temeljno pripreman. Uprava saniteta prouila je stanje zdravstva za poslednju deceniju i zakljuila da su nune duboke reforme. Njene predloge razmatrala je struna komisija sastavljen od 9 lekara, 1 pravnika i 1 marvenog lekara. Na osnovu tih predloga, napravljen je Predlog zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda. Poseban obor Dravnog saveta prouio je ovaj predlog i uputio ga Narodnoj skuptini, koja ga je na dnevni red stavila 7. decembra 1879. godine. Predlog Zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda podelio je ve lanove finansijskog odbora, koji je bio nadlean da razmotri predlog. Skuptinska manjina dobila je veinu u finansijskom odboru. lanovi finansijskog odbora, opozicioni poslanici Dimitrije Kati, Arsa M. Drenovac, Mihailo N. Terzibai, Ilija Mati i Nikola Pai, prihvatili su predlog zakona u naelu, ali su smatrali da treba da se "odloi do boljih 267
Jovan Skerli, Svetozar Markovi... Isto, br. 11, 29. jun 1908. A. M. S. "Pismo iz naroda. Grehovi nae inteligencije", Male novine, Beograd, 1901, br. 114, 26. jul. 31 Vidi. "Englezi o Srbima", Nedeljni pregled, Beograd, 1908, br. 6, 25. maj.
30
29
266
Latinka Perovi
prilika".1 U prilog svog stanovita navodili su: oskudicu naroda koju je proizveo trogodinji rat, nerodnu godinu, slabu trgovinu, glad. "Pree je", rekla je u svom izvetaju veina finansijskog odbora, "da pomognemo narodu u nerodnim pogorelim krajevima da odre svoj ivot i svoje zdralvje, no da dopustimo, da se iznureni glau razboljevaju, u kom sluaju ni bolnice nita im pomoi ne mogu".2 Najznaajnije je bilo to to je veina finansijskog odbora predlagala da se novac godinama prikupljan za sanitet, iako ustav takvu mogunost nije doputao, podeli za potrebe "koje se ne mogu odloiti".3 To je znailo da se podeli narodu u krajevima postradalim u ratu, iako je drava ve bila donela zakone po kojima su ovi krajevi dobijali materijalnu pomo i imali druge olakice. Takav zahtev ne treba tumaiti samo injenicom da su neki lanovi finansijskog odbora bili poslanici upravo tih krajeva. Za to to su oni pomo postradalima u ratu drali neprestano na dnevnom redu Skuptine, ignoriui ono to je drava ve uinila, i ne ukazujui na nove izvore sredstava, postojao je i jedan dugoroniji razlog. On je i iznet u Narodnoj skuptini. Pomo Istonoj Srbiji trebalo je da poslui kao primer za ugled, odnosno da narod u drugim krajevima Srbije motivie za budue ratove. Manjina finansijskog odbora, koju su inili Svetozar Karapei, Dimitrije Dimitrijevi i Nikola Radovanovi, smatrala je da se radi o zakonu od izuzetnog znaaja, i kao razloge za njegovo donoenje navodila: vei mortalitet od nataliteta, omoguavanje preventive a ne samo leenje, smanjivanje ogromnih teta od stonih zaraza, inicijative ranijih skuptinskih saziva da se takav zakon donese. Predlog Zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda, koji je bio deo Zakona o uvanju zdravlja u narodu i na domaoj stoci, obrazloio je, kao vladin poverenik, dr Vladan orevi. Za tu ulogu, u tadanjoj Srbijiji, nije bilo kompetentnijeg oveka. Kao dravni stipendista, dr Vladan orevi je zavrio medicinu u Beu. Rano je poeo da objavljuje u bekim medicinskim asopsima i u Glasniku Srpskog uenog drutva. Postao je i lan dva beka uena drutva. Kao lekar, uestvovao je u Francusko-pruskom ratu. Po povratku u Srbiju, postao je vojni lekar. U srpsko-turskim ratovima, 1876. i 1877-1878.
Stenografske beleke Narodne skuptine, koja je odrana u Niu 1879. i 1880. godine, I deo, Beograd 1880, godine, s. 562. 2 Isto. 3 Isto
1

godine, bio je naelnik saniteta sjedinjene moravsko-timoke vojske, odnosnso vrhovne komande. Posle ratova, postao je naelnik civilnog saniteta. Napisao je opirniju raspravu Narodna medicina u Srba, kao i Istoriju srpskog vojnog saniteta u tri knjige. Bio je osniva Srpskog lekarskog drutva i Crvenog krsta. Obrazloenje predloga Zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda, koje je dao dr Vladan orevi, predstavlja studiju o oveku tadanje Srbije od roenja do smrti. Raena od lekara koji je dobro poznavao i svetsku medicinu i narodni ivot, ova studija nije, ipak, samo potpun uvid u stanje zdravlja naroda: ona je i sveobuhvatna slika ivota naroda. Poroaj u apsolutno nehigijenskim uslovima: nepostojanje bilo kakve nege porodilje, a i novoroeneta; kole bez svetla i vazduha; oskudna ishrana; pogreno odevanje; stanovanje u kuama graenim od blata i slame; bolovanje bez leenja; sahranjivanje uz obiaje koji doprinose irenju zaraznih bolesti; groblja usred naselja sve su to bili teki simptomi za nalaz dr Vladana orevia da Srbija, bez obzira na izvesni napredak, na izmaku XIX veka, "jo stoji na poetku civilizacije, to je, tako rei, jo patrijarhalna zemljoradnika i stoarska drava."4 Zbog opisanih uslova raanja, ivljenja i umiranja Srbija je bioloki slabila; epidemije, inae izleivih bolesti i kratak ljudski vek nanosili su velike gubitke, koje niko nije ni raunao, ionako siromanoj primitivnoj, privredi: opte zdravstvene prilike uticale su i na vojnu spremnost dr Vladan orevi je pokazao "da su izmeu sviju jevropeskih stajaih vojski razboljevanja najmnogobrojnija u srpskoj vojsci".5 Regrutne komisije konstatovale su nerazvijenost mladia, ali su ih morale uzimati za vojsku. Takva drava nala se 1878. godine pred istorijskim izazovom: trebalo je nadoknaditi proputeno i pripremiti se za ono to dolazi. Voljom velikih sila, ali i unutranjom neizbenou svog razvoja, "jer ona drava, koja bi u dananje doba htela" kako je tano mislio dr Vladan orevi "da se ogranii na rabadiska kola sa okastim tokovima, podpisala bi sebi smrtnu presudu", 6 Srbija je, i u civilizacijskom smislu, stupala u novu epohu. Izgradnja eleznice obeleila je poetak te epohe.
4 5
Isto, s. 565. Isto, s. 573 6 Isto
268
269
Latinka Perovi
U svim narodima, izgradnja eleznice izazvala je potres i bila praena otporima. "Ko god je", rekao je dr Vladan orevi u Skuptini, "pratio ovaj ogromni i udotvorni prevrat u socijalnom ivotu evropskih i amerikih drava, koji u njima izazvae eleznice, taj e se saglasiti s time, da e Srbija sa eleznicama dosta naglo skoiti na srazmerno visok stepen civilizacije". Ali, upozoravao je dr Vladan orevi, civilizacija je medalja sa dve strane. Ona donosi nauku, prosvetu i bogatstvo. Istovremeno, nju prate konkurencija, siromatvo, bolesti, drutveno i materijalno propadanje. Drava koja zakorauje u civilizaciju mora da se pripremi. "Civilizacija je ma otar sa dve strane", govorio je dr Vladan orevi, i "s toga onaj koji hoe njime da se slui, treba da ume dobro njime rukovati", treba da se dobro spremi za tu borbu, u kojoj se moe mnogo dobiti, ali i mnogo izbubiti. S toga je vrlo sreno to ima mogunosti da se jo pre toga preloma u naem drutvenom ivotu, u naoj dravi spremi jedna ogromna mrea ustanova, sa kojima emo biti u stanju ne samo da uguimo boletine, od kojih na narod u sadanjem svom ivotu strada, ne samo da od sada utedimo one nebrojane milione koje narod gubi od stonih zaraza, nego sa kojima emo se osigurati i za ono doba, kome idemo na susret i kome moramo ii na susret, svodei unapred njegove zle osobine na najmanju meru".7 Obrazloenje dr Vladana orevia nailo je na argumentovanu potporu jednog drugog oveka od struke, poslanika dr Jovana Valente. Zakon o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda spadao je, po njemu, u fundamentalne zakone, u zakone od vitalnog znaaja za narod. "Zato", apelovao je dr Valenta na narodne poslanike, "u ime nauke o uvanju zdravlja, koju ceo moj ivot prouavam, vas molim, pokaite da pojmite glas nauke, dajte vae saglasje, odobrite slivanje fonda u jedan, stvorite podlogu, te da u tome diiti se moemo: na narod pojmio je glas nauke, rukovodio se savetom i glavom pravih dravnika, osigurao je nastavu svoje zdravlje".8 Zakon o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda, koji je uslovljavao i donoenje drugih zakona, postavljao je osnove za nastanak i razvoj onih ustanova o kojima je govorio dr Vladan orevi. ta je ovaj zakon donosio, najbolje se vidi iz njegovih glavnih odredbi, kao i iz odredbi zakona ije je donoenje bilo njime uslovljeno: objedinjavanje sredstava
7 8

neophodno za vee poduhvate; formiranje posebnog odeljenja pri ministarstvu unutranjih dela, u ijoj bi nadlenosti bila briga o zdravlju u celoj zemlji; jedan lekar na svaki srez; optinski lekar na 10 hiljada stanovnika; optinska babica na 5 hiljada stanovnika; odreivanje statusa privatnih lekara kako bi se suzbile neznalice i nadri-lekari; stvaranje ustanova za spreavanje prenoenja zaraznih bolesti iz susednih zemalja; mere protiv velikih boginja; mere protiv stone kuge; propisi o sahranjivanju i ureenju groblja. Predlogom pomenutih zakona predvieno je osnivanje bolnica za duevne bolesnike, zatim doma za slepe, gluvoneme, nahoad i siroad. Uz to, otvaranje kole za babice i kole za lekarske pomonike. Regulisan je poloaj apoteka i apotekara i reim dranja i prodavanja lekova i otrova. Utvren je program za ureenje mineralnih voda. Predlozi zakona imali su naglaenu socijalnu dimenziju; u svakoj odredbi vodilo se rauna o olakicama za sirotinju.9 to se tie finansijskih izvora za sprovoenje ovako temeljne reforme zdravstva, velike sume su ve bile prikupljene iz prireza za tu svrhu, i vlada je od narodnog predstavnitva trala samo da se prihod od te sume troi za isti cilj. Uz to, predvien je prirez od jednog dinara godinje po glavi stanovnika za izdravanje sreskih lekara. Vreme predvieno za sprovoenje ove reforme iznosilo je osam godina. Predlog Zakona za ustanovljenje narodno-sanitetskog fonda izazvao je burnu raspravu u Narodnoj skuptini. Za re se javio 61 poslanik i debatovalo se etiri dana. U vie mahova, neki od poslanika smatrali su da je Skuptina dovoljno obavetena i da moe da pristupi glasanju. Meutim, predsednik ministarstva, ministar inostranih dela Jovan Risti intervenisao je da se rasprava ne prekida. "Kad god je bilo vanih stvari ili vanih predmeta na pretresu", rekao je Risti, "mi smo usvojili saglasno tu praktiku da se ostavi poslanicima da govore. Od ovog predloga, koji je na pretresu, skoro nije bilo vanijeg, i kad je stvar ovako vana, a poslanika ima jo prijavljenih za govor, to ja nalazim da treba ostaviti poslanicima da govore".10
9
Isto Isto, s. 583
Predlog zakona o ureenju sanitetske struke i o uvanju narodnoga zdravlja, Stenografske beleke o sednicama Narodne skuptine, koja je drana u Beogradu 1880. i 1881. godine, Beograd 1881, s. 1007-1057. 10 SB za 1879. i 1880. godinu, I deo, s. 632.
270
271
Latinka Perovi
Iz mnogo unutranjih i spoljnih razloga, vlada, kako je to na kraju rasprave u Narodnoj skuptini, rekao ministar unutranjih dela, nije mogla da pristane na odlaganje Zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda. Ali, Jovan Risti je isterivao opoziciju na istinu. Ona je uvek govorila u ime naroda; sada je na dnevnom redu bio predlog zakona koji se tog neprosveenog i siromanog naroda viestruko ticao. To su dobro oseali i poslanici. "Predlogom ovim o uvanju narodnog zdravlja i stoke", rekao je jedan od njih, "ide se na to, da sve, to bi se moglo pojaviti to je protiv zdravlja, da se blagovremeno predupredi, a to doe da se odmah lei. Ovo je izazvalo vreme i preke potrebe, jer dosadanjim ustrojstvom koristili su se samo neki srezovi, neki varoani; a sadanjim ovim predlogom ide se na to, da se svi koriste, tj. ceo narod. Uslijed ovoga vrlo je alosno kad se mi o ovako vanom predlogu dvojimo i ne emo da se saglasimo, i to uzrokom manjine skuptinske, koja je u ovom predmetu, kako mi se ini, postala veina, i koja je uvek potrzala za narod, a sad, kad se neto ini na veliku korist naroda, oni odstupaju od svoga gledita i navode neke nemogunosti. Predlog ide na to, da se narodu pomogne jo danas; a protivnici vele da treba pomoi sutra. Meutim, na prvi pogled izgleda da nema velike razlike; ali kad se zamislimo, da se oveiji ivot gubi u trenutku minutu, onda je grdna razlika od danas do sutra. U mesto da se svi radujemo ovako vanom i plemenitom predlogu, mi mu odreujemo drugo roite"...11 Svesna ovoga, opozicija, neskriveno partijski disciplinovana, i osporavala je predlog zakona tobo opet sa stanovita interesa naroda. Sa malim izuzecima, u koje je spadao i Adam Bogosavljevi, koji je smatrao "da je danas najpree, da se narod lei od gladi, koja je proizila neto iz ratnih neprilika, a neto i od gladnih godina", i bio miljenja "da se ovaj predlog ne samo odloi, nego i da se sa svim odbaci"12 opozicija, uglavnom, nije govorila protiv predloga Zakona o ustanovljenju narodnosanitetskog fonda u naelu. Ali je svim silama, nastojala da se zakon odloi. Ustvari, da se odbaci. Argumentacija opozicije pokazuje da se radilo o razlozima koji su prevazilazili znaaj jednog zakona kakav je bio zakon o uvanju narodnog zdravlja. Na ovom zakonu, koji je imao ogromne bioloke, ekonomske, socijalne, prosvetne reju, civilizacijske posledice po narod, manifestovali su se oni dramatini sukobi oko orijentacije Srbije posle sticanja nezavisnosti.

U veoma burnoj raspravi u Narodnoj skuptini teko se prihvatalo obrazloenje zakona koje je dao dr Vladan orevi. Slika koju je ono prualo primana je kao sramoenje srpskog naroda, koji je, kako je jedan od poslanika rekao, "ba u Evropi jedan ne samo najstariji narod, nego i najzatvoreniji", i "mi smo nekako po naim narodnim obiajima mogli dopustiti da se naa narodna krv podmlauje i snai meanjem sa krvlju drugih mladih naroda", ve samo "iz svoje sredine svoje sopstvene otuili i gurali u tue narodnosti, dok su ih drugi primali, njima se snaili i mnoili"...13 Egzaktni podaci o stanju zdravlja naroda osporavani su iz lokalnog vidokruga. Nedostajalo je znanje statistike i potreba za uporeivanjem sa drugim narodima. Nije bilo oseanja za dravnu celinu, niti shvatanja da se zakon donosi za nju; da je on inilac pravnog izjednaavanja njenih graana. U zakonu se video strani uticaj, to je bilo dovoljno za otpor. "Mi vrlo esto reavamo predloge zakonske", rekao je opozicioni poslanik, budui predsednik Narodne skuptine Dimitrije Kati, "koji su kopije tuih zakona i ustanova; ustanova i onih zemalja, koje su ogrezle u grehu, iz koga ne mogu bez velikih promena da se izvuku. Ja nikad nisam eleo da narod srpski poe putem tih starih grenica... Skuptina je upuivana na takve plemenite besede nekih plemenitih evropskih dravnika... Verujte, ja se nikad ne bih pozvao na te rei tih besednika, nego bih gledao na ono to zdrava svest naroda pokazuje, i to je njoj nuno".14 injenica da zakon, koji je vien kao rezultat stranog uticaja treba jo da, zbog nedostatka domaih lekara, sprovode strani lekari bila je dodatni razlog za otpor, nepoverenje i ak za strah. "Od kuda nama nude te lekare?" zapitao je opozicioni poslanik Marko Petrovi. "Nude nam strance" odgovorio je i nastavio: "teko kui i onim mrtvim zidinama, u kojima tuinac... sedi, a kamo li ivotu i zdravlju narodnom, koga uva onaj, koji mu je politikim poloajem krvni neprijatelj... Dokle e te, gospodo, da nas plaite sa ovim strancima? Ja mislim", zakljuio je Marko Petrovi, "da je vreme ve da prestanete sa tim planjama".15 Ovim razlozima protiv stranih lekara, odnosno protiv Zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda, jedan drugi opozicioni poslanik,
13
11
Isto, s. 641. 12 Isto, s. 640.
Isto, s. 591. Isto, s. 643-644. 15 Isto, s. 634-635

14
272
273
Latinka Perovi
uveni prota Milan uri, dodao je da e ti stranci jo i domai kapital odneti: "jer kad nemamo svojih sinova da nam budu lekari, onda znai, da bi mi otvorili vrata strancima, i na novac, koji smo pribrali za desetinu godina, njima izdali, a to je ubitano".16 Upozorenje na negativne posledice civilizacije, koje je u obrazloenju zakona izneto kao poziv da se Srbija pripremi kako bi mogla odoleti, opozicija je koristila kao razlog za zatvaranje pred zapadnoevropskom civilizacijom uopte. Kao neposredan razlog za odlaganje zakona, opozicija je navodila trenutno stanje: oskudica posle ratova, dravni dug, nerodna godina, glad. Naroito je dramatizovano ovo poslednje, da bi se reklo da je izmeu gladovanja i leenja izbor jasan. Razume se, govorili su opozicioni poslanici, da je "svakom oveku prea koulja nego haljina", odnosno da e gladan ovek daleko pre "da zakuka da mu se donese 1 oka brana kukuruza nego praak".17 Prirez od jednog dinara, pola dinara na svako polugoe, opozicija je koristila kao najjai argument za odlaganje zakona. Novo optereenje, govorili su opozicioni poslanici, narod ne moe podneti. To ak nisu mogli ignorisati ni poslanici koji su bili za donoenje zakona pa, videemo, ni sama vlada. Mnotvo govornika za odlaganje jednog zakona koji je znaio temeljnu reformu naina ivota, zakona za koji se uzor morao traiti izvan tadanje zaostale Srbije i ije je sprovoenje zahtevalo finansijska sredstva, bilo je razumljivo. Ali, za vladu je bilo jasno da takvu govorniku lavinu pokree i jedna jaka strast i da tako razliite ljude meu poslanicima disciplinuje neka sila koja je izvan svakog od njih pojedinano. Jer, na istoj liniji nali su se nepismeni ljudi, narodni tribuni i pripadnici malobrojne inteligencije. "Glavni besednik ove grupe poslanika", rekao je dr Vladan orevi, "koji su u naelu za, ali u izvrenju protiv predloga, a koji trae, da se predlog u samoj stvari odbaci, to je g. Pai".18 Voa opozicije nije pripadao onim poslanicima kojima je trebalo tumaiti ta znai amputacija.19 Nije bio ni narodni tribun poput Ranka Tajsia i prote Milana
Isto, s. 630. Isto, s. 597. 18 Isto, s. 627. 19 Kada je dr Laza Doki proitao odredbu po kojoj se plaa: "Za amputaciju ruku ili nogu, za ekstrakciju katarakt 80 dinara", iz poslanikih klupa se ulo pitanje: "ta je to". Vladin poverenik dr Vladan orevi je rekao:
17 16

uria. kolovan u vajcarskoj, uz to lan finansijskog odbora, dobro upuen u materijalne mogunosti zemlje, Pai je, nema sumnje, veoma dobro shvatio ta znai donoenje sanitetskog zakona u narodu, u kome je, da ostavimo sve drugo po strani, 1879. godine, na 1000 stanovnika umiralo 32, a raalo se 12 stanovnika. Ali, on je i na tom zakonu ruio vladu liberala zbog njene proevropske orijentacije, koju je on, kako znamo iz njegovih tadanjih spisa, smatrao izdajnikom u odnosu na slovensku civilizaciju, odnosno na srpsko patrijarhalno drutvo.20 Tako je Pai i u raspravi o pomenutom zakonu bio zagovornik filozofije koja je egzistencijalni minimum prihvatila kao ideal. Prvo se moraju zadovoljiti najnunije potrebe. "Seljaku koji nema opanaka", rekao je Pai, "treba kupiti opanke, a ne svilenu maramu da zavija vrat; pree su mu opanke nego eir".21 A to se stoke tie, ona jeste stradala, ali u ratu se nisu mogle preduzimati mere protiv zaraze. "Mi smo rtvovali stoku", rekao je Pai, "da postignemo viu celj."22 Uzgred, tete od stone kuge 1878. i 1879. godine iznosile su 7,440.000 dinara. Zbog te zaraze Austrougarska je zabranila uvoz stoke iz Srbije sve dok se ne donesu zakoni o suzbijanju zaraze. Na to je Srbiju obavezivala i meunarodna veterinarska konvencija. Debata o Predlogu zakona o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda otkrila je dva shvatanja drave koja su se meusobno iskljuivala. Jedno shvatanje najjasnije je izrazio Dimitrije Kati. Po njemu, nije se trebalo obazirati na odredbu Ustava, po kojoj se sredstva predviena za sanitet nisu mogla troiti u druge svrhe. Fond bolniki je narodni fond, i kad narod zapadne u tekoe, on, po Katiu, ima pravo ak i na to "da mu se da ceo jednogodinji prihod od tog fonda, pa neka ga i ne vrati, neka ga pojede i nek mu je alal".23
"Da vam objasnim ta to znai. Amputacija se zove kad se jedan deo od oveijeg tela odsee. To je jedna velika operacija za koju lekar treba da ima naroitih sprava, koje kotaju po 20 i vie dukata. Ekstrakcija katarakte to je izvlaenje perdeta iz oka. To je jedna tako fina operacija da ako lekar pri toj operaciji pogrei samo za jednu polovinu linije, onda je cela operacija propala" Skuptina je odbacila predlog odborske veine, na koji je pristala i vlada, i izglasala predlog odborske manjine da se za ove operacije plaa 40 dinara. SB za 1880. i 1881. s. 1957, 1958. Vid. u ovoj knjizi: "Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka". 20 Pismo Nikole Paia A. I. Zinovjevu. Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... 21 SB za 1879. i 1880. I deo s. 623 22 Isto. 23 Isto, s. 645.
274
275
Latinka Perovi
Dr Vladan orevi, koji je, u ime vlade, polazio od drave zasnovane na vladavini zakona, rekao je da se njegova shvatanja blagostanja naroda i ustava bitno razlikuju od Katievih shvatanja, i da se oni nikada nee razumeti. Da bi Zakon o ustanovljenju narodno-sanitetskog fonda bio prihvaen, ministar unutranjih dela odustao je od prireza pola dinara za svako polugoe i prihvatio je da se zakon pone primenjivati tek od 1. januara 1881. godine. Glasalo se po prozivu. Za predlog zakona u naelu glasalo je 109 poslanika, protiv 32, 9 se uzdralo, a 19 je odsustvovalo. Glasanje, kao i rasprava o zakonu u pojedinostima, pokazali su da opozicija faktiki nije bila za zakon ni u naelu, i da je, na svaki nain, nastojala da se zakon ne donese. Odustajanje od prireza, koji je prilikom naelne debate bio glavni argument opoziciji za odlaganje zakona, sada je korieno kao argument protiv zakona uopte. Bez prireza, tvrdili su poslanici opozicije, zakon se ne moe sprovesti, pa e to uticati na poveanje budeta. Zakon je usvojen tek uz dopunu da sredstva za sanitet nee biti vea od onih koja predvia budet za 1879. godinu. Zakoni povezani sa Zakonom o narodno-sanitetskom fondu: Zakon o ureenju sanitetske struke i o uvanju narodnog zdravlja; Zakon o zatiti od stonih zaraza uopte, i o merama za uguivanje tih zaraza; Zakon o zatiti od govee kuge i o uguenju te zaraze doli su na dnevni red zasedanja Narodne Skuptine tek marta 1881. godine. U obrazloenju ovih zakona koje je opet podneo dr Vladan orevi, profesionalizam i patriotizam bili su nedeljivi. Od decembra 1879. do marta 1881. godine, uprava saniteta, sa svim raspoloivim lekarima, angaovala se na prouavanju higijenskih uslova u kojima je narod iveo, bolesti od kojih je najee bolovao i umirao, a naroito bolovanja i umiranja koja su se dala spreiti. Dr Vladan orevi je detaljno opisao uzroke ovih poslednjih. Ukazao je i na "grozan fatalizam" u narodu, koji se izraava u odbijanju leenja, odnosno lekara, naroito ako je stranac.24 Onima koji su se pozivali na tednju kao osnov narodnog blagostanja, odnosno jednakosti u siromatvu, pokazao je da briga za zdravlje ima i svoju ekonomsku i finansijsku stranu. Prema raunici koju je izveo, Srbija je, zbog bolovanja, samo u jednoj godini gubila 72/2 miliona radnih dana. injenice su govorile da je vreme od decembra 1879. godine nepovratno izgubljeno. Osvrui se na raspravu koja je u Skuptini tada
24

voena, dr Vladan orevi je pokazao razumevanje za otpor opozicije uvoenju prireza od pola dinara na svako polugoe. Ali ne i za partijsku strast koja je onemoguila da se za desetak godina izvri "jedna od najveih, najradikalnijih i najspasonosnijih reformi, to su dosad izvedene u naoj otadbini".25 Osvrui se na raspravu u Narodnoj skuptini 1879. godine i na odlaganje donoenja zakona o narodnom zdravlju, dr Vladan orevi je rekao: "Kad se pomisli koliko je visoko obrazovanih rodoljuba bilo u redovima tadanje skuptinske opozicije, bilo bi teko razumeti njeno ponaanje spram ovakvih predloga, da nije bilo onog prireza od jednog dinara za srpske lekare i da nije bilo politiko partijskih razloga. Da sam ja imao ast da sedim na klupama opozicije za vreme tog pitanja, moda bih, i ja glasao protiv prireza glave na glavu, jer je to odista vrlo nepravedna podela dravnih tereta, ali meni se ini da ja ne bih vodio rauna od politike boje, kojoj pripada vlada to je onu reformu predloila, nego bih ba tu priliku prihvatio da pokaem kako ne teram opoziciju rad opozicije, i kako primam predlog i politikih protivnika, ako je doista koristan za narod. Jer u tome nema sumnje, ova je reforma tako nuna, da e je sve vlade NJ.(egovog) V.(isoanstva), pa pripadale one ma kojoj politikoj partiji, dotle predlagati narodnom pretstavnitvu, dokle god se ne uzakoni".26 Odlaganje, odnosno faktiko odbacivanje, Zakona o narodnom zdravlju, ije su donoenje nalagali bioloki, socijalno-ekonomski i vojni razlozi zakona koji je bio vitalan sa stanovita nacionalnog interesa; isto postupanje sa zakonom o zatiti od stonih zaraza i zakonom o zatiti od govee kuge, kojima se titio stoni fond, jedan od glavnih izvora prihoda seljaka, te glavnine naroda, o ijem se hlebu toliko govorilo, nisu bili ni prvi ni poslednji zakoni koji su odbijani u ime zatite stvarnih interesa naroda, ve su njegova zaostalost i siromatvo korieni kao sredstvo politike borbe. Nije bilo teko pretpostaviti kako bi ak i neprosveen narod primio zakon koji titi njegov podmladak od preranog umiranja, ili zakon koji pomae da ouva stoku, sa kojom obrauje zemlju i prehranjuje porodicu, sa kojom trguje da bi doao do drugih dobara neophodnih za ivot i rad. "to se tie miljenja narodnjeg o ovome (zakon o narodnom zdravlju L.P.), rekao je jedan narodni poslanik... predstavnitvo narodnje, koje je
25
Isto, s. 1009.
26
Isto, s. 1009. Isto, s. 1808-1809.
276
277
Latinka Perovi
ovde, zna ta narod misli... to se tie mase naroda ona je za ovaj predlog".27 Ali, re i nije o stanovitu neprosvee mase, pa i o nepismenim poslanicima iz naroda. Radilo se o jednoj struji kolovanih ljudi koji su poznavali narod, jer su iz njega direktno poticali. I, istovremeno, ljudi, koji su mogli da uporeuju, jer su videli razvijene evropske drave. Oni, ne samo da nisu tumaili narodu potrebu slinih zakona, pa i neizbenost materijalne rtve da se oni sprovedu, ve su ili niz struju. Svesno ili spontano, to je pitanje koje trai jako preciznu analizu. U svakom sluaju, poistoveujui sebe sa narodom, oni su u ruenju liberala i naprednjaka, iju su spoljnu i unutranju politiku smatrali izdajom interesa naroda, u Narodnoj skuptini glasali protiv tih zakona, a u svojoj tampi vodili pravi propagandni rat protiv njih.28 U naelnoj raspravi u Narodnoj skuptini, 1881. godine, Zakon o narodnom zdravlju i drugi ve pominjani zakoni proli su bez veih tekoa. U raspravi u pojedinostima, ispoljene su stare rezerve i strahovi od: kopiranja tuih zakona, poveanja inovnitva, stranih lekara, finansijskih optereenja seljaka pa makar se radilo i o kaznama zbog neubijanja zaraenih grla. Zanimljivo je da je velika panja posveena odredbama zakona o ureenju grobalja: kult smrti kao da je bio jai od kulta ivota. U ovoj raspravi voa opozicije Nikola Pai nije bio aktivan. Oglasio se kad su opozicioni poslanici traili da se iz sastava sanitetskog odeljenja izostavi inspektor sanitetskih graevina. Opozicioni poslanici su smatrali da je to samo novo poveanje inovnika i da poslove sanitetskog inspektora moe da vri jedan inenjer ministarstva graevina. Pai je tada rekao da je "nauka... inenjerska tako razgranata" i da je za poslove sanitetskog odeljenja potreban "specijalan ininjer".29 Dr Vladan orevi je zahvalio Paiu i odao mu priznanje kao oveku struke. I sam ovek struke, on je u interesu opteg dobra, izraenog konkretno u zakonima o zdravlju naroda, ali i svestan proverenog uticaja

Nikole Paia na itavu opoziciju, naglaeno prihvatio njegovu podrku i biranim reima istakao njen znaaj. U Besedi kojom je zakljuio redovno zasedanje Narodne skuptine za 1880. i 1881. godinu, knez Milan je, najzad, mogao da kae: "sanitetskim zakonima dovedena je Srbija u red najnaprednijih evropskih drava u tom pogledu".30 Ali pobeda na normativnom planu, ma koliko znaajna, nije jo znaila i pobedu u praksi. Toga je bio svestan dr Vladan orevi kada je u raspravi o pomenutim zakonima rekao: "ako nismo u ovoj zemlji ba onoliko napredovali koliko smo mogli, nije bilo s toga, to nismo imali dovoljan broj dobrih zakona, i ako je imao dovoljan broj izvrilaca, onda nije bilo dovoljno strune kontrole i nadzora".31 U praksi, norma je relativizovana i drama, sutinski oko koncepcije drave, formalno oko zakona, konkretno oko zakona o uvanju narodnog zdravlja, nastavljena je. To, izmeu ostalog, pokazuju i borbe oko otvaranja medicinskog fakulteta u Beogradu. * * *
Na kraju XIX veka Srbija je, uz Crnu Goru i Tursku, bila jedina balkanska drava bez univerziteta, a od svih susednih drava imala je najmanje lekara po stanovniku.32 Uporeenje sa zapadnoevropskim dravama prualo je jo sumorniju sliku.33 Jo uvek je postojao strah od stranih lekara. I, istovremeno, strah da kolovanje domaih lekara na vlastitom medicinskom fakultetu moe dovesti do lekarskog proletarijata. Ali, to je ve posebna tema. Ili, moda tanije, novo poglavlje iste teme: odnosa modernog i patrijarhalnog drutva, ljudski razumljivog straha od prvog i svesne politike upotrebe drugog.
SB za 1879. i 1880. ... I deo, s. 618 Drastini primer je stav lista Samouprava prema Projektu zakona o merama protivu filokserine zaraze. Pod parolom "to gore to bolje" voena je agitacija protiv prskanja vinograda plavim kamenom i tvrdilo se da donoenjem zakona o tome vlada eli da uniti vinograde a ne da ih spase. Stenografske beleke Narodne skuptine 1882-1883, Beograd 1883, s. 695 i dalje. 29 Isto, s. 1835.
28
27
SB za 1880. i 1881, s. 358. Nova paginacija od 4. maja 1881. SB za 1880. i 1881. ... s. 1839. 32 Ugaska je imala jednog lekara na 3580 stanovnika, Hrvatska i Slavonija na 5263, Rumunija na 5575, Bugarska na 7328, Srbija na 12755. Vid. Dr Milan JovanoviBatut, Medicinski fakultet srpskog univerziteta, Beograd 1899, s. 21. 33 Italija i Austrija imale su jednog lekara na 2500 stanovnika. Francuska i Nemaka na 1500, Engleska i Japan na 1200, Severna Amerika na 600. Isto, s. 22.
31
30
278
279
Latinka Perovi

pretvorena u potpunu ensku gimnaziju, zadravi svoje ime, za koje je u Srbiji, tokom pola veka, bio vezan pojam o kolovanoj devojci.
14. Poloaj ene Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913)
Svuda je stizala, svuda radila, a mada je esto imala gorkog razoarenja, i mada je esto nailazila na nezasluenu nezahvalnost ba kod onih koje je mnogo zaduila, ipak sve to na nju kao prosveenu, kulturnu enu nije imalo ubitanog uticaja. Jasno joj je bilo da oni koji rade moraju ii trnovitom stazom, moraju mnogo to ta oprostiti, to je ona uvek i inila s puno plemenitosti i samopregorevanja. asopis Domaica o Katarini Milovuk, upraviteljici Vie enske kole od 1863. do 1893.
O Vioj enskoj koli sauvani su izvori na osnovu kojih se moe ne samo napisati njena celovita istorija, nego se moe sagledati i njeno okruenje i razumeti vreme u kome ona egzistira. Osim dokumenata Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneevine, odnosno Kraljevine Srbije; zakona, njihovih izmena i dopuna, objavljenih u zbornicima zakona; Stenografskih beleaka Narodne skuptine, u kojoj su pretresani i donoeni zakoni; "Prosvetnog glasnika", slubenog lista Ministarstva prosvete, koji je izlazio od 1880. godine; onovremene tampe postoje i godinji izvetaji Vie enske kole.1 Oni predstavljaju prvorazredan, retko bogat, u tom smislu i izuzetno znaajan, izvor za sveobuhvatno prouavanje odnosa modernosti i patrijarhalnosti.2 Ovim izvorima pripada i spomenica povodom pedesetogodinjice Vie enske kole.3 Raena na osnovu pedantno voene i dobro uvane arhive kole,4 na ta je kolu obavezivala i jedna posebna naredba ministra prosvete i crkvenih poslova,5 spomenica predstavlja svojevrsnu istoriju kole. Zajedno sa pomenutim izvorima, ona omoguuje da se oceni opti uinak kole i sagleda uloga raznih inilaca koji su uticali na njen razvitak (dvor, crkva, ministri prosvete, narodni poslanici, nauni i kulturni radnici,
Izvetaje za 1896/1898. sredila je upraviteljka kole, M. S. Vulevika; za 1898/1900. upravitelj J. Doki, koji je istovremeno, napisao i istorijat kole do tog vremena; za 1900-1902. upravitelj S. Pai. Ostale izvetaje sredila je Kosara K. Cvetkovi, nastavnica crtanja i pisanja i poslovoa nastavnikog saveta kole. 2 Izvetaji daju sliku organizacije kole i pruaju uvid u sadraj njenog rada: nastavniko osoblje, uredbe i saoptenja ministra prosvete, letopis, nauna sredstva, udbenici, ekskurzije, kolska drutva, fondovi kole sa dobrotvorima i iznosima njihovih priloga, lekarski izvetaj o zdravlju uenica, statistika (broj uenica, uzrast, zanimanje roditelja, mesto roenja, narodnost i veroispovest, uspeh, vladanje), rad kolske crkve. Sa stanovita vaspitnih ciljeva kole, posebno je znaajno to su u izvetajima objavljivane svetosavske besede i pismeni sastavi uenica iz srpskog jezika. Za ocenu kvaliteta nastave, pak, posebno su vani pismeni sastavi uenica iz stranih jezika (nemaki, francuski, ruski). 3 Via enska kola u Beogradu, pedeseto-godinjica 1863-1913. Podatke sredila K.(osara) K.Cv.(etkovieva), Beograd, tamparija "Dositej Obradovi", 1913. Opirne delove iz ove spomenice objavio je asopis Domaica, organ enskog drutva i njegovih podrunica, Beograd 1913, br. 7. 4 Aktom od 11. maja 1898. godine, ministar prosvete preporuuje "kao priugotovnu meru za ouvanje Dravne arhive da se sve dravne artije ove kole... zatvore i briljivo uvaju do dalje naredbe". Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu na kraju njene trideset-pete a kolske 1897-98. god. U Beogradu, 1898, s. 55. 5 Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 157.
1
Izbor dravne enske institucije tokom ije bi se istorije pratio odnos modernosti i patrijarhalnosti u srpskom drutvu druge polovine XIX veka, podrazumevao je dva uslova. Prvo, dovoljno dugo postojanje institucije da bi se mogle uoiti tendencije i karakteristike tog odnosa u pojedinim razdobljima istorije institucije, odnosno drutva. Drugo, sauvanost istorijskih izvora o instituciji na osnovu kojih bi se mogle identifikovati manifestacije patrijarhalnosti i modernosti, i rekonstruisati njihov sadraj i uzajamni odnos. Via enska kola idealno ispunjava oba ova uslova. Ona spada u jedinstvene institucije novostvorene srpske drave koja je kontinuirano trajala pola veka. Osnovana 1863, postojala je do 1913. godine, kada je 280
281
Latinka Perovi
stranci, imuniji domai ljudi), a naroito da se osvetli njena ljudska dimenzija (upraviteljke i upravitelji, nastavnici, uenice, nadzornici, lanovi ispitnih komisija, kolski lekari). Radom na ovom bogatom istoriografskom materijalu oblikovao se model po kome se analizom jedne konkretne institucije otkriva vieslojnost odnosa modernosti i patrijarhalnosti uopte: drutvo se ogleda u koli, kola utie na drutvo. Elementi tog modela su: zakonodavstvo; institucija; organizacija, inioci uenici i nastavnici, ciljevi sadraj, stepen njihove ostvarenosti; drutveno okruenje i peat vremena; drutveni efekti institucije. Svaki od ovih elemenata moe se posmatrati posebno, jer se u svakom ukrtaju modernost i patrijarhalnost. Ali tek svi zajedno daju celovitu sliku o instituciji. Odnos modernosti i patrijarhalnosti nije stanje, ve proces. Inicijalnu ulogu imaju potrebe drutva, a artikuliu je pripadnici malobrojne prosveene elite. Dinamiku procesa, pak, odreuju dva inioca: siromatvo drutva, ogroman raspon izmeu potreba koje brzo rastu i mogunosti koje se sporo uveavaju, i shvatanja koja izrastaju iz siromatva i frustriranosti zbog nesavladivosti pomenutog raspona. Ta se shvatanja, u odreenoj fazi i svesno koriste u politike svrhe, i tako se stalno reprodukuju. Delom se degeneriu, delom uvruju. a. ZAKONODAVSTVO Analiza normativnih akata vezanih za Viu ensku kolu potvruju dva pravila kada je re o ovom istorijskom izvoru. Prvo, stvaranje norme izaziva uvek neka, makar i nerazvijena, ali realna potreba. Zato se mora videti ta konkretnoj normi prethodi. Drugo, normativni akti esto, kao i programski dokumenti, otkrivaju tek namere svojih tvoraca. Ali "istorija je prepuna pravnog cinizma"6 zato se istraivanje ne moe zaustaviti na normi: ono mora ii ka praksi. Pre Vie enske kole u Srbiji su postojale samo privatne kole za ensku omladinu.7 Osnivali su ih stranci i oni su, mahom, u njima i
6 Vojin Mili, "Upotreba istoriografskih podataka. 3. Kritika izvora": Socioloki metod, Beograd, 1978, s. 553. 7 Prvi pokuaj otvaranja privatne enske kole u Srbiji uinila je, 1848. godine, Marija Milutinovi, udovica pesnika Sime Milutinovia. Nedostatak sredstava osujetio je njenu nameru. Tek 1853. privatnu ensku kolu otvorili su Leopold i Klara paek i izveli

predavali. Osim nauke hrianske, srpskog jezika, istorije i runog rada, u ovim kolama uili su se strani jezici, sviranje, pevanje i igranje. Uenice su bile iz imunih i uticajnijih porodica: keri Dimitrija Matia, Mladena ujovia, oke Nenadovia, Konstantina Nikolajevia, Rajka Lejanina i drugih. Interesovanje za ove privatne kole, kao i kolovanje enske dece iz imunijih porodica na strani, nateralo je dravu "da uzme u svoje ruke vie vaspitanje enske dece".8 est godina nakon prve slubene naredbe o otvaranju osnovnih kola za ensku decu (1857), donet je Zakon o ustrojstvu Vie enske kole u Beogradu (17. juna 1863).9 Prva dravna srednja kola za ensku omladinu u celom srpskom narodu10 imala je dva cilja: obrazovanje "enske mladei u znanjima viim nego to se u osnovnim kolama ui" i pripremu "odraslih devojaka za uiteljke osnovnih kola enskih".11 U tri razreda, koliko je ukupno kola imala, glavni predmeti su bili: "nauka hrianska, srpski jezik s literaturom, opta i srpska istorija i zemljopis, jestestvene nauke, raunica, pedagogika s metodikom i dijetetikom, krasnopis, enski rad, igranje i vetina gotovih jela".12 Donoenje pomenutog zakona bilo je delo prosveenih pojedinaca u prvom redu, tadanjeg ministra prosvete i crkvenih poslova, jednog od prvih dravnih pitomaca kolovanih na strani, Koste Cukia, kao i naelnika istog ministarstva, Ljubomira Nenadovia, koji je vie godina proveo u Pragu, Berlinu, Hajdelbergu (Heidelberg) sluajui predavanja na tamonjim univerzitetima, a zatim dugo putovao po Italiji i Francuskoj. Zakon, odnosno otvaranje Vie enske kole (10. oktobra 1863), izazvalo je dvostruku reakciju koja e karakterisati i svaki sledei korak u kolovanju enske dece i omladine. Otpori zakonu izrazili su se u Dravnom savetu, koji je bio "protivu kolovanja devojaka, iz bojazni da pismenost ne bude od razornog uticaja na patriarhalne osobine porodice (za koju ne dolikuje da devojka posle
prvu njenu generaciju 1855. Njihovu je kolu, 1859. godine, preuzela Nemica Cerman. Zna se jo za Longoviin zavod, zatim zavod Marije Smutekovice i kolu Marije Garije-Hon. Opirnije o ovim kolama: Bran. Nui, "Iz istorije devojakih srednjih kola. Iz poluprolosti", Delo, Beograd 1911, knjiga pedeset deveta, sveska 2, s. 203-208. 8 Isto, s. 207. 9 Zbornik zakona i uredaba izdani u Knjaestvu Srbije, XV, Beograd 1863, s. 26-28. 10 U to vreme ni Austrougarska nije imala dravnih srednjih kola za ensku omladinu. 11 Zbornik zakona i uredaba... XV... s. 26-28. 12 Isto.
282
283
Latinka Perovi
suneva zalaska sama ulicom poe, niti moe da se pomiri sa novim strujama, a boji se kolovane eljadi koja kida sa tradicijama i ide za novim vremenima").13 U isto vreme, otvaranje Vie enske kole nailo je na podrku tankih imunijih slojeva srpskog drutva (inovnici, trgovci, zanatlije), za kojima su ili i siromaniji (sluitelji, na primer). Po ovom zakonu, Via enska kola radila je do 19. januara 1879. godine. Novi zakon, koji je tada donet,14 zadrao je dvostruki cilj kole, ali je teite stavio na kolovanje uiteljki. Uvedeno je pet razreda. U zavrnom razredu uenice su imale "praktino izuavati kolski rad u vebaonici" i na kraju polagati uiteljski ispit.15 Povean je broj predmeta: nauka hrianska, srpski jezik, srpska istorija, opta istorija, istorija srpske knjievnosti, pedagogika s metodikom, raun, zemljopis, jestastvenica, hemija, eksperimentalna fizika s kosmografijom, enski rad s krojenjem i ivenjem haljina, krasnopis i crtanje, gimnastika i igranje, muzika: pevanje i sviranje, strani jezici: ruski, francuski i nemaki.16 Zakon je posvetio veliku panju organizaciji Vie enske kole kao modernog obrazovnog zavoda. Ponovo je usledila dvostruka reakcija. Otpor, koji se sada manifestovao u Narodnoj skuptini bio je srazmeran znaaju promene koju je zakon, usavravanjem jedine srednje kole za ensku omladinu u Srbiji, unosio u poloaj ene i u itavo drutvo. U vreme donoenja ovog zakona, ministar prosvete i crkvenih poslova bio je Alimpije Vasiljevi, koga je u odsustvu zastupao ministar pravde Dimitrije Mati. Jedan od najgovorljivijih zagovornika zakona bio je tadanji ministar finansija Vladimir Jovanovi. Sva trojica su pripadala prvom, uskom kolu obrazovanih ljudi u Srbiji: prvi se kolovao u Rusiji, drugi u Nemakoj, trei je ve bio proputovao zemlje Zapadne Evrope. Iako jo nije bilo organizovanih politikih partija, u Narodnoj skuptini su se ve razaznavale tri orijentacije: konzervativna; liberalna, koja je u vreme donoenja zakona bila na vladi; radikalna, koja se upravo
Via enska kola. Pedeseto-godinjica 1863-1913..., s. 1. Zakon o ureenju Vie enske kole, Zbornik zakona i uredaba izdanih u Knjaestvu Srbiji od 1. novembra 1878. do 6. maja 1879, 34 (XXXIV), Beograd 1879, s. 134-146. 15 Isto, s. 138, 139. 16 Jedan strani jezik, po izboru uenice ili njenih roditelja bio je obavezan. Vanredno su se mogla uiti i druga dva, ali za to se plaalo.
14 13

kristalisala kao nepomirljiva opozicija, na ije je elo stao Nikola Pai (na izborima 1878. godine prvi put izabran za narodnog poslanika). U raspravi o predlogu zakona, za koju se prijavilo vie od tridest poslanika, jasno su se izrazila dva pravca. Jedan, koji je zastupala vlada, vodio je usavravanju Vie enske kole za pripremu uiteljica za masovnije kolovanje enske dece u osnovnim kolama, o kojima je takoe bio pripremljen projekat zakona. Opozicija je sledila drugi pravac. Ona je davala primat osnovnim kolama, odbacujui istovremeno projekat zakona o pripremi uiteljki za osnovne kole. U sutini, njeni pripadnici su reprezentovali shvatanja patrijarhalnog drutva i branili njegove vrednosti od njima tuih vrednosti. I to, bilo da je re o onim opozicionim poslanicima koji druge vrednosti nisu ni poznavali, bilo o onima koji su vrednosti patrijarhalnog drutva demagoki koristili u borbi protiv vlade. Predstavnici vlade i njeni poslanici insistirali su na tome da je re o razvitku ve postojee kole, da je unapreenje osnovnih kola nemogue bez uiteljki koje ona osposobljava: "Nije kola zgrada, nego je uitelj"17, dokazivali su da Srbija ne ini nita novo i nepoznato: "Ove su stvari prole kroz svet... Stotinama godina razvijaju se ljudi u tom pravcu, koji je u predlogu oznaen, i koji je izdrao kritiku".18 Ali, ba uveravanje da se "mi ne moemo ograditi kineskim zidom od Evrope", 19 izazvalo je otpor. Uprkos tome to je odnos sa Evropom definisan kao nedvosmisleno ouvanje posebnosti "narodni duh ostaje u narodu, ali ne da se iskljui ono, to mi nazivamo civilizacijom ili prosvetom".20 Opozicija je odbijala predlog zakona o Vioj enskoj koli, traei prvo zakon o osnovnoj koli, odnosno o onome to je elementarno, to pripada celom narodu i zadovoljava potrebe za jednakou. Ono to se iz njega, iz naroda, na bilo koji nain izdvaja (materijalnim poloajem, znanjem, slubom) isticali su opozicioni poslanici, koji su sebe smatrali jednim predstavnicima naroda njemu vie i ne pripada, pa ga ne moe ni predstavljati, "treba od temelja poeti".21 Predlogom zakona nita ne postie "zemljodelska masa",22 ve "samo... jedna mala masa... to e se
17 Panta Srekovi, Stenografske beleke o sednicama Narodne skuptine za 1879, II deo, Beograd 1880, s. 1363. 18 Vladimir Jovanovi, Isto, s. 1392. 19 Milovan Spasi, Isto, s. 1386. 20 Isto. 21 Milo Glii, Isto, s. 1362. 22 Ranko Tajsi, Isto, s. 1387.
284
285
Latinka Perovi
samo pomoi nekim gospodskim erkama... sve se to sprema za gospodski ivot".23 Zato Via enska kola i ne treba da bude u Beogradu: "Beograd je mesto gde e se deca vie uiti luksuzu i onome, to je protivno obiajima narodnim."24 Drugi vaan razlog otpora projektu zakona proistie iz shvatanja poloaja ene. Kad ve postoji, Via enska kola treba da pripremi ensko dete za domainstvo i porodicu, i da ga vaspita u narodnom duhu, po uzoru na likove iz usmenog narodnog stvaralatva. Via enska kola treba, dakle, da daje "dobre domaice i dobre majke; majke kao to su bile majka Kraljevia Marka".25 Ali glavni razlog otpora izvirao je iz uverenja opozicionih poslanika da Via enska kola, svojim obrazovnim i vaspitnim sadrajima, nosi tuintine, a podriva vrednost srpskog patrijarhalnog drutva. Vladi je zamerano da projektom zakona "nije odgovorila potpuno elji naroda... Predmeti koji se predaju u ovoj koli, nisu izabrani prema potrebi narodnoj i onome to narod u opte iekuje".26 Via enska kola nije u duhu narodnih obiaja: "Mesto ponosa djevojakog i obhoenja zapadni komplimenti, protivni duhu srpskom".27 Tuinskim uticajima (strani jezici, estetsko vaspitanje, uenje manirima i formi uopte) "treba stati na put",28 jer su oni opasna bolest, otrov koji razara supstancu naroda, njegov duhovni ivot. Sve to kola eni daje vie od onoga to joj je potrebno kao supruzi, majci i domaici, smatrano je ne samo luksuzom nego i sredstvom njenog odnaroivanja. Zato je traeno, "da u mesto sviranja bude predavanja o ljubavi prema deci i prema suprugu. U mesto igranke, kuvanje i tednja u kui. U mesto komplimenata, razboj, pletivo, ivenje i.t.d."29 To je ilo do nepomirljivog suprotstavljanja kolovane ene i ene kao bia doma: "U jednoj ruci knjiga, a u drugoj pletivo, to ne moe biti, one nisu matere nego ine."30 Rezultat je bio negiranje potrebe poziva uiteljki: neka i u osnovnim kolama za ensku decu budu samo uitelji.31

