: 27. 1941. , , II , y . , , y . , , II . , , y , , . , , , , , , , . . , , . , , 27., . y , , ; , y , , y , , y , . , , , . 27. . . 27. 1941. . . , , , , . 27. 1941. , , , , .

. 1804. 1941. . 27. , , - . , , , , , .

______ ________ : 27. , , . . . , . , . . . 5. 22 , . , . . , .

 () 17. 1941. . !!! ( ) , , , ( , ) !

27. 1941.
27. 2013.

, , . . . : , , , , , . , : , , , , , . . , , . , : , .

 . , . , , , , 27. 1941. , , , , . . 1804. 1941. .

, . 31. , . , : ) , ; ) , , . , , , . , , ( ) , , , , . , . , . 27. 1941. , , II , y . , , y ,

 , . , , , , , , , . . , , . , , 27., . , , , . , -, . , . 27. , , - . , , , , , . , , , 25. . . , 27. :

, 29 , , , . , , .

: 27. , , , , . , , 27. , . 1941. , , , , , . :

, , 27. , . , , 27. , . . , , : , , . , , , (CIA), 1941. : 27. 1941. , . SOE ( ) : SOE

 100.000 . . . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , .

6. . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , . , , , .

 , 26. , : , ( ). . : , ., .

27. 1941.
27. 2013.

, , . . . : , , , , , . , :

 , , , , , . . , , . , : , . . , . , , , , 27. 1941. , , , , . . 1804. 1941. .

, . 31. , . , : ) , ; ) , , . , , , . , , ( ) , , , ,

 . , . , . 27. 1941. , , II , y . , , y , , . , , , , , , , . . , , . , , 27., . , , , . , -, . , . 27. , , - . , , , , , . , , , 25. . . , 27. :

 , 29 , , , . , , . : 27. , , , , . , , 27. , . 1941. , , , , , . :

, , 27. , .

 , , 27. , . . , , : , , . , , , (CIA), 1941. : 27. 1941. , . SOE ( ) : SOE 100.000 . . . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , .

6.

 . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , . , , , . , 26. , : , ( ). . : , ., .

27. 1941.
27. 2013.

, , . .

 . : , , , , , . , : , , , , , . . , , . , : , . . , . , , , , 27. 1941. , , , , . . 1804. 1941. .

, . 31. , .

 , : ) , ; ) , , . , , , . , , ( ) , , , , . , . , . 27. 1941. , , II , y . , , y , , . , , , , , , , . . , , . , , 27., . , , , . , -, . , . 27. , , - . , , , , , . , , , 25. . .

 , 27. :

, 29 , , , . , , . : 27. , , , , . , , 27. , . 1941. , , , , , . :

 , , 27. , . , , 27. , . . , , : , , . , , , (CIA), 1941. : 27. 1941. , . SOE ( ) : SOE 100.000 . . . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , .

 6. . , 27. , , , , . 5.000 , , , 150.000 , , , . , , , . , 26. , : , ( ). . : , ., .

PU I DEMONSTRACIJE 27. MARTA 1941. NAROD JE KLICAO IVEO KRALj PETAR

Autor Dragia Joci @ sreda, 27. mart 2013, 13:03 sati | Vesti | Nema komentara

Pu u Beogradu. Jutros je jugoslovenska vlada podnela ostavku. Demonstracije pred nemakom ambasadom. Antinemake demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ugovor jo nije ratifikovan. Novi predsednik vlade zove se Simovi. Oko 13.00 javljeno da je Firer odluio da uniti Jugoslaviju. Vrhovni komandanti kopnene vojske i vazduhoplovstva ve se nalaze kod Hitlera. Tako je u ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta opisan 27. mart 1941. godine, dan kada se beogradskim i ulicama drugih gradova prolamalo Bolje rat nego pakt, Bolje grob nego rob.

Reakcija na Trojni pakt Bila je to reakcija naroda na dva dana pre toga potpisano pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Iako su dan ranije novine pisale da je jugoslovenska vlada obezbedila neutralnost i zabranu prelaska nemakih trupa preko Jugoslavije, tajnom notom bili su predvieni transporti nacistikih trupa, a Nemaka, Italija i Japan obeale su Jugoslaviji deo Grke izlaz na Egejsko more i luku Solun. Narod je traio objanjenje.

Naa odbrana nije dovoljna, niti je pak jaka da moemo da vodimo drugu politiku od ove koja nam se sada namee. Pogotovo kad smo dobili tana obavetenja od ministra vojske generala Petra Peia da bi u sluaju rata naa odbrana bila nedovoljna. Saveznika nemamo koji bi nam pritekli u pomo. Nemci su u zenitu svoje moi, rekao je knez patrijarhu Gavrilu, kada je nekoliko dana ranije on pokuao da ga odgovori od potpisivanja Trojnog pakta. Nezadovoljstvo veeg broja oficira, opozicije i SPC zbog popustljivosti kneza Pavla prema Nemcima, koji su posle aneksije Austrije u Trei rajh i pristupanja Bugarske doli na granice Kraljevine, dostiglo je vrhunac. Grupa prozapadno orijentisanih oficira odluila je da izvri pu i umesto trolanog namesnitva, koje su inili knez Pavle Karaorevi, dr Radenko Stankovi i dr Ivo Perovi, na vlast dovede maloletnog kralja Petra II Karaorevia. Ve 26. marta po podne Borivoj Mirkovi generalu Duanu Simoviu saoptio je odluku da tokom noi ukloni izdajnike.

Nepuna tri sata bila su dovoljna da u centar Beograda uu tenkovi i peadija, da se opkole ministarstva, uhapse lanovi vlade, zauzme Glavna pota i blokiraju izlazi iz grada. Oko tri sata posle ponoi sve je bilo gotovo, a general Simovi preuzeo je politiko vostvo. Promena izvrena puom pokrivena je Kraljevom proklamacijom kojom je Petar II, pet i po meseci pre punoletstva, preuzeo kraljevsku vlast. Mladi kralj je taj svoj prvi akt video i potpisao tek uvee. U meuvremenu je na radiju najavljen kao kralj proklamaciju proitao kapetan korvete Jakov Jovovi. U 10.00 sati preko radija u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom arhijerejskom saboru i u svoje ime patrijarh

Gavrilo Doi blagoslovio je pu. Knez Pavle, koga je vest o puu zatekla u Zagrebu na putu za Bled, vratio se u Beograd i s porodicom je napustio zemlju. Otvorena pitanja Ubrzo je Hitler napao Jugoslaviju, a dilema da li je rat mogao biti izbegnut da nije bilo pua, ostala je do danas. Mnoga pitanja su otvorena. Ko je stajao iza pua? S kojim ciljem? Da li su Srbi zloupotrebljeni? U poetku se smatralo da je 27. mart opredelio Jugoslaviju za antifaizam. Za vojsku pu je bio patriotski in. Komunisti su demonstracije iskoristili za pribliavanje Sovjetima, pa je njihov znaaj glorifikovan, a pu stavljan u drugi plan. Vlada u emigraciji pu je stavljala u prvi plan. Danas je jasno da je pu iao naruku Britancima i Sovjetima. Prvi su u Beogradu imali svoju Upravu za specijalne operacije iji su agenti za podmiivanje politiara i inciranje pua potroli 100.000 funti sterlinga. Drugima je trebao povod za odlaganje nemakog napada na SSSR. Zadatak sovjetskog pukovnika Zubova bio je da se povee sa potencijalnim puistima i uz pomo novca preotme ih od Engleza. Zubov se posle tri razgovora sa Draom Mihajloviem razuveren vratio u Moskvu, pa je Staljin u Beograd poslao general-lajtnanta Mustafu Golubia.

Ulogu u organizaciji pua imao je i Vaington, o emu svedoi izjava specijalnog izaslanika amerikog predsednika Ruzvelta za Balkan, obavetajca pukovnika Donovana: Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili. Zanimljivo je da Nemaka, koja je

imala ozbiljnu i razgranatu mreu svojih agenata u Jugoslaviji i dojave o pripremama za pu, nije nita uinila da ga sprei.

Odlazak kneza Pavla U Hrvatskoj je pu shvaen kao atak na hrvatsku autonomiju u B anovini Hrvatskoj. Vlatko Maek bio je spreman da brani kneza Pavla, koji je oko 7.00 sati ujutru 27. marta stigao u Zagreb, gde ga je saekao komandant etvrte armi je general Petar Nedeljkovi, sa Simovievim nalogom da se vrati u Beograd. Maek je predlagao smenu i hapenje generala Nedeljkovia umesto koga bi bio postavljen komandant divizije u Zagrebu general Avgust Mari, a da se i iz Hrvatske poalju pukovi protiv pobunjenika u Beogradu. Knez Pavle odbio je taj predlog i prihvatio pu kao svren in. Poziv vojsci da stane uz Namesnitvo ocenio je kao akt pobune protiv k ralja. U meuvremenu je Simovi traio od Maeka da sa svoja etiri ministra iz Cvetkovieve vlade kao potpredsednik ue u njegovu vladu, na ta je on pristao. Knez Pavle je preko britanskog konzula u Zagrebu zamolio britansku vladu da m u intervencijom kod Simovia olaka odlazak u Grku i dozvoli dolazak u London. Po povratku u Beograd, oko sedam uvee, sa ostalom dvojicom namesnika potpisao je ostavku i sa porodicom pred pono poao za Grku, odakle su ga Britanci sa statusom po litikog zatvorenika poslali u Keniju.

Uloga SPC Srpska pravoslavna crkva podravala je pu, a patrijarh Gavrilo Doi vie puta pokuavao je da ubedi kneza Pavla da odustane od potpisivanja Trojnog pakta. Odmah po izvrenom puu okupio se Sveti arhijerejski sabor, ije je vanredno zasedanje bilo zakazano za 27. mart, a patrijarh je preneo rei jednog od kraljevskih namesnika da e SPC biti kriva ako narod bude ustao i budu nastali nemiri, i da e posledica toga biti ulazak Nemaca u nau zemlju. Noanji akt spasao je ast naeg naroda i drave, pa zbog toga i mi moemo samo blagosloviti ovo delo, rekao je patrijarh, koji se toga dana sa prozora Patrijarije obraao mnogobrojnim demonstrantima. ISTINA O 27. MARTU 1941.

Godinjica vojnog pua i ruenja Trojnog pakta

NOVI SAD -

Na dananji dan 1941. godine u Beogradu je u zoru, u oficirskom puu, svrgnut regent knez Pavle Karaorevi i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karaorevi. Zbaena je i vlada Dragie Cvetkovia i obrazovana nova sa generalom Duanom Simoviem na elu. Kasnije tokom dana narod je pozdravio pu masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to znailo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Beu o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Kao posledica pua nacistika Nemaka napala je Jugoslaviju u zoru 6. aprila, na Uskrs, strahovitim bombardovanjem Beograda.

Vojni prevrat 27. marta 1941. godine izvela je grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske koju je predvodio brigadni general vojnog vazduhoplovstva Borivoje Mirkovi.

27.mart.org

Puisti su zbacili s vlasti trolano kraljevsko namesnitvo kneza Pavla Karaorevia, dr Radenka Stankovia i dr Ive Perovia, kao i vladu Dragie Cvetkovia i Vlatka Maeka koja je 25. marta u Beu potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Potom su vlast predali maloletnom kralju Petru II Karaoreviu i osnovali Vladu sa komandantom vojnog vazduhoplovstva generalom Duanom Simoviem na elu, dok je za potpredsednika Vlade postavljen akademik Slobodan Jovanovi. Pet i po meseci pre punoletstva, Petar II Karaorevi je preuzeo kraljevsku vlast i izdao proklamaciju da je vojska, svrgnuvi Namesnitvo i vladu, "izvrila svoj zadatak prema kralju i otadbini" i da je mandat za formiranje nove vlade poveren generalu Simoviu.

Tokom 27. marta, kraljeva proklamacija je nekoliko puta itana na radiju, a u 10 asova putem radija "u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom arhijerejskom Saboru" i u svoje ime, patrijarh srpski Gavrilo Doi, blagoslovio je prevrat. im se saznalo za pu, ulice je preplavila masa sveta, a istoriografi su zapisali da je "Beograd izgledao kao konica pela". Narod uzvikivao parole: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob" Narod je pevao patriotske pesme i uzvikivao parole, meu kojima i uvene: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob". U ranim jutarnjim asovima jedna grupa demonstranata "polupala je nemake biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili". Do deset sati, gradom su zaleprale jugoslovenske, engleske, francuske i amerike zastave, a nemaka je spaljena. Na elo demonstracija stali su komunisti s parolama o savezu sa SSSR-om, a jedna zgrada na trgu Slavija iskiena je crvenim zastavama. U bivoj SFRJ istoriografi su tvrdili da su prevrat marta 1941. izveli i demonstracije protiv Trojnog pakta predvodili komunisti.

27.mart.org

Novija istoriografija nakon otvaranja nekih arhiva potvruje da je prevrat bio podstaknut iz krugova antinacistike opozicije u zemlji.

Veliki uticaj imale dravne strukture i agentura Velike Britanije Kako je za Radio - televiziju Vojvodine rekla kneginja Jelisaveta, erka kneza Pavla, prema dokumentima iz Londona, dravni udar je platila britanska obavetajna sluba, to potvruju i istoriari. Ispostavilo se da su na puiste veliki uticaj imale dravne strukture i agentura Velike Britanije, a u izvesnoj meri, posrednije i bivi Sovjetski Savez, to je manje ispitano, kae istoriar edomir Anti. Prema nekim tumaenjima, za britansku vladu pu je znaio otvaranje novog fronta na kome e Hitler barem privremeno troiti snagu, dok je Moskve elela da time odloi nemaki napad na SSSR. U organizaciji Instituta za savremenu istoriju i Doma Karaorevia na 70-ogodinjicu prevrata odrana je rasprava domaih istoriara. Pu od 27. marta bio je prvi takav dogaaj u jugoslovenskoj dravi, ali je po mestu gde je izveden i najvaniji, rekao je u raspravi tada Anti, podsetivi da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne rtve i da je nad njim izvren genocid. Pavlovi: 27. mart prouzrokovao slom, a srpski narod je platio najveu cenu Direktor Instituta Miodrag Pavlovi je ukazao da martovski dogaaji izazivaju razliita oseanja i tumaenja, od onih da je to velianstvena revolucija, predvoena KPJ, do toga da je "akt nekoliko plaenika u vojnom vrhu koji su za male pare uinili veliku nesreu narodu". Ono to je izvesno, kako je kazao, to je da je 27. mart prouzrokovao direktan slom Kraljevine Jugoslavije zbog ega je srpski narod platio najveu cenu zato to je poveo velianstvenu antifaistiku borbu, jednu od tada najveih u Evropi.

