Predgovor

Osnovi metodologije: pitanje odgovor je metodoloki vodi, vii inspirativni prirunik prireen za studente na diplomskim akademskim studijama master na Fakultetu zaprimenjenuekologijuFutura. Dakle, namenjen je onima kojie se nazivati EKOLOZI, bilo analitiari,menaderiilipaknetotree. Za klasine ekologe biofizikog profila glavni predmet izuavanja i bavljenja je ivotna sredina kao ekosistem celina odnosa ivih bia i njihova veza sa fizikom okolinom. Takoe pristup i takvo vienje sveta zaplelo ih jeusindromzatiteivotnesredine. Zagovornici dubinske ekologije (malo je prejako nazvati ih postekolozi) imaju megaholistiki pogled na svet. ivotna sredina je za njih sveobuhvatan odraz stvarnosti kao neraskidive celine i jedinstva sistema: ovekzemlja kosmos. Celina se izvodi iz svekolikih razliitosti: geodiverzitet,biodiverzitet,sociodiverzitet... SVET (priroda ovek Kosmos) je globalna ivotna sredina. Raznovrsnost paradigmi tema i nivoa analiza osnova ivota u skali od mikro nivoa do biosfere o ivotnojsredini. Svaka nauka se nalazi u vrtlogu optereenja njenog istraivakogdomenaimetodolokogodreenjausistemu nauka,pogotovosatzv.srodnimnaukama. Savremena ekologija koja se sve vie naziva naukom o ivotnoj sredini nalazi se ve u definisanoj predmetnosti ekosistema, ali i vidljivom nedostatku, tanije konfuzije (tokom vienja sveta primerene) na planu odgovarajue metodologije za spekulativno teorijsko posmatranje

bivstvujueg, odnosno empirijsko istraivanje vremenskih iprostornihodnosaovekovognainaivota. ovek nije pronaao ogledalo u kome bi se odrazio itav svet,bezostatkaisenkikojerazbijajucelinu. Brojna su upozorenja da se mnogi ljudi danas ponaaju kao rak elije: nemaju oseaj celine. Takvi ljudi su duhovno ispranjeni. Ako ne budemo mislili na celinu, negoseidaljebudemoponaalikaoelijerakaunutiemo celinu. Pravi obrt kojiovek mora da uini to je da se (u kontekstu razluivanja celine kao mree i harmonije) na nov nain uskladi sa Svetom prirode, sa Svetom koji sam stvara. Mora izokrenuti pogled na celinu, tako to e dati prednost sintezi nad analizom, teoriji nad tehnikom i mati nad odrazom. E. Jonesko je osporavao slepo verovanje u pravila naune metode, jer im je jedan oblik istraivanja poznat ve je zastareo. Ne moe se sve znati, jer naprosto ne bi se imalo u ta verovati. Ajntajn se takoeudio: Ko bi mislio poetkom veka da emo kroz 50g.znatitakomnogo,arazumetitakomalo. Nauno saznanje se po pravilu odreuje kao otkrie nepoznatih varijabli: veza i odnosa, promena stanja, pojave ili procesa, tendencija i smera promene, uzroka i motiva, odnsono otkrivanje zakonitosti odreenih stvari procesa. Tu je kljuan nivo razumevanje jedinstvai meuzavisnosti svih procesa sveta: prirode, drutva i svemira. U ravni saznavanja po Imanuelu Kantu: Um mora pristupiti prirodi sa svojim principima u jednoj ruci, s kojima jedino usaglaavajui se pojave mogu vaiti kao zakoni, a u drugoj _____________ koji je prema tim principima__________,dabisedoduepoduioodnje,ali popustsucakojisilisvedokedaodgovarajunapitanjakoja im on postavlja. Uzdizanje od nivoa objanjavanja do

viih ili dubljih stepena razumevanja stie se kroz povezivanje generalizacija koje objanjavaju i proveravaju, ali su i inspirativne u predvianju i neizostavnom planu razumevanja dogaaja stanja kroz oblikovanej mree meusobno zavisnih pojmova i modela. Teorije i modeli temeljniji su utoliko ukoliko su meusobno konzistentni. Metodoloki imperativ je opisivanje razliitih vidova vieslojne i od meusobno povezanih delova sastavljene strukture. Tako se vri pomeranje sa mehanicistikog na novi holistiki pristup, gde nivo uzronosti postaje samoorganizacija i kompleksnost do nivoa samo konzistentnosti. Teorija relevantnosti Alberta Ajntajna otkrila je kosmiku mreu i njenu dinaminu prirodu koja ukljuujeiljudskifaktorinjegovusvest. Nova saznanja potaknula su novi konceptualni pogled na svet.Novorazumevanjeprirode(atomskogisubatomskog sveta) vodi novom deifovanju stvarnosti dovodei u pitanje postojee temeljne ideje o svetu i celokupan nain miljenja. Novo vienje stvarnosti implicira promenu vladajue paradigme, u pravcu kojim se nadilaze disciplinarne granice prema meuzavisnosti i povezanosti svih pojava: fizikalnih, biolokih, psiholokih, drutvenih i kulturnih. Promena paradigme iz mehanicistikog u ekoloku platformu znai zasnivanje opte sinteze koja objedinjava otkria i novo razumevanje ivota. To je ekoloki okvir temeljne meuzavisnosti svih pojava i ciklinih procesa u prirodi i drutvu. ovek se ne vidi vie iznad prirode (antropocentrino plutajua ekologija). Poimanjem sveta kao mree pojava i samovek se vidi kao jedna od niti u mreiivota.Utomejenajdubljismisaodananjepromene paradigme u pomeranju od fizike fizike stvarnosti ka globalnojnaucikojaintegralnoprouavaivot.

Integralistiko istraivako tkanje kojim se ponire u imanentno, latentno i manifestno, kao u prelivne sisteme koji se umreavaju po logici celine stvariprocesa predstavlja koordinativni sistem nove nauke o ivotnoj sredini.

Onauciseuobiajenomislikaoostrogoureenoj logikogdisciplini. Naunicipopretpostavci,lienisuvlastitih uverenja,azarobljeniuobjetivnorazumevanje sveta(prevashodnoistraivakimmetodamai tehnikamasaznanja). Njihovojedaposmatraju,ispituju,zakljuujupo pravilimaempirijskemetodologije.Utomsmilsu svojevrstanjestereotipoumetnostikaoneemuto jetoploinauidajehladno. Umetnostjesvojstvenduhdokbinauciviepriliio razum. Ovakokrutedistinkciji,najbliereeno,nisu prave.Nisuspornenielementarnerazliitostiu smisluglavnoglika. MatematiaruipesnikuJakovuBronovskom(Jacob Bronowski)iniseudnimzahtevatiistilini angamanodnaunikadoumetnika,alinijesporno dasenaunikrazlikujeodtehniaraonolikokoliko iumetnikodzanatlije. Sposobnostduhaidubineoseanjaspadajuu najvanijeosobinenaunogiuoptestvaralakog rada.Utomsmilsupopravilugovorimoo imaginaciji.JovanCvijinaglasieda: Imaginacijastvaraslikuprocesa,akcijezakona.Beznje nemastvaralakognaunograda.Onajezanaunikaove vrsteistotakovanakaoizapravogumetnika...
7

...imaginacijajedakle,odnajveegznaajazastvaralaki nauniradili,dajetakonazovem,naunaimaginacija, kojapolazioddubouhposmatranja,istinavrloestood malotakvihpromatranja.Sasvimjedrugospekulacije bezosnovailimatanja,kojanepolazeodfaktorailipolaze odpogrenihfaktoraikodkojih,izgleda,pravaimaginacija inedolazidoizraaja. NaistomtragujepoJ.Cvijiuislutnjaoseajza izvesnostpojave,dogaajaiprocesa.Nauniksluti ideju,tagavodiuodreenompravcuizpodsvestiu prikazivanje.Takvaauditivnakinestetikaivizuelna iskustva,popravilu,izluujumoguenarukvice.U tomeseiskazujeupravotragoviimanentnosti prirodnoguljudskombiu. Kakosuvelikimisliocidolidosvojihvelikih otkriaioriginalnihideja,odnosnoreenja problema?Dakle,pitanjejeuemujetajna kreativnostiunauci? ula,emocijeimatasukljunizanaukuistokolikoi zaumetnost. Nerazumljivajeestetikaosetljivostodanalitike savestiihladneglave. Najveanaunadostignuanastajalasuupravoiz kratkogspojaanalitikesvestiiestetikog senzibiliteta.

