www.goldlux.

rs

,VSLUDQMH ]ODWD
Do sredine devetnaestog veka proizvodnja zlata je, uglavnom, dolazila iz ispiranja nanosa reka i, u manjoj meri, iz otkopavanja ica. Od tog vremena poinje ira primena veeg broja tehnologija za dobijanje zlata iz razliitih ruda. Svi procesi ispiranja zlata iz nanosa reka zasnivaju se na velikim razlikama u specifinim teinama izmedju estica i komada zlata i pratee stene. Najea pratea stena je kvarc. Specifina teina kvarca je 2,65g/cm3, a zlata 19,3 g/cm3. Znai da je zrno zlata tee od istog zrnca kvarca preko 7 puta. Ova razlika dovodi do razliitog ponaanja i kretanja zrnaca zlata i stena u vodenim tokovima to je iskorieno u vie razliitih uredjaja kojima se dobija ovaj metal.

Ureaj za ispiranje zlata

Ispitak i rudarski tanjir su najjednostavniji runi alati za odvajanje zlatnih zrna iz peska. Kada je potrebno ispiranje vee koliine nanosa radi dobijanja zlata, najee se, najpre, sejanjem odvoje krupniji komadi koji, po pravilu, ne nose zlato. Potom se pesak, sa dosta vode, puta da tee drvenim kanalima pod izvesnim nagibom. Po dnu drvenih kanala postavljene su poprene letvice. Zahvaljujui tome to estice zlata, kao tee, klize po samom dnu kanala, ove prepreke ih zadravaju, a estice peska voda odnosi. Povremeno se zaustavlja proputanje vode sa peskom kroz kanale i sakuplja nataloeno zlato. Poto se pored zlata tu,

www.goldlux.rs

ipak zadravaju i estice peska, obavlja se dodatno runo prepiranje. Ovakav postupak je primenjivan u vreme zlatnih groznica, pa se esto moe videti u filmovima (st. 42). Pored primene najjednostavnijih uredjaja kao to su drveni kanali, korieni su, a i danas se koriste, i drugi koje se zasnivaju na slinim principima izdvajanja zlata. Najpoznatiji su klatni stolovi kod kojih se odvajanje estica zlata potpomae oscilacijama. Spiralni koncentratori su uredjaji koji su korieni u nekom vidu jo u starom Egiptu a sastoje se od vertikalnog spiralnog kanala (sl. 61). Gravitacione metode koncentracije zlata iz nanosa reka, koje su koriene u razliitim vidovima i pre vie hiljada godina, koriste se i danas, naravno, uz savremeno konstruisane uredjaje. Pored ovih metoda za dobijanje zlata iz nanosa, a jo vie iz otkopanih ruda, koriste se amalgamacioni postupak, flotacija i luenje. 5XGDUVNL WDQMLU Rudarski tanjir je osnovna alatka ispiraa zlata. To je metalni, tanjir prenika oko 60 centimetara. Slui za obaranje renog peska ili samlevene rude. Pesak ili samlevene ruda se sa vodom sipaju u tanjir, ispira ga dri u rukama, pokree tako da se masa u njemu kree levodesno. U toku kretanja na dno tanjira se sakupljaju tei minerali, ili zrnca zlata. Gornji deo peska se odbacuje, tako da na dnu postpeno ostanu samo teke estice. Tada se mogu uoiti komadii ili zrnca zlata, ako ih ima. Rudar-ispira sa tim tanjirom oprobava u renom toku pesak na raznim lokacijama traei naslage sa veom koncentracijom zlata. ,VSLWDN Ispitak je alat rudara-ispiraa kojim posle pronalaenja zlata uz pomo rudarskog tanjira ispira manje koliine peska. Postoje razliiti oblici i veliine ispitaka. Mahom su to drvena korita kod kojih je jedna bona strana otvorena. Duine je ispod metra, a irine tridesetak santimetara. Zlatonosni pesak se sa vodom stavlja u ispitak, pa se pokretanjem napred-nazad dovodi do kretanja mase. Usled raslojavanja po teini zlatne estice odvajaju se od peska. Pesak odlazi sa vodom preko ivice ispitka, a zlato ostaje na dnu.
Ispitak od drveta