27.mart.org

Iz martovskih dogaaja 1941. godine, smatra Pavlovi, mogu se izvui pouke o odgovornosti elite, pre svega politike, da "vie nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", da im nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranakih i da se jedinstvom politikih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe. Akademik Savievi: Britanci finansirali prevrat Akademik Miroslav Savievi, saradnika Balkanolokog instituta SANU, u britanskim arhivama doao je do seta nepoznatih dokumenata o 27. martu, koji bacaju sasvim drugaije svetlo na ovaj znaajan istorijski dogaaj. "Srbi su ponovo pronali svoju duu", uzviknuo je ser Vinston eril, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je pu definitivno uspeo. To ushienje Srbima nee dugo trajati. Ve krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, rei e neto drugo: "Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima nita", tvrdi akademik Svirevi. Neto docnije oglasie se i Vilijam Donovan, ameriki general, obavetajac, otac Centralne obavetajne agencije (CIA), ovek koji e se januara 1941. godine nai u Beogradu i upoznati kljune puiste: "Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine jer smo mi tu revoluciju kupili", prenosi svoja saznanja srpski akademik.

Iz poverljivog pisma agenta SOE (uprava za specijalne operacije) Hjua Daltona Vinstonu erilu Svirevi prenosi: "Otkako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potroili smo najmanje 100.000 funti. Novac je uglavnom otiao na finansiranje Zemljoradnike stranke i ostale vidove podmiivanja." "Stranke u Srbiji dobijale hiljade funti meseno" Danas postoji dovoljno nepobitnih dokaza i autentinih dokumenata da su britanske tajne slube u Beogradu bile angaovane na pripremi i izvoenju pua. Tog dana, 27. marta, u britanskom poslanstvu slavljena je pobeda, uz puno ampanjca, uz povike "Uspeli smo", navodi akademik Svirevi. Zemljoradnika stranka dobijala je 5.000 funti meseno, neke dnevne novine, poput "Pravde", imale su 150.000 dinara meseno, a neke druge uzimale su apanau u naturi, odnosno u olovu bez koga je bio nezamisliv tamparski slog, tvrdi Svirevi. Na listi su bili i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribievia, Udruenje starih ratnika, Seljaka stranka Dragoljuba Jovanovia i Srpski kulturni klub, dodaje akademik. ifrovani telegram poslanika iz Beograda Kembela u London, 26. marta, govori o povezanosti diplomata i puista: "Na moj zahtev, jutros mi je uprilien razgovor sa generalom Simoviem (komandantom Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva). Kako je ovaj oficir na elu organizacije koja namerava da izvede dravni udar oni ele da odbace Pakt i sadanju vladu. Oni znaju da ovo skoro izvesno znai rat i da vie vole tu mogunost nego nastavak sadanjom linijom" Motiv Britanaca da reiraju ove dogaaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: "eril je postao veliki samo zato to je umeo da za ivot jednog Engleza rtvuje itave narode, to je inae crvena nit britanske spoljne politike."

PUTEVI I STRANPUTICE SRBIJE - PU 27. MARTA 1941.

06.04..2012. / Akademediasrbija IZA KULISA ZVANINIH DOGAAJA 27.MARTA I 6. APRILA 1941. Da li se 1941. godine mogao izbei rat sa Nemakom ? Pie : Slobodan Marii Srpski politiari decenijama su se prepirali, a istoriari do danas oko pitanja da li jei Kraljevina Jugoslavija mogla i trebala izbei rat sa Nemakom, ak i posle Pua 27. marta 1941.godine. Mnogi analitiari, pa i strani autoriteti smatraju da je to bilo mogue, jer je Pakt koji je sklopljen sa Nemakom bio ozbiljan dokument, koji je nemaka strana pripremala dosta dugo i mora se rei sa dosta uvaavanja jugoslovenskih zahteva dajui mu veoma visok, ak istorijski nivo

medjudravnog dogovora. To se naravno vidi i iz linog Hitlerovog angaovanja u dugotrajnim pregovorima, sve do potpisivanja. Treba napomenuti da je Nemaka bila i tada, jugoslovenski trgovinski partner broj jedan (kao i danas srpski) i da je za uvoz sirove rude, stoke, mesa i prehrambenih proizvoda Jugoslavija bila za Nemaku, takodje na vrhu liste uvoznika. Nemaka je pravilno ocenila geostrateki poloaj Kraljevine Jugoslavije i znala je da je u svakoj fazi nastavka rata u Evropi Jugoslavija vana, koliko Nemakoj i Italiji, toliko i Sovjetskom Savezu, Britaniji i saveznicima. I nemaki istoriari i analitiari piu, da je Nemaka jo od 1936. godine pokuala da sa Jugoslavijom izgradi to je mogue bolje diplomatske odnose pre nego je ponudjeno pridruivanje tkzv. Trojnom paktu. Princ Pavle je do Pua 27. marta 1941. bio tri puta u Nemakoj gde se susretao sa Hitlerom, uz najvee mogue poasti koje su mu pruane. Ministar premijer Cvetkovi je takodje bio nekoliko puta, a Gering je osim uea na sahrani Kralja Aleksandra I. 1934. godine sledeu godinu proveo sedam dana odmora na krstarenju jahtom na Jadranu sa Princom Pavlom i suprugama. Jugoslaviju je takodje dva puta u ovom periodu posetio Gebels i to jednom kada je obiao Beogradski sajam 1939. godine i godinu dana kasnije, kada je obiao prihvatne logore za nemake izbeglice iz Besarabije i Sovjetskog saveza, gde je dolo do velikih nacionalnih sukoba sa nemakom nacionalnom manjinom. Pokazatelj nesumnjivo razliitog pristupa Nemake u jugoslovenskom sluaju mogao bi biti i primer, da su svi trgovinski i drugi ugovori, do 1941. godine sklapani sa Nemakom na rokove od deset godina, mada se docnije pokazalo da Hitler ba i nije mmnogo mario za zvaninu dravnu papirologiju Nemake na primeru drugih partnera, ukljuivi i primer navodno odluujueg mirovnog ugovora sa engleskim premijerom emberlenom u vezi Poljske, koja je na kraju bila razlog poetka rata sa Engleskom i evropskim saveznicima. to se tie nemake nacionalne manjine u Jugoslaviji, nemaki najvii politiari su kao primer dobre saradnje sa veinskim narodom i primer dobrih ivotnih uslova njihove nacionalne manjine uvek isticali Kraljevinu Jugoslaviju, za razliku od Poljske, ehoslovake, Rusije i drugih zemalja, gde su medjunacionalni sukobi tinjali godinama pred rat sa mnogobrojnim incidentima. Princ Pavle Regent je bio vet diplomata i uvek se trudio da iz svih kontakata sa Nemakom izvue bilo kakvu vrstu sporazuma, ugovora ili deklaracija kojima je na manje ili vie zvanian nain Jugoslavija tretirana kao ravnopravan partner. Sasvim retko se spominje da je upravo Princ Pavle, u posetama koje su prethodile konanim dogovorima jugoslovenskog predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragie Cvetkovia sa ministrom Fon Ribentropom o detaljima Pakta, uspeo da dogovori sa Hitlerom da Nemaka da jasne pismene dravne garancije da Nemaka nee koristiti teritoriju Jugoslavije za prolaz svojih trupa u bilo kom pravcu prema treim zemljama.

Knez Pavle, Kneginja Olga, Hitler i fon Ribentrop Bez obzira na sve kritike, Nemaka takve garancije nije dala nijednoj zemlji i to u vreme kada je Jugoslavija bila bukvalo okruena sa svih strana nemakim satelitima. Nemaka strana, kako je zapisao na poznati novinar Predrag Milojevi dugogodinji dopisnik Politike iz Berlina, zatim u svojim belekama Ivo Andri - ambasador u Nemakoj i kako stoji u knjizi : Tako se raspala Jugoslavija publiciste i urednika Vremena Danila Gregoria, vrlo ozbiljno shvatala Sporazum sa Jugoslavijom. Da u vojnim planovima Nemake nije postojao plan za napad i okupaciju Jugoslavije, bar izvesno ne do 1941. godine, govori i podatak da su svi u Nemakoj posebno Hitler bili totalno iznenadjeni Puem 27.marta i faktikim raskidanjem upravo potpisanog Pakta sa Nemakom. Nesumnjivi dokaz iz vojnih izvora u tom smislu je da su sve nemake jedinice, koje su izvrile napad na Jugoslaviju bile pre toga stacionirane na pravcima napada na Sovjetski savez i da su posle Pua prebaene na nove lokacija, a da su se skoro sve odmah posle kapitulacije jugoslovenske vojske, vratile na svoje prethodne taktike poloaje. Kako bi osigurali mir na teritoriji bive Kraljevine, a da ne anguju svoje snage od Nemake je doputeno poglavniku Paveliu da formira NDH, a Italiji da okupira Jadransku obalu, deo Slovenije i delove Kosova i Metohije. Sama Srbija je postala nemaka okupaciona zona, zbog svog stratekog poloaja, dok su kako je poznato, Madjari i Rumuni dobili delove Banata i

Bake, a NDH deo Srema do Zemuna. Iz navedenog se vidi da su posle Pua Nemci sveli svoje operativne snage na teritoriji bive Kraljevine Jugoslavije na minimum , a vlast praktino prepustili kvislinkim snagama i drugim dravama. Hitler je pitanje granica i ustrojstva NDH drao dugo na ledu, odlaui to postavljanjem svoga izaslanika, koji je trebao da bude konsultant Pavelia, kao i davanjem odredjenih koncesija u NDH italijanskim faistima. Meutim, pod velikom podrkom Vatikana i bezobzirnou ustakih vlasti, NDH je radi reenja svojih konanih granica reila da promeni etniku strukturu istrebljivanjem i pokrtavanjem Srba na svojoj teritoriji i tako, oekujui brzu pobedu Nemake u pregovorima stvori to povoljniju poziciju zahtevima za teritorije, koje su pre rata pripadale Italiji, Sloveniji i Srbiji. Bez obzira ta su istoriari izmedju dva rata i posle Drugog svetskog rata pisali o Knezu Pavlu, on je bio nacionalista i slobodno se moe rei u nekim stvarima politike prirode mudriji i vei patriota od Kralja Aleksandra I. u odnosu na srpsko nacionalno pitanje i srpske nacionalne interese. Iako to moe zvuati jeretiki u odnosu na ulogu Kralja Aleksandra I. nesumnjivog uspenog ratnog komandanta i heroja pobednike srpke vojske, koji je docnije dobio epitete Viteki kralj, pa Kralj Ujedinitelj i slino, nesporne su injenice da je Aleksandar I.na unutranje-politikom planu vodio politiku nezameranja Hrvatima i Slovencima, sve na tetu Srba, o emu govori ak i i njegova odluka da iz ljubavi prema sva tri naroda sinovima da razliita imena Petar srpsko ime, Tomislav - hrvatsko i najmladjem sinu Andrej - slovenako. ak su i porodjaji Kraljice Marije tako bili planirani, da se naslednici rode u prestonicama ovih banovina. Nesporna je takodje i injenica, da je Kralj Aleksandar Jugoslaviju podelio na Banovine i tako prvi razbio etnike regione u kojima su vekovima iveli Srbi u Hrvatskoj i Bosni. Istoriarima je poznato i da je kralj naloio promene Ustava u koji je ubacio odredbu da budui kralj Jugoslavije moe biti pravoslavne, katolike ili muhamedanske vere. Konano odgovoran je za tragine dogadjaje sa Konkordatom i borbom SPC da se jo 1930. godine ne predje na rimokatoliko raunanje vremena i praznika po Gregorijanskom kalendaru, sa krvavim demonstracijama u srpskim gradovima i desetinama rtava na demonstracijama. Demonstracije i neredi koji su trajali tri dana u celoj zemlji, jasno su pokazale da Kralj po svaku cenu eli da izjednai ta tri naroda, uvodei jo i pojam muhamedanaca u Bosni, a istovremeno potpuno ignoriui injenicu da je Crna Gora i crnogorski narod imao svoju dravu, koju je uneo u Kraljevinu i istorijsko nasledje i pravo u Jugoslaviji, za razliku od Slovenaca, Hrvata i Muhamedanaca . Tadanji Patrijarh Varnava je vrlo brzo po ustolienju otrovan, jer je pruio najvei otpor Katolikoj crkvi i Kralju, kako se pria. Postoje i svedoenja da je Kralj Aleksandar bio spreman da Hrvatskoj da odredjenu autonomiju u okviru Kraljevine, to je zahtevao Ban ubai sa podrkom Katolike crkve u Hrvatskoj i Vatikana. Po Kraljevoj smrti Knez Pavle je postao Namesnik po kraljevom testamentu , za koji neki i danas tvrde da ga je Knez Pavle falsifikovao, to je netano, jer je isti uvan zapeaen u dravnom trezoru sa Ustavom Kraljevine, Pravilima Dvora i drugim dokumentima i otvoren u prisustvu Predsednika Kasacionog suda, predsednika Skuptine, Patrijarha, Kraljice Marije i Prestolonaslednika - maloletnog Petra II . Uostalom o tome se izjasnila i Kraljica Marija posle