Nauniksemoesvoditinamainuzalogiko ispitivanje:upithipotezezakljuak,odnosno ulazizlaz,pitanjeodgovor... Generalnanaukajeustvariproizvodnjanauke, kakosestvaraidolazidosaznanja. Meutim,kadsenaukatumai,apogotovokadse prenosikaoobjektivnaslikasveta,utojproceduri nakajeosloboenalinihpredvianjai intuitivnihoptereenja. Usamompostupkurazumevanja,odnosnopitanja iodgovorakljunogorivopredstavljajulinevizije snanevizuelnepredstave. Ajntajnjeimaosnanevizuelnepredstavekojesu mupomogledaizuavanajdubljeimplikacijesvoje teorijerelativiteta.Prilokomformulisanjasvojih idejaouticajugravitacijenavreme,zamiljaojeda senalaziuliftukojipadadoksejedanzrak svetlostiodbijaodjednogdodrugogsuprotnog zida.Prilikomispitivanjateorijerelativiteta zamiljaojekakobiizgledaopokretanzrak svetlostiakobigapratiobrzinomsvetlosti. Naunikcelimsvojimbiemsagledavaprobleme kojeistrauje. Nijeredaksluajdavelikimajstoriotkriaopisuju kakoihjeutimmomentimaobuzimaooseaj, odnosnodogaanjeulnogkontaktasasamim predmetom.
9

Fazaotkriainilaimseupotpunostiulna,kao rukomopipljiva. vedskomnobelovcu,fiziaruHanesAlfenuinilose kaodasvakielektronjon/nedovrenareenica/ Roberts.RootBerrnsteinjedubokouverendasamo ulnaimaginacijamoedaoivisterilne,nepokretne simboleireikrozkojesunauniciprimoranida prenosesenkesvogznanja.

10

urounji

OPUSTOEN SVET
Istorija ljudi bitno se razlikuje od prirodne istorije zato to su istoriju ove anstva pravili sami ljudi, a istoriju prirode nisu .B.Viko

PredmetnaukeOpustoensvet
Uovekuseukrtajuzakoniprirodnogsveta, drutvenogivotaikulturnogbivstvovanja. Zatoovekmoedasebeobjasniirazumena triosnovneravni:1)naravnisebekakav jesteuprirodnimodnosimasasobomi svetomokosebe,2)naravnikakavbi istorijskimogaobitipremasebiidrugima,3) naravnikakavbitrebalodabudebezobzira nadrutvenoistorijskeokolnosti. Odovetriravni,iskljuividuhovinapravilisu trislike,ilitripogledanaljudskustvarnost:u prvomseovekvidiulancuuzrokai posledicaiponaasekaoisvakodrugo uslovljenobie;udrugomonslutipostojanje jednogviegporetkanotojenunired stvari;utreempogledunasvetonvidisebe kaoslikuiprilikuboju,kaostvaralako bie.Kakoovekmisliosebi,najboljesevidiiz jezikakojimsebeopisuje(objanjavai razumeva)usvakojodovetrislike. Uprvojonsebeopisujekaoisvakidrugi predmet,udrugojonseberazumekaobie kojeprevazilaziprirodnuuslovljenost drutvenomorganizacijom1,utreojslicion doivljavasebekaoslobodnulinost.ovek, dakle,postajesamzasebezanimljivnatri temeljnanaina:radprirodnenaukeodvijase krozpojmove,teorijeimetodekojeoveka
13

Obino se smatra da je drutvo temeljna, relativno trajna i meusobno vrsto povezana skupina ljudskih bia koja je kadra da sama zadovoljava sve svoje potrebe i elje: bioloke, drutvene i kulturne! Drugim recima, to je samodovoljna zajednica koja proizvodi samu sebe i koja moe opstati i bez potrebe da stupa u dodir sa drugim zajednicama. Ukoliko jedna zajednica ne moe opstati bez pomoi sa strane, ona i nije drutvo u punom smislu reci. Drutvo moe bez nacije, klase, drave, ali ove ne mogu bez drutva

posmatrajukaoisvakidrugipredmet(napr. anatomijakojasebavigraomnjegovatela); krozpojmove,teorijeimetodedrutvene naukeoveksedeliminopojavljujekaoi svakidrugipredmetadeliminokaobi e koje prevazilazi predmetni svet (napr. kao sociologija koja ga prouavakaolana organizacije,aliiuslobodnimodnosimasa drugima);uumetnikimireligijskim simbolimaovekuivausebikaoautonom nomizvoruakcijeineoseasesputanni prirodnimzakonimanidrutvenimnormama. Prematome,ljudskastvarnostjenetovieod pukestvari:onajenaimedrutvenaikulturna stvarnost!Prirodnenaukeotkrivajuzakone, zatostojeprirodnarealnostdata;zakoni drutvenihnaukanastajukaoposledice drutvenihodnosa(onijedinopostojena osnovidelatnostiljudiionihnesvesnih posledicatedelatnosti),jerjedrutvena stvarnostproizvedena;zakonikulturnog bivstvovanjasesvesnostvarajupovezivanjem simbolausmislenecelinekaonovestvarnosti (napr.izumi,umetnikadelaitd.). Ovdesmo,izistoanalitikihpotreba, oznailitridebelaslojastvarnosti(prirodu, drutvoikulturu),priemusvakislojima svojezakonefunkcionisanja,uprkos uzajamnimproimanjima.Akosepredmet prouavanjaprirodnihnaukanebirazlikovao odpredmetaprouavanjadrutvenihnauka
14

ondabibiloopravdanoprimenitipojmove, teorijeimetodeprirodnihnaukau prouavanjudrutvenihpojava:onekojbitnoj razliciizmeuprirodnihidrutvenihnauka ondanebimoglobitigovora! Istotako,akobiserazlikaizmeuprirodnihi drutvenihnaukasvodilasamonastepen sloenosti,ondabitobilasamorazlikau stepenu,aneukvalitetu,paseondani pojmovi,teorijeimetodeovihdvejunaukane birazlikovale. Uprirodnojnauci,akoupoznajednuamebu2, ondasiupoznaosveamebe.Aliudrutvenoj naucirazumevanjepojedinanogponaanja nikadanemoedovestidorazumevanja drutvenogponaanja.Pojedinacsedrukije ponaakadjeusamljen,adrukijekaolan grupe,maleilivelike.Grupamisli,oseai delasasvimdrukijenotobiinilinjeni lanovikadbibiliizdvojeni.3 Poredtogapredmetprirodnihnaukaostaje bitnoneizmenjentokomvremena,dokse premetdrutvenihnaukajakomenja,aki poduticajemsaznanjasamihtihnauka.Ako ovomedodamodasudrutvenepojave sloeneutomsmisludaprinjihovom objanjenjuirazumevanjumoramovoditi raunaotrivremenskedimenzije:prolom iskustvupojedinacaigrupa4,sadanjim
15

"Okean je velika kap, kap je mali okean" (R. V. Emerson, Drutvo i osama, V. Maslea, Sarajevo 1987, str. 19) E. Dirkem, Pravila socioloke metode, Savremena kola, Beograd 1963, str. 9K.

"Ne patimo samo od ivih, nego i od mrtvih...Tradicija svih mrtvih pokolenja pritiskuje kao mora mozak ivih" (Marks). "Nijedno doba nije tako novo da se u njemu ne bi nasla sva vremena"

uslovimanjihovaivota,kaoiciljevimai vrednostimakojeteedaostvare,ondarazlike upredmetuistraivanjaprirodnihi drutvenihnaukapostajujoizraenije. Jerudrutvenimpojavama,kaotosezna, postojeizvesnielementikojinedostaju prirodnimpojavama:ciljevi,svrhe,vrednosti itd. Izrazdrutvenastvarnostupuujena stvaranje:odnosiizmeumeneitebeisve onotonastajekaoposledicanaihodnosa,to uglavnominidrutvoukomeivimo.Mi ivimoustvarnostikojusamistvaramo,izato tastvarnostimoe,uizvesnomstepenu,da semenjauskladusanaimpotrebamai svrhama.Alinaeponaanje,uodreenim okolnostima,prestajedazavisiodnas(od naihlinihodluka)ibivaskoropotpuno odreenopromenamaunaojsredini.Iako smosvesnabia,iznaihmeusobnihodnosa mogudanastanuposledicekojenikonijeeleo, nameravaoipredvideo,akojesetiuceline drutva. Naommiljuinaiminomstvaramo posledicekojesmonameravali,aliiposledice kojenismonameravali,kojesuestoprotivne naimnamerama,ikojihuoptenismosvesni5, iliihpostajemonaknadnosvesni.
5

Ponekad re ili in izazove posledice koje ni u snu nismo sanjali. "Sve dobre stvari dou u blizinu svoga cilja iskrivljene" - veli Nie