Predlog zakona je usvojen,32 ali shvatanja nisu nestala. O tome e morati da vodi rauna ne samo prosvetna politika, nego i Via enska kola. U njenim e se vaspitnim i obrazovnim sadrajima, kao to e se videti, ogledati shvatanja skuptinske opozicije. Zakon od 1879. godine pretrpeo je izmene 1886.33 Najznaajnija je bilo uvoenje estog razreda. I ministar prosvete Milan Kujundi, takoe kolovan na strani, i zakonodavni odbor Narodne skuptine isticali su da se ova izmena ini "u interesu bolje spreme i odravanja zdravlja" uenica, jer su zbog "nagomilanosti predmeta, a kratkog vremena, asovi... suvie pretrpani". Nove izmene zakona izvrene su 1898. godine.34 Ovim zakonom uvedene su upisnina u iznosu od pet dinara, obavezna za se uenice, i kolarina u iznosu od dvadeset dinara, od koje su bile osloboene siromane uenice vrlo dobrog uenja i vladanja.35 Obe ove mere uprava kole je smatrala blagotvornim.36 Druga znaajna izmena odnosila se na zamenu rei upraviteljka reju upravitelj.37 Via enska kola, prva i trideset sedam godina srednja enska kola u Srbiji, tokom svoje poluvekovne istorije imala je tri upraviteljke i etiri upravitelja.38 Razvitak prosvete u Srbiji tekao je izmeu potreba i mogunosti, ali i izmeu modernih i patrijarhalnih shvatanja. Tvorci i izvrioci prosvetne
Za vladin predlog glasalo je 100 poslanika, 32 su se izjasnila protiv, 2 se uzdrala, a 30 nije dolo na sednicu Skuptine. Isto, s. 1394. 33 "Izmene i dopune zakona o ureenju vie enske kole od 19-og januara 1879-e godine", Zbornik zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji, izdatih od 25. novembra 1885. do kraja 1886, 42, Beograd 1887, s. 202-204. 34 Zakon o izmenama i dopunama u zakonu o ureenju vie enske kole, Zbornik zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji izdatih od 1. januara 1898. do kraja iste godine, 53, Beograd 1901, s. 274-276. 35 Izmene i dopune Zakona o ureenju vie enske kole od 19-og januara 1879-e godine... s. 273, 274. 36 Upisnina je unoena u fond za siromane unice i od tada je blagodejanje za njih prelo sa drave na kolu. kolarina je unoena u kolsku kasu i koriena za opremu kole. Iz kolarine "izmireni su... mnogi dugovi iz ranijih godina, kola je nabavila prilinu koliinu uila i knjiga, i to je najglavnije obnovljen je nametaj u celoj koli". Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu za kolsku 1899-900. godinu, Beograd 1900, s. 23. 37 Izmene i dopune Zakona o ueenju vie enske kole od 19-og januara 1879-e godine... s. 275. 38 Upraviteljke su bile: Katarina orevi-Milovuk (1863-1893), Persida Pinterovi (1894-1895), Mileva Sv. Vulovi (1895-1898), a upravitelji: Jovan - Doki (1898-1902), Stevan Pai (1902-1909), dr Svetolik P. Stefanovi (1909-1911), Dimitrije Tucakovi (1911-1913).
32
23 24
Aleksa Petkovi, Isto, s. 1382. Novak Miloevi, Isto, s. 1365. 25 Novak Miloevi, Isto, s. 1365. 26 Nikola Pai, Isto, s. 1379. 27 Milan uri, Isto, s. 1384. 28 Isto. 29 Ljubomir Didi, Isto, s. 1392. 30 Mata Kara-Markovi, Isto, s. 1370. 31 Ivan Damjanovi, Isto, s. 1388.
286
287
Latinka Perovi
politike bili su najobrazovaniji ljudi svoga vremena,39 ali su svi zajedno predstavljali neznatnu manjinu u nepismenom narodu.40 Svi oni, a meu njima najvie Stojan Novakovi, nastojali su da u temelje prosvetne politike ugrade: postupnost, kvalitet i racionalnost. I u tim okolnostima Via enska kola je, sa brzim porastom broja uenica, a posebno sa stvaranjem enske uiteljske kole i enske gimnazije pod njenim krovom, sa njenom upravom i njenim nastavnicima, sve vie liila na staru kuu u kojoj raste mlado drvo. Da se potpuno ne razvali, njena zgrada je, od 1879. godine i bukvano bila "sva opasana inama".41 b. INSTITUCIJA - ORGANIZACIJA Via enska kola je bila organizovana kao moderan obrazovni zavod. Ve 1864. godine izgraena je posebna kolska zgrada. Postupno kola je opremana kabinetima ukupno ih je imala deset (fiziki, hemijski, mineroloko-geoloki, bioloki, geografsko-istorijski, crtaki, za gimnastiku, za kolski rad, za muziku, matematika zbirka). Postojale su nastavnika knjinica (od 1867), aka knjinica (od 1893) i knjinica udbenika za siromane uenice (od 1899).42 Za "uivanje i odmor uenica" kola je imala "vrlo lepo ureenu batu".43 Opremanje kole pomagao je dvor, naroito kraljica Natalija, kasnije kraljica Draga, koja je i sama bila uenica kole, i ije je ime kola dobila 1900. godine.44 Posle 29. maja 1903. godine, vezu dvora bez kraljice drala
39 Meu ministrima prosvete od 1863. do 1913. godine bili su: Kosta Cuki, Dimitrije Mati, Stojan Novakovi, Alimpije Vasiljevi, Stojan Bokovi, Milan Kujundi, dr Vladan orevi, Andra Nikoli, dr Laza . Doki, dr Milenko Vesni, Ljubomir Kovaevi, Pavle Marinkovi, ivan ivanovi, Ljubomir Stojanovi, Dobroslav Rui, Ljubomir Davidovi, Jovan ujovi. 40 Na sto stanovnika Srbija je imala pismenih: 1866 4,2; 1874 6,7; 1884. 11. Vladimir Kari Srbija. Opis zemlje, naroda i drave, Beograd 1887, s. 256. 41 Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu za kolsku 1899-900. godinu... s. 11. 42 Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu za kolsku 1899-900. godinu... s. 61, 62. U ovom, kao i u izvetajima za druge kolske godine, mogu se nai podaci o broju naunih sredstava u kabinetima, kao i knjiga u knjinicama. 43 Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu na kraju trideset-etvrte a kolske 1896-97. god., Beograd 1897, s. 39. 44 Ukaz da se Via enska kola u Beogradu od sada naziva "Via enska kola Kraljice Drage", i da se Via enska kola u Kragujevcu od sada naziva "Via enska kola Knjeginje Ljubice" Zbornik zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji, 55, Beograd 1903.

je princeza Jelena.45 Novana pomo dvora bila je manje izdana, a dinastija koja se tek uvrivala na prestolu uticala je na manifestacije podanikog odnosa kole.46 Posle zenita, nastupilo je opadanje Vie enske kole. Krajem prve decenije XX veka, konstatuje se da su "uionice prepune... ne odgovaraju ni higijenskim uslovima".47 Kabineti nisu obnavljani, i "za njihovo kompletiranje trebae prilino materijalnih sredstava".48 Udbenici u knjinici za siromane uenice su tako pohabani da ih "iz higijenskih razloga ne treba davati uenicama".49 Ovakvo stanje imalo je dva uzroka. Jedan je bio razvojnog karaktera: sa nastankom novih vrsta enskih srednjih kola, Via enska kola je gubila primat. Drugi uzrok je leao u pominjanom rasponu izmeu potreba i mogunosti, ali i u shvatanjima. I jedno i drugo je uticalo na utvrivanje prioriteta: nove zgrade podizane su i opremane samo za muku decu. Obrazovane ene su ovo ve oseale kao diskriminaciju.50
Ime je ukinuto ukazom kralja Petra I od 10. aprila 1904. Vid. Zbornik zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji, 59, Beograd 1906. 45 Princeza Jelena je prisustvovala asovima, ispitima i svetosavskim sveanostima, kao i slubi u kolskoj crkvi. Davala je novane priloge za Ueniku trpezu. 46 kola je slavila roendan kralja Petra I, kao i roendane prestolonaslednika ora i princeze Jelene, prekidala je rad da bi uestvovala u doeku prestolonaslednika po njegovom povratku sa putovanja; nastavnici su se zaklinjali na vernost kralju Petru I. - Vid. Via enska kola i enska uiteljska kola, Izvetaj za kolsku 1903-1904. godinu, Beograd 1904, s. 53, 55, 62. Via enska kola i enska gimnazija u Beogradu, Izvetaj za kolsku 1908-1909. godinu, Beograd 1909, s. 13; Zakon o narodnim kolama. Zbornik zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji, 59, Beograd 1906, s. 387. 47 Via enska kola u Beogradu, Izvetaj za kolsku 1909-1910. god., Beograd 1910, s. 12. 48 Isto, s. 18. 49 Isto, s. 12. 50 Godine 1913, nastavnica Kosara Cvetkovi pie: "Ni sada, posle pedeset godina, nema izgleda da e ma koja od enskih kola u pestonici skoro doi do tako potrebne moderne kolske zgrade, dok se za muku decu die jedna po jedna palata... Kad je Srbija mogla pre 50 godina za sto uenica da zida kolu... u toliko pre treba da uini dananja, naprednija i vea Srbija prema svojim sve veim potrebama za kolovanjem i muke i enske dece". Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 23, 24. Vid. u ovoj knjizi: "Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala".
288
289
Latinka Perovi
U karakteristike Vie enske kole kao modernog obrazovnog zavoda spadaju i njene veze sa svetom: usavravanje nastavnica na strani,51 obavetavanje o stranim kolama,52 posete stranih strunjaka koli.53 I nain na koji je izvoena nastava spada u znak modernosti Vie enske kole. Ona je bila protiv verbalizma esto je praktikovala: ekskurzije, posete fabrikama i raznim ustanovama, izlobama i koncertima, Narodnom i Etnografskom muzeju, Narodnom pozoritu. Oseaj za ravnoteu izmeu novog i tradicionalnog takoe je na pragu modernosti: uvode se, na primer, klavir i violina, ali se ne odbacuju gusle.54 U nainu vaspitanja osea se napetost izmeu patrijarhalnog i modernog. Pravilima o ponaanju uenica, kola se prilagoavala patrijarhalnoj sredini koja je bila osetljiva na sve razlike.55

U isto vreme, kola je upravo primenom pravila izdvajala uenice iz sredine. Putem razliitih druina uenica, kola je nastojala da razvije njihove sposobnosti, ali ne i njihovu inicijativu: sve je bilo pod strogim nadzorom nastavnica. Ali, postojalo je oseanje za meru izmeu prinude i slobode: "Izvesna prinudnost, prisiljavanje, lei u sutini samog vaspitanja. Instinktivna je potreba deje naravi da se toj sili, vaspitaevoj volji, ma kako blagoj i neosetnoj, na neki svoj nain, ponekad i sa humorom, opire pa i sveti, i to se u dejem carstvu ne da iskoreniti nikakvim metodom".56 c. INIOCI UENICE I NASTAVNICI Neke karakteristike uenica Vie enske kole (socijalni sastav, narodnost, veroispovest, mesto roenja, bolesti) zadrale su se tokom itave poluvekovne istorije kole. Druge karakteristike (uspeh uenica, njihova lina higijena) menjale su se tokom vremena nabolje. U prvima se ogleda drutvo, u drugima sama kola. Generacijama su se u Viu ensku kolu upisivala najvie deca inovnika, trgovaca, zanatlija, zatim nastavnika i svetenika, sasvim malo lekara, apotekara, advokata, ali, relativno dosta sluitelja. Apsolutno i relativno bio je nitavan broj seljaka.57 Gotovo sve uenice bile su srpske narodnosti, odnosno pravoslavne vere. Meu zanemarljivo malim brojem drugih, najbrojnije su bile Jevrejke.58 Konstantno, najvei broj uenica bio je roen u Beogradu. Iako su zakonodavni akti o Vioj enskj koli iz 1863, 1879. i 1886. godine predviali otvaranje internata za ensku decu van Beograda, do toga nikad nije dolo.59 Razlog ovom primeru "pravnog cinizma" lei koliko u
Kad idu od kue u kolu ili iz kole kui ne pristoji se da se ulicom prepiru, svaaju, viu, uopte, da diu graju koja bi privlaila panju prolaznika". Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 57-58. 56 Isto, s. 124. 57 Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu na kraju njene trideset-pete a kolske 1897/98. god., Beograd 1898, s. 30-37; Via enska kola u Beogradu: Izvetaj za kolsku 1911-1912. godinu, Beograd 1912, s. 53-54. 58 Vid. u ovoj knjizi: "Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala". 59 Tek 1906. godine, na inicijativu nastavnica Vie enske kole, otvoren je privatni internat za uenice srednjih kola. Otvaranje su pomogli beogradska optina i prijatelji ove ustanove.
Ve od poetka sedamdesetih godina, nastavnice su ile na stranu radi usavravanja: 7. avgsta 1874. odobreno je Persidi Pinterovi "godinje odsustvo radi usavravanja na strani". Godinji izvetaj o Vioj enskoj koli u Beogradu za kolsku 1899-900. godinu ... s. 11. 52 Zorka D. Stankovieva, kole za obrazovanje enskinja u Francuskoj govor o sv. Savskoj proslavi 14. januara 1901, - Godinji izvetaj o Visokoj enskoj koli Kraljice Drage u Beogradu za kolsku 1900-1901. godinu, Beograd 1901, s. 5-10. 53 kolski letopis belei posetu koli tri profesora iz Praga, prisustvo mis Edith Sellers asovima stranih jeika, zatim posetu kolskog inspektora i direktora zavoda za gluvonemu decu u Petrogradu Viktora Maline, pa posetu Mije Krljua, profesora enskog liceja u Zagrebu i tajnika hrvatskog Profesorskog drutva. Via enska kola, enska gimnazija i enska uiteljska kola u Beogradu, Izvetaj za 1905-6. kolsku godinu, Beograd 1906, s. 5, 7; Via enska kola i enska gimnazija u Beogradu, izvetaj za kolsku 19111912, godinu, Beograd 1912, s. 16. 54 "26. apr. G. Laza Bokovi, rodom Bosanac, pred skupljenim uenicama u kolskoj Sali govorio o guslama (kojih mnoge uenice nisu nikad ni videle), objasnio i pokazao nekoliko narodnih naina pevanja, a zatim guslao nekoliko narednih pesama". Izvetaj za 1905-1906. kolsku godinu... s. 7. 55 Prema ovim Pravilima: "Uenice ne idu na balove, svadbe, uopte na igranke, skupove, na predstave po kafanama, a ni na etalita ne idu bez roditelja. Ne sudeluju na koncertima ni na predstavama (ako su lanovi pevakih i gimnastikih drutava), dok ne dobiju naroito doputenje od kolske uprave. Kad dou u kolu ne mogu se iz nje vratiti pre svretka asova, niti ii u varo radi novih kupovina (pera, hartije, platna i dr.). Ne pristoji se uenici da se elja kao dama, kao koketa, u opte kako jednoj uenici ne dolikuje. Roditelji uenica ne smeju drati samce na stanu. Uenice ne smeju praviti dugove.
51
290
291
Latinka Perovi
siromatvu toliko i u patrijarhalnom shvatanju da ensko dete ne treba odvajati od porodice. Najee bolesti kod uenica bile su malokrvnost (anemia) i otok vratnih ljezda (limphomata colli).60 Poetkom veka, javlja se i tuberkuloza.61 Veina unica imala je kvarne zube.62 Konstatuje se napredak u linoj higijeni uenica.63 U tom pogledu stanje je bilo bolje u viim razredima to se moe smatrati rezultatom uticaja kole.64 U zemlji bez zdravstvenih ustanova i lekara, i sa visokom nepismenou, Via enska kola je imala izuzetno vanu ulogu u zdravstvenom prosveivanju buduih uiteljica i buduih majki: "Ona unosi u bistar i neuk narod toliko znanja o ovejem ivotu i zdravlju, koliko je potrebno da on sam doe do svesti i pone naputati svoje nerazlone obiaje i onaj bezbroj nesavesnih varalica, koji ga podravaju, a njega time upropauju."65 Zbog toga su, uz higijenu kao obavezan predmet i svakodnevni rad klasnih uiteljica,66 drana i mnoga predavanja. Istican je i nacionalni znaaj zdravlja: "nerazvijen, krljav i bolestan, neizdrljiv narod, nije za oajnu borbu dananjeg veka, nije za velika dela".67 Uspeh uenica bio je takoe na uzlaznoj liniji. Na to je uticala njihova bolja sprema u osnovnim kolama, vea kvalifikovanost nastavnica

Vie enske kole, ali i prosvetna politika koja je teite stavljala na kvalitet.68 Via enska kola je u svemu krenula sa krajnje skromnim pretpostavkama, od onoga to se 1863. godine imalo. Tako su njene prve nastavnice mogle biti samo uiteljice tadanjih osnovnih kola (1863-1880). Kasnije (1880-1891), nastavnice su bile njene svrene uenice, ali sa poloenim uiteljskim ispitom, kao i one koje su svrile neku viu kolu ili fakultet na strani. Najzad (1891-1913), nastavnice su one koje su svrile fakultet u zemlji ili na strani. Sve generacije nastavnica karakterie ogroman entuzijazam da se samoobrazuju i usavre.69 Kao jedina srednja enska kola u sredini sa malobrojnom elitom, Via enska kola je i stvarala elitu70 i koristila postojeu kao svoje nastavnike,71 izaslanike na uiteljskim ispitima,72 strune nadzornike za pojedine predmete u toku cele kolske godine.73 Tako se jedan nedostatak drutva pretvorio u prednost kole. Ona je dobila elitni karakter. To je, uz sve napore upraviteljke i nastavnica da lino budu skromne i svojim uenicama usade prezir prema luksuzu, pod kojim su se esto podrazumevale i najelementarnije stvari, izazivalo otpor prema koli, odnosno prema obrazovanju ena uopte. Sa koncertima pod svojim tronim krovom, igrankama i poselima u svojim prostorijama, na kojima se
U jednom od svojih redovnih godinjih izvetaja, kolski lekar dr Ljubica Goevac-uri kae: "Konstatovano je u dosta sluajeva malokrvnosti kod uenica naroito starijih razreda, koje se ima pripisati hravim higijenskim uslovima: vlanim stanovima, hravoj hrani i nedovoljnoj odei, naroito zimi"... Izvetaj za kolsku 1911-1912. godinu... s. 28. 61 Ista: "Na alost tuberkuloza se poela iriti i svake godine je u sve veem broju". Izvetaj za kolsku 1905-1906 godinu... s. 13. 62 Ista: "Na alost tuberkuloza se poela iriti i svake godine je u sve veem broju". Izvetaj za kolsku 1905-1906. godinu. ... s. 13. 63 Ista: "Uenice poinju sve vie obraati panju na odravanje istoe i nege kose, tela i rublja". Isto. 64 Dr Ljubica Goevac-uri: "isto dranje tela, rublja i noktiju u veem je broju u starijim razredima no u I i II". Izvetaj za kolsku 1909.1910. godinu... s. 21. 65 Dr Ljubica uri, Govor o sv. Savskoj proslavi, - Godinji izvetaj... na kraju... kolske 1897-98. god., s. 4. 66 Klasna uiteljica je isto to i razredni stareina. Naziv je uzet iz ruskih kola, koje je svrila upraviteljka Vie enske kole Katarina Milovuk. 67 Dr Ljubica uri, Govor na Sv. Savskoj proslavi..., s. 4
60
U naredbi ministra prosvete i crkvenih dela od 8. septembra 1866. godine se kae: "Uenice koje nisu prirodom obdarene za izuavanje kojih znanja, treba po due vremena odvratiti od uzaludnog uenja, kojim se samo umnoava broj neuspevajue dece na tetu zavedenija". "Godinji izvetaj ... za kolsku 1899-900. godinu", s. 7. 69 Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 115-117. 70 Uenice Vie enske kole bile su: knjievnice Danica Markovi i Milica Jankovi; pozorine umetnice Zorka Todosi, Persa Pavlovi, Aleksandra Milojevi; slikarka Nadeda Petrovi; lekarke Draga Ljoi, Desanka Stojiljkovi, Darinka D. Kosti. 71 Nastavnice Vie enske kole su bile: knjievnice Isidora Sekuli (predavala matematiku), Milica Jankovi, Katarina Bogdanovi, Paulina Lebl-(sve tri predavale srpski jezik); slikarka Nadeda Petrovi (predavala crtanje); prevodilac Stanka B. Glii (predavala srpski jezik). 72 Meu izaslanicima na uiteljskim ispitima bili su: Pera orevi, Milan . Milievi, Milorad apanin, Momilo Ivani, Stevan D. Popovi, ivan ivanovi. Vid. Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 85. 73 Za nadzornike za 1908.1909. kolsku godinu bili su odreeni ne samo tada najpoznatiji profesori Univerziteta nego i ve znaajna imena u kulturi i nauci Srbije: Jovan Skerli, Milo Trivunac, Miloje Vasi, Radovan Kouti, Aleksandar Beli, Jovan Erdeljanovi, Stanoje Stanojevi, Nedeljko Kaanin, ore Stanojevi, Brana Petronijevi, Branko Tanaskovi. Izvetaj za kolsku 1908-1909. godinu, s. 11-12.
68
292
293
Latinka Perovi
"u ono vreme okupljalo najbolje drutvo",74 sa kroketom u svojoj lepoj bati, javnim predavanjima svojih nastavnica, koja su uvek imala i socijalnu svrhu,75 kola je postala oaza otmenosti. Ali otmenost nije shvatana kao izraz dobrog tona, koji je uz ostalo, podrazumevao ravnoteu izmeu nacionalnog i kosmopolitskog,76 ve kao izraz bogatstva, odnosno razlike. U seljakom, siromanom i nepismenom narodu, Via enska kola bila je simbol gospotine, odnosno tuintine. Najupeatljivija linost enskog nastavnikog ansambla Vie enske kole bila je njena prva upraviteljka Katarina orevi-Milovuk. Da je to postala, i to u svojoj devetnaestoj godini, ponajvie je odluilo to to je bila roena u Novom Sadu i kolovana na strani. Na elu kole ostala je pune tri decenije, koje predstavljaju vreme uspona kole i ostvarenja njenog glavnog cilja: obrazovanja prvih generacija uiteljica za osnovne kole i rasadnika novih enskih srednjih kola. Katarina Milovuk je pripadala onom malom krugu obrazovnih ljudi koji su u drugoj polovini XIX veka, po pravilu, obavili poslove, prema obimu i trajnosti, dostojne mnogih institucija i itavih generacija. Njeno ime ne nalazi se ni u jednoj enciklopediji na srpskom jeziku. Nema o njoj, dabome, ni monografije. A ona je organizovala i trideset godina vodila prvu srednju ensku kolu u Srbiji; napisala udbenike za metodiku, pedagogiku i optu istoriju; besplatno predavala francuski jezik; osnovala prvo ensko drutvo, ensku radniku kolu, sirotite "Sveta Jelena" za ratnu siroad; pokrenula asopis Domaica; bila "prva, koja je lino za se, a za tim i za sve samostalne enskinje, traila pravo glasa".77 Govorila je ruski, nemaki, francuski i engleski jezik, "i s toga... mogla optiti sa svima kulturnim predstavnicima glavnih evropskih naroda, koji su dolazili u Srbiju o velikim dogaajima".78 Njen veliki autoritet kod nastavnika, uenica i prosvetnih vlasti bio je prirodan. Tekoe na koje je nailazila u drutvu stoiki je podnosila. O tome je javno govoreno tek povodom njene smrti. U tome je
Via enska kola. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 24. 75 U korist kole i ake knjiice javna predavanja su drale: Katarina Bogdanovi "Lina inicijativa", Nadeda Petrovi "Umetniko vaspitanje", Paulina Lebl "O povrnosti", Isidora Sekuli "O ukusu", dok je Milica Jankovi itala svoju pripovetku. Izvetaj za kolsku 1913-1914. godinu... s. 13. 76 Godine 1876. ministar prosvete i crkvenih poslova "odobrava diplomatama da daju koncert u Sali, ali eli da na koncertu bude i jedna srpska pijesma, jer se daje u Sali srpske kole". Via enska kola. Pedeseto-godinjica 1863.1913, s. 24. 77 Domaica, Beograd 1913, br. 9, s. 229 78 Isto.
74

ravnopravno delila sudbinu sa mnogima od pomenutih ljudi druge polovine XIX veka, naroito sa onima koji su poticali iz srpskog graanstva u Austrougarskoj.79 d. CILJEVI SADRAJ, STEPEN NJIHOVE OSTVARENOSTI Via enska kola bila je i obrazovna i vaspitna institucija. Njen prvi zadatak sastojao se u pripremi uenica za uiteljice osnovnih kola. O dometu njegovog ostvarivanja moe se suditi na osnovu stalne brige za podizanje kvalifikovanosti nastavnica. Uiteljski ispit bio je veoma ozbiljan. Sastojao se od tri dela: pismeni, usmeni i praktini. Polagao se pred strunom komisijom i uz prisustvo izaslanika ministarstva prosvete. Vano merilo dometa u ostvarivanju obrazovnog zadatka kole je opti uspeh uenica, kao i uspeh u pojedinim predmetima. Tako se na osnovu pismenih sastava uenica iz sva tri strana jezika (nemaki, francuski, ruski),80 koji su, po izboru objavljivani u godinjim kolskim izvetajima, moe zakljuiti da je znanje uenica bilo zavidno. Isto se moe rei i za sastave uenica: objavljene sastave, istina sigurno najbolje, karakterie visoka pismenost. Vaspitni zadatak kole ostvarivan je na razne naine. U tome je izuzetno aktivno uestvovala i crkva: predmetom nauka hrianska, svetosavske besede nastavnika vere, razna predavanja. Crkva je, uopte, spadala u one vankolske inioce koji su u ivotu kole imali najvaniju ulogu. Budui da je prisustvo slubi za uenice bilo obavezno, u kolskom dvoritu je, uz pomo mitropolita Mihaila i kraljice Natalije, bila podignuta kolska crkva.81 U znak zahvalnosti kraljici, crkva je bila posveena muenici sv. Nataliji, a prva sluba odrana 15. oktobra 1880. godine.
"Svuda je stizala, svuda radila, a mada je esto imala gorkog razoarenja, i ma da je esto nailazila na nezasluenu nezahvalnost ba kod onih koje je mnogo zaduila, ipak sve to na nju kao prosveenu, kulturnu enu nije imalo ubitanog uticaja. Jasno joj je bilo da oni koji rade moraju u tom svom radu ii trnovitom stazom, moraju mnogo to ta oprostiti, to je ona uvek i inila s puno plemenitosti i samopregorevanja". Isto, s. 228. 80 Od kolske 1899/1900. godine uveden je, za uenice IV razreda i engleski jezik, sa tri asa nedeljno. Uenje je bilo dobrovoljno. Godinji izvetaj... za kolsku 1899-1900. godinu... s. 65. 81 Mitropolit Mihailo je, preko crkve sv. Marka, obezbedio za podizanje kolske crkve 3600 dinara, a jo neophodnih 1200 dinara poklonila je kraljica Natalija, Kraljica je finansirala i izradu ivopisa na ikonostasu, i uopte materijalno pomagala crkvu.
79
294
295
Latinka Perovi
Oko kolske crkve se, zahvaljujui u prvom redu kraljici Nataliji, razvila ira drutvena delatnost. U vreme slube, kojoj je kraljica esto prisustvovala, "crkva je uvek bila puna otmenih gospoa iz dvorskih krugova, stranih poslanstava i drugih, a sluba se vazda izvodila estetino i sa nekim sjajem".82 U poetku, u crkvi je pevao hor Beogradskog pevakog drutva, zatim kvartet nastavnica sa upraviteljkom Katarinom Milovuk, i, najzad, hor uenica, sa nastavnicom kao horovoom. Za brigu o materijalnoj potpori crkvi 1894. godine formiran je Odbor gospoa. Poto je izbor tutora crkve bio u nadlenosti ovog odbora, prvi put se za tutore crkve biraju i ene. Svojim naglaenim prisustvom u ivotu kole, crkva je nastojala, kao to e se videti, da dozira emancipaciju ene. Zvonila je na uzbunu kad je, kao poetkom XX veka, procenila da su ugroene osnovne vrednosti pravoslavlja. Ipak, kolska je crkva sv. Natalije, bez obzira na optu propoved jednakosti i smirenosti, doprinosila i elitizmu Vie enske kole i angaovanju ena u javnom ivotu. U ostvarivanju svog vaspitnog zadatka, Via enska kola je najvei znaaj pridavala etniko-nacionalnim vrednostima, koje su odgovarale "tadanjoj etniko-nacionalnoj fazi razvia drutva".83 Ona je obeleavala sve vanije datume nacionalne istorije, svetosavskoj besedi davala usmeravajui karakter,85 a ponekad proslavu svodila "u glavnom na crkveni obred."86 Na hijerarhiju vaspitnih vrednosti utie i neposredna stvarnost vremena u kome protie kolovanje svih generacija uenica Vie enske kole. Zbog sauvanosti izvora to se najsigurnije moe pratiti u poslednjoj fazi istorije kole, u dinaminoj prvoj deceniji XX veka. Godine 1908, uenice "sudeluju u omladinskim patriotskim manifestacijama za Bosnu i Hercegovinu".87 kola prekida rad "zbog
Via enska kola u Beogradu. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 26. Isto, s. 26. 84 Za ilustraciju kako su te proslave izgledale moe posluiti program obeleavanja proslave Prvog ustanka: "Prahu oca Srbije, od PP. Njegoa, deklamovala Afrodita Hristieva, uenica uit. kole; B. Joksimovi Od Bosne se... pevao hor Uiteljske kole; O prvom ustanku predavala je g-ica Milena Bojovieva, nastavnica; istak Oj, Srbijo... pevao hor Uiteljske kole". Izvetaj za kolsku 1903-1904. godinu... s. 59. 85 Hrstina G. Ristieva, O zajednici kue i kole u devojakom vaspitanju. Izvetaj za kolsku 1902-1903... Na s. 5. predava napominje da govori "po elji i u ime svojih drugova u radu". 86 Izvetaj za kolsku 1909-1910. god."... s. 11.
83 82

moguih demonstracija... pred skuptinskom zgradom, koja je u kolskoj ulici i vrlo blizu same kole".88 U atmosferi priprema otpora aneksiji Bosne i Hercegovine, "uenice su krojile i ile rublje za ranjenike", "plele arape", pohaale "kurs s predavanjima i praktinim iskustvom o nezi ranjenika i drugih bolesnika".89 U toku poluvekovne istorije Vie enske kole, Srbija je vodila pet ratova. Zbog svakog od njih kola je prekidala rad. Njena rabatna zgrada pretvarala se u bolnicu, magacin za sanitetski materijal, sirotite za ratnu siroad. Umesto nastave, drani su bolniarski kursevi. Nastavnice kole, posebno njena prva upraviteljka Katarina Milovuk, angaovale su se neposredno u zbrinjavanju ranjenika. kolski letopis registruje estu izvanrednost stanja. Tekoe koje su morale pratiti svako novo vraanje na redovnost, mogu se lako zamisliti posle ovakvih opisa: "1876/7. kol. godine nije bilo predavanja u koli zbog I srpsko-turskog rata zgrade su bile na raspolaganju generalu Tokarovu, kao bolnice za ranjenike. Kad je u zgradi prestala biti bolnica i kada je primljena od generala Tokarova, onda je neko vreme (od 30. maja do 15. avgusta 1877. g) bio u zgradi smeten zavod za sirotu decu, koji su osnovali neki Englezi".90 "Avgusta 1878. g. otvori se V razred, ali kada je otpoeo II srpskoturski rat, predavanja su opet prekinuta i nastavljena tek 16. dekembra 1878. god.."91 "9. novembra 1885. g. kola se raspusti zbog Srpsko-Bugarskog rata i zgrade su upotrebljene za bolnice, a predavanja su nastavljena tek marta 1886. god."92 "Ove kolske godine (1913-1914 L.P.) redovna predavanja nisu mogla otpoeti na vreme, jer su zgrade kolske bile upotrebljene za rezervnu vojnu bolnicu, pa ih je trebalo, posle toga, oprati i urediti za kolski rad, ni upis nije mogao biti izvren na vreme".93
84
87 88
Izvetaj za kolsku 1908-1909. godinu ... s. 13. Isto. 89 Isto, s. 14. 90 Godinji izvetaj... za kolsku 1899-1900. godinu" ... s. 11. 91 Isto. 92 Isto, s. 18. 93 Izvetaj za kolsku 1913-1914. godinu ... s. 10.
296
297
Latinka Perovi
Iste, 1913-1914. kolske godine, "odlueno je da se zbog neredovnih prilika, koje su posledica ratne godine, uenice ocene svega sa dve ocene, u dva tromeseja".94 Upeatljive trenutne okolnosti, koje su stvarali ratovi za nacionalno osloboenje, uticali su, nema sumnje, na vaspitne rezultate kole. Oni su esto u raskoraku sa njenim obrazovnim rezultatima, ali imaju dublji koren i trajniji uticaj. Vaspitne vrednosti nisu samo refleks duha vremena nego ve formirane kolektivne svesti. kola i sugerie vaspitne vrednosti polazei od te svesti. Primer za to su teme pismenih zadataka iz srpskog jezika: "elje, nade jedne Srpkinje",95 "U emu je Srbin veliki"; "Kakva treba da je prava Srpkinja"; "Vera i narodnost",96 "Uticaj nauke i umetnosti na duhovno jedinstvo srpskog naroda u sadanjosti".97 Pismeni sastavi uenica na ove i sline teme, koji su u godinje kolske izvetaje uvrtavani kao reprezentativni, pokazuju da su uenice vladale svim elementima kolektivne svesti. Polazite je shvatanje o slavi i veliini srpskog naroda u prolosti, o njegovoj izuzetnosti.98 U sreditu je misao o ujedinjenju srpskog naroda. Svojim sadrajem tome cilju treba da slue: kola, knjiga, novine, asopisi, izlobe. Njemu treba da budu podreene i umetnost i nauka. Poezija treba da je "ma tiranima". Slikama, poput slika "Hercegovako roblje" i "Krunisanje Duanovo" Paje Jovanovia, treba da se "pronosi misao o ujedinjenju Srpstva". Muzika treba da daje "bolnoga poleta svima, koji diu srpskim grudima".99 ak i gimnastika ima misiju, jer u zdravim i snanim gimnastiarima "neosloboena braa gledaju nove Obilie".100 Posebnu ulogu u ostvarivanju duhovnog jedinstva srpskog naroda ima nauka. Njen uticaj "Toliki je, koliko je ona uspela da razvije svest narodu". Nezadovoljavajue stanje u tom pogledu utoliko je vanije to "Srpstvo ima da izdri divovsku borbu sa Evropom".101
Isto, s. 14. 95 Izvetaj za kolsku 1902-1903. godinu... s. 34. 96 Izvetaj za kolsku 1903-1904. godinu... s. 85. 97 Godinji izvetaj za kolsku 1908-1909. godinu ... s. 39-43. 98 Srbin je veliki u stvaranju, trpljenju, junatvu i hrabrosti, a izuzetan je "u neemu u emu nije ni jedan narod... Srbin je stvorio pesme kakve nije stvorio ni jedan narod... to nam je barem priznala i cela Evropa"... Zorka urlieva, "U emu je Srbin veliki?", s. 37-38. 99 Julija Proti, "Uticaj nauke i umetnosti na duhovno jedinstvo srpskog naroda u sadanjici" - Izvetaj za kolsku 1908-1909. godinu... s. 40. 100 Isto, s. 41. 101 Milica Babi, Isto, s. 41.
94

Dominantne vaspitne vrednosti otkrivaju pismeni sastavi i na manje sugestivne teme. Tako na temu "Zato idem u kolu?", uenica odgovara: "da kad odrastemo budemo: dobre Srpkinje, uredne domaice i pobone Hrianke".102 A druga uenica, na temu "Izlet u Koutnjaku na urevdan", pie: "im sam ula u Koutnjak prva mi je misao bila da vidim grob kneza Mihajla... Kad sam bila na grobu setila sam se nae sretne prolosti, bee li to sretno doba, kad smo mi imali naeg cara".103 Ono to su uenicama tokom njihovog kolovanja usaivale crkva i kola, one su i usvojile. Crkva im je govorila da na njih "gledaju Srpkinje iz mnogih neosloboenih krajeva srpskih", i da zato one treba da prednjae "u uvanju svetinja srpskih, ouvanju vere, imena, jezika i narodnih obiaja, i u odbijanju tuintine".104 Sa svoje strane, kola je, ukazujui na slavu i veliinu predaka, govorila da treba "da uvamo i proirimo kuu koju su nam ovi podigli, da se molimo Bogu, da dvestagodinicu prvog srpskog ustanka slavi sve Srpstvo ujedinjeno!"105 e. DRUTVENO OKRUENJE I PEAT VREMENA Posmatrajui ivot kole, njeno drutveno okruenje izgleda dosta siromano. Takvu sliku formiraju podaci o zdravstvenom stanju i stambenim prilikama uenica,106 a naroito veliki napori da se pomogne siromanim uenicama.107 Iako je, kao to je reeno, veina uenica poticala iz imunijih porodica, za pomo siromanim uenicama morala se stvoriti itava mala mrea institucija. Inicijativom uenica, stvoreno je najpre, 1884. godine, Drutvo uenica Vie enske kole. Iz interesa (kamate) na osnovni kapital od 1500
102 Anelija orevieva, "Zato idem u kolu?" Izvetaj za kolsku 1902-1903. godinu... s. 38. 103 Danica B. Jankovieva, "Izlet u Koutnjaku na urev dan", Isto, s. 40. 104 Govor gosp. Prote Save Pjeia o prizivu sv. Duha, - Isto, s. 4. 105 Milena Bojovieva, Jedan pogled na ivot srp. naroda od dolaska Turaka do prvoga ustanka. Sveano predavanje o proslavi stogodinjice na dan 14. feb. ov.g. drano u kol. dvornici pred uenicama i nast. osobljem. Izvetaj za kolsku 1903-1904. godinu... s. 21. 106 Prema kolskom letopisu, kola nije radila 1. maja i 1. novembra zbog selidbe u gradu, to znai da je veina uenikih roditelja ivela u iznajmljenim stanovima. 107 Siromanim uenicama smatrane su one iji su roditelji plaali porez ispod 30 dinara.
298
299
Latinka Perovi
dinara, stvoren dobrotvornim prilozima, stalno su pomagane siromane uenice vrlo dobrog uenja i vladanja.108 Osim toga, postojalo je i nekoliko fondova, odnosno zavetanja. Iz fonda Leonida Jaroslavskog, ruskog arhiepiskopa, koji je "za blagodejanje devojica srpskih" ostavio dve hiljade rubalja, odnosno iz interesa obraunatog u dinarima, kolovana je jedna siromana uenica.109 Po zavetanju Drage D. orike, supruge majora Duana P. oria, Vioj enskoj koli pripadala je jedna treina prihoda njenog nepokretnog imanja, a po zavetanju Koste Lekia, blagajnika ministarstva, interes na njegov kapital bio je namenjen "za izdravanje est siromanih uenica".110 Pomenutoj mrei institucija za pomo siromanim uenicama pripadala je i Uenika trpeza (od 1903. do 1906), u kojoj se tokom cele zime hranilo po 60-80 siromanih uenica.111 Pomaganje siromanim uenicima proisticalo je iz snanog oseanja za jednakost kao naelo pravoslavlja i vrednost patrijarhalnog drutva. Solidarizam je bio uslov opstanka kole kao oaze elitizma u siromanom i nepismenom drutvu. U isto vreme, privatnost i spontanost u davanju dobrotvornih inicijativa govore o izdancima graanskog drutva. Dobrotvori, izuzev dvora, pripadaju malobrojnom srednjem staleu. Oni su: trgovci, vojna lica, profesori, inenjeri, knjiari, diplomati. U duhovnom smislu, sve generacije uenica Vie enske kole odreivala je opta tenja ka nacionalnom ujedinjenju. Od kolske 19021903. godine osea se naglaena i tvra orijentacija u tom pravcu. Precizno se formulie potreba otpora i tuintini, koja se identifikuje sa zapadnoevropskom kulturom. kola i crkva su tu na istom polju. kola istie da njen ideal ostaje: "zavetna misao Srbinova za krst asni, za

ujedinjenje i sreu srpskog naroda".112 Kao najvei neprijatelj srpskog naroda u ostvarenju tog ideala oznaava se "tuinska kultura, koja nam se, uvek nasmejana i usluna, glatka kao otrovna zmija namee i uvlai u bezazleni, pitomi i prostosrdani duh naroda".113 Ugroeno sutinski, srpstvo se moe odbraniti samo "ako revnjivo branimo i volimo sve ono to je nae, narodno, ma tue bilo i lepe i bolje".114 U ime odbrane srpskog duha, kao uslova opstanka srpskog naroda, kola je pozivala na pohod protiv tuinske kulture: "Vreme je ve da joj spreimo prodiranje, da je progonimo, jer se lako odbraniti od grube sile, koja se pred nas stavlja oito i vidljivo, ali teak je lek od brzoga dejstva otrova, kad nas ve pone razoravati".115 Crkva je roditeljima skretala panju "na vanost domaeg vaspitanja u veri i pobonosti", jer "sve vie i vie gubimo i od onoga to su nai stari imali".116 Sa zabrinutou je konstatovala da roditelji "obraaju gotovo svu panju na to, da im se deca to vie naoruaju znanjem i naukom, a na vaspitanje svoje dece... malu panju, pa u vie sluajeva i nikakvu ne obraaju".117 kolu je crkva, pak, upozoravala na opreznost prema novim teorijama i na dunost jedinstva obrazovanja i vaspitanja. Izmeu ostalog, ovo je rezultiralo i pojaanim nadzorom nad uenicima uopte,118 a nad uenicama Vie enske kole posebno. Njihova neotvorena pisma dostavljana su roditeljima. Pregledavane su im knjige i fijoke i "reeno je:
108 Dobrotvori Drutva uenica Vie enske kole bili su: krajica Natalija, kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenovi, princeza Jelena Karaorevi (od 1906); Milica M. . Milievieva, Jovan i Katarina upljinac iz Zagreba; Svetislav N. Vulovi, profesor; Dimitrije Milenkovi, pukovnik; Petar Novovi, inenjer i drugi, meu kojima dosta bivih uenica kole. Via enska kola. Pedeseto-godinjica 1863-1913... s. 100. 109 Isto, s. 100-101. 110 Isto, s. 102. 111 Dobrotvori Uenike trpeze bili su: princeza Jelena; Beogradska optina, po preporuci dr Batuta i dr Vukadinovia; Ljubomir Krsmanovi, rentijer; braa Krsmanovii, trgovci; Luka elovi, trgovac; Ivan Sisojev, ruski atae; Ilija Antonovi, trgovac; Nikola uk, trgovac iz Zagreba; braa Radojlovii, trgovci; Jovan Koen, trgovac; Maksim Flajer, trgovac; Svetislav B. Cvijanovi, knjiar.
Hristina Risti, O zajednici kue i kole u devojakom vaspitanju. Govoreno o proslavi sv. Save, u kolskoj dvornici pre podne, Izvetaj za kolsku 1902-1903. godinu... s. 5. 113 Isto, s. 5-6. 114 Hristina Risti, O zajednici kue i kole u devojakom vaspitanju. Govoreno o proslavi sv. Save, u kolskoj dvornici pre podne. Izvetaj za kolsku 1902-1903. godinu... s. 5. 115 Isto, s. 8. 116 Mihajlo Milievi, svetenik, Re o vanosti domaeg vaspitanja u veri i pobonosti, govoreno na dan hramove slave u crkvi sv. Natalije 26. avgusta 1903. Izvetaj za kolsku 1903-1904. godinu ... s. 8. 117 Isto, s. 9. 118 Uenici su mogli poseivati javne lokale (pozorite, orfeum, gostionica, kafana, cirkus), kao i javne zborove i svadbe, samo uz doputenje roditelja. Bez dozvole kolskih vlasti, uenici nisu mogli uestvovati na javnim zborovima ni zakazivati svoje. Nisu mogli stupati u javne druine ni objavljivati svoje pismene sastave u novinama. Vid. Pravila o vladanju uenika srednjih kola (od 19. novembra 1904), Zbornik Zakona i uredaba u Kraljevini Srbiji, 59, Beograd 1906, s. 527.
112
300
301
Latinka Perovi
da se uenicama preporuuje ta e itati i kako e itati".119 U pozorite su mogle ii samo "ako donesu prethodno doputenje roditelja", ali ne na "svaki komad".120 Razlozi za orijentaciju od kolske 1902-1903. godine lee u optoj koncentrisanosti na nacionalno ujedinjenje kao glavni cilj, uz istovremenu potrebu da se odgovori na zahteve koje su proizveli, pre svega, koraci u modernizaciji Srbije uinjeni u prethodnom razdoblju. Ovo stvara napetost koja se jasno osea i u ivotu Vie enske kole. Novi koraci u pravcu modernosti, ukljuujui i neophodan napredak u kolovanju enske dece, ocenjivani su kao izneveravanje duha naroda. Tako se na poetku XX veka ponavlja ona ista argumentacija kojom je, 1879. godine, osporavan Zakon o Vioj enskoj koli. Opet se prihvata minimum koji ne bi doveo u pitanje patrijarhalni poloaj ene: "Obrazovanje i vaspitanje enskinja svi traimo ... ali obrazovanje enske dece mora biti saobrazno njihovim duevnim osobinama. Programi za enske kole ne mogu zaboraviti prirodu enskinja i krajnji cilj njihova kolovanja".121 Drei se Biblije, "koja ne menja svoje gledite s vremena na vreme, niti prima moderne teorije i novaenja",122 kola treba da vaspita dobru suprugu, majku, lana crkve. I dobru Srpkinju. Srpska izreka: "Na eni je kua", uvek tumaena u smislu da je ena sredite porodice i stub radnog i tedljivog domainstva, dobija novo tumaenje: "A kad proirimo znaenje ove izreke, to nije li na srpskome enskinja podignuta ivotom i krvlju naih predaka i skupocena zgrada naa domovina, slobodna Srbija. Srbiju treba ouvati i osnaiti irei je vezama s neosloboenim Srpstvom."123 Izotren odnos patrijarhalnosti i modernosti, odnosno evropeizma, koji se, kao takav, a ne u naknadnom definisanju istraivaa, i reito i oito manifestuje u Vioj enskoj koli, a koji potvrdu nalazi i u drugim izvorima, naroito u tampi, relativizovae se u ratovima na poetku druge decenije XX veka. Srpska kolovana ena je za njih bila pripremljena celokupnim svojim vaspitanjem: u porodici, crkvi i u koli.

f. DRUTVENI EFEKTI U toku poluvekovnog postojanja, Via enska kola je imala viestruko znaajne efekte. Ona je, pre svega, dala prve generacije uiteljica, proseno svake godine po pedeset, za osnovne enske kole. Bila je primer za ugled, i poput nje osnovane su vie enske kole u Kragujevcu, Poarevcu, Niu, Pirotu, apcu. U isto vreme, bila je rasadnik novih srednjih kola za ensku decu: enske uiteljske kole i enske gimnazije. Kao prva i, tokom tredeset sedam godina, jedina dravna srednja enska kola u Srbiji, Via enska kola je postala mesto okupljanja malobrojne srpske elite: profesora gimnazija, Velike kole, odnosno Univerziteta, zatim svetenika, lekara, umetnika. U isto vreme, ona je toj eliti dala prve ene. Kao oaza u siromanom i nepismenom okruenju, Via enska kola je zraila mnogim kulturnim i socijalnim inicijativama i ustanovama. U njoj se ogledalo srpsko graanstvo u nastajanju; ona je davala podsticaj njegovom razvoju, profilisala ga i oplemenjivala na svoj nain. Nesumnjivo, pionirska je uloga Vie enske kole u stvaranju "kulturne srpske ene, koja se penje ak dotle, da je ne retko knjievnik, umetnik i borac za idealno ensko pravo".124 Ova uloga Vie enske kole je utoliko znaajnija to je upravo na kraju ivota Kraljevine Srbije kao zasebne drave, na osnovu dotadanjih naunih, posebno etnografskih istraivanja, ustanovljeno da u srpskom narodu preovlauje tip patrijarhalne ene. Pripadnica ovog tipa srpske ene je "nie bie... izvor radne snage i produenja loze".125 Ona se "otima, grabi, vue kao plen, ili se kupuje kao roba".126 Patrijarhalnoj eni uz bok stoji polupatrijarhalna ena. Ona je takoe "bespravni stvor, koji nema niega svoga, pa ak ni pravo raspolaganja svojom decom... radi mnogobrojne i vrlo teke domae poslove... dvori svoga mua kao sluga... udaje (se) za oveka koga ne poznaje, esto iz druge varoi, koga nikad nije ni videla".127 Kao to je Via enska kola bila oaza, tako su i predstavnice kulturnog tipa srpske ene bile malobrojne. Usled dominacije patrijarhalnih shatanja, visoke nepismenosti i slabe socijalne pokretljivosti, kulturna ena
124 125
Izvetaj za kolsku 1909.1910. godinu... s. 12. Izvetaj za kolsku 1910.1911. godinu... s. 17. 121 Petar S. Proti, O subjektivnom vaspitanju u koli (svetosavski govor), Izvetaj za kolsku 1907-1908. godinu... s. XI. 122 Isto, s. XV. 123 Hristina Risti, O zajednici kue i kole u devojakom vaspitanju..., s. 5.
120
119
Tihomir R. orevi, O srpskim enama, Beograd 1912, s. 3. Isto, s. 4, 5. 126 Tihomir R. orevi, O srpskim enama, Beograd 1912, s. 4. 127 Isto, s. 11.
302
303
Latinka Perovi
je bila udaljena od patrijarhalne i polupatrijarhalne ene: "Naa seljanka teko dospeva do praga varoke ene, a varoka nema veze sa kulturnom. Kulturna pak ena vie se pribliuje svesnom mukinju, no enama patrijarhalne i polupatrijarhalne sredine".128 Ovaj otar jaz u srpskom enskom svetu izraava odnos izmeu dominantnog sela i nerazvijenog grada. Modernizacija je segmentirana. Nju je mogue zamisliti kao niz krugova, koji se jedan prema drugom ne otvaraju. To je, ujedno, i mera njene prihvatljivosti. U posebnosti Vie enske kole spada, svakako, njena, za Srbiju relativno duga istorija, koja omoguuje da se prati odnos patrijarhalnosti i modernosti. Primer Vie enske kole pokazuje da je modernizacija ila postepeno, ali i da je postojala jasna grnaica do koje se moglo vriti stepenovanje. Na svakom novom stepenu modernizacije prihvatane su, iako uz otpore, tekovine zapadnoevropske civilizacije. Ali ne i zapadnoevropska kultura, koja je doticala religiju, socijalnu i politiku filozofiju i nacionalnu ideologiju. To je i predstavljalo granicu do koje je mogla ii modernizacija. Otro razlikovanje izmeu civilizacije i kulture stvaralo je, u sluaju Vie enske kole, izvesnu protivrenost izmeu njene obrazovne i vaspitne uloge. Obrazovanje je izvodilo enu iz patrijarhalne kulture, vaspitanje je nastojalo da je u njoj zadri. U poetnom razdoblju kole lake je bilo drati u ravnotei njene dve pomenute uloge. Kasnije je bivalo sve tee, da bi se u poslednjem razdoblju kole ravnotea naglaeno nastojala naruiti u korist njene vaspitne uloge.
IV INTELEKTUALNA ELITA: pod terorom ideja socijalne jednakosti i narodnog jedinstva
128
Isto, s. 12.
304
305
Latinka Perovi
15. Naunik i politiar: Jovan M. ujovi