www.goldlux.rs

3ORYHL EDJHUL Zlatonosni nanosi manjih reka koriste se tako da se runo, ili pomou nekih utovarivaa, otkopavaju naslage peska i potom ubacuju u manja, najee pokretna postojenja za izdvajanje koncentrata zlata. Velika nanosna leita su obino pored tokova velikih reka. Dubina nanosa moe biti i vie desetina metara a slojevi sa najvie zlata su uglavnom, na veim dubinama. Da bi se uklonile velike koliine nanosa sa povrine i doprlo do dubljih zlatonosnih slojeva najee se koriste plovei bageri. Plovei bageri koriste se stotinak godina i predstavljaju kompletno postrojenje za odstranjvanje povrinskih naslaga i vadjenje peska do povrine bagera gde se pesak seje i, najee, gravitaciono izdvaja zlato. Da bi se bager pomerao, sagradjen je kao plovei ponton tako da sam sebi stvara plovne puteve. Iskorieni materijal se sa bagera odmah vraa u prethodno otkopani prostor.

Potraga za zlatom na renom dnu

)ORWDFLMD ]ODWD Proces flotiranja zlata koristi se kod ruda koje sadre niske koncentracije ovog metala, najee oko jednog grama po toni sirovine. Za primenu flotiranja uslov je da se zlato u rudi javlja u vidu sitnih estica ili vezano za sulfidne minerale kao to su pirit ili minerali bakra, olova i cinka. Flotiranje se sastoji u razdvajanju estica minerala, ali u ovom sluaju zlata od estica jalovih stena i to pomou pene. Da bi se omoguilo

www.goldlux.rs

flotiranje najpre se ruda drobi i melje u veoma finu prainu sa esticama koje ne prelaze krupnou 0,07 milimetara. Drobljenje rude se obavlja u suvom stanju a melje se u mlinovima sa dodatkom vode. Samlevena ruda sa vodom stvara pulpu koja se, uz dodavanje reagenasa za stvaranje pene i drugih koji omoguuju proces razdvajanja, alje u flotacione maine. Uduvavanjem vazduha u pulpu sa dodatim reagensima stvaraju se mehurii pene na koje se lepe zlatonosni minerali ili estice zlata i isplivajaju na povrinu. Pena sa esticama zlata, odnosno koncentrat, stalno se uklanja sa povrine pulpe u flotacionoj maini i odvodi u dalji proces flotiranja radi metalurke prerade. Jalova stena se kroz dno maine odvodi na skladite jalovine. Proces flotiranja sadri niz dopunskih tretmana pulpe koji slue da se postigne to vee iskorienje zlata. Iskorienje je zavisno od mnotva faktora i kree se do 95 procenata. Koncentrat zlata, zavisno od sadraja u polaznoj rudi i drugih uslova, treba da sadri preko 50 grama zlata po toni i takav se podvrgava topljenju ili luenju radi dobijanja istog metala. $PDOJDPDFLMD Amalgamacija je bila poznata i u Starom veku i bila je, do poetka ovog veka, osnovna metoda za koncentraciju zlata i srebra. Flotacioni i cijanidni procesi su postepeno istisli ovu tehnologiju, pre svega zbog iskorienja koje je kod ove metode u proseku 70-75 posto. Procesima flotacije i cijanizacije mogua su iskorienja 90 do 95 posto to je vodilo u njihovu iroku primenu. Amalgamacija se jo uvek primenjuje, pre svega, zbog trokova koji su, najee, za treinu nii od trokova cijanizacije. Amalgamacija se primenjuje za dobijanje zlata iz sirovina u kojima se ono nalazi u obliku sitnih estica. Ako su estice ispod 0,4 mm koriste se amalgamacioni stolovi. To su drvene ploe pokrivene bakarnim limom i prevuene tankim slojem ive. Stolovi su 4-5 metara dugaki, a iroki oko 1,5 metara. Preko takvih stolova proputa se meavina rude i vode. Prelazei preko ovih povrina, estice zlata tonu u ivu a stenski materijal sa vodom sliva se preko povrine stola. Povremeno se prekida protok pulpe, skida sloj ive sa zlatom i upuuje na odvajanje. Filtriranjem i destilacijom dobija se koncentrat zlata sa 60-70 posto metala koji ide na metalurko dobijanje zlata. Zlato dobijeno u metalurkim procesima mora se preistiti, odnosno rafinisati. Rafinisanje hlorisanjem u rastopljenom stanju, po Milakovom procesu, daje istou 996 do 997, a kada se rafinacija obavlja

