ovani Bokao jedan je od najpoznatijih italijanskih stvaralaca svoga vremena. Najpoznatiji je po knjizi Dekameron, nastaloj izmeu 1348. i 1353.godine.

Knjiga sadri 100 novela jedinstvenog okvira. Jednostavnim jezikom, na anegdotski nain, kroz prianje 7 devojaka i 3 mladia koje je epidemija kuge u Firenci navela da napuste grad i provedu izvesno vreme u idilinom ambijentu na jednom imanju, ispriane su dogodovtine iz svakodnevnog ivota ljudi razliitog porekla i zanimanja. Da bi prekratili i osmislili viak slobodnog vremena mladi ljudi su se dogovorili da svakoga dana svako od njih ispria po jednu priu. Samo prvog i poslednjeg (desetog) dana nisu odreivane teme a ostalih dana teme su bile o srei (fortuni), o ljubavnim eljama, o ljubavima i smrti, o ljubavnim nezgodama koje zavravaju sreno, pitanja i duhoviti odgovori, podvale ena glupim muevima, trijumf lukavih i srenih ljudi i podvale u kojima stradaju glupaci i rogonje, plemenita i velika dela. Uz dosta humora i vedrine opisano je staro i novo, vrline ali i lani moral (uglavnom dvolinog svetenstva). Ljubav je opisana kao slobodna i prirodna, puna strasti, kominih situacija a ree i avantura sa traginim krajem. Vera u ivot i ljubav prema ivotu vode nas kroz celu knjigu. O mudrosti i domiljatosti Saznajemo u III noveli I dana Jevrejin Melkisedek priom o trima prstenima otkloni od sebe veliku pogibelj koju mu je pripremio Saladin Saladin je istorijska linost. Bio je veliki borac protiv krstaa, kralj Egipta i Sirije (u evropskoj knjievnosti je uivao ugled uzornog vladara, vitekog protivnika i plemenitog oveka). Prema treoj noveli prvog dana jednom se dogodilo da je Saladinu za njegove ratove hitno ustrebala vea kolina novca. Na pamet mu je pao Jevrejin Melkisedek, inae zelena. Pritisnut nudom ali i vlastitom krtou, pokuao je da nae nain da mu nadmudri Melkisedeka da mu ovaj pomogne. Stoga je pozvao Jevrejina i laskajui njegovoj mudrosti postavio pitanje koji od triju zakona smatra istinitim, jevrejski, saracenski ili hrianski. Melkisedek mu na to ispria priu o uobiajenom postupanju kod nasleivanja,tj. da oca nasleuje onaj sin kojem ostavi prsten i da je to znak da svi ostali moraju sluati odabranog. Ali Melkisedek pria dalje o ocu koji ima tri sina koja podjednako voli i ne moe da se odlui koji je od njih najdostojniji da ga nasledi. Stoga mudri otac narui da se naprave jko dva prstena istovetna prvom i kriomice dade svakom sinu po jedan prsten. Nakon oeve smrti svaki od sinova miljae da ba on ima pravo na nasledstvo i ast, ali nikako nisu mogli da utvrde koji je prsten pravi. Tako je ostalo nereeno pitanje ko je pravi naslednik jer otac i nije hteo nijednog sina da izdvoji. Tako i Gospod daje pravo svakome od navedena tri naroda da veruje da njemu pripada nasledstvo, da je njegov zakon istinit i da su njegove zapovesti ispravne. Kao i kod prstenja to pitanje nije reeno. Saladin je uvideo kako je mudro Jevrejin izbegao postavljenu zamku. Iskreno je izneo pred Melkisedeka svoje potrebe. Jevrejin je pomogao Saladinu traenom svotom a za uzvrat vrlo brzo bio nagraen vrlo vrednim darovima , poloajem i prijateljstvom. O dvolinosti svetenstva pria nam Bokao u IV noveli I dana Neki redovnik upadne u grh i zaslui najteu kaznu, ali estito prekori svoga opata s istoga grha pa se oslobodi kazne Mladi redovnik, pun ivotne snage, u umi opazi lepu i mladu seljanku i zagleda se u nju. Vrlo brzo uspeo je da je nagovori da poe s njim do samostana te se u njegovoj eliji prepuste