inauguracije Namesnitva izjavom, da e podrati politiku Namesnitva i koja je takodje imala jednu kopiju testamenta. Odmah po preuzimanju vlasti, Knez Pavle je zamrznuo sva unutranje politika pitanja i bacio se na reformu vojske i privrede. Iako mu je na venanju kum bio engleski Kralj Dord sa kojim je bio u odlinim odnosima, Knez nije nikada blagonaklono gledao na otvorene pritiske engleskog dvora sa svih strana i to od Britanske Kraljice Elizabete (majke) preko Kraljice Marije sa kojom je bila veoma intimna drugarica od detinjstva , zatim preko engleskih masona koji su imali jak uticaj ne samo na veinu jugoslovenskih politiara, vladu , pa ak i na vojni vrh, to se pokazalo Puem organizovanim od generala Simovia i Bore Mirkovia - glavnih masona u armiji. U zvaninoj politici Englezi su vrili pritisak u dva smera : da Jugoslaviju to vie udalje od Francuske, koja je posle atentata postepeno ve inae izgubila status najveeg prijatelja Jugoslavije, a koja je uporno elela iz svojih interesa da se ponovo priblii Jugoslaviji. Treba napomenuti da je jugoslovenski izvoz poljoprivrednih proizvoda u to vreme je bio daleko vei od izvoza svih zemalja u regionu, a takodje prerada tada najvanijih metala : aluminijuma, bakra i naravno zlata. Ne sme se zaboraviti ni podatak da su u Kraljevini Jugoslaviji u opticaju jo od 1904, pa do rata bile kovanice od srebra kao sredstvo plaanja, to nisu imale mnoge druge razvijenije evropske zemlje. Zato su dobri trgovinski odnosi sa Jugoslavijom mnogim zemljama bili veoma vani. Sa druge strane Engleska se trudila da na svaki nain pokvari odnose Nemake i Jugoslavije, smatrajui Jugoslaviju svojom interesnom zonom kao i Poljsku i ehoslovaku. Knez Pavle je tako pokuavao voditi politiku nezameranja svojoj kraljevskoj rodbini u Engleskoj pregovarajui sa Nemakom i Italijom, koje su mogle biti po njemu potencijalni neprijatelji u sluaju prekida bliskih odnosa sa Nemakom, to se docnije pokazalo tanim. Inae za razliku od Kneza Pavla, vrlo kolebljiv u veini pitanja unutranje i spoljne politike, Kralju Aleksandru I. se mora priznati samo doslednost u spoljnoj politici prema Sovjetskom savezu, koja se najbolje ogleda u tome to samo tri drave : Nemaka, Japan i Jugoslavija nisu priznale Sovjetski savez sve do 1941. godine. To je Knez Pavle, iako zakleti protivnik Staljinovog reima zbog ubistva njegovih bliskih rodjaka Romanovih, pokuao da ublai u par godina neposredno pred rat, slanjem ekonomskih emisara radi uspostavljanja trgovine i izvoza mesa i itarica u vreme nekoliko sunih godina u SSSR-u, to nije urodilo plodom, jer su u Moskvi sa nepoverenjem gledali na spoljnu politiku Jugoslavije pod rukom Kneza Pavla nepomirljivog monarhiste. Poto nisu uspeli da pridobiju otvoreno Kneza Pavla na svoju stranu, Englezi aktiviraju svoga saveznika SAD, pa Ruzvelt alje svog linog izaslanika - vojnog savetnika pukovnika Donovana, inae prvoklasnog pijuna, koji u Beogradu zajedno sa engleskim pripadnicima tajne slube MI5 plete mreu saradnika u vojsci i medju politiarima. Razlog Donovanovog dolaska je navodna ponuda SAD vojne opreme i oruja za vojsku Kraljevine Jugoslavije, koja je bukvalno otkaila tradicionalnog liferanta Francusku i poela od 1036/7 da kupuje naoruanje od Nemake i ehoslovake. Na zaprepaenje Engleza, od kojih je Jugoslavija kupila dvadesetak transportnih aviona Bristol Blenhajm, od Nemake je Jugoslavija potom kupila desetak komada najnovijih putnikih aviona Dornije, a tokom 1941. godine je trebalo da se isporue

jo dve eskadrile lovaca " Mesermit (kupljena je prva koliina od 12 komada) tada najmodernijih lovakih aviona na svetu. Od ehoslovake je Kraljevina kupila vei broj najsavremenijih vunih kamiona za potrebe vojske, protiv-avionske topove i brdske topove, sve iz proizvodnje poznate industrije Brege i koda. Sve to je bio rezultat uticaja politike Princa Pavla, koji nije hteo vezivati politiku ni ekonomiju Jugoslavije pojedinano samo za bilo koju veliku silu u Evropi. Naravno, da je time dobio mnogo neprijatelja u vojsci i medju politiarima, medjutim, on je iako krhkog, mondenskog i prefinjenog izgleda vladao gvozdenom rukom. andarmerija je od njega dobila velika ovlaenja i po sastavu skoro iskljuivo bila sainjena od Srba u celoj zemlji i brzo reagovala na svaki pokuaj gradjanske i druge neposlunosti. to se odnosa prema politiarima tie, umesto izbegavanja konfrontacije kako je inio Aleksandar I. Knez Pavle je naprimer u vreme kada je prethodni predsednik vlade Stojadinovi, inae naklonjen Nemakoj izgubio poverenje veine ministara I zbog toga se obratio Knezu za pomo za rekonstrukciju vlade, ovaj mu je hladnokrvno pred svedocima odgovorio da nema vie poverenja u njegov politiki autoritet i da treba da odmah podnese ostavku, to je Stojadinovi i uinio. Konano zasluga je iskljuivo Kneza Pavla, koga su Hitler i Musolini, Ribentrop, ali i emberlen cenili kao iskusnog diplomatu, aristokatskih manira koji nisu ba bili svojstveni jugoslovenskim politiarima , to je bukvalno "izboksovao" odredbu u odluci o prikljuenju Trojnom paktu, da e se jugoslovenska teritorija smatrati neutralnom sa statusom slino vajcarskoj i paniji , to se mnogim tadanjim politiarima inilo realnim, a praktino je svim velikim silama osim Engleske i Francuske odgovaralo. Tekst pristupanja Paktu triju sila utanaio je konano Princ Pavle sa Hitlerom i on je posle podpisivanja objavljen u celosti u beogradskoj Politici 25. marta 1941. godine. U istom je doslovce pisalo da u toku trajanja rata u Evropi, Nemaka i Italija nee koristiti prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije, ali se nee to dopustiti ni treim zemljama. Obe zemlje su potvrdile da e u svemu potovati integritet i teritorijalni suverenitet Jugoslavije, a slinu deklaraciju o potovanju suvereniteta dao je i Japan po odluci japanske vlade i Cara Hirohita. Sve ovo je napisano u posebnom Protokolu koji je potpisan u dvorcu Belvedere pokraj Bea od strane predstavnika Kraljevine Jugoslavije, Nemake, Italije i Japana. inu potpisivanja je prisustvovao i Hitler lino, koji je doputovao iz Berlina, sa najviim vojnim i dravnim vrhom Nemake ime je ceo in dobio na znaaju. Uoi odlaska delegacije Jugoslavije na potpisivanje Pakta u Belom dvoru je na lini zahtev general Simovi u svojstvu komandanta vazduhoplovstva primljen u audienciju kod Reneta Princa Pavla gde mu je general izloio nerazpoloenje medju mladjim stareinama armije u vezi sa potpisivanjem Pakta. Prilino iznenadjen Princ poziva odmah naelnika generataba, ministra vojske i ministra dvora da i oni uju miljenje Simovia. Posle ovog sastanka Simovi naputa Beli dvor, dok ministar vojni i naelnik generaltaba predlau da se Simovi odmah penzionie, sa im se Princ sloio, ali je naredio da se to uradi nakon potpisivanje Pakta. U medjuvremenu je primio i telegram engleskog kralja Dorda VI. sa uslovom da Jugoslavija odustane od

potpisivanja Pakta ukoliko ne eli da pokvari odnose sa Engleskom , na ta je Princ odmah odgovorio da Jugoslavija mora gledati ta je u najboljem interesu zemlje i naroda , a to je izbegavanje rata sa Nemakom po svaku cenu . Time se videlo da je za Princa Pavla potpisivanje Pakta bila gotov i korisno uradjen politiki posao. Organizacija ceremonije potpisivanja Pakta 25. marta 1941. tano u podne u dvorcu Belvedere bila je na najviem nivou . Na reprezentativnoj eleznikoj stanici Be Jug, jugoslovensku delegaciju je saekao ministar inostranih poslova Nemake Fon Ribentrop i Namesnik Rajha Baldur fon irah, da bi se posle dobrodolice svi uputili u dvorac Belvedere pored Bea. U dvorcu Belvedere su politiari u smokinzima i oficiri u paradnim uniformama stajali su pored prozora ogromnog salona, dok su za stolom ministar inostranih poslova Treeg Rajha fon Ribentrop, ministar inostranih poslova Italije grof ano i ambasador Japana T. Oima, sa predsedikom vlade Kraljevine Jugoslavije potpisivali i razmenjivali dokumenta, pie svedok dogadjaja publicista i novinar Danilo Gregori u svojoj knjizi: Tako se raspala Jugoslavija (So endet Jugoslaweien) izdatoj 1946. godine u Berlinu.

Fon Ribentrop i Dragia Cvetkovi Cvetkovi je kao predsednik Kraljevske vlade uz prisustvo ministra inostranih dela Cincar Markovia primio od fon Ribentropa sveanu Notu sa sledeim sadrajem :

 U ime i po nalogu nemake vlade imam ast da Vaoj ekselenciji saoptim sledee: Povodom pristupanja Kraljevine Jugoslavije Paktu triju sila, koje je danas uinjeno, nemaka vlada potvrdjuje svoju odluku, da e suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije zauvek potovati. Sa pozivom na razgovore koji su bili vodjeni povodom pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila , imam ast da Vaoj ekselenciji u ime vlade Rajha sa ovim dokumentom potvrdim Sporazum izmedju vlada Sila osovine i Kraljevske jugoslovenske vlade o tome, da vlade Sila osovine za vreme rata nee upuivati Jugoslaviji zahteve da dozvoli prelaz ili prevoz svojih trupa preko jugoslovenske dravne teritorije niti e to samovoljno initi. potpis: Ministar inostranih poslova Rajha Joahim fon Ribentrop Note sa potpuno istim sadrajem predali su g.Cvetkoviu od grofa ana i ambasadora Japana T.Oime. Posle potpisivanja svih dokumenata razmenjene su estitike, a prvi je sa aom ampanjca nazdravio, kako je pisala evropska tampa, vodja Treeg Rajha i dravni kancelar Adolf Hitler, koji je sa jugoslovenskom delegacijom i Fon Ribentropom otiao u salon, gde je razgovor trajao itav sat. Hitler je bio veo zadovoljan sporazumom sa Jugoslavijom, ali nije zaboravio da u razgovoru spomene primedbu, da bi jugoslovenska vlada morala da preduzme odlune mere protiv incidenata sa nemakom nacionalnom manjinom, koji su se sporadino javljali u svim krajevima zemlje, kao i da se sprei jaka antinemaka propaganda koju su finansirali i organizovali masoni u Jugoslaviji. Posle sveane ceremonije jugoslovenska delegacija je uvee krenula preko Budimpete za Beograd, gde je sveano doekana, sa jo podeljenim miljenjima o koristi od ovoga Sporazuma. Medjutim, ve u noi 26. marta zaverenici predvodjeni Generalom Simoviem, generalom Borom Mirkoviem, braom Kneevi i drugim viim oficirima iz Komande vazduhoplovstva u Zemunu daju nalog za aktiviranje svih jedinica kojima su komandovali ostali zaverenici.

Voa Pua 27.marta 1941. general D. Simovi Dok Princ Pavle 26.marta oko deset uvee odlazi vozom za Ljubljanu, da bi se na Brdu kod Kranja sastao sa dr. Maekom i dr. Koroecom oko dogovora po pitanju usaglaavanja zahteva hrvatskih i slovenakih lanova Vlade za izmenama ministara u Vladi, u Beogradu u dva posle ponoi 27. marta poinje rasporedjivanje vojske na ulicama, posedanje najvanijih raskrnica tenkovima, hapenje najviih oficira armije koji se nisu prikljuili puistima i opkoljavanje dvora u kome se nalazio mladi Kralj Petar, bez ikakvih informacija ta se u zemlji deava. 27.marta u 10 asova pre podne jedan porunik ita preko radio Beograda Proglas imitirajui glas Kralja Petra , koji se proglaava punoletnim i preuzima Kraljevsku vlast, a Generala Simovia ovlauje da sastavi novu vladu. Stara vlada daje ostavku a nova pod dirigentskom palicom Simovia odrava hitnu sednicu i proglaava ponitenje Pakta sa silama osovine, to izvlai na ulice desetine hiljada ljudi , podstaknutih od puistikih agitatora da demonstriraju privrenost Kralju, a se sve pretvara u nekontrolisane nerede u kojima se demoliraju predstavnitva nemakih firmi, napada nemaka ambasada i nemaki ekonomski biro i radnje Folksdojera. U Londonu na vest o Puu zavladalo je oduevljenje , dok u Berlinu u Vrhovnoj komandi Vermahta Hitler saziva sastanak na kome je izmedju ostalog zakljueno : (org. dokument Vermahta - O.K.W. FHQ 44379/41- 25) : Vojni pu u Kraljevini Jugoslaviji je potpuno promenio politiko vojnu situaciju na Balkanu. Jugoslavija i pored svih izraza lojaliteta vlasti , mora od ovoga trenutka biti tretirana kao

neprijateljska sila. Zatim koliko je to mogue bre, treba biti vojno razbijena, za ta e nemaka Vrhovna komanda izraditi hitan plan. Unutranju napetost u zemlji poveaemo odmah politikim obeanjima o ustupcima hrvatskim liderimaiI svim protivnicima vlade i reima . Kako pie u gore navedenoj knjizi Danilo Gregori, Hitler je vest o Puu primio sa nevericom, da bi potom zapao u stanje ogromnog besa. Verovao sam da su se oni (Srbi) urazumili, medjutim oni su prevrtljivci, koji su ponizili Nemaku 1914. godine i ja sam im to oprostio. Sada im to ne mogu oprostiti i zato e biti kanjeni ............ govorio je Hitler, kako kai svedoanstva njegovih najbliih saradnika i Fon Ribentropa kome je Hitler zabranio bilo kakvu dalju diplomatsku komunikaciju sa Jugoslavijom. Igre sa Jugoslavijom, obeanja Londona, Vaingtona i Moskve ..... Napred je dat prikaz nekih dogadjaja koji su prehodili Puu 27. marta 1941. godine iz kojih se moe videti ta se deavalo na dravnom i unutranje politikom planu u Jugoslaviji povodom ponude Sila osovine za pristupanje Trojnom paktu. Od izvodjenja pua , kako je ve reeno, politiko vojna situacija se izmenila i u nastavku je dat pregled deavanja na osnovu agencijskih vesti i izvetaja naih i nemakih vojnih komandi. Iz istih e se videti stvarne namere engleske vlade, Sovjetskog saveza i drugih uesnika Igre sa Jugoslavijom . 24.mart 1941 god. 18,00 as.London, Forin Ofis : Kabinet spoljnih poslova iz Londona alje svom ambasadoru u Beogradu Ser Rolandu Kembelu depeu u kojoj doslovce stoji : Vlada Njenog Velianstva daje vam puna ovlaenja da moete na svaki nain podrati sve subverzivne aktivnosti bilo koje strane u Jugoslaviji .......... 27.mart , 13,00 as. Beograd, agencija Avala, Radio Beograd, prenosi Rojter.... U Beogradu se danas u 11. asova Kralj Petar II. obratio proglasom narodu u kome je objavio da se proglaava punoletnim i smenjuje Kraljevsko Namesnitvo i rasputa vladu predsednika Cvetkovia. Odmah po objavljivanju smene vlade, na ulicma Beograda je dolo do masovnog izliva oduevljenja i radosti....... Hiljade ljudi se skupilo pred rezidencijom srpkog Patrijarha Gavrila i kliu Kralju Petru II. ...... 27.mart , 15,00 as. London, Kabinet britanske vlade eril sa sekretarom kabineta i nekoliko saradnika komentarie vest o Puu u Jugoslaviji: Vest o konanom zaokretu u Beogradu, donela nam je svima razume se, veliko olakanje i zadovoljstvo. To je konano prvi vidljivi rezultat, moram rei, naih oajnikih napora da otvorimo jo jedan savezniki front protiv Nemake i to na Balkanu , ime e nam se olakati pritisak. Iako Pukovnik Donovan (specijalni izaslanik predsednika Rauzvelta) ve pria da je kupio Pu Generala Simovia..... nazdravimo ovom naem velikom uspehu, a za veeras zakaite sednicu Kabineta, da bi razmotrili sledee korake ........ 27.mart , 22 ,00 as. Berlin, jugoslovenska ambasada