Prilog prouavanju srpske elite
Nama je Srbija prea od svega i svakoga. Jovan M. ujovi, 1901.
Naunik i politiar to dvojstvo ili, ako se ba hoe, to jedinstvo tipino je za srpsku elitu. U toj tipinosti Jovan ujovi je i poseban. Nastojei da osvetlim tipino, govoriu o Jovanu ujoviu kao o karakteristinoj pojavi. U tenji, pak, da pribliim njegovu linost, baviu se i onim to je kod njega posebno. Jovan ujovi je naunik znatne spreme, nezanemarljivog dela i velike karijere. Uz lini poriv, dve su okolnosti bile presudne za ranu usmerenost Jovana ujovia na nauku: porodica i duh vremena. Relativno imuna porodica okrunog naelnika, u kojoj je postojao pravi kult knjige, svom darovitom sinu mogla je da priuti i privatne asove nemakog i francuskog jezika, a zatim i da mu omogui kolovanje u Zapadnoj Evropi. Opte oduevljenje kolske omladine u Srbiji 60-tih i 70-tih godina XIX veka za nauku, inspirisali su liberali svojom verom u svemo prosvete i nauke. Novi polet tom oduevljenju dali su socijalisti, za koje je pozitivna nauka postala nova religija. Taj talas je, odmah posle zavretka realke 1872. godine, odveo i jo veoma mladog Jovana ujovia u Cirih na uvenu Politehniku.
306
307
Latinka Perovi
U vajcarskoj, koja se i fiziki toliko razlikovala od patrijarhalne Srbije, 16-godinji ujovi se, ipak, obreo u duhovno bliskoj mikrosredini. Bili su to srpski studenti, mahom dravni pitomci, koji su se i sami u potrazi za duhovno srodnim, nali u krugu tamonjih ruskih studenata i emigranata. Ruska kolonija u Cirihu, koja je poetkom 70-tih godina brojala oko trista mladia i devojaka, natkriljavala je gorostasna linost Mihaila Aleksandrovia Bakunjina. Pobunjeni plemi, zatoenik koji je u tamnicama proveo 12 godina, begunac iz krletke carske Rusije, koju je roak Jovana ujovia, ruski ak ivojin ujovi ve bio opisao kao "jedan prostrani zatvor karanovaki, zatvor gde je sve to je poteno i slobodno osueno da vene u Sibiru"1 budio je emocije i podsticao tenju ka oponaanju. Ipak, Jovan ujovi e se od Bakunjina udaljiti zbog njegovog negatorskog odnosa prema nauci. Dogaaji poput pokuaja, u kome su uestvovali i ciriki Srbi, da se sprei izruivanje carskoj vladi ruskog revolucionara Neajeva, raspaljivali su matu. Neto kasnije e Jovan ujovi i Pera Todorovi napraviti plan, nita manje nego da oslobode ernievskog iz progonstva u Sibir. U rusko-srpskom bratstvu u Cirihu uilo se da je ljudska patnja univerzalna. To bratstvo je bilo kola altruizma, ali i kola fanatizma. Jedan od Srba koji su uestvovali u pokuaju osloboenja Neajeva,2 na pitanje vajcarskog islednika gde je roen, odgovorio je na zemlji, a na pitanje ta je, odgovorio je ovek. Islednika je to iznenadilo, mlade Srbe zadivilo. U cirikom krugu Jovan ujovi se prvi put zapitao kako moe biti koristan narodu i ve samim pitanjem poloio temelj onom socijalnom idealu koji e postojano slediti tokom itavog dugog ivota. Mnogo godina kasnije, u jednom za njega opasnom trenutku, on e mirno rei: "Cirikoga se duha ne odriem ukoliko je to duh napretka i slobode"...3 Ali tamo u Cirihu, ujoviu se uinilo da je, ne samo spoznao cilj nego i da je otkrio preicu koja ka njemu izravno vodi. Tu revolucionarnu omamu prekinuo je njegov otac; naloio mu je, 1873. godine, da se vrati u Beograd i upie na Veliku kolu. Autoritativni Mladen ujovi, koji je kolovanje sina
ivojin ujovi, "Pismo uredniku Slobode", Sabrani spisi. 1. Uvod dr Mladen Vukomanovi. Beograd 1974. s. 183. 2 Vid. Latinka Perovi, "Pera Todorovi o svom ueu u pokuaju osloboenja ruskog revolucionara S.G. Neajeva iz zatvora u vajcarskoj 1872. godine". Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993. 3 Jovan ujovi. Dnevnik, 1. Priredio dr Dragoje Todorovi. Beograd 1986. s. 100.
1

finansirao sopstvenim sredstvima, hteo je da ono protie pod njegovim budnim okom. Studije na matematiko-prirodnjakom odseku Velike kole Jovan ujovi je prekinuo, za kratko, 1876. godine, da bi, kao dobrovoljac, uestvovao u srpsko-turskom ratu. Veliku kolu zavrio je za vreme primirja i, uz matrijalnu oevu potporu, 1877. godine otiao u Pariz da se nauno usavrava. Upisao se na Antropoloku kolu i na Fakultet nauka. Za vreme studija u Parizu, ujovi je sreo drugog znamenitog ruskog emigranta, naunika i ideologa narodnjatva, Petra Lavrovia Lavrova. "Ka njemu sam rado odlazio", kae ujovi, "jer je bio nauenjak mnogostruki i mene zbog mojih revnosnih studija prirodnih i socijalnih nauka uvaavao i priznavao".4 Ta veza uvrstila je ujoviev socijalni ideal, ali mu je i otkrila da je put do njegovog ostvarenja postupan i da podrazumeva dugu pripremu naroda. Kao to je posle povratka iz Ciriha saraivao u svim listovima Svetozara Markovia, tako je ujovi i iz Pariza saraivao u socijalistikom asopisu Straa, koji su u Novom Sadu, 1878. godine, pokrenuli Pera Todorovi i Pera Velimirovi, ali od ostale brae po ideji ujovi se razlikovao svojom predanou studijama, koje je zavrio u leto 1879. godine. Izbio je u sam vrh diplomanata i skrenuo na sebe panju pariskih profesora. Ocu je pisao da zna da bi na osnovu svoje spreme mogao dobiti katedru na Velikoj koli, ali ga to ne zadovoljava. "Mene pee sujeta", poverava ocu "da i sranom svetu pokaem da postojim, a to se moe samo originalnim radovima od kojih je prvi rad doktorat".5 Iz cirikog kruga, koji je sebe rano oznaio kao "partijsku celinu", iz koga su izili dravnici i politiari koji su Srbijom upravljali vie od pola veka, ujovi se izdvaja odlunom predanou nauci i tenjom da meru stvari u srpskoj nauci utvruje njenim uporeenjem sa naukom u svetu. On je odabrao teak nain da bude koristan, ali zato nain koji korist ini neprolaznom. Od trenutka kada je 1880. godine postao suplent na Velikoj koli, Jovan ujovi je poeo da utemeljuje geoloku nauku u Srba. Kao i svi zaetnici, preuzeo je na sebe viestruku ulogu: najpre, kako bi on rekao, tvorca naunog jezika, pisca naunih studija, a zatim organizatora naunih institucija, popularizatora nauke, pedagoga.
4 5
Isto, s. 40. Isto, s. 42.
308
309
Latinka Perovi
Prvo znaajno nauno delo Jovana ujovia su njegovi Osnovi za geologiju Kraljevine Srbije sa skicom geoloke karte, koje je 1886. godine izalo na nemakom, 1889 na srpskom jeziku. Njegova glavna dela su: Topografska geologija, 1893. godine; Eruptivne stene, 1890. godine na srpskom, a 1924. na francuskom jeziku. Prevodi njegoih dela, kao i prevodi radova srpskih naunika, koje je poeo da objavljuje u Geolokim analizama Balkanskog poluostrva, iji je pokreta bio, potvruju da je ujovi u nas doista "uinio prvi pokuaj da se pree u domen svetske nauke". Odolevi iskuenju da zakorai u svet politike, ujovi je napravio veliku naunu karijeru. U svojoj 27. godini postao je redovni profesor Velike kole, a u 30. njen rektor. Za redovnog lana Srpskog uenog drutva izabran je 1883. godine. Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1887. godine, bio je jedan od osmorice njenih prvih lanova. Imao je tada tek 30 godina. Od poetka, pa tokom dugog niza godina bio je sekretar Srpske kraljevske akademije, da bi u ratnoj 1915. godini, posle smrti Stojana Novakovia, postao i njen predsednik. Jovan ujovi je bio poastvovan i mnogim meunarodnim naunim priznanjima: 1880. godine postao je lan Francuskog geolokog drutva, 1886. lan Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, 1887. lan Kraljevskog jestastvenikog drutva, 1894. lan Maarske akademije nauka. Po uverenju socijalista, najpre u smislu agrarnog socijalizma, a potom u smislu simpatija za sve potitene, i republikanac Jovan ujovi je ostao izvan politike sve do poetka XX veka. Takva pozicija proisticala je iz njegovog shvatanja i politike i nauke. Tanije reeno, iz njegovog vienja srpskog drutva, u kome se veruje da se rad za optu dobrobit iscrpljuje u politici, a politika izjednaava sa linim sujetama. U egalitarnom seljakom drutvu politike partije delovale su iskustveno, brzo su se pretvarale u koterije i gubile u neprincipijelnosti, a parlament samo po imenu i formi podseao na svoj prauzor. "Pitanje o cenzusu", pisao je ujovi, "nema u Srbiji onoga znaaja koga ima u stranome svetu, jer zemljoradniki narod, seljaci, nisu mnogo na kategorije podeljeni. Smanjite cenzus koliko hoete pa neete dobiti mnogo bolje elemente. Mi nemamo pravih proletera, niti pravih graana".6 Mentalitet drutva je kolektivistiki. Ono po definiciji ne priznaje pravo na razlikovanje i ne podnosi nezavisnost pojedinca. Iako ve
6

osvedoen naunik, Jovan ujovi je bio izloen stalnom pritisku da se politiki angauje. Nudei mu, 1896. godine, da postane poslanik, Stojan Novakovi mu kae: "Uite, makar samo za jedan dan." "Izlino je" odbija ujovi. "I to samo za jedan dan?" pita. "Da Vas malo omrimo" odgovara jedan Stojan Novakovi.7 A kralj Aleksandar Obrenovi je brutalno jasan: "Morate. Hoemo i Vas u disciplinu".8 Neuobiajeno za jedno, u sutini politiko drutvo, ujovievo relativizovanje politike proizlazilo je iz prirode njegove struke, iz filozofije nauke uopte, ali i iz njegove line etinosti. Poetkom 1914. godine, na prekor princa ora "da ne verma(m) mnogo nikoga i nita", ujovi je odgovorio: "to ja ne dajem vanosti mnogo sadanjim dogaajima i enjama dolazi moda i od moje struke. Mnoge dananje borbe i sujete izgledaju mi besciljne kad se setim koliko je na zemlji bilo sila i propalo... Bilo je kolosalnih graevina, i prirodnih i vetakih, o kojima zna samo nauka. Pa sve to nestalo, satrveno, sprano u veiti okean... Ja gledam samo da u svakom i najsitnijem radu budem koristan i korektan, astan ovek".9 Savremenik Stojana Novakovia, Jovana Skerlia, Jovana Cvijia, Slobodana Jovanovia Jovan ujovi je otelotvorenje svog naunog ideala nalazio u Josifu Paniu. "Na zemaljskoj se upravi!", pisao je ujovi, "izmenjalo pravo izobilje politikih kombinacija. Izgledalo je da je svaka vladavina rada bila da Pania ubroji u svoje pristalice. Bilo ih je koje su htele da ga u svoje krilo uzmu. im bi to osetio beao bi bio iz Beograda u planinu u dugotrajnu naunu ekskurziju, iz koje bi se vraao obogaen novim gradivom za svoje mirne kabinetske studije".10 Smisao Panievog beanja od politike, ujovi je rano otkrio, jo u poruci koju je Pani 22. februara 1888. godine, samo tri dana pre svoje smrti, uputio srpskim akademicima. U toj poruci Pani je izrekao misao da Akademija treba da se "u svim svojim radovima rukovodi istinom i strogo naunom objektivnou i da se nikad ne povodi za kojekakvim verovanjima i strujama, koje kad vreme i socijalne prilike na povrinu iznesu".11 I ujovi je ostao veran Panievoj oporuci. Zato mu je, posthumno, i
7 8
Isto, s. 47-48.
Isto, s. 61. Isto, s. 64. 9 Jovan ujovi, Dnevnik, II, Beograd 1986, s. 49. 10 Jovan ujovi, Dnevnik, I, ... s. 94. 11 Isto.
310
311
Latinka Perovi
priznavano da je Akademija upravo pod njegovim rukovodstvom "izala iz partijskih trzavica i dobila vrste osnove".12 Kako se, ipak, Jovan ujovi napreac naao u aktivnoj politici? Formalno, njegov nauni rad prekinut je zbog razloga koji je bio izvan njega. Iako se samo njime ne moe objanjavati ujovieva odluka da stupi u aktivnu politiku, taj se razlog nikako ne moe ignorisati. Naime, posle Ivanjdanskog atentata na kralja Milana 1899. godine, ujovi je bio penzionisan. Zabranjen mu je rad na Geolokom zavodu, pa ak i naune ekskurzije. Upravnik grada Beograda, njegov ujak Rista Bademli saoptio mu je: "Ti ne sme mai u Srbiju. Bie vezan ovamo doteran".13 Poslednjeg dana jula 1899. godine, ujovi je i proteran iz Srbije. Neko vreme proveo je u Peti, a zatim u Parizu. U Beograd se vratio polovinom jula 1900. godine. Ali on vie nee biti nepodeljeno predan nauci. On sam tumaio je tu promenu ovako: "Nestalnost u naunom radu poela je onoga dana kad sam iz Velike kole i iz Srbije prognan... I na strani, u progonstvu je sam kramponirao za moj nauni rad. A po povratku u Srbiju, kad mi ondanja vlada ne htede vratiti katedru, a narod mi ponudi mandat, ja preoh u aktivnu politiku. Od toga doba ivim u balansiranju izmeu politike i nauke, naginjui, oevidno, vie ovoj nego onoj. Ali, stara predanost je naeta, oteena, to ja vidim dobro.14 Istini za volju, ujovievo progonstvo nije bilo tako dugo da se ne bi mogao vratiti nauci. Proticalo je u Peti i Parizu, gde je on imao stare naune veze. Kad je zavreno, bio je punoj snazi: imao je tek 44 godine. Moda ga je nagrizala sumnja da je on u nauci ve dao najvie to je mogao. "Priznajem", pisao je, "da sam ja, kao prvi profesor geologije, zbog te prvine uneo u program rada samo pozitivnu geologiju, utvrivanje injenica, njihovu klasifikaciju, nagomilavanje grae u zemlji novoj, nauci nepoznatoj, a izbegavao postavljanje sjajnih i pretencioznih, ali nedovoljno osnovanih hipoteza".15 Ne dolazi li odavde ona, u njegovom Dnevniku priguena, ali neskrivena surevnjivost prema Jovanu Cvijiu? Ali, sme li se rei da je za Jovana ujovia politika bila samo erzac za nauku? Sumnja naunika da je iscrpio svoje stvaralake mogunosti, ako je uopte i postojala, koincidirala je sa neustavnom vladavinom poslednjeg
12 13

Obrenovia i udaljavanjem Radikalne stranke od izvornih programskih naela, naroito posle fuzije radikala sa naprednjacima 1901. godine. Tada se Jovan ujovi sa grupom intelektualaca, u kojoj su bili Ljubomir ivkovi, Ljubomir Stojanovi, Jaa Prodanovi, Radoje Domanovi, javlja u ulozi tipinoj za ortodoksnu elitu u misionarskoj ulozi. "Meni se inilo", pisao je ujovi o sebi i svojim istomiljenicima, "da smo mi so koja ne da srpskom drutvu da truli." Tada je pala i njegova uvena re: "Nama je Srbija prea od svega i svakoga".16 Okupljeni oko svog glasila Odjek, u kome je ujovi ispunjavao rubriku "Jauci i odjeci", ti predstavnici radikalne levice, kako su sebe nazivali, a to su uistinu bili, pripremili su ono stanje duha ija je kulminacija bio 29. maj 1903. godine. Prijatelj krajice Natalije i est, mada zbog svoje krajnje otvorenosti ne uvek i prijatan gost na dvoru Aleksandra Obrenovia, Jovan ujovi nije bio povezan sa izvriocima prevrata i nije odobravao svirep nain na koji je uklonjen poslednji Obrenovi. Bio je, meutim, iskren kada je neposredno posle prevrata napisao: "Kralja Aleksandra ubila je vojska, poto ga je na Odjek svojom vatrom moralno ubio." Duhovna priprema uvek prethodni inu, i revolucije, avaj, obino ponu jedni, a zavre drugi ljudi. U Samostalnoj radikalnoj stranci, koju je grupa oko Odjeka organizovala 1901. godine, ujovi je, ubrzo posle Majskog prevrata, zatraio da bude samo "prost vojnik". Prethodno, na tajnoj sednici Narodnog predstavnitva, koja je odrana 1. juna 1903. godine, on je insistirao da se Ustav iz 1888. godine vrati na snagu i pre dolaska novog vladaoca. Time je on izneo svoje razumevanje sutine Majskog prevrata. "Mi hoemo"... govorio je, "da sutranji dan ne bude samo restauracija prve narodne dinastije ve i restauracije stroge zakonitosti, demokratske ustavnosti i prave parlamentarnosti... Veli se da bi povratak onog ustava pre dolaska novog Kralja bio kao neki izraz nepoverenje spram njega... Ako vi elite da mu u napred date sve dokaze neogranienoga poverenja, a vi ukinete svaki ustav, pa da ga doekamo samo sa reima: Bog ti, a dua ti".17 Samo nedelju dana posle ovoga govora u Narodnom predstavnitvu, ujovi se povukao iz Upravnog odbora Samostalne radikalne stranke. U ostavci, itavo razdoblje od pokretanja Odjeka, pa do 29. maja 1903. godine ocenio je kao "herojsko doba srpske radikalne demokratije". Ali, vlastito uee u njemu video je samo kao "jednu sjajnu i junaku epizodu" svog
16 17
Isto, s. 100. Jovan ujovi, Dnevnik. II... s. 49. 14 Isto, s. 47. 15 Jovan ujovi, Dnevnik. I... s. 233.
Isto, s. 116. Isto, s. 114, 115.
312
313
Latinka Perovi
javnog rada, kojom e se "uvek ponositi". Kao ovek od naela i intelektualni istunac, koji u politici uvek rizikuje da postane doktrinar, ujovi je teko prihvatio logiku politike pragme i jo tee se uklapao u rezon partijske taktike. Nekima se ujovi doimao kao romantiar u politici. Ustvari, on je uvek nastojao da politike uloge koje je preuzimao vri u skladu sa svojim moralnim shvatanjima. Nije se upinjao da po svaku cenu zadri partijsku funkciju, poslaniki mandat, ministarski portfelj. ujovi nije bio ovek vlasti, ali ni velikog uticaja u politici. Kako ga je tano opisao Jaa Prodanovi: "Na partijskoj levici, u Radikalnoj stranci, kojoj je jedino mogao pripadati, on je naao vie oduevljenja nego spreme; vie discipline nego slobode miljenja; vie tenje za dobijanje vlasti nego elje za pobedu naela... S oruem kojim je ujovi raspolagao: iskrenost uverenja, tanost pogleda, snaga razmiljanja, irina i dubina znanja, tolerantnost prema protivnicima nije se moglo uspeti. ujovi je imao vie znanja nego oduevljenja i vie odmerenosti nego borbenosti." Aleksandar Beli je, pomalo sa aljenjem, rekao da je ujovia "gonila udljiva sudbina balkanskog graanina". Nema sumnje, po obrazovanju i duhu, pa i po poreklu Jovan ujovi je bio graanin. Ali, da sa svojim graanskim vrlinama ne ostane poseban ve da bude tipian, nedostajao je drutveni milje, nedostajalo je graanstvo. ujovi je ak i u svojoj stranci, 1912. godine, morao da ustaje protiv parole "neemo varoane, neemo kaput" i da upozorava na opasnost suprotstavljanja gunjca kaputu. "Svi smo mi iz opanka izili"... govorio je. "Ja oseam da smo svi jedna intimna zajednica, jedan narod, i da nema dobra ni gunju bez kaputa, ni ovome bez gunja. A to je vrlo potrebno znati i za nas danas i za budunost Srbije. Stoga na neosnovane glasove protiv kaputa, ja mislim da moramo braniti kaput, i kaput radnika zanatskog i industrijskoga, kaput zanatlije, kaput trgovca, kaput uitelja, profesora, sudije."18 I da je izmeu seljakog naroda i tankog sloja njegove elite sli naroda, kako je govorio ujovi, bilo meuslojeva i on, Jovan ujovi ostao bi, moda, u svojoj geologiji. Na listi Samostalne radikalne stranke ujovi je 1903. godine izabran za narodnog poslanika. U prvoj vladi, koju je formirao voa te stranke Ljubomir Stojanovi, 16. maja 1905. godine, bio je ministar prosvete i zastupnik ministra inostranih poslova. U drugoj Stojanovievoj vladi, 30.
18

jula 1905. godine, ujovi je zadrao samo resor spoljnih poslova. Tada je pred njim bio zadatak da Srbiju izvede iz teke i opasne usamljenosti nastale neuspesima Rusije na Dalekom istoku i odbijanjem Engleske da obnovi diplomatske odnose sa Srbijom, prekinute zbog Majskog prevrata. Obnavljanje diplomatskih odnosa Engleska je uslovljavala uklanjanjem oficira zaverenika iz vojske. Diplomatskim kanalima ujovi je uspeo da ublai te uslove. Kralj je, meutim, dva puta pristajao, pa pod pritiskom zaverenika odbijao da potpie odluku vlade o penzionisanju odreenog broja oficira zaverenika. I ujovi je dva puta podnosio ostavku. Kad je ona postala konana, javno je rekao "da to ini, jer je vladi oduzeta mogunost da preuzme izvesne mere radi obnavljanja diplomatskih odnosa sa Engleskom".19 Potvrdila se njegova sumnja da je parlamentarna vladavina uopte mogua u uslovima snanog uticaja vojnog inioca na vladaoca. Zbog sukoba naela sa politikom pragmom podneo je ostavku na poloaj ministra prosvete i u Paievom koalicionom kabinetu 1909. godine. Prioritet izdataka za naoruanje osujetio je prosvetne i kulturne reforme, koje je ujovi smatrao neophodnim. Obrazlaui tu svoju ostavku, rekao je: "Sadanji Ministar ne moe da razvije rad potreban za napredak prosvete i opte kulture, jer za to niti ima, niti e, kako izgleda, skoro dobiti potrebnih materijalnih sredstava, niti predvia skoru bolju saradnju osalih faktora."20 Naelni razlozi doveli su ujovia 1912. godine u sukob i sa veinom u Samostalnoj radikalnoj stranci. Neposredan povod bila je ponuda kralja samostalcima da obrazuju kabinet, ali uz uslov da imenovanje ministra vojnog ostane u njegovoj nadlenosti. Poslanici iz unutranjosti bili su za prihvatanje uslova i izloili su otrom napadu intelektualce u Glavnom odboru zbog njihove principijelnosti. Sukob je doveo do ozbiljne krize u stranci, iji je rezultat bio povlaenje Stojanovia sa poloaja predsednika stranke, a ujovia iz Glavnog odbora. Obrazlaui svoju ostavku, ujovi je rekao da ga je diskusija u poslanikom klubu o mandatu ponuenom Samostalnoj radikalnoj stranci uverila da su njegovi "nazori o dravnoj upravi i parlamentarnosti, o zadacima radikalne demokratije, o partijskoj taktici i disciplini, sasvim
19
Isto, s. 246.
20
Isto, s. 119. Isto, s. 210.
314
315
Latinka Perovi
protivni nazorima ogromne veine... poslanika... stranke".21 Ta veina je htela mandate, ujovi iste principe. Pobude su moralne. Ali, ujovi je istotu principa branio iz uverenja da je ona uslov da Samostalna radikalna stranka postane "so me politikim strankama". U tome ve ima ideje o misiji, uz koju idu zatvorenost i sektatvo. Samostalci nisu revizionisti ve jeretici. Oni ne naputaju izvorna naela radikalne demokratije, nego nastoje da zaustave udaljavanje od njih. Oni su radikalna levica. U oprotajnom govoru u poslanikom klubu, ujovi je pozivao poslanike Samostalne radikalne stranke da se u izbornoj borbi rukovode dugoronim interesima naroda i stranke. Govorio je: "Drite se stvarnosti i programa... Ja verujem u zdravu svest naroda, kome e skoro zlo da dozlogrdi, koji e od nas tada pomoi da trai. Ja ne verujem u veliku silu paklia, asti, banaka (aluzija na potkupljivanje glasaa L.P.); to je sve prolazno. Veina dobrog naroda eka drugoga spasa"...22 Ipak, ujovi je bio rezigniran. Iz Glavnog odbora Samosalne radikalne stranke i iz njenog poslanikog kluba povlaio se sa oseanjem da je straio dragocene godine. Obavetavajui Ljubomira Stojanovia o svojoj odluci da se povue, on e mu rei: "Doao sam da vam ponudim za izvoz deset vagona gloginja koje sam namlatio za ovih deset godina politiziranja."23 A Miloradu Drakoviu, koji ga je opominjao na ljubav prema zemlji, uzvratio je: "Ba to je volem, ini mi se da u joj veu uslugu uiniti ako mesto dangubljenja u Skuptini budem radio vie druga posla... Kad dou tei i vaniji momenti, biu aktivan bez iijeg poziva"...24 Takav momenat je bio Prvi svetski rat. Posle sloma austrougarske ofanzive na Srbiju, srpska vlada poslala je jedan broj istaknutih naunika u prestonice zemalja Antante da tumae njene ratne ciljeve i politiku. U takvoj misiji stigao je i Jovan ujovi u Pariz, u maju 1915. godine. Otuda je iao i u London. Radio je na pridobijanju uticajnih ljudi u Francuskoj za ideju jedinstvene jugoslovenske drave i na prilagoavanju akcije Jugoslovenskog odbora u Londonu, politici srpske vlade. Nailazio je na rezerve naunika, diplomata, politiara. Uz svu lakou s kojom se kretao u elitnim krugovima francuskoga drutva teko da bi se u tom pogledu s njim tada iko mogao meriti ujovi je troio veliku energiju da sagovornicima dokae da je dunost Srbije da uini sve "u cilju definitivnog
21 22

reenja srpskog, a po mogustvu i jugoslovenskog pitanja". U prilog rezervi jedinstvene jugoslovenske drave, navoene su verske razlike i tenje Hrvata i Slovenaca ka samosalnosti. to se tie pitanja granice koje bi obuhvatile itav srpski narod, karakteristino je ono to je ministar Delkase (Delcass) rekao ujoviu u razgovoru koju su vodili u julu 1915. godine. "Kada sam mu" zabeleio je ujovi u svom Dnevniku "razlagao potrebu da svi Srbi budu ujedinjeni u jednu jedinstvenu dravu bez i najmanjih ostataka Srba van granica Srbije, on mi sa malim osmehom ree: 'A jeste li kadgod imali kakvu kapu pod kojom bi sva kosa bila pokrivena, a ispod nje ne tri ni najmanji pramen dlaka kose'?".25 U toku rata nije postojala vrsta predstava o formi budue drave. Srpski naunici su oscilirali od centralistike unitarne drave, do federativne drave tipa SAD. Ipak, treba rei da je ujovi, jer o njemu je re, smatrao da, iz istorijskih razloga, kao i zbog odbrambene sposobnosti budue drave, u njoj "Srbi moraju zadravati neto malo prevlasti"...26 U novom, jugoslovenskom dravnom okviru, ujovi se, po logici doslednosti vlastitim uverenjima, naao u Jugoslovenskoj republikanskoj stranci. Na nemirnoj politikoj sceni Kraljevine Jugoslavije, on nije imao vidniju politiku ulogu. Zajedno sa veinom njenih aktera, i na vlasti i u opoziciji, on je pripadao minuloj epohi. To to nisu bili u stanju da odgovore i na izazove novog doba, mogli bi da im sude samo oni koji su bili na nivou istorijskih zadataka vlastite epohe. U ivotnom bilansu Jovana ujovia sadrano je njegovo gorko kajanje to je napustio nauku: "Moja je karijera prirodno bila na Univerzitetu i od kako je tu prelomljena, ja se oseam propalim."27 Njemu najblii ljudi znali su da je nauka njegov pravi poziv. Tek to je zakoraio u aktivnu politiku, njegov brat, dr Jevrem ujovi, pisao mu je: "Politika nije za tebe... ti (se) najbolje okree po tvome kabinetu. Zato ne naputaj Geologiju, ako si rad miran, zadovoljan i uvaen ivot da provede".28 A ivot Jovana ujovia i nije bio nita drugo do viedecenijsko traganje za odgovorom kako uskladiti rad za opte dobro sa sopstvenom prirodom. On je bio na tragu pravog odgovora. Nije sluajno, stojei na granici izmeu nauke i aktivne politike i oseajui da je pred opasnou da narui unutranji balans, zapisao u Dnevniku: "Getea (Goethe) su optuivali da se
25 26
Isto, s. 227. Isto, s. 233. 23 Isto, s. 235. 24 Isto, s. 238. 239.
Isto, s.146. Jovan ujovi, Dnevnik, II... s. 78. 27 Jovan ujovi, Dnevnik, I... s. 205. 28 Isto, s. 97.
316
317
Latinka Perovi
ne interesuje za sudbinu otadbine. On je odgovorio: 'Mi ne moemo sluiti otadbini svi na jedan nain. Ja smem rei, u delima, koje je priroda meni u zadatak stavila, moji napori, moja ispitivanja, moja aktivnost, sve je bilo toliko savesno koliko je to od mene zavisilo. Ako tako moe svako o sebi rei, dobro e biti za sve'."29 To je bilo i vjeruju Jovana ujovia Ali ne i nain njegovog ivljenja. Taj nesklad, koji nije nesklad samo ujovievog ivota, imanentan je shvatanju otadbine kao neeg fizikog, a ne duhovnog; kao grumena, a ne vasione u malom. To kolektivistiko shvatanje u svojoj je biti opresivno. Ono ponitava svaku posebnost i tako umanjuje ukupan doprinos optem dobru. I samo to opte dobro. Naunik kao politiar, Jovan ujovi je pojava karakteristina za drutvenu istoriju srpskog naroda. Zato njegov ivot i zvui kao poziv novim generacijama srpske elite da odole iskuenju da podele linu sudbinu Jovana ujovia. To, naravno, pre svega znai, da budunost svoga naroda ne vide kao ponavljanje istorije.
16. Intimni svet naunika i dravnika

Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia
Samo onaj moe neto uiniti ko radi lagano i stalno, iz dana u dan. I ti su poslovi jedino zreli. Stojan Novakovi, 1898.
U jednom od prvih radova o Stojanu Novakoviu (1. novembra 1842, abac 18. februar 1915, Ni), reeno je da je njegov ivot bio: "Dug i aktivan, bogat po rezultatima i uticaju, krupan po znaaju... Novakovi je odista imao jednu plodnu naunu i javnu karijeru, i doao je do vrlo visoke mete. On je od onih retkih naih ljudi koji su daleko doterali i ostavili mnogo za sobom"...1 Stojan Novakovi se bavio filologijom, istorijom knjievnosti, istorijom i dravnim naukama. Za njim je ostalo vie od pedeset knjiga, mnotvo radova u domaim i inostranim asopisima, posebno u publikacijama Srpske kraljevske akademije i Jugoslovenske akademije nauka i umjetnosti u Zagrebu.2
Pavle Popovi, "Mladi Stojan Novakovi (1842-1873)", Spomenica St. Novakovia, Beograd 1921, Srpska knjievna zadruga, kolo XXIII, br. 157, s. 7. 2 Za obim i raznovrsnost dela Stojana Novakovia dovoljno je navesti samo podatke o njegovom radu na istoriji: "Na 400 radova dolaze na istorijsku geografiju 13, na politiku istoriju 42 (od toga, stara istorija 8, Srbija u prvoj polovini XIX veka 11, savremena istorija 6, crkvena istorija 9, monografija manastira 4, biografija 1), na rasprave o narodnoj tradiciji 14, na kulturnu istoriju u najirem smislu, oko 30 (od toga, pravo 9, ekonomija 5) rasprava", Stanoje Stanojevi, "Istorijski rad Stojana Novakovia", Spomenica St. Novakovia, s. 64.
1
29
Isto, s. 111.
318
319
Latinka Perovi
Osim kabinetskog naunog rada, koji je iziskivao izolovanost i koncentrisanost, Stojan Novakovi se bavio i organizovanjem rada u mnogim naunim i kulturnim ustanovama. Vrlo mlad pokrenuo je Vilu, list za zabavu, knjievnost i nauku (1865 1868). Okupio je najznaajnija knjievna imena (Laza Kosti, Milan . Milievi, Ljuba Nenadovi, ura Jaki, Milorad apanin), ali je i sam vrlo mnogo pisao i prevodio. Sa njegovim imenom tesno je povezan ivot Velike kole, Narodne biblioteke, Srpske kraljevske akademije, Srpske knjievne zadruge. Da bi neke od ovih institucija organizovao, putovao je po Evropi. Poseivao je biblioteke i muzeje u Peti (Budapest), Beu (Wien), Pragu (Praha), Drezdenu (Dresden), Berlinu. Otkrivao je spomenike i knjige i nain njihove prezentacije, sretao je znaajne ljude (Palacki, Rihter Palack, Richter) i o svemu je vodio beleke. Ostavio je skice za istorije nacionalnih kulturnih institucija: biblioteka, pozorita, tamparija.3 I dravnika delatnost Stojana Novakovia veoma je bogata. Bio je dva puta predsednik ministarstva; pet puta ministar; dva puta poslanik Srbije u Carigradu, potom kratko vreme u Parizu i due u Petrogradu. Jedan je od osnivaa Narodne stranke i vie godina njen ef. Imao je i dugo poslaniko iskustvo. Stojan Novakovi nije zaboravljen,4 ali nije ni prouen i ocenjen po zasluzi: jo uvek nema njegovih sabranih dela, a ne postoji ni njegova nauna biografija. Popunjavajui se, slika o njemu se menjala.5 Ali, sve do radova Sime irkovia, "Njegov lik ima vie crte dobrodune starine nego to ima profil vodeeg srpskog intelektualca s poetka XX veka".6 Stojan Novakovi ostavio je pravo obilje izvora na osnovu kojih se mogu prouavati njegova nauna i dravnika misao, njegov javni i privatni ivot. Sam Novakovi je smatrao "da u svakovrsnim istorijskim izvorima
O zapaanjima Stojana Novakovia sa puta po Evropi, Arhiv Srbije, Stojan Novakovi, br. 910, dalje, AS, SN. 4 Spomenica St. Novakovia, Beograd 1921, SKZ, kolo XXIII, br. 157; Radovan Samardi, "Predgovor": Stojan Novakovi, Iz srpske istorije, Novi Sad Beograd 1972; Isti, "Stojan Novakovi, Utemeljitelj srpske istorije" Pisci sprske istorije, Beograd 1976; Sima irkovi "Predgovor", Stojan Novakovi, Istorija i tradicija. Izabrani radovi, Beograd 1982; Stojan Novakovi Linost i delo. Povodom 150 godinjice roenja (1841-1992), Zbornik radova, SANU, Nauni skupovi, knj. 77, Beograd 1995; Stojanu Novakoviu u spomen: o osamdesetogodinjici smrti, uredio Andrej Mitrovi, Mala biblioteka SKZ, Beograd, 1996; Mihailo Vojvodi, Stojan Novakovi i Vladimir Kari, Beograd, 2003. 5 Drago Denkovi, "Stojan Novakovi u oceni svojih savremenika": Stojanu Novakoviu u spomen... 6 Sima irkovi, "Istoriografija kao ogledalo vremena. O jednoj Novakovievoj anticipaciji": Stojanu Novakoviu u spomen... s. 45.
3

retko ta za bacanje ima", ali da se "svaem korist, znaaj i prava vrednost ne moe odmah golim okom opaziti, nego je treba poreenjem i kritikom tek iznalaziti".7 Ovo se, dakako, mora imati u vidu i kada je re o njegovoj porodinoj prepisci. Po obimu, duini perioda koji pokriva, brojnim porodinim vezama koje se u njoj ukrtaju, po bogatstvu sadraja koji iz nje zrai, porodina prepiska Stojana Novakovia jedinstvena je u linim zaostavtinama srpskih naunika i dravnika. Niko nije sauvao, zato to verovatno nije ni stvorio, takvu kolekciju dokumenata intimne prirode. Ona je izuzetan izvor, nezamenljiv za biografa Stojana Novakovia. U njoj je sadrano mnotvo tema, ali njena je najvea vrednost u nesagledivim mogunostima poreenja javne i privatne linosti ovog grandioznog poslenika na polju nauke i izgradnje moderne drave, ovog anticipatora u nauci i politici, koji je mo predvianja zasnivao na enormnom znanju, "koje se ne popunjava ni popularnou, ni prirodnom razboritou, ni energijom linoga karaktera".8 Tek sa distance od jednog stolea, kada su se neki procesi zaokruili i iscrpli, vidljivo je da je Stojan Novakovi bio linost ogromnog intelektualnog formata i retkog moralnog integriteta. Vrednosti koje su ga uinile takvim, manifestovale su se vrlo rano. One se uoavaju u njegovom javnom radu, ali i u njegovim intimnim spisima, kao to su njegov aki dnevnik,9 refleksije o ivotu,10 a pre svega njegova prepiska sa roditeljima, enom, decom, prijateljima. Kako, dakle, izgleda Stojan Novakovi u intimnom obraanju svojim najbliima, kako u njihovom obraanju njemu, kako u njihovoj meusobnoj komunikaciji? a. RODITELJI Iz sauvanih pisama roditelja, oca Jovana11 i majke Janje12 sinu Stojanu Novakoviu vidi se da su porodini odnosi bili skladni i prisni. Roditelji
Stojan Novakovi, "Narodne tradicije i kritika istorija (Smrt kralja St. Deanskog i cara Uroa). Prilog u proceni izvora srpske istorije", Otadbina, Beograd 1880, knj. 5, s. 404. 8 Stojan Novakovi, "D-r Nikola Krsti: ivot mu i rad", Dr Nikola Krsti. Spomenica. Izdana prilikom stupanja u ivot zadubine pokojnikove, Beograd 1908, s. 59. 9 Stojan Novakovi, Zapiske. aki dnevnik 1858-1859, priredio Stania Vojinovi, abac 1995. 10 "Refleksije Stojana Novakovia o oveku", AS, SN, br. 720 11 Pavle Popovi pie da je Jovan Novakovi bio stolar u apcu, "poreklom iz Krajine ili moda Hercegovine, siromaan ali poten ovek, visok, kau, kao i sin njegov, a
320
321
Latinka Perovi
su iveli skromno, ali u njihovim pismima sinu nema ni diskretnih molbi, a kamoli otvorenih oekivanja, ili zahteva za bilo kakvu pomo, osim savetima. Pomo koju je Stojan Novakovi, ipak, pruao roditeljima oni su primali ne kao oekivani dug, nego kao izraz njegove ljubavi i blagorodnosti: "Primili smo tvoje pismo u kom smo razumeli ta nam pie tj. kako poklanja sestri 30 dukata za sprem(u). Na tom ti hvala i od nae i od njene strane. Ti si uinio veliku dobrotu s kojom e tvoja sestra bolju sreu izabrati..."13 Primili smo tvoje pismo sa tri dukata ces, i fala ti na svemu..."14 "Primijo sam pismo sa Amanetom tj sa etiri dukata cesarska i fala..."15 U svojim pismima roditelji najvie govore o udaji keri Ljube, jedne od dve sestre Stojana Novakovia: izbor mua, priprema devojake spreme, organizovanje svadbe. Sve je to proeto merom, ak otmenou, koja je svojevrsna finim prirodama, ljudima koji su takvi bez obzira na malo obrazovanje i materijalno siromatvo. U vreme kad je udaja bila vrsta trgovine, kad se budui mu i ena esto nisu ni poznavali, a jo manje neto pitali,16 otac Jovan je, povodom Ljubine udaje, pisao sinu: "mi bez njene volje neemo nita initi nego gde se njoj dopadne pa makar kakvo bilo stanje".17 To isto potovanje prema linosti ene ogleda se i u odnosu Novakovievih roditelja prema njegovoj supruzi, njihovoj snahi. U svojim pismima sinu oni se stalno obraaju oboma. Oni uvek trae miljenje i savet njih dvoje, sina i snahe: "Ba smo ti hteli pisati pre nekoliko dana za Ljubu da se razgovorimo, zato mi neemo to se tie nje nita bez vaeg dogovora initi, kad ti napomenu za njenu udaju sad emo obadvoje da vas pitamo ta ete nam vi na to kazati. Jo letos kad se mati sa snahom razgovarala, nije bilo nikakve prilike da se javi. A od onda javile su se tri prilike..."18

Roditelji Stojana Novakovia su paljivi i puni obzira prema svojoj snahi. "Razumeli smo", piu sinu, "da e putovati po nekim okruzima pa nam je milo da se malo prohoda, a snahi kai da ako je mrzi samoj osati te bi imala volju ovamo doi nek doe".19 Snaha je roditeljima svoga mua uzvraala potovanjem i panjom. Gostila ih je, slala recepte za lekove i obavetavala ih o sinu i o sebi: "Stojan je zdrav i sad je ve u Berlinu, ja patim s oima ponovo".20 I tek udata sestra Stojana Novakovia Ljubica je voljena i zatiena, a njen mu, praktikant Stania Novakovi, kao ni njeni roditelji, od Stojana ne odvaja njegovu enu. Obavetavajui Stojana da je za sebe i svoju mladu enu pogodio kost, Stania pie: "To sam uinio jedno to je vea ekonomija domaa, a drugo da se Ljubica ne mui oko gotovljenja ruka samo za nas dvoje. Taj postupak drim daete mi odobriti zajedno sa Jelom, ako bude prema vaoj uviavnosti dobar. Ljubica je dobro... Za sada dobro se slaemo, i lepo ivimo, to mislim da e i u napredak ovako ostati, poto smo se u naravni potrevili".21 Svi ti odnosi ostali su do kraja nepomueni. Roditeljska pisma su duboko lina. I o krupnim dogaajima govori se kroz linu prizmu. Tako, Jovan Novakovi, povodom ubistva kneza Mihaila, pie sinu: "to se tie mene ja sam se bijo povratijo da se nedesi ovaj nesretan sluaj s naim knezom te nas sve upropasti i baci u brigu, te i meni povrati ono moje lupanje srca te tako sad opet pomalo patim".22 Roditelji Stojana Novakovia doiveli su da im sin postane poznat. U vreme na koje se odnose sauvana pisma on je bio upravnik Narodne biblioteke, profesor kneza Milana, izdava i pisac. Neke od njegovih knjiga rasturao je u apcu i njegov otac,23 a u pismima roditelja nema ni traga o nekakvoj gordosti, a kamoli o razmetljivosti. Oni se raduju napredovanju sina, ali znaju da novi inovi donose nove obaveze, a naroito da postoje neke vrednosti koje oni kao roditelji stavljaju iznad svake karijere. Otac je iz novina saznao da je njegov sin izabran za profesora mladom knezu Milanu. Shvatio je to kao razlog vee sinovljeve zauzetosti. Time je objasnio i izostanak njegovog pisma i dodao je: "Odma nam je milo bilo
prav, nimalo pogrbljen, iveo je dosta dugo u apcu, u Beogradu, - u Savamali"... Pavle Popovi, Mladi Novakovi (1842-1873)..., s. 11. 12 Za majku Janju, koju je imao prilike lino da sretne, Pavle Popovi kae da je bila "mala, dobra i ljubazna, krepka i drea starica; umrla je u dubokoj starosti, u apcu...", Isto. 13 Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 16. novembra 1869, AS, SN, br. 2269. 14 Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 29. novembra 1870. AS, SN, br. 2275. 15 Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 2. aprila 1872, AS, SN. Br. 2276. 16 Vid: Ana Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000, s. 22. 17 Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, novembra 1869, AS, SN, br. 2269. 18 Isto.
19 20
Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 15. maja 1870, AS, SN, br. 2270 Jela Novakovi Jovanu Novakoviu, Beograd, 2. jula 1872, AS, SN, br. 2535. 21 Stania Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 16. septembra 1870, AS, SN, br. 2289.
22 23
Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 9. jun 1868, AS, SN, br. 2268. Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 15. maja 1870. AS, SN, br. 2270.
322
323
Latinka Perovi
svima kad smo uli da si izabran za taj in pa se nadamo u Boga da e i na vei in doi, samo nekati bog da zdravlja..."24 Broj sauvanih pisama koja su roditelji napisali Stojanu Novakoviu nije veliki, ali u njima je saglediv itav jedan mali svet. Nije sauvano nijedno njegovo pismo, ali se na osnovu njihovih pisama moe zakljuiti ne samo da ih je bilo mnogo nego i kakav im je mogao biti sadraj. Jednostavna i iskrena pisma Janje i Jovana Novakovia pokazuju da su roditelji Stojana Novakovia bili ljudi plemenitog soja. U porodici koju su oni zasnovali potovala se linost svakog njenog lana. Odnos koji su imali prema vlastitoj deci, Janja i Jovan su prenosili i na njihove ivotne saputnike: snahu i zeta. Privreni jedni drugima, svi Novakovii su neverovatno uzajamo obzirni. Ljubav se podrazumevala i samo je u izuzetnim prilikama provaljivala: Pavle Popovi je zabeleio da je Stojan Novakovi, uvek sabran i dostojanstven, kad mu je otac umro "iz glasa kukao".25 b. SUPRUGA Izabranica Stojana Novakovia bila je Jela Kujundi, erka bogatog Jovana Kujundia Valjevca. Sa njom se Novakovi upoznao jo kao licejac (1861. ili 1862), preko njenog brata Milana Kujundia, sa kojim je drugovao. Ljubavne pesme mladog Stojana Novakovia u Letopisu, Danici i Vili,26 njegova pisma Jeli pre braka, koja ona kasnije pominje,27 Jelin dnevnik o bombardovanju Beograda28 govore da se ovo dvoje mladih ljudi zavolelo. Trebalo je savladati otpor bogatog Kujundia da svoju ker d za sina siromanog stolara, da bi se Jela i Stojan venali 26. jula 1864. godine. Oboje su bili veoma mladi: Stojan nije imao ni pune dvadeset dve godine, a Jela ni dvadeset. Jela nije bila lepotica: niskog rasta, demekasta, jakih obrva. Rano je poela da poboljeva od oiju i esto je boravila u banjama. Starala se o

svom izgledu. U pismima sinu ona pie o pomadama, haljinama, mideru. Njene veze sa nekim prijateljima su bile na granici koketerije. Intelektualno, Jela je bila dorasla svome suprugu. Jo u mladosti bila je pod uticajem omladinskih ideja, volela je knjievnost i sama je pisala pesme. Njen dnevnik o bombardovanju Beograda inteligentan je i pismen. Iako, sem u retkim prilikama,29 nije uestvovala u javnom ivotu, Jela Novakovi je bila uticajna linost. Obrazovana, u toku sa naunim i dravnikim radom svoga supruga, ona se dopisivala sa Ilarionom Ruvarcem, Valtazarom Bogiiem, Ivanom Pavloviem... Uz svoju decu, koja su se kolovala u Francuskoj i sa muem, koji je bio diplomata u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ona se obavetavala i sticala je iskustvo. Bila je odlian posmatra. Njena opirna pisma sinu dragocen su izvor o prilikama i ljudima. Jela i Stojan Novakovi o sebi najbolje govore u svojim pismima deci, kerci Milici i naroito sinu Mileti. I jedno drugom su, oigledno, pisali mnogo. Ali, iz njihove prepiske malo je sauvano. Samo jedno pismo Stojana Novakovia supruzi: paljivo, puno obzira30 i nekoliko pisama Jele Novakovi suprugu. Ova druga izuzetno su vredna, jer bacaju svetlo na linost Stojana Novakovia iz ugla najdublje skrivene intime. Veina sauvanih pisama Jele Novakovi suprugu, napisana je juna i jula 1870. godine. U to vreme Stojan se nalazio u obilasku kola po Srbiji. Bili su ve est godina u braku, imali su dete, ali su jo uvek bili veoma mladi: oboje su imali manje od trideset godina. U Jelinim pismima kljuaju velika strast i slepa ljubomora. Ona poinju ledeno: "Stojane!" da bi se nastavila pravom bujicom prebacivanja i uvreda: "Deset dana kako si otiao pa nita ne pisati, to je uasna nemarnost. Ali kakva je to srea pisati pismo svojoj eni kojoj se samo oi zamazuju lepim reima, pored sree kad se sedne na koleno uiteljke pa se pije vino za zdravlje njeno".31 I kad stigne pismo od Stojana, koje se zapravo samo mimoilo sa njenim, Jela se ne smiruje. Nju mue detalji gde je "bio na konaku".32 U iekivanju pisma od Stojana, ona dri pred sobom pisma koja joj je on napisao na poetku njihove ljubavi. Ta romantina kolekcija pojaava njenu
29
24
Jovan Novakovi Stojanu Novakoviu, abac, 29. novembar 1870, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Banja Vranjska, 24. jul 1896, AS, SN, br. 2609.
2275.
Pavle Popovi, Mladi Novakovi (1842-1873)..., s. 11. Ove pesme opirno su citirane u: Pavle Popovi, Mladi Novakovi (1842-1873). 27 Jela Novakovi . Stojanu Novakoviu, Beograd, 8. juna 1870, AS, SN, br. 2279. 28 Bombardovanje Beograda 5. juna 1862. Iz devojakog dnevnika pok. Jele St. Novakovike, Beograd, 1913.
26
25
30 31
Stojan Novakovi Jeli Novakovi, Beograd, 5. jul 1883, AS, SN, br. 2559. Jela Novakovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 3. jun 1870, AS, SN, br. 2272. 32 Jela Novakovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 5. jun 1870, AS, SN, br. 278.
324
325
Latinka Perovi
sumnju: "Ja se guim u suzama sravnjujui samo titule na njima, naslove kojima si u pismima mene nazivao. Kakva grdna razlika u devojakim pismima, kakva pre tri godine, a kakva su danas. A da negleda sadraj, i ne smem ih itati, jer bi pukla od tuge".33 Jela ne prihvata promenu intenziteta ljubavnog oseanja koju je doneo brak i koja je dolazila sa godinama zajednikog ivota. Ona pie Stojanu da bi rado dala deset godina ivota "da mogu samo makar 10 godina poiveti s tobom, da ginem za tobom i da udim onako kako sam prve tri etiri godine od kako smo se uzeli za tobom udela".34 Prijem zakasnelih Stojanovih pisama dovoljan je da promeni ton Jelinih pisama Stojanu, kojima je ona nastavila da ga prati na njegovom putu po Srbiji. Bes je bio trenutan. Trajna je ljubav prema muu, ije vrednosti ona poznaje i potuje: "Mili moj Stojane!... Oe li mi i sad oprostiti kao i uvek, je li moj dobri Stojane! Prestavi me samo u kakvom sam poloaju, sama sve mi nekako po kui nemo... ja neprestano plaem, i buncam kojeta o tebi, to tebi ni u snu ne dolazi, ipak ja znam da me to ne moe izviniti to te vream. Jo jedan put te molim da mi oprosti za sva tri moja pisma... da ih zaboravi pa da praen mojom sadanjom dobrovom voljom i ljubavlju putuje ostale dane veseo, i da mi se zdrav i okrepljen vrati tvojoj ljubei te Jeli".35 Ako je ljubomora znak odsustva ravnodunosti, Jela Novakovi je u svog mua bila zaljubljena i na pragu starosti. Piui sinu o putovanju sa ocem Volgom, ona kae da su bili u razliitim kupeima. Zamera suprugu to se, ipak, nije nekako probio do njenog kupea i dodaje: "U jutru sam otila da vidim ta radi, a ono jedna ba prema njemu sedi. On veli da je od skoro tu ali ja ne verujem nikome, pa ni ocu od godine 1898".36 Jela Novakovi je bila stub porodice. Kruila je izmeu dece, unuka i supruga. Odnosi izmeu nje i supruga dobili su nov sadraj. Ali, oni nisu prestali da se potuju i vole. Sve vie su bili potrebni jedno drugom. "Veoma sam ti zahvalna", pisala je Jela Stojanu, "na priljenome pismu, ti podpuno pogaa koliko meni priinjava spokojstva kad mogu razumeti kako si ti i kako je sve oko tebe."37
33

Starost je izmenila i snove i brige: "Noas sam snila kako ti se opet pojavila bubuljica na pleima, valjda zato to se bojim toga bola koji si osetio u Petrogradu pa eto i sad u Beogradu... Treba da nosi topliji kaput... iako tu nije jaka zima vetrovi je ine opasnijom...".38 Stojan je nadiveo Jelu. U braku su proveli etrdeset etiri godine, a oseajno su bili vezani gotovo pola veka. Od opijenosti ljubavlju u mladosti, stigli su do luke razumevanja u starosti. Slobodan Jovanovi je ostavio upeatljiv portret Stojana Novakovia: "Nemogue je izgledati vema kabinetski ovek od njega. Imao je snebivljiv kratkovid pogled i alostan preplaen osmejak ure Daniia, povijena spisateljska lea, i u celom dranju neto teko i oputeno. Govorio je teno, kao iz knjige, s obrtima isuvie knjievnim, kao da ne razgovara, nego deklamuje svoje rasprave... On je bio prema nama vrlo tih i blag, ali nikad nam nije rekao nijedne rei pohvale, i kada nam je davao uputstva, to je bilo na takav nain kao da ne opti sa ivim ljudima, nego govori u telefon".39 Zar je ovakav ovek mogao izazvati burnu strast i ljubomoru svoje ene? Bez Jelinih pisama, linost Stojana Novakovia liena je jedne vane dimenzije: ona je suva i siva. Novakovi je iveo u skladu sa svojim shvatanjem ivota: "Tako ivot da se moe oseati i uivati ne treba da lii na jezero ili baru, ve na reku ili bjicu (tovrent)".40 A pisma njegove supruge potvruju njegovo uverenje "da u istorijskim izvorima retko ta za bacanje ima".41 c. DECA Kerka Milica je bila udata za Vladimira Rajkovia, vojnog izaslanika Srbije u Francuskoj i Rusiji. Znala je jezike42 i svirala je klavir.43
Jela Novakovi Stjanu Novakoviu, Beograd, 8 jun 1870, AS, SN, br. 2279. 34 Isto. 35 Jela Novakovi Stojanu Novakoviu, Beograd, 9. jun 1870, AS, SN, br. 2280. 36 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Pjatigorsk, 27. jun 1901, AS, NS, br. 2652. 37 Jela Novakovi Stojanu Novakoviu, Pariz, 14. decembar 1903, AS, SN, br. 2268.
Isto. Slobodan Jovanovi, "Stojan Novakovi. Line uspomene" u: Spomenica St. Novakovia... s. 83, 89. 40 Refleksije Stojana Novakovia o oveku, AS, SN, br. 720. 41 Stojan Novakovi, Narodne tradicije i kritika istorija... s. 404. 42 Njeni prevodi objavljivani su u asopisu Otadbina. Vid. Vladan orevi Milici Novakovi, Beograd, 23. septembra 1891, AS, SN, br. 2766.
39
38
326
327
Latinka Perovi
Za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine uestvovala je u prikupljanju pomoi za srpske bolnice. Na tome joj je kraljica Natalija, sa kojom su oba deteta Novakovievih bila u bliskim odnosima, i lino zahvalila.44 Neobino preduzimljiva i, prema opisu porodinih prijatelja, duhovita,45 Milica se posvetila porodici. Raala je i gubila decu. Podigla je tri erke i jednog sina. Sin Mileta je studirao u Parizu, gde je i doktorirao. U Beograd se vratio 1905. godine i zapoeo je univerzitetsku karijeru kao privatni docent za meunarodno javno pravo na Pravnom fakultetu.46 Oenio se 1. juna 1914. godine.47 Pismena komunikacija izmeu roditelja i dece, kao i izmeu sestre i brata bila je veoma iva. Na to je uticala njihova razdvojenost zbog diplomatske slube oca, odnosno zeta i studija sina u inostranstvu. Ali, postojala je i velika uzajamna odgovornost i vrsta emotivna veza izmeu lanova porodice, na kojoj su prijatelji zavideli Stojanu Novakoviu. Tako Ivan Pavlovi pie Mileti: "Ljubazno pozdravlje i iskreno potovanje gospodinu Novakoviu. Ne zavidim mu na novim dunostima ali mu zavidim u oko sebe prikupljenom krugu porodice".48 Pisma su bila potreba Novakovievih. Otac je pisao sinu: "eleo bih da mi se javlja redovno, svake nedelje jedanput, da znam jesi li dobro".49 Svaki zastoj u prepisci izazivao je zabrinutost, koju je smenjivao prekor. "Moe ve prestaviti sebi koliko sam bila ljuta to se tako dugo nisi javio. ujem posle od mame, da si i njima isto tako podvalio i da je mama zbog tebe i suze prolivala. ta ti je tako nuno bilo initi ne mogu da pogodim.