16

Toje,naprimer,onoiskustvokojeimaju individualniproizvoai,kojisvesno proizvodeiiznosesvojeproizvodenatrite,a ondasejakoiznenadekadasecenanjihovih robaformirazavisnoodzakonaponudei potranje,nezavisnoodnjihvevoljeielje. Svesnoostvarujuisvojepojedinanezamisli, ljudinesvesnoostvarujujednuoptu, drutvenununost,kojasadananjihdeluje kaoprirodnasilailiprirodnizakon. Marksjepovodomtogaprimetiodasu proizvodivlastiteglavepreraslisamu glavu,aNieviedasevieogorenje ovekaneraaiznemoipremaprirodi,ve iznemoipremaljudima. lanovidrutvamogudabudusvesninekih posledicasvojedelatnosti,alipopravilunisu svesnisvihposledica.Takoseoniudruujuda bizadovoljilisvojepotrebeielje: zadovoljavanjenekihpotrebaieljavue premadrutvenosti,azadovoljavanjedrugih iniihsebinim!Uprocesuproizvodnjei razmene,naprimer,ljudisuprostoosueni nasaradnju(drutvenikarakter proizvodnje),unainuraspodeleipotronje onisuustalnojopasnostidasesukobe.To zatotosupotrebeieljeljudineograniene,a sredstvazanjihovozadovoljavanje ograniena:elaekonomskanaukavrtiseoko
17

togakakodaogranienadobraraspodelina drutvenoprihvatljivnain,jerodtogazavisi itavekonomskiporedak.Raskorakizmeu potrebaieljailegitimnihnainanjihova zadovoljavanjastvaraoseanjestalne oskudiceinapetosti,aliimotivzanjihovo prevladavanje.6 Pojedinacroenjemulaziudrutvokojejeve gotovoikojemusenameesnagomprinude: onusvajajezike,moralne,obiajne,verske, pravne,logike,tehnikeitd.vrednostiinorme kojejezatekao,akojenijebirao,kaotonije mogaodabiraniroditelje.Pojedinacse,dakle, raaudrutvuukomesuskorosveulogeve podeljene: onepostojeprenjegovaroenjaionsamo ekadaodrastepadauskoiujednuilivie njih.Nesamodaseraaudrutvukojenije izabraonegoinesvesnousvajapoglednasvet koganijestvarao.Pojedinacnemoenita izmenitiuinjenicitojeroennaovoj balkanskojvetrometini,uovojvukojebini,gde senajvieratovaloiubijalo,anajmanjemislilo ipisalo:nismoroeninasunanimvisinama visokekulture,veunizinamajednezaostale, gdeseumestomuzikeidanasujujauci! Takojaidalje,kaodrutvenobie,stojimu odnosimakojenisamnitraionistvorio.7

O ovome ire: . Milatovi, O robnom drutvu, Trnovita traganja homo economicusa, Nauna knjiga, Beograd 1992 K. Jaspers, Filozofija, IK. Z. Stojanovia, Sremski Karlovci 1989, str. 10
7

18

Poznatoje,kakoizsvakodnevnogiskustva takoiiznaunihistraivanja,daneka spoljanjaopasnostnajeepribliavai ujedinjujeljudekojisu,posvimdrugim merilima,veomaudaljeniirazjedinjeni.Rekli bistedasusvibraa,anisuznalijedan drugomniimena;velikeopasnostiimajutu lepustranutoistaknubratstvoizmeu nepoznatihljudi.Kadjednojskupiniljudi zapretispoljanjaopasnost,onizbijajuredove. Umislimajemodasvakizasebebiohrabar daseuspravipredsmru,akadnaiesmrtna opasnost,onisezbijajujedanuzdrugogakao ovcekadimsepribliivuk.Ugrupiseoseaju sigurnijim,iakostvarnonemaosnoveza sigurnost. Nagonzaodranjemjaijeodrazumai njegovihrazloga.Nadelujepovrataksvesti naniistepen,kakogrupetakoisvakog njenoglana,anapovrinuizbijaonajprastari oseajdajejedinkasastavnideoneegiregi vanijegzaivot.Svestjertvovanaukorist nagonazasamoodranjeivraasenadeji stependuhovnogivota.Ovajpovratakstadu osobitojevidljivuratnimopasnostima,kada serazumnobieestospustinadnobezumlja: bedaoboavadrutvo! Svetosamdosadakazaoimalojesamojednu svrhu:dadokaemkakoseovekteko
19

oslobaaprirodnihvezaikakojotee gradidrutveneodnoseukojimabiseoseao kaosubjektanekaoobjekt.Aprirodne nauke,pologicistvari,naovekagledaju kaonasvakidrugiobjektkogaonehoe upoznatisvojimpojmovima,teorijamai metodama.Ovulogikuprirodnihnauka, kakojepoznato,preuzelesuidrutvene nauke,toselepovidiiznjihovaranog renika:uzrok,8uslov,socijalnastatika, socijalnadinamika,organizam,podraaj, odgovoritd.Zatonebitrebalodanasudito suutemeljiteljidrutvenihnaukaobjanjavali ponaanjeljudikaodrutvenihikulturnihbia slinimteorijamakojimsuobjanjavaliidruga ivabia.Onisuzatoimalidobarrazlog:ono tosedeavaloljudskimzajednicama stvarnojevieliilonaprirodnenepogode negonadrutvenezgode!Otudasu geografske,bioloke,psiholoke,mehanike itd.teorijeizgledalesasvimprimerenedabise objasniloponaanjeskupinaipojedinaca. Svedoknaukeoovekuispitujunjegovo ponaanjekaopasivanodgovornaspoljanji izazovatoidanasinepredstavnici bihejvioristikeilipacovskepsihologijei strukturalistikeiliantihumanistike sociologijeonegavidekaoisvakidrugi predmet.Potoovekovoponaanjeiskljuivo zavisiodspoljanjihuslova,tosemenjanjem tihuslovamoemenjatiinjegovoponaanje.
20

Pojam uzrok javlja se kao iskljuivo spoljanja sila koja izaziva pramenu. Ako se drutveno ponaanje objanjava uzrono, onda je u toj slici sveta ovek shvaen kao onaj ko trpi i odgovara na spoljanje izazove. Uvoenjem u analizu ovekova ponaanjapojmova kao to su motiv, razlog, svrha itd., kao unutranjih pokretaa delanja, ovaj odnos pasivnog trpljenja donekle se okree u pravcu sagledavanja oveka kao autonomnog izvora akcije.

B. F. Skiner, Nauka i ljudsko ponaanje, Obod, Cetinje 1969, str. 519.

Svezavisiodtogaukakvimjeovek okolnostimaiukakvojsredini.Svezavisiod sredine,aoveklinonijenita.9Ovajteorijski nagovetajopoloajuovekausvetu produavaseujasaninedvosmislen metodolokistav:Hipotezadaoveknije slobodanbitnajezaprimenunaunogmetoda uprouavanjuljudskogponaanja.10 Isavremenistrukturalistiizraavajuteorijsko nepoverenjepremaoveku,toondaima uticajainanjihovemetodeistraivanja oveka.Ponjimajeovekbieusvetubia,i zatonaukatrebadagaprouavakaoisvako drugobie,bezikakverazlikeiprednosti: ruenjehumanistikogmitaooveku,ovek jemrtav!MielFukodoslovnokae:Zarsmrt nijeupravoononaosnovuegajesvako znanjeuoptemoguno.11Smrtovekane znainjegovubiolokusmrt,negosamosmrt ovekahumaniste:oveksadaposmatrasebe kaoisvakidrugipredmetispitivanja,onse kaosubjektkonanoizgubiounaunojslici sveta.Tekujednompostvarenomsvetu,to jestusvetuukomejeisamovekpostao stvarmoguajenaukaooveku.Jernaune metodenijemogueprimenitinapredmetkoji seneponaakaostvar.Fukosasvimdosledno tvrdidanaukaoovekumoepostojatisamo kadprestanepostojatiovek.Naukakojoju osnovileishvatanjestvarnostikaostvari,ne moeninadrutvenustvarnostgledati
21

Op. cit. "Operacionalizam kao metodoloka dogma nikada nije imao mnogo smisla bar kad je re o drutvenim naukama i, izuzimaju i nekoliko prili no dobro oienih budaka skinerovski biheviorizam, testove inteligencije itd. sada je ve uglavnom mrtav" (K. Gerc, Tumaenje kultura, 1, XX vek, Beograd 1998, str. 12). "Sjetite se mog omiljenog vica: ni atomski fiziar, koji sigurno vjeruje u atome, ne eni se skupom atoma; ovaj vic smatram visokofilozofskim" (Erich, Rothacker, Filzozoj'ska antropologi ja, V. Maslea, Sarajevo 1985, str. 117).
11