Jugoslovenski vojni atae pukovnik Vauhnik ( inae raniji bliski saradnik Riharda Zorgea) alje ifrovanu depeu Upravi slube vojne bezbednosti kraljevske vojske kojom javlja da je od svog bliskog prijatelja, generala fon Ostera inae bliskog saradnika Admirala Kanarisa komandanta obavetajne slube, dobio strogo poverljivu informaciju o sastanku Hitlera sa vojnim vrhom i sigurnom napadu na Jugoslaviju, koji predstoji u najkraem moguem vremenu, ne duem od desetak dana . Pukovnik Vauhnik alje ovu depeu na jo tri razliite adrese : Naelniku obavetajne slube, Ministru inostranih dela i generalu Simoviu. Vrhovna komanda jugoslovenske vojske dobija sutradan ovu informaciju, ali je prima sa velikom rezervom. General Simovi i pored upozorenja, ne odlae venanje svoje erke koje je zakazano za nedelju 6. aprila na Pravoslavni uskrs. 27.mart uvee oko 22,00. Berlin, Hilerov kabinet Hitler alje poruku Musoliniju sa sledeom sadrinom : Plan Barbarosa ( napad na Sovjetski savez) odloiemo za etiri nedelje zbog dogadjaja u Jugoslaviji. Predlaem vam da sve operacije Vae armije u Albaniji obustavite za to vreme i pomognete nam u realizaciji odluke, tako da Jugoslaviju napadnemo istovremeno sa etiti strane, kako bi u to kraem vremenu slomili otpor jugoslovenske vojske. Dobio sam saglasnost vlada Madjarske i Bugarske koje e sadejstvovati u napadu na Jugoslaviju i zaposesti delove teritorije prema dogovoru o podeli Jugoslavije , koji emo u najskorijem vremenu sainiti........ 28.mart, 18,30 as.Beograd, Junajted Pres Veeras su i pored policijske zabrane manje grupe komunista pokuale da odre demonstracije. Njima su se prikljuili uenici i studenti. Oni su delili tampane letke u kojima se napada nova vlada generala Simovia da eli Jugoslaviju uvui u rat, radi pomoi Engleskoj. 31. mart, pre podne 10,00 as. Moskva , javlja Pravda preko Radio Moskve Posle upadljive pauze , poslednja od svih saveznikih drava Jugoslavije - Sovjetski savez, preko svoga zvaninog glasila Pravde, objavljuje tekst pozdravnog telegrama koji je vlada u Moskvi jutros poslala novoj Jugoslovenskoj vladi : Jugoslovenski narod je ponovo doiveo trenutke svoje slavne prolosti ....... Telegram zvanine Moskve izazvao je veliki publicitet u zvanikim medijima i javnosti evropskih drava. 3. april 1941, 11.as. Beograd, Agencija Avala, Radio Beograd i sve radio stanice u Jugoslaviji : Vrhovna komanda oruanih snaga Kraljevine Jugoslavije naredjuje optu mobilizaciju u zemlji..... poziv rezervistima , rekviziciju privtanih motornih vozila, konja.... Ovo je uinjeno sa itavih sedam dana zakanjenja, nakon to je dobijeno i tree upozorenje pukovnika Vauhnika sa odlukom o napadu na Jugoslaviju 6. aprila, pod nazivom Uputstvo- 25 i svim detaljima planiranog napada, i posle slinih informacija engleske tajne slube MI5 i amerikog ambasadora u Beogradu, kao i posle nakon dojava o pokretima i razmetanju vojnih trupa prema jugoslovenskoj granici u Italiji, Madjarskoj, Austriji i Bugarskoj.

3. april 15,30. Beograd , Vrhovna komanda vojske Vojni izaslanik u Berlinu pukovnik Vauhnik alje poslednju ifriranu depeu Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske i naelniku Generaltaba sa sledeom sadrinom. Napad na Jugoslaviju zapoee vazdunim napadom na Beograd , a bombardovae se svi vojni objekti, eleznike komunikacije, aerodromi i mostovi u zemlji. Napad na Beograd zapoee 6. aprila u 06,00 asova ujutro i ima tajni naziv Preki sud ..... . Posle ove informacije vlada saoptava odluku preko Radio Beograda, da se Beograd proglaava otvorenim gradom i da u njemu nee biti vojnih jedinica. Istovremeno se iz grada povlai nekoliko protiv-vazduhoplovnih topovskih diviziona, te Beograd ostaje praktino, bez ikakve zatite od neprijateljskih aviona. 5. april 23,00. Moskva Kremlj Jugoslovenski specijalni izaslanik Gavrilovi koji sa jugoslovenskom delegacijom ve tri dana pokuava da pregovara o Paktu izmedju Sovjetskog saveza i Jugoslavije biva iznenada pozvana u Kremlj na sastanak sa Staljinom. Jo bunovnom Gavriloviu u pono podnose na potpis pripremljeni Pakt o nenapadanju i saradnji ismedju SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije. Inae tekst koji je usaglaen jo par dana ranije nosi datum 5. april 1941, iako je ve jutro 6. aprila. Gavrilovi u medjuvremenu uspostavlja vezu sa Beogradom i deurnom u Ministarstvu inostranih dela saoptava da je potpisan Pakt, koji u politikom niti u vojnom smislu, za Jugoslaviju ne znai apsolutno nita. Na malom banketu koji je priredio Staljin za saradnike i jugoslovensku delegaciju, Staljin tei neskriveno razoaranog Gavrilovia reima : Mi smo braa iste krvi i vere. Nema sile koja moe pokvariti nae odnose. Ja se nadam da e vaa junaka armija dugo zadravati nemaku vojsku ako vas napadne. Imate ume i brda, gde su njihovi tenkovi nemoni, organizujte jedan partizanski rat. Na banketu, kako svedoi dalje sovjetski generaltabni kapetan Vasilij Krilov u memoarima , svedok dogadjaja koji je docnije prebegao iz Istone Nemake na Zapad, Staljin se prisno nagnuo prema Gavriloviu i zagrlio ga jednom rukom netu mu priajui. Zatim se prekrstio na nain isti kod pravoslavnih Rusa i Srba i potom napravio gest kao da blagosilja zbunjenog Gavrilovia. Na drugom kraju prostorije jedna suzdravajui smeh, Mikojan je sakrio lice iza maramice. Poseban cinizam Staljin je pokazao docnije na ispraaju jugoslovenskih diplomata iz Moskve. Kraljevina Jugoslavija vie ne postoji, rekao je saradnicima maui maramicom. Cilj mnogih pa i nas ( SSSR-a) rat Hilera sa Jugoslavijom je postignut, citirao je Staljina u svom svedoenju kapetan Krilov osam godina docnije. Dakle Staljin je posle erila, drugi politiar jedne velike sile, koji je rekao da je (zajedniki) cilj - rat Jugoslavije i Nemake postignut ! Za Englesku koja je bila u defanzivi na svim frontovima sa Nemakom, otvaranje fronta na Balkanu olakae pritisak na Englesku, a to se tie Sovjetskog saveza, jasno je da je rat sa Nemakom bio neizbean i da je svaki dan odlaganja napada na SSSR bio dragocen za pripremu odbrane. 6.april 1941 06,00. Beograd

Od est asova ujutro iz nekoliko pravaca sa severa se Beogradu pribliavaju formacije aviona, koji napadaju Beograd bombardujui ga u talasima, sa tekim i zapaljivim bombama iako je isti dva dana ranije proglaen otvorenim gradom , to znai da se grad nee oruano braniti . Vrhovna komanda Vermahta javlja da su tano 468 aviona IV.-te armije generala Fon Lera u Beogradu, ve u prvom naletu unitili su sve vane vojne ciljeve. Medjutim, posle prvog talasa koji traje itav sat, bombardovanje se nastavlja jo u tri talasa. Visoki plamenovi i dim nad gradom pokazuju put i ciljeve za etvrti napad aviona, koji su u sumrak ponovo krenuli na Beograd sa aerodroma u Madjarskoj i Austriji. ( Broj mrtvih od bombardovanja u Beogradu 6. aprila, niko nije nikada tano utvrdio. General Fon Ler je 1946. godine pred Vojnim sudom u Beogradu izmedju ostalog optuen za 1900 rtava bombardovanja u Beogradu. Vladimir Dedijer pie posle rata, da je broj sahranjenih na beogradskim grobljima bio tri hiljade. eril 28. aprila 1941. objavljuje podatke svojih tajnih slubi da je u Beogradu tokom celodnevnog bombardovanja 6.aprila 1941 poginulo oko 17.000 lica, od kojih mnogi jo u snu. Arhivi Vermahta danas raspolau sa podacima da je tokom bombardovanja Beograda u tri dana ponulo 17.480 lica koliko je prijavljeno od lokalnih vlasti. Konano jugoslovenski izvori navode tridesetak godina docnije cifru od oko deset hiljada poginulih. Zadnjih godina prolog veka, ovaj broj od novih istoriara se drastino smanjuje kao i broj drugih srpskih rtava tokom rata i spominje broj od oko hiljadu mrtvih ? Prema ovom navodu, moglo bi se zakljuiti da su svi Beogradjani poetak bombardovanja doekali u sigurnim sklonitima u kojima su bili celog dana, dok injenice govore da je Beograd imao samo etiri prava sklonita za ukupno oko 1.500 ljudi. Strunjaci o ovome govore da broj mrtvih realno mora biti oko pet hiljada i vie, obzirom da je u bombardovanju potpuno srueno ili teko oteeno oko pet hiljada stambenih i drugih objekata i da je u svakom objektu poginulo samo po jedno lice, taj broj prelazi sve docnije navedene cifre.) 6. april 10,00. Berlin, BND nemaka novinska agencija Jutros u 05,30 asova nemaka vlada je objavila da je dala saglasnost Vrhovnoj komandi Vermahta za napad na Jugoslaviju i Grku, radi definitivnog eliminisanja uticaja Engleske sa teritorije Evrope. Napad koji je jutros zapoeo je odgovor Puistima u Beogradu koje su pomogli engleski agenti i Englezima zbog iskrcavanja u Grkoj, a nije uperen protiv naroda ove dve zemlje. 6. april oko podne. London, Radio London Prema jutronjem saoptenju Radio Moskve i kako pie zvanian organ KP.SSSR-a Pravda, izmedju Jugoslavije i Sovjetskog saveza jue je zakljuen Pakt o prijateljstvu i nenapadanju sa rokom od pet godina, koji je odmah stupio na snagu. Pakt su potpisali lan Polit-biroa i predsednik vlade SSSR-a Molotov i specijalni izaslanik jugoslovenske vlade .Gavrilovi. Nije poznato da li e i kakve korake preduzeti Moskva povodom napada na Jugoslaviju od strane Nemake vojne sile.......

6. april tokom dana. Sve vodee svetske agencije i radio stanice Jutros je Nemaka bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju ..... Glavni grad zemlje Beograd, kao i drugi gradovi bombarduju se od ranog jutra . Beograd je razoren i gori u plamenu, bombarduju se komunikacije, aerodromi, eleznike stanice i pruge, kao i putevi na kojima je mnogo izbeglica..... Trupe Nemake i saveznika Italije, Bugarske i Madjarske prodiru teritorijom Jugoslavije ka Beogradu i drugim veim gradovima .......

General pukovnik Aleksandar fon Ler glavnokomandujui napada 6.aprila na Jugoslaviju 1945.uhvaen, osudjen i obeen u Beogradu

7. april, tokom dana, Maribor Jugoslovenska IV.-ta armija pod komandom generala Milana Nedeljkovia, kao i VII.-ma armija pod komandom generala Stanka Trifunovia, koje su bile stacionirane na severozapadu zemlje u zoni svojih planiranih ratnih dejstava, poloile su oruje i predale su se bez borbe II.-oj nemakoj armiji, koja sa poloaja u Gracu, skoro bez ikakve borbe napreduje prema Ljubljani, proavi pogranini grad Maribor u Dravskoj banovini....... 10. april, tokom dana,Ljubljana, Radio Ljubljana Slovenaki nacionalni savet pozvao je sve slovenake vojnike u sastavu jugoslovenske vojske bilo gde u zemlji, da odmah poloe oruje i napuste jedinice, da bi se vratili u svoja mesta stanovanja. Pripadnici Slovenake legije poeli su da razoruavaju pripadnike jugoslovenske vojske koji su se nalazili na poloajima van ratnih dejstava ili na obezbedjenju vojnih objekata i komunikacija i andarmeriju......