Zar si se toliko zaeleo svoga drutva, da si na sve odmah zaboravio",50 pisala je sestra bratu. Linosti i njihovi meusobni odnosi su razliiti, pa su razliita i njihova pisma. Kerka je imala mua i decu, to je brigu roditelja za nju inilo drugaijom. "Od Mice nemam nita... oni moraju u Beograd... Sigurno e ih videti kad prou kroz Pariz, pa mi pii da znam kad e u Srbiju stii, i kako su deca",51 pisao je otac sinu. A majka je javljala sinu kako su se ocu i njoj na vest da "Mica hoe da pobaci... odsekle noge... otac sav uzbuen poe govoriti kako smo nesreni... s tim detetom".52 enska strana porodice bila je vie zainteresovana za politiki rad mua, odnosno oca. U pismima oca i sina ta je strana vie implicitna. "Jutros dobih pismo od oca" pie kerka majci, i nastavlja: "Otac je bio primljen od sultana, ne pie mi nikakve detalje, ako je vama pisao javite mi. Inae mu pismo isuvie tuno, jer sam se bojala da ga suvie ne slomiju ovi glasovi koje je od Boia do N. Godine dobijao. Vidi se da je u poslu i to je srea".53 Politike prilike u Srbiji: dounitvo, strah, korumpiranost politiara tema su pisama sestre bratu,54 ali i roditeljima. O moguim posledicama njene otvorenosti majka pie sinu: "Micina su pisma najbolje novine... sve to uje mete u pismo, a kako kod nas hvataju tua pisma, to nema sumnje da znaju gore sve te stvari, i prema tome kako bi se mogla nadati kakvoj ljubaznosti".55 Posle promene na srpskom prestolu i dolaska radikala na vlast, kerka osea nesigurnost politikog poloaja oca i pie bratu: "Vidi kako radikali raspolau sa Petrogradom kao da je prazno mesto. Videemo, hoe li oca u Savet, inae bi i otac sam trebao da trai da ga vrate. Oni ga, valjda, mogu vratiti, samo ga ne mogu staviti u penziju".56 Iz pisama kerke Stojana Novakovia vidi se da on nije upotrebljavao svoj politiki poloaj za reavanje porodinih problema. Posle povlaenja njenog mua iz Petrograda kerka je, prema pismu majke sinu i htela da otac protestuje, posle je pisala kako nee nikoga da moli, "pa sad mi opet
43 Vei broj pisama Jele i Stojana Novakovia govori o tome da su oboje veliku panju posveivali muzikom vaspitanju svoje dece. 44 Natalija Obrenovi Milici Novakovi, Beograd, 12. april 1886, AS, SN, br. 2667. 45 Ivan Pavlovi Mileti Novakoviu, Pariz, 23. novembar 1905. AS, SN, br. 2741. 46 O naunom opusu Milete Novakovia vid: Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda 1868-1972. Beograd 1981, s. 333-334; Srpska bibliografija knjige 1868-1944, knj. 12, Beograd, 1995, s. 71-72. 47 AS, SN, br. 2755-2757. 48 Ivan Pavlovi Mileti Novakoviu, Pariz, 23. novembar 1965, AS, SN, br. 2741. 49 Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Bujakdere, 18. jun 1898, AS, SN, br.2721.
50
Milica Rajkovi Mileti Novakoviu, Beograd, 5. oktobra 1903, AS, SN, br.
2748.
51 52
Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 25. jun 1898, AS, SN, br. 2772. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 6. februar 1901 AS, SN, br. 2645. 53 Milica Rajkovi Jeli Novakovi, Krezo, 5. januar 1898, AS, SN, br. 2564. 54 Milica Rajkovi Mileti Novakoviu, Beograd, 24. maja 1902, AS, SN, br. 2666. 55 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 29. decembra 1902, AS, SN, br. 2671.
56
Milica Rajkovi Mileti Novakoviu, Beograd, 5. oktobar 1903, AS, SN, br.2748.
328
329
Latinka Perovi
pie neka se otac zauzme". Ali: "Otac nema kome da pie... Ve mi je kazao da kaem Mici neka trpe, tako je dolo vreme".57 Brojna su pisma majke deci, naroito sinu. Najvie ih je iz Petrograda. U dugim ruskim zimskim noima, posle zajednike igre andara, otac se predavao radu ili snu, a ona je pisala sinu. Ta su pisma puna obavetenja o ocu: "Jednoga dana imao je otac jednu audijenciju u 11 a drugu u 2 po podne, te jedva osta iv. Svuda uniforma i ordeni... Otac svuda govori ruski i to im se veoma dopada".58 Uz to, otac odlino poznaje istoriju Rusije. Dok plove Crnim morem: "Otac mi obino pria istoriju svakoga mesta, ije je bilo prvo, kad je bilo tatarsko, a kad je prelo u rusku oblast..."59 Ali, pisma majke sinu nisu samo dragocen izvor obavetenja o Stojanu Novakoviu lino. Njegova supruga je, sa enskom intuicijom sudila o prilikama i ljudima oko njega. Njena pisma reflektuju siromatvo srpske drave i borbu njenog diplomate da, uprkos tome, svemu da formu. "Plate nema ve dva meseca"60 pie Jela Novakovi sinu. Dravne praznike slavili su o svom troku. Tako, na dan proglaenja Srbije za kraljevinu, majka pie sinu: "gotovo mi je dobro dolo, to se zbog alosti za kraljem Milanom, ove godine dananji dan proe bez gozbe, inae bi me dobro kotalo."61 Naredne 1902. godine: "Otac nema kredita a ja opet nemogu da proe gluvo, pa sam sama spremila zakusku".62 Za Svetog Savu isto. Pisma Jele Novakovi sinu otkrivaju njeno nezadovoljstvo zbog enidbe kralja Aleksandra Dragom Main: "Poruka dola od Kralja ocu da uveri ovde grofa Lamsdorfa da se politika ne menja ni u koliko. Izriito se kae da Srpski kralj i kraljica (mora i ona biti upletena) ne mogu biti dovoljno blagodarni za sva dobra koja su uinjena od Cara ruskoga".63

U to vreme radilo se mnogo na prijemu srpskog kraljevskog para na ruskom dvoru. Ali, supruga srpskog poslanika u Petrogradu poverava svome sinu: "ja bih volela da otac ne bude u slubi da im ne bi apronirao za vreme posete".64 Dolazak Nikole Paia u Petrograd mimo znanja srpskog poslanstva, a kako su sa srpskog dvora uveravali, i mimo znanja samog dvora, naterao je Stojana Novakovia na pomisao o ostavci. "Ovde Pai neto muti",65 pie Jela Novakovi sinu. Ali "Otac mi izgleda kapriciozan sa tom ostavkom njegovom. Kad bi se mogao tamo (u Beogradu L.P.) ograditi od sveta pa da mu odobrim. Ali ja znam kako e nam dosaivati ceo svet i kako otac nee biti izolovan od politike. A jadna nam politika bez pametnih ljudi i samostalnosti."66 Jela Novakovi je intuitivno oseala ono to je njen suprug duboko znao: da je politika sudbina njegovog narataja. Stojan Novakovi je eleo da njegov sin umakne toj sudbini. Njegova brojna pisma sinu, koja ine sredino mesto u porodinoj prepisci i viedimenzionalna su po sadraju, najzanimljivija su upravo sa ovog stanovita. U njima je Stojan Novakovi razvio shvatanje o graanskom intelektualcu kao oveku znanja (podv. L.P.). I on sam bio je intelaktualac u modernom smislu te rei. Stojan Novakovi se kolovao u Srbiji, ali je svoga sina Miletu poslao u Francusku. Brojna pisma koja je uputio sinu tokom njegovog kolovanja zasluuju posebnu studiju: iz njih, vie nego iz bilo kog drugog izvora, izranja linost Stojana Novakovia u svom bogatstvu i dubini. On je bdeo nad sinom sa toplinom, ali metodino. Tretirao ga je ravnopravno i sin je izrastao u njegovog intelektualnog partnera. Naravno, u oevim pismima sinu, koji se kao vrlo mlad naao u stranom svetu, ima mnogo saveta. Ali, ne i didaktike: otac nije savetovao nita to nije bilo u njegovoj vlastitoj prirodi i u njegovom linom iskustvu. Zato je on stvarni autoritet. Stojan Novakovi nije upuivao sina da odvojenost od porodice i zemlje nadoknauje druenjem sa zemljacima, ve ga je pourivao da uraste u francusku sredinu: "Najbolje bi bilo da se vi Srbi viate tedljivo, samo da bi vam ostalo vie vremena za rad i za meanje i druenje s Francuzima. to ja, koji Francuske nikad video nisam,
64
57
Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 29. decembar 1902, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 6. februar 1901, AS, SN, br.
2671. 2645.
58
59 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, na Crnom moru, na lai "Carevina", 6. avgust 1901, AS, SN, br. 2654. 60 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 23. februar 1902, AS, SN, br. 2662. 61 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 22. februar 1991, AS, SN, br. 2646. 62 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 23. februar 1902, AS, SN, br. 2662. 63 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 12. novembra 1902, AS, SN, br. 2670.
Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 23. februar 1902, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 22. januar 1902, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 7. februar 1902, S, SN, br. 2661.
2662. 2662.
65 66
330
331
Latinka Perovi
francuski bolje govorim od mnogih koji su tamo bili sramota je za tu drugu gospodu vie nego to je pohvala za mene".67 U mnogim pismima otac je insistirao da sin, pre svega, naui francuski jezik. To je uslov za uspene studije, ali i za obzir prema novoj sredini: "Za jezik francuski gledaj da ga naui kao srpski... Nije... samo potreba ispita, nego ima i mnogo drugih potreba koje to zahtevaju. Sluao sam da su profesori prilino osetljivi na pitanju jezika i trae od uenika jasan izraz".68 Kako je sam znao francuski jezik, otac je sinu saoptavao svoje utiske o njegovom znanju: "Prolog leta video sam da ti prevoenje sa srpskoga na francuski jezik ne ide tako lako i sigurno kako bi trebalo. Jesi li razmiljao ta treba da radi da dobije stil francuski i sigurno pero na tome jeziku, to sam ti ve u poetku obeleio kao jedan od zadataka bavljenja u Parizu".69 Oeva pisma su puna podrke sinu, ali i sugestija kako da radi: lagano, s planom, sistematski.70 Kad bi osetio da je to kod sina nailo na odjek, nije se uzdravao od priznanja: "Milo mi je kad si tako siguran za ispit. Dobar je obiaj tvoj to iz ranije po planu radi, ne doputajui da se poslovi nagomilavaju. Ta navika je prava tekovina, i kad imadne prilike da vidi kakve navike imaju drugi ljudi, videe da ti tvoja urednost i metodinost nemerena zlata vredi. Samo onaj moe neto uiniti ko radi lagano i stalno, iz dana u dan. I ti su poslovi jedino zreli".71 Otac je pruao podrku sinu. U isto vreme zahtevao je da bude obavetavan: "Javi mi kad budu definitivno odreeni ispiti..."72 Dan tvoga ispita primie se i ja sam ga upamtio; to je 16-og kako si mi javio! elim ti svaku sreu..."73

Zanimala ga je i ocena: "Sigurno se daje na ispitu kakva beleka ili ocena. Hoe li je moi doznati? Uz nju bi trebalo imati skalu ocena..."74 Primio je od sina izvetaje i reagovao je na njih: "S tvojim sam izvetajem zadovoljan; kratak je, jasan i razgovetan".75 kolovanje deteta na strani bio je izdatak i za Stojana Novakovia. Ali, i bez toga on je bio ekonomian, jer je bio veoma precizan. U jednom pismu majka pie sinu: "Mica ree da su ti duni za neke knjige, ali se to moe docnije naknaditi. Otac ne voli da se to mea s njegovim novcem..."76 Otac je nadoknaivao sinu izdatak za svake novine i knjigu koju mu je ovaj poslao. Nije bio krt, ve precizan: "S ovim pismom", pie otac sinu, "aljem ti mandat de poste za 140 franaka. Od tih je 100 na redovni prilog za mesec april; 20 je dragovoljni dodatak za tvoga krojaa, a 20 na raun kupovanja knjiga za mene".77 Neskrivena je elja oca da se sin posveti nauci i da tako postane nezavisan od dravne slube i politike (podv. L.P.). Milo mi je, pie sinu, "to ti se za pravo i pravne nauke volja i interes probudili, jer imam uverenje da bez toga ozbiljna uspeha u nauci nema osiguranja. Kako sam ja u dravnoj slubi pao u jedno vreme naetka i nesrene vladavine (1868) to moram da budem u slubi dravnoj, i toga radi da sam u poloaju koji dri u zavisnosti od svakojakih ljudi i pravaca (podv. L.P.). Kad bi tebe srea posluila da se razvije i spremi tako da moe biti nezavisan graanski (podv. L.P.), meni bi to bilo najprijatnije zadovoljstvo u starosti".78 To nije samo roditeljska ambicija. To je i vlastiti bilans Stojana Novakovia i celog njegovog narataja. d. PRIJATELJI Porodini i prijateljski krug Stojana Novakovia bio je socijalno zatvoren. To je prva generacija srbijanskog graanstva i srbijanske elite. Ovde se samo eli skrenuti panja na to kako je prijateljevala porodica Stojana Novakovia. To je utoliko vanije, to su njegova lina, politika i nauna prijateljstva prerasla u porodina prijateljstva.
74 75
67
Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Beograd, 26. noembar 1894, AS, SN, br. Stjan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 16. april 1898, AS, SN, br. 2719. Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 14. februar 1900, AS, SN, br. Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 16. april 1898, AS, SN. Br. Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Bujukdere, 18. jul 1898, AS, SN, br. Isto. Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 3. decembar 1898, AS, SN, br.
2717. 2732. 2719. 2721. 2723.
68 69 70 71 72 73
Isto. Isto. 76 Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 9. mart 1902, AS, SN, br. 2663. 77 Stojan Novakovi . Mileti Novakoviu, Carigrad, 12. april 1899, AS, SN, br. 2722. 78 Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 25. jun 1898, AS, SN,
332
333
Latinka Perovi
Sudei po njihovoj prepisci, Novakovievima su najblie bile porodice politiara i diplomate Milutina Garaanina i istoriara i profesora Ljube Kovaevia. To su bila trajna prijateljstva, bez senki. Stojan Novakovi je upuivao sina da se u Parizu osloni na Milutina Garaanina, u to vreme srpskog poslanika u Francuskoj.79 itava porodica Novakovi strepi za obolelog Milutina Garaanina. "Da li e Boe ozdraviti?"80 pie zabrinuto Milica Jeli Novakovi. Posle Garaaninove smrti Jela Novakovi se u mnogim pismima svome sinu raspituje za Julku Garaanin, pozdravlja je, ukazuje panju i opominje njega da bude paljiv: "Pomisli da sam zaboravila estitati slavu g-i Garaanki... da je i ti nisi zaboravio?"81 A drugi put: "Osobito mi je milo to si o prazniku bio kod g-e Garaanke".82 Tako i sa Kovaeviima. Njihova briga za sina Vladetu, koji se takoe kolovao u Parizu, postala je i briga Novakovievih. "Jue sam dobila pismo od kume Drage Kovaevi. Ona nezaboravlja tvoj dan roenja pa estita mami kao da zna da e mi to milo biti, i eli puno sree i zdravlja. Ti mu budi na ruci kao da si brat njegov stariji. I njega majka jednoga ima kao ja tebe",83 pie Jela Novakovi. I u Miliinim pismima bratu je ista briga: "ta radi Vladeta. Njegovi su se zabrinuli jer pie nekakva alostiva pisma. Svi te mole da obrati panju na njega".84 U svojoj prepisci Novakovievi o prijateljima govore iskreno, sa ljubavlju. Ali, takav je njihov ton uopte. U desetinama i desetinama pisama koje su razmenili Novakovievi o prijateljima, roacima, o drugim ljudima govore odmereno. Oni vode rauna o tome da se njihova pisma kontroliu. Tako, otac upozorava sina: "Jue smo primili kartu: mama se malo zabrinu to na otvorenoj karti onako pie o naem premijeru. Istina francusku potansku valizu niko ne premee, ali opet bolje biti malo smotren, pa

makar se koji vic prealio".85 A majka: "esto tvoje pismo ide od ruke do ruke, pa ne ide da svaki ita ono to treba da ostane meu nama."86 Ali, Novakovievi o drugima govore odmereno i uzdrano ne samo iz opreznosti nego i iz pristojnosti. Oni uvaju svoju privatnost i iz otmenosti. Intimni svet Stojana Novakovia je bogat. Novakovi je ostvarena linost i naunik i dravnik, ali i sin i brat, suprug, otac i deda, kao i prijatelj. Privatna i javna dimenzija njegove linosti nisu ni u kakvoj suprotnosti: one jedna drugu objanjavaju. Porodina prepiska Stojana Novakovia, koja je tako dugo voena i veoma dobro sauvana, nezaobilazna je ne samo za njegovog biografa. Ona je fascinantan materijal za istoriara srpskog drutva druge polovine XIX i poetka XX veka. Ovaj rad je samo probio ulaz u taj neiscrpni rudnik.
79
Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Beograd, 26. novembar 1894, AS, SN, br. Milica Rajkovi Jeli Novakovi, Krezo, 5. januar 1898, AS, SN, br. 2564. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 20. decembar 1982, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 3. januar 1903, AS, SN, br. 2676. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 1. decembar 1901, AS, SN, br. 2727. Milica Rajkovi Mileti Novakoviu, Beograd, 4. oktobar 1904, AS, SN, br. 2662.
85 86
2717. 2671. 2658. 2749.
80 81 82 83 84
Stojan Novakovi Mileti Novakoviu, Carigrad, 14. februar 1899, AS, SN, br. Jela Novakovi Mileti Novakoviu, Petrograd, 23. februar 1902, AS, SN, br.
334
335
Latinka Perovi

koncentrisana na pokret Svetozara Markovia. Nastao krajem ezdesetih godina XIX veka u Ujedinjenoj omladini srpskoj, nasuprot liberalnoj struji u njoj, koju je predvodio Vladimir Jovanovi, ovaj pokret je u prvoj polovini sedamdesetih godina uspeo da formulie svoju ideologiju, prodre sa njom iroko i postavi temelj politikog organizovanja u Srbiji u modernom smislu rei. Odnosno, temelj prve politike partije sa programom, statutom i organizacijom, ije je stvaranje poetkom osamdesetih godina ubrzalo pojavu i druge dve politike partije u Srbiji druge polovine XIX veka. Radovi Slobodana Jovanovia o prvom razdoblju srpske socijalistike levice metodoloki se ne razlikuju od njegovih ostalih radova iz oblasti istorije. I u drugim radovima ove vrste, on je personalizovao istorijske pojave i svojstva itavih pokreta i stranaka posmatrao kroz pojedine linosti. Oseao je, kako je primetio Sima Pandurovi, "koliko su sva naela, sve ideje i sve teorije nerazdeljive od psihologije linosti koja ih inaugurie, lansira i zastupa"...4 Ne moe se dokazati ni da je u radovima o srpskim socijalistima, o njihovim idejama i pokretima imao vie ironije no inae. Ona je bila deo njegove skeptine prirode: "Ironija nikad ne naputa njegovo lice", pisao je o njemu Dragoljub Jovanovi.5 Pomenuti radovi Slobodana Jovanovia izdvajaju se u istoriografiji srpske socijalistike levice drugim svojstvima: znanjem i teorijskom kulturom. Njegovoj analizi pojave to je davalo neku vrstu matematike tanosti i inilo utisak hladnog tona. Objektivnost se poistoveivala sa ravom emocijom, gubilo se iz vida da ona "znai samo savesnost, a ne znai neosetljivost".6
17. Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia
Mnoge okolnosti, meu kojima uvek i politike, inile su da se svaki pokuaj osvetljavanja mesta srpske levice u delu Slobodana Jovanovia razumevao kao provera njegove naune objektivnosti i apriorno zavravao na njegovu tetu. Viegodinja uporedna istraivanja istorije drutvenih ideja u Srbiji druge polovine XIX veka, kao i uvid u veoma obimnu domau i stranu literaturu o tome, odavno su, meutim, pokazali neodrivost takvog postupka.1 Ali, najpre, o kojoj levici je re? Slobodan Jovanovi je malo pisao o srpskoj graanskoj levici, iz jednostavnog razloga to se ona javlja tek na poetku XX veka, koji nije ni bio u sreditu njegovih prouavanja. On je, poglavito, pisao o srpskoj socijalistikoj levici. U njoj je razlikovao "dva velika pokreta": pokret Svetozara Markovia i pokret socijalne demokratije.2 Povlaei krupne linije i uzimajui, pri tom, kao kriterijum organizaciju, a ne ideju u mnotvu njenih znaenja i pravaca razvoja, drao je da je izmeu ova dva pokreta postojala dvodecenijska praznina: od 1883. godine, kada je, nakon Timoke bune, dolo do preokreta kod najbliih Markovievih saradnika, koji su, na osnovi njegovog uenja, 1881. stvorili Narodnu radikalnu stranku, do 1903. godine, kada je, posle Majskog prevrata, organizovana Srpska socijaldemokratska partija. Ovim drugim pokretom, iako je o njemu kao, uostalom, i o srpskoj graanskoj levici, doao do zakljuka koji zasluuju panju,3 Slobodan Jovanovi nije se temeljnije bavio. Njegova je panja
1 Vid. Latinka Perovi, "ta je pisano o Svetozaru Markoviu do kraja Prvog svetskog rata": Srpski socijalisti 19. veka, Beograd 1985, knj. 2, s. 36-68. 2 Slobodan Jovanovi, "Socijalizam u nas. Istorija socijalizma u Srbiji od Dragie Lapevia, Beograd, Izdanje Gece Kona, 1922": Sabrana dela Slobodana Jovanovia, Beograd 1991, knj. 11, s. 421. 3 to se tie drugog pokreta srpske socijalistike levice, zasluuje panju miljenje Slobodana Jovanovia da je voa toga pokreta, Dimitrije Tucovi, "po neemu predoseao
treu internacionalu", kao i da je u vreme aneksione krize "uglavnome radio ono to i nacionalisti, ali je svoje postupke pokuavao da bar motivie marksistiki". Slobodan Jovanovi, "Dimitrije Tucovi", Isto, s. 511, 512. Za razumevanje, pak, srpske graanske levice, vano je stanovite Slobodana Jovanovia, po kome je borba samostalaca i radikala "vie bila na povrini nego u dubini". Izmeu njih je, po Jovanoviu, bilo manje sutinskih razlika, a mnogo vie dodirnih taaka koje su ublaavale estinu borbe, nacionalizam, zajednika ideologija, parlamentarna pravila igre Slobodan Jovanovi, "Radikali i samostalci", Isto, s. 355 356. 4 Sima Pandurovi, "Slobodan Jovanovi", Misao, Beograd 1927, knj. 24, sv. 1 i 2, s. 80. 5 Dragoljub Jovanovi, "Slobodan Jovanovi i narod", Srpski knjievni glasnik, Beograd, knj. 59, sv. 3, s. 193. 6 Sima Pandurovi, "Slobodan Jovanovi", s. 78.
336
337
Latinka Perovi
Od svoje studije Svetozar Markovi, koja je objavljena 1903. godine7, i do ije su pojave o Markoviu pisali samo njegovi saradnici i sledbenici koji su prema njemu imali kultni odnos, pa do kraja svog ivota, Slobodan Jovanovi nije prestajao da se bavi prvim razdobljem srpske socijalistike levice: njenim idejama, njihovim nosiocima i njihovim uticajem u srpskom drutvu. Niko se od njega ni due ni potpunije, u smislu njenog istorijskog konteksta i razvoja, nije bavio pojavom socijalistike levice u Srbiji. Svojom studijom Svetozar Markovi on je srpsku socijalistiku levicu uveo u istorijsku i pravnu nauku i otvorio kao nauni problem. Smatra se, ne bez razloga, da bez knjige Jovana Skerlia o Svetozaru Markoviu,8 "ni Markovievo mesto u knjievnosti, pa ni u istoriji nae zemlje ne bi bilo tako visoko ocenjeno, niti bi Markoviu, u duhovnom smislu, pripalo toliko znaaja".9 Ali, Skerlieva knjiga, iako je on to poricao, bila je, u velikoj meri, odgovor Jovanoviu.10 Slobodan Jovanovi je, nema sumnje, stvorio neprevazienu kontroverzu o Markoviu. Ustvari, kontroverzu koja izraava dve orijentacije u naem intelektualnom razvitku: liberalnu i socijalistiku. Upravo zbog toga se i moe postaviti pitanje: da li Slobodan Jovanovi svojim brojnim radovima nastalim u dugom vremenskom rasponu od 1903. do 1957. godine11, zaokruuje svoje negativno gledanje na prvo razdoblje socijalistike levice u Srbiji, kako je to i nauna i politika kritika, ne oseajui ili svesno previajui njegovu podeljenost, tumaila od pojave njegove studije o Svetozaru Markoviu? Nijedno delo Slobodana Jovanovia nije vie osporavano od ove studije. tavie, ona je uzimana kao dokaz da Slobodanu Jovanoviu uopte nedostaje "dar der geistigen Vertiefung... sposobnost za dublju naunu

refleksiju".12 Sumnjalo se ak i u njegove motive. "Ja neu ii tako daleko", pisao je Krsta Cicvari, "kao nai socijalisti, koji tvrde da je Jovanovi tu knjigu napisao u nameri da osveti svoga oca (Vladimira Jovanovia L.P.), ali slobodno smem rei da Jovanovieva knjiga ima pamfletski karakter: ona je napisana s jednom prikrivenom, ali nesumnjivom mrnjom prema Markoviu."13 Studija Slobodana Jovanovia o Svetozaru Markoviu je ne samo poljuljala poverenje u Jovanovievu naunu objektivnost nego je prema njemu, koji se poreklom, vaspitanjem i obrazovanjem upadljivo razlikovao i izdvajao u svojoj sredini, stvorila izvesnu mentalnu rezervisanost. Davno, dakle, pre no to je na to mogla uticati njegova politika sudbina. Najvii izraz te rezervisanosti bila je upravo ve pominjana studija Jovana Skerlia Svetozar Markovi, njegov ivot, rad i ideje, 1910. godine. Slobodan Jovanovi je nalazio da netanost Markovievih ideja "s isto teorijskog gledita" nije, u Skerlievim oima, umanjivala njihovu vrednost. Idejama koje uspevaju, ne treba, po Skerliu, ni initi "teorijske zamerke". Drugim reima, pisao je Jovanovi povodom Skerlievog odnosa prema teorijskoj vrednosti Markovievih ideja, to je i bila glavna razlika u njihovom pristupu Markoviu, "ko hoe da pozna Markovieve ideje onakve kakve su dejstvovale na ljude, ko hoe da ih prizna kao ideje-sile, taj ne treba da raslanjava Markovieve teorije, nego treba da ih zbije u one velike rei, u one zvune formule koje su i bile sprovodnice kod publike".14 Na osnovu tih "ideja-sila", koje su kod Markovia prepoznatljive u formulama socijalne pravde i unutranje i spoljne slobode srpskog naroda, Skerli je Markovia "prepevao, i podigao u vilju sferu idealnih i uobraenih linosti".15 U isto vreme, Slobodan Jovanovi je odmah, nepogreivo, osetio da je o Markoviu napisana knjiga koja e ostati definitivna.16 Tajnu te
Slobodan Jovanovi, Svetozar Markovi, Beograd, "Dositije Obradovi", tamparija Ace M. Stanojevia, Beograd 1903. 8 Jovan Skerli, Svetozar Markovi, njegov ivot, rad i ideje, Beograd 1910. 9 Miroslav Egeri, "Markovi i Skerli o knjievnosti"; Svetozar Markovi i srpska knjievnost, Institut za knjievnost i umetnost, Beograd 1975, s. 187. 10 U predgovoru svoje knjige o Svetozaru Markoviu Skerli napominje da je nije pisao "kao neku demokratsku repliku na knjigu G. Slobodana Jovanovia". Jovan Skerli, Predgovor: Svetozar Markovi..., s. V. 11 Slobodan Jovanovi, "Svetozar Markovi": Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindzor 1964, s. 16-17. Rad je zavren maja 1957. godine, ali je, po elji autora, objavljen posle njegove smrti.
12 Krsta Cicvari, Svetozar Markovi i birokratski sistem pred sudom Slobodana Jovanovia, Beograd 1910, s. 3; vid. I Krsta Cicvari, "Sociologija Slobodana Jovanovia": Kritiki eseji, Beograd 1912. 13 Krsta Cicvari, "Jovan Skerli o Svetozaru Markoviu": Kritiki eseji... s. 262; vid. I Krsta Cicvari, Svetozar Markovi i birokratski sistem pred sudom Slobodana Jovanovia..., s. 10. 14 Slobodan Jovanovi, "Jovan Skerli, Svetozar Markovi, njegov ivot, rad i ideje", Beograd 1910, Dodatak. Sabrana dela Slobodana Jovanovia, Beograd 1990, knj. 2, s. 158. 15 Isto, s. 166. 16 Isto, s. 150.
338
339
Latinka Perovi
definitivnosti, nauci inae nesvojstvene, Jovanovi je nalazio u tome to je Skerli, kao darovit sledbenik Svetozara Markovia, pogodio i uspeo da izrazi "oseajni ton" njegovih ideja.17 Ustvari, ideje koje su u Srbiji imale socijalnu i politiku rezonancu iroko izvan njenog prvog socijalistikog pokreta, u seljatvu kao pretenom delu naroda, ule su u idejnu matricu srpske levice uopte: i socijalistike i graanske.18 Posmatrano upravo iz te perspektive, delo Slobodana Jovanovia o rodonaelniku srpske socijalistike levice jeste jedinstveno. U leviarskom asopisu Umetnost i kritika, koji je uoi Drugog svetskog rata izlazio u Beogradu, ta je jedinstvenost dobro shvaena i tano izraena. "Ako uporedimo", reeno je tamo, "Skerlievu analizu Svetozara Markovia sa knjigom Slobodana Jovanovia, lako emo ustanoviti da su neke teoretske postavke Slobodana Jovanovia u kritici Svetozara Markovia pravilnije nego postavke Skerlia, ali u cjelini Skerlieva ocjena daleko nam je blia nego ocjena konzervativca Slobodana Jovanovia".19 Ovo stanovite bilo je blisko i onima sa kojima je levica bila u nepomirljivom sukobu. U kritici graanskog sveta, koji je u Srbiji, u Markovievo vreme, bio u nastajanju, "Markovi se naao i sa krajnje konzervativnim i sa krajnje progresivnim krilom srbijanskog drutva". Ova dva krila povezivao je strah od graanskog sveta, koji je bio jedna od karakteristika "raspoloenja i srpske nesocijalistike inteligencije Markovievog vremena".20 Pribliavala ih je emotivna vezanost za socijalne i politike vrednosti i za moral patrijarhalnog sveta. Tako su se, "u svome otporu prema graanskom drutvu", sreli Markovi i srpski realistiki pisci: "oni su traili zajedniki jezik i doli u onu vrstu vezu, koja se ne moe porei".21 U isto vreme, treba imati u vidu da je Markovi reagovao na zagovornike graanskog drutva u Srbiji. Svoje glavne ideje o svojini, klasama, liberalizmu, o drutvenoj borbi u Evropi Markovi je razvio u polemici sa srpskim ljudima: Vladimirom Jovanoviem, Vladanom oreviem, Dragiom Stanojeviem. U svojoj lektiri, koja se na osnovu
Slobodan Jovanovi "Jovan Skerli kao istoriar", Sabrana dela... knj. 11, s. 702. Veoma dokumentovano o uticaju Svetozara Markovia na srpsku graansku levicu Dragia Vitoevi, "Duh naslea Svetozara Markovia u graanskoj levici": Svetozar Markovi i srpska knjievnost... s. 217-227. 19 J. Gregorovi, "Skerli u svome dobu", Umetnost i kritika, Beograd, 1939, br. 4-5, s. 202. 20 Predrag Proti, "Svetozar Markovi i graanski svet": Svetozar Markovi i srpska knjievnost... s. 210. 21 Isto, s. 211.
18 17

njegovog pisanog dela moe tano identifikovati, on je, pre svega, traio teorijski okvir i naunu potvrdu za svoje odgovore na pitanja koja mu je postavljala njegova vlastita sredina. Slobodan Jovanovi je preuveliavao uticaj proitanog na Markovia. Ne radi se toliko o mehanikom uticaju proitanog na Markovia, kao ni o Markovievom sveobuhvatnom uticaju na srpsko drutvo, kako je mislio Jovan Skerli. Re je o optim idejama i o duhu vremena. Otuda u objanjenju naizgled paradoksalnog susreta leviara i konzervativaca na odnosu prema Svetozaru Markoviu i lei sutina tumaenja pojave prvog pokreta socijalistike levice u Srbiji, koje je Slobodan Jovanovi dao na njemu svojestven, nesentimentalan nain.22 On je bio precizan, pre svega, u odreivanju teorijskog ishodita srpskog socijalizma XIX veka. Otkrivao ga je u ruskom socijalizmu, pojavi koju e ruska filozofska misao poeti da tumai posle 1905, a naroito posle 1917. godine,23 a anglosaksonska i severnoamerika nauka intenzivnije tek posle Drugog svetskog rata u tenji da objasni sovjetsko razdoblje i odgovori na pitanje o njegovim korenima u ruskoj istoriji.24 Ve 1903. godine, Slobodan Jovanovi je sutinom te teorije smatrao: neponavljanje zapadnoevropskog puta, preskakanje kapitalizma, socijalnu revoluciju putem politike revolucije. Jasno je uoavao i njen eshatoloki karakter: istonopravoslavna vera zamenjena je naukom, ali je nauka propovedana kao vera. Nova nauka je bila "jedna dovrena stvar, koja samo jo ostaje da se primeni radi najvee sree i blaenstva ljudskoga".25 Za to su potrebni "novi ljudi", "koji su shvatili nove istine" i ija je "dunost da ih... i drugima objasne".26 Apostole te nove vere opisao je kao fanatike akcije. Takvim je, u prvom redu, smatrao samog Svetozara Markovia. On se, pisao je Jovanovi, "od 1870. do 1875... nije odmarao, osem u zatvoru i progonstvu, ali i tada on je jednako itao ili pisao". Pokretao je jedan list za drugim; vodio korespondenciju uporedivu, po Jovanoviu, samo sa onom
Aleksandar Pavkovi, Politika teorija Slobodana Jovanovia. Jedan nesentimentalan pristup politici, Beograd 1996. 23 Re je o "vehovcima": Berajev, Bulgakov, Struve i drugi. Oni su 1909. objavili zbornik (Putokazi), a zatim 1918. godine novi zbornik. Vid. . , , 1991. Pretampano prema izdanju , , 1918. 24 Opirnije u: Latinka Perovi, Planirana revolucija, Beograd-Zagreb 1988. 25 Slobodan Jovanovi, "Pera Todorovi", Sabrana dela... knj. 2, s. 180. 26 Slobodan Jovanovi, "Svetozar Markovi", Sabrana dela... knj. 2, s. 55.
22
340
341
Latinka Perovi
koju su vodili Vuk i Dositej; redakciju svoga lista Javnost pretvorio u "tab krajnje levice" u Narodnoj skuptini; u izgnanstvu (1872), pripremao ustanak u Bosni i Hercegovini; organizovao proizvoaka privredna udruenja. Uveren da je ceo dotadanji razvitak srpskog naroda bio pogrean, "da sve treba poeti iznova" i da je on taj koji treba da pokae pravi put Markovi je radio bez predaha.27 Reju, bio je jedan od onih, kako je za njega mnogo kasnije, oseajui takoe fanatizam kao njegovu psiholoku karakteristiku, rekla Isidora Sekuli, "to ne odumljuju kad naume... to ne spavaju dok ne umru".28 Materijal za pronicanje u psihologiju prvih srpskih socijalista Jovanovi je imao u izobilju i dobijao ga je iz prve ruke. "Mi smo mnogo itali"... kazivao mu je Pera Todorovi, jedan od najbliih Markovievih saradnika "ali ipak za to praktini rad znaio je za nas mnogo vie nego teorija. Nai ruski prijatelji govorili su nam: uite to pre u ivot i borbu, tako ete najpre nauiti ta i kako treba da radite... Taj govor naih ruskih prijatelja tako je uticao na nas da mnogo od nas nisu mogli doekati da svre kole, nego su odmah jurnuli u borbu. Nas su nazivali strankom nesvrenih aka."29 Tako se, nasuprot pojmu graanskog intelektualca, kao oveka znanja, pojavio inteligent, za koga je akcija bila jedina prava kola, a drutveni preobraaj stvar volje, Kogod se, kako kae Slobodan Jovanovi, spremao "za odreeni poziv advokatski, lekarski, inenjerski, umesto za taj neodreeni praktian rad" izgledao je ovim apostolima nove vere "ifta, filistar, buroa".30 Iako obaveteni o zapadnoevropskim socijalistikim uenjima, o doktrinama Prudona i Blana, Lasala i Marksa, srpski socijalisti su se mnogo vie oslanjali na njihovu preradu u slovenskoj, pravoslavnoj, seljakoj Rusiji. Odnosno, na doktrinu ruskog narodnjakog socijalizma i nastalu s obzirom na ta uenja, kao i njihovo prilagoavanje i prerada. Tu doktrinu Hobsbaum je oznaio kao "najznaajniji pokuaj da se ono to je najnovije nae u onome to je najstarije".31 Sva tadanja socijalistika uenja na Zapadu tee kolektivnom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju. Zar taj
Isto, s. 147. Isidora Sekuli, "Svetozar Markovi ptica bure", Naa knjievnost, Beograd 1946, knj. 2, sv. 9, s. 38. 29 Slobodan Jovanovi, "Dodatak. Jedan razgovor s Perom Todoroviem", Sabrana dela... knj. 2, s. 219. 30 Slobodan Jovanovi, "Pera Todorovi", Sabrana dela... knj. 2, s. 182. 31 K. Marks, Pre-capitalist Economic Formation, edited by F.J. Hobsbaun, London 1964, s. 14.
28 27

isti princip nije sauvan u slovenskim patrijarhalnim ustanovama za koje su se srpski socijalisti zduno zalagali: optini, ruskom miru i srpskoj zadruzi? Tako se luk zatvarao i zaostalost se uzimala kao prednost u stvaranju slovenske civilizacije kao superiornije u odnosu na zapadnoevropsku civilizaciju. Izbor formule ruskog narodnjakog socijalizma, koju su srpski socijalisti poznavali u svim njenim varijantama: anarhistikoj, jakobinskoj i progresistikoj nije bio sluajan. Prema Slobodanu Jovanoviu: "Svetozar Markovi bio je jedan od onih retkih socijalista kod nas koji poznaju teoriju socijalizma i prate socijalistiki pokret svoga vremena... Za svoje vreme, on je bio jedan evropski obrazovan socijalist".32 Ali, nastavlja Jovanovi, kada je Svetozar Markovi poeo da govori o goruim pitanjima u Srbiji svoga vremena: naturalnoj i novanoj privredi, linoj i kolektivnoj svojini, proizvodnji i raspodeli, ekonomskoj jednakosti i politikoj slobodi, socijalnom i politikom pitanju, slobodi kao sredstvu i slobodi kao cilju, gradu i selu, inovnicima i birokratskom sistemu, obiaju i pravu "njegovo zapadnjatvo otilo je kao rukom odneto; on je hvalio staro patrijarhalno doba i branio nau primitivnost time to je ona naa, od Zapada nepozajmljena". Tako je, po njemu, Svetozar Markovi "stao liiti na onaj tip ljudi koje je najmanje voleo, na zatucane nacionaliste".33 Dalja prouavanja Slobodana Jovanovia srpskog XIX veka nisu poljuljala njegova stanovita o teorijskom poreklu srpskog socijalizma, njegovom eshatolokom karakteru, o poistoveivanju nauke i ideologije, kao i o psiholokom profilu srpskih socijalista do kojih je bio doao poetkom XIX veka.34 Ali su bitno promenila njegovu poetnu ocenu o nevelikom uticaju prvog pokreta socijalistike levice u Srbiji, posebno njenog rodonaelnika. O tome svedoe njegovi radovi o Peri Todoroviu,35 Vladimiru Jovanoviu,36 Nikoli Paiu, Dragii Lapeviu, Dimitriju
Slobodan Jovanovi, "Svetozar Markovi", Sabrana dela... knj. 2, s. 45. Isto, s. 114. 34 Zanimljivo je da Slobodan Jovanovi nije napisao lanak o Svetozaru Markoviu, koji mu je, povodom pedesetogodinjice Markovieve smrti, traio Srpski knjievni glasnik. Kao ni odrednicu o Markoviu za Encyclopedia of the Social sciences Kolumbija univerziteta u Njujorku. Oba teksta prepustio je svom mlaem kolegi, dr Dragoljubu Jovanoviu. Vid. Dr Nadeda Jovanovi, "Slobodan Jovanovi i Dragoljub Jovanovi, Tokovi istorije, Beograd 1996, br. 1-2, s. 124. 35 Slobodan Jovanovi, Sabrana dela... knj. 2. 36 Tekst o Vladimiru Jovanoviu i svim linostima navedenim posle njega: Slobodan Jovanovi, Sabrana dela... knj. 11.
33 32
342
343
Latinka Perovi
Tucoviu, Rai Miloeviu, Jovanu Skerliu, Urou Petroviu, Dragii Vasiu, kao i njegov rad Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera.37 Slobodan Jovanovi nije bio intelektualni ignorant da bi ostao ravnoduan prema svemu to je, posle nejga, napisano o Svetozaru Markoviu. On je shvatio da je Markovi stvorio jednu idejnu matricu i utemeljio jednu tradiciju, koju nee batiniti samo puki epigoni i "nesvreni aci". Zar sam Jovan Skerli nije bio najreitiji dokaz da sve to ivi i obnavlja se i u najumnijim glavama i u najboljim karakterima u narodu? Ali, stvarni domet uticaja prvog pokreta socijalistike levice u Srbiji, Slobodan Jovanovi je pokazao u svom velikom delu Vlada Milana Obrenovia.38 Sa idejama kako ih je on ve bio opisao 1903. godine, i nainom na koji je propovedao te ideje, nainom u kome se oseala "jedna skoro religiozna dubina uverenja i jedna isto tako religiozna nestrpljivost i iskljuivost", Markovi je, za Slobodana Jovanovia nesporno, "zametnuo jedan veliki pokret, koji e trajati decenijama i koji e proi kroz nekoliko faza".39 Iako je Markoviev pokret oznaio kao novu stranku ve pod Namesnitvom, Jovanovi je smatrao da je taj pokret, tek posle Namesnitva, pokazao "ta se sve u njemu krije, i ta se sve iz njega moe izroditi".40 Direktan rezultat tog pokreta, koji je delovao od 1868. godine, bila je opozicija u Narodnoj skuptini 1874/75. godine. Po Jovanoviu, ona je odigrala kljunu ulogu u prevoenju Markovievih ideja na politiki jezik razumljiv seljakoj masi. Njena pojava predstavljala je, meutim, zaokruenje praktinog politikog programa Svetozara Markovia, koji je on sam izveo iz svog teorijskog programa. U sluaju skuptinske opozicije, to je znailo: osvajanje Narodne skuptine od strane predstavnika narodne partije, njeno pretvaranje u najvii organ vlasti, da bi mogle da se izvre politike i ekonomske reforme koje bi odgovarale tradiciji i interesima naroda. Prouavajui Markovia kao ideologa, Slobodan Jovanovi je gubio iz vida da su kod njega ideologija i organizacija nedeljive, te je zbog toga zanemarivao Markovia i kao velikog organizatora. Zato je u ostraenoj borbi skuptinske opozicije za unitenje birokratskog sistema i za konventski karakter narodnog predstavnitva u prvom redu video ogoljeni
37 38

odjek Markovieve ideje o dravi bez inovnika i sa neposrednom vladavinom naroda, a mnogo manje politiki uticaj Markovia, koji je i neposredno usmeravao opozicione poslanike. Ovu drugu ulogu Markovi je ostvrivao preko vodeih ljudi skuptinske opozicije, Adama Bogosavljevia i Jevrema Markovia, koji su pripadali najuem jezgru njegovog pokreta, kao i preko svoga lista Osloboenje, koji je, sasvim izvesno, u odnosu na skuptinsku opoziciju imao direktivnu ulogu. Na ideologiji prvog pokreta socijalistike levice organizovana je i Narodna radikalna stranka: "Poreklo njenog programa nalazi se u spisima Svetozara Markovia."41 Ona je evoluirala, ali od svog idejnog porekla nije mogla pobei. Kada je to pokuala, u njenim vlastitim redovima javila se levica. Na ideologiju Svetozara Markovia vratili su se, poetkom XX veka, samostalni radikali. Vodeu ulogu meu njima imali su predstavnici tadanje srpske elite: Jovan Skerli, Jaa Prodanovi, Jovan M. ujovi. Ni time se, meutim, ne iscrpljuje uticaj prvog socijalistikog pokreta u Srbiji. U praenju tog uticaja metod posmatranja itavih faza pokreta ili nekih njegovih karakteristika kroz pojedine linosti, pokazao je i svoja ogranienja. Niti je, na primer, Dimitrije Ceni bio kritiar naputanja uske, tajne organizacije socijalista tek od stvaranja Narodne radikalne stranke, niti je Vaso Pelagi bio prosvetitelj, "koji je opominjao na jednog Dositeja mnogo brutalnijeg i mnogo opasnijeg."42 Ni Pera Todorovi nije svojim temperamentom stvarao fanatizam i sektatvo i apsolutizovao znaaj organizacije u prvom socijalistikom pokretu u Srbiji, odnosno u Narodnoj radikalnoj stranci. Svi su oni pripadali jednoj istoj idejnoj matrici, onoj koju je stvorio Svetozar Markovi, samo su neke njene elemente razvili do kraja. Na zalasku svog ivota Slobodan Jovanovi je, razmatrajui pitanje o kulturnom obrascu u srpskom narodu, o Svetozaru Markoviu pisao kao o moralisti. Smatrao je da je Markovi, istim umovanjem, doao do toga da je altruizam korisniji od egoizma. Ali, u njegovom altruizmu nije nalazio "ni traga od Dositejeve uvstvitelnosti". Markovi se "stideo oseajnosti i uguivao ju je u sebi". Znajui da se ideologije ne cene samo po tvorcima nego i po sledbenicima, Slobodan Jovanovi je ukazivao, upravo u pitanju morala, na daleku vezu Markovia i komunista: "Markovi je verovao u pozitivne nauke onako, kao Dositej u prosvetiteljsku filozofiju, i zato je naao svoj ideal u jednom oveku koji ne bi imao niega sebinog ni
Slobodan Jovanovi, "Pera Todorovi", Sabrani spisi... knj. 2, s. 189. Slobodan Jovanovi, "Socijalizam u nas. Istorija socijalizma u Srbiji od Dragie Lapevia"... Sabrani spisi... knj. 11, s. 422.
42 41
Slobodan Jovanovi, Sabrana dela, knj. 12. Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia... knj. I, s. 252. 39 Isto, s. 263. 40 Isto.
344
345
Latinka Perovi
subjektivnog, ali u isto vreme ne bi imao srca nimalo. U nae vreme, komunisti su pokazali kakav taj ideal izgleda, kad se ostvari."43 Prvi pokret socijalistike levice u Srbiji Slobodan Jovanovi je smatrao ozbiljnom pojavom i nastojao je da je, sa relativno kratkog vremenskog odstojanja, razume i objasni. Njegovo vienje tog pokreta zasluuje novo promiljanje. Ono, to promiljanje, ne stavlja na probu toliko naunu objektivnost stanovita Slobodana Jovanovia o srpskoj levici koliko nae razumevanje sloenog znaenja toga stanovita i kulturnog obrasca iz koga je ono proizalo.
18. Presuda istoriara