10

Videti njegovu knjigu Rijei istvari. Nolit, Beograd, 1971.

drukije.Naukaoovekuneizuavaoveka, onagaporiekaolinost,kaosubjekat.U svetlunaunemetodenjegovalinostuvekje pozajmljena.12 Akojeonotoovekjednogvremenaosea, misliiradiodreenonekimdubinskim strukturama,kojihonpopraviluinije svestan,vemuihnaukaotkriva,ondaseo njemukaosubjektunemoeviedagovori.13 Strukturekaotosuporodica,crkva,drava, klasaitd.imajumetodolokuakonei aksiolokuprednostuodnosunapojedinca. Kadaispitujenainmiljenja,verovanjai ponaanjanekogpojedinca,postupitakokao da(alsob)jesvetoodreenospolja (drutvenimstrukturama),aneiznutra (linimizborom).Strukturalistikanaukao ovekuporielinostizmetodolokihrazloga, anezbogtogatomislidajelinostmanje vrednaodgrupe.Sastanovitanaukeo strukturamapojedinacmoedapostojisamo teoretski. Struktura (grupa, organizacija, institucija)ima metodolokuprednostu odnosunapojedinca,jermuontoloki prethodi.
Op. cit. Slino je govorio i Dirkem u svojim delima. "Bilo je mnogo reci o tome kako subjekt posmatranjem menja objekt. Ali nije postavljeno pitanje o menjanju u obrnutom pravcu i o njegovom avoljem ogledalu" (an Bodrijar, Savren zloin, Beogradski krug, Beograd 1998, str. 67). Strukturalisti jako istiu da se objanjenju i razumevanju oveka moe pristupiti samo preko predmeta koje on proizvodi, kao da oni pre svega sadre istinu. Ponekad pozivaju Marksa za svedoka: "Sami glavni agenti ovog naina proizvodnje, kapitalista i najamni radnik, kao takvi su samo otelovljenja, oli enja kapitala i najamnog rada; odreeni drutveni karakteri koje drutveni proces proizvodnje utiskuje individuama: proizvodi tih odre enih drutvenih odnosa proizvodnje" (Mara, Kapital, I I I , str. 731).
13 12

22

Predmetnaukesastanovitakritiketeorije
Akoseovekobjanjavakaoisvakidrugi predmet,ondaseonnerazumevakaoovek: bitistvarznaibitibezdue!Mogudasaznam oovekumnogotogaakogaistraujemkaoi svakidrugipredmet(biologija,anatomija, fiziologijaitd.),alionmijetadanekakostrani suprotstavljen:predmetjeonostoje predmetnutopredonogakoposmatrai ispituje!Akogaposmatramsobziromna njegovospoljanje,vidljivoponaanje,onda gubimizvidanjegovunutranji,nevidljivi ivot:akoupoznamjednoidrugo,onda mogureidasamblizuistine,jeristinaje celina.Ali,tadavienegovorimsamoonjemu, negoinjemu.14 Predmetnaukaoovekunebitrebalodase zamislikaonekispoljanjipredmet.Ako naunikgledanaljudskabiakaoinasve drugepredmete,ondajelogianzakljuakkoji izvodierKonrad:Naunovidetiljudeisto jetoinevidetiih.15Svestimenujesvoj predmet,uokvirujega,zatimgaubija.Ne govoritebiveotebi,odnedavnoniotebi.16 Drutvenaikulturnastvarnostsadreusebi netovieodonogatosemoezapaziti,opisati, klasifikovati,izmeriti,defmisatiitd.Svetoovek osebinaovajnainsazna,nijedovoljnodasebe upozna,jeronnijesamosvesnobie,vei
23

14

E. Fromm, S onu stranu okova iluzije, Naprijed, Zagreb 1984, str. 139, 140, 142,159 itd. . Konrad, Gubitnik, Prosveta, Beograd 1987, str. 417. "Tako dugo dok se blinjega doivljava kao u osnovi razli itog od sebe sama, tako dugo dok on ostaje strancem, ja ostajem i sebi stranac" (E. Fromm, S onu stranu okova iluzije, str. 159) . Konrad, op. cit. str. 24. Na str. 140 istog dela From pie: "mogu saznati dosta o njemu, ali njega nikada neu poznavati".
16 15

nesvesno,kojeneznasvesvojemogunosti.Od pojmamogunostiMarksjestvorionesamo antropoloko,veimetodolokostanovite,koje gazauvekodvajaodshvatanjastvarnostikao stvari,iakonionneodbacujeuzrono objanjenjedrutvenihpojava(prirodno istorijskiproces). PoemujetoMarksoznaioprekretnicuu nainumiljenja?Evouemu:dokjeklasina (tradicionalna)filozofijainaukaverovalada ovekamoedefmisatidokrajaibezostatka, onjepokazaoidokazaodatonijemoguno. Tonijemogunoizsledeihrazloga:1)ovek nijesvestanvelikogdelasvogabia,2)ovek semenja,imaistoriju,aonotosemenja,ne moesejednomzauvekdefmisati,3)ovek nikadnemoedaspoznasvesvoje mogunosti:akojeonotvorenobie,onda nemakonaneistineonjemu!Ljudske mogunostiseostvarujuuovimilionim istorijskim,drutvenimikulturnimoblicima, kojisuuvekbeskrajnosiromanijiod mogunostioveka.ZatoH.Heseimapravo dakae:Onotoljudipodrazumevajupod pojmomovek,uvekjesamoprolazna graanskanagodba. Reidajeovektoitoznaiporeitabion svemogaodabudeitasvenije.ovekjeuvek vieodonogatoonsvesnoznaosebi.Svaki pokuajovekadasebeodredijednomzauvek
24

zavravaupostvarenju,jersesamostvarmoe dokrajadefinisati.Usvakompokuajudase odrediovekimanetoneoveno.Zatoovek inesvesnobeioddefinicije,jernemoeda podnesedabudezatvorenmeduzidine jednogpojmaooveku. Markskae:ovekjenita,amoraobibiti sve!Kadnekozasebe,recimo,kaejasam radnik,ondatasamaizjava,dodue,otkriva netooovekukojitoizjavi,aliuistovreme iprikrivasveonototajoveknije,amogaobi dabude:amogaobidabudeislikar,vajar, pesnik,ahist,trka,pliva,naunik, putnik...ovekivinanainkojineizraava njegovebitnemogunosti.Onjeotuenod sebe.Anepostojigorinainotuenjaod onogakadaseovekinesvesnoodriesebe kadodustajedarazvijesvojeracionalnei humanemogunosti.Dramaovekapoinje njegovimsaznanjemdajeodsvihmoguih ivotnihputevaiaosamojednim,bezobzira kudagajeodveo.Tektadamudoeda doziva:Dajtemijedandrugisvet,inae,sa mnomjegotovo(E.Sioran). OsnovnizakljuakkojijeMarksizveomoese saetiovako:oveknijesamoonoto trenutnojeste,negoionotomoebitiu najboljemsmislureci.ovekkakavpostojiu stvarnomiskustvunijesveistinaonjemu
25

nijesamoupostojeimodnosima,negoiu moguim. IzMarksovogshvatanjaoveka,logikinuno idoslednosledinjegovoshvatanjestvarnosti, posebnodrutvene.Svakapojava,odtakedo oveka,sadriusebinizmogunosti,kojese nevidenaprvipogled,veseduhom otkrivaju,iuodnosunaduhdobijajusvoje znaenje.Realnostjeuveksamopolaznataka zanetomogueinovo.Kritikateorijapria obogatstvusvetamogunostiuodnosuna realniilipostojeisvet.Stvarnostsesastojiod onogatojevidljivoiodonogatonije vidljivo.Pojavesuvidljive,alimogunosti skriveneunjimanisuvidljivenaprvipogled. Svaka pojava samo je okamenjen slu aj svojih brojnih mogunosti,paisamovek: svakimoebitiveiodsebe,svakimoebiti kaotojeotacnjegovnebeski,svestran. Stvarnostnijesamoonotojeste,negoiono tomoebiti.Dabiobjasnioirazumeojednu injenicuizdrutvenogivotanaunikjene posmatrasamosobziromnatotoona trenutnojest,veisobziromnaonotoona moebiti,akoseuklonenekesmetnjenjenom razvoju.Jednumudrostvaljaimatinaumu: onotobimoglobitimnogojeudesnijeod onogatojeste!Svakainjenicajevieodpuke injenice:onajesuavanjeinegacijazbiljskih mogunosti!
26