12. april, 12,00. as. Ljubljana Pripadnici XIV-te oklopne divizije generala Fon Kina, zajedno sa vojnicima II.-ge Italijanske armije pod komandom generala De Roste, razoruale su i zarobili u blizini Ljubljane najmanje 30 hiljada vojnika jugoslovenske vojske....... 12. april, pre podne, Berlin, nemaka agencija DNB Firer je danas poslao Musoliniju telegram sledee sadrine : Due, u trenutku kada su italijanske i nemake trupe na jugoslovenskom bojitu stegle ruke u bratski pozdrav, nasrdanije vam estitam i pozdravljam vas u vernom prijateljstvu, Adolf Hitler

Pred bombardovanje Beograda nemaki vojnik pie na bombi *Srean uskrs"

13. april, 12. as. Berlin, agencija DNB i sve vojne radio stanice Saoptenje Vrhovne komande Vermahta svim trupama nemake armije . Jutros u 05,30 asova oklopne jedinice armije generala von Klajsta u svome pobedonosnom pohodu ule su u Beograd. Nad Beogradom se vijori nemaka zastava.... 14. april, pre podne

/Sarajevo - Niki - aerodrom Vojnom radio-vezom General Simovi predsednik vlade, koja ga je proglasila vrhovnim komandantom armije, dobio je informaciju da su dva transportna aviona jugoslovenske vojske Savoja Marketi uz pratnju dva lovca, odletela prema Grkoj. U jednom se avionu nalazio Kralj Petar II., a u drugom oficiri garde, pratnja kralja i nekoliko prisnih ljudi sa dvora. ( Kraljica Marija se ve vie meseci nalazila u Londonu sa prievima Tomislavom i Andrejom) 15. april. Zagreb, radio Zagreb Ante Paveli, novo-imenovani Poglavnik proglasio je samostalnost Nezavisne drave Hrvatske u njenim povjesnim granicama i preuzeo sve dravne funkcije ......... 15. april. Rim / Zagreb Musolini je danas uputio telegram Poglavniku Nezavisne drave Hrvatske : Sa velikim zadovoljstvom pozdravljam novu Hrvatsku, koja je danas stekla tako dugo eljenu slobodu....... 15/ 16 april. Niki vojni aerodrom General Simovi sa grupom oficira puista, ministrima vlade i najviim politiarima naklonjenih Simoviu, sa porodicama, nekoliko diplomata i novinara , avionima naputaju Jugoslaviju na putu za Englesku. Pre polaska Simovi odrava poslednju sednicu vlade i na predlog potpredsednika Slobodana Jovanovia vlada donosi odluku da Jugoslavija prizna kapitulaciju. Za ovlaenog predstavnika vlade Simovi za razgovore imenuje generala Kalafatovia. Kako nisu iz Engleske stigli i drugi obeani avioni, na aerodromu nastaje mete medju oficirima , njihovim porodicama, manje znaajnim politiarima i vojnicima iz pratnje, koji se privremeno smiruje streljanjem nekoliko lica po naredjenju generala Mirkovia. U toku jutarnjih asova vraaju se dva jugoslovenska aviona sa kojima odleu General Simovi i njegov pomonik general Mirkov. Preko hiljadu ljudi, politiara, novinara, diplomata, oficira, dvorskih slubenika i drugih ostaje na aerodromu ekajui, avione koji se navodno trebaju vratiti po ostale......... koji nisu nikada stigli.

Avion Savoja Marketi, posada i pratnja sa kojima je Kralj Petar odleteo iz zemlje

16. april. Budimpeta, Radio Budimpeta Generaltab Honveda saoptava: Nae junake trupe zaposele su pod borbom jugozapadnu Transdanubiu sve do granice sa NDH. ienje oblasti izmedju Dunava i Tise od srpskih etnikih bandi, kao i utvrdjivanje broja zarobljenih i ubijenih je u toku........ 17. april 1941. Beograd/Berlin, Vojne stanice Vermahta, agencija BND, Radio Beograd Danas je tano u 03,25 as. od strane ovlaenog predstavnika jugoslovenske vlade je potpisana bezulovna kapitulacija jugoslovenske vojske na celoj teritoriji zemlje. Kapitulacija stupa na snagu 18. aprila 1941. godine tano u 12 asova, do kog roka sve jedinice jugoslovenske vojske moraju poloiti oruje nemakoj ili saveznikim jedinicama......... PETAR II. - Kralj bez kraljevine, vojske i naroda

Puem 26/27. marta 1941. , odlukama Kralja Petra II. koji je prihvatio predlog Simovia i proglasio se punoletnim sa 17. godina (po Zakonu punoletstvo u Kraljevini se sticalo sa 21. godinom) kao i odlukama puistike vlade i konano Aprilskim ratom nastaje pravni vratolom jugoslovenske Monarhije i sporna vladavina Kralja Petra II. Svakom istoriaru i analitiaru je jasno da za dogadjaje 27. marta nisu postojali neophodni uslovi i organizacija za vodjenje zemlje za dui rok maker i pod prividnom kraljevom vlau, ali se upravo kraljevom mladou i neiskustvom, pravdaju docnije katastrofalne odluke Puista i Kralja u zemlji i docnije u inostranstvu pre svega po srpski narod. Sam Kralj Petar II. nije znao za pripremu pua, niti se oglasio proklamacijom narodu (ve je, kako je odavno poznato navodni proglas Kralja o preuzimanju vlasti proitao preko radija jedan od puista) . O ovome je napisano brdo svedoenja, iz kojih se otkriva da je Prestolonaslednik po obavetenju o puu, insistirao da vidi svog strica namesnika Kneza Pavla (Kraljica-mati Marija je bila u Londonu sa sinom Tomislavom i Andrejom) , kao to bi to uinio svaki deko od 17. godina u nekoj presudnoj situaciji. To mu naravno nije omogueno, te je itavih 24. asa od poetka pua bio praktino izolovan u dvorcu na Dedinju, sve dok u dvor nije doao general Simovi da ga uveri da je pu izveden od njegovih vernih oficira, koji su smenili Namesnitvo, koje je radilo protiv interesa zemlje. Da bi proglaenju punoletstva Kralja Petra bilo dato bar malo ceremonijalnog karaktera odrano je 28. marta u Sabornoj crkvi u Beogradu Blagodarenje od strane Patrijarha srpskog Gavrila, koje je vie liilo na parastos Kraljevini sa malim brojem dravnih slubenika i uobiajenih stranih predstavnika. Vrlo iznenadjue je bila okolnost to je Blagodarenju prisustvovao nemaki otpravnik poslova dr. Gruber, koji je tri dana docnije napustio Beograd. Mladi Kralj se po preuzimanju vlasti, nije obratio novoj vladi ni Skuptini to je bilo za oekivati , da bi izneo svoj program unutranje i spoljne politike Kraljevine , zbog koje je navodno i razvlastio Namesnitvo. Navedeno, Kralj Petar II. niti ni jedna od pet vlada nisu doneli ni tokom boravka u Engleskoj. ta je zapravo radio Kralj Petar II. vie od dve nedelje po navodnom preuzimanju vlasti ? Apsolutno nita za sve vreme, dok nije napustio zemlju 12/13 aprila , kada je avionom odleteo za Grku, potom u Kairo, zatim Jerusalem i konano u London. Da li se po tkzv. preuzimanju vlasti mladi Kralj obratio javno vojsci, preuzeo komandu vojskom u svoje ruke ili izdao neku komandu armiji ? Nije ! Ko je zapravo imao svu politiku i vojnu vlast i komandovao u Jugoslaviji ? Armijski general Simovi - predsednik vlade koju su obrazovali puisti. Sve dakle govori da je 27. mart bio vojni pu radi preuzimanja vlasti od generala Simovia sa grupom generala masona , koji je spomenimo i to, po poetku estoaprilskog rata sam sebe proglasio za vrhovnog komandanta Jugoslovenske vojske, da bi 15. aprila, samo sedam dana kasnije, imenovao za glavnokomandujueg vojske koja praktino nije vie postojala, generala Kalafatovia. Kralj Petar II. u tome svemu nije imao apsolutno nikakvu ulogu. Kralj Petar II. i Puisti u zemlji ostavljaju haos :

Vojsku bez komandanta, dravu bez vlade, iz koje je 10. aprila proglaenjem NDH istupio dr.Vlatko Maek sa veinom hrvatskih i slovenakih ministara, dravu bez skuptine, podrke SPC i Patrijarha koga Nemci hapse po ulasku u Beograd. Konano u zemlji ostaje samo narod na milost i nemilost okupatoru. Kada je narod i vojska samo dve nedelje po puu saznao da je Kralj sa vladom i puistima napustio zemlju, ostavivi vojsku i narod na milost i nemilost neprijatelju, prethodno oduevljenje zbog preuzimanja vlasti od strane mladog kralja, pretvorilo se u revolt i mrnju veine Srba, to su Puisti i Kralj zemlju gurnuli u rat i potom pobegli iz nje. Svakako je vano i mora se spomenuti da su skoro svi lanovi novog Kabineta Simovia bili Slobodni zidari ukljuivi i potpredsednika ve ostarelog Slobodana Jovanovia, inae stareinu Velike jugoslovenske loe, koja je do pada Francuske bila pod nadlenou francuskih masona, da bi je po okupaciji Jugoslavije od strane Nemake potpuno preuzeli engleski masoni. Takodje su masoni bili i dr. Vlatko Maek, zatim ubai i utej. Spomenimo i injenicu da je mladi Kralj primljen u jednu od engleskih masonskih loa, koga je vodio do prosvetljenja lino eril. Onima koji se bave istraivanjima masonerije poznato je da je Tito, inae mason od kraja tridesetih godina koji je navodno primljen medju Slobodne zidare negde u zatvoru sa Moom Pijade, imao odlinu saradnju sa Banom ubaiem koja je postavio kao lana prelaznog Namesnitva na kraju rata . Rezime sa dilemama Veliki broj istoriara je danas sklon zakljuku da bi pristupanje Jugoslavije Trojnom Paktu bilo korisnije za Jugoslaviju nego Pu, pre svega iz razloga to izvesno zemlja ne bila tako razorena nemilosrdnim osvetnikim bombardovanjem Nemaca i ne bilo toliko rtava ne samo od bombardovanja. Posebno je pritom vano istai okolnost, da je skoro etvrt miliona Srba ( ostale nacionalnosti su putene) koji su zarobljeni kao vojnici i oficiri poslato u zarobljenitvo od koji je trideset hiljada Srba nestalo umrlo ili ubijeno, a najmanje pedeset hiljada se nije dobrovoljno nikada vratilo u zemlju i ostalo u emigraciju. Demografske posledice ovoga su bile katastrofalne po Srbiju i oseale su se decenijama. Podela Jugoslavije bi se verovatno dogodila i da je Pakt ostao na snazi i gotovo izvesno formirala NDH, a Slovenija pripojila Austriji. Medjutim, Srbija ne bi izgubila svoje june teritorije koje je zauzela Italija i severne - Madjarska i Bugarska i na kojima su izvreni strahoviti pogromi. Pozicija Srbije u odnosu na NDH bi bila drugaija i svakako se ne bi dogodio takav strahovit pokolj srpskog ivlja. Ako izbegnemo ostale razloge, Hitleru i Nemakoj je bilo veoma stalo do Balkanske bate prirodnih resursa iz Srbije, ita , mesa, stoke, poljoprivrednih proizvoda koji su poeli irenjem rata da ponestaju u snabdevanju Nemake. Za redovno i potrebno snabdevanje, Nemakoj je bila potrebna jugoslovenska ili srpska ekonomija u funkciji, to se ratom izgubilo privreda i ekonomija su nepovratno razoreni uz optereujui vojni faktor, koji se kroz godine rata pretvarao u sve vee angaovanje protiv partizana nemake vojne sile, inae preko potrebne na odluujuem Istonom i saveznikom frontu .

I u takvom okruenju Srbija je mogla da ostane neutralna, bez posledica po zavretku rata. ak i okupacija Srbije ne bila takva okrutna misija kakva je bila posle 6.-to Aprilskog rata i najmanje million Srba ne bi izgubilo ivot u najrazliitijim bitkama svako protiv svakog , a svi protiv Srba . Pod pretpostavkom egzistiranja Pakta i pitanje monarhije da je Kralj Petar II. ostao u Jugoslaviji (Srbiji), verovatno ne bi bilo okonano pojavom Tita na vojno politikoj sceni, jer srpski narod ne bi imao motive ( ljutnja i gnev prema Kralju zbog bekstva) za uea u nekom spontanom pokretu otpora Nemcima. Konano diplomatska mudrost Kneza Pavla, koji je, istaknimo i to, od Puista prognan iz Jugoslavije i otputovao u Grku sa porodicom, a docnije od Engleza za osvetu poslat u progonstvo u Junu Afriku, verovatno bi pomogla mladom kralju u ustolienju na vlasti i politikim potezima u delikatnim situacijama koje smo kao pretpostavke spomenuli . Ishod Pua 27. marta je poznat. Pretpostavke i pekulacije u najrazliitijim varijantama interesa velikih sila u to vreme koje su danas poznate, pruaju nekoliko mogunosti ishoda sudbine Kraljevine Jugoslavije pridruene Trojnom Paktu, od kojih nijedna nije tako pogubna za Jugoslaviju, posebno za Srbe i Srbiju, kao sudbina koja nas je zadesila od 6. aprila 1941. I najzad, nezapaene ili nezapamene , nekome beznaajne stvari u velikim trenucima istorije o kojima Srbi treba da razmiljaju upravo sada. Da li je masonerija koja je bila nesumnjivo duboko upletena u dogadjaje 27.marta donela dobro Jugoslaviji i Srbiji tim Puem 1941., i ta nam je uopte donela dobro u istoriji ? ta je sa Engleskom za koju je Srbija danas daleko i varvarsko podruje. ta je sa okupatorskim nemakim slugama oko naprimer Madjarskom nas, koje uporno nazivamo dobrim susedima. Postoje li nai istorijski prijatelji i jesu li nam saveznici iz nekih ratova - i dalje saveznici ? Najzad , za one koji misle da je Pu 27.marta 1941. godine bio patriotski in, jedno pitanje : da li bi danas posle 70 godina, jo jedan Pu bio patriotski in ? Jer situacija je gotovo identina za Srbiju : Imamo navodne prijatelje : Nemaku, Ameriku, Englesku, imamo ratove u bliem i daljem okruenju, i nae okruenje dravama susedima koje su nas ranije okupirale, a sada su takodje ve u Paktu Sila osovine EU i NATO. Imamo i unutranje politiku situaciju u kojoj preti raspad drave i vodju vladu koja vodi politiku unutraanjeg i spoljno-politikog nezameranja. Opet je svako protiv svakog , a svi protiv Srbije. Ali nemamo Simovia !? Ili ga imamo i on je ve sproveo Pu, koji mi nismo ni primetili, kao ni to da smo postali saveznici sa Nemakom, koja se kako rekoh, danas zove EU -Amerika? I gde smo mi zapravo danas poslevie od 70. godina ? Kao i uvek na istorijskoj raskrsnici, a na toj raskrsnici smo od kako smo napravili kuu nasred puta, jo pre hiljadu ili vie godina godina ?