Studija Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu
Vi uzeste Peru na duu... Milovan Milovanovi Slobodanu Jovanoviu
U svojoj knjizi Stvaralac i politika, Predrag Proti je ukazao na jednu karakteristiku naeg mentaliteta, tanije nae politike kulture: obrauni sa javnim radnicima postaju najei kad oni postanu politiki mrtvi. Ali, postoji i jedna druga karakteristika: politikim mrtvacima se priznaju i neke zasluge tek kad oni postanu i bioloki mrtvi. Pera Todorovi nije jedini dokaz za ovo, ali teko da se u Srbiji druge polovine XIX veka moe nai bolji. Posle raskida sa Narodnom radikalnom strankom, Pera Todorovi je za stranku postao politiki mrtvac. On je bio prvi na koga je primenjen princip o odnosu pojedinca i stranke, koji je formulisao jedan od uitelja prvih srpskih socijalista, potonjih radikala, ideolog ruskog revolucionarnog narodnjatva Petar Lavrovi Lavrov. Po njemu, pojedinac i stranka stoje u istom odnosu u kome organ i organizam. Pojedinac organ ima "svoju strukturu, svoje delovanje, ali je potinjen jedinstvu celine". To je "neizbean uslov ivota organizma", to jest "uslov zajednikog delovanja, uslov pobede", individualnost iezava. Ko se s partijom razie "u bitnim pitanjima, taj je njen neprijatelj. Protiv tih neprijatelja, partija usmerava i
43 Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera... s. 38.
346
347
Latinka Perovi
mora usmeriti svu snagu svoje organizacije, borei se kao jedan ovek svim svojim sredstvima, koncentriui sve svoje udarce"...1 Pomenuti princip lako je prionuo i dobro funkcionisao u sredini u kojoj je svako izdvajanje iz nacionalnog i socijalnog kolektiva, iz naroda, smatrano izdajom. Opasnost od izdaje visila je kao bi boiji nad prvim obrazovanim ljudima u Srbiji. Piui da su oni "sinovi ili unuci seljaka... veinom odrasli na 'proji' i 'skrobu'..., i doli do vieg obrazovanja na raun onog naroda to je ostao na 'proji' i 'skrobu'", Svetozar Markovi je upozoravao: "ako je ko od inteligencije, koji je uinio istu karijeru, voljan da to zaboravi, mi nismo voljni da mu to dozvolimo".2 Politiko i moralistiko merilo bilo je iznad knjievnog, na delo se gledalo kroz pievu linost.3 A o Peri Todoroviu pisalo se na nain koji nije izazivao toliko politiku osudu koliko odvratnost i gaenje. U diskreditovanju Todorovia, koji je izdao a nije se predao, bilo je neskrivenog besa i zlobe, i partijske i line. Jer, nije se radilo o ravoj linosti kao takvoj ve o nameri da se linost ravim napravi i da se stigmatizuje. Jednom pokrenut, taj mehanizam se nije mogao zaustaviti za ivota Pere Todorovia. On je nazivan izdajnikom, plaenikom, slugom... Njegovo ime i prezime pisani su malim slovom.4 Poricano mu je sve, pa ak i dar. Pera Todorovi je ve bio u drugom braku, imao je za sobom itavu kolekciju listova, asopisa i kalendara, koje je izdavao i ureivao; bio je vlasnik i urednik uticajnog dnevnog lista Male Novine; ve je bio napisao i objavio niz romana, kad je knjievnik Janko Veselinovi, koji je bio privren Narodnoj radikalnoj stranci, o njemu napisao: "Petar Todorovi je jedna vrlo gadna bolest drutvena... U imenu ovoga po nevaljalstvu i pokvarenosti jedinstvenog oveka za svih devetnaest vekova, sabrani su svi poroci, sva nevaljalstva, koja moe da
1 2

izmetne jedan pokvareni narataj... Jedan nazadnjak i u umnom i u moralnom i u seksualnom smislu... Moe se misliti kako je sramno poniena i obeaena srpska slobodna javna re, kad je vodi ovakva nakaza bez fizionomije... Demoralizacija poinje bivati opasna, jer podie ruku i nae svetinje davi onaj, koji je poslednji na stepenicama i drutvenog i porodinog i politikog morala... U Petru Smiljevcu ("Smiljevo", tamparija Pere Todorovia L.P.) besni jedna gadna strast za parama... Danas je njegovo ime kobno i strano kako za majke, koje decu imaju do petnaest godina, tako i za ljude koji jo veruju u boju pravdu i veni sud... Eto to je Pera Todorovi, skup svega prljavog, odvratnog, nemoralnog, perfidnog to jedno trulo doba moe da pokae".5 I to je dugo trajalo. Samo neku godinu pre smrti Pere Todorovia, Odjek, organ radikalne demokratije, o njemu je pisao: "O njemu (Peri Todoroviu L.P.) se govori s najveim prezrenjem, s kakvim se ni o kakvom ljudskom stvorenju ne govori. Beskarakternost Todorovia. Njegova strahovita moralna nezrelost, njegovo cinino nevaljalstvo. Operie zvunim frazama. Uiva nezasluen glas novinara, bez ikakve naune spreme, bez iega knjievnog u svom stilu. Hiljadu je puta tuen. Postavlja masu ludih pitanja. Iznosi besmislene ideje. Nakazno i budalasto tumai istorijske dogaaje. Nedouen ak. Prosto polupismen ovek. Moralna propalica. Neznalica Petar Todorovi. Premlatili smo ovu politiku gnusobu. Ima desetak pogrdnih rei. Dri se grdnje. Kune. Govori odvratnim tonom, koji je manje gnusan od njega samog. Izlapela, iznemogla propalica, koju e izbaciti na ulicu. Posle kapu u ruke, pa pred crkvu ili na groblje. Najamniki stvor. Ludi Petar Todorovi".6 Birajui izmeu stranke, koja je polagala apsolutno pravo na duu i telo svoga pripadnika, i line vlasti monarha, koji je ukinuo smrtnu kaznu svome podaniku, Pera Todorovi se priklonio ovoj drugoj verujui da je prolazna i da ne moe do kraja unititi linost. On je oseao dug prema kralju Milanu za poklonjeni ivot posle smrtne presude koju mu je izrekao Preki sud u Zajearu 1883. godine, i vraao je taj dug sve do kraja poslednjeg Obrenovia. Ali, teko bi se moglo rei da se on poklonio novom bogu.
5 "Prilog ka biografiji jednog nitkova", Dnevni list, Beograd, br. 156, 12. jula 1898. Vid. Dr Andrija Radeni, Progoni politikih protivnika u reiji Aleksandra Obrenovia 1893-1903, Beograd, 1973, s. 194-199. 6 "Uvod u razgovore", Odjek, br. 44, 1902. Vid. "Odgovori razgovori. Kako 'Odjek' 'moralno unitava'", Male Novine, br. 316, 17. novembra 1902.
. . , , . , 1906, s. 147. Svetozar Markovi, "Otvoreno pismo G. Matiu", Sabrani spisi I, Beograd, 1960. s.
191-192. O glavnom knjievnom arbitru u Todorovievo vreme, Jovanu Skerliu, jedan od njegovih prvih biografa pie: "Skerli je bio u stanju da zapazi osobine dela jednoga pisca, ali on je na njih gledao kroz pievu linost. Piscu sa ijim se moralnim i politikim uveravanjem slagao, davao je vie, a piscu koji mu je bio ideoloki protivnik manje no to mu je pripadalo. To moralistiko i politiko merilo postalo je nerazdvojni deo njegove kritiarske, 'line jednaine'." ivomir Mladenovi, Mladost Jovana Skerlia Skerlievo prvo formiranje, Beograd, 1940, s. 295. 4 Latinka Perovi, Pera Todorovi... s. 148.
3
348
349
Latinka Perovi
Pera Todorovi je svoje veze sa Obrenoviima oseao kao teke okove, koje je s mukom vukao, ali se, ipak, kretao. Poto ga je upotrebila, stranka je od Todorovia traila ili da i sam pogazi re koju je dao kralju Milanu ili da za nju preuzme odgovornost jedino on. Kralj Milan je iz rei koju mu je Todorovi dao u zatvoru da e raditi na sporazumu naprednjaka i radikala izvlaio pravo na njegove usluge. Njih dvojica, kralj Milan i Pera Todorovi, sukobljavali su se kasnije, i pravo je esto bivalo na strani jaeg. U jednom pismu Peri Todoroviu, posle smrti kralja Milana, edomilj Mijatovi pie: "Ja znam koliko je grdnu nepravdu on (kralj Milan L.P.) Vama uinio, upravo Vi i Garaanin (Milutin L.P.) i jeste dva oveka kojima je on najveu nepravdu (posle nepravde svojoj eni i svome sinu) uinio".7 Moe se, zaista, nai dosta primera te nepravde. Ali ne i dokaza da je kralj Milan udarao na linost Pere Todorovia. Naprotiv, oni su esto bivali ravnopravni sagovornici,8 a za obojicu je reeno da su "u naoj politikoj istoriji retke... tako tragine linosti kao to su bili njih dvojica".9 Smrt onog oveka, pogotovo onog javnog radnika, koji je naslikan na stranicama Dnevnog lista i Odjeka gotovo da je trebalo da izazove olakanje. Kraj "biografije jednog nitkova" zasluivao je da bude propraen utanjem. Ali nije bilo tako. Odjek smrti Pere Todorovia bio je veliki. Njemu je bilo posveeno dvadeset pet itulja, nekrologa, osvrta i studija. To je vie nego to je registrovano u knjizi srpskih nekrologa,10 a ne moe se iskljuiti da e dalja istraivanja poveati broj odziva o smrti Pere Todorovia do kojih sam ja dola. Statistiki gledano, to je samo neto manje nego o Jovanu Skerliu,11 ija je smrt duboko odjeknula u Srbiji, a daleko vie nego o Slobodanu Jovanoviu, koji je umro u politikoj emigraciji. Ali, nije re samo o formalnom odjeku smrti Pere Todorovia ve, pre svega, o vienju njegovog dela i njegove linosti u asu kada se prekinula njegova ivotna putanja. Bilo je u tom vienju, naravno, ranije
edomilj Mijatovi Peri Todoroviu, 27. Ceylon, Place, Easibosne, England, 14/26 Juna 1902. Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, br. 9792/10. 8 Vid. Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. 9 Dr Boidar Nikolajevi, Radikalna stranka i Svetomir Nikolajevi, Beograd, 1938. s. 22. 10 Milica Bujas, Marija Kleut, Gorana Raievi, Bibliografija sprskih nekrologa, Matica srpska, Novi Sad, 1998, s. 318. 11 Isto, s. 312.
7

priguene ljudske potrebe za ravnoteom i ispravljanjem nepravde. Ali, bilo je i izvesnog rastereenja: mrtav, Pera Todorovi nije vie bio opasan. Zato su i njegovi raniji partijski drugovi, a potom njegovi ljuti neprijatelji, mogli biti objektivni, i ak iroki.12 Druga, pak, strana prema kojoj je Todorovi doivotno oseao obavezu, a koja je prema njemu menjala svoja raspoloenja, nije vie postojala: Obrenovii su bili mrtvi. Odjeci smrti Pere Todorovia nisu u znaku: o mrtvima samo dobro. U njima nije bilo isprazne prigodnosti. Naprotiv, bilo je neke dostojanstvene uzdranosti i opreza, koji su proisticali iz ozbiljnosti, iz osanja da stvari tek treba da budu stavljene na svoje mesto. To je razumljivo. ivot Pere Todorovia bio je izuzetno bogat i retko dramatian. O njemu je dugo i svesno stvarana nakazna slika. Zato i nije bilo lako na brzinu i kategorino izrei bilo kakve ocene, a pogotovo doneti sud po definiciji spore istorije. To najbolje izraava nekrolog Peri Todoroviu u beogradskom listu Pravda, u kome se kae: "Njegovo ime (Pere Todorovia L.P.) dolazi u jedno od najpoznatijih imena u srpskom narodu. Ali se ve odavno njegovo ime ne pominje lepo".13 Pera Todorovi je dugo bolovao.14 Ali je sudei po njegovim pismima, smrt dola relativno neoekivano.15 Pisci itulja, nekrologa i osvrta povodom smrti Pere Todorovia nisu imali vremena da proveravaju ono mnotvo podataka kojima je krcat njegov ivot, i neizbeno su napravili mnogo materijalnih greaka. Tvrdnje jednom izreene esto se preuzimaju bez provere i na taj nain stvaraju pogrene predstave koje kasnije ni rezultati najpreciznijih istraivanja ne mogu lako da promene. Ali, svi ti pismeni odjeci smrti Pere Todorovia, znaajni, dakako, zbog brojnosti, jo su znaajniji zbog sadraja koji pokazuje da je trag koji je ostavio Pera Todorovi bio takav da su ga, uprkos svemu, savremenici mogli uoiti i u magnovenju. Ranije "najklevetaniji novinar Balkana"16 Pera Todorovi je, u asu svoje smrti, vien kao "jedan od najsposobnijih i najboljih srpskih novinara".17 Odavanje priznanja Todoroviu kao zaetniku modernog novinarstva u Srbiji i velikom novinaru, bilo je opte mesto u odzivima na
12 13
Vid. Pera Todorovi, Pisma, Linosti i linost. III Linost, br. 14. Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. III Linost, br. 13. 14 Isto, I Pisma, br. 144, 154. 15 Isto, br. 165, 166. 16 Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. III Linost, br. 24. 17 Isto, br. 13.
350
351
Latinka Perovi
njegovu smrt. Nije se ilo iz jedne krajnosti u drugu, teilo se objektivnosti. ini se da je pravu meru naao ugledni beogradski asopis Delo: "Pera Todorovi nije bio jedan obian politiki radnik, ve jedan moda jedini tvorac nae urnalistike onakve kakva je sa svima njenim mahnama i dobrim stranama".18 U Todoroviu je vien i knjievnik od velikog dara: "Pera Todorovi, kada se bude bespristrasno i hladno sudilo uie u istoriju nae literature i u njoj zauzeti takoe vidno mesto, moda vidnije nego to ga neki koterijski knjievnici imaju".19 U njegovim romanima su otkrivena "mesta koja je mogao napisati samo veliki umetnik".20 Progovorilo se odmah i o politikoj i linoj drami Pere Todorovia, odnosno o onim konvulzijama "naeg politikog ivota", koje su "upropastile mlogi politiki talenat".21 I svaki drugi talenat. Sudbina Pere Todorovia je samo koncentrisani izraz toga naeg stanja: "Nikad niko s onoliko dobrih i lepih osobina koliko ih je imao pok. Pera, nije gore proao u ivotu, no to je proao Pera Todorovi".22 U sudbini Pere Todorovia nale su, meutim, svoj izraz i neke opte, neke vene antinomije: stvaralac i politika, pojedinac i stranka. Stavljajui Todorovia uz Temistokla, Aristida, Tukidida, Alkibijeda, Sokrata, brau Grah, Koriolana, Katilinu i Cezara (Themistokles, Aristeides, Thukydides, Alkibijad, Sokrates, Coriolanus, Catilina, Caesar) Mato je pisao: "Veliki, daroviti individui mogu ostati individualiste, smiju sauvati dominatorsku svoju fizionomiju kod stvaranja demokratskih grupa, ali kada se naelom jednakosti ojaaju inferiorni, demagoki elementi u stranci, partije znaju progutati svoje stvaraoce: dijete prodire svog oca ili ga dovodi do edomorstva".23 Narodna radikalna stranka imala je 1883. godine 60.000 lanova. Ona se identifikovala sa narodom, i na druge politike stranke nije gledala kao na politike protivnike ve kao na politike neprijatelje. U takvoj stranci pogotovo pojedinac nije mogao sauvati svoju individualnost.24 On nije smeo ni videti dalje od stranke ni ii dalje od nje. Sporazumevi se sa
18 19

kraljem Milanom i drei se zadate rei, Pera Todorovi nije pogreio "kao ovjek i politiar". On je pogreio kao "stranar",25 i upravo to je odredilo njegovu politiku sudbinu. Po principu da su stranka i svaki njen pripadnik u istom odnosu u kome su organizam i organ, politika sudbina Pere Todorovia automatski je odredila i njegovu linu sudbinu. U nekrolozima i osvrtima povodom smrti Pere Todorovia, njegov ivot je vien kao "pravi politiki roman bliske prolosti srpskog drutva".26 Kao "jedna iva knjiga nae politike istorije od sedamdesetih godina na ovamo".27 Sam Pera Todorovi, kao "jedna znaajna politika pojava, kojom e se naa novija istorija morati ozbiljno pozabaviti".28 Sve ovo nagovetavalo je poetak otvaranja jedne velike knjige, u kojoj nije bio sadran samo ivotopis Pere Todorovia ve i opis "konvulzija i peripetija" doba, manetaliteta i politike kulture sredine u kojima je protekao njegov ivot. Meutim, ta knjiga je brzo zatvorena, da bi takvom i ostala, zadugo. Samo dva meseca posle smrti Pere Todorovia, Srpski knjievni glasnik poeo je da objavljuje studiju Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu.29 I asopis i autori bili su ugledni, i veoma uticajni. Urednik Srpskog knjievnog glasnika bio je Jovan Skerli. Slobodan Jovanovi je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.30 Pristup Slobodana Jovanovia tek preminulom, u najmanju ruku kontroverznom, Peri Todoroviu karakteriu dva metodoloka postupka. On je, prvo, ignorisao ne tako mali broj priloga napisanih povodom smrti Pere Todorovia, u kojima su izreene ocene Todorovievog novinarskog, knjievnog, pa i politikog rada. Isto je postupio i sa stanovitem pisca nekrologa u Politici da je Pera Todorovi "jedan od najdarovitijih ljudi novoga doba",31 kao i sa uverenjem Matoa i pisca nekrologa u Veernjim novostima, da je Pera Todorovi bio jedan, uistinu, jedan veliki duh.32 No, od ovoga je mnogo znaajniji drugi postupak Slobodana Jovanovia u pristupu Peri Todoroviu. On je ovla preao preko prvog,
Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. III Linost. Br. 24. Isto, br. 22. 27 Isto. Br. 6. 28 Isto, br. 10. 29 Isto, br. 25. 30 Vid. Ljubica Kandi. "Doprinos profesora Slobodana Jovanovia radu Pravnog fakulteta (1897-1941)": Slobodan Jovanovi. Linost i delo. Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi. Knjiga XC. Odeljenje drutvenih nauka. Knjiga 21. 31 Pera Todorovi, Pisma, Linosti i linost, III Linost, br. 25. 32 Isto, br. 6, 24.
26 25
Isto, br. 8. Isto. 20 Isto. 21 Isto. 22 Isto, br. 13. 23 Isto, br. 24. 24 Vid. Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891), s. 334.
352
353
Latinka Perovi
dosta dugog razdoblja ivota i rada Pere Todorovia (1872-1881): doba pokreta Svetozara Markovia, vere u progres i naelne borbe. To pogotovo vai za razdoblje posle raskida Narodne radikalne stranke sa Perom Todoroviem, koje je i najdue (1886-1907), bezmalo polovina Todorovievog ivota. Slobodan Jovanovi je teite stavio na razdoblje od stvaranja Narodne radikalne stranke do izlaska iz zatvora njenih prvaka, koji su bili osueni zbog Timoke bune, i na ulogu Pere Todorovia u svemu tome (1881-1886). Iako vorna taka, ovo se razdoblje ne moe ni objasniti ni razumeti kako bez onoga koje mu je prethodilo tako ni bez onoga koje mu je sledilo. Tek u celovitosti ivota Pere Todorovia saglediva je istinska drama koja je mnogo vie od jedne line sudbine. Slobodan Jovanovi je, u najmanju ruku, pojednostavio sliku o Peri Todoroviu. Ali je na sebe, kao tvorca te slike, navukao podozrenje da je tendenciozan.33 Meutim, studija Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu itana je i drukije. Za jednog Stojana Novakovia u njoj i nije bila najvanija linost Pere Todorovia. U "svojoj majstorskoj studiji", "koja je skroz nova i skroz originalna", u kojoj je pokazao da "misli svojom glavom",34 Slobodan Jovanovi je, po Stojanu Novakoviu, osvetlio neto drugo, to jest, "kako se zametnula, razvila i kakvim sredstvima umnoila Radikalna stranka u Srbiji".35 to se tie uloge Pere Todorovia u tome, Novakovievo miljenje je bilo istovetno sa Matoevim. "Ljudi s idealima", pisao je Novakovi, "odavno je bilo nestalo iz te gomile. Oni su se pokretai (koliko ih je bilo ostalo) nainili voi, a gusta masa je pola za njima i njihovim pristalicama u narodu. Niti su te voe vie predstavljale one idejalne pristalice Svetozara Markovia ili Pere Todorovia, niti je meu njihovim pristalicama bilo o tome pomena".36 Demagogija je potisnula demokratske elemente pokreta na poetku, a koristoljublje lanova stranke alruizam njenih zaetnika: "Od osnovnih ideja radikalizma bili su kao zemlja i nebo razdaleko osnivai i

voi i oni koji su se pod tu zastavu upisali mislei da unaprede svoje interese u kui i u optini kada druina do vlasti doe".37 Ali, Novakovievo itanje studije Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu ostalo je nepoznato srpskom javnom mnjenju. Njegov prikaz pomenute studije objavljen je tek posle gotovo jednog veka, 1994. godine. Veina ondanjih, a i potonjih italaca nije, kao Stojan Novakovi, mislila da je Slobodan Jovanovi iskoristio smrt Pere Todorovia da baci svetlo na radikalizam i radikale. O eventualnim razlozima zbog kojih Stojan Novakovi nije objavio svoj prikaz nego ga je ostavio da lei meu njegovim papirima, nije se mogla ni pitati ni razmiljati.38 Tako i nije bilo teko da se uvrsti predstava o Peri Todoroviu koju je svojim studijom stvorio Slobodan Jovanovi. Ta predstava je ve postojala. Nju su godinama stvarali Todorovievi bivi partijski drugovi, stari radikali. Zatim, jo jarosnije, mladi radikali, radikalna levica. Ova grupa intelektualaca u kojoj su bili: Ljubomir ivkovi, Ljubomir Stojanovi, Jaa Prodanovi, Jovan ujovi, Radoje Domanovi, delovala je preko svoga organa Odjek , u kome je bila uvena rubrika "Jauci i odjeci". Ali se organizovala i kao posebna stranka Samostalna radikalna stranka (1901). Njeno samopoimanje bilo je tipino za ortodoksnu elitu: verovala je da ima misiju i pravo da deluje kao "moralna andarmerija". O sebi i o svojim istomiljenicima Jovan ujovi kae: "Meni se inilo da smo mi so koja ne da srpskom drutvu da truli".39 Pripadnici radikalne levice videli su u Peri Todoroviu samo izdajnika, najamnika, oboleli organ koji treba moralno amputirati, da bi se spreilo truljenje itavog drutvenog organizma. Meutim, oni sami podseali su upravo na mladog Todorovia. Onog, koji je u svojoj mladosti takoe otro razdvajao ivot i trule,40 i koji je sebe i svoje istomiljenike takoe smatrao solju, izabranom i preporoenom manjinom, koja moe da preporodi i druge.41 Samo, u javnoj borbi kod Todorovia je bilo vie neobuzdanosti nego koncentrisane ui. On je bio skloniji ismevanju nego izobliavanju linosti. Od svojih politikih protivnika Todorovi je pravio karikature, mladi radikali od njega moralnu i drutvenu nakazu. Njegovim
Isto. Isto, s. 20. 39 Vid. u ovoj knjizi: "Naunik i politiar Jovan M. ujovi"... 40 Pera Todorovi, "ivot i trule", Izabrani spisi, 1. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1987. 41 Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. 1. Pisma, br. 6.
38 37
Zahvaljujui na kraju svoje studije o Peri Todoroviu, - Dragutinu Franasoviu, Jovanu ujoviu, Milanu Mostiu, Rai Miloeviu, Svetomiru Nikolajeviu i Stojanu Protiu, koji su mu "dali vrlo interesantna obavetenja", Slobodan Jovanovi kae: "ta gospoda ni u koliko ne odgovaraju za moj rad o Peri Todoroviu i radikalnoj stranci, koji je isto moj, a za koji imam da snosim svu odgovornost" Pera Todorovi. Pisma. Linosti i linost. III Linost, br. 25. 34 Dr Latinka Perovi, "Stojan Novakovi o srpskom radikalizmu", Tokovi istorije, 1994, 1-4, s. 329, 330. 35 Isto, s. 330. 36 Vid. Latinka Perovi, "Delo Pere Todorovia kao istorijski izovr": Pera Todorovi, Zbornik radova... s. 20.
33
354
355
Latinka Perovi
primerom oni su hteli da opomenu i zastrae. Otuda, valjda, i njihova iskljuivost koja je prerastala u bes i mrnju, i postajala slepa i neovena. U svojoj studiji o Peri Todoroviu, Slobodan Jovanovi se najvie pribliio stanovitu radikalne levice. I on je Peru Todorovia sveo na punog najamnika: "Njegovi (Todorovievi L.P.) socijalistiki snovi, njegov radikalni fanatizam, njegovi politiki planovi, sve je to iezlo kao da nije ni bilo... Kad je izgubio sva naela i uverenja koja su ga oduevljavala za borbu, on se bori i tue kao prost najamnik, kome je kavga zanat..."42 Poteklo od naunika nesporno velikog autoriteta, ovo stanovite primljeno je kao definitivan sud. Naoj politikoj i knjievnoj istoriji bilo je potrebno pola veka da se pone oprezno vraati ivotu i delu Pere Todorovia. Ustvari, onim potisnutim pitanjima koja su bila tano uoena i precizno formulisana ve, takorei, na vest o njegovoj smrti. Ne prihvatajui politiku kulturu, ijim je tvorcem smatrao Peru Todorovia, Slobodan Jovanovi, koji je u emigraciji, ve u dubokoj starosti, napisao vrlo znaajan ogled o naem nacionalnom karakteru,43 gubio je iz vida da Pera Todorovi nije samo jedan od tvoraca odreenog obrasca politike kulture nego i rtva toga obrasca. Prva, ali ne i poslednja rtva. Ili, moda, Slobodan Jovanovi nije mogao, ve 1907. godine, znati da taj obrazac i jest obrazac zato to menja samo sadrinu, a ne i metod. Zato ni on sam nije mogao ostati izvan toga obrasca: sam je bio i subjekt i objekt tog obrasca.44
19. Presuda nad istoriarem

Sudbina naunika i politiara Slobodana Jovanovia
"Revolucija je sutinska promena drutvenih institucija izvrena bez pravne postupnosti" definisao je revoluciju Slobodan Jovanovi. Nasilna promena institucija znai i promenu u postojeim duhovnim i moralnim normama. I svaka revolucija ima taj cilj. Kao posledica uvoenja novih merila vrednosti, izgleda kao da su ljudi "dobili drugu pamet" i da su, koristei nezakonita, nasilna sredstva, "dobili i novu svest".1 Sudbina Slobodana Jovanovia je svojevrsna potvrda ovih njegovih teorijskih postavki. a. IVOTNI PUT Sin ideologa srpskog liberalizma, zapadnjaka i velikog nacionalnog radnika Vladimira Jovanovia (1833-1922), Slobodan Jovanovi je roen 1869. godine u Novom Sadu. Posle gimnazijskog kolovanja, studirao je prava u enevi. Nakon zavrenih studija 1890. godine, nastavio je studije ustavnog prava i politikih nauka u Parizu. Po povratku u zemlju, slubovao je u provincijskom sudu i u ministarstvu inostranih dela. U svojoj dvadeset osmoj godini, 1897, postavljen je za vanrednog profesora ustavnog prava na Velikoj koli u Beogradu. Posle tri godine, postao je redovni profesor. Za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije izabran je 1905, a za redovnog
1 Vid. Aleksandar Pavkovi, Politika teorija Slobodana Jovanovia: jedan nesentimentalan pristup politici...
Pera Todorovi, Pisma. Linost i linost. 1 Pisma, br. 25. Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje naeg nacionalnog karaktera, Vindzor, 1964. 44 Vid. U ovoj knjizi: "Presuda nad istoriarem: sudbina naunika i politiara Slobodana Jovanovia"
43
42
356
357
Latinka Perovi
lana 1908. godine. Na mesto rektora Beogradskog univerziteta doao je 1913, a na mesto predsednika Srpske kraljevske akademije 1928. godine. U Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu bio je ef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi. Do 1937. godine objavljeno je 16 knjiga njegovih najvanijih dela, koja se bave srpskom istorijom, istorijom politikih ideja, politikom sociologijom i teorijom prava. Bez aktivne uloge u politici do 1937. godine, jer je imao savetodavnu ulogu, Slobodan Jovanovi je tada izabran za osnivaa predsednika Srpskog kulturnog kluba. Decembra 1939. godine napunio je sedamdeset godina. Posle oficirskog pua 27. marta 1941. godine zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, Slobodan Jovanovi je izabran za potpredsednika u vladi generala Duana Simovia. U vladi koja je, posle sloma Jugoslovenske kraljevske vojske aprila 1941. godine, napustila zemlju, Slobodan Jovanovi je, januara 1942. godine, zamenio generala Duana Simovia na mestu njenog predsedika. Vrio je, istovremeno, i dunost zamenika ministra vojske u otadbini, Dragoljuba-Drae Mihajlovia. Posle Drugog svetskog rata, na procesu 1946. godine, Slobodan Jovanovi je osuen na kaznu lienja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, na gubitak politikih i pojedinih graanskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak dravljanstva. U emigraciji, nastavio je da pie. Umro je, kao i njegov otac, u dubokoj starosti, 1958. godine, u Londonu. b. OSUDA NA NEPOSTOJANJE Presuda izreena nad delom Slobodana Jovanovia bila je tea od presude nad njim kao fizikim licem. Bila je to osuda na nepostojanje, na duhovnu smrt. Tako je samo uvrtenje studije Slobodana Jovanovia o Svetozaru Markoviu, prve naune knjige o rodonaelniku ideje socijalizma u Srbiji u njegovu bibliografiju, koju je povodom stogodinjice njegovog roenja objavio asopis Naa knjievnost2, izazvalo reakciju knjievnika i jednog od vodeih ljudi Odeljenja za agitaciju i propagandu (Agitprop)
2

Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije, Radovana Zogovia. U partijskom organu Borba on je objavio lanak "Moe li izdaja da zastari?"3 lanak se ne odnosi samo na Slobodana Jovanovia. Naprotiv, on objanjava zato Slobodan Jovanovi, bez obzira na svoje nauno delo, nije mogao biti izuzetak 1946. godine. Nije se radilo samo o ideolokoj dogmi i o osionosti pobednika. Komunisti se nadovezuju na tradiciju: oni slede ukorenjeni odnos prema izdaji: "U slobodnim i nepokorenim narodima", pie Zogovi, "meu ljudima koji su uvijek imali vjere u svoje snage i u budunost nacije, koji pitanje vlastitog ivota nikada nijesu mogli shvatiti drukije nego kao pitanje slobode i nezavisnosti domovine, - izdaja naroda nikada nije padala u zaborav, nju nije moglo pokriti lie godina i vjekova. Spomen o izdajama srednjevjekovnih srpskih velikaa, skupljenim i olienim u izdaji Vuka Brankovia, ne samo da nije ilio kroz vjekove, nego je, iz decenije u deceniju, bivao sve otriji, vidljiviji, tei: svaka nova borba ili patnja naroda od prvih hajdukih zasjeda do Narodnooslobodilakog rata, svaki novi stih od prve kosovske strofe do naih dananjih stihova osveljavala je tu izdaju novim svijetlom s novih i viih stanovita, dodajui joj nove akcente prokletstva i prezrenja".4 Zogoviev tekst je arhetipski: novi je sadraj izdaje, isti je odnos prema njoj. U tom smislu, on je, naravno, i aktuelan. "Nai kulturni radnici, nai drugovi u asopisima i na drugim kulturnim poloajima", upozorava Zogovi, "nemaju pravo na ovakve postupke (bibliografija radova Svetozara Markovia L.P.), na toleranciju ovakvih miljenja i postupaka; nikakvo, ni najmanje pravo na nebriljivost ili neodgovornost prema naem itaocu, naoj literaturi i kulturi, naoj omladini i budunosti".5 Redakcija Nae knjievnosti je tano razumela upozorenje, i samokritiki reagovala: "Bibliografija je oblast koja obino ljudima izgleda sasvim ravnoduna, preko koje ne moe da se prenese nikakva ideja, nikakav motiv, nita to bi moglo aktivno da deluje. Ona je, kako se to obino kae, samo i iskljuivo objektivno spominjanje imena i dela koje nauna savesnost trai da se spomenu. U vremenima kao to je ovo nae, kad su rane od izdaje jo tako duboke, i kad moral naih novih stanja zahteva da izdaja bude u potpunosti obeleena i igosana, spomen jednog izdajnikog imena ak i u 'Bibliografiji', a bez ikakvog objanjenja i bez
3
Vid. "Literatura o Svetozaru Markoviu". Naa knjievnost, Beograd, 1946, 9, s.
158-159.
Radovan Zogovi, "Moe li izdaja da zastari?" Borba, Beograd, 23. oktobar 1946. Isto. 5 Isto.
4
358
359
Latinka Perovi
ikakve ograde, za to ime je jedno, makar i vrlo malo pokrie. I vie od toga, i preko bibliografskog spomena jedno takvo ime moe ak i da probudi i nekakav interes za sebe i da se dobronamerno ili zlonamerno opravdava" (podv. L.P.).6 Izdaja je, dakle, i bez formalnog suda podrazumevala osudu na zaborav. I to je ime bilo poznatije, zaborav je bivao dublji. Zogovi je pomenuo i druga imena, i svakoga od pomenutih portretisao tako da opravda sankciju: "S. Jovanovi je mranjaki istoriar, estojanuarski (6. januara 1929. proglaena lina diktatura kralja Aleksandra L.P.) zakonodavac, jedan od zaetnika i rukovodilaca etnike saradnje s okupatorom, 'Z' (zaklati L.P.) ideolog. Osuen, u odsustvu, na dvadeset godina robije i na gubljenje asnih prava".7 c. NEODRIVOST ZABORAVA Osuda Slobodana Jovanovia na zaborav imala je produeno dejstvo. I Radovan Zogovi je ve bio proao kroz osudu na zaborav,8 kada je 1985. godine spreeno izdavanje Sabranih dela Slobodana Jovanovia. Sreom, "drava nije u stanju zapovedati naoj dui", ni naoj misli. Iluzija je svih pobednika da istorija poinje od njih. Sizifovski pokuaj je i svih revolucija da u ime novog ideala mogu unititi pamenje, stvoriti "drugu pamet" i zauvek oblikovati "novu svest". To je, moda, i najznaajnija pouka etvorodnevnog naunog skupa posveenog ivotu i delu Slobodana Jovanovia, koji je, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Pravnog fakulteta u Beogradu, odran u februaru 1997. godine.9 ezdeset referata koje su podneli istoriari, pravnici, filozofi, sociolozi, politolozi, knjievni istoriari, lingvisti nije moglo nastati preko noi, posle pada komunizma. Ustvari, Slobodan Jovanovi je itan i o njemu se pisalo i posle 1946. godine. Dokazi da zaborav nije bio odriv mogu se nai i pre objavljivanja njegovih Sabranih dela, 1990-1991.

godine.10 On je citiran u pravnoj, istorijskoj i sociolokoj nauci. Korien je u Istoriji srpskog naroda u izdanju Srpske knjievne zadruge. Uvrten je u ediciju "Srpska knjievnost u sto knjiga".11 Citiran u Reniku srpskohrvatskog jezika u izdanju Matice srpske i Matice hrvatske. Radovan Samardi je o njemu pisao u svom delu Pisci srpske knjievnosti, a Predrag Proti o njegovom stilu i jeziku u asopisu Knjievnost. Obimne bibliografske jedinice o Slobodanu Jovanoviu sadre Enciklopedija Jugoslavije12 i Enciklopedija Leksikografskog zavoda, koje su objavljene jo dok je vlast Komunistike partije Jugoslavije bila u punoj snazi.13 Preutno bavljenje Slobodanom Jovanoviem ne otvara toliko pitanje zaborava koliko pitanje parazitiranja na zaboravu koje je esto izgovor za intelektualnu nemo da se trai odgovor na pitanje: ta je danas Slobodan Jovanovi, kao pravni teoretiar i kao istoriar? Odnosno, gde su danas, u poreenju sa njegovim delom, pravna teorija i istorijska nauka u Srbiji? Neposredna reakcija na jednu krajnost neizbeno je i sama krajnost. Ravnotea i u oceni svakog pojedinanog dela je znak zrelosti. Ona je mogua ako se menja i metod, a ne samo sadraj politike kulture. d. IZDAJA, OSVETA I SUREVNJIVOST:
KARAKTERISTIKE AUTORITATIVNE POLITIKE KULTURE
Vraanje delu Slobodana Jovanovia otvara, po mome miljenju, jo dva krupna pitanja. Srpska je kultura mala, a na mnoge njene stvaraoce politika je, ne samo posle Drugog svetskog rata, stavila krst. Ovde je neko nekog uvek gonio. Tako je ostalo neobjavljeno delo i oca Slobodana Jovanovia, Vladimira Jovanovia, jednog od najplodnijih politikih pisaca u Srba. Njegova rukopisna zaostavtina iznosi 3000 stranica, a prvu monografiju o njemu napisao je jedan Amerikanac, Gejl Stouks.14
Slobodan Jovanovi, Sabrana dela, 1-12. Priredili Radovan Samardi, ivorad Stojkovi, Beograd, 1990-1991. 11 Slobodan Jovanovi, Portreti iz istorije. Predgovor, izbor i redakcija ivorad Stojkovi, Beograd Novi Sad, knj. 60. 12 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, MCMLX. Knjiga 4, s. 544-545. 13 Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, MCMLVIII. Knjiga 3, s. 689. 14 Vid. Gale Stokes, Legitimacy Tough liberalism Vladimir Jovanovi and the Tranformation of Serbian Politics...
10
"O problemu izdaje u literaturi". Naa knjievnost, 1946, 9, s. 473. Radovan Zogovi, "Mie li izdaja da zastari?"... 8 Radovan Zogovi je bio ekskomuniciran zbog izjanjavanja za Rezoluciju Informacionog biroa 1948. 9 Vid. Slobodan Jovanovi. Linost i delo. Srpska akademija nauka i umetnosti... s. 800.
7
360
361
Latinka Perovi
U rukopisu se nalaze autobiografije, dnevnici i uspomene Milana . Milievia, Milana Piroanca,15 Vladana orevia, Jovana Avakumovia, Uroa Petrovia. Istoriarima knjievnosti izmie, jo uvek, poligrafsko delo Pere Todorovia, koje bi moglo ispuniti 30 tomova. Ko danas, na primer, razmilja o delima Milovana ilasa? Pravnici se jo nisu oduili ivojinu Periu... Neko je bio liberal, neko naprednjak, neko radikalski disident, neko austrofil, neko komunist... Ali svi oni pripadaju nedeljivoj istoriji srpskog naroda. Sa ovim je povezano i pitanje da li vraanje delu Slobodana Jovanovia znai i vraanje njegovoj kulturi. Poreklom, vaspitanjem i obrazovanjem Slobodan Jovanovi je izazvao mentalnu rezervisanost i pre nego to je na to mogla uticati njegova politika sudbina. Ta rezervisanost dolazila je, pre svega, od poluintelektualaca, koje je on opisivao kao ljude sa obrazovanjem ali bez kulture i moralnog vaspitanja: njihov cilj je uspeh kao takav. e. IZRAIVANJE KULTURNOG OBRASCA kolovan na Zapadu, erudita, indivualist i duhovni aristokrata, Slobodan Jovanovi je imao svest o nepostojanju kulturnog obrasca. To ga je opsedalo pre kraja ivota. U jednom od svojih poslednjih radova (Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera), koji je, po njegovoj elji, objavljen tek posle njegove smrti, pisao je: "Iz svega... izlazi da u nas nije bilo ni kulturnog obrasca ni pokuaja da se on izradi. Ta je praznina tim osetnija, to je kulturni obrazac nuna dopuna u nacionalnom i politikom obrascu, koje smo imali vie ili manje izraene".16 Sutinom te dopune on je smatrao individualizam. Jer "Pojedinac besumnje treba da bude ulanjen u pojedinim kolektivima i da slui njihovim ciljevima, ali u toj slubi ne sme se sav iscrpsti, ako nee da u sebi ugasi ognjite slobodne svesti".17

Izgraivanje kulturnog obrasca, koji je Slobodan Jovanovi imao u vidu, podrazumeva, pre svega, promenu metoda imanentnog totalitarnom duhu koji ima svoju istoriju. Promenu onog metoda, po kojem je sve razliito u odnosu na svako vladajue izdajniko i neprijateljsko. U tom smislu, ni Slobodan Jovanovi nije lien unutranjih ogranienja: i on je, kao istoriar, znao da linost od znatnog dara i dela osudi na nepostojanje. Pod starost, pokazao je snagu za samorefleksiju, ali ne i hrabrost, ako se samo o hrabrosti radilo, da je za ivota saopti. Vraanje ivotu i delu Slobodana Jovanovia bez uzimanja u obzir onih napetosti koje su karakteristine za srpskog intelektualca znailo bi udaljavanje od potrebe za izgradnjom kulturnog obrasca, koju je on formulisao pri kraju svog ivota.
Vid. u ovoj knjizi: "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka"... Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera... 17 Isto.
16
15
362
363
Latinka Perovi

linosti kroz vreme, posmatrati je meu ljudima u privatnom i javnom ivotu, deifrovati line i drutvene aporije kroz koje ona prolazi, moe da pretpostavi kolika je samodisciplina bila potrebna Ljiljani Vuleti da se ne prospe. To jest, da odoli iskuenju da u mnotvu pojedinosti, od kojih je svaka za sebe manja ili vea pria, ne izgubi sutinu i ne uspe da uoblii celinu, koja uvek i jeste svoenje na bitno. Sam pristup Ljiljane Vuleti Anici Savi Rebac karakteriu vrlo vrsti kriteriji, koji su iskljuivali svaku mogunost pomenutog iskuenja. Prvo, Ljiljana Vuleti je ostavila drugima, pozvanijima od sebe knjievnim kritiarima i istoriarima, i helenistima da vrednuju pesniko i nauno delo Anice Savi Rebac. Vuletieva je tim delom ovladala bez ostatka. Ono je, uostalom, i glavni razlog njene knjige. Ali, ona to delo ne interpretira ve ga podrazumeva.3 Drugo, Anica Savi Rebac, uz Isidoru Sekuli i Kseniju Atanasijevi, smatra se, iako vie preutno, najuenijom srpskom enom. Ljiljana Vuleti je napustila taj, ipak, selektivan pristup, koji i u priznanju sadri diskriminaciju. Ona je Anicu Savi Rebac posmatrala kao pripadnika intelektualne elite, koja je svuda, a pogotovo u Srbiji po definiciji uvek uska. Da bi se nala u samom vrhu te elite, Anici Savi Rebac nije bilo dovoljno da bude samo ravnopravna sa njenim malobrojnim pripadnicima: ona je morala biti jo i superiorna. Iz knjige Ljiljane Vuleti izranja jedna od onih snanih individualnosti, koje, u najboljem sluaju, prati plemenita zavist. Mnogo ee, otrovna pakost kao izraz totalitarnog duha, koji svoj modus vivendi zasniva na marginalizaciji, a potom i predaji zaboravu, svega razliitog i svega posebnog. Sabrana dela Anice Savi Rebac plod su jednog podviga, koji je, kako kae Ljiljana Vuleti, "nezabeleen u naoj kulturi". Njih je samoincijativno, prodavi svoju imovinu, objavila Darinka Zlii. Na ovoj ravni, Anica Savi Rebac je, to mogu sasvim pouzdano da tvrdim, ravnopravna sa nekom svojom sabraom u srpskoj kulturi. Zato je knjiga Ljiljane Vuleti mnogo vie od biografije Anice Savi Rebac. To je i knjiga o nama.
20. Dobrovoljni odlazak u smrt izraz line slobode: Anica Savi Rebac
"... va razgovor, sva Vi, isuvie ste fina za jedno zalee svakidanje, salonsko i banalno" Milo Crnjanski Anici Savi, 18. X 1919.
U naem divljem vremenu, u kome vrednosti nisu samo duboko poremeene nego su i temeljno ugroene, knjige poput one koju je napisala Ljiljana Vuleti1, predstavljaju svetlosne take. Moda se, ovde, te take nee nikad povezati u svetlosni snop. Ali, za nadu je dovoljno da i one ne ugasnu. Ne verujem da se Ljiljani Vuleti moe izrei vea pohvala od vrstog uverenja da je Anica Savi Rebac u njoj dobila biografa kakvog je zasluila: akribinog, misaono i stilski kultivisanog. Nadasve, pronicljivog biografa. Kad bi darovitost, koja je uvek posebnost, mogla da se oponaa, knjiga Ljiljane Vuleti mogla bi se preporiiti kao model za istorijsku biografiju. Tano je reeno: "Po studioznosti kojim je Ljiljana Vuleti pristupila poslu, oito je da nije samo Vuletieva birala predmet, ve da je predmet istraivanja birao Vuletievu".2 Ljiljana Vuleti je ivotopis Anice Savi Rebac izvela u istim, ak strogim linijama. Samo onaj ko zna ta znai pratiti ivot jedne izuzetne
Ljiljana Vuleti, ivot Anice Savi Rebac. Izdanje autorke, Beograd, 2002. Sanja Domazet, "ivot, spisi i ljubavi Anice Savi Rebac u studiji Ljiljane Vuleti. udo od ene i pisca". Danas. Vikend-plus, Beograd, 2002, 20-21. jul, s. XII.
2 1
3 Anica Savi - Rebac je studirala, doktorirala i od 1946. godine predavala klasinu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njena sabrana dela objavljena su u est knjiga: I Predplatonska ertologija (doktorska disertacija), II Istorija antike estetike i nauke o knjievnosti, III Anica Savi Rebac i Njegoeva Lua mikrokozma, IV-V Poezija i manji pesniki prevodi, VI (I-II) Studije i ogledi.
364
365
Latinka Perovi
Roena je u graanskoj porodici u Novom Sadu;4 odrastala uz Lazu Kostia, Simu Matavulja, Uroa Predia; kolovana u Beu;5 raspeta izmeu snova i stvarnosti; poeta i naunik; moderan duh sa vezama u evropskoj intelektualnoj zajednici; priznata i prihvaena od te zajednice; leviar u izvornom smislu rei i antifaista. Najzad, teko prihvatljiva posebnost: u erijatskom braku sa obrazovanim i lepim Hasanom Rebcom. "Na njihovom zajednikom putu", kae Vuletieva, "presretale su Hasana i Anicu razliite istorijske, nacionalne, politike, verske prilike i okolnosti... malograani im nikad nisu oprostili njoj, to se udala za muslimana, a njemu, to se oenio, kako se govorilo, inovernicom".6 Ali, Anica Savi Rebac je, pre svega, bila slobodna linost. Ceo njen ivot je apoteoza linoj slobodi i ljubavi. U oprotajnom pismu pre samoubistva, koje je izvrila posle smrti svoga mua, Hasana Rebca, rekla je sve to je imala da kae: "Ovo to inim, inim iz uverenja i u punoj lucidnosti intelekta i volje. To uverenje da ivot nije vredan ivljenja ako izgubimo najdrae bie poniklo je, takorei, zajedno sa mnom, razvijalo se naroito pod uticajem antikih shvatanja o samoubistvu i postalo jedno od odrednica moje ivotne koncepcije, od organskih zakona moje prirode... To ne znai da nisam volela ivot, da ga ne volim ak i u ovom asu; ali ba zato ne elim da ivim bedno... ivot mi je darovao mnoge prednosti, pa i ovu poslednju da mogu umreti svesno i autonomno".7 Hasan Rebac je umro 4. avgusta 1953. godine. Anica je, iste noi, sebi presekla vene. Taj pokuaj samoubistva nije uspeo, ali Anica nije odustala: ubila se, 7. oktobra, revolverskim metkom u srce. "in
Otac Anice Savi Rebac, Milan Savi (1845-1930) bio je ugledni kulturni radnik, pisac, prevodilac. Pisao je pripovetke, putopise, komedije, recenzije, oglede, biografije, feljtone, rasprave, knjievne kritike. Bio je sekretar Matice srpske (1895-1911) i urednik Letopisa Matice srpske (1896-1911). Na prevodu Geteovog Fausta radio je trideset osam godina, i to je smatrao svojom najveom knjievnom zaslugom. 5 Da bi kerci, koja je vrlo rano pokazala izuzetne sposobnosti, omoguili i da te sposobnosti to bolje razvija, roditelji Anice Savi odluili su, 1910. godine, da se iz Novog Sada presele u Be, gde je Anica zapoela studije klasine filologije. Poetak Prvog svetskog rata prisilio je Savie da se vrate u Novi Sad. U kratkoj autobiografiji, Anica Savi belei: "Godine rata provela sam u Novom Sadu, i za to vreme, najvie sam itala grke i latinske pisce. Posle rata, morala sam da upiem dva semestra na beogradskom univerzitetu (mada sam imala osam bekih semestara) da bih stekla pravo da diplomiram tako da sam diplomski ispit poloila tek juna 1920". Ljiljana Vuleti, ivot Anice Savi Rebac... s. 30. 6 Isto, s. 61. 7 Isto, s. 115.
4

samoubistva", kako kae Ljiljana Vuleti, "uvek privlai panju, izaziva nelagodnost, trai objanjenje. Samoubistvo izvreno u stanju potpune licidnosti svesti, smrt gde nita ne navodi na sumnju da je tu re o slabosti ili moralnom posrnuu pred tekoama ivota, nego je izraz doslednosti monog duha koji suvereno upravlja svojom egzistencijom, jo je intrigantnija. Takva smrt pobuuje na razmiljanje, ona je sloeni vieznani in".8 Ali, u tumaenjima se ne ogleda samo linost onoga iji se in eli protumaiti. U njima se, i to mnogo vie, ogledaju i linosti tumaa. Ako je zanimanje za samoubistvo Anice Savi Rebac, naunika, pesnika i prevodioca, nadraslo zanimanje za njeno delo, onda je ono preraslo u osvetu za njen ivot, koji se nikad nije uklopio u arijski milje. Prema opisu prof. Vide E. Markovi ve je pokuaj samoubistva Anice Savi Rebac doveo do stigmatizacije njene linosti. Oko nje je, u fakultetskoj sredini, stvorena neprijatna i neprijateljska atmosfera: "Komentari, sitna, pakosna govorkanja, urba beogradskog univerziteta da je penzionie kad se doznalo za pokuaj samoubistva". ak i na komemorativnoj sednici, koja je odrana sutradan posle samoubistva, 8. oktobra 1953. godine "podsmevanje i kikotanje".9 I tu postaju vani tumai i njihova tumaenja. U jednoj kulturi koju obeleavaju mnoge nasilne smrti, i pojedinane i masovne, navikavajui na ubijanje i stvarajui ravnodunost prema njemu jedan dobrovoljan odlazak u smrt delovao je kao naruavanje pravila, ak kao pobuna protiv konvencije. Samoubistvo Anice Savi Rebac stavilo je u sredite panje jednu ivotnu filozofiju koja se temeljila na slobodi i ljubavi. Tumaenje se tako odvojilo od povoda i postalo vaan izvor samo po sebi. Analizirajui brojne napise o samoubistvu Anice Savi Rebac, Ljiljana Vuleti je utvrdila da su "izvesni autori krivotvorili elementarne biografske podatke (...) pokuali (...) da daju privid verodostojnosti svojim interpretacijama, da osnae svoje proizvoljne, isprazne, prizemne napise o Aniinim motivima za smrt".10 Za njih je njeno samoubistvo bilo mistino i okultno.
8 9
Isto. Vida E. Markovi, "Aniina sofa"... Cit. Prema: Ljiljana Vuleti, ivot Anice Savi Rebac... s. 112. 10 Ljiljana Vuleti, ivot Anice Savi Rebac... s. 114.
366
367
Latinka Perovi
Za druge, pak, autore, uoava Vuletieva, samoubistvo Anice Savi Rebac predstavljalo je najvii izraz njenog razumevanja individualne slobode. "O toj rtvi", pisao je Bora Drenovac u tadanjem slubenom listu Borba, "ne treba suditi ni brzo ni povrno. U svakom sluaju uz nju ne idu konvencionalne rei, jer je ona uinjena uz punu svest o veliini gubitka i pri suverenom oseanju prava na takvu odluku (...) njen raun u ivotu izveden je ve davno kao ist bilans doprinosa njenih stvaralakih moi: drutvu, zajednici i ljudskoj misli uopte. (Stoga je ona mogla, povreujui pravo koje je ivot polagao na nju, da ostvari svojom suverenom voljom pravo koje je ona polagala na smrt. Bilo bi nepravda ne pomisliti da se za nju, koja je ba tu nedavno otkrila da se jedan od najveih pesnika Starog veka ubio iz tuge za svojim najboljim prijateljem, oba ta prava bila jednaka i oba prirodna)".11 Ali, ak je i panji veoma akribine Ljiljane Vuleti izmakao jedan tekst koji zapravo sadri klju za razumevanje samobistva Anice Savi Rebac. Re je o tekstu jednog od najveih srpskih pesnika Oskara Davia.12 Naravno, taj tekst potvruje da nema definitivnih istraivanja, ali je mnogo zanimljiviji zbog moguih razloga za njegov previd. Tekst je potpisan inicijalima, nema ga u sabranim delima Oskara Davia, a u seanju ga nisu zadrali ni najbolji poznavaoci njegovog dela.13 Politike i ideoloke predrasude o periodu kada je on nastao odbijaju danas istraivae od tadanjih izvora: veina u njima pretpostavlja samo jednopartijsko sivilo.14 Oni gube iz vida da ono to je jo Laza Kosti rekao u polemici sa prvim srpskim socijalistima vai i za pedesete godine XX veka, kao i za sve druge godine: "Svega moe nestati; samo one snage u oveku to stvara nove i

nove lepote i zida na starijem osnovu, to nee nestati, dok je oveka"...15 To je znao pesnik Oskar Davio. Ali, on sam je danas predat zaboravu.16 Nasuprot arijskoj banalizaciji, ali i kvazi-naunom tumaenju, Oskar Davio je samoubistvo Anice Savi Rebac razumeo kao veni izraz nedeljivosti slobode i ljubavi: "Ljubav puta uvek jedan jedini koren istovremeno u dva bia iji se jedinstveni buket i hrani njegovim sokovima. Ali kad nestane deo tog jedinstva, sokovi koji su davali maha ivotu, ciknu, zgruaju i okrenu se svojom hranljivou otrovima, oajanju. ivot koji se u takvim trenucima porie, ne znai nihilistiko prevazilaenje apsurda, nego izraava nemo da se opstane meu koordinatama jednog smisla dosegnutog tako ljudskim intelektom ljubavi u asu kad nema vie svega onog to mu je davalo realni ar lepote. ... Ljubav dignuta do nasunosti u izvesnim, u takvim situacijama moda razreuje samovoljnost nominovane drutvene osude jer u pitanju nije samo slabost. Jeste, ukoliko je re o nesposobnosti da se istraje i sam produi putem probijenim za dvoje. Nije, ukoliko slabost izvirui iz energija kojima je ljubav zalila akumulatore ljudske snage to bi bez nje u kam ojaale, predstavlja prevazilaenje nemoi. Crta, koja samoubistvo povlai saldirajui ivot, ima dva kraja: dezerterstvo i slobodu, nemo i violentnost najintenzivnijih energija ljudskih. Ali i u toj ambivalenciji bitniji je pol na kom se intenzitet to ljubav samo ume da razvee u oveku mobiliui ga na najplemenitije pothvate... Pogibiju pod otadbinskom zastavom svako razume i opravdava. U njenim lepranjima ima uvek ljubavi.
Bora Drenovac, "U spomen Anici Savi Rebac"... Prema: Ljiljana Vuleti, ivot Anice Savi Rebac... s. 113. 12 O. D. "Pindar i umetnost kao lirska vizija". Nova misao, Beograd, 1953, 11. 13 U vreme samoubistva Anice Savi Rebac, bila sam dvadesetogodinja studentkinja. Utisak koji je na mene ostavio tekst Oskara Davia bio je, oito, snaan, ali ne i seanje na to gde je objavljen. Pregledala sam periodiku iz 1953. godine, i nala tekst u asopisu Nova misao. 14 Nova misao je poela da izlazi 1953. godine, posle smrti J. V. Staljina, i predstavljala je pokuaj liberalizacije jugoslovenskog drutva. Redakcijski odbor inili su: Milan Bogdanovi, Dobrica osi, Oskar Davio, Bora Drenovac, Milovan ilas, Duan Kosti, Skender Kulenovi (glavni i odgovorni urednik) i Mihailo Lali.
11
I one koja je digla revolver u ruci Anice Savi do srca koje nije htelo da bije u svetu zamraenom jednim nestankom. U svetu gde su ovek voljenja i sloboda ve jedno isto."17
Dr Laza Kosti, "Primedbe na Estetike odnoaje vetine ka prirodi", Letipis Matice srpske, 1875, knj. 118, s. 200. 16 "Otprilike u svakoj petoj knjiari naiao bih na neku njegovu, Oskarovu, davnu knjigu, ko zna kako zaostali primerak. Nema vie Davia u naim, beogradskim knjiarama. Mi vaimo za prilenj svet, koji retko kad posao dovede do kraja. Ali ovoga puta smo se potrudili. Koliko se ve sabralo godina otkako u Beogradu nije tampana nijedna njegova knjiga, otkako se u asopisima nije pojavio nijedan tekst o njemu?" Rade Kuzmanovi, Zimska etnja, Beograd, 2006, s. 83. 17 O. D. "Pindar i umetnost kao lirska vizija". Nova misao... s. 680.
15
368
369
Latinka Perovi