Unjojsuzatvorenimoguisvetovi.Kritiki mislilacstalnouporeujeinjenicesa mogunostimakojesuunjimaskrivene, zarobljeneilizaleene.Kritikateorijatraga zamogunostimakojesemoguostvariti,iu tomeserazlikujeodutopijeupravomsmislu rei,kojasepoprirodistvarinemoeostvariti. Naprimer:usvetupostojiskoromilijarda ljudikojineznajuitatiipisati.Tojeinjenica. Alipostojimogunostdasenepismenost smanjiiliposveiskoreni.Milioniljudiusvetu umiruodgladi.Tojeinjenica.Alipostoji mogunostdasvakodobijekoruhlebaiau mleka.17Usvetuseogromnasredstvatroena naoruanje.Tojeinjenica.Alipostoji stvarnamogunostdasetasredstvaupotrebe zaumnijeirazumnijesvrhe.Dakle:injenice plusmogunostisadraneunjimailinjihovoj organizacijizajednoinestvarnost. IzMarksovogshvatanjastvarnostiizvodise logikimputeminjegovoshvatanjenaukekao kritike.Kritikanaukanemoebitiiskljuivo teorijaogoliminjenicama,negoisvesto ljudskimmogunostima:onamoradaupuuje najedanboljisvet,ilinadudajetakavsvet mogu!Zatoonanemoebitisamo realistina,negoinadrealistina.Dabibila istinita,naunateorijamoradabudeuskladu sainjenicama;dabibilavredna,onanesrne dabudeuskladusainjenicama.Teorijane moeuistovremedabudeidanebudeu
27

17

Mama, zato je u sobi hladno? Zato to nema uglja? A zato nema uglja. Zato to tata ne radi. A zato tata ne radi? Zato to ima previe uglja!

skladusainjenicama,osimakounjojima poredsaznajnogslojajoijedanvrednosni: saznajnijeuskladusainjenicama,a vrednosniupuujenaonoiznadinjenica. Kritikimislilacstalnouporeujeinjenicesa mogunostimakojesuunjimazarobljeneili zaleeneitakoimamerilozakritiku.Usvetlu promaenihilineiskorienihistorijskih mogunostimoesesagledatiiocenitinaa sadanjarealnost.Tadasevidi,kaonadlanu, kojesumogunostiproputeneiliodbaene,a bilesunadohvatruke,iduhovniljudisuih bilisvesni.Najednuostvarenudolazivie neostvarenihmogunosti:obinoseostvari onanajgora,izatounasnijetekobitiprorok! Kadasenaedrutvosuoisasvojim mogunostima,ondajejasnodajeonotone postojibitnijeivrednijeodonogatopostoji. imseimaposlasamogunostima,datajei mostvaranja.Jeruvekjenekimoguisvet, boljiodpostojeeg,zarobljenunjemu.Taj svetpostojiuovomsvetu,alikaotovoda postojiukiseonikuivodonikuistakaojei HulioKortasarudelukolice.18T.S.Eliot takoejezapisao:Ljudskirodnemoe podnetisuvierealnosti.Treiovekje dodao:Semeskrivenousrcujabukevonjak jenevidljiv(HalilDubran).19Moradase pruinekanadaovekukaoposlednjipla iznadstvari.
28

Hulio Kortasar, kolice, str. 393. "Saznajna funkcija nauke ne moe da se shvati prosto i jednostavno kao saznanje (aktuelnog) sveta oko nas. Teite moderne nauke jepomeranje sve vie i vie iz sfere (realnog) sveta prema moguem svetu, u smislu da senaglaava ostvarenje novih pojava koje ne postoje u stvarnom svetu" (L. Tondl, ScientificProcedures, A Contribution Conceming the Methodological Problems of ScientificConcepts and Scientific Explanation, Reidel Publishing Companv, DordrechtHoland, Boston-USA,1973,p. 1).
19

18

Slino i na M. Pavi, Predeo slikan ajem, Prosveta, Beograd 1989, str. 9

20

"Poto je u prvim naporima naunog duha stvorila razum po ugledu na svet, duhovna delatnost moderne nauke nastojae da izgradi svet po ugledu na razum. Nauna dlatnost ostvaruje u punom znaenju ovog izraza, racionalne celine" (G. Balar, Novi nauni duh, Sremski Karlovci, IK Z. Stojanovia, 1991, str. 14-15).

Akobidrutvobiloumnoirazumno organizovano,ondakritikanaukaodrutvu nebibilapotrebna.Totoonapostoji,veje samoposebioptubadrutva.Drugim recima,imujednomdrutvupostojinaukao drutvuilikritikasvest,tojesiguran pokazateljdaononijerazumnoiumno ureeno.20Dostojevskijebioupravu:kadbi svebilorazumno,nitasenebidogodilo! Racionalnoureenjedrutvanemoese postiiizprostograzlogatosuljudinesamo racionalna,negoiiracionalnabia.Filozofska antropologijauvauspomenunamogunosti bezijegostvarenjanijevrednodaseivi.Ima ljudikojimisleiverujuuonotojone postoji,alimoedapostoji,itoovometo postojiodreujemeruisvrhu. IzMarksovashvatanjanauke,sledinunoi shvatanjenaunemetode. Ovametodasastojiseuuporeivanju injenicasanjihovimmogunostima.Kritika drutvasastanovitamogunostikojesuu njemusadrane,priguene,zarobljenejer postojeaorganizacijadrutvanedozvoljava njihovoostvarivanjetojekritikametoda.To nijekritikadrutvasanekoglinog, profesionalnog,klasnog,21nacionalnog, stranakogilinekogidealnogstanovita,22ve sastanovitaistorijskirealnihmogunosti
29

Proletarijat nije empirijska nego nadempirijska ili metafizika kategorija. Svaka drutvena grupa moe se nai u poloaju daje poniena i uvredena, te daje primorana da se bori za promenu drutva ili za promene u drutvu: koja e to biti, to se unapred ne zna, jer je mogue da to bude bilo koja. Utopija je u najdubljem smislu reci svest o moguem, koje se ne moe ostvari ti, inae bi se sama ponitila. Ona dovodi u pitanje postojei svet im pita: da li je ovo najbolji od svih moguih svetova? Utopija je prva lasta promene: to je enja za sluenim zaviajem u kome bi zapoeli novo postojanje.
22

21

drutva.23Praktinogledano,toznaidaje nekorazvijenijedrutvouzorrazvojaonog slabijerazvijenog:ovodrugovidiuonom prvomsvojumogunost!Markstoizraavau metafori:anatomijaovekajekljuza razumevanjeanatomijemajmuna,ane obratno.Toznai:razvijenijadrutvena pojava(drutvo)jekljuzarazumevanje manjerazvijenepojave(drutva).Marksov odlazakuEngleskuizNemakenjegova dobaobjanjavase,dakle,metodolokimane ideolokimrazlozima:Engleskatogavremena bilajenajrazvijenijakapitalistikazemlja,paje uporeivanjesanjommoglopokazatikoliko ostalezemljekasneusvomrazvoju! Ovotogovorimzahtevadasestaviuzagrade ili zaboravistarametodologijaidasepone mislitinadrukijinainopredmetuimetodu nauke.Drutvenisvetpostojisamoukolikoga stvaramo,astvaranjezavisiodsubjekta.Taj predmetnijedat,onjeproizvedendelatnou ljudi.Zarazlikuodprirodnerealnosti,rejeo proizvedenojstvarnosti.Prirodnenauke razlikujuse,dakle,odneprirodnih,tj. drutvenih,bapotometojeprirodna realnostdata,aneprirodnastvorena delatnouljudi(napr.grad,umetnikadela, pogledinasvet).

"Iznad subjekta, s onu stranu objekta, moderna nauka se zasniva na projektu. U naunoj misli, kada subjekt razmilja o objektu, to razmiljanje uvek ima oblik projekta"(G. Balar, op. cit.str. 13).

23

30

Naodreenomstepenudrutvenogiduhovnog razvoja,minemoramobrinutidasenae teorijeslausainjenicama,vedastvaramo injenicekojeebitiuskladusanaim teorijamaracionalnimihumanim.

24

Iz Marksova shvatanja nauke kao kritikog miljenja logiki sledi i njegovo shvatanje istine i kriterijuma istine. Istina ne moe da bude u slaganju ideja sa realnou, ve u poredenju realnosti sa racionalnim i humanim mogunostima koje su u njoj zaleene postojeom drutvenom organizacijom. Ako drutvo ne ostvaruje svoje racionalne i humane realne mogunosti, njegova praksa stoji izvan istine i kao takva ne moe da bude kriterijum istine. Zato je E. Bloh i mogao rei: "Jer postojee ne moe biti istina". U isti i saznajem ono stoje u ivotu nepodnoljivo. Ako praksa spontano sledi put racionalnih i humanih mogunosti, koje teorija nije uspela da osmisli, onda se teorija nalazi ispod nivoa prakse. Istorijsko iskustvo poznaje obe vrste situacija.