Posledice pua ''27. marta 1941'' /Odlomci iz knjige: ''Knez Pavle - Istina o 27. martu''/
CARSTVO NEBESKO U DOBA nemakog ultimatuma, Vinston eril je pisao jugoslovenskom premijeru Dragii Cvetkoviu upozoravajui ga da e ukoliko potpie Trojni pakt poiniti zloin Bugarske i spustiti se na ulogu ortaka u pokuaju da se ubije Grka. Jugosloveni, Turci i Grci moraju zajedno da udare, vikao je eril koji je svom ambasadoru u Beogradu Ronaldu Kembelu otvoreno poruivao da gnjavi, mui i ujeda kneza Pavla i njegove ministre. Vrhunac je bio kada se britanski dravni sekretar za Indiju Leopold Ejmeri preko Bi-Bi-Sija odjednom obratio Srbima; ne vie Jugoslovenima. Pozivajui se na hrabrost u Prvom svetskom ratu pitao je zato bi sada Srbi svu slavu Grcima, i sebe svrstali s Bugarima i Rumunima. Saveznici e dobiti rat, uveravao je sada Srbe, jer Hitler ne moe da nadjaa Englesku i Ameriku zajedno. Onda se direktno obratio studentima i svetenstvu, koji su kako je rekao, godinama odravali plamen nacionalnog duha. Engleski Guverner poziva i na tradicije Kosova i junakog cara Lazara koji je vie voleo nebesko nego zemaljsko carstvo. Na kraju vatrenog govora, Ejmeri je uzviknuo kako jugoslovenska vlada ne moe: .... Imati pravo da jednim potpisom opie ast i nezavisnost esnaest miliona ljudi. Ako narod jasno pokae kako u pristupu osovinskom paktu gleda izdaju asti i nezavisnosti, onda je to dunost vlade da pita narod pre nego to potpie pakt. Ne, za to nije kasno. itava budunost Jugoslavije nalazi se na rubu ponora. ....Nekoliko dana kasnije, 3. aprila, Ruzvelt je u Beloj kui primio jugoslovenskog ambasadora Konstantina Fotia i na kraju srdanog razgovora rekao: Zar ne mislite da bi za vas Srbe bilo mnogo bolje da opet postanete homogena drava tako to ete se odvojiti od svojih zapadnih delova? Ponovo biste bili jaki i ne biste troili snagu na one beskonane unutranje probleme i rasprave." Posle bombardovanja Beograda, Ruzvelt je kralju Petru uputio novi telegram: Sjedinjene Drave su duboko potresene niim izazvanom i nemilosrdnom agresijom naroda Jugoslavije. Vlada i narod Sjedinjenih Drava s divljenjem prate hrabru samoodbranu naroda Jugoslavije, koja predstavlja najsvetliji primer njihovog tradicionalnog junatva." Samoodbrana" jugoslovenske vojske punoletnog" kralja Petra II trajala je svega dvanaest dana. U junoj Srbiji Nemcima se predalo 40.000 vojnika i odmah su pali Skoplje i Bitolj, dok je u svim jedinicama u kojima je bilo Hrvata dolo do izdaja, dezertiranja, ubijanja stareina srpske nacionalnosti.

Komunisti su se svojski potrudili da doprinesu demoralisanju vojske: rasturali su letke u kojima su ljude pozivali na pobunu protiv srpskih ovinista koji su zemlju uvukli u rat za odbranu britanskog imperijalizma i internacionalnog kapitalizma". Svi Hrvati oficiri pourili su u Zagreb da bi stupili u slubu Nezavisne drave Hrvatske koja je proglaena 10. aprila. Sledeeg, 11. aprila, Zagreb je radosno i sveano doekao Nemce. Terorista Ante Paveli proglaen je za ustakog poglavnika.
...Da bih dao dokaza da ovaj korak smatram kao definitivan izmeu Jugoslavije i nas i da bih podvukao njegov naroit prijateljski karakter, to nudim Jugoslaviji regulisanje italijansko-jugoslovenskih odnosa na isti nain, kao to su regulisani italo-nemaki. Pitanje nemake manjine reeno je brenerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude reeno naim novim utanaenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovnitva u Istri za albansko stanovnitvo u Jugoslaviji. To je naroito vano za vas Srbe, jer bi na taj nain posrbili vae Kosovo, ije je stanovnitvo preteno albansko, a koje za vas Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu vanost.

Krajem februara ja u odrati jedan veliki govor u Rimu i u tome govoru objavio bih na novi savez i moju novu politiku prema Jugoslaviji... Benito Musolini. ...Krajem februara (1941. prim. aut.) Boin Simi se odjednom izgubio iz Moskve. Pri polasku, poslanik Gavrilovi mu je savetovao da ode da se vidi sa eneralom Duanom Simoviem. Poto se ve zuckalo da Nemaka vri na nas pritisak, na Simovievo pitanje ta da se radi, Gavrilovi je (prema raportu koga imam kod sebe u originalu) odgovorio: Udar, udar, vrite udar!" Kada je docnije taj udar i izvren i kad je bilo sve vie i vie jasno da e nas Nemaka zaista napasti, poslanik Gavrilovi, koji je savetovao udar i koji je ve 3. aprila svoju i Tupanjaninovu porodicu izvukao iz Jugoslavije engleskim sredstvima i sa velikom sumom novca, iao je kod nemakog ambasadora grofa ulenburga da ga moli da utie na Hitlera da ne napadne Jugoslaviju. U isto vreme je i nova vlada enerala Simovia slala na sve strane telegrame u kojima je molila za milost i izjavljivala da priznaje sve paktove ne samo onaj od 25-og marta, ve i sve ostale. MI SMO KUPILI REVOLUCIJU U ARHIVU kneza Pavla nalaze se mnoga pisma ser Sesila Perota, vaspitaa kralja Petra II, koji je 12. januara 1977. godine odrao predavanje na temu: Zalazak jedne dinastije" (Karaorevia). Ser Perot je kazao: Krajem marta 1941. navratio sam do mog starog univerziteta u Kembridu. Tu u drutvu mojih ranijih profesora i kolega, poveo se razgovor o dravnom udaru u Beogradu. Nekoliko od prisutnih nastavnika izjavilo je: Nisu Jugosloveni izvrili pu, nego mi". Upitao sam ko su mi"? Odgovor je glasio: Mi, SOE, ili britanska tajna sluba pod upravom ministarstva za psiholoko ratovanje. Kralj Petar uopte nije imao nikakvog uea u puu, niti je bio konsultovan. Proklamacija koju je navodno itao kralj na radiju, potpuno je lana. Kralj istu nije video, niti potpisao, niti odobrio. Proklamaciju je proitao jedan oficir imitirajui kraljev glas..." Ovu tezu kasnije je potvrdio i specijalni izaslanik predsednika SAD, pukovnik Donovan, koji je boravio u Beogradu uoi pua. On je izjavio: Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili..."

Knez Pavle je bio upoznat sa ovim aktivnostima britanske obavetajne slube u Jugoslaviji. Ministru spoljnih poslova Halifaksu je poruio da su sve te akcije za njega krajnje neodgovorne". Poetkom 1940. godine, britanski obavetajci su, i pored svega, u Beogradu osnovali telegrafsku agenciju Britanova" iji je zadatak bio da iri dobro raspoloenje prema Britaniji i njenim saveznicima.
Agenti sekcije D isplaivali su pojedine novinske izdavae. Tako je beogradski veernji list Pravda" svakog meseca, dobijao po 150 000 dinara. Od sredine 1940. godine, britanski agenti su Zemljoradnikoj stranci isplaivali 5.000 funti sterlinga meseno. Samostalnoj demokratskoj stranci Svetozara Pribievia, takoe, isplaivane su znaajne sume, a lan ove stranke Sran Budisavljevi je bio lan vlade.

Britanski novac je davan i raznim patriotskim udruenjima u Beogradu, na primer, Udruenju starih ratnika. Seljaka stranka Dragoljuba Jovanovia takoe je bila na platnom spisku, a dva engleska izvora spominju da su funte stizale i na raun Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovia i Dragie Vasia. Cincar-Markovi Kada sam se sastao sa nemakim ministrom spoljnih poslova fon Ribentropom u Fulu, u novembru prole godine, nije mi bilo od njegove strane postavljen predlog da priemo paktu, bar tako sam ja razumeo Ribentropa. Kasnije je nemaki poslanik u Beogradu fon Heren dobio izvetaj od svog pretpostavljenog ministra da je on meni taj predlog izrino postavio. Tako je u poetku naih pregovora o paktu dolo do izvesnog nesporazuma. Kada smo, predsednik Cvetkovi i ja, posetili Hitlera i Ribentropa u Verchtesgaden-u, sredinom meseca februara, oni su nam taj predlog otvoreno postavili, izjavivi da nam jedino na taj nain mogu garantovati na teritorijalni integritet. Na predlog o jednom eventualnom paktu o prijateljstvu i nenapadanju sa Nemakom, kao i nae sugestije o neutralnoj balkanskoj zoni, nisu hteli ni da uzmu u ocenu, te smo se tako vratili sa tog sastanka ne svrivi nita. Tek kada se Knez sastao sa Hitlerom i Ribentropom, poetkom marta, na se poloa) znatno popravio. Nemaki dravnici su i tom prilikom ostali pri svom zahtevu da pristupimo Paktu, ali Knez je uspeo da od njih dobije veoma vane ustupke; oni su, naime, pristali da od nas ne trae nikakvu vojnu saradnju, niti prelaz njihovih trupa preko nae teritorije za sve vreme trajanja rata. Na taj nain stvorena je osnova za pregovore, povoljna po nas jer smo u sutini i dalje ostajali neutralni, a bile su nam zagarantovane granice ba od onih, koji su jedini mogli da ih ugroze. ... Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob, bila je parola svih onih koji su i od rata i od groba beali u panici ka moru, da bi se doepali najblieg aerodroma ili eventualnog broda, koji bi ih odveo u kakav sigurniji kraj, daleko od bojita i rata, ostavljajui narodu Jugoslavije (Srbima) da bude i rob i grob. Tim istim putem spasavanja po svaku cenu ila i cela vlada od 27. marta, ..., poto su prethodno potpisali kapitulaciju trupa, poslali vojsku u zarobljenike logore, narod pod nemakom, italijanskom, maarskom, bugarskom i albanskom okupacijom, pod masakrom ustakim i graanskim ratom iz koga je proizala dananja komunistika okupacija Jugoslavije". III

PARISKI ODGOVOR NA LONDONSKU PROSLAVU DESETOGODINjICE 27. MARTA 1941. 27. mart: narodni ustanak ili zavera protiv drave", Pariz 1951. Ako je 27. mart" pie Dragia Cvetkovi, oduevljavao neprijatelje bilo integriteta nae Otadbine i jedinstva naih naroda, bilo nacionalne Jugoslavije, onda on svakako ne moe - kada se naroito danas poznaje istina injenica - da oduevljava tzv. Jugoslovenske nacionaliste, a jo manje da ih navodi da proslavljaju slom svoje drave i strahovito istrebljenje svoga naroda, to je nesumnjivo neposredna njegova posledica. Mi vidimo da komunisti sa najveim oduevljenjem proslavljaju, - i to sa puno razloga - 27. mart kao prvi dan svoje komunistike revolucije koja ih je dovela na vlast. Ali jo pre komunista ovaj herostatski podvig oduevljeno su pozdravili Paveli i ustae. Jer samo 27. mart je omoguio Paveliu da u haosu rata i naeg sloma ostvari svoju monstruoznu ustaku dravu i da pobije vie stotina hiljada Srba, Jevreja i neposlunih Hrvata (takvih je bilo vrlo malo). O Pavelievom stavu prema 25. i 27. martu govore nam dokumenta jo iz onoga vremena. Za vreme 'Nezavisne drave Hrvatske' 1942. godine izdao je u Zagrebu Mijo Bzik, Paveliev sekretar za 'promidbu' jo dok je bio u emigraciji u Italiji, jednu vrstu, zvaninog dnevnika dolaska ustaa na vlast. Ta knjiga objavljena pod naslovom Ustaka pobjeda u danima ustanka i osloboenja belei dogaaje dan po dan u 1941. godini. Tako na 48. strani svoje knjige Mijo Bzik pie da je u danima kada su se vodili pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnome paktu, Paveli uputio svojim ljudima u Hrvatskoj poruku u kojoj veli: Bit e drava u cijelom opsegu i s potpunim vrhovnitvom do krajnjih istonih granica. Kao to se vidi, Jugoslavija nije ostala po strani, i ako su neki od njih u zadnji as pokuali spasti to se dade. Doi e njezina kapitulacija u potpunom smislu rijei, a na nau korist. Radi toga ni diplomatski ugovor, kojem neki ele iz Beograda pribjei, nee imati nikakve vrijednosti, jer se zna da ti ugovarani nee ostati dugo na vlasti, budui da im puisti ve u Srbiji spremaju sprovod... U samom trenutku kada je Jugoslavija ipak potpisala Trojni pakt, to se Paveli nadao da preko svojih neobinih saveznika iz Srbije sprei, 26. marta 1941. Paveli je uputio novu poruku u Hrvatsku teei svoje pristalice da potpisivanjem Pakta jo nisu sve nade za ustaku stvar propale. Za ustae nisu radili Hitler i Musolini ve srpski generali Duan Simovi i Borivoje Mirkovi, sa svojim zaverenicima. U toj svojoj poruci upuenoj 26. marta u Hrvatsku Paveli je rekao:

'Likvidacija e doi brzo jer oni koji su potpisali ugovor, izazvali su u Srbiji ve ogorenje. Neka se nitko ne obzire na jaku neprijateljsku promidbu. Ve skorih dana razvit e se u Srbiji dogaaji, koji e izazvati konane delatnosti...' Paveli je ve 26. marta znao da e srpske puiste biti njihovi konaari za njegov povratak u Zagreb i da e mu oni, sluei tuinu, predati Srbe u Hrvatskoj pod ustaki no i malj. Sa najveim oduevljenjem pozdravio je Paveli pu od 27. marta. Onda kad je ve mislio da e se vratiti u svoju konfinaciju, da i dalje vegetira kao emigrant, srpski puisti od 27. marta ustoliili su ga kao poglavara u Zagrebu. Zato je on 31. marta 1941. uputio ovakvu oduevljenu poruku u Hrvatsku: Kao to vam je poznato, dogaaji su se razvili onako kako smo si samo eleti mogli i u kojem smo se pravcu borili dugi niz godina... Naa ustaka stvar je posve sigurna... Na ovu Pavelievu oduevljenu poruku o 27. martu mi nemamo potreba da dajemo ma kakav komentar. Na nju bi mogla da odgovori samo savest - kada bi je imali - onih koje je narod u zemlji ve davna nazvao grobarima Jugoslavije. Kakva je imala da bude posledica pua od 27. marta za Srbe u Hrvatskoj, to je Paveli ve objavio u naveerje rata, jo pre nego to se dokopao vlasti u Hrvatskoj, 5. aprila 1941. u 23.20 asa, pozivajui preko radio stanice Velebit iz Italije hrvatski narod na ustanak. Paveli je u tom svome pozivu rekao i ovo: Die se Slobodna i Nezavisna Drava Hrvatska, u kojoj e, hrvatski seljaki narode, biti u tvojim rukama sva zemlja i sva vlast... a iz koje e biti iskorenjen sav korov to ga je tuinska dumanska ruka bila posijala.... Ovu je poruku za pokolenja sauvao Mijo Bzik u svojoj knjizi Ustaka pobijeda... na strani 6970, ali je nju ve kada je izgovarana, snimila na gramofonskoj ploi beogradska radio stanica, u kojoj su sedeli puistiki oficiri, vazduhoplovci, ali koji u tome trenutku nisu razumeli svu teinu svoga zloina poinjenog prema svome narodu jer onaj 'korov' koga je Paveli obeavao da e, blagodarei puu od 27. marta, moi da iskoreni, bili su one hiljade srpskih mladia, staraca, ljudi, devojaka, ena, dece, odojadi, pa ak i dece u majinoj utrobi, koji su najjezivijom muenikom smru platili bolesne ambicije jednih, potkupljivost drugih, odsustvo svakog oseaja odgovornosti onih, koji su zaslepljeni perspektivom vlasti, makar i za nekoliko dana, pohitali da je prime pa ma i po milionsku rtvu svoga naroda, makar i po propast Otadbine". Ustaki poglavnik dr Ante Paveli u mladosti je bio lan Hrvatske stranke prava15 kojoj je pripadao i Josip Frank. Ustatvo je nastavak frankovtine". Kad je ustanovljena kraljevina SHS starevievci i frankovci lieni zalea Bea, nisu mogli vie proganjati Srbe, morali su zaboraviti rei: Vlah" Vlaka svinja"... Javno, vie nisu smeli da ovako psuju Srbe, ali dobili su novu motivaciju: umesto njihovog rimokatolikog i apostolskog cara, sada je vladar postao jedan Karaorevi, po njima opanar" i izmatik". Oni su to proglasili za uvredu i nasilje nad hrvatskim hiljadugodinjim pravom" i objavili da srpska hegemonija i imperijalizam" ograniavaju hrvatsku slobodu.