reprodukcija ivota biografisanog ve diskretno vrednovanje tog ivota, i to sa stanovita opteg dobra.
21. Rad kao pribeite: Ksenija Atanasijevi
I Anica Savi Rebac i Ksenija Atanasijevi imale su sreu sa Ljiljanom Vuleti. Ona nije pretendovala da d definitivnu sliku ove dve izuzetno znaajne linosti u srpskoj kulturi. Ali, njihovi ivotopisi, iz rafiniranog pera Ljiljane Vuleti, tako su bogati i pouzdani, da nikad nee moi da budu zaobieni: neko e se na njih jednom ve vratiti. Biografije Anice Savi Rebac i Ksenije Atanasijevi iste su u autorskom i anrovskom smislu rei i sline u meri u kojoj njih dve dele sredinu i vreme koji su im bili dati. Kao snane i neponovljive individualnosti, one su razliite i takve proizlaze i iz biografija koje je o njima napisala Ljiljana Vuleti. Ksenija Atanasijevi je filozofski mislilac u zemlji bez znaajnijih filozofskih tradicija i u sredini vie sklonoj afektu nego racionalnom miljenju. Uz to, ena u jednoj duboko patrijarhalnoj kulturi. Razlike, dovoljne da je sredina izdvoji. Roena pri kraju XIX veka (1894), ona umire u ve odmakloj poslednjoj etvrtini XX veka (1981). U njenom fizikom i misaonom postojanju ogleda se itav protekli dramatini vek. Ali i srpsko drutvo, naroito njegove elite, u jednom od dva veka njegove istorije u moderno doba. Liena vrlo rano oba roditelja, Ksenija Atanasijevi odrasta u krugu darovitih, onih koji to ve jesu, ili e tek postati: slikarke Nadede Petrovi, pesnika Rastka Petrovia, knjievnika i publiciste Dimitrija Mitrinovia, slikara Uroa Predia. U ovom krugu, uz lektiru koju rano ine Dord Eliotova (George Eliot) i Dostojevski, muziki nadarena, po prirodi melanholina, ona se, jo pre male mature, opredeljuje za studije filozofije. Upisujui se na Filozofski fakultet, ona, prema sopstvenim reima, ostvaruje savreni sklad izmeu svog spoljanjeg i unutranjeg ivota. Profesor Branislav Petronijevi, koji je bio neprikosnoveni autoritet u filozofskom ivotu, brzo otkriva izuzetnu nadarenost svoje uenice. I u drugim oblastima postoje takvi autoriteti: u knjievnosti Jovan Skerli, u istorijskoj nauci i teoriji prava Slobodan Jovanovi. Oni utemeljuju itave discipline i izgrauju kriterije. Ali, i sami nedodirljivi, postavljaju granice
... Samo je rad glavni u ivotu; sve ostalo, naroito sve emocionalnosti i sentimentalnosti ubistvene su trice. ... Moram sve uiniti, da to vie satova plodnoga rada osvojim za sebe. Ksenija Atanasijevi 24, 30. jun 1944.
Ljiljana Vuleti, po obrazovanju filozof, objavila je, za tri godine, dve knjige: ivot Anice Savi Rebac, 2002.18 i ivot i misao Ksenije Atanasijevi, 2005. godine.19 Ove knjige, iste u autorskom i anrovskom smislu rei, razliite su u meri u kojoj su i dve snane individualnosti koje su biografisane. Ali, obe knjige objanjavaju zato su biografije uopte, a pogotovo dobre biografije, retke i u srpskoj knjievnosti i u srpskoj istoriografiji. Osvetliti ne samo jednu linu sudbinu, nego tu sudbinu kao rezultantu mnotva unutranjih individualnih i spoljanjih inilaca drutva, vremena i mentaliteta posao je koji zahteva vie svojstava onog ko se takvog posla poduhvata. U prvom redu, spremnost na dugo i skrupulozno istraivanje iji ishod, pogotovo u sredini koja mnogo ne mari za svoje pisano naslee, nikad ne moe biti unapred poznat. A zatim, erudiciju i literarni dar. To jest, onu prefinjenost biografa koja na itaoca ini utisak kao da slua govor biografisanog iz dubine. Dobra biografija nije
18
Vid. u ovoj knjizi: "Dobrovoljan odlazak u smrt izraz line slobode: Anica Savi Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi. Izdanje autorke. Beograd,
Rebac".
19
2005.
370
371
Latinka Perovi
do kojih mogu ii drugi. "Brana ne trpi originalnost", pie Ksenija, "i eleo bi da mislim potpuno kao on".20 Prvi svetski rat prekida Ksenijine studije i u njoj uvruje tragian doivljaj dogaaja. U ratu gubi brata; zajedno sa veinom inteligencije koja je ostala u Beogradu, ne uestvuje u javnom ivotu i prezire one koji sarauju sa okupatorom. "Nita ne treba naroito oplakivati", pie u dnevniku, "jer nad svim treba naricati. A mi to smo doiveli ovu katastrofu oveanstva, ta mi jo treba da radimo, i ta jo treba da tvrdimo i potvrujemo".21 Ipak, zajedno sa Ilijom Petroviem, ona pokree Dan, prvi srpski posleratni asopis koji je bio kratkog veka, ali je okupio najznaajnija imena u tadanjoj srpskoj kulturi.22 Nastavlja studije 1919/1920. godine i ve tada izabire predmet svoga doktorata: uenje renesansnog mislioca ordana Bruna (Bruno Giordano) o trostrukom minimumu. Petronojevi je podrava jer, kako ona kae, "ni on ga (. Bruna L.P.) nije dovoljno znao, a trebalo mu je to".23 To je vodi na istraivanja u enevu, a zatim u Pariz. Na diplomskom ispitu, 1. juna 1920. godine, uz najvie ocene, Ksenija Atanasijevi dobija i loge. Ona je svojom prirodom bila predodreena za trnovit put, veliki uspeh na diplomskom ispitu stavio ju je izravno na taj put. "Sad je", pie ona, "moj uspeh predmet razgovora na beogradskim urevima".24 arija koja je mentalitet sa snagom vrlo mone institucije, ija je, kako je govorio Jovan Skerli, "ivotinjska potreba da sve sroza i sve u blatu izjednai",25 ovog puta se zadovoljava insinuacijom o sentimentalnoj vezi Atanasijevieve i Petronijevia. Veoma ilava, ova potreba nadivljuje ideoloke sisteme i politike reime. Ona ini neizvesnom univerzitetsku karijeru Ksenije Atanasijevi i ne prestaje da je prati sve do danas, ni gotovo posle etvrt veka od njene smrti. Umesto na Univerzitet, Ksenija Atanasijevi e biti upuena na rad u

gimnazijama u Beogradu i u Niu. Jovan Cviji e rei: "teta da takav jedan talenat propada u gimnaziji".26 Ksenija Atanasijevi uspeva da, 16. januara 1922. godine, odbrani doktorat. To poveava broj njenih protivnika i zaotrava njihov problem: kako spreiti da ona postane univerzitetski nastavnik? Ljiljana Vuleti ne posee za objanjenjem koje, na prvi pogled, izgleda najloginije. To jest, otpor da Ksenija Atanasijevi postane prva ena univerzitetski nastavnik, ona nije spremna da svede samo na gledanja na enu uopte u jednoj duboko patrijarhalnoj sredini. Ona to, dakako, ne gubi iz vida, i navodi vie argumenata koji ta gledanja osvetljavaju. Tako se poziva na istaknutog srpskog pravnika, profesora ivojina Peria koji u to vreme pie da se srpski mukarci dele u svim pitanjima, osim u jednom: "da je ena bila inferiorna prema oveku i da ima da mu bude potinjena... Reimi su se menjali, ali u pogledu ene to je bilo ravnoduno: ona je i u novome reimu (Peri ima u vidu reim posle dinastikog prevrata 1903 L.P.) imala isti poloaj kao i u starome, poloaj stvorenja nieg ranga".27 U sutini, ova stanovita je delila i akademska sredina dajui tako stranim posmatraima koji su nalazili da se, za razliku od drugih zemalja, u Srbiji inteligencija, naalost, ne razlikuje mnogo od naroda. Obrazlaui svoje protivljenje da Ksenija Atanasijevi bude izabrana za docenta, prof. dr Milo Trivunac je na jednoj sednici rekao: "Ima krajeva u Srbiji gde ene ljube u ruku mlae mukarce, a vi hoete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci".28 A uveni etnolog i veoma estit ovek dr Tihomir orevi, kad je Ksenija Atanasijevi 1923. godine bila, najzad, izabrana za docenta, doekao ju je reima: "estitam Vam, gospoice, uli ste u pakao".29 Ali, to nije pakao jedine ene u jednom isto mukom svetu. Ljiljana Vuleti pakao otkriva na jednom drugom nivou koji je bio maskiran injenicom da je Ksenija Atanasijevi, snana i duboko samosvesna individualnost i filozofski mislilac jo i ena. "U poetku", kae Ljiljana Vuleti, "glavna meta intriga, iji su protagonisti bili nekolicina njenih kolega nastavnika univerziteta, bio je da se ospore struni kvaliteti, odnosno kompetentnost Ksenije Atanasijevi za poloaj na koji je, zaslueno, kao
26 27
Isto, s. 32. Isto, s. 27. 22 Saradnici Dana bili su: Stanislav Vinaver, arko Vasiljevi, Dragia Vasi, Milo Crnjanski, Anica Savi, Ljubomir Mici, Svetislav Stefanovi, Ivo Andri, Todor Manojlovi, iro iin ain, Josip Kosor, Jela Spiridonovi Savi, Sibe Milii... 23 Isto. 24 Isto, s. 36. 25 Isto.
21
20
Isto, s. 44. Isto, s. 45-46. 28 Isto, s. 49. 29 Isto, 52.
372
373
Latinka Perovi
prva ena, dola".30 To je klju za objanjenje sudbine Ksenije Atanasijevi. Uostalom, ona ima pandane i u mukom svetu. Njena svojstva bila su nepodnoljiva provokacija i teite je na njima. Da bi se ona suzbila, morao se kompromitovati onaj ko ih je posedovao. Na kom terenu i kojim sredstvima? Nikad na terenu nauke, na kome je Ksenija Atanasijevi bila superiorna, ve na terenu moralne i politike podobnosti. Nikad argumentima i potovanjem procedure ve intrigom i stigmatizacijom. Ksenija Atanasijevi je prozrela taj mentalitet i otkrila mehanizam kojim se on odrava. Osetila ga je na vlastitoj koi. Svaka generacija srpske inteligencije trebalo bi da prouava njen apokrifni spis Likovi intrige,31 jer
Isto, s. 53. Ksenija Atanasijevi, Likovi intrige, Beograd, 1937: Intrigant glupak: "Poto mora biti neke ravnotee u svim delovima vaseljene, potrebno je da beznadeni glupaci od same prirode dobiju kakvu naknadu, koja im moe posluiti kao instrument za borbu. Ta naknada njima je, toliko puta, pruena u vidu podmukle majstorije da podzemnim kanalima sklanjaju ispred sebe one koji smetaju. A posebno zanimljiv posao bilo bi procenjivati kakvi slavoljubivi prohtevi ive i oajniki se koprcaju u biima to, po svojim intelektualnim moima, stoje duboko ispod srednje mere ovekovih sposbnosti... Ostaje porazna nesumnjivost da su katkad, u ovome sklopu naeg bivanja, mogua postignua apsurdna kao oivljavanje mrtvih: da, na primer, imbecili igraju ulogu mislilaca. Ona se daju objasniti samo jednom malom, ali svemonom reju: intrigom"... Intrigant inkvizitor "Istonjake religije, orfiari i pitagorejci, uili su da se po smrti due sele iz tela u telo. Ovo verovanje, strano savremenim naunim shvatanjima, uini se prihvatljivo, kad oveku padne u deo retka kob da, izvesno vreme svoga ivota, probavi u kunom drutvu nesrenika kome je zaplitanje stvari u istini zadovoljavanje jedne neiskorenjive, sadistike potrebe... nehotice nam se pojavi u svesti predstava kakvoga zloglasnoga inkvizitora, jednoga od onih koji su, sledujui utvarama svoje posuvraene fantazije, ispraali na lomau nezatiene jadnike... da nije koja od reinkarnacija kakvoga inkvizitora neki izvanredni primerak intriganstva, dat u obliku oveka pred nama... Bezinteresnost uivanja u tuim mukama posebno je jezovita strana akcije moralnoga modernoga naslednika Toruvemade..." Intgrigant ucenjiva Ovaj lik intriganta nahodi se "u redovima ismejanih i odbaenih knjievnika i umetnika", koji neprestano prave planove kako da se nametnu javnosti "makar i pozno, makar i u najniim sredinama... U tim planovima, razume se, intriga mora imati glavno mesto... to kukavno razorno sredstvo mogue je plasirati samo u odgovarajuoj sredini sadistikih intriganata, predesteniranih glupaka, mediokriteta najedenih ambicijama i dobro plasiranih nitavila"... Intrigant torbar Za razliku od prethodnih tipova intriganta, koji kreiraju intrigu, intrigant torbar je parazitski tip, koji "ide neumorno od kue do kue i revnostno vri svoj posao razvezivanja svenja intriga. Upada... ljudima u stanove ve u zoru... ubacuje im ono to dalje treba da
31 30

kako ona kae, "intriga kao oruje... meu ljudima to predstavljaju duhovnu elitu jednog naroda, napreduje i uspeva, daleko obilnije i bujnije nego u drugim manje cenjenim sredinama".32 Na pitanje zato je to tako ima vie odgovora. Meu njima zasluuje panju analiza pojave poluintelektualaca, koju je, u jednom od svojih poslednjih radova, dao Slobodan Jovanovi.33 Pre svog izbora za vanrednog profesora, Ksenija Atanasijevi je bila optuena za plagijat. I to ne u svojoj doktorskoj disertaciji o ordanu Brunu, niti u jednom od svojih 215 radova koliko ih je tada imala, ve u popularnim javnim predavanjima. Inspirator hajke protiv nje bio je prof. dr Nikola Popovi ije je radove, uz jo neke, javno kritikovala i ona; polupismeni stihotvorac i rektor Univerziteta pod okupacijom u Drugom svetskom ratu.34 Naruena je procedura, podelila se mala akademska zajednica i uzavrela je javnost. U kafkijanskom procesu pojedinca protiv institucije, ija je autonomija shvatana kao leno onih koji su u njoj stekli svoja visoka mesta i zvune titule, poraeni su pojedinac i javnost.
bude razneto. A zluradnici, pakosnici i glupaci kakva je veina onih to se u drutvu vide i uju, - prihvataju odvratna tkiva to im grozni stvor ostavlja, i dalje ih priljeno modeliraju, prema svome nahoenju. Tako je dovoljno gnusoba uvek u opticaju"... Vid. Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi... s. 153-155. 32 Isto, s. 153. 33 Poluintelektualac, po Jovanoviu, je zavrio kole, ali nema kulturu i ne poseduje duhovne vrednosti: "On sve ceni prema tome, koliko ta doprinosi uspehu u ivotu, a uspeh uzima u 'arijskom' smislu, dakle, sasvim materijalistiki... u moralnom i u kulturnom pogledu, on je ostao primitivac... Politika ambicija jednog poluintektualca upravo i nije politika. Ona se sastoji samo u tome da se ovek kroz politiku obogati, i da na visokim poloajima pogospoduje. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac politikog uspeha, vidi se koliko je on moralno zakrljao". Pored "poluintelektualca koji je uspeo, ima i poluintelektualac koji nije uspeo. Ve pravi intelektualac, nezadovoljan ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom poloaju tim je opasniji, to ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorenje ublaili". Time je Slobodan Jovanovi tumaio mnogo poluintelektualaca meu komunistima. Ali i meu nacionalistima: "im se ovek uzdigne iznad nacionalnog egoizma, njemu postaje jasno, da nacija sama sobom ne pretstavlja ono to se u filozofiji naziva 'vrednost'. Vrednost joj mogu dati samo opti ideali, kojima bi se ona stavila u slubu". Slobodan Jovanovi, "O kulturnom obrascu". Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindzor, Kanada, 1964, s. 41-42. 34 Vid. Olivera Milosavljevi, Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1945. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Biblioteka Ogledi, 7. Beograd, 2006, s. 39, 312, 319.
374
375
Latinka Perovi
Nikad dokazan, ak pismeno bez traga u izvorima, plagijat je ostao ona ilava stigma Ksenije Atanasijevi. I danas, u trenutku izlaska iz tampe studije Ljiljane Vuleti, najuticajniji srpski dnevnik tu stigmu ponavlja. Oklevanje da se Ksenija Atanasijevi primi kao univerzitetski nastavnik, a kad je napokon primljena, uporno nastojanje da se sa Univerziteta ukloni, sredino je mesto knjige Ljiljane Vuleti. Ono kondenzuje ne samo jednu linu tragiku ve tragiku filozofa i posebno "aktivistike filozofije" u Srbiji. "Da li ivot superiornih ljudi, ljudi u naoj sredini, mora zaista uvek da bude jedna vena kalvarija: nerazumevanja, mizerija, moralnih stradanja? Da li svaki korak mora biti krvavo obeleen?"35 Ovo pitanje je, suprotstavljajui se hajci protiv Ksenije Atanasijevi, 1935. godine postavila knjievnica Jela Spiridonovi Savi. Ali, zar pred tim pitanjem srpsko drutvo ne stoji i danas?36 Od kritike misli zaziru svi politiki sistemi i svaka bi vlast da joj postavi granice. Ne samo to ona dovodi u pitanje postojee, ve zato to je u stanju da predvia i ide ispred vremena. To je problem sa Ksenijom Atanasijevi. Odnosno, njenih tekstova o nacizmu, pacifizmu, totalitarizmu, feminizmu, o ljudskim pravima. Sa njenim tekstovima o stanju u srpskom drutvu krajem tridesetih i poetkom etrdesetih godina prolog veka. Zbog njenog teksta "Razarajue nemani" bio je, 18. februara 1941. godine, zabranjen list Pravda. U njemu je Atanasijevieva kritikovala pasivne i nezainteresovane posmatrae drutvenih zbivanja, vrstu "patoloki neosetljivih ljudi". A zatim militantne snage, koje ne shvataju "da se iz mrnje ma koje vrste ona bila, nita unapredilako iauriti ne moe". Najzad, izdaju: "Raunati se ne moe vie ni sa kakvim etikim, oseajnim ni duhovnim garancijama... Ljudski individuum vie ne zna u koju bi taku spasenja mogao upreti pogled".37 U toku Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijevi se povlai iz javnog ivota. Gestapo vri pretres njenog stana i privodi je na sasluanje: "U pola devet doli su da me trae jedan nemaki oficir i jedan agent

Gestapoa. Napisana je protiv mene gadna denuncijacija"...38 Ali, ona odbija da potpie Nediev Apel srpskom narodu protiv komunizma 1941. U svoj dnevnik zapisuje: "Nisam imala iluzija da su neki od progonjenih moji ideoloki protivnici komunisti. Ali oni su i ljudska bia i moji sugraani i sunarodnici, koje je faistiki okupator progonio kao divlje zveri. Ja nisam mogla da se pridruim hajci ak ni na komuniste".39 Godine 1945, nova vlast, komunistika vlast, opet zahvaljujui intrigama inteligenata, hapsi Kseniju Atanasijevi. Za dlaku je uspela da izbegne streljanje, ali su njena dela zabranjena. Na ovom mestu, Ljiljana Vuleti, bez presedana u savremenoj srpskoj istoriografiji i publicistici, otvara pitanje vieznanosti, kakva istorija i jeste, 1945. godine. Kseniji Atanasijevi ta godina nije donela osloboenje ve novo ropstvo, a vie nije bilo one javnosti koja bi stala na njenu stranu. Oekujui ulazak Rusa i partizana u Beograd, i posmatrajui kako grad, zajedno sa svojim domaim saradnicima, naputaju Nemci, ona u svom dnevniku pie: "Sa ljudima se apsolutno nita ne moe. Oni su prevrtljivi; danas su za jednog, sutra za drugog. Za njih ima pravo onaj ko je moniji. Cela ova situacija veoma je mutna. elela bih da se izvedri, na nain koji bi mi doneo mogunost da razvijem svoju punu, slobodnu aktivnost. Samo ne ropstvo duhovno, koje je najgore od svega".40 Dnevnike beleke Ksenije Atanasijevi posle Drugog svetskog rata otkrivaju u svoj punoi njenu linost. 27. 7. 1948: "Moram biti vei stoiar nego to jesam". 27. 6. 1950: "Vano je svakoga dana raditi... sve e proi, ako to bude imalo vrednosti: Jer vrednost se sama sobom potvruje i pobeuje sve prepreke koje joj stavljaju prilike i ljudska ravtina".41 Imala je pravo Ksenija Atanasijevi: 1952. skida se zabrana sa njenih knjiga; one se vraaju u kataloge biblioteka, a njeno ime u listove i asopise. Andrija Stojkovi, Radmila ajkovi, Dragan Jeremi, ore Vid Tomaevi, Miladin ivoti, Zdravko Kuinar izvlae delo Ksenije Atanasijevi iz zaborava i stavljaju ga na visoko mesto u istoriji srpske filozofije.
Jela Spiridonovi Savi, "Sudbina filosofa moraliste u naoj sredini". Prema: Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi... s. 36 Vid. Zoran ini: Etika odgovornosti. Zbornik radova. Priredila i uvod napisala dr Latinka Perovi. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Biblioteka Svedoanstva, 25, Beograd, 2006. 37 Prema: Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi... s. 178-179.
35
38 39
Isto, s. 194. Isto, s. 213. 40 Isto, s. 220. 41 Isto, s. 221.
376
377
Latinka Perovi
U neverovatnim svakojakim menama, Ksenija Atanasijevi je ostala nepomeriva u shvatnaju da je sloboda najvii smisao ljudskog postojanja i da je njena odbrana etika dunost filozofskog mislioca. U predgovoru amerikog izdanja svoje disertacije o ordanu Brunu, 1972. godine, ona kae: "jedna je stvar sigurna: da inkvizicija nije uspela da ga se doepa svojim akalskim kandama kad mu je bilo etrdeset etiri, i da nije iv spaljen na lomai u pedeset drugoj godini, Bruno bi ostavio oveanstvu jo svojih nadahnutih i dalekovidih koncepcija", i dodaje: "inkvizicija nije sasvim prevladana. Dubina korenja koje je ta gnusna i maligna institucija rasprostranila u umovima izvesnih udovita u ljudskoj spodobi moe najbolje da se vidi u svetlu injenice da se tamnice za neistomiljenike i stavljanje na ovaj ili onaj indeks nastavljaju, zaista, i u naem veku".42 Sa koliko se sigurnosti sme rei da je delo Ksenije Atanasijevi definitivno vraeno u srpsku kulturu i njegovo tumaenje osloboeno stigme? Posle smrti Ksenije Atanasijevi, gube se tragovi njene bogate biblioteke i njenih rukopisa, meu kojima i rukopis tree knjige Filozofskih fragmenata. Nestaje i trag o njenim zemnim ostacima: njena porodina grobnica na Novom groblju ima danas novog vlasnika. Podatak da je ona tu ikad imala grob moe se nai samo u monografiji o Novom groblju. Tako jednostavno zavrava svoju knjigu Ljiljana Vuleti. Ta knjiga i jeste znak ohrabrenja. Ona je, ustvari, ispunjenje one nade koju je izrazila, 1935. godine, ve pomenuta Jela Spiridonovi Savi, a koja je zapravo vena nada kada su u pitanju veliki ljudi o koje su se teko ogreili njihovi savremenici: "Godine e proi, generacije e smenjvati generacije i nas davno me ivima nee biti. Ali jednoga dana nagnue se nad delima nae prve ene filosofa glava nekog istraivaa naih dana i sa divljenjem prema dubini koncepcija, intensiteta rada, monakoj predanosti stvaranju, grkoj lucidnosti, otrom kriticizmu i sve to izraeno poetsko poletnim stilom nae filosofkinje, imae svakako izraz estitog revolta il bola il ironian osmeh prema onome, to je ova superiorna ena uprkos svojoj visokoj vrednosti od svojih savremenika doivela".43
22. Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala
Realizovanje naih nacionalnih tenji smatrali bismo upravo kao realizovanje svoje line sree, a ne samo opte, a poraz u naim nacionalnim stremljenjima pogodio bi nas teko isto kao kobni lini neuspeh... Paulina Lebl Albala
Knjiga Pauline Lebl Albala Tako je nekad bilo1 moe se itati na razne naine. To je autobiografija jedne od prvih visokoobrazovanih ena u Srbiji. Autobiografija jedne izrazito samosvesne linosti, koja je pohvale i izraze divljenja porodice, svojih vrnjaka i uitelja primala bez zrna soli, kao neto to joj prirodno pripada. Jedne linosti, po sopstvenom uverenju, sa velikom snagom za introspekciju. Ali i biografija jedne Jevrejke. Utopljena u srpsku zajednicu, ona dospeva u sam intelektualni vrh te zajednice i otkrivajui i potiskujui svoju posebnost. Paulina Lebl spontano deli opti nacionalni zanos. Iako siromana, ona odbija da se ak dublje zainteresuje za ideje socijalista zbog njihovog internacionalizma. Rat je i za nju nain da se ostvare nacionalni snovi sve dok ne ponu da stiu kovezi sa njenim mrtvim vrnjacima. Nova drava
1 Knjiga je verovatno napisana 1944/45. godine, kada se Paulina Lebl Albala, beei od holokausta, nala u SAD. Posle smrti njene erke, Jelene Albala Goji (22. marta 2003, u SAD), porodica je rukopis Pauline Lebl poslala daljem roaku, poznatom beogradskom publicisti, Aleksandru Leblu (Paulinin otac i Aleksandrov deda po ocu bili su braa). Sa dobrim preporukama strunih ljudi, ali bez potpore sa ikoje strane, Aleksandar Lebl je objavio knjigu o svom troku, u skromnom tirau od 200 primeraka. Vid. Paulina Albala Lebl, Tako je nekad bilo. Izdava Aleksandar Lebl. Beograd, 2005.
42 43
Isto, s. 242 Isto,
378
379
Latinka Perovi
1917. godine je ostvarenje nacionalnih tenji, ali i veliko razoarenje. Taman je postala uvaena linost u javnom ivotu Beograda, a u grad stiu novajlije sa svojim divljim navikama, i stari Beograd se zatvara u svoj uski krug. Ali, pravo osveenje donosi tek Hitlerov nacizam. Izmeu razdoblja jedne epohe i unutar njih niu se opisi Nia posle osloboenja od Turaka, Beograda na poetku XX veka, obrazovanja enske omladine, nastanka srpske intelektualne elite, njenih dodira sa Evropom, stvaranja Beogradskog univerziteta. I neponovljivi portreti prvih generacija njegovih profesora i studenata. Potreba za autoritetima kroz ceo ivot: u osnovnoj koli, na Vioj enskoj koli i na Univerzitetu, u braku. Leblova je imala idolopokloniki odnos prema autoritetima: "Ja sam po svojoj prirodi bila nastrojena, a i svojim vaspitanjem podizana u potovanju autoriteta, osvetenih naela i konvencija".2 Autoritet odreuju njenu linost, ali i ona svoj odnos prema drugima gradi sa pozicije autoriteta: "Oslanjajui se na slepu odanost svojih uenica, oseala sam se monom i bogatom. Mogla sam od njih iziskivati to sam htela, sve su izvravale po mojoj elji. U razredu okruena svojim uenicama oseala sam se monom kao vladar... Moje uenice bile su moja vojska, i mogla sam ih povesti kud god hou, one bi sve listom pole za mnom".3 Kao to je ona ila za svojim uiteljima. A onda fanatizam u radu, koji kod Leblove ima dvostruku motivaciju. Od ranog detinjstva, Leblova radi do samoiscrpljivanja, da bi nadoknadila nedostatak fizike lepote i da bi sa zajednicom kojoj pripada mogla da izae, kako kae, iz "indolentnog, asimilatorskog poloaja". "Poto je bilo svakome jasno", pie Leblova, "da je prva nagrada apsolutno i neopozivo morala biti dodeljena Vinaveru za njegov sjajan rad, onda druga nagrada nije mogla biti dodeljena jednoj Jevrejci, nego je data Jeleni Golemovi, a trea nagrada pripala je u deo meni".4 Radom i intelektualnom superiornou, Leblova kompenzira i svoju socijalnu podreenost i nastoji da savlada one razlike koje definie kao klasne razlike. "Ma da sam svoje drugarice 'osvojila' svojim zanjem ja im, ini mi se, nisam inae imponovala. Bila sam skromne spoljanosti, a moje haljinice, obino iznoene haljine mojih sestara, svakako nisu bile po ukusu
2 3

malih Beograanki... O odmoru, izmeu asova, u naoj velikoj kolskoj bati, punoj senovitog drvea, trave i cvea, skupljale su se u male gomile devojice koje su se 'druile', to jest koje su nalazile da su priblino istog ranga. Naravno, najuglednija grupa bila je ona u kojoj su bile keri viih dravnih funkcionera, oficira i bogatih trgovaca; jednoj je ak otac bio ministar a drugoj, pak, general. Te devojice imale su lepe haljine, obino su nosile 'teget matroske', s 'ampir' keceljama od belog veza. Kratke bele arape u crnim lakovanim cipelama s jednom panglom dopunjavale su toaletu ovih viih bia. Za neke od njih govorilo se da imaju francusku, a za neke nemaku guvernantu. Do due, neke od tih devojica bile su do zla boga rave uenice, ali ipak to im nije nita smetalo da uivaju najvei ugled; ta vie, skoro sve druge devojice su se otimale o njino drutvo. One su sedele sve dve po dve u klupi na jednoj strani uionice, o odmoru su se zajedno igrale lopte ili preskakivale konopac, a posle kole su se zajedno vraale kui uz strmu Devojaku ulicu. Mene nikad nisu poastvovale svojim pozivom da im se pridruim. Ja sam, naravno, eznula da budem i ja meu njima. Tada jo nisam razumela da 'bolji' svet u materijalnom i socijalnom pogledu nije uvek 'bolji' i po svojim duhovnim i moralnim osobinama".5 Autobiografska pria Pauline Lebl Albala (1891 / Bugarska 1967 / SAD) zaustavlja se na 1920. godini, kada se ona, kao za to vreme ve postarija devojka, u svojoj dvadeset devetoj godini, udala za dr Davida Albalu. To je razlog vie da se objavi i njen drugi rukopis: Biografija dr Davida Albale, koji se danas nalazi u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu. Jer, iz naina na koji je napisana autobiografija Pauline Lebl do 1920. godine, granine godine i u njenom linom ivotu i u istoriji drave u kojoj je ona odrastala i sazrevala Kraljevine Srbije, proizlazi potreba da se sazna drugi deo njene ivotne prie. Onaj koji je proticao uz dr Davida Albalu, lekara, cionistu, zagovornika stvaranja posebne jevrejske drave u Palestini. Autobiografija Pauline Lebl Albala moe se itati i kao jedan portret vanredno zanimljiv u psiholokom smislu: to je suptilna studija karaktera priguene binarnosti. Paulina Lebl odrasta u Niu, tek osloboenom od Turaka i otpornom prema svakoj novini, u velikom siromatvu koje rano postavlja socijalne barijere porodici i, dabome, njoj lino. U isto vreme, u senci autoriteta svoje, kako kae, junake majke, koja sama podie etiri
5
Isto, s. 103. Isto, s. 200. 4 Isto, s. 115.
Isto, s. 60.
380
381
Latinka Perovi
enska deteta. Poreklo, uslovi ivota, ivotni partner uticali su na "imperativnu prirodu" majke: "Otac je nesumnjivo bio nestalan ovek, nesvestan svojih dunosti i odgovornosti... on je nesumnjivo voleo slobodu, i smatrao je porodicu kao teret..." "Moja mati, pak, bila je zdrava, tvrda, okrutna, otra, pozitivna seljaka priroda generacije njenih predaka ivele su na selu i obraivale zemlju koja je u svakom asu znala jasno i nepogreivo ta i kako valja raditi. Nju nisu muile enje za nedostinim, ona je imala pred sobom jasno odreene ciljeve, i ila pravo i nepokolebljivo ka njihovom ostvarenju."6 Kakav detaljan opis! Pa, ipak, Leblova nee poi za socijalistima: "vie od svega udaljilo me je to to se tu neprestano govorilo o internacionalnom proletarijatu na ijem osloboenju treba da radimo, a ja sam, pak, bila odmalena napajana idejom da valja raditi na osloboenju i ujedinjenju srpskog naroda".7 I kao vaspitanik i kao vaspita, Leblova je ivela u vreme kad je "sve... bilo... podreeno jednoj svrsi: da se kod uenica stalno odrava u svesti misao o njinim nacionalnim dunostima".8 kola nije davala nikakva znanja o pitanjima savremenog ivota. Smatralo se ak "da nai aci nemaju vremena da se bave optim pitanjima, a smatralo bi se svakako kao greh kada bi im se ukazivalo na ono to kod nas ne valja, to treba menjati, popravljati".9 Sve bi to bilo slabljenje jedinstva za ispunjenje glavnog zadatka: osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. "Mi smo bili svesni da je naem narataju pala u deo ast i dunost da bude izvrilac Kosovskog amaneta".10 U godinama aneksije Bosne i Hercegovine, balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Leblova je bila bez dileme: "Da li je nacionalizam dobra ili rava stvar to pitanje mi se tada nije postavljalo. Tek mnogo docnije, u vreme uzdizanja Hitlerovog, razmiljajui o stranoj opasnosti to se ukazuje na obzorju, ponavljala sam sebi redovno: Nacionalizam je jedna od sila koje podrivaju civilizaciju".11 Veliki rad koji je u poetku bio instinktivna potreba za kompenzacijom, postao je za Paulinu Lebl rad iz zadovoljstva. Za njom su ostala
6 7

144 originalna rada i 24 prevoda, dok je 10 radova, meu kojima i nedovrena doktorska disertacija o Ljubomiru P. Nenadoviu, ostalo neobjavljeno ili je uniteno u Drugom svetskom ratu.12 Najzad, autobiografija Pauline Lebl Albala je dragocen prilog prouavanju istorije Srbije, naroito njene drutvene istorije. Lino sam zaalila to za nju nisam znala kad sam radila svoju studiju o Vioj enskoj koli13 i kad sam prireivala i pisala uvodnu studiju za memoare Avrama Petrovia, oca Svetislava Petrovia koji je toliko bio prisutan u ivotu Pauline Lebl,14 kao i osvrt na biografiju Ksenije Atanasijevi.15 Ali, u njenoj knjizi ima vie od vanih obavetenja o istoriji srpskog nacionalnog pokreta i srpskog nacionalizma i o nastanku srpske intelektualne elite; Beogradskom univerzitetu, posebno o Srpskom seminaru, Bogdanu Popoviu, Pavlu Popoviu i Jovanu Skerliu, koji je bio stoer seminara i idol studentske omladine; o evoluciji kolovanja enske omladine koja se odigravala u jednoj istoj kolskoj zgradi; o poecima feminizma u Srbiji. Ali i o epohi ratova, koja je dugo pripremana: "Cela naa generacija bila je ve godinama zapajana i kroz kolu, i kroz knjievnost, i kroz novine, i kroz javne skupove nacionalnim idealima osloboenja i ujedinjenja, i nije udo to smo jedan rat protiv Turske smatrali kao ostvarenje svojih davnanjih snova. Pored toga, naa generacija nije bila doivela nijedan rat, nije poznavala njegove uase i, s mladalakom neustraivou i osioniu oekivala je s nestrpljenjem as osvete za vekovna stradanja, 'smrt onoj trulei na Bosforu', 'proterivanje Turaka iz Evrope', to su bile krilatice koje su nas dovodile do paroksizma. Nai drugovi poli su u rat veseli i s pesmom kao u svatove. Mi smo ih ispraale s cveem i s uzvicima 'Dovienja!' Niko od nas nije mislio na mogunost neuspeha, poraza, smrti. eleli smo pobedu, verovali smo u nju, i bili smo razdragani! Naem narataju je palo u deo da budu izvrioci kosovskog amaneta. Kakva srea", ponavljala je Leblova kao zakletvu.16
Vid. Paulina Lebl Albala, "Moja Bibliografija". Tako je nekad bilo... s. 289-294. Vid. u ovoj knjizi: "Poloaj ene". 14 Vid. Avram Petrovi. Uspomene. Priredila Latinka Perovi. "Deje novine". Gornji Milanovac, 1988. 15 Paulina Lebl Albala je 1940. ponudila Kseniji Atanasijevi i novanu potporu da blagovremeno napusti Jugoslaviju, jer je slutila da e Ksenija Atanasijevi zbog svoje pacifistike delatnosti, zbog tekstova protiv rasistikog progona Jevreja i zbog svojih predavanja u Jevrejskom domu, imati neprilika. Vid. Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi... s. 192. 16 Paulina Lebl Albala, Tako je nekad bilo... s. 188.
13 12
Paulina Albala Lebl, Tako je nekad bilo... s. 36, 54, 37. Isto, s. 54. 8 Isto, s. 103. 9 Isto, s. 104. 10 Isto, s. 111. 11 Isto, s. 246.
382
383
Latinka Perovi
U knjizi Pauline Lebl Albala ima vie i od obavetenja o shvatanjima jugoslovenske ideje i prvim koracima jugoslovenske drave koji su za Leblovu bili razoaravajui: "esto nisam mogla verovati svojim oima da e ti vodei ljudi, umesto da su presreni to smo dobili tako veliku dravu, te da slono rade na njenom ureenju, sada se neprestano prepiru i gloe mi smo, naalost, prepustili vostvo dravnih poslova jednoj manjini oajno samoivih, vlastoljubivih i nedemokratskih ljudi".17 Ali, po mom miljenju, autobiografija Pauline Lebl Albala je vie od svega dragoceno svedoanstvo i o sudaru patrijarhalne srpske zajednice sa modernim drutvom. Taj se sudar zaotrava posle sticanja dravne nezavisnosti, kada Leblova odrasta, i traje do stvaranja jugoslovenske drave, kada se Leblova kao gimnazijski profesor, knjievni teoretiar i prevodilac etablira u srpskoj intelektualnoj eliti. Otvaranje i zatvaranje, osloboenje i strah od slobode su paralelni i naizmenini refleksi pomenutog sudara na srpsku intelektualnu elitu. Linija podele ne ide izmeu nje i veine naroda, ve unutar nje. Piui o promenama koje su zahvatile Beograd kao prestonicu jugoslovenske drave, Leblova kae: "mi, stari Beograani, koji smo bili meusobno povezani davnanjim prijateljstvom, smatrali smo se kao svet za sebe. Mi smo se sastajali, kritikovali novajlije, smatrali ih inferiornijim, i jo vre stenjavali oko sebe obru kastinstva, gospodstva, tradicije".18 Na ovim stranicama, Leblova zaboravlja da je po dolasku u Beograd, iz jo poluturskog Nia i sama neko bila novajlija: "Dokopali smo se Beograda" naslov je onog poglavlja njene autobiografije koje upravo o tome govori. Ili je smatrala da, poto je stekla mesto u srpskoj intelektualnoj eliti, treba, kako kae, da bude konstruktivna. Iluzija da je srpsko graansko drutvo isto to i beogradska arija razbile su druge dve ene: Ksenija Atanasijevi i Anica Savi Rebac. Posmatrana tek zajedno sa njihovim biografijama, koje su objavljene u protekle tri godine, autobiografija Pauline Lebl Albala postaje dragoceno svedoanstvo o sudaru unutar intelektualne elite u Srbiji, koji je u graninim razdobljima iao do nepomirljivosti ostajui neprevladan. Drugi jo neobjavljen rukopis Pauline Lebl Albala omoguio bi celovit uvid u jedno lino iskustvo sa nacionalizmom kao vanim razlogom te neprevladanosti.
17 18
V NASILJE KAO KONSTANTA: iluzija o jakoj dravi sa slabim drutvom
Isto, s. 262. Isto, s. 266.
384
385
Latinka Perovi
23. Politiki protivnik kao neprijatelj
I Tema ovog predavanja "Politiki protivnik kao neprijatelj" ograniena je i prostorno i vremenski: Kraljevina Srbija na kraju XIX veka, preciznije u njegovoj predposlednjoj deceniji. Ali, kako je re o pojavi koja se moe pratiti kroz celokupnu ljudsku istoriju, kroz istoriju filozofije i politike teorije, potrebna su bar izvesna odreenja: pojmovna, istorijska i teorijska. Utoliko pre, to u srpskoj istoriji problem politikog protivnika kao neprijatelja, ne samo da nije posmatran kao univerzalna pojava, nego nije kao takav ni identifikovan. Kroz dogaajnu istoriju neki aspekti ovog problema su, ako tako smem da kaem, banalizovani, ime je drutvo kroz generacije bilo liavano razumevanja svoje prolosti i naroito injenice da ono, to drutvo, u njoj nije bilo samo objekt, tj. da za nju takvu kakva je bila nije lieno i vlastite odgovornosti. Za srpski narod koji je vodio tolike spoljne ratove i imao tolike unutranje sukobe1 neprijatelj kao konsanta njegove moderne istorije morao bi biti prouavan, i to multidisciplinarno, kao pojava od sutinskog znaaja.2
1 U poslednja dva veka srpske istorije bilo je "dvanaest ratova", "mnotvo buna i ustanaka", "vie graanskih ratova". Ljubodrag Dimi, "Srbija 1804-2004 (suoavanje s prolou)": Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 1804-2004, Beograd, 2004, s. 15. 2 U vrlo skromnoj literaturi na srpskom jeziku treba pomenuti studiju: Kosta avoki. O neprijatelju, drugo izdanje, Beograd, 1989. Videti: Kosta avoki, The Enemies of the People, First Published in March 1986, By The Centre for Research into Communist Economies, London.
386
387
Latinka Perovi
Prvo, o samom pojmu neprijatelja. Primarno, on se koristio za obeleavanje antagonizama izmeu drava, nacionalnih i plemenskih sukoba. Znaio je zavojevaa, odnosno onog ko se stavlja na stranu zavojevaa. Sekundarno, pojam neprijatelj poeo se upotrebljavati i za antagonistike odnose unutar pojedinih drutvenih celina. Iako protivnik ni etimoloki nije isto to i neprijatelj, on se u politikim teorijama i u istoriji kao praksi retko tretirao kao suparnik, konkurent, alternativa. Logikom "ili ili" politiki protivnik najee je postojao unutranji neprijatelj prema kome su bila dozvoljena ista sredstva kao i prema spoljnom neprijatelju. Drugo, istoriju problema politikog protivnika kao neprijatelja mogue je pratiti jo od antikog doba, kao i pomeranje znaenja pojma neprijatelj. Dok je za Platona neprijatelj samo stranac zavojeva kome je sledovalo nasilje i ubijanje, za Ksenofonta (Ksenophon) se i sa vlastitim graanima moglo postupati kao sa neprijateljima, odnosno sa zavojevaima. Rim je sledee vano poglavlje istorije pomenutog problema. Konanom uspostavljanju apsolutistike vlasti doivotnog diktatora prethodilo je proganjanje i ubijanje ne samo protivnika samodrca ve i protivnika novog oblika vladavine. U Srednjem veku, crkva je postala novi inilac progona. Poput opsednutog grada, ona je bila i u spoljnom i u unutranjem ratu, i protiv inovernika i protiv jeretika. U interesu unutranje vrstine, monolitnosti, ona je neprijatelje, i da ih nije bilo, morala izmiljati. U XVIII veku, Francuska revolucija je oznaila poetak novog doba. Njena su dostignua bila velika: sloboda savesti i veroispovesti, ukidanje muenja, kuluka i vezanosti za zemlju. Ali, jakobinska diktatura i veliki teror predstavljali su njene tamne strane. Za razliku od engleske i potonje amerike revolucije koje su imale ograniene ciljeve, voi Francuske revolucije teili su ne samo temeljnom preobraaju drutvenog poretka, nego i poboljanju ljudske prirode. Uvereni da oni izraavaju optu volju, jakobinci su kao pobednici smatrali da u republici koja jo nije potpuno izgraena postoje samo dve kategorije itelja: narod i njegovi neprijatelji. Svi ostali koji naruavaju monolitnost opte volje, tog jezgra francuske nacije, "moraju se izoptiti, pa ako treba, i unititi" govorio je Robespjer (Robespierre). U logici borbe protiv unutranjeg neprijatelja bila je upisana i sudbina dece revolucije. Razmere borbe protiv unutranjeg neprijatelja dostigle su u XX veku ogromne dimenzije. U velikom teroru Francuske revolucije pogubljeno je 388

izmeu 35.000-40.000 ljudi. U XX veku stradalo je vie desetina miliona ljudi. O totalitarizmu XX veka napisane su ve itave biblioteke. Faizam, nacizam, boljevizam sa meusobnim slinostima i razlikama zaokupljaju danas itave nauke; u svakom sluaju, bar u ovoj prilici, ini mi se da je vano naglasiti dve injenice koje su meusobno povezane. Poraz totalitarnih ideologija, a ja smatram da je tanije rei drutvenih poredaka koji su se na osnovama tih ideologija oblikovali, jer su ideologije ve pokazale veliku sposobnost metamorfoze, nije skinuo s dnevnog reda problem ni spoljnog, ni unutranjeg neprijatelja. To, barem jo uvek, daje za pravo teoretiarima politike koji su svi odreda bili pesimistini. I to je poslednje na ta elim da upozorim. Svi teoretiari politike pozivali su se ne toliko na prirodu politike koliko na ljudsku prirodu. Karl mit (Karl Schmidt), koji je temeljno prouavao iskustvo totalitarizma XX veka, ukazivao je da sve prave politike teorije uzimaju oveka kao zlog. Navodio je politiku teoriju Makijavelija, Hobsa, Bosijea, Fihtea, a zatim Demetra, Donosa Kortesa i Tena (Machiavelli, Hobbes, Boussuet, Fichte, D. iz Falerona, Cortez, Taine). Na Hobsovom prirodnom stanju, zbog monih apetita i strasti koje ine ljudsku prirodu, izvodio je zakljuak, da je pravo neprijateljstvo mogue samo meu ljudima. Makijaveli je iz shatanja politike izveo svoje teorije rata i ratne vetine. Postojanje neprijatelja je, dakle, bitna odrednica, ne samo ratnog ve i graanskog stanja. Meru je odreivao dravni razlog. U svakom sluaju, Makijaveli je oznaio raskid sa klasinom filozofijom koja nije doputala da se prema vlastitim graanima primenjuju ista sredstva kao prema stranom neprijatelju, prema zavojevau. Dobro je primeeno da je Makijaveli imao mnogo vie sledbenika u praksi nego u teoriji. Pouen iskustvom XX veka, Karl mit je u razlikovanju prijatelja i neprijatelja video "bitni kriterijum samog pojma politikog... ba kao to je suprotnost izmeu dobra i zla osobeno merilo za podruje morala, i suprotnost izmeu lepog i runog za podruje estetike".3 Ali, upravo s obzirom na ljudsku prirodu, na razlikovanje prijatelja od neprijatelja, koje je, po Karlu mitu, u samoj biti politikog, istorija nije bila bez traganja za alternativom onome to je Hobs nazivao prirodnim stanjem, bez teorija pravne drave zasnovane na vladavini zakona i drutva sa sistemom
Vid. Kosta avoki, O neprijatelju... s. 113.
389
Latinka Perovi
institucija i hijerarhijom vrednosti kao korektiva zlog u korist dobrog u ljudskoj prirodi. Naravno, ni alternative nisu liene skepse. Nasluujui apokalipsu, Ortega i Gaset (Ortega y Gasset) je 1930. godine, u Pobuni masa, pisao: "Liberalizam je treba to naroito danas podsjetiti najvii oblik velikodunosti, on je pravo koje veina daje manjini, on je najplemenitije geslo koje je odjeknulo naom planetom. On je odluio da ivi zajedno sa neprijateljem, i to je jo vie, sa slabim neprijateljem... Izvravanje liberalizma je suvie teko i suvie zapleteno da bi se liberalizam mogao odrati na zemlji".4 Iskustvo XX veka opravdava ovaj skepticizam prema mogunosti da liberalizam preovlada. On postavlja visoke zahteve; njegovo praktikovanje je naporno i komplikovano: odgovornost pojedinca, delovanje institucija, procedure odluivanja. Stoga je ljudska vrsta, kako je govorio Ortega i Gaset u ve citiranoj Pobuni masa, odluila da ga napusti. Pa, ipak, na kraju XX veka, u kome je broj untranjih neprijatelja uvean do nesluenih razmera, ne samo zbog razvoja modernih tehnologija njihovog unitavanja, ve zbog poraza revolucionarnih ideologija da promene ili bar poprave ljudsku prirodu, da stvore novog oveka, ljudska vrsta vratila se liberalizmu kao alternativi. Polazei od ljudske prirode kao takve, liberalne teorije kroz slobodu i odgovornost pojedinca, dravu zasnovanu na vladavini prava i drutvo koje kroz tolerisanje razlika ostavljaju mogunost izbora, nastoje da ono to je u ljudskoj prirodi, odnosno u biti politike, zlo kontroliu, ogranie i krote. Zavravam ovaj dui uvod, upuujui na knjigu prof. Koste avokog, O neprijatelju. Ona obuhvata period od antikih vremena do totalitarizma XX veka. Bez ironije, kaem, da bih volela da vidim nastavak ove knjige, u poglavlju koje bi se odnosilo na najnovije razdoblje nae istorije. II Politika istorija Srbije poznaje razne vidove borbe sa unutranjim neprijateljem.

1. Monarha sa njegovim linim i politikim protivnicima. O tome bi se mogle napisati mnoge knjige. Zasad postoji knjiga dr Andrije Radenia, Progoni politikih protivnika u reimu Aleksandra Obrenovia 1893 1903.5 2. Obraune drave sa itavom jednom politikom strankom, kako je bio obraun sa Narodnom radikalnom strankom 1883. godine zbog Timoke bune, o emu je objavljena celokupna arhivska graa a i napisano vie studija.6 3. Obrauni izmeu politikih stranaka kako na dravnom tako i na lokalnom nivou.7 Oni su sredite i ovog predavanja. Jo ue, ograniavam se na obraun Narodne radikalne stranke u koaliciji sa Liberalnom strankom, sa Naprednom strankom 1887. godine, a zatim na ponovljeni obraun Narodne radikalne stranke opet sa Naprednom strankom 1889. godine. Vie razloga je uticalo da prouavanjima ovog sukoba posvetim nekolike godine. Jedan razlog, ako ne i prvi, dolazio je iz same istoriografije. U njoj ovaj dogaaj nije preutan ve je opisan, ali je tumaen u smislu o kome sam govorila u uvodu predavanja. Naprotiv, i na ovaj dogaaj odnosi se pomenuta banalizacija, koja stvara ravnodunost prema svakoj pojavi u javnom ivotu, ukljuujui i primenu nasilja prema politikim protivnicima i njihovo ubijanje. Preuzimajui od lista Odjek, tadanjeg organa Narodne radikalne stranke, naziv veliki narodni odisaj za krvavi obraun sa Naprednom strankom, koji je klasian primer tretmana politikog protivnika kao unutranjeg neprijatelja, istoriografija je ovom dogaaju dala neku lakou, ak izvesnu veselost za ta su mogua dva objanjenja: nerazumevanje ili prikrivanje sutine dogaaja. Drugi razlog moga zanimanja za ovaj prvi veliki obraun sa politikim protivnikom kao neprijateljem proizilazio je iz njegovih karakteristika. Sa stanovita politikih teorija, te su karakteristike univerzalne. U isto vreme, one su odredile model politike kulture u Srbiji: koncentracija na istorijski cilj; stranka hegemon sa misijom da se taj cilj ostvari; odsustvo programske konkurencije kao prepreka ostvarenju
Dr Andrija Radeni, Progoni politikih protivnika u reimu Aleksandra Obrenovia 1893-1903, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 1973. 6 Vid. Timoka buna 1883. i njen drutveno-politiki znaaj za Srbiju 19. veka, SANU, Nauni skupovi, knjiga XXIX, Odeljenje istorijskih nauka, knj. 7, Beograd, 1986. 7 Vid. Vlado Marijan, Vlada Jovana . Avakumovia. Pokuaj suzbijanja radikalizma u Srbiji krajem 19. veka, Beograd, 1996, s. 9-187.
5
Vid. Isto, s. 122.
390
391
Latinka Perovi
jedinstva sredstava i cilja; voa kao integriui inilac stranke. U biti, taj model politike kulture je antiliberalan, odnosno autoritaran. Teko da srpska istoriografija moe zauvek izbei sledea pitanja: otkud prema jednoj politikoj stranci odnos kao prema stranom zavojevau, koji doputa sva sredstva u borbi sa njom, ukljuujui i ubijanje njenih pripadnika; otkud mandat drugoj politikoj stranci da itavu jednu stranku oznai kao unutarnjeg neprijatelja; na emu ona zasniva pravo na arbitrau; u kojoj meri to pravo proistie iz njenog samorazumevanja kao nosioca istorijske misije, odnosno njene uloge kao politikog hegemona do ispunjenja te misije? Neposredno posle stvaranja prvih politikih stranka u Srbiji 1881. 1882. godine: Narodne radikalne stranke, Srpske napredne stranke i Narodne liberalne stranke, i strani i domai posmatrai politikog ivota u Srbiji nalazili su da su prvi uinci njihovog delovanja bili poraavajui. Ruski istoriar i filolog P. A. Kulakovski, profesor na Velikoj koli u Beogradu od 1872-1882. godine pisao je I. S. Aksakovu, jednom od vodeih ruskih slovenovila, da "unutranja borba" stranka "predstavlja smetnju za razvitak Srbije" i "da ovde partije mrze jedna drugu vie nego zajednikog neprijatelja".8 A srpski istoriar Nikola Krsti, profesor na Velikoj koli, zapisao je (1895) u svom Dnevniku : "Postoje politike partije koje su spremne da se pokolju"... "Mnogi politiki instituti kod nas se razumeju pogreno... Zato se ovde dogaa ono ega nema u drugim zemljama".9 Za objanjenje ove pojave trebalo je napisati vie knjiga o narodnjakoj ideologiji, odnosno o srpskom socijalizmu u drugoj polovini XIX veka. I objaviti vie korpusa istorijskih izvora o radikalizmu i Narodnoj radikalnoj stranci. Zbog toga u ovde ukazati samo na jedan zakljuak koji izvodim iz svojih tridesetogodinjih istraivanja. U borbama prvih politikih stranaka u Srbiji ogleda se istorijsko naslee, to jest: nasilje pod Turcima, ali i u borbama za osloboenje i uspostavljanje vlasti ustanikih stareina. Ta vrsta nasilja ne mora postati konstanta; ona podlee promenama.