Marksovoshvatanjeovekakaobia mogunosti(paimogunostidabude slobodan)tolikojepostalosastavnideo pogledanasvetsvakogoveka,daoni nesvesnouporeujesvaku,paivlastitu drutvenurealnost,satomsveuoslobodnoj zajedniciljudi.Marksjebiotajkojijegovorio daubedinetrebavidetisamobedu,vei prevratnikusnagukojaesruitistaro drutvo.Onupostojeojorganizacijidrutva otkrivasnagekojesunjomezarobljene,akojih ljudinisusvesni:otkrivaonotojepretogau utrobidrutvalealokaomrtvikapital! Opasnojebitimarksista.Bitimarksistaznai mislitikritiki.Mislitikritikiznai uporeivatiinjenicesamogunostimakoje suunjimazarobljene.Otkrititeracionalnijei humanijemogunostikojesupriguene postojeomorganizacijomdrutva,znai javnoupozoritinanerazumnostineovenost postojeegporetkainjenica.Uinititoznai izazvatiprotivsebesveonekojiiveodtoga poretka,ododranjasvihbeda.

31

AkojeMarkspisaozaljudekojijonisutu, ondajenunopisaoprotivonihkojisutu,bez obziradaliseoviosealiugodnoilineugodno usvomotuenju.Onnitanesmatravrstom injenicom,zatvorenimsistemom,dogmom: svetjeotvoren!24Zamislite:ovouenjepostalo jedogma! Ljudskabitpostoji,naidealannain,kao mogunostikojeovekostvarujeuraznolikim istorijskim,drutvenimikulturnimoblicima. Mogunostdagovorimdatajeprirodno, sposobnostdagovorimovajilionajjezik stvorenajekulturno.oveknosiusebi sklonostdaveruje,aovasklonostseistorijski, drutvenoikulturnooblikujetakodaon postanebudist,taoist,hrianinitd.Posvojim mogunostimaovekjebogatkaobog,po uslovimadaihostvarionjeogranienkao bogalj:njegovamisaonemarizagranice prostoraivremena,njegovinjeuvek ogranien!

ovek e uvek bolovati od elje da pronae nain da bude drukiji. Uvck e, kako kae Robert Muzil u oveku bez osobenosti, biti nesrenika koji u sebi nose zakon drugaijeg sveta ne uspevajui da ga ostvare

24

Predmetdrutvenenaukesastanovitateorijeznaenja
Otruiotroumnurazlikuizmeuprirodnihi drutvenihpojava,aondaikoreniturazliku izmeuprirodnihidrutvenihnauka, povukaojenemakisociologM.Veber.Evo njegovihuvenihreci:Dokprirodnenauke mogusamodautvrdeuzronevezeizmeu

32

pojavaizbivanjaidapomounjihobjasne pojedinanedogaaje,sociologijamoeda uininetotoovimnaukamazauvekmora ostatinedostupno:onamoedarazume ponaanjepojedinacakojiuestvujuunekom odnosu.Meutim,ponaanjeelijasene moe razumeti; u najboljem slu aju mogu se samo shvatiti funkcionalnevezeiutvrditi pravilapokojimaseovoodvija. Evosamojednogprimerakojiunosivie svetlauteorijuznaenja(ilirazumevanja) drutvenogponaanja.ujemoiznenadan pucanjividimodaovekpademrtav.Nita namnaroitonekoristiakoznamoizkakvog jeorujaovekubijen,podkojimuglomje metakuaoutelo,kakvesubilesveostale okolnostiitd.Svedokneutvrdimodalijere ostreljanju,iliubistvuusamoodbrani,ili ubistvuspredumiljajem,iliubistvuiz nehata,ilisamoubistvuiliubistvuiz milosraitd.,minerazumemooemujere. Sastanovitaprirodnenaukemoesenavesti uzroksmrti,alisastanovitatenaukenije mogueodgovoritinapitanjeoznaenjusmrti. Svetshvaenkaolanacuzrokaiposledicabio bipotpunobesmislensvet,svetbezznaenja. Pojamznaenjanastaojeuopreciprema pizitivizmu19.vekakojijeimaonajviesluha zasiroveinjeniceiuzronevezemeu njima.
33

Alinaunicipokuavajunesamodaobjasne (otkrivanjemuzroka),negoidarazumejuono topojedinciigrupeine(tumaenjem motiva).Tamogdesejavljasvestivoljau procesimadrutvenogodluivanja,ne govorimoouzrocimaiuslovima,negoo razlozimaimotivima.Utvrditiuzrokneke pojaveznaiobjasnitije(erklaren,explain),ali tojoneznairazumetije(verstehen, understand).Onopoemuserazlikuju prirodneoddrutvenihpojavajesteupravo elementznaenjakojiusebisadreikoji drutvenenaukenesmejuzanemariti.Otuda seprirodnenaukebaveinjenicamaa drutveneznaenjimainjenica;uprirodnim naukamamisaouzimaoblikobjanjenja,u drutvenimnaukamaoblikrazumevanja;u prvimavladanaelouniformnostiprirode,u drugimanaeloraznolikostikultura. Pojmovi,teorijeimetodeprirodnihnaukavae zaprirodnenauke,alinjihovalepaprimena nadrutveneikulturnepojavedovodido poricanjaznaenjaivrednostikaobitnih drutvenihikulturnihodrednicaivota. Akoseizdrutvenihpojavaukloniznaenje, ondaseonepretvarajuuistoprirodnepojave bezikakvaznaenjailismisla.MiloCrnjanski, uRomanuoLondonu,sjajnojeuoioposledice prihvatanjajedneslikesvetabezznaenja: Svisepisciromanaslau,uglavnom,kadje reosvetuukomeivimo.Toje,kau,neka
34

vrstavelike,udnovate,pozornice,nakojoj svaki,nekovreme,igrasvojuulogu.Azatim silazisascene,dasenanjojvienepojavi. Nikadanikogda.Nitiznazatojeutomteatru igrao,nitizatojebatuuloguimao,nitiko mujetuulogudodelio,anigledaocineznaju, posle,kudajeiztogteatraotiao...Piscikaui to,dasmo,samopritomsilaskusapozornice, svi,jednaki.Ikraljevi,iprosjaci. Akojednojgrupiljudioduzmetenjenpogled nasvet,vrednosnisistem,normeipravila ponaanja,njeneobiaje,simbolikeoblike izraavanjanjenogiskustva,njenokolektivno pamenjeisvestonjenimsvrhama,kulturna delainavikeitd.tonijeviedrutvenagrupa veskupbiolokihjedinki. ovekkaodrutvenoikulturnobieizdie seiznadpukogprirodnogpostojanjateksa sveuoznaenjima.Jeriivotinjeive prirodnimidrutvenimivotom,alionene iveukulturi.Kadaunaojkulturigost prebacinoguprekonoge,tojeznakdajeon oputenudrutvudrugihidaseosea ugodno.Akotouiniudrugojkulturi,toje znakvelikeuvrededomaina.Ovajznakje drutvenainjenicakojaimaznaenjeza ljudeodreenekultureionasenemoe objasnitisamotelesnimpokretimanogu.

35

Rejeosimbolikojinterakciji,tojesto razumevanjuznaenjakojijedanpokrettelom imauodreenojkulturi.Objasnitineznaii razumetijednuljudskukretnju,jeronau stvariinepostoji,akomislimodajenezavisna odtumaenja.Atumaenjeseodnosina znaenjekretnjeuokvirudatekulture(govor tela).Samaposebikretnjanemaznaenja, onadobijaznaenjekojejojljudipridajuu okvirunekekulture.Onajestjernetoznai,a neznainitatimetojest.Pritomeuopte nijereoistosubjektivnomznaenju(tojest taonaznaizapojedinca),negoo objektivnomznaenju(tojestuokvirujedne kulture).Jednoje,dakle,psiholoko razumevanjemotiva,adrugosocijalno razumevanjeznaenja.Tujesubjektivizam izbegnutukoristzavisnostiznaenjaoddate kulture.Uzimanjehlebaivinanekiuroenik izdalekogsvetanebirazumeokaopriest,jer jetopriestsamouokviruhrianskekulture. Onotopacovskapsihologijaisociologija stadauistinuposmatrajunisuakcijeljudskih bia,venjihovereakcijenaspoljanje podraaje.Aliljudskabianereagujuna podraajetzv.objektivnihinjenica,ve odgovarajunaznaenjakojateinjeniceimaju zanjih.Naukuoovekunezanimajureakcije ljudskihbianaspoljanjeizazoveilisituacije uoblikupovienogkrvnogpritiska,ubrzanog radasrca,luenjamokraeiliadrenalina,
36