Do ukidanja Vidovdanskog ustava, 6. januara 1929, ustaki pokret nije postojao. Kao elnik Hrvatske stranke prava dr Ante Paveli je bio poslanik u skuptini Kraljevine SHS. Posle dravnog udara i uvoenja samovlaa kralja Aleksandra, Paveli odlazi u emigraciju i u Maarskoj osniva teroristiku udrugu: hrvatske ustae. U Italiji, gde je dobio podrku Musolinija i klerikalaca, Paveli se povezuje sa makedonsko-bugarskim teroristima i arnautskim Kaacima, da bi svi zajedno radili na unitenju jugoslovenske drave. Dobijaju i neoekivanog saveznika: Komunistiku partiju Jugoslavije. Godine 1932, u partijskom listu Proleter" (decembar 1932. godine, broj 28. pie: U posljednje vrijeme poinje da se iri, osobito u Lici i Sjevernoj Dalmaciji, ustaki pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. (...) Komunistika partija pozdravlja ustaki pokret likih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njegovu stranu. Dunost je svih komunistikih organizacija i komunista da taj pokret pomognu i predvode". Ali nisu komunisti jedini saraivali sa ustaama. Vie od decenije posle sloma Kraljevine Jugoslavije, tanije 1954. godine, emigrantski Izbor" (za ustaku promidbu) objavio je vest da je dolo do sastanka dr Milana Stojadinovia i dr Ante Pavelia u Argentini. Tim povodom, poglavnik je dao priopenje": Naravno, mogu vam rei i to, da smo dr Stojadinovi i ja izmenjali meusobno misli o potrebi i vrijednosti pomirenja obaju naroda na bazi mirnog razlaza i uspostave vlastitih drava, to jest s jedne strane drave Hrvatske, a s druge strane drave Srbije, time da svaki narod svoju dravu uredi onako, kako to sam eli te da svoje odnose s drugim narodima i zemljama izravno ustanovi" ("Izbor" novembar-decembar 1954. str, 5-6). Nove istine o Milanu Stojadinoviu, objavile su Veernje novosti u feljtonu koji je poeo da izlazi 27. januara 2005. godine (autori Veljko Lali i Ugljea Bali), pod naslovom Milan Stojadinovi u tajnom arhivu Udbe. Na osnovu verodostojnih dokumenata obelodanjeno je da je od 1952. godine, boravei u Argentini, Milan Stojadinovi postao saradnik Udbe, sa konspirativnim imenom Mercedes"! Biveg predsednika Kraljevske vlade zavrbovao je lino Titov prvi obavetajac Boko Vidakovi. ...Zatim, Vauhnik pobija tvrdnje da je aprilski rat u Jugoslaviji usporio nemaki napad na SSSR. I kae: Engleski vojni analitiar Lidel Hart gleda na beogradski pu kao na jedinstveni samoubilaki akt Jugoslavije, koji je najvie tetio njoj samoj, pogotovu poto je potenciran bezglavim gerilskim ratom raznih struja. Naroito je bio tetan i po Englesku, koja je tada pobedonosno prodirala prema Tripoliju, poto je razbila italijansku vojsku. Engleska beogradskim puem dala se zavesti da se i u Africi zaustavila i da je deo svojih trupa prebacila u Grku.
ef nemakog Generaltaba general Halder dokazuje, da jugoslovenska epizoda nije uticala na odreivanje poetka rata prema Rusiji, poto je neoekivano brzo zavrena. Istina, poetak rata protiv Rusije predvien je za 25. maj, ali zbog loeg vremena, koje nije dozvoljavalo upotrebu tenkova na blatnjavom zemljitu, on je vie puta odlagan sve do 22. juna, dok su vojnike operacije u Jugoslaviji zakljuene 20. aprila".

I jugoslovenski obavetajac u Berlinu zakljuuje:

Samo vlastiti interesi i vlastite koristi slue kao merilo politikog morala. eril je postao veliki samo zato jer je za ouvanje ivota jednog jedinog Engleza, umeo da rtvuje itave narode i drave. Time je sve reeno". ... Velike sile", kae Dragoslav orevi, Nemaka, Velika Britanija i Sovjetski Savez upotrebljavale su Jugoslaviju sebino i nesmotreno u odbrani svojih sopstvenih interesa za vreme borbe na ivot i smrt 1941. godine". GENERAL Simovi je bio ubeen da pu nee uvesti zemlju u rat, a slino je mislio i general Mirkovi koji je prema pouzdanim svedoenjima bio veliki germanofil, lini prijatelj marala Geringa, iju je fotografiju sa posvetom, drao na poasnom mestu u svojoj kancelariji". Svoja miljenja o 27. martu izneli su kasnije skoro svi uesnici. J. B. Hoptner je u svome radu (napisanom posle konsultovanja arhiva kneza Pavla na Kolumbija univerzitetu) zapazio miljenje Vlatka Maeka, koji je pu ocenio kao isto srpsku stvar" organizovanu pre svega radi svrgavanja kneza Pavla s vlasti i to zato to je on bio isuvie naklonjen Hrvatima". Maekova ocena liila je na ono to je o 27. martu zapisao u svoj dnevnik zagrebaki nadbiskup Alojzije Stepinac. On je razumeo 27. mart kao dravni udar velikosrba", koji je Hrvate doveo u grozan" poloaj, budui da se oni od velikosrba nemaju nadati niemu dobru". Stepinac je, takoe, imao komentar i na poruku patrijarha srpskog Gavrila, upuenu preko Radio Beograda. Patrijarh je pozdravio dravni udar i podsetio da se srpski narod jo jednom u svojoj istoriji privoleo carstvu nebeskom, to jest carstvu Bojem. Tako veli g. Gavrilo" pie Stepinac. Meutim, sva dosadanja akta govore o neemu drugom, negoli o carstvu nebeskom sa strane pravoslavne crkve. (...) Doznao sam da ni Maek nije imao pojma o dravnom udaru, nego je saznao za njega preko radija. Iz celog ovog ina opet izbija na javu injenica da su Srbi i Hrvati dva sveta koja se nikad nee ujediniti, dok je jedan od njih u ivotu. Duh bizantinizma je neto tako grozno da je svemogui, a sveznajui Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi." O engleskom stavu: Britanska vlada je znala da je Jugoslavija vojniki slaba, ali je ipak nastojala svim silama da je uvue u rat. Za Britaniju je bila glavna stvar odstraniti Hitlera od Britanskog ostrva, smanjiti njegove vazdune napade, i otkloniti opasnost Nemake invazije Engleske (eril: Bili smo glavom jedva iznad vode). Britanska vlada je aktivno uestvovala u pripremi pua u Beogradu. Ona je dala svom ambasadoru potpuno ovlaenje da uini to je potrebno za promenu vlade u Beogradu, ak i po cenu nemakog napada. Za ovu svrhu su britanske agencije u Beogradu potroile znatne sume novca. Novac je dat i vodeim lanovima jedne srpske politike stranke. Tako su Britanci i navodno stvorili raspoloenje za pu i obaranje vlade".

orevi: (o Srbima) Narod je u osnovi dobar, ali mu je inteligencija podbacila. Mi, kao celina, vie verujemo u narodne pesme nego u fakta; mislimo vie srcem nego glavom. Iz razgovora Dragoslava orevia sa dr Jakobom Hoptnerom Tjorevi: Da li Vi znate zbog ega se Simovi vratio u Jugoslaviju i saraivao sa komunistima? Hoptner: Simovi nikako nije mogao da ostane u emigraciji. eril je bio otvoreno protiv njega, a mlai oficiri Srbi su ga mrzeli jer su verovali da je on glavni krivac za propast drave. On nije imao nikakvih sredstava za ivot u inostranstvu. Drugim reima, on je naao sebi pribeite kod Tita. Tito mu je dao pristojnu penziju i iskoristio ga kao svedoka protiv bive kraljevske vlade i monarhije. orevi: Simovi je zaista veliki grenik. Zbog njegovog bezglavog rada, prvo u zemlji pa posle u inostranstvu, Jugoslavija je mizerno propala. Zemlja i narod su baeni u propast. Skoro dva miliona ljudskih bia je izgubilo ivot bez potrebe. I Ljoti je zakljuio jednim, za njega tipinim, objanjenjem: Posle dravnog udara, imao sam sastanak sa generalom Bogoljubom Iliem, koji mi je u ime puista ponudio da uem u vladu, pod uslovom da osudim Pakt i da se izjasnim za Engleze. Ja sam, naravno, to odbio, i savetovao mu da nova vlada prihvati pakt i da gleda da uredi odnose sa Nemakom, ako je to jo mogue, ali mi je bilo jasno da je rat neizbean jer je Simovieva vlada bila potpuno u rukama engleskih plaenika, koji su za tu raun gurali zemlju u rat i propast". Izjava dr Spalajkovia: Na najveu nesreu srpskog naroda, nai politiki i vojni prvaci nisu razumeli Kneza i njegovu dalekovidnu politiku. Oni su se u proceni meunarodne situacije i naeg poloaja rukovodili iracionalnim shvatanjima i oseanjima, a ne hladnom politikom raunicom. Pri tome su zaboravili da nama, Srbima, Englezi nikada nisu bili prijatelji, pa i u ovom sluaju oni su nas iskoristili za svoje sebine raune i odbacie nas kao trulo voe kad im vie ne budemo trebali. Umeanost Sovjeta - dokazana! U Londonu je 1951. godine izala knjiga jednog sovjetskog prebega koja nedvosmisleno osvetljava umeanost SSSR-a u srpskoj tragediji od 27. marta 1941. godine. Re je o generaltabnom oficiru IV odelenja Crvene armije, kapetanu Ivanu N. Krilovu, koji je pobegao na Zapad i objavio knjigu Soviet Staff Officer (London, The Falcon Pres Ltd). Vojni izaslanik U svojoj knjizi pie sovjetski obavetajac, major Krilov: Nekoliko dana posle razgovora sa Kestringom (nemaki general u misiji u Moskvi 1940-41.), sreo sam ponovo Muravjeva (oficir na slubi u istom odelenju kao i Krilov). Imao je dobre vesti za mene: Politbiro je odluio da prihvati predloge Generaltaba i Molotov je dobio instrukcije da otpone pregovore sa Jugoslovenskim ministrom u Moskvi za jedan rusko-jugoslovenski ugovor. U isto vreme,

aponikov (naelnik Glavnog generaltaba) je lino ispipao" jugoslovenskog vojnog izaslanika (pukovnika arka Popovia). aponikov je predloio jugoslovenskom vojnom izaslaniku da se uspostave stalne veze izmeu sovjetskog i jugoslovenskog generaltaba da bi se sruila jugoslovenska vlada im se sazna za njeno pristupanje paktu. Jugoslovenski vojni izaslanik prihvatio je predlog sa oduevljenjem" (podvukli autori). Dr Gregori je na kraju rekao sledee: Posle 27. marta, moj prijatelj Nojhauzen imao je prilike da razgovara o martovskom dogaaju sa maralom Geringom, pa mu je on, izmeu ostalog, rekao i ovo: Za nas je bolje to se to sada desilo, nego kasnije, u daljem toku rata. Ovako smo sa neznatnim rtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojnog faktora i moemo samo biti zahvalni generalu Simoviu to nam je na vreme otvorio oi. Zato vi Nemci, koji ivite u Srbiji, budite spokojni, produite svoj rad kao da se nije nita desilo jer ste nam jo uvek potrebni. Sada emo moi da sa Srbima sondiramo stare raune, jo iz prolog svetskog rata" PU - RAZDOR MEU SRBIMA
PU je uzrokovao dugotrajnu, uasnu podelu meu Srbima. On nije bio samo kamen razdora u toku Drugog svetskog rata, uzrok graanskog rata, ve je i posle rata obeleio srpsku politiku misao u emigraciji i, na odreen nain, u otadbini. Pu je postao virus, pa je i danas uzronik srpskih bolesno ostraenih zavada koje potresaju nau javnu scenu.