U isto vreme, u borbama prvih politikih stranaka u Srbiji formira se jedan obrazac politike kulture koji je manje podloan promeni. Mrnje i meusobno istrebljivanje stranaka ne pripadaju samo iracionalnom. Od njihove takve interpretacije, pa do zakljuka da politike stranke ne treba ni da postoje ne treba prelaziti dug put. Ovi sukobi proistiu iz glavne istorijske kontroverze, koja nastaje naroito posle sticanja dravne nezavisnosti, i koja je uporediva sa podelom na slovenofile i zapadnjake u Rusiji. Narodna radikalna stranka nikla je iz socijalistikog pokreta Svetozara Markovia koji se identifikovao sa narodom ijih je devet desetina inilo sljatvo, koji je eshatoloki stremio narodnoj dravi, koja je podrazumevala socijalnu jednakost i jedinstvo srpskog naroda slovenskoj civilizaciji i novom oveku. Radikalizam je, kako su savremenici govorili, bio vera, odnosno ideologija, po definiciji antikapitalistika i antiliberalna.10 Borba za dravu bila je borba za teritorije na kojima ivi srpski narod. Takav cilj je zahtevao koncentraciju misli, energije i sredstava, odnosno iskljuivao je socijalno raslojavanje, unutranje politike razlike, kompromise i koalicije. Za sve to bio je neophodan spoljnopolitiki oslonac i on je, dakako, nalaen u slovenskoj i pravoslavnoj Rusiji. Naprednu stranku organizovali su najobrazovaniji ljudi u Srbiji toga vremena, koji su se formirali u vreme kneza Mihaila. Stranka nije imala eshaltoloki karakter: okupljala je pismenije ljude u varoima, inovnike i bolje domaine u selima. Ogranieni na odranje realne drave posle sticanja nezavisnosti, naprednjaci su teite stavili na njenu modernizaciju i razvoj po uzoru na evropske drave. Prva vlada Napredne stranke (18801883. godine), sprovela je nasveobuhvatnije reforme: politike, ekonomske, pravne, prosvetne, zdravstvene, vojne.11 Ove su reforme imale biti krunisane novim ustavom, koji bi uveo parlamentarni sistem vladavine.12 Na putu izgradnje moderne drave, Napredna stranka je naila na dve prepreke. Kralj Milan je podravao modernizaciju do mere koja nije dovodila u pitanje njegovu linu vlast, to je znailo prosveeni apsolutizam. Ali Narodna radikalna stranka, koja je svojom organizacijom ve bila pokrila celu Srbiju, bila je esencijalni protivnik i kralja i napednjakih reformi. Ona
Vid. Pera Todorovi, Krvava godina, Priredila Latinka Perovi, SKZ, Srpski memoari, Knjiga etvrta, Beograd 1991, s. 113; Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, Beograd 1934, s. 6. 11 Vid. u ovoj knjizi "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka" 12 Vid. Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd 1912, s. 1-338.
10
. . 572. . 4. . 27. 9 ASANU. Br. 7213, Dnevnik Nikole Krstia, "Javni ivot" (1895), 17. septembra
392
393
Latinka Perovi
je u njima videla izdaju tradicionalnih ustanova i vrednosti srpskog naroda, i njegovih zavetnih ciljeva: osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Time je Napredna stranka, koja se u spoljnoj politici oslanjala na Austro Ugarsku, postala unutranji neprijatelj koji je poistoveen sa stranim zavojevaem. Timoka buna 1883. i srpsko-bugarski rat 1885. zaustavili su ubrzanu modernizaciju zemlje koju su neki autori nazvali "revolucijom odozgo". Ni druga vlada Napredne stranke (1884-1887) nije mogla da nastavi reforme koje je zapoela prva vlada Naprednjake stranke. Ali je pravi obraun sa Naprednom strankom doao tek posle pada njene druge vlade. Koalicija radikala, koji su posle Timoke bune dobili jo i oreol rtve, sa slabim liberalima, uz pasivnost kralja Milana, omoguila je poetak velikog narodnog odisaja, odnosno, politikog terora nad Naprednom strankom. III Posle pada druge vlade Napredne stranke, u unutranjosti Srbije zavladalo je bezvlae u kome je zapoelo linovanje od strane radikala koje se irilo poput poara. Stihiju je, meutim, generirao cilj: unitenje naprednjaka. Pasivnost vlade, odnosno nekanjivost tekih krivinih dela, dala je slobodu gomili, rulji kako je tadanja tampa imenovala njihove poinioce. Utoliko pre, to je list Videlo organ Napredne stranke, precizno registrovao mesto i vreme svakog konkretnog ina, velikog narodnog odisaja, imena rtava kao i imena izvrilaca ubistava, pljake, unitavanja imovine i maltretiranja ljudi. Gomila se brzo struktuirala: organizovala se u desetine i ete koje su dobile stareine, nazive i lozinke. Oblici obrauna sa naprednjacima bili su raznovrsni. 1. Na prvom mestu su ubistva naprednjaka. U velikom narodnom odisaju ubijeno je 140 naprednjaka. Ova ubistva karakterisala je uasna surovost. U izvesnom smislu, ona su ak bila ritualna, to su neki autori pripisivali paganstvu. Naveu ponovo primer, koji sublimira karakteristike ovog obrauna sa neprijateljem i koji je sa tog stanovita, gotovo antologijski. Izvor je list Videlo. "Ubistvo Jovana ujovia, pisara, opt. (ine) u Bobovi, izvreno je na jedan nain, koji buni savest i nateruje crven stida na obraz. Poto su ga bili u mehani gomila je vodila kolo, a kad je Jovan poeo obamirati, onda su ga 394

izneli napolje, bacili ga pred mehanu, polili vodom i povratili u ivot. I tu je igralo kolo. Poto su u tome uspeli, uneli su ga u mehanu, i nanovo tukli uz svirku i igru. Ovo je ponavljano vie puta. Kad je Jovan umro, onda su mu oseene ui i nos, a razvraena donja vilica a onda baen na drum. Kau, da je ove prizore prireivao Gaja Miloradovi. Isledna vlast uhapsila ga je bila pa ga je posle odmah pustila. Sad se uje, da je opet otiao u narod, da ponovo priredi pokolj. Isledna vlast trai ga, ali jo nije pronaen".13 Uz 140 ubijenih naprednjaka, otprilike isto toliko ih je bilo fiziki zlostavljano. Za devet godina od 1887-1896. godine ubijeno je 377 naprednjaka. Svaka rtva poimenice je poznata.14 U svom delu Kamena kua predaka (O natpisima na nadgrobnim spomenicima Zapadne Srbije), u kome je saeo rezultate svojih viegodinjih istraivanja ovog specifinog istorijskog izvora, Rajko Nikoli, o politikim borbama u poslednjoj deceniji XIX veka pie: "No nisu mirno doekivali stranarski uglednici i monici. Pomrina je sudila i kolac je pucao. Politiki uzruji su se smirivali suprotnikom glavom. I to je stranaki raskol bio vei, a borba za politiki presti ilavija, to je vie rtava padalo na sve strane. Politike strasti su od partaista stvorile krvnike".15 Izvrioci politikih ubistava bili su hajduci koji su sa svojom mreom jataka pokrili itave okruge Srbije i drali ih u strahu i trepetu16 2. Drugi oblik obrauna sa naprednjacima u velikom narodnom odisaju bilo je unitavanje imovine: ruene su kue, ambari i druge zgrade; unitavano pokustvo; upropaivani naroito kultivisani vonjaci, vinogradi i imanja. "Ova opasna divlja", pisao je naprednjaki list Videlo "nije ostavljala na miru ni same useve".17 Uziman je samo novac koji je naen u kuama naprednjaka ili je od njih bivao iznuen. Bilans: 50 sruenih kua i 70 paljevina imanja.18
Citirano prema: Ko su i ta su Srpski Radikali (Pretampano iz Narodnosti), Panevo 1900, s. 103. 14 Isto, s. 84-96. 15 Rajko Nikoli, Kamena knjiga predaka (O natpisima sa nadgrobnih spomenika Zapadne Srbije, Beograd 1979, s. 153. 16 Vid. U ovoj knjizi: "Nemo drave pred spregom politike i nasilja: hajduki proces u prvostepenom sudu u aku 1897.godine". 17 Ko su i ta su Srpski Radikali... s. 102 18 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia... s. 393.
13
395
Latinka Perovi
3. Dolazilo je i do raseljavanja manjih lokaliteta. A prilikom drugog obrauna sa Naprednom strankom (1889) i do iseljavanja itavih porodica. edomilj Mijatovi, jedan od prvaka Napredne stranke, navodi da se tada iz Srbije u Rumuniju iselilo oko 60 porodica. 4. Najzad, naprednjaci nisu samo fiziki i materijalno unitavani ve su, za uveseljavanje gomile, i poniavani. I to, kako je Videlo pisalo, "do kota". Bievani su, ali najei nain poniavanja naprednjaka, meu kojima je bilo svetenika i uitelja, bilo je njihovo jahanje. Bez ikakve reakcije vlade i kralja, naprednjaci su, u samoodbrani, pruali otpor, mestimino i oruani. To je sukobu, dakako, davalo karakter graanskog rata. Ako ne po razmerama, po sadraju svakako. U javnosti se, meutim, tvrdilo "da su pobijeni izazivali napad i da u stvari nema nikakve politike"19 rtve su postajale krivci. Jedan od osnivaa i voa Napredne stranke i predsednik njene prve vlade, Milan Piroanac, zapisao je tada u svojim Belekama koje su, napokon, objavljene krajem 2004. godine: "See po unutranjosti predstavljaju na narod kao najdivljaniji narod u Evropi. Gde se je dosad videlo da komije jedan drugog nabijaju na kolje. Ovim putem idemo nasigurno krajnjoj anarhiji, a zemlja ima pravo da se pred obrazovanim svetom ne sramoti i ne upropasti."20 Piroanac je optuivao kralja, vladu, posebno Narodnu radikalnu stranku. Ali i tampu: "Mora danas ovek da se zgrozi nainom pisanja po novinama beogradskim. To je takva hajka u kojoj se nita vie ne potuje, u kojoj su opadanje i klevetanje na prvom mestu. Ovakvim pisanjem narod e se dovesti do ludila i do najopasnije anarhije, na veliku alost, ovome stanju nema leka. Dananja vlada nada se, da iz njega istera revoluciju koja bi prevrat izvrila. Kralj se opet nada da e ono dovesti anarhiju, koja bi mu dala povoda za samovlast i diktaturu. Krasne doista tenje, a (jo) krasniji izgledi za politinu budunost nesrenog srpskog naroda koji je prosta rtva nevaljalaca od skoro 20 godina".21 Piroanac je, oito, imao u vidu vreme posle ubistva Kneza Mihaila.

U velikom narodnom odisaju, Napredna stranka je bila razorena. To je i bio cilj. Prema Videlu: "U svim mestima ove besomune pustoi, kao nekim avetinjskim apatom ide od usta do usta lozinka: Za petnaestak dana valja sve naprednjake slistiti i za to niko nikada odgovarati nee."22 Ali je posle donoenja Ustava iz 1888. godine, po slovu najliberalnijeg, nastojala da se oporavi. Za 14. maj 1889. zakazala je svoj zbor u Beogradu. Zbor je bio napadnut "kamenjem i motkama" pod parolom "Napred! Radikali!" Za razliku od velikog narodnog odisaja, koji se dogaao u unutranjosti Srbije, poprite ponovljenog napada na Naprednu stranku bila je sada sama prestonica. tampa je iz seanja izvukla slike sankiloterije. Prema Slobodanu Jovanoviu, namesnik Jovan Risti treba da je jednom prijatelju rekao: "da se zaprepasti ovek kakvih tu ima fizionomija, a da se udi otkuda su, kao ispod zemlje izavrele".23 Ali dalekoseni je znaaj ovom ponovljenom napadu od prvog napada na Naprednu stranku kada je njen predsednik Milutin Garaanin sa balkona svoje kue pucao iz revolvera u masu koja je na nju nasrnula, i posle toga, morao za godinu dana da napusti zemlju, daje injenica, da se drugi napad dogodio posle donoenja Ustava iz 1888. godine, i za vreme vlasti Narodne radikalne stranke. Umesto oekivane stabilnosti posle donoenja ustava, nastupila je izuzetno nestabila poslednja decenija XIX veka. "Stidnijih dana", pisao je Milan Piroanac, "za Srbiju nije do sada bilo. Od danas postoji element za nerad u srpskoj prestonici i on e se na ovu plemenitu cel, upotrebljavati na as od jednog, na as od drugog, dok ne doe kakva snana ruka da se s njim razrauna. Jadan Ustav i crni parlamentarizam. Prosta parodija grotesque et songeaunt."24 Postoji vie razloga to posle liberalnog Ustava iz 1888. godine nije dolo do stabilnosti. Jedan od njih lei u ideologiji i karakteru Narodne radikalne stranke. Poistoveena sa narodom, piradimalno organizovana, sa voom na vrhu piramide, ona je imala cilj, koji je zahtevao koncentraciju a ne rasipanje energije: stvaranje narodne drave u socijalnom i etnikom smislu, imovinsku jednakost i slobodu naroda kao celine. Otuda druge politike stranke i nisu mogle biti politiki konkurenti ve unutranji neprijatelji.
22 23
Milan Piroanac, Beleke, Priredila Suzana Raji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Dva stolea. Knjiga 3, Beograd, 2004, s. 380. 20 Isto, s. 383. 21 Isto, s. 387.
19
Ko su i ta su Srpski Radikali... s. 102. Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, I, Beograd 1934, s. 218. 24 Milan Piroanac, Beleke..., s. 475-476.
396
397
Latinka Perovi
Posle donoenja Ustava iz 1888. godine koji je bio rezultat konsenzusa kralja Milana i sve tri politike stranke, Nikola Pai je Narodnu radikalnu stranku pozivao na budnost, vrsto jedinstvo i disciplinu, jer: "Nai politiki protivnici ne spavaju, oni riju dan i no protivu sviju tekovina koje je donela nova era posle abdikacije kralja Milana".25 A sa visokog mesta predsednika Narodne skuptine, on je zanemarljivoj opoziciji od 15 liberalnih poslanika, poruio da njenu ulogu nee odreivati samo njena brojnost ve i njena prolost: za optubu Liberalne stranke esto je koriena smrt Adama Bogosavljevia u zatvoru, koji je smatran jednim od utemeljivaa Narodne radikalne stranke.26 to se, pak, Napredne stranke tie, Nikola Pai je, preuzimajui kormilo Narodne skuptine, njenu vladavinu ocenio "stranom", jer je "zadrmala narodnu snagu... dovela finansije u nered i ... napustila tradicionalnu narodnu politiku."27 Otuda je njen pokuaj od 1889. godine da obnovi ivot morao biti osujeen. Na elu policije, za koju se verovalo da je i inspirisala napade, bio je jedan od prvaka Narodne Radikalne stranke, Kosta Tauanovi. U pomalo karikiranom opisu njegovog odnosa prema uesnicima nereda, Slobodan Jovanovi, je, ipak, dao sutinu odnosa Narodne radikalne stranke prema narodu odnosno prema dravi. "Svaka gomila", pie Jovanovi, "ma kako odrpana, izgledala mu je (Kosti Tauanoviu L.P.) kao 'narod', s njome je trebalo lepo, jer nasilje prema njoj bilo bi povreda 'narodne suverenosti'. Prilikom majskih nereda on se nije ponaao kao stareina policije, nego kao agitator".28 Narod je bio isto to i drava, odnosno to i Narodna radikalna stranka. U toku itave poslednje decenije XIX veka Narodna skuptina imala je, bezmalo, monopartijski karakter. Na izborima za Vanrednu skuptinu 1889. godine, koja je imala zadatak da sprovede Ustav iz 1888. godine, Narodna radikalna stranka je od 117 osvojila 102 mandata; Liberalna stranka 15 mandata; Napredna stranka nije ni izlazila na izbore. Na izborima 1893. Narodna radikalna stranka je od 136 osvojila 126 mandata; Liberalna
Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891)... s. 333 Vid. U ovoj knjizi: "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia". 27 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 2. s. 20. 28 Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, 1, s. 216.
26 25

stranka 14 mandata; Napredna stranka 1 mandat. Na izbore od 1896. Narodna radikalna stranka izala je sama i dobila sve mandate. Dugogodinja borba izmeu kralja Milana i Nikole Paia okonala se u korist Nikole Paia. injenica da obojica nisu mogli biti u Srbiji zajedno ukazuje na prirodu vlasti pobednika. Posle abdikacije kralja Milana, zemljom je upravljalo Namesnitvo, koje je bilo jedina institucija u dravi nad kojom radikali nisu imali kontrolu. Nakon smrti namesnika Koste Protia, Pai je bio neprikosnoveni voa svoje stranke i naroda: "nekrunisani kralj". Kao stranka koja je ostvarila politiku hegemoniju i unutarnje jedinstvo, Narodna radikalna stranka je mogla teite borbe sada sa unutranjeg neprijatelja da pomeri na borbu sa spoljnim neprijateljem. A tek u tim uslovima, u eposi ratova svaki politiki protivnik je isto to i spoljni neprijatelj. Izvan te istorijske perspektive nije mogue razumeti ceo XX vek, pa ni njegovu drugu polovinu.
398
399
Latinka Perovi

Izraena u brojkama, slika "ovoga grosijskog (monstrum) pretresa, kakav jo nije izlazio pred srpske sudove",3 govori o razmerama pojave:
24. Nemo drave pred spregom politike i nasilja: hajduki proces u prvostepenom sudu u aku 1897. godine
E, moj brajko, duboko je seme hajduko! Ne zatire se ono tako lako. Hajduk Vojko Timotijevi, na suenju u aku, 17. oktobra 1897.
113 predmeta, sa 180 krivinih dela, poinjenih u 5 prethodnih godina, meu kojima: 75 razbojnitava, 9 razbojnitava s ubistvom, 6 ubistava (ukupno 15 ubistava), 58 jatakovanja, 13 nasilnih iznuda, 4 iznude u slubenoj dunosti, 3 pokuaja ubistva, 2 opasne krae, 2 proste krae, 2 samovlaa, 1 istupna kraa, 1 kraa gore, 1 kraa stoke, 1 teka povreda, 1 odmetanje u hajduke, 1 ponitaj akata4... Meu 96 okrivljenih bile su 4 ene, od kojih i jedna majka sa dve keri. Izraena u brojkama, naroito ako se uzme u obzir injenica da su u pitanju tri okruga, govori o intenzitetu hajduije pred kojom je svoju nemo da sa njom izae na kraj, drava nadoknaivala brutalnim sankcijama: na smrt 6, na 20 godina robije u tekim okovima 24, na 15 godina robije u tekim okovima 2, na deset godina robije u tekim okovima 2, na 5 godina robije u lakom okovu 28, na 3 godine robije 1, na 12 godina robije 1 (ena), na 5 godina robije 1 (ena), na 3 godine zatvora 1 (ena).5 Novane naknade (za ubijene; pljaku novca, vrednosti i stvari; trokove drave za hvatanje hajduka; branioce) iznosile su vie od 800.000 dinara. A vie od 2.000.000 dinara za "dangube naroda" u tri okruga (rudnikom, uikom i valjevskom) "naknatie im Bog ako se okane jatakovanja i uvanja hajduka pa prionu u ledinu idue godine".6 Veliko interesovanje koje je vladalo tokom itavog hajdukog procesa, pogotovo je dolo do izraaja u njegovoj zavrnici: da bi ule poslednju re suda, mase sveta ispunile su "prostorije suda i sporedne ulice" u aku.7 Preovlaivalo je oseanje da je raun, po logici zub za zub, namiren: "Oni su druge ubijali bez milosra. Neumitna pravda zahteva, da se prolivena krv pokaje".8 Drakonske kazne koje su izreene hajducima kao brojnim poiniocima i jatacima, kao njihovim jo brojnijim pomagaima, za teka zlodela poinjena samo u poslednjih pet godina, zadovoljavala su
3 4
Dvadeset godina posle sticanja dravne nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878; deset godina posle donoenja liberalnog Ustava iz 1888; pet godina pre poetka "zlatnog doba" demokratije, kako je u srpskoj istoriografiji, sve do potkraj XX veka, oznaavana decenija izmeu 1903. i 1914. u Srbiji je, u prvostepenom sudu u aku, od 1. septembra do 6. oktobra 1897. godine, odran veliki hajduki proces. Pre nego to se preciziraju pojmovi i formuliu pitanja koja ovaj proces otvara, treba rei da je on, u poznatom srpskom novinaru Peri Todoroviu, imao jedinstvenog hroniara. Za list Male novine, iji je vlasnik i urednik bio, Todorovi je, svakodnevno, slao izvetaje sa suenja. Pod naslovom Hajduija, ovi su izvetaji objavljivani kao poseban dodatak pomenutom listu. Kako je materijal sa suenja bio izuzetno obiman (izvetaji su sadrali sve osim rei advokata odbrane), Hajduija je izlazila i posle zavretka procesa1, sve do 5. februara 1898. godine: ukupno 120 nastavaka.2
1 2
Hajduija. Dodatak "Malim Novinama". Br. 45, 18. oktobra 1897. Isto. Br. 120, 5. februara 1898.
Isto. Br. 16, 19. septembra 1897. Isto. 5 Isto. Br. 15, 18. septembra 1897. 6 Isto. 7 Isto. 8 Vid. telegram iz aka. Isto.
400
401
Latinka Perovi
javno mnjenje: sud je bio hvaljen i slavljen. Gotovo nita o tome ta dalje, a pre svega: da li je veliki hajduki proces u aku oznaio kraj hajduije, koja je jo za prve vlade kneza Miloa Obrenovia nazivana "narodnom boleu"?9 Naravno, za odgovor na ovo pitanje nije dovoljan izvetaj sa pomenutog hajdukog procesa, ma koliko on sa stanovita prikaza toka procesa bio iscrpan, a sa stanovita opisa aktera (hajduci, jataci, dravni inovnici, inteligencija) sveobuhvatn. Ali, nije mogue prevideti da je ovaj izvetaj dao obilje materijala za analizu tri pritanja: hajduci kao zatvoren svet u drutvu; hajduija kao zanimanje; involviranost hajduka u politiku. Ovi izvetaji reflektuju srpsku dravu i drutvo na razmeu XIX i XX veka: normativna slika je u dubokoj diskrepanci sa realnou. Ali, krenimo redom. a. IZVETA SA HAJDUKOG PROCESA U AKU 1897. GODINE:
MOTIVI I TRAGOVI NJEGOVOG IZVETAVANJA

aku L.P.). Todorovi prema nasilju ima otpor kao prema neemu to degradira ljudsku linost".10 Ovakvo tumaenje Todorovievog odnosa je, meutim, izvan epskog a na tragu modernog poimanja nasilja. Kao to su njegova ratna proza11 i njegova fantastina proza12 na tragu modernih tokova u evropskoj knjievnosti prve pa i druge polovine XIX veka. Ali, nezavisno od toga koliko je Todorovieva proza o nasilju anticipacija moderne literature nasilja a koliko to ni u kom sluaju ne moe biti, sasvim je izvesno: da celokupno poligrafsko delo Pere Todorovia predstavlja svojevrsnu rekonstrukciju nasilja kao konstante istorije Srbije u XIX veku. To su istorijski romani Smrt Karaoreva, Progonstvo Obrenovia, Smrt kneza Mihaila; memoarska proza Krvava godina. Dnevnik jednog roba (pobuna protiv ustanovljenja stajae vojske 1883. godine, poznata kao Timoka buna L.P.), Uspomene na kralja Milana (naroito zbog detaljnog opisa serije atentata na ovog vladaoca L.P.), Hajduija. Ogledalo. Zrake iz prolosti (poslednje delo Pere Todorovia, u kome je opisano ubistvo poslednjeg Obrenovia, kralja Aleksandra i njegove supruge, kraljice Drage L.P.).13 Hajduija je predstavljala vid nasilja koji je imao istorijsko trajanje i viestruko znaenje: socijalno, politiko, antropoloko. O njoj se debatovalo u Narodnoj skuptini; raspravljalo meu pravnicima; pisalo u vladinoj i u opozicionoj tampi. Postojala su neslaganja o njenom poreklu i razvoju; o uzrocima i sredstvima kako da se suzbije i iskoreni. Ali, sva ta neslaganja izraavala su nemo organizovane drave i formalizovane vlasti da se izie na kraj sa pojavom koja je razarala drutvo. U sudskom procesu, Todorovi je naao dovoljno materijala da postavi kljuno pitanje: zato je to tako? Ali i da naznai odgovor. Zato njegova Hajduija nije samo hronika pomenutog sudskog procesa ve vrlo vaan istorijski izvor. Sa ambicijom da bude upravo ovo drugo, ona je i pisana, a motiv autora bio je dublji od obavetavanja javnosti o jednom tekuem dogaaju.
10
Veina istraivaa je isticala da je svakodnevno izvetavanje sa hajdukog procesa u aku, koji je trajao vie od mesec dana, poticalo iz poriva Pere Todorovia kao vrsnog novinara, uz to vlasnika i urednika lista zainteresovanog za tira. Uistinu, to jeste bio podvig, naroito za kraj XIX veka. Ali, Todorovievo izvetavanje sa hajdukog procesa u aku mnogo je zanimljivije ako se posmatra u okviru njegove zaokupljenosti pojavom nasilja. U Pogovoru Listovima iz "Hajduije", Predrag Proti naglaava da je Todorovi u Hajduiji "stalno govorio o nasilju". U isto vreme, Proti odreuje okvir u kome bi se Todorovievo govorenje moglo interpretirati: "Naturalistika preciznost sa kojom je govorio o teroru i muenjima kombinovana sa patetino intoniranom reenicom, i razmiljanjima o tome kako je malo potrebno da se ljudsko bie pretvori u udovite, mogla bi brzopleto da se nazove nekom vrstom anticipacije literature nasilja. Ali to bi bilo ne samo nategnuto nego i neozbiljno. Nita od onoga to moderna literatura nasilja kazuje ne moe se pronai ne samo u romanima Pere Todorovia nego ni u njegovim novinarskim lancima. Ali je nasilje na svoj nain glavna tema ovih novinarskih napisa (izvetaja sa sudskog procesa u
9 Rado Ljui, "Hajduija u uikom kraju u vreme prve vladavine kneza Miloa i kneza Mihaila". Srbija 19. veka, 2, Beograd, 1998, s. 208.
Predrag Proti. Pogovor. Pera Todorovi, Listovi iz "Hajduije", Beograd, 1985, s.
541.
11 Vid. Miodrag Proti, "Pera Todorovi i njegova knjiga o ratu". Predgovor. Pera Todorovi, Dnevnik jednog dobrovoljca, Beograd, 1964, s. 7-19; Svetlana Velmar Jankovi, "Pera Todorovi pisac protivrenosti i kobi". Ukletnici, Beograd, 1994, s. 41-70. 12 Vid. Predrag Palavestra, "Knjievna fantastika Pere Todorovia". Pera Todorovi. Zbornik radova. Uredila dr Vesna Matovi, Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1999, s. 167-175. 13 O kritikim izdanjima veine ovih dela vid: Uz tekstove u ovoj knjizi.
402
403
Latinka Perovi
"Da sam ja", pisao je Todorovi, "hteo doznati o srpskoj hajduiji tek onako to ta na dohvat i na krpat; da sam ja hteo crpeti svoje uverenje o hajducima i haduuiji iz tako mutnih i sumnjivih izvora (...) meni ne bi trebalo da idem ak u aak. Te mutne i sumnjive izvore, i posredno i neposredno, ja sam mogao nai mnogo blie ovde u Beogradu i iz Beograda, a da ne mrdnem iz moga Smiljeva (tamparija u vlasnitvu P. Todorovia L.P.). Ali, mene je oduevljavala druga elja, ja sam imao drugi plan i sa svim drugu nameru. Godinama kod nas besni hajduija u tri etiri okruga naa. Godinama nae politike stranke okrivljuju jedna drugu za prijateljevanje i jatakovanje hajducima (podv. L.P.). aanskim pretresom dala mi se prilika, i ja sam onda reio da odem na lice mesta, da svojim roenim oima vidim sve i da svojim roenim uima ujem sve; da poznam i ljude i prilike, i sve blie i dalje okolnosti; da vidim i ujem i one to su stvarali hajduiju; i one to su od hajduije pitali; da upoznam i hajduke i jatake, to su u zasenku, to ne sede na optuenikoj klupi, to su izmakli sudskoj pravdi i koji joj se iz zasenka rugaju i u oi cerekaju (podv. L.P.). Ja sam znao da e tu izai pred sud, koje krivaca koje svedoka, blizu dve hiljade ljudi; znao sam da e se tu odigrati jedna uasna drama, u kojoj se ivim bojama crta celokupno drutveno i moralno stanje itavog jednog kraja naeg, koji zahvata dobru estinu Srbije (podv. L.P.) i ja sam se reio da tu uasnu dramu vidim iz neposredne blizine, da je vidim svojim roenim oima i da je ocenim svojim roenim umom. U itavom spletu raznolikih miljenja, u itavom sukobu celokupnih stranaka naih, ja sam hteo da se razaberem sam lino, i da u tom vrtlogu sam lino potraim jezgro i istinu u jednoj ovako tugaljivoj i krupnoj stvari, gde su izukrtani toliki suprotni lini i partijski interesi (podv. L.P.) i gde igraju ak i tolike glave".14 Motivi, ciljevi i metodologija izvetavanja Pere Todorovia sa hajdukog procesa u aku prevazilazili su novinarsko praenje jednog dogaaja koji je u toku. To se moglo zakljuiti i po velikom interesovanju koje je u ondanjoj javnosti vladalo za hajduki proces u aku.15 Ali, za razliku od drugih Todorovievih dela, koja su sve do polovine ezdesetih

godina XX veka bila potisnuta i zaboravljena,16 sa Hajduijom je bilo drugaije: nju je vie autora citiralo i koristilo kao autentian izvor o hajducima. Ustvari, hajduija kao pojam nala se u sreditu sukoba epske i istorijske svesti. Epska svest je heroizirala "staru" hajduiju kao vid otpora turskom osvajau, iako je hajduija i u to doba sadravala i elemente razbojnitva i pljake. "Nova" hajduija, kada vie nije bilo stranog neprijatelja, svedena na razbojnitvo i pljaku, posmatrana je kao degenerisani vid "stare" hajduije. Svoj istorijski roman Hajduk Stanko, Janko Veselinovi je napisao pre hajdukog procesa u aku, izmeu 1893. i 1896. godine. U neposrednim reakcijama knjievne kritike na ovaj roman, Mato je definisao uslove za istorijski roman: prouavanje istorijske geografije, pisane istorije i predanja iz onog doba o kome se roman pie.17 Veselinovi se, meutim, "oslanja na usmeno predanje i epsku istinu olienu u guslarskoj tradiciji, a ne na istorijske istine i fakta".18 Tako on i definie svoj pristup na samom poetku romana, u posveti ustanicima iz 1804. godine: "A ja u priati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vai pripovedahu; kitiu dela vaa kao to devojka kiti venac ivanjski; slaviu vas kao to vas gusle slave; pronosiu dela vaa i junatva po svetu, kao to ih i danas pronose nemirni talasi valovite Drine: ... Neka vam se svea ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!"19 Iako mu je kritika poricala knjievnu vrednost, Veselinoviev roman Hajduk Stanko doiveo je vie od 40 izdanja.20 A ve u daleko poodmaklom XX veku, 1970. godine, tvrdilo se da su primerci ovog romana "uli u svaku srpsku kuu" i predvialo se "da e Hajduk Stanko jo dugo ostati meu najitanijim knjigama naeg kulturnog naslea".21 Knjievna matrica Janka Veselinovia je i njegova ideoloka matrica, to jest matrica Narodne radikalne stranke kojoj je on pripadao. "Spoznaje
Vid. Latinka Perovi, Pera Todorovi... Vid. Velibor Gligori, "Janko Veselinovi", Janko Veselinovi, Hajduk Stanko, Zagreb, 1952, s. 393. 18 Vesna Matovi, "O kulturnom kontekstu Veselinovievog Hajduk Stanka". Janko Veselinovi. Proza, periodika, pozorite. Zbornik radova. Priredila Slobodanka Pekovi, Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 2006, s. 103. 19 Janko Veselinovi, Hajduk Stanko... 20 Vesna Matovi, "O kulturnom kontekstu"... s. 102. 21 M. Pani Surep, "'Hajduk Stanko' Janka Veselinovia". Janko Veselinovi, Hajduk Stanko, Novi Sad Beograd, 1970, s. 7.
17 16
14 15
Isto. Br. 54, 28. oktobra 1897. Hajduija je rasturana u 5.000 primeraka. Isto. Br. 16, 19. septembra 1897.
404
405
Latinka Perovi
koje pruaju dogaaji iz nacionalne istorije nisu", kako kae Vesna Matovi, "samo graa koja podlee umetnikom preoblikovanju i ostaje samo u okvirima estetikog ve aktivno sudeluju u stvaranju slike o prolosti nacije, a posredstvom nje reverzibilno utiu i na sadanjost. Tekstovi, dakle, reflektuju istoriju, ali je i sami proizvode".22 Na drugom su tragu Pera Todorovi sa svojim svedoenjem o stvarnosti; Svetolik Rankovi sa svojom zaokupljenou okolnostima koje stvaraju hajduke i hajduiju;23 Dragutin Ili i Branislav Nui svojim humornim odnosom prema hajducima. Svi oni prave razliku izmeu epske i istorijske svesti o hajduiji. Ali, za optu svest o ovim razlikama potrebne su pretpostavke ire od onih koje su imanentne umetnikom stvaralatvu. Todorovieva Hajduija koriena je kao izvor o hajducima: nain ivota, odea, oruje, unutranja organizacija, moralni kodeks i u najpotpunijoj studiji o hajducima koja je napisana na srpskom jeziku izmeu dva svetska rata.24 Ponovno izdanje Hajduije, gotovo sto godina posle prvog objavljivanja kao dodatka Malim novinama, bilo je jedan od prvih znakova da se istorijska nauka vraa zaboravljenom Peri Todoroviu, a knjievna istorija i politika njegovom potisnutom delu.25 Samo u poslednjih nekoliko godina, Hajduiji Pere Todorovia posveene su tri studije. Pokazujui mogunost njenog razliitog itanja, autori ovih studija su dali dokaze i o njenom vieslojnom znaenju. Vesna Matovi je Hajduiju Pere Todorovia videla "kao osoben vid razaranja tradicionalnog u svim njegovim razliitim aspektima: anrovskom, semantikom, stilskom, leksikom".26 U sreditu studije Dragana Simeunovia je nasilje kao instrument politikih stranaka i vlasti na svim instancama. Hajduki proces u aku
Vesna Matovi, "O kulturnom kontekstu"... s. 112-113. Svetolik Rankovi je itao Todorovieve izvetaje sa hajdukog procesa u aku i koristio ih je kako u postavljanju radnje tako i u projektovanju likova svog romana Gorski car (1897). Vid. Milorad Simonovi, "Svetolik Rankovi". Svetolik Rankovi, Gorski car, Beograd, 1958, s. 15. 24 Dr D. J. Popovi, O hajducima. Prvi deo: Beograd, 1930; Drugi deo: Beograd, 1931. 25 Pera Todorovi, Listovi iz "Hajduije"... 26 Vesna Matovi, "Todorovieva Hajduija ili o krhotinama epske svesti". Karaorev ustanak nastajanje nove srpske drave. Priredio Nenad Ljubinkovi. Velika Plana, 1998, s. 157.
23 22

bio je retka demonstracija povezanosti nasilja i politike. Menjali su se nosioci, ali ne i sama povezanost: "I kad su nestali hajduci (uglavnom tako to se prestalo s takvim nazivanjem razbojnika), ova sprega je opstala u onoj meri u kojoj su kriminal i politika bili jedno drugom potrebni".27 Na istom je tragu i studija Rajka Nikolia, dobrog poznavaoca istorije partijskih sukoba u Srbiji i autora jedne knjige o specifinim svedoanstvima tih sukoba.28 Kao cilj vlastite analize Todorovieve Hajduije, Nikoli je postavio "da se to potpunije sagledaju, izloe i uz odgovarajua promiljanja protumae srne injenice ovog sveobuhvatnog svedoanstva o dubokoj politiko-drutvenoj pometnji i moralnom zlu koje je zahvatilo veliki deo Srbije u poslednjoj deceniji XIX veka".29 Jer, "to suenje i presuivanje nije samo hajducima i njihovim jatacima i sauesnicima, ve uveliko i celoj Srbiji i prestupnikim naklonostima njenih seoskih ljudi, kao i onih iz optinske, sreske i okrune uprave..."30 Todorovieva Hajduija razorila je romantizovanu sliku srpskog patrijarhalnog sela; on je dopro do onog humusa na kome uz dravu, ustav i zakone nastaje i kontinuirano se odrava jedan oblik organizovanog nasilja. U prvim godinama XXI veka, Nikoli je Todorovievu Hajduiju itao kao aktuelnu knjigu, i video ju je kao jo jednom opisani krug. "Ko se danas", kae Nikoli, "nadnese nad 'Hajduiju' Pere Todorovia i dublje sagleda i promisli njenu tamnu i prljavu sadrinu, ne ostaje mu nita drugo nego da i sam saalnim i osuujuim uzdahom izgovori isto to i Pera Todorovi pre 107 godina". To jest, "O jadna, jadna otadbino".31 b. OPTE I POSEBNO. POJAM I ZNAENJE REI HAJDUK. "STARI" I "NOVI", "DOBRI" I "LOI" HAJDUCI Teko je nai drutvo koje u narodnoj tradiciji i usmenom predanju nema kao jedan od simbola odmetnika od zakona; plemenitog pljakaa
27 Dragan Simeunovi, "Politika i nasilje u Hajduiji Pere Todorovia". Pera Todorovi. Zbornik radova... s. 90. 28 Vid. u ovoj knjizi: "Politiki protivnik kao neprijatelj". 29 Rajko Nikoli, "Nad 'Hajduijom' Pere Todorovia". Zbornik radova Narodnog muzeja, aak, 2003, s. 45. 30 Isto. 31 Isto, s. 66.
406
407
Latinka Perovi
bogatih i jakih u korist siromanih i slabih; ustanika protiv dravne vlasti.32 Njihova ogreenja o ivot drugih se relativizuju, a njihovi gresi se smatraju pre vrlinama nego manama. Pronalazei ih u Kini, Junoj Americi, Africi Eric Hobsbaum je pokazao da su oni opta pojava.33 Od XVIII i XIX veka odmetnici od zakona postaju deo nacionalnog imaginarija. Pod imenom hajduci i uskoci, oni postaju poseban fenomen: nacionalno osloboenje ima primat nad svakim poimanjem opteg dobra. U seljakim narodima koji su se, kako je Leopolod Ranke (Leopold Ranke) rekao za srpski narod "razvili sami iz sebe",34 hajdukovanje je sr njihove istorije. Prema Duanu J. Popoviu "hajdukovanje (je) jedna od najoptijih, moda i najoptija pojava, u kojoj je uestvovao na narod(...) nema porodice u naem narodu koja nije bila nekad u kakvoj vezi sa hajducima, bilo kao hajduk bilo kao jatak". Otuda, prema istom Popoviu "Pisati o hajducima znailo bi pisati nau intimnu moralnu istoriju, istoriju nae due i naeg duha... To je naa intimna istorija kroz nekoliko vekova. Jo su i danas vrlo esto i suvie podvuene crte naih uglednih ljudi, katkada i naih najboljih intelektualaca; u stvari to je staro naslee. I danas su, to je vrlo simpatino, u naim irim krugovima, simpatine linosti otrih crta, naprasite, svojeglave, da kaemo hajduke prirode".35 Drugim reima, hajduk se javlja i u vojnoj uniformi, mantiji, sa leptir manom... Utuda, prema Popoviu, pisati o hajduiji znai ak istoriju naroda i drave.36 Za razliku od rei jatak,37 poreklo rei hajduk nije ustanovljeno. Pretpostavlja se da je turskog porekla, ili da je dola iz kruga naroda azijskog istoka.38 to se tie znaenja rei hajduk, ono je razliito, i takvim
Olga Manojlovi Pintar, "Istorijska svest i kreiranje identiteta ili Epske tradicije i civilno drutvo". Predavanje u Centru za kulturnu dekontaminaciju pri Konferenciji Pluralni identiteti i politika kultura, 24. 06. 2006. u organizaciji Heinrich Boel Foundation. 33 Eric Hobsbawm, Bandits, Abacus, London, 2004. 34 Cit. prema: Dr D. J. Popovi, O hajducima. Drugi deo... s. 196. 35 Isto, s. 151-152. 36 Reagujui na Koutove tvrdnje, 1848. godine "kako Srbi misle da su narod a u stvari da nisu nita drugo nego gomila hajduka", D. J. Popovi kae da je Kout "prevideo jednu krupnu istinu, da su te 'gomile hajduka' stvorile dravu, dok je maarski seljak bio i ostao do danas parija svoje gospode". Isto, s. 155. 37 Jatak (tur. yatak): 1. postelja, leaj; 2. onaj koji pomae i skriva hajduka i uopte odmetnika od vlasti i prekritelje zakona. Abdulah kalji, Turcizmi u srpskom jeziku, Sarajevo, 1965, s. 364; Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb, 1971, s. 762. 38 Dr D. J. Popovi, O hajducima. Prvi deo... s. 96.
32

ga nije uinila evolucija samog pojma. U istovremenim istorijskim izvorima razliite provenijencije, turskim i srpskim, na primer, znaenje rei hajduk nije isto.39 Ustvari, geneza znaenja rei pokazuje da "leksiko blago jezika na mnogo naina odraava svjetonazor njegovih govornika i da je nemogue razgraniiti leksiko i kulturno znaenje rijei".40 Ovo, dakako, vai i za Vuka Stefanovia Karadia, jednog od najboljih poznavalaca i prvih pisaca o hajducima. Njegov odnos prema pojmu nije samo ni istorijski ni leksikografski ve je i emocionalan. "Narod na", pie Vuk Karadi u svojoj leksikografskoj odrednici "misli i pjeva da su hajduci postali od Turske sile i nepravde. Da reemo da gdekoji otide u hajduke i bez nevolje, da se nanosi haljina i oruja po svojoj volji, ili kome da se osveti". Uz to "Istina je da mnogi ljudi ne idu u hajduke da ine zlo, ali kad se ovjek (osobito prost) jedan put otpadi od ljudskoga drutva i oprosti se svake vlasti, on pone osobito jedan uz drugoga i zlo initi; tako hajduci ine zlo narodu svome, koji ih i prema Turcima ljubi i ali, ali se i danas ini hajduku najvea sramota i poruga kad mu se ree da je lopov i pribaba". Vuk Karadi, meutim, dodaje: "U stara su vremena hajduci, kao to se u pjesmama pjeva, najradije doekivali Turke kad nose novce od dacije, ali je to u nae vrijeme slabo bivalo, nego doekuju trgovce i druge putnike, a kato udare i na kuu kome, za koga misle da ima novaca ili lijepa ruha i oruja, te ga poharaju".41 Da bi doli do onoga to pretpostavljaju da kua ima a od njih eli da skrije, hajduci su pribegavali ucenama. Vuk Karadi pominje samo otmicu najbliih srodnika, dok o fizikom zlostavljanju ukuana ne govori. Veina autora o hajducima razbojnitvo je pripisivala samo "novim", "loim" hajducima. Duan J. Popovi je svoju dvotomnu studiju posvetio "starim", "dobrim" hajducima. Tu razliku pravi i Pera Todorovi: "Hajduk nekada ponosno i sveto ime, kojim se Srbin diio sada naa sramota i na opti jad. Stari hajduci bili su zatonici vere i slobode, branioci i zatitnici nejake sirotinje srpske protiv nasilja turskog dananji razbojnici, koji nepravo nose ponosno ime hajduka, skidaju enama erdane s vrata, kradu i
39 Vid. Isto, "Poreklo i znaenje rei hajduk". Isto; Ivo ani, "Leksikografija, kultura, politika". Prevarena povijest, Zagreb, 1998. 40 Ivo ani, Prevarena povijest... s. 128. 41 Vuk Stef. Karadi, Srpski rjenik. Tree (dravno) izdanje, ispravljeno i umnoeno. U Biogradu, 1898, s. 826.
408
409
Latinka Perovi
odvode decu u umu, da ucenjuju roditelje njine i peku ljude usijanim verigama, da im pare iscede! Pravi zanat pravih pribaba! Jes, dananjim razbojnicima nepravo se daje ime hajduka. Ali, po neznanju ili po nepanji, tako su ih krstili nai prvi zakonodavci, tako je zapisano u zakonu, na to se ime navikao na svet, pa emo ih tako zvati i mi".42 Hajduija je pojava dugog trajanja. U svakom sluaju, ona je nadivela osmansku vlast. Neki autori tu vide i kraj njene pozitivne uloge u borbi za stvaranje nacionalne drave. Uesnici u ustancima, hajduci su zbog nekih svojih prestupa ve bili gonjeni od centralnih vlasti u Prvom i Drugom ustanku. Otrim merama protiv hajduije kao "narodne bolesti", knez Milo je, pri kraju svoje prve vladavine, uspeo da je suzbije.43 Ali, hajduija se obnovila za vreme prve vlade kneza Mihaila. Hajduki proces u aku bacio je svetlo na razmere hajduije u Srbiji na kraju XIX veka. Istraivanja drutvene istorije Srbije u prvoj polovini XX veka konstatuju postojanje hajduka: pealbari su se, na primer, iz pealbe vraali u grupama iz straha da ih hajduke druine ne presretnu i ne otmu im zaradu.44 Hajduci i jataci su postali deo nacionalnog imaginarija koji je stvaran kroz guslarski pokret na kraju XX veka.45 Kao uzroci hajduije ve u vreme stvaranja nacionalne drave navoeni su: veliki nameti na narod; drakonske mere vlasti protiv hajduka; veliko doseljavanje stanovnitva iz pograninih krajeva u umovitu Srbiju, koja je pogodovala skrivanju hajduka i odravanju mree jataka; tekoe u integrisanju doseljenika u Srbiju bez Turaka. Neka delimina ali iscrpna istraivanja, kakva su ona koja je vrio Rado Ljui o hajduiji u uikom kraju za vreme prve vlade kneza Miloa i kneza Mihaila, ne pruaju dokaze o odmetanju u hajduke iz nevolje. Vie se radilo o izbegavanju kazne za neku krivicu. Ali, ba u vezi sa ovim poslednjim, to jest sa olakim krenjem zakona i dovijanjem na razne naine da se izbegnu sankcije, Ljui pominje razlog na koji je ukazivao Slobodan Jovanovi. To jest: "anarhistike sklonosti samoga naroda".46 Ove su
42

sklonosti prirodno oteavale izgradnju moderne drave i drutva, ali su i svesno koriene protiv njih. Autor Hajduije je to osetio i osnovano zakljuio da se "pojavljivanje hajduka ne moe smatrati kao odelita i zasebna pojava, ve ona stoji u vezi s celokupnim naim drutvenim stanjem i u mnogome od njega zavisi".47 U svetlu ovog zakljuka treba posmatrati i "srne injenice" koje je otkrio hajduki proces u aku 1897. godine: hajduija kao organizacija, zanimanje i instrument politike. Hajduija kao organizacija: spoljna obeleja i unutranji odnosi U hajduke su se odmetali "mladi, zdravi, snani i okretni ljudi, koji, to no re, mogu stii i utei i na stranom mestu postojati".48 Meu hajducima se nije mogao nai ovek od 40 i vie godina: njihova prosena starost je bila izmeu 20 i 25 godina. Bili su seljaci: varoana nije bilo meu hajducima. Siromatvo porodice nije bilo pravilo: meu njima je bilo i ljudi iz bolje stojeih porodica. Odmetalo se i po nagovoru: tako se hajduija obnavljala.49 Dva elementa daju hajduiji karakter organizacije: spoljanja obeleja (odelo i oruje) i unutranji odnosi u hajdukim druinama (struktura, red i disciplina, hijerarhija, solidarnost). Po spoljanjim obelejima, naroito po odelu, "novi" hajduci se ne razlikuju od "starih" hajduka. Kako oni koje je Vuk Karadi opisivao i koji su uli u epske pesme tako i potonji polagali su mnogo "na lepo odelo i bogatu opremu". Na to svoje spoljno obeleje hajduci su bili veoma sujetni: ono je bilo i znak mode i znak inferiornosti. Pored obinog odela za leto i za zimu, hajduci su imali i sveano odelo, koje su obino drali kod svojih jataka. Ovo je odelo obino bilo "od fine ohe i kadife, sve bogato vezeno srmom, zlatom i bumom", a uz njega je iao "i naroito fini ves, s izvezenim grbom (krunom) na elu". Sa sobom
Hajduija. Br. 120, 5. februara 1898. Hajduija. Br. 9, 12. septembra 1897. 49 Jedan od optuenih za najtee zloine, hajduk Vojko Timotijevi, govorio je na procesu: "ja nisam od svoje volje otiao, ve po nagovoru prokletoga Nedeljka Ignjatovia... On je mene upropastio, a tolike druge na rav put naveo... Dok se taj Nedeljko s robije pusti i kui doe, on e opet bar njih nekoliko u hajduke spremiti. I takav prokelti ovek se osudi samo na 10 godina robije! I to naa Kasacija odobrava!" Isto. Br. 120, 5. februara 1898.
48 47
Pera Todorovi, Hajduija. Dodatak "Malim Novinama". Br. 15, 18. septembar
1897.
Rado Ljui, "Hajduija u uikom kraju"... Mari anin ali, "Predindustrijski oblici migracija, pealbarstvo". Socijalna istorija Srbije 1815-1941, Beograd, 2004. 45 Ivo ani, Prevarena povijest... 46 Slobodan Jovanovi, Iz nae istorije i knjievnosti, Beograd, 1931, s. 16.
44
43
410
411
Latinka Perovi
su nosili svilenu maramu sa izvezenim natpisom "gorskom caru", britvu, kakvu amajliju, a ponekad "ak i veliki oficirski dogled, da mogu iz daljine osmatrati mesto kuda e proi ili udariti".50 Ko bi u umi na putu sreo ili na vratima svoje kue ugledao ovako opremljenog oveka, bio je siguran da pred sobom ima hajduka. Hajduk se mogao prepoznati i po oruju: puka magacinka, jedan ili dva revolvera, dugi no jatagan, "tri niza fieka, jedan oko pojasa, a dva prekrtena preko jednog i drugog ramena".51 I najmanja hajduka druina, makar brojala dva hajduka, morala je imati harambau, prema kome je vladala apsolutna poslunost. U toku akcija, strogo se potovao plan i niko nije smeo napustiti mesto koje mu je bilo dodeljeno. Posle izvrene pljake, delio se plen. Harambai je pripadalo pravo da prvi bira i za sebe uzme najbolji deo plena. Posle njega birali su hajduci stariji po hajdukom stau, dok su ostali plen delili na ravne asti. Meu hajducima je vladala posebna vrsta solidarnosti: ona se zasnivala na ueu u izvrenju zloina. Hajduci su svoje rtve, kako su pokazivali lekarski nalazi pri uviajima, vrlo retko ubijali noem jataganom. Ali su svi, bez obzira na to to je prvi metak bio smrtonosan, morali da pucaju u rtvu: "Hajduci vele, to rade da svi zajedno rade, kako se docnije ni jedan od njih ne bi mogao izvlaiti i izbegavati da u tom delu nije uestvovao".52 Ovo jedinstvo u zloinu cementirano je naroito posle raspisivanja poternica za pojedinim poznatim hajducima. Izvan akcija, hajduke druine su bile oputenije: hajduci su pili (mada su opijanje, iz bojazni da u pijanstvu ne doe do odavanja tajni, strogo kanjavali), odravali veze sa enama (zabeleeno je vie primera divljenja i potpune odanosti ena), guslali i pevali narodne pesme: nema pomena o kultu prema "starim" hajducima, ali je svaki neprijatelj bio Turin. Na procesu u aku, hajduci su ostavili utisak mrane ravnodunosti. Iako su izvrili svirepa ubistva, kod njih nije bilo kajanja, ali je bilo, do kraja, nade da e im, sa najvieg mesta, stii pomilovanje. Nema govora o religioznosti kod hajduka: oni su ubijali na velike pravoslavne praznike (na Uskrs, na primer), pljakali hramove, poniavali svetenike. Za vreme zverskih zlostavljanja i ubijanja svojih rtava, hajduci
50 51