znojenjaitd.,imesebaveprirodnenauke. Akopokuamodastrahsvedemonatelesne simptomekojipratestrah,misamostvarnost kojaseizraavakaostrahzamenjujemotim simptomima.Miliavamosvetznaenjaradi jedneteorijekojaisamaimapogreansmisaoi kojanasliavasvegaostaloga.25 Ljudskobie,svojimspoljnimreakcijama, umestodaodajesvojduevniivot,moei dagaprikriva,itakozavedeposmatraana pogreanput.Akoueteubilokojuradnjuili bankuuzapadnomsvetu,vietesrestilepei privlanedevojkesaosmehomnalicu,aliiz toganeetezakljuitidajetozemljasrenih ljudi,jerovedevojkenosemasku,dre deurniosmehzavremedokrade,dabise robaboljeprodavala,aposle...Izspoljanjeg ponaanjavinemoetedazakljuitedalije toglumailistvarnost.Jerspoljanjeponaanje posvejeistovetno,aznaenjesasvimrazliito. Daizspoljanjegponaanjanesmemonita valjanozakljuitigovoriiovajprimer:Japanci sesmejunavestosmrtibliskogprijatelja,kao stojetoestosluajunassaljudimauokuod nekestranevesti.26Prematome,teorija razumevanjanemaritolikozainjenice kolikozaznaenjakojapojedinciigrupe pridajutiminjenicama:pojavebezznaenja nespadajuuoblastsaznajnoginteresanauka ooveku,veprirodnihnauka!
37

"Iskustvo moemo tumaiti na ravni iskustva" (R. Maclver, Society, Ncw York, 1931, p.
26

25

"Lijemo suze i kad se smejemo i kada plaemo" (K. Gerc, op. cit. str. 188). "Isti pokreti mogu pretpostavljati posve razliite radnje ako se javljaju u razliitim sklopovima znaenja: da li bacanje koplja predstavlja lovaku radnju, ratniki napad ili sportsku vjebu - to se ne moe otitati iskljuivo iz vanjske forme kretanja, nego zavisi od kulturno odreenog znaenjskog sklopa u koje je uklopljena kretnja" (Hans Lenk, Izmeu teorije znanosti i drutvene znanosti, V. Maslea, Sarajevo 1991, str. 200).

Potpunoistovetnospoljanjeponaanje pojedinacaigrupamoedabudeuslovljenoili odreenosasvimrazliitimuzrocima, razlozimaimotivima.Primer:akosesvi pojedinciizjedneskupineopredelezaneku odlukujednoglasno,onitomogudauineiz razliitihuzroka,razlogaimotiva:nekoglasa jermusestvarnoinidajeodlukarazumna, nekoizpotrebedaseuvekslaesadrugima, nekozbogstrahaodkazne,nekoizinteresada napredujeitd.Izovogasevidiitoda ponaanjenemoradaseslaesalinim stavom.Izanaokoslinogiliistovetnog spoljanjegponaanjakrijuseveomarazliiti motiviitekrazumevanjemtihmotiva moemorazumetiiponaanje:vezaizmeu motivaiponaanjajesmislenaaneuzrona! Kadseljudskobieponaapoobrascupodraaj odgovor(odnosnopoobrascuuzrok posledica)onojopripadasvetuprirode;kad onodelujeuskladusasvojimrazumevanjem situacije,onosevinulousvetkulture. Predmetistorijeumetnosti,teorijeumetnosti ilifilozofijeumetnostijesuumetnikadela, kojasuproizvodiljudskogduhainisudata odstraneprirode.Ovojesvakakodalekood onogkolskogshvatanjanaukeinjenog predmetakojesmopreuzeliizprirodnih naukaikomejorobujemo.Kadjedan istoriarumetnosti,recimoistoriar arhitekture,prouavagotskukatedralu,onda
38

ganezanimatolikoodegajeona napravljena,kolikojeunjuutroenograe,na kakvomtlulei,ukakvimekonomskim, politikimitd.uslovimajesagraenaitd., kolikogazanimajuznaenjaunjuugraena. Onajezanjegabiblijaukamenu,svetopismo zanepismene,hrianskadogmapoloenau kamen,itankazaveronauku,enciklopedija ljudskogznanjatogadoba,vizijasvetasrednje gaveka.Delaarhitekturedoivljavajusekao olienjajednogpogledanasvet,kaonosioci idealnihznaenjaurealnimoblicima.Svaka gradnjaimasvojunadgradnju.Svaka graevinajenetovienotooivide.Ako nije,ondajesamostvar,kojaneizaziva pitanja.Kadbistvariuvekbileonoto izgledaju,kolikobibilaosiromaenaovekova mata.27 Akouglavnomivimoustvarnostikojusami stvaramo,ondajedrutvenastvarnostknjiga kojusamotreba(znati)itati.Bazatotoje onaproizvedenaodstraneoveka,onaje sastavnideoljudskekulture.Odnosnaunika prematakvojstvarnostinijeodnossubjekt objekt,vezapravoodnossubjektsubjekt. Rejeosubjektukojiseudvostruio:jedan duhstrukturisannadvanaina!Akojereo stvarnostikojujestvoriosamoveksvojom delatnou,ondautimstvarimapostojeneka znaenjakojaseuanalizinesmejuzanemariti ilizaboraviti.
39

L. Darcl, Aleksandrijski kvartet, Prosvcta, Beograd 1965, str. 402.

27

Naprimer:raddrutvenihustanovavalja razumetikaozamisli,odlukeivrednosti (svrhe)kojesuunjimautelovljene.Svaka ustanovajesamospoljnioklopiliposuda znaenja,aznaenjejeunutranjadua ustanove.Ustanovanijebitnapotometo postoji,vetonetoznaiuokviruneke smisaoneceline,pogledanasvetdatog drutva.Oduzmitejednojustanovinjenecil jeve,njenenormeipravilaponaanja,odnje neostajenitadozgradeisobakaoizvanjskih predmeta.Svakadrutvenaustanovaje kristalizacijaznaenjailiustanovljavanje znaenja,kojarazumejupojedinciigrupe datogdrutva. Pojedinciseudruujudabiostvarilisvoju zamisao.Onotonastanekaoposledica njihovadelovanjajestespoljanjioblikte unutranjezamislibilaonaistinitaililana. Svakaistina,kaoisvakazabluda,gradesebi stanuspoljanjemsvetu:vidljivdokaz nevidljivezamisli!Istinailasuoblicikako duhovnogtakoitelesnogivota.Potooveku netrebasamoistinanegoila,razumljivoje daonstvaranesamoistinitenegoilane drutveneipolitikesisteme.Akojejednala dobilastvaranoblik,ondajespoznajate stvarnostiustvarispoznajalainakojojje onaizgraena.Dajereolai,moeseznati samoakoseimamerilootometajeistina.
40

Emersonjerekao:Pogledajtekakosesvaka istina,svakazabludaasvakajemisaouumu nekogovekazaodevajuudrutva,kue, gradove,jezike,ceremonijeinovine. Evojednog(odR.Mertona)posuenog primera,alidrukijeprotumaenog:jedna bankavrlouspenoposlujenazadovoljstvo svojihtedia.alidovoljnojebilodase proneseglasinadajebankapredsteajem,pa datediepovukusvojeuloge.Ibanka stvarnopropadne.Glasinasigurnonije istinita,jerjebankauspenoposlovala,ali posledicetelanedefinicijebilesustvarne. Ovojedokazkakosemogustvaratidrutvene injenicepremaunapredstvorenojidejiili teoriji,bileonetaneililane.28 Stvarnostjeonotonamnedostaje,dok realnostiimamonapretek.Svakaracionalnai humanamisao,kojajeusebinosilaobeanje,i kojaseostvarila,tojestkojajedobilasvoj vidljiv,institucionalnioblik,samimtimje izgubilasvojuvrednost,prestalabitimisao vodiljailiputokaz.Misaokojaseostvaruje radiprotivsamesebe:misaokojaseostvari vienijemisao,vejeisamapostalastvar meustvarima.Potosepostvari,tojest postanekaoisavostalisvetstvari,onaviene moedapozivaidazastupanetodrugoi netobolje.Unjojjeugaenasvakaelja.
41

Iz naeg iskustva znamo kako je grupa na vlasti, uz pomo massmedia, stvarala javno mnenjejcakvo joj treba, a onda sprovodila svoju volju u obliku pristanka veine.