U Zbirci kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta, u jednom pismu koje je Dragia Cvetkovi poslao knezu 28. avgusta 1951. godine, nalazi se i ovo: aljem Vam Avakumovieva pisma. Naravno, da i on ne vidi sasvim dobro stvari. Ali je od interesa njegov razgovor sa Slobodanom. Profesor koji se spominje u pismu, to je Slobodan (Jovanovi, prim. aut.). Uvek isti: pere ruke, ne zna nita, ali sve podbada. Njega treba gaati i svi mi odobravaju to sam ga oznaio kao glavnog pokretaa kampanje protivu nas." Iz pisama koje Cvetkovi alje knezu ima se utisak da Cvetkovi nastavlja da se ponaa u emigraciji kao da je jo uvek kneev prvi ministar. Njegova pisma su u najveem broju puna raznih podataka: o jugoslovenskom Odboru u Londonu, o Maeku, o bivem kralju Petru Drugom, o situaciji u Jugoslaviji... Knez, je, ini se iz Cvetkovievih pisama, esto umoran od svega, kao da ne eli da ga i dalje progoni avet srpskih podela, zloduh 27. marta. No, sasvim je sigurno, knez sve ita i odlae zajedno sa kovertom ...Puisti ele da nastave spoljnu politiku (namesnitva) protiv koje su podigli pu. Jedino to vie nije bilo sagovornika u Berlinu. Kao i mnogo puta ranije, Srbija je zaigrala na svoju adut kartu": na Rusiju... Odlomci tekstova preuzeti iz knjige: MIODRAG JANKOVI - VELjKO LALI
KNEZ PAVLE - ISTINA O 27. MARTU

Nadan Filipovi Nebeska Srbija Narodni pjevai, obino guslari, uvijek su igrali veoma vanu ulogu u srbijanskom drutvu, a posebice tokom skoro pet stotina godina turske vlasti u Srbiji. Pria o tome kako je knez Lazar, kojeg mnogi Srbi kronino skloni hipertrofiranjima ak proglaavaju carem, u Kosovskom boju izabrao carstvo nebesko, najvjerovatnije potie iz pria o knezu Lazaru koje je generirao srpski patrijarh Danilo Trei. On je, prema predanjima, jo 1391. godine prenio posmrtne ostatke kneza Lazara iz manastira Svetog spasa u Pritini u manastir Ravanica. (Trifunovi ore, Srpski srednjovekovni spisi o knezu Lazaru i Kosovskom boju, Kruevac, Bagdala, 1868). Pad srpskog carstva je najpoznatija srpska epska pjesma o tome kako je knez Lazar izabrao carstvo nebesko u atoru na Kosovu, pri emu je pozvao srpskog patrijarha i dvanaest episkopa, te odredio da svaki vojnik uzme svetu priest prije bitke. Slijedea vana srpska epska pjesma je Kneeva veera u kojoj je opjevano kako knez Lazar prireuje veeru u svom atoru, no prije Kosovske bitke. Potpuno je jasna analogija sa Kristovom posljednjom veerom. ore J. Janji u svom ogledu Dan opredeljivanja Vidovdan, Pravoslavlje, Beograd, 3, 1995, kae: ta je posljednja veera na Kosovu ve ponavljanje Kristove posljednje veere. U posljednoj veeri Krist se rtvuje, a u kosovskoj posljednjoj veeri vladar i sav narod se rtvuju. U vie nego figurativnim reprezentacijama kosovske posljednje veere u srpskim crkvama i manastirima knez Lazar sjedi za stolom kao neki zemaljski Isus Krist, ali nije kao Krist okruen apostolima, ve uz kneza Lazara sjedi dvanaest njegovih ratnih apostola. Kako Isus Krist meu tih dvanaest apostola ima izdajici i to Judu, tako knez Lazar ima svog izdajicu. Tu je ulogu u srpskoj mitologiji potpuno nezaslueno dobio Vuk Brankovi, tradicionalana deurna rtva optuena za izdaju na Kosovu, a to uopte ne odgovara historijskiom injenicama. Nadalje, funkcija legende o knezu Lazaru i njegovom izboru carstva nebeskog nije nita drugo ve potpuno transparentan pokuaj da se jedan vojni

poraz u bitci na Kosovu transformira u predanje o moralnoj pobjedi. Branimir Anzulovi u svojoj knjizi, na 184 stranici navodi: Svi historijski podaci govore da se Vuk Brankovi maksimalno lojalno i hrabro borio na Kosovu. Arhimandrit manastira elije i profesor teologije na Beogradskom univerzitetu Justin Popovi (1894 1979) u svojim je Filozofskim urvinama, Beograd, 1957, napisao: Veliina naeg naroda sastoji se u injenici da je srpski narod preko Svetog Save prihvatio jevaneljsku pravdu i pretvorio je u svoju vlastitu pravdu. Srbi su tokom stoljea razvili takav afinitet prema pravdi i pravednosti i to je postalo njihovo versko ubeenje. Samo to moe posluiti kao objanjenje zato je na narod u svim sudbonosnim momentima svoje istorije preferirao carstvo nebesko, a ne carstvo zemaljsko, besmrtnost umesto smrtnosti, venost umesto prolaznosti. Kosovski mit sadri niz kontraindikacija. S jedne strane taj mit velia kneza Lazara, vou srpske vojske na Kosovu i to zbog izbora carstva nebeskog, a s druge strane najvie cijenjeni heroj kosovskog ciklusa Milo Obili, bio je voen pagansko-herojskom etikom, a ne kranskom etikom. Obili je slavljen i danas se slavi zbog svoje akcije koja je u stvari bila kombinacija podmukolg trika i herojskog samortvovanja. Prema najstarijim historijskim izvorima njemu je pravo ime bilo Milo Kobila, ali su ga kasnije Srbi preimenovali u Kobilia, pa onda dodatno otkinul ono poetko K i tako je nastalo Obili. Prema jednoj verziji Kosovskog mita Milo Kobila, alias Kobili ili Obili, je doao u toku Kosovske bitke pred ator sultana Murata Prvog pretvarajui se da eli postati turski vazal. Kad mu je bilo doputeno da ue on je nabrzinu izvadio jatagan skriven u odjei i tako ubio sultana Murata. Zbog toga Srbi, tanije Srpska pravoslavna crkva, predstavljaju Miloa Obilia kao sveca. U manastiru Grabovac juno od Nia na zidu pored olatara stoji slika Miloa Obilia sa aureolom ili krugom svjetlosti oko glave, a ispod freske pie da je to Sveti Milo Obili (Milievi . Milan, Kraljevina Srbija novi krajevi, Beograd, 1884). I u Hilandaru, srpskom manastiru na Atosu u Grkoj takoe postoji

freska koja Miloa Obilia prikazuje kao sveca. Kako je Milo Obili najpotovaniji srpski heroj, tako je kraljevi Marko najpopularniji srpski mitski heroj. O Marku Kraljeviu je ispjevano na stotine pjesama. Za razliku od odlunosti i silovitosti koja se moe pripisati Milou Obiliu, kraljevia Marka odlikuje itav niz negativnih karakteristika kao to su dvolinost, brutalnost, lukavost, podmuklost i saradnja sa Turcima iji je bio dugogodinji vjerni vazal. Kralj Marko Mrnjavevi (1335 1395), u stvarnosti kraljevi Marko, bio je vjerni turski vazal. Njegovi gospodari Turci su mu dali doputenje da se 1371. godine proglasi kraljem. Kraljevi Marko je sa svojom vojskom sluio Turcima u mnogim bitkama. Poginuo je na turskoj strani u bici na Rovinama, 17. maja 1395. godine. U toj bitci protiv vlakog princa Mircea cel Batrana (1386 1418) turska vojska pod zapovjednitvom sultana Bajazida Prvog do nogu je porazila vlaku vojsku, ali je izgubila vjernog vazala kraljevia Marka. Historiar knjievnosti Svetozar Koljevi istie da je kraljevi Marko jedna idealna osoba, plemenita i velikoduna, ali samo u tri do etiri narodne pjesme u kojim se opisuje njegov odnos prema sokolovima i orlovima. (Koljevi Svetozar, The epic in making, Oxford, Clarendon, 1980) Legende o Kraljeviu Marku i Milou Obiliu imale su razliite puteve i etape. Naime, pjesme o Kraljeviu Marku bile su veoma popularne u toku prvog stoljea nakon Kosovske bitke kada je Srpska pravoslavna crkva uivala privilegiranu poziciju u Otomanskoj imperiji, a mnogi Srbi sluili kao plaenici u turskoj vojsci. U vrijeme tog perioda legenda o Milou Obiliu kultivirana je uglavnom u podrujima kaja se tada nisu nalazila pod turskom okupacijom i dalje na Zapadu. Legenda o Milou Obiliu ponovo je zaivjela u Srbiji kada je dolo do porasta tenzija izmeu srbijanske raje i turskih aitoriteta, a ta je legenda doivjela najvei uspon u popularnosti u devetnaestom stoljeu u toku srpske borbe za neovisnost.

Srpski patrijarh Gavrilo Doi (1881 1950) postavlja u carstvo nebesko Miloa Obilia i kraljevia Marka kao stubove takozvane kosovske etike. On ovu dvojicu spominje u govoru 27. marta 1941. godine, a u povodu dravnog udara generala Simovia. Izmeu ostalog je rekao: Privoleli smo se opet carstvu nebeskom, to jest carstvu boije istine i pravde, narodne sloge i slobode. To je veni ideal, noen u srcima svih Srba i Srpkinja, uvan i razgorevan u svetilitima naih pravoslavnih zadubina. Vidovdan 1389. godine, Vidovdan 1914. godine i 27. mart 1941. godine su isti po sutini i motivima. Sva tri ova velika datuma vode carstvu nebeskome, tj. putem prolosti, olienim u duhu vitetva (Patrijarh Gavrilo Doi, U emu je znaaj 27 marta? - Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Sfarios, Beograd, 1990, 270)

Markovi: Danas gore nego tokom ratova jer nemamo saveznika

Dosad su najtei trenuci bili svetski ratovi. Danas je moda gore to to nemamo saveznika. U oba svetska rata smo opravdano verovali da e nas spasiti pobeda velikih i prijateljskih sila - kae za Blic istoriar Predrag Markovi, odgovarajui na pitanje da li su ovo najtei trenuci za Srbiju u novijoj istoriji.
0 0 Share0

Istoriar Predrag Markovi

Pred odluku o moguem dogovoru o normalizaciji odnosa sa Kosovom ili kapitulaciji pred zahtevima monih (obe formulacije se ravnopravno koriste), Markovi podsea na uvene istorijske dileme koje su razreavane srcem, a kasniji dogaaji su ih potvrdili kao utilitarni razum. Kako razumete to to nai politiari unose toliko dramatike u pregovore o normalizaciji odnosa sa Pritinom i obavetavaju nas o buduim tekim odlukama, iako i sami priznaju da je Kosovo izgubljeno? - Dramatika u naem sluaju slui tome da se pokae kako su nai politiari sve pokuali, pre nego to u utorak donesu odluku. A odluka lii na narodnu bajku Tamni vilajet - ko uzme, kajae se, ko ne uzme, kajae se. Samo sada se u mraku ne skuplja drago kamenje. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vui poduava da treba da se pronae trea varijanta Srbije, izmeu one kneza Lazara i Vuka Brankovia. Kako komentariete upotrebu mitskih slika u dnevnoj politici? - Trenuci dramatinih izbora, polarizovani na dve strane alternative, nameu poreenje sa slinim izborima u svesti jednog naroda. Nemojte suvie da krivite Srbe za mitske slike. Svi narodi imaju nekakvu nacionalnu mitologiju. Mit o izboru carstva nebeskog kao in odricanja

od zemaljskih dobara je omiljena tema evropskog srednjeg veka. U stvarnosti, Vuk Brankovi nije bio izdajnik, ali ni knez Lazar nije imao izbora. Osmansko carstvo bi pregazilo njegovu dravu, ovako ili onako. Ali ovako je Kosovski boj ostao kao jedna od najuzbudljivijih pria evropske istorije. Ima mnogo dramatike i u prizivanju razuma kao da to ne bi trebalo da je svakodnevno stanje u politici. Da li u istoriji Srba ima vie primera kad se odluivalo razumom ili srcem? O granicama Da li smatrate da je ovo sada trenutak kada zavravamo sa formiranjem drave i njenih granica? - Nikada nita nije zavreno. Osamdesetih godina niko nije ozbiljno verovao da e doi do prekomponovanja granica u Evropi. Promena granica je ak bila zabranjena najviim meunarodnim dokumentima. Ali, budunost granica u naem regionu moe da krene u raznim pravcima, esto nepovoljnijim. - Vae pitanje sugerie ideju da je razumno reenje kapitulacija pred silama kojima ionako ne moemo nita. Problem je u tome to razumna reenja u jednom trenutku, ne izgledaju tako im se promeni kontekst. Uzmimo za primer 1941. godinu, kada smo ak dva puta odluili, kako ste vi rekli, srcem. Prvi put 27. marta. Ne znajui za povoljne detalje Trojnog pakta, celokupna srpska javnost, ukljuujui Crkvu i intelektualnu elitu, skoila je protiv tog razumnog dogovora. Danas se ta prva antifaistika pobuna u Evropi omalovaava kao delo engleskih agenata, ali patrijarh sa svim vladikama, svi intelektualci i stotine hiljada demonstranata svakako nisu bili kupljeni. ta bi ostalo od tog razumnog reenja? Prvo, Hitler nije potovao nijedan dogovor. Moda bi nam oduzeo deo zemlje i naterao nas da uestvujemo u ratu, kao to je uinio sa Rumunijom. Drugo, na kraju rata bi nas pobednika Crvena armija verovatno okupirala. A drugaiji primer? - Drugi sluaj je iz avgusta iste godine. Nemci su generalu Nediu objasnili ta e da rade sa Srbijom ako se ne zaustavi ustanak. U tom trenutku su partizani i etnici, jo uvek nezavaeni, jedini podigli masovan ustanak u Evropi i stvorili teritoriju koju po veliini nije prevaziao nijedan evropski gerilski pokret do kraja rata, kada su Nemci u pitanju. Teritorije osloboene kasnije, u Bosni, stvarane su u borbi sa ustaama i Italijanima, a ne Nemcima. Zato su Nemci reili da ustanak ugue tako surovim sredstvima, koja nikada nisu koristili mimo Istonog fronta. Ko je bio razuman te rane jeseni 1941. godine? Ako je poputanje pred ultimatumom premone sile razuman izbor, onda su Milan Nedi i Kosta Peanac pravi istorijski uzori. S druge strane, na dugu stazu, otpor nam je omoguio status nezavisne zemlje velikog ugleda posle Drugog svetskog rata. Moe li se povui neka linija koja bi spajala odgovorne i vizionarske politiare ili dravnike kroz istoriju Srbije?

- Problem sa politiarima, pogotovo u malim zemljama kao to je Srbijica, jeste taj to ostvarenje njihove vizije mnogo zavisi od svetskog konteksta. Dva najuspenija politiara sa ovog tla, Nikola Pai i Josip Broz Tito, imali su najpovoljnije mogue spoljnopolitiko okruenje. Njima bi trebalo pridodati i kneza Miloa. Njegovo spoljnopolitiko okruenje nije bilo tako povoljno, ali je on uspevao da pravovremeno odgovori na svaki izazov. Ako postoji istorijska linija koja povezuje velike dravnike, to svakako nije vizija. Sva trojica su bili prilini prevrtljivci koji su, u skladu sa okolnostima, menjali svoja temeljna opredeljenja. Ali, sva trojica su uspevali da na teka istorijska pitanja nau prave odgovore. Odlikuje ih brzina kojom su to radili. Neki put su spremali odgovor na pitanje koje se tek naziralo pa su time sticali prednost za sebe i svoju dravu. (Izvor: Tamara Spai, Blic, Foto: FMK Facebook)