"okreu likove od ikone duvaru, da svetac ne vidi njihove zloine". Penju se na trpezu da bi skinuli i odneli krst, a jedan drugog opominju "Ne kaljavim opancima na asnu trpezu, ubila te!" Odnose iz hramova hiljade dinara, a zatim celivaju krst i na ikonu stavljaju po koju paru. Hajduk Sipianin, poznat po svojoj surovosti, jednom obanetu, koje je prvo namestio da stoji, odrubio je glavu jednim udarcem jatagana straga, "da vidi koliko koraaja moe uiniti ovek bez glave."53 Neki autori (Duan J. Popovi, na primer) u slinim su primerima nalazili dokaze pobonosti hajduka. Ali to razumevanje vere, ako nje uopte ima, je "podlo, mrano, upravo idolo pokloniko".54 To je vie sujeverje nego vera. Nepostojanje granice izmeu dobra i zla govori o religioznoj indiferentnosti karakteristinoj za neprosveenog seljaka, koju su uoavali i stranci.55 Hajdukovanje i jatakovanje kao zanimanje Odmetanje u hajduke podrazumevalo je raskid porodinih i svih drugih drutvenih veza. Utoliko je bila vanija mrea pomagaa koja se stvarala oko hajduka: bez jataka, hajduci se nisu mogli odrati. Tek zajedno, oni su stvarali jedan sistem, jedan mentalitet. Hajduci su u goru odlazili u prolee, kad gora olista, a iz nje se povlaili u jesen, da bi prezimili kod svojih jataka: "urev danak hajduki sastanak, Mitrov danak hajduki rastanak". Stalno i iskljuivo bavljenje jatakovanjem stvorilo je od njega zanat, koji se ak i porodino nasleivao, iz generacije u generaciju: "Kao god ono to ima popova, zanatlija ili drugih majstora i vetaka, gde sin nasleuje oin zanat, i to se kroz kolena provlai i vodi(...) tako je(...) bilo nasledno jatakovanje hajducima". U pojedinim porodicama to se nasleivalo "s oca na sina, sve do u nae dane".56 Jataci su hajducima davali krov nad glavom; obezbeivali im smetaj i hranu; podmiivanjem i lanim svedoenjem titili ih od policije i sudskih
Isto. Br. 28, 1. oktobra 1897. Isto. 52 Isto. Br. 43, 16. oktobra 1897.
Isto. Br. 17, 20. septembra 1897. Isto. 55 "P. A. Rovinski o Srbiji 1868. godine". Latinka Perovi, Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993. 56 Hajduija. Br. 40, 13. oktobra 1897.
54
53
412
413
Latinka Perovi
vlasti. Ali, oni su bili glavni izvori obavetenja o domainima koji su posedovali novac, kao i o tome ko je kojoj partiji pripadao.57 Na osnovu pouzdanih obavetenja koja su dobijali od jataka, ili samo na osnovu pretpostavki, hajduci su napadali pojedine domove, i stavljanjem na najtee muke domaine pokuavali da od njih iznude novac. Najee su svoje rtve pekli usijanim verigama.58 Mrea jataka je bila nevidljiva. Sami hajduci drali su svoje jatake u najveoj tajnosti, jer se "bez pouzdanih jataka ne moe hajdukovati".59 Hajduci su jatake uporeivali sa onim vidom i gledali na njih kao na svetinje. Ni izmeu sebe nisu govorili o jatacima: "Inae, to se nikad nikome ne pria, ni ocu, ni bratu, ni Bogu, boe oprosti, a kamo li tuem oveku. Taman bi nam lepo ilo, kada bi mi hajduci tako priali i kazivali nae jatake! Onda bi nae celo hajdukovanje trajalo taman pet dana i esti do podne".60 Svesno prokazivanje jataka bilo je iskljueno. Hajduci su strahovali samo od nehotinog: da im se to moe dogoditi "kad god u snu".61
Na hajdukom procesu u aku, jedan od prvooptuenih, hajduk Vojko Timotijevi je govorio: "Elem, zimujui tu kod brae Jelesijevia (jataka porodica kroz generacije L.P.), u duge zimuje noi, kad nam je Milinko uz gusle svirao i razne junake pesme pevao, bilo je meu nama svakojaka razgovora i divana, pa su mi izmeu ostaloga govorili i to, kako u selu Berkovcu ima bogat dom Kovaevia Stojadina, i da taj Stojadin uvek ima uza se podosta para, a kod kue pune kase banaka, jer radi s novcem i daje seljacima pare pod interes. Naroito mi je o tome ee govorio Pribislav Jelesijevi i sladio mi, kako bi toga Stojadina trebalo jednom napasti i novac mu dii". Isto. 58 Na hajdukom procesu u aku detaljno je opisano ubistvo koje su prvooptueni hajduci Milan Brki i Vojko Timotijevi izvrili 22. novembra 1894. nad predsednikom optine u Miokovcu: "U taj mah Vojko se pojavi na vratima, nosei na kukau usijane verige, od kojih su varnice prtale. - Dole sedi! prodra se Brki i udari ivana (predsednika miokovake optine L.P.) kolenom u krsta. - On se skljusi na zemlju. Brki mu slindari koulju, a Vojko mu usijane verige obavi dva puta oko vrata(...) Kad mu je vrat bio sav peen i u ranama oni ga opau verigama preko lea. Meso je cvralo i puilo se(...) Vojko pak, koji je vrele verige pomicao i nametao, uzvikivao je: - Pare, ivane, pare". Pre no to e ubiti ivana, koji pare, oito, nije imao, hajduci su dva puta grejali verige i njima obavijali svoju ve izmuenu rtvu. Isto. Br. 48, 22. oktobra 1897. 59 Hajduk Milan Brki. Isto. Br. 57, 1. novembra 1897. 60 Hajduk Vojko Timotijevi. Isto. Br. 81, 28. novembra 1897. 61 Isto.
57

Najvei deo opljakanog novca ili opljakanih vrednosti, koje su se mogle unoviti, iao je jatacima. Jatakovanje je postalo nain privreivanja. Iako naruioci, organizatori i korisnici pljake, jataci su bili zatieni tajnou, a eksponirani su bili hajduci kao neposredni izvrioci pljake i zloina koji su pljaku pratili. "Ja sam", kazae pre izvrenja smrtne kazne hajduk Vojko Timotijevi, "toliki novac od ljudi oteo, a nisam koristio ni sebi, ni svojoj kui ni svojoj zadruzi. Ja sam s Brkiem trinajest ljudi ubio! A zato? Ni za to! Niko mi nije bio kriv (...) Sedmoricu sam ubio ja sam, svojom roenom rukom, ni krive ni dune. Samo jedan od njih bio mi je neto malo skrivio, ali ni to nije bilo nita. Sve sam to uinio po nagovoru mojih jataka i jataka mojih drugova. Za njin raun ubijali smo ljude. Sve to smo oteli, njima smo dali".62 Nije ovo ni samoodbrana ni kajanje: i za jedno i za drugo bilo je ve kasno. Ali se moe uzeti kao izvesno svoenje rauna. Zaista, i bez jataka su bili mogui pojedinani akti nasilja: pljaka, ubistvo, zlostavljanje u cilju iznude. Ali, bez mree jataka, hajduija ne bi dobila karakter "narodne bolesti" ili, kako bi se danas reklo, drutvenog zla. Mnogo vie nego sami hajduci, ova mrea je dokazivala da je drutvo proeto nasiljem. U obraunima izmeu politikih partija, hajduci su bili korieni kao egzekutori nad politikim protivnikom. Posredno, preko politikih partija koje su se smenjivale na vlasti, hajduija je uticala i na samo funkcionisanje drave. Nepoverljiv prema svakoj institucionalizovanoj vlasti, srpski seljak je u otrim merama protiv hajduije oseao izvesna ogranienja i za sebe, jer i on je jatakovao, a ideolozi narodne drave zasnovane na narodnoj samoupravi opasnost jaanja birokratske drave, njenihi zakona i institucija. U isto vreme, u oklevanju drave da primeni otrije mere protiv hajduije oseala se izvesna ambivalentnost i same drave u odnosu na ovu pojavu. Kod inteligencije to se manifestovalo kao bojazan da otrije mere protiv hajduije mogu imati suprotan efekat, to jest: mogu podstai njeno irenje i intenziviranje. Kod seljaka, pak, kao priklanjanje onome koga je on na svom terenu oseao kao jaeg, neposredno opasnijeg ili korisnijeg.63
Isto. Br. 120, 5. februara 1897. Svedoku Miljku Mirosavljeviu, koji je na procesu u aku izrazio strah da moe biti ubijen, predsednik suda je rekao:
63
62
414
415
Latinka Perovi
Hajduija i politike partije U aku su krajem 1897. godine odrana zapravo dva suenja, koja su, uz ostalo, naroito osvetlila povezanost politike i hajduije. Najpre je pred sud, posle jednogodinjeg pritvora, izveden Ranko Tajsi, "poznati prvak radikalni i mnogogodinji narodni poslanik, a okrivljen (...) kao sauesnik u izvrenju hotiminog ubistva s predumiljajem nad Markom Bakoviem, uiteljem u selu Moravicama, piscem poznate knjige Crna Gora".64 injenica da je jedan dugogodinji politiar i narodni tribun izveden pred sud "kao prost razbojnik ubilac koji preko poslednjeg ljama drutvenog vri najtea dela ljude ubija"65 bila je neposredno za drutvo najvanija. Ali, jo vaniji su, naroito posmatrani sa distance, tok i ishod suenja. Tek u njihovom kontekstu postaje jasno ne samo da su hajduci "politiki radnici" ve i vice versa, da su politiki radnici "hajduci". Ranko Tajsi (1843-1903)66 bio je jedan od onih opozicionih poslanika koji su delovanjem u Narodnoj skuptini, najpre uz Adama Bogosavljevia67, a potom uz Nikolu Paia,68 pripremila organizovanje Narodne radikalne stranke. U razdoblju neposredno posle sticanja dravne nezavisnosti, naroito izmeu 1878. i 1888. godine, bio jedan od najeih kritiara politike liberalne vlade Jovana Ristia i naprednjakih vlada Milana Piroanca69 i Milutina Garaanina. Odnosno, vlada na kojima je bilo da prihvate Berlinski ugovor i konsekvence koje su iz njega proizlazile za Srbiju kao nezavisnu dravu.70 Budui da se posle Timoke bune nije naao
"Da te ubiju, pa ba i da te ubiju evo i mene, pa ba i mene da ubiju i ba da znam da e me ubiti, ja bih opet vrio svoju dunost i niko me ne bi mogao zastraiti da ne kaem ono to znam, i da ne vrim moju graansku dunost. Meu tim ti kao da si zastraen!" Na ovo je pomenuti svedok odgovorio: "Lako se i zastraiti, gospodine, ne dao vam Bog da ste na selu i da ivite kako mi u selu ivimo". Isto. Br. 7, 10. septembra 1897. 64 Isto. Br. 1, 4. septembra 1897. 65 Isto. 66 Vid. Dragoje Todorovi, Narodni tribun Ranko Tajsi. Srpska akademija nauka i umetnosti. Posebna izdanja, knj. 550. Odeljenje drutvenih nauka, knj. 90. Beograd, 1983. 67 Vid. u ovoj knjizi: "Skuptinska opozicija 1874/75"; "Politika upotreba smrti"... 68 Vid. u ovoj knjizi: "Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon"... 69 Vid. u ovoj knjizi: "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka". 70 O radikalnoj opoziciji ovim vladama: Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1-2. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997.

u zatvoru, Tajsi je u svom kraju radio na obnovi Narodne radikalne stranke sukobljavajui se sa liberalima i naprednjacima. Bio je jedan od dva narodna poslanika koji su odbili da "od korice do korice" potpiu Ustav iz 1888. godine, ime je kralj Milan uslovljavao donoenje ovog ustava. Uhvaen 1896. godine, poznati hajduk Milan Brki je i u istrazi i na sudu tvrdio da mu je Ranko Tajsi naruio da ubije uitelja Marka Backovia. Kao razlog, Tajsi je navodio Backovieve napade na crnogorskog kneza, na protu Milana uria,71 radikalnog prvaka iz uikog kraja, kao i na neke druge radikale. Za uzvrat, Tajsi je Brkiu, koga su vlasti u Srbiji gonile. obeao prebacivanje u Crnu Goru. Prema vlastitim tvrdnjama, Brki je organizovao Backovievo ubistvo i lino mu, ve mrtvom "u glavu opalio etiri metka revolverska".72 Potom se, na Maljenu, sastao sa Rankom Tajsiem, koji mu je, posle izvetaja, rekao da je "dobro uinio".73 Ranko Tajsi je tvrdio da su Brkieve izjave u istrazi i na suenju "s raunom podlo smiljena izmiljotina",74 da bi se prikrili pravi inspiratori i njihovi motivi da on bude optuen kao sauesnik u jednom politikom ubistvu. Optuen za mnoga teka krivina dela, hajduk Milan Brki bio je, po Tajsiu, samo instrument u rukama njegovih politikih protivnika: liberala i naprednjaka. Za obraun sa njim oni su, nalazio je Tajsi, imali dva razloga. Prvi razlog: to je on kao seljak, kao ovek iz naroda, uao u javni ivot: "Da sam ja obian seljak, koji se nije odvajao od svoga pluga i motike i da posle dugih dvadeset godina nisam uzimao ivo uee u naim optenarodnim i politikim poslovima, ja danas ni u kom sluaju ne bi mogao stajati pred vama kao krivac".75 Drugi razlog: namirivanje rauna sa njim kao sa politikim protivnikom liberala i naprednjaka: "ja na ovo mesto nisam doteran s toga, to sam u istini uinio kakvo zloinstvo, ve me je amo dovela partiska pizma i osveta, koja me uzastopce i neodstupno prati za ovo poslednjih 1520 godina i koja se nigde tako jasno ne ogleda kao u ovom isleenju".76
71 72
Dr Stevan Ignji, Narodni tribun prota Milan uri, Uice, 1992. Hajduija, Br. 4, 7. septembra 1897. 73 Isto. 74 Isto. Br. 5, 8. septembra 1897. 75 Isto. Br. 13, 16. septembra 1897. 76 Isto.
416
417
Latinka Perovi
Zbog tekih udaraca koje su im radikali zadavali u Tajsievom Dragaevu, "liberali i naprednjaci" su njega, smatrao je, "krvniki i samrtno omrznuli i reili" da mu "kad tad i poto po to glave dou".77 Narodna radikalna stranka nije pokazala interesovanje za suenje jednom od svojih prvaka, koji je bio optuen za teko krivino delo. Neki svedoci su na suenju promenili iskaze koje su dali u istrazi. Ranko Tajsi je osloboen iz nedostatka dokaza,78 da bi ga ubrzo Kasacioni sud proglasio nevinim.79 I autor Hajduije nije izveo zakljuke iz suenja Ranku Tajsiu. Ali, ono to se na ovom suenju naziralo, postalo je jasno na drugom suenju, na suenju hajducima Milanu Brkiu, Vojku Timotijeviu i drugima: politiki obrazac u kome je politiki protivnik neprijatelj neizbeno generira nasilje. Pera Todorovi je smatrao pogrenim zakljuak da "hajduiju podstie ova ili ona stranka".80 Sami hajduci su tvrdili da su u svim politikim strankama imali jatake. "Ja ne naginjem ni jednoj stranci", govorio je Vojko Timotijevi "jednake su mi sve, jer sam u svima imao krasnih prijatelja".81 Ali, bilo je i fanatinijih: Milan Brki je, kae, ubijao liberale i naprednjake i zato to su oni vadili duu radikalima.82 Ustvari, u spletu specifinih odnosa koji su vladali izmeu politikih stranaka u Srbiji, i u krajnjoj liniji u njihovom razliitom razumevanju drave, treba traiti objanjenje i za hajduiju. Pod jesen 1894. godine, kada je hajduija cvetala na jednoj estini teritorije Srbije, na vladu je doao Nikola Hristi, poznat kao dobar administrativac i "ovek gvozdenog reda". Kako su bile uestale krae optinskog novca "to je tada izgledalo isto kao nekakav naroito udeeni sistem"83 Hristi je naredio da se uz optinske kase postave noni uvari. Hajduci su ovo primili kao izazov i odmah su odgovorili: ubistvom predsednika optine u Miokovcu, koji je bio liberal. Motivisano i pljakom, ovo ubistvo je, pre svega, bilo opomena Nikoli Hristiu da ne pokukava slamom gasiti vatru.
77 78

S prolea 1895. godine, kada hajduci naputaju jataka sklonita, u Srbiji su poeli da se ire glasovi o novim izborima, o mogunosti ukidanja ustava i novim dabinama naroda. Sva nada polagala se u radikale. Tada je dolo do ubistva predsednika optine u Dukovcu, koji je bio naprednjak. Pale su i druge rtve: "na jednom mestu, jednog dana, upravo jednog sata, i to no re u jednom drutvu" izvreno je "itavih est zloina".84 I to se moglo shvatiti tek kao poetak hajdukog terora, jer oni su sa mesta zloina odaslali nove pretnje: "Jesenas smo naim magacinkama potpisali ostavku predsedniku miokovakom (liberalu L.P.), a sada smo vaem Urou (predsedniku dukovake optine, naprednjaku L.P.) (...) a naskoro otii emo u optinu dobrinjsku, pa emo onda svratiti u Subjel".85 Ustvari, Miokovac i Dukovac predstavljali su "u mranoj slici dve najvanije i najmarkantnije figure oko kojih se niu sve ostale slike i prilike."86 Tu sliku je trebalo rekonstruisati. Ubistvo predsednika u dve optine, jednog liberala i jednog naprednjaka; pretnje ostalima; zlostavljanje i zastraivanje stanovnitva; "hajduki sud" za liberalne i naprednjake kmetove i naelnike sa peatom napravljenim od testije sve je to zapravo predstavljalo izazov dravi. Pri tom, hajduci su se, delom, oslanjali na sebe: "Mi smo gorski carevi" (...)87 "ko god je iao uz nos nama hajducima, glavom je platio; a neke (...) naprednjake, kurdonske (liberalske L.P.) sukmetice ak se hvale, kako e i seme hajduko utrti".88 A delom su se oslanjali na neprijateljske odnose izmeu radikala sa jedne i liberala i naprednjaka sa druge strane. I hajduci i radikali tretirali su liberale i naprednjake kao neprijatelje u izvornom smislu te rei89: "im je neko naprednjak, on je Turin".90 Hajduci su znali koga ubijaju "sa partijskog gledita",91 kao i da su inspiratori tih ubistava "gori hajduci" od njih, hajduka "u umi", "samo su oni na slobodi".92 O tom spoljnjem izvoru kojim se hajduija napajala snagom, i koji je borbu drave protiv nje inio neefikasnom, govori nain na koji je voena
84 85
Isto. Isto. Br. 15, 18. septembra 1897. 79 Isto. Br. 48, 22. oktobra 1897. 80 Isto. Br. 15, 18. septembra 1897. 81 Isto. Br. 81, 28. novembra 1897. 82 Isto. Br. 49, 23. oktobra 1897. 83 Isto. Br. 47, 21. oktobra 1897.
Isto. Br. 42, 15. oktobra 1897. Isto. Br. 44, 17. oktobra 1897. 86 Isto. Br. 22, 25. septembra 1897. 87 Hajduk Milan Brki. Isto. Br. 44, 17. oktobra 1897. 88 Hajduk Vojko Timotijevi. Isto 89 Vid. u ovoj knjizi: "Politiki protivnik kao neprijatelj". 90 Hajduija. Br. 34, 7. oktobra 1897. 91 Isto. Br. 48, 22. oktobra 1897. 92 Isto. Br. 47, 21. oktobra 1897.
418
419
Latinka Perovi
istraga93 i potkupljivanje svedoka: "Plati toliko, pa da poreknemo nau preanju svedodbu".94 A naroito neprekinute veze hajduka u zatvoru, optuenih za najtea krivina dela, i njihovih sauesnika na slobodi, sigurnih da sami nikada nee sesti na optueniku klupu. Te veze su, zamalo, omoguile bekstvo iz zatvora prvooptuenom Milanu Brkiu. Njemu strogo uvanom i sa tekim okovima na nogama i lisicama na rukama, u zatvor su doturene alatke (englesko jege i veliki no) i novac, a treba da je u planu bilo i da ga ekaju kola, koja bi mu omoguila da se prebaci na bezbedno mesto. Sticaj okolnosti je osujetio ovaj plan. Javnost nije nikad doznala rezultate istrage, ali se ve tada u aku pominjalo ime "jednoga tamonjeg mlaeg advokata radikalnog, kao oveka, koji je udesio bio ovo bekstvo Brkievo".95 Znaajan za "javni moral" i za "drutvene prilike", jer su se "u redovima nae vajne inteligencije" nali ljudi koji su hajduku Milanu Brkiu hteli da pomognu "da moe utei i opet zlo initi",96 ovaj plan bekstva znaajan je kao poslednja karika u lancu uzroka dugog trajanja hajduije: njena upotreba u politikim sukobima ili proetost politike njome.
O tekstovima u ovoj knjizi
I DRAVA I DRUTVO: okvir i supstanca 1. "Mogunosti i ogranienja modernizacije". Prvi put se objavljuje u ovoj knjizi. Napisano u leto 2005. 2. "Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije". Druga Srbija. Urednici Ivan olovi i Aljoa Mimica. Plato, Beogradski krug, Borba. Beograd, 1992. Latinka Perovi, Ljudi, dogaaji i knjige. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Biblioteka "Svedoanstva", 1. Beograd, 2000. 3. "Beg od modernizacije". Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov. Republika, Vikom grafon, Graanska itaonica. Beograd Zrenjanin, 2002; Isto, Samizdat B-92. Beograd, 2002; "Das von der Modernisierung". Tomhas Bremer, Neboja Popov, Heinz Gnther Stobbe (Hrsg.), Serbiens Weg in der Krieg: Kollektive Erinnerung nationale Formierung und ideologisehe Anfrsting. Berlin Verlag. Arno GmbH, 1998; The Flight from Modernization. The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, edited by Neboja Popov. Central European University Press. Budapest, 2000; Latinka Perovi, Ljudi, dogaaji i knjige... 4. "Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka". ene i deca. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka (4). Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. "Helsinke sveske" br. 23. Beograd, 2005.
93 Vid. pisma Pere Todorovia Vladi Maareviu, sudiji u penziji. Isto. Br. 47, 21. oktobra 1897; Br. 52, 26. oktobra 1897; Br. 54, 28. oktobra 1897; Br. 55, 29. oktobra 1897. 94 Isto. Br. 47, 21. oktobra 1897. 95 Isto. Br. 38, 11. oktobra 1897. 96 Isto.
420
421
Latinka Perovi
II ISTOK I ZAPAD: kolektivizam i individualizam A Ideologija narodnjatva: srpski socijalizam i radikalizam 5. "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka: Kolektivizam kao zajedniki imenitelj". Pod naslovom "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine 19. veka". Tokovi istorije. Institut za noviju istoriju Srbije. Glavni i odgovorni urednik dr Latinka Perovi, Beograd, 1999, 1-2. 6. "Jo jednom o Svetozaru Markoviu. Povodom 150 godina od roenja". Pod istim naslovom. Tokovi istorije (...) 1996, 1-2. 7. "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine". Pod istim naslovom. ivot i delo Svetozara Markovia. Zbornik radova. Beograd, 1997. 8. "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia. Postavljanje osnova za organizaciju Narodne radikalne stranke". Predavanje na Mirovnim studijama, Beograd, 2004. Prvi put se objavljuje u ovoj knjizi. 9. "Narodna radikalna stranka kao stranka hegemon: Usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje". Pod naslovom "Usredsreenost na nacionalno osloboenje i ujedinjenje". Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1. Priredila Latinka Perovi. Beograd, 1997. 10. "Srbija na razmeu XIX i XX veka: Memoarska proza Pere Todorovia kao istorijski izvor". Skraeno: Predgovor. Pera Todorovi, Ogledalo. Zrake iz prolosti. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. B Liberalna alternativa: usavravanje pojedinca kao cilj drave 11. "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka". Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. 3. Uloga elita. Urednik dr Latinka Perovi, Beograd, 2003.

III RAZVOJ REALNE SRPSKE DRAVE U FUNKCIJI ZAMILJENE SVESRPSKE DRAVE 12. "Prva eleznika pruga u Srbiji". Skraeno: "Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisne srpske drave". Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. Beograd, 1994. 13. "Zdravlje naroda". Skraeno. "Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave (Zakon o ustanovljenju narodnosanitetskog fonda i Zakon o uvanju narodnog zdravlja 1879, 1881)". Tokovi istorije (...) Beograd, 1997, 1-2. 14. "Poloaj ene. Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913)". Pod naslovom "Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih institucija: Via enska kola (1863-1913)". Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. 2. Poloaj ene kao merilo modernizacije. Glavni i odgovorni urednik dr Latinka Perovi. Beograd, 1998. IV INTELEKTUALNA ELITA: pod terorom ideja jednakosti i narodnog jedinstva 15. "Naunik i politiar Jovan M. ujovi" (Prilog prouavanju elite). Pod istim naslovom. Tokovi istorije (...) Beograd, 1999, 1-2. 16. "Intimni svet naunika i dravnika. Kroz porodinu prepisku Stojana Novakovia". Pod istim naslovom. Pismo. Zbornik radova. Drutvo za srpsku povesnicu. Urednik Rado Ljui. Beograd, 2002. 17. "Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia". Pod istim naslovom. Slobodan Jovanovi. Linost i delo. Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi. Knjiga XC. Odeljenje drutvenih nauka. Knjiga 21. Beograd, 1998. 18. "Presuda istoriara: Studija Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu". "Vie od line sudbine": 5. Drugi o Peri Todoroviu. Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. Priredila i uvodnu studiju i komentare napisala Latinka Perovi. Beograd, 2000. 19. "Presuda nad istoriarem: Sudbina naunika i politiara Slobodana Jovanovia". Latinka Perovi, Ljudi, dogaaji i knjige...
422
423
Latinka Perovi
20. "Dobrovoljni odlazak u smrt izraz line slobode: Anica Savi Rebac". Proireno. Pod naslovom "Biografija za uzor", Helsinka povelja, Beograd, 2002, br. 51. 21. "Rad kao pribeite: Ksenija Atanasijevi". Proireno. Pod naslovom "Knjiga duboke odanosti", Helsinka povelja, Beograd, 2005, br. 85-86. 22. "Potisnuta posebnost: Paulina Lebl Albala". Preraeno. Pod naslovom "O sudaru srpske patrijarhalne zajednice sa modernim drutvom", Helsinka povelja, Beograd, 2005, br. 89-90. V NASILJE KAO KONSTANTA: iluzija o jakoj dravi sa slabim drutvom 23. "Politiki protivnik kao neprijatelj". Pod istim naslovom. Istorija i seanje, studije istorijske svesti. Institut za noviju istoriju Srbije. Zbornik radova. Urednik dr Olga Manojlovi Pintar. Beograd, 2006 24. "Nemo drave pred spregom politike i nasilja: hajduki proces u prvostepenom sudu u aku 1897. godine". Predavanje na Mirovnim studijama. Beograd, 2005. Prvi put se objavljuje u ovoj knjizi.
Imenski registar
A Aksakov, I.S. 392 Aksakov, K.S. 184, Albala Goji, Jelena 379 Albala, David 381 Aleksandrovi, Aleksandar III 153 Alimpi, Ranko 133, Alkibijed (Alkibijad) 352 Andri, Ivo 372 Antonovi, Ilija 300 Apolonovi Rovinski, Pavel 65, Arent, Hana (Arendt, Hannah) 80, Aristid (Aristeides) 352 Atanasijevi, Ksenija 12, 365, 370-378, 383, 384 Avakumovi, Jovan 151, 152, 156, 362, 391 B Babi, Milica 298 Backovi, Marko 417 Bademli, Rista 312 Bakovi, Marko 416 Bakunjin, Aleksandrovi Miahilo 96, 98, 308 Batakovi, T. Duan 54, 57, 255 Begovi, Boris 254 Bel, Hajnrih (Bell, Heinrich) 55, Beli, Aleksandar 293, 314 Belimarkovi, Ljubomir 103, Belinski, V.G. 184 Berajev, N.A. 341
Bijelajac, Mile 50 Blan (Blanc, Louis) 96, 98, 342 Blanki, Ogist (Blanqui, LouisAuguste) 89 Blunli, Johan Kaspar (Bluntschli, Johann Kaspar) 140, 217, 243, 254 Boarov, Dimitrije 92, Bogdanovi, Katarina 293, 294 Bogdanovi, Marko, pop 141, Bogdanovi, Milna 368 Bogievi, Milan 205 Bogii, Valtazar 325 Bogosavljevi, Adam 72, 82-88, 90, 91, 100, 102, 104126, 130, 131, 138, 155, 190, 272, 345, 398, 416 Bojovi, Milena 296, 299 Bontu (Bontoux, E.) 242, 263 Bosije (Boussuet) 389 Bokovi, Laza 290 Bokovi, Stojan 133, 288 Brankovi, Vuk 237, 359 Brai, N. Milo 133, 146, Bratimi, Stefan, dr 192, Brki, Milan 414, 415, 417-420 Broz, Josip Tito 25, 27, 34, Bruno, ordano (Bruno, Giordano) 372, 375, 378 Bujas, Milica 201, 350 Bulgakov, Sergej 24, 341
424
425
Latinka Perovi
C Ceni, Dimitrije, Mita 89-92, 120, 345 Cerman 283 Cezar (Caesar) 352 Cicvari, Krsta 339 Cincar-Markovi, Dimitrije 160, Crnjanski, Milo 364, 372 Cuki, Kosta 283, 288 Cuki, Pavle 188-189, Cvetkovi, Dragia 68, Cvetkovi, K. Kosara 281, 289 Cvijanovi, B. Svetislav 300 Cviji, Jovan 44, 45, 49, 311, 312, 373 ajkanovi, Veselin 49, ali, Mari anin (Calic, Marie - Janine) 48-50, 58-59, 71, 410 avoki, Kosta 387, 389, 390 elovi, Luka 300 ernievski, N.G. 96, 98, 308 iin ain, iro 372 olovi, Ivan 42, uk, Nikola 300 umi, Aim 189, 240 upi, Nikola 21, 140, 189-190, irkovi, M. Sima 56, 67, 69, 255, 320 osi, Dobrica 41, 43, 62, 69, 70, 368 urli, Zorka 298 D Damjanovi, Ivan 286 Dani, Risto 124, Danii, ura 327 Danilov, L.V. 71, Darendorf, Ralf (Dahrendorf, Ralf) 40 Davio, Oskar 368, 369 Davidovi, Ljubomir 288 Deanski, Stefan 321 Delkase, Teofil (Delcass, Theophile) 317 Demetr (D. iz Felerona) 389 Denkovi, Drago 320 Despotovi, Ljubia 49, Didi, Ljubomir 286 Dimi, Ljubodrag 27, 29, 50, 67, 70, 387 Dimitrijevi, Dimitrije 261, 268 Dimitrijevi, Mia 129, Dimitrijevi, Nenad 28, 55, Dobroljubov, N.A. 96, 98, Doki, . Laza, 156, 274, 288 Doki, J. 281 Domanovi, Radoje 313, 355 Domazet, Sanja 364 Dostojevski, F.M. 371 Draki, M. Panta 54, Drakovi, Milorad 316 Drenovac, Bora 368 Drenovac, M. Arsa 267 Dui, Nikifor 192, Duan, car 47 Dvornikovi, Vladimir 49, 142, 267 ilas, Milovan 362, 368 ini, Zoran 179, 376 oki, . Jovan 287 orevi, Anelija 299 orevi, Dimitrije 49, 260, 265 orevi, Pera 293 orevi, R. Tihomir 49, 303, 373 orevi, Vladan 72, 157, 268270, 273, 274, 276-279, 288, 340, 362

ori, D. Draga 300 ori, P. Duan 300 uri, Milan (prota) 121, 262, 274, 275, 286, 417 urovi, Smiljana 49, E Eeisenstadt, Samuel N. 50, Egeri, Miroslav 38, 338 Ekmei, Milorad 51, Eliot, Dord (Eliot, George) 371 Erdeljanovi, Jovan 293 Fevr, Lisjen 62, F Fihte, Emanuel Herman (Fichte, Immanuel Hermann) 389 Flajer, Maksim 300 Franasovi, Dragutin 354 Furije, an Batist (Fourier, Jean Baptiste Joseph) 98, G Garaanin, Ilija 18, Garaanin, Julka 334 Garaanin, Milutin 61, 139, 148, 149, 188, 190, 192, 194, 196, 197, 205, 211, 216, 225, 226, 228, 229, 240, 244, 246, 247, 249-251, 264, 334, 350, 397, 416 Garije-Hon, Marija 283 Gavrilovi, Moja 245 Geni, ore 173, 174, 179, Geri, Giga 254 Gete, Johan Volfgang (Goethe, Johann Wolfgang) 317, 366 Gezeman, Gerhard (Gesemann, Gerhard) 56, Gidens, Entoni (Giddens, Anthony) 52, Gligovi, Velibor 405 Glii, B. Stanka 293 Glii, Milo 100, 105, 114, 130, 131, 285 Goati, Vladimir 28, Goevac uri, Ljubica 292 Golemovi, Jelena 380 Grah, Gaj 352 Grah, Tiberije 352 Gregorovi, J. 340 Grej, Edvard (Grey Edward) 211 Gruji, Jevrem 109, Gruji, Sava 153, Gudac Dodi, Vera 50, H Hadi Popovi, Ivana 155, Bading Helfant, Odri (Budding Helfant Audrey) 25 Hercen, Aleksandar 183, 184 Hitler, Adolf 380, 382 Hobs, Tomas (Hobbes, Thomas) 389 Hobsbaum, Erik (Hobsbawm, Eric) 46, 50, 51, 54, 342, 408 Hobsbaun, F.J. 342 Homjakov, A.S. 184, Hrebeljanovi, Lazar, car 65, Hristi, Afrodita 296 Hristi, Nikola 146, 224, 232, 418 Hristos 40 I Ignjatovi, Dedeljko 411 Ignji, Stevan 417 Ili, Dragutin 406 Isakovi, Antonije, akademik 36, 39, 62,
426
427
Latinka Perovi
Isi, Momilo 50, Ivani, Momilo 293 J Jagodi, Milo 120, Jaki, ura 320 Jaki, Grgur 201 Janjetovi, Zoran 50, Jankovi, B. Danica 299 Jankovi, Dragoslav 112, 196, 201, 248 Jankovi, Jelena 194, Jankovi, Milica 293, 294 Jaroslavski, Leonid 300 Jelesijevi, Pribislav 414 (braa) Jeremi, Dragan 377 Joksimovi, B. 296 Jovanovi, Miodrag 387 Jovanovi, A. Miodrag 254 Jovanovi Batut, Jovan 279, 300 Jovanovi, Dragoljub 337, 343 Jovanovi, Dragoslav 250 Jovanovi, Miroslav 27, 70, Jovanovi, Nadeda 343 Jovanovi, Paja 298 Jovanovi, Slobodan 12, 22, 43, 49, 53, 68, 73, 85, 93, 96, 99-101, 112, 115, 119, 121, 128, 130, 136, 138, 141, 142, 151, 163, 165, 186-188, 193, 198, 201-208, 211, 221, 241, 248, 255, 311, 327, 336-347, 350, 353-363, 375, 371, 393, 395, 397, 398, 410 Jovanovi, Vladimir 81, 82, 100, 133, 255, 284, 285, 337, 339, 340, 343, 357, 361 Jovanovi-Stojimirovi, Milan 173, Jovii, Miodrag, akademik 36, Jugovii 65 K Kalaj, Benjamin 83, Kalezi, Vasilije 96, Kaljevi, Ljubomir 103-104, 190, 195, 196, 245 Kanazir, Duan, akademik 36 Kandi, Ljubica 353 Kapetanovi, Nikola 190, Karaore (vid. pod Petrovi, ore) Karaorevi, Aleksandar 18, 24, 234 Karaorevi, ore 289, 311 Karaorevi, Jelena 289, 300 Karaorevi, Petar I 54, 289 Karaorevii 165, 167, 171, 172 Kara-Markovi, Mata 286 Karamarkovi, Milorad 158, Karapei, Svetozar 268 Kari, Vladimir 58, 74, 288, 320 Kaanin, Nedeljko 293 Kati, Dimitrije 100, 105, 106, 114, 130, 150, 154, 156, 267, 273, 275, 276 Katlina (Catlina) 352 Kazimirovi, Vasa 24, 102, Kirjevski, I.V. 184, Kleut, Marija 201, 350 Kljuevski, V. O. 64, Koen, Jovan 300 Kolarac, Ilija 240 Kolomin, S. P. 66, Komari, Laza 251 Konstantinovi, Mihailo 68, Koriolan (Coriolanus) 352 Kortes, Donos (Cortez) 389 Kosor, Josip 372 Kosti, Ceka 116, Kosti, D. Darinka 293

Kosti, Duan 368 Kosti, Laza 320, 366, 368, 369 Kosti, Milan 112, Kout, Lajo 408 Kouti, Radovan 293 Kovaevi, Draga 334 Kovaevi, Ljubomir 288, 334 Kovaevi, Stojadin 414 Kovaevi, Vladeta 334 Kraljevi, Marko 286 Kresti, Vasilije 82, 245, 250, 251 Kristi, Nikola 120, Krlju, Mija 290 Krsmanovi, Ljubomir 300 Krsmanovii (braa) 300 Krsti, Nikola 321, 392 Krupeevi, Nikola 116-117, Ksenofont (Ksenophon) 388 Kuinar, Zdravko 377 Kujundi, Jovan Valjevac 324 Kujundi Aberdar, Milan 109, 139, 190, 227, 245, 247, 287, 288, 324 Kulakovski, P.A. 47, 73, 392 Kulenovi, Skender 368 Kuzmanovi, Rade 369 Kuzmiova, L.V. 49, 65 L Lali, Mihailo 368 Lamanski, V. 53, Lapevi, Dragia 336, 343, 345 Lasal, Ferdinand (Lasalle, Ferdinand) 96, 98, 342 Lavrov, Lavrovi Petar 96, 98, 248, 309, 347, 348 Laza (kmet) 230 Laza, Pau, dr 92, Lebl Albala, Paulina 65, 66, 289, 291, 293, 294, 379-384 Lebl, Aleksandar 11, 379 Leki, Kosta 300 Lejanin, Rajko 283 Longovica(proveriti) 283 Luki, Radomir 94, LJ Ljoi, Draga 293 Ljubinkovi, Nenad 406 Ljui, Rado 54, 57, 128, 245, 250, 251 M Macini, uzepe 81, Maarevi, Vlada 420 Makijaveli, Nikolo (Machiavelli, Nicolo) 389 Male, Alber 53,197, 198, Malina, Viktor 290 Manhajm, Karl (Manheim, Karl) 62, Manojlovi Pintar, Olga 50, 408 Manojlovi, Todor 372 Margeti, Ilija 133, Marijan, Vlada 391 Marinkovi, Pavle 288 Marinovi, Jovan 205, 245 Markov, E. L. 127, Markovi, Danica 293 Markovi, Dimitrije 245 Markovi, E. Vida 367 Markovi, J. Pea 48, 50, 56, Markovi, Jelena Ilka 83, 208 Markovi, Jevrem 72, 82, 83, 86-88, 90, 91, 102, 105, 106, 108, 115, 117, 130, 131, 208, 240, 345 Markovi, Mihailo, akademik 37, 38, Markovi, Svetozar 68, 72, 8183, 85, 89, 90, 92-105, 107, 109-113, 115, 119, 120, 128, 129, 132,
428
429
Latinka Perovi
133, 155, 185, 206, 208, 244, 309, 336-345, 348, 354, 358, 359 Marks, Karl (Marx, Karl) 95, 96, 98, 342 Main, Draga (kraljica) 162, 163, 165, 173, 288, 322, 403 Maslea, Veselin 96, Matavulj, Sima 366 Mati, Dimitrije 133, 283, 284, 288 Mati, Ilija 267 Mato, A.G. 352-354, 405 Matovi, Vesna 166, 403, 405, 406 Matveev, G.F. 65, Medakovi, Dejan 36, Micanovi, Slavko 90, Mici, Ljubomir 372 Midlih, Hans Mihael 71, Mihailo (mitropolit) 132, 147, 185, 295 Mihajlovi, Dragoljub Draa 26, 358 Mijatovi, edomilj 61, 84, 139, 148, 188, 190, 192, 194, 197, 245, 249-251, 260, 261, 264, 350, 396 Milenkovi, Dimitrije 300 Mili, D. 260 Mili, Vojin 282 Milievi, . Milan 100, 112, 189-191, 193-196, 202, 207, 245, 260, 264, 293, 320, 362 Milievi, Jovan 81, Milievi, M. . Milica 300 Milievi, Mihajlo 301 Milievi, Mili 50, Milii, Sibe 372 Milinko (hajduk sa guslama) 414 Milojevi, Aleksandra 293 Milojkovi, Radivoje 148, 227 Miloradovi, Gaja 395 Milosavljevi, Olivera 35, 50, 375 Miloevi, Novak 286 Miloevi, Raa 88, 146, 158, 260, 262, 344, 354 Miloevi, Slobodan 25, 29, 39, 40, Milovanovi, Amalija 194, Milovanovi, Anelija 194, Milovanovi, Jovan 261, 263 Milovanovi, Milija 88, 100, 102, 105, 106, 109, 114, 121, 130, 131, 154, 261, 263 Milovanovi, Milo 194, Milovanovi, Nikola 194, Milovanovi, Stevan 194, Milovuk orevi, Katarina 280, 287, 292, 294, 296 Milutinovi, Marija 282 Milutinovi, Sima 282 Mirkovi, Ljiljana 197, Mirosavljevi, Miljko 415 Mikovi, Jovan 133, Mitrinovi, edomil 133, 146, Mitrinovi, Dimitrije 371 Mitrovi, Andrej 320 Mladenovi, ivomir 348 Mosti, Milan 354 N Neajev, S.G. 308 Nedeljkovi, Stevan 188, 189, Nedeljovi, Milica 188, 189, Nedi 377 Nenadovi, Aleksandar 35, Nenadovi, oka 283 Nenadovi, P. Ljubomir 283, 320, 383 Niki, Fedor 100, 112,

Nikifirov, K. 49, Nikolajevi, Boidar 350 Nikolajevi, Konstantin 283 Nikolajevi, S. Duan 44, 53, Nikolajevi, Svetomir 260, 262, 263, 350, 354 Nikoli, Andra 288 Nikoli, Rajko 395, 407 Novakovi Kujundi, Jela 323-331, 333-335 Novakovi Rajkovi, Milica 325, 327-329, 333, 334 Novakovi, A. 238 Novakovi, Janja 321, 322, 324 Novakovi, Jovan 321-324 Novakovi, Ljubica 322, 323 Novakovi, Mileta 252, 325, 326, 328-335 Novakovi, Stania 323 Novakovi, Stojan 45, 61, 131, 139, 141, 187, 188, 190-192, 194, 197, 199, 201, 206-208, 216, 220, 221, 223, 227-229, 244, 249, 251, 252, 259, 260, 264, 265, 288, 310, 311, 319-329, 331-335, 354, 355, 393 Novovi, Petar 300 Nui, Branislav 283, 406 O Obili, Milo 65, Obradovi Popovi, Olga 249, 254 Obradovi, Dositej 342, 345 Obrenovi, Aleksandar 53, 54, 151, 156, 158-160, 162-168, 171-174, 176, 235, 300, 311, 313, 349, 360, 391, 397, 398, 403 Obrenovi, Mihailo 111, 120, 162, 167, 189, 192, 193, 197, 199, 200, 203, 204, 205, 207, 212, 216, 217, 219, 226, 234, 244, 248, 298, 323, 393, 396, 402, 403, 410 Obrenovi, Milan 22, 85, 100, 101, 110, 112, 117, 128, 132, 136, 138-142, 146-149, 152, 154, 155, 157-159, 162, 163, 165, 167, 168, 173, 176, 191, 192, 194, 196, 198, 200, 201, 204, 205, 210, 216, 217, 219, 220-225, 231-235, 238, 240, 247, 248, 252, 265, 279, 300, 312, 323, 330, 344, 349, 350, 353, 393-395, 398, 399, 403, 417 Obrenovi, Milo 59, 130, 171173, Obrenovi, Natalija 152, 155, 158, 167, 173, 194, 231-233, 235, 288, 295, 296, 300, 328, 313 Obrenovii 167, 170-174 Odavi, Rista 253? Ogarov, N.P. 184, Ortega i Gaset, Hoze (Ortega y Gasset, Jos) 390 Oven, Robert (Owen, Robert) 98, P Palacki, Rihter (Palack, Richter) 320 Palavestra, Predrag 403 Palere, Majkl (Palairet, Michael) 48,
430
431
Latinka Perovi
Panajotovi, G. Tomislav 179, Pani, Josif 311 Pani Surep, M. 405 Panteli, ore 245 Pai, Nikola 11, 12, 20-22, 54, 59, 61, 68, 85, 102, 110, 111, 116-118, 120-125, 127-161, 168, 169, 185-187, 190, 208, 209, 222, 225, 228, 234, 235, 241, 244, 250, 253, 260, 267, 274, 275, 278, 279, 285, 286, 331, 343, 352, 398, 399, 416 Pai, Stevan 281, 287 Pavievi, Veselin 28, Pavkovi, Aleksandar 341, 357 Pavlovi, oka 245 Pavlovi, Ivan 325, 328 Pavlovi, K. Stevan 69, Pavlovi, Persa 293 Pekovi, Slobodanka 405 Pelagi, Vasa 90-92, 345 Peri, ivojin 184, 254/, 373, 362 Perovi, Latinka 14, 20, 29, 50, 52, 56, 60, 61, 69, 72, 81, 85, 88-90, 94, 102, 111, 112, 117, 120, 128, 129, 146, 151, 164, 168, 169, 183-185, 190, 194, 208, 211, 225, 228, 244, 248, 253, 308, 336, 341, 348, 350, 354, 355, 376, 383, 393, 405, 413, 416 Persijani 216 Petkovi, Aleksa 286 Petronijevi, Branislav 293, 371, 372 Petrovi, Avram 60, 157, 383 Petrovi, ore (Karaore) 171-173, 188, 234, 403 Petrovi, Ilija 372 Petrovi, Marko 262, 273 Petrovi, Nadeda 293, 294, 371 Petrovi, Rastko 371 Petrovi, Stanko? 261 Petrovi, Svetislav 383 Petrovi, Uro 344, 362 Petrovi, V. Rastislav 83, 100, 112-115, 117, 118, 123, 126, Pinterovi, Persida 287, 290 Piroanac, S. Milan 12, 17, 21, 44, 61, 74, 139-141, 144, 183, 188-200, 201-238, 240, 242, 243, 245-247, 249, 251-256, 259, 260, 362, 393, 396, 397, 416 Pisarev, D.I. 96, 98, Pjei, Sava (prota) 299 Platon 388 Pogodin, A. L. 53, Polit-Desani, Mihailo 68, 255 Popov, Neboja 35, Popovi Obradovi, Olga 24, 50, 55, 88, 184, Popovi, Bogdan 383 Popovi, . Aleksa, 139, Popovi, D. Stevan 293 Popovi, J. Duan 406, 408, 409, 413 Popovi, Laza 96, Popovi, Milivoje 191, 201, 219 Popovi, Nikola 375 Popovi, Pavle 319, 321, 322, 324, 383 Predi, Uro 366, 371 Prijavac, Duan 69, Prodanovi, M. Jaa 201, 313, 314, 345, 355 Proti, Aleksandar 193,

Proti, Julija 298 Proti, Kosta 155, 235, 399 Proti, M. Stojan 116, 117, 201, 354 Proti, Predrag 98, 347, 361, 402, 410 Proti, S. Petar 302, Proti, St. Milan 50, Prudon, Pjer-ozef (Proudhon, Pierre-Joseph) 98, 342 R Radeni, Andrija 83, 349, 391 Radi, Radmila 37, 50, Radojlovii 300 Radovanovi, Nikola 268 Radovi, Amfilohije 179, Radovi, Dimitrije 245 Raievi, Gorana 201, 350 Raji, Suzana 194, 200, 202, 396 Raki, Mita 234, 245 Ranke, Leopold (Ranke, Leopold) 408 Rankovi, Aleksandar 25, 27, Rankovi, Svetolik 406 Rebac, Hasan 366 Ribarac, Stojan 125, 126, 151, 152, Riger, F. Ladislav 72, Risti, G. Hristina 296, 301, 302 Risti, Irena 24, Risti, Jovan 65, 86, 116, 121, 128, 131, 133-140, 148, 155, 193, 194, 203, 204, 211?, 221, 227, 228, 231-233, 238-240, 244, 245, 248, 267, 271, 272, 397 Robesjpjer, Maksimilijen (Robespierre, Maximilien) 388 Roksandi, Drago 50, Rosi, Obren 229 Rovinski, Apolonovi, Pavel 65, 413 Ruvarac, Ilarion 325 Rui, Dobroslav 288 S Samardi, Radovan 38, 320, 361 Samarin, J.F. 184, Sandi, Aleksandar 244 Savi Rebac, Anica 364-372, 384 Savi, Milan 366 Sekuli, Isidora 293, 294, 342, 365 Seljunin, Vasilj 32, Sellers, Edith 290 Sen-Simon (Saint-Simon) 98, Simeunovi, Dragan 406, 407 Simi, ore 156, 157, Simonovi, Milorad 406 Simovi, Duan 358 Sipianin, Janko 413 Sisojev, Ivan 300 Skerli, Jovan 96, 99, 206, 255, 265, 266, 293, 311, 338-341, 344, 345, 348, 350, 353, 371, 372, 383 Skok, Petar 408 Smiljevac, Petar 349 Smutek, Marija 283 Sokrat (Sokrates) 352 Souks, Gejl (Stokes, Gale) 361 Spasi, J. ivomir 174, Spasi, Milovan 285 Spiridonovi Savi, Jela 372, 376, 378 Srekovi, Panta 285 Staljin, J.V. 25-26, 51, 68, 368 Stankovi, D. Zorka 290 Stankovi, ore 61, Stanojevi, ore 293
432
433
Latinka Perovi
Stanojevi, Dragia 120, 154155, 158, 168, 340 Stanojevi, M. Aca 338 Stanojevi, Stanoje 293, 319 Stefanovi Karadi, Vuk 99, 342, 409, 410 Stefanovi, Svetislav 95, 372 Stefanovi, Svetolik 287 Stekoj 242 Stipevi, Nika, akademik 38, Stojanovi, Dubravka 24, 27, 48, 50, 55, 57, 62, 70, 74, 111, 249, 387 Stojanovi, Kosta 53, Stojanovi, Ljubomir 288, 313316, 355 Stojanovi, Marko 245 Stoji, dr 124, Stojii, Slobodanka 201, 222, 232 Stojiljkovi, Desanka 293 Stojimirovi, M.S. 148, Stojkovi, Andrija 81, 377 Stojkovi, ivorad 361 Stoli, Ana 50, 322 Stouks, Gejl (Stokes, Gale) 81 Struve, Petar 183, 341 Suboti, Milan 50, 81, 183, 254 ackij, E. 62, ajkovi, Radmila 377 apanin, Milorad 293, 320 emjakin, Leonidovi Andrej 20, 23, 49, 55, 60, 62, 72, 85, 102, 128, 132, 185, 209, 235, 244, 248, 249 mit, Karl (Schmidt, Karl) 389 paek, Klara 282 paek, Leopold 282 upljinac, Jovan 300 upljinac, Katarina 300 T Tadi, Jorjo 52, 53, Tajsi, Ranko 100, 114, 130, 154, 155, 158, 261, 274, 285, 416-418 Tanaskovi, Branko 293 Tauanovi, Kosta 261, 398 Temistokle (Themistokles) 352 Ten, Ipolit (Taine, Hippolyte) 389 Terzibai, N. Mihailo 267 Timotijevi, Vojko 400, 411, 414, 415, 418, 419 Tkaov, P.N. 98, Todorova, Marija 49, 165, 166, Todorovi, Dragoje 308, 416 Todorovi, Pera 12, 158, 162179, 206, 211, 225/, 228, 308, 309, 341-343, 345, 347-356, 362, 393, 400, 402-404, 406, 407, 409-411, 420 Todosi, Zorka 293 Tokarov (general) 297 Tokvil, de Aleksis (Tocqueville, de Alexis) 33, 45 Tomandl, Mihovil, dr 81, Tomaevi, ore Vid 377 Toi, Desimir 73, Trgovevi, Ljubinka 19, 50, 56, Trivunac, Milo 293, 373 Trocki, L. D. 67, Tucakovi, Dimitrije 287 Tucakovi, Jakov 133, Tucovi, Dimitrije 30, 336, 337, 343, 344 Tukidid (Thukydides) 352 U Uro (car) 321 V Valenta, Jovan 270

Vasi, Dragia 66, 163, 344, 372 Vasi, Miloje 293 Vasiljevi, Alimpije 284, 288 Vasiljevi, arko 372 Velimirovi, Nikolaj, vladika 68, Velimirovi, Petar 102, 115, 130, 260, 261, 309 Veljak, Lino 28, Veljkovi, Stojan 133, Velmar Jankovi, Svetlana 403 Veselinovi, Janko 348, 405 Vesni, Milenko 288 Vinaver, Stanislav 372, 380 Vinjakov, J 49, Vitoevi, Dragia 340 Vlaji, K. Petar 202 Vojinovi, Stania 321 Vojvodi, Mihailo 160, 320 Vrkati, Lazar 18, 202 Vuo, Nikola 49, Vujadinovi, Dragica 28, Vukadinovi (dr) 300 Vukalovi, Luka 197 Vukomanovi, Mladen 30, Vukovi, Pavle 150, Vuleti, Aleksandra 50, 190 Vuleti, Ljiljana 11, 364-368, 370, 371, 373, 375-378, 383 Vuleti, Vitomir 81 Vulevi, M. Svetislav 281 Vulovi, N. Svetislav 300 Vulovi, Sv. Mileva 287 Z Zeevi, M. 148 Zinovjev, A. I. 61, 185, 187 Zlii, Darinka 365 Zogovi, Radovan 359, 360 Zundhausen, Holm (Sundhaussen Holm) 48 Zverov, V. V. 248 ivan (predsednik miokovake optine) 414 ivanovi, ivan 64, 85, 100, 112, 150, 163, 165, 201, 235, 288, 293 ivkovi, Jovan 230 ivkovi, Ljubomir 355 ivoti, Miladin 377 ujovi, Jevrem 317 ujovi, M. Jovan 74, 95, 248, 288, 307-318, 345, 354, 355, 394, 395 ujovi, Mladen 283, 308 ujovi, ivojin 255/, 308 upanov, Josip 46
434
435

Ogledi 08

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ogledi 08

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Latinka Perovi

Izmeu anarhije i autokratije

IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

Latinka Perovi Br. 8 Latinka Perovi IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

Izmeu anarhije i autokratije

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko

IZMEU ANARHIJE I AUTOKRATIJE

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Mojim mlaim koleginicama i kolegama na iji je podsticaj i nastala ova knjiga

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

I DRAVA I DRUTVO: okvir i supstanca

1. Mogunosti i ogranienja modernizacije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

2. Patrijarhalan odgovor na izazov modernizacije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Isto, 28. 07. 1989. 11 Isto, 10. 08. 1989.

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Ivan olovi, Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd, 1993, s. 150-151.

Izmeu anarhije i autokratije

Stenografske beleke Narodne skuptine Srbije za 1880. i 1881. Beograd, 1881, s.

Izmeu anarhije i autokratije

4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

. . , " ", ...

Izmeu anarhije i autokratije

II ISTOK I ZAPAD: kolektivizam i individualizam

Izmeu anarhije i autokratije

A IDEOLOGIJA NARODNJATVA: srpski socijalizam i radikalizam

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Izmeu anarhije i autokratije

Isto, s. 291. "Predlog Narodnoj skuptini"... s. 1559.

Izmeu anarhije i autokratije