www.goldlux.rs

elektrolizom, po Volvilovom procesu (Wohlwill), dobijaju se poluge istoe 999,5 do 999,8 promila. 6WDUL SRVWXSDN GRELMDQMD VUHEUD Davno naputena tehnologija dobijanja srebra iz ruda koje su sadrale vee koncentracije ovog metala bazirane je na cementaciji. Ruda u kojoj je najvie bilo minerala argentita i prustita je usitnjavana tucanjem a, potom, meana sa kamenom soli. Ovakva smea se rasprostirala na neku kamenu podlogu i preko nje su se terali konji kao kod nakadanje vre ita. Meanjem soli i rude srebra dolazilo je do reakcije u kojoj se stvara hlorid srebra, cirargirita. Posle nekoliko dana smesi bi se dodavali plavi kamen i komadii gvodja. Reakcijom gvodja sa plavim kamenom nastaje metalni bakar i sulfid gvodja. Nastali bakar reaguje sa cirgiritom i stvara se koloidno srebro koje se, potom, iz smese odvaja amalgamacijom sa ivom. Amalgam bi se grejao da iva ispari i kao krajnji proizvod dobijalo bi se metalno srebro. 6UHEUR L] RORYR RORYRFLQNRYLK UXGD Najvei deo proizvedenog srebra danas dolazi iz olovo-cinkovo-srebrnih ruda. Olovo i cink kod topljenja ruda se meaju u rastopu ali kada se sniava temperatura dolazi do razdvajanja dva sloja. Donji sloj, olovni, ima veoma malo cinka a gornji, cinkov ima malo olova. Poto je rastvorljivost srebra u cinku znatno vea nego u olovu, skoro celukupna koliina srebra iz prvobitnog rastopa, prelazi u cinkov sloj iz koga se zatim izdvaja destilacijom cinka i oksidacijom olova. Preiavanje srebra dobijenog u metalurgiji najee se obavlja elektrolizom, pri emu je elektrolit rastvor srebro-nitrata a anoda ploa od sirovog srebra. Na katodi se izdvaja isto srebro, a bakar, olovo, cink i druge neistoe ostaju u rastvoru. Zlato, koga esto ima kao primese, ostaje nerastvoreno i sakuplja se na dnu kada kao anodni mulj. .XSHODFLRQL SRVWXSDN Ovaj postupak primenjuje se za izdvajanje srebra iz sirovog olova bogatog srebrom. Kupelacija se zasniva na tome da se u rastop smese metala, u kome dominira olovo uduvava vazduh. Ovim se postie oksidacija olova i drugih neplemenitih metala. Oksiduu se najpre cink, gvodje i nikl koji plivaju po rastopu i uklanjaju se. Potom se odstranjuju drugi metali kao to su kalaj, arsen, antimon, deo bakra i bizmuta. Postupak oksidacije i uklanjanja oksida sa povrine rastopa ponavlja se sve dok se ne dobije

www.goldlux.rs

95-procentno srebro sa drugim plemenitim metalima. Dobijeno srebro najee sadri zlato, pa se u daljem postupku najpre odvaja ovaj metal. +LGURPHWDOXUNH PHWRGH U savremenoj industrijskoj praksi primenjuju se sledei hidrometalurki procesi u dobijanju zlata: cijanidno luenje zlatonosne sirovine na gomilama ili agitacijom uz izdvajanje zlata iz rastvora aktivnim ugljem (CIL-postupak); kombinacioni procesi luenja i taloenja na aktivnom uglju (CIPpostupak); luenje zlata tioureom; priprema sulfidnih ruda za luenje oksidacijom u autokalvima.

www.goldlux.rs