udnji. Sluaj je hteo da je pored te prostorije prolazio redovnikov opat i shvatio o emu se radi. Opat se suzdrao da mladia odmah pozove i kazni odluio je da prieka da ovaj sam izae. Redovnik nasluti da je njegova avantura otkrivena, te se sneveseli i preporui devojci da se pritaji dok se on ne vrati ne bi li naao naina da je neopazice izvue iz samostana. Onda ode do opatove sobe i predade mu svoj klju uz bezazleno objanjenje da jo nije doveo sva drva pa ponovo ide u umu. Opat je najpre hteo da u prisustvu ostalih redovnika otvori eliju ali se ipak predomislio i otiao da najpre sam porazgovara s devojkom. Od straha devojka pone da plae. S druge strane u opatu se rodi udnja i umesto da izgrdi i kazni devojku on je uze teiti. Vrlo brzo opat ju je drao u zagrljaju te su se popeli na uski redovnikov krevet. Opat se ustruavao da devojku ne zgnjei svojom prevelikom teinom pa ju je poloio na svoje grudi. Sve to gledao je mudri redovnik (koji se lagao da ponovo ide u umu). Bio je zadovoljan to mu je zamisao uspela (jer se opat s devojkom iznutra zakljuao) i kada je konano opat izaao i ugledao mladia strogo ga je izgrdio i pripretio zatvorom. Na to mu redovnik odgovori da jo nije nauio sva pravila reda sv. Benedikta, te da mu on (opat) jo nikada nije pokazao kako redovnici moraju da podnose kada ih enske pritiskaju kao i da sada kada je video kako to opat podnosi nikada vie nee greiti nego e to uvek raditi na nain kako je to video od svoga stareine. Opat je shvatio da je njegov greh razotkriven, pa je odustao od toga da redovnika kazni ve ga je zamolio da o svemu to je video uti. O tome da je uvek u ivotu vano imati sree uli smo u II noveli II dana Pokradeni Rinaldo d'Asti dospe u Katel ulijelmo, gde ga ugosti neka gospoa udovica, pa kad nadoknadi gubitak iv se i zdrav vrati svojoj kui. Neki trgovac Rinaldo d'Asti nakon uspeno obavljenog posla na putu sretne neke ljude za koje je pretpostavio da su trgovci i njima se neoprezno pridruio. Meutim, to su bili razbojnici koji su iskoristili trgovevu naivnost i ne samo da su ga opljakali, nego su ga u zimsku no ostavili na putu bosonogog i u koulji. Kada je video da mu gazdu napadaju, Rinaldov sluga je pobegao do Katel ulijelma. Ozebao i gladan i Rinaldo je nekako uspeo da se dovue do grada. Kako je bilo kasno, mostovi su bili podignuti i nesretni trgovac ostao je da provede no pod nekom izboinom jedne gradske kue. Pretpostavljajui da iv nee doekati jutro plakao je i molio se sv. Julijanu, zatitniku gostoljubivosti i dobrog konaka. U toj kui je ivela neka lepa udovica, inae ljubavnica markiza Aza. Sluaj je hteo da ba te noi markiz nije mogao da ostane kod udovice, te je upravo u vreme dok je Rinaldo plakao ona bila u prostoriji iz koje ga je ula. Saalila se i pustila ga u kuu a kad joj je ispriao o svojoj nezgodi, ne samo da mu je dala da se okupa u toploj vodi ve ga je nahranila i obukla u gospodsko odelo svoga pokojnog mua. Tako okupan i obuen Rinaldo se udovici svideo i ona odlui da nadoknadi gubitka zbog markievog odsustva. Nakon ugodno provedene noi udovica je Rinaldu dala punu kesu novca, pokazala mu kojeg se puta mora drati da bi dospeo u grad i naao svog slugu i pustila ga na ona vrataca na koja je bio uao. Nedugo poto je naao slugu dovedoe u grad ona tri razbojnika to su ga prethodnog dana opljakala. Nakon to su oni sve priznali Rinaldo ponovo uzjaha svog konja, dobi natrag svoju odeu i novac. Tako zahvaljujui Bogu i sv. Julijanu iv i zdrav vratio se kui.