28

anBodrijarspravommoedakae:elje sunamoduzetenatajnaintosuispunjene. Predmetsociologijejedrutvo,takoseobino kae.Akojepredmetdrutvenenauke odreenodrutvoilitipdrutva,ondato drutvotrebaposmatratikaoistorijskioblik jednogpogledanasvetostvarenjejedne teorijeunajiremsmislureci.Drugimrecima, teorijskaanalizadrutvaneodnosisena drutvokaonanekispoljanjiprirodni predmet,venateorijukojajeunjega ugraenaikojajedobilasamovidljiv,praktian oblik.Takosutzv.socijalistikadrutvabila samostvarni,istorijskiobliciiliostvarenje marksistiketeorijeodrutvukojaimleiu temelju.Svestvari,ustanoveidogaajisamo suostvarenemarksistikeidejenaravno onakokakosuihshvatiliirazumeliodluni subjektidrutva.Kritikaovogadrutvane svodisenakritikunjegovihrukovodilaca, ustanova,organizacijailidogaaja,vena kritikuteorijekojajedobilasvojpraktian oblik:istiduhstrukturisannateorijskii praktiannain!Drutvojevidljivoblik teorijenakojojpoiva.

42

Odprirodnodatog,prekodrutvenoproizvedenog,do vetakistvorenogpredmetanauke
Miivimoutrislojastvarnosti:prirodno datoj,drutvenoproizvedenojivetaki stvorenoj(simbolikastvarnost).Zatosmose unaojanalizipredmetanaukekretaliod pojmarealnostikaopasivneistatine (bezvremeneineizmenljive),premapojmu stvarnostikaodrutvenogproizvoda(kojaje delomstrukturaadelomproces),dabi dospelidopojmastvarnostikaosimbolike tvorevine,bezspoljanjegkorelata.

Usvomrazvojunauka(kaoda)sesvevie udaljavaodsvogapredmetakaoprirodno danog:ona,naime,svojpredmetproizvodii stvara!

43

akinjenepretpostavke,pojmovi,hipoteze, zakoni,teorije,metodeitd.inedeostvarnosti. Naukadeluje,asvetodeluje,nunojestvarno, jerproizvodiposledice.Razbojniciusnusu nestvarni,alijestrahstvaran(S.Frojd).Ako netotodelujeiskljuimoizpojmastvarnoga ondatimenereavamonita,osimto zatvaramooipredneimtoneumemo opisatiiizreiunaunimpojmovima.Nauni pojmoviidudogranicedokojesenetomoe racionalnoznati,aliondasvojunemomoraju priznatiiprepustitiispitivanjenekojdubljoji viojspoznajnojmoi.Akoivotismrtne mogubitiobuhvaeniishvaeniu pojmovimanaunika,ondamoguurecima pesnikaislutnjamaproroka.Obiankamenza prve,moeznaitisvetinjuzadruge.29 tanaukavidikaostvarno,odreenojenjenim pojmovimaimetodama.Stajestvarno,zavisi odtogatajednazajednicasmatrastvarnima tanestvarnim:zaverskuzajednicumoebiti stvarnoonotozanaunuzajednicunemoe biti!Vidimodasegraniceonogatoljudi smatrajustvarnimpomiuodgrupedogrupe, odepohedoepoheitd.Stvarnostnijetako stvarnakaotojenekadbilailisemislilodaje bila. Nekadsumitskabiabilastvarnostprvoga redaadanassesmatrajunestvarnim:danasje ovekuvelikojmeriodseenodmitskog
44

29

"Nepostojei svet za luaka stvarniji je od postojeeg za razumnog oveka" (B. Pcki, Atlantida, II, Znanje, Zagreb 1989, str. 28).

svojstvastvarnosti!Inaeeljesudeonae stvarnosti,kaotosutoinaisnoviinae misli.Svanaaverovanja,bezobziradalisu istinitailineistinita,isamasudeonae stvarnosti.Granicaizmeustvarnogi nestvarnogjepominailisegubi,paduhvie nijekadardauoirazliku. Naunipojamstvarnostiukljuujeistvarnost broja,take,razlomka,skupa,beskonanosti itd.Podelanaspoljanjisvetiunutranje iskustvoodvelajedokrivogshvatanjadaje stvarnoonotoistraujuprirodnenauke,a nestvarnoonotoistraujuduhovnedisci pline.Uskladusatim,istinajeuprvima,a zabludaudrugima.Subjektivnojenestvarno,a ondaineistinito.Stvarjebitna,anenastavo njoj.Tojebilopogrenopovezivanjeistinesa objektivnim,aneistinesasubjektivnim svetom,kaodaisubjektivnisvetnemoebiti predmetobjektivnogispitivanja. Akoseprihvatiuobiajenomiljenjeda svakompojmuilivezipojmova(hipotezi) moradaustvarnostiodgovaranetorealno, ondanekenaukenebiimalesvojpredmet ispitivanja,jergaprostonemautzv. objektivnojstvarnosti.taustvarnomsvetu odgovarapojmovimamatematike,logike, geometrije,algebre,filozofskeantropologije itd.Trokutnemanikakvihfizikihosobina kakveseinaepripisujutijelima,nema
45

posebneprostornelokalizacije,svenjegove odlikeiscrpljujusetimedajetoupravotrokut, anebilotadrugo.Jednostavno,moramose sloitistimdaon,nekako,postoji,madato postojanjenemoemoulnoopaziti:onoje dostupnojedinorefleksiji.30 Matematikim,logikim,geometrijskimi aritmetikimiskazimanitastvarnone odgovaraustvarnosti,aonisuipakstvarni,jer beznjihnebismomoglinirazumetistvarnost. Tosuiskaziijaseistinitostneproverava uporedivanjemsanekimspoljanjim injenicama,venatajnaintosedovodeu odnosejednipremadrugima,zadovoljavajui izvesnalogikanaelakoherencije.Ovonas navodidasepitamo:dalijepredmetnauke samosvetspoljanjihpojavaiodnosameu njimailitomogubitiiistisimboliiodnosi meunjima,bezvezesaspoljanjimpojavama iliodnosima!Dalisuoviiskaziondanebitni, bezvredni,besmisleni? Optaljudskaprirodanijenetotosemoe opaati,aipakbezovogapojmanebimoglada radinaukaooveku.Proseanovektakodane postoji,osimunaojteoriji,alibeztogapojmami nitanemoemoreioljudimaunekoj statistikojanalizi.Robajenetotonijeulno,ali beztogapojmaekonomskaanalizanebimogla daseuoptezamisli.Prematome,jednimdelom naukaizmiljastvarnostkojuprouava:
46

30

L. Kolakovski, Filozofija pozitivizma, Prosveta, Beograd 1972, str. 201

tastvarnostjeslikaiproizvodnaunemisli! Obinonismosvesnisvegaonogatoje stvarno,jerononepostojinanainstvari, negonanekiidealanilisimboliannain. Otkrilismosvetkojinijeizmiljen,izmislili smosvetkojitektrebaotkriti:slikusveta uzimamokaodajetonajedinisvet!Danas neivimousvetu,negouslikamasveta,koje namsvakodnevnopodmeuproizvoai slika.Uskoro,veomauskoro,ulaziemou vetakustvarnostkaousvojusobu,uz evidentnuopasnostdazagazimoutuu metaforu(DraganaBokovi). Svestjestesvestsamopoduslovomdase odnosinanekipredmetsvesti:beznjega nemasvesti!Svestpodrazumevaonogakoje svestanionoegajesvestan:saznavalaci saznato,subjektiobjekt!Pritome,naravno, samasvestmoebitipredmet,kaonaprimer kadanekohoedapieistorijufilozofije, naukeitd.,gdesumislifilozofainaunikaiz prolihvremenapostalepredmetmiljenja istoriarafilozofije,naukeitd.Svetizvan svestinebibilomogueopisati.Kako predmetnaukemoebitiizvansvesti,akosu proizvodisvestiilisamasvestpredmet naunogistraivanja?Mogudamislimi mogudamislimdamislim:misaoomisli samoj!Misaojetadaispranjenaodsvakog spoljanjegsadraja,onajesamasebisadraj, mislisamusebe.
47

.....................................

PRIRODAISVET
Hermeneutika dimenzijausaznanju prirodeiprirodnijnauci
PojamprirodeuAntikoj filozofiji Novovekovnanaukainjene hermeneutikekomponente

1.OHermeneutici

Nasamompoetku,daemokrajnje rudimentiranouvodjenjeuhermeneutiku, oblastkojajepostalaveomavanau savremenojfilozofiji.Posebnazaslugaza aktuelizovanjeoveinaeveomastare disciplinepripadaF.D.E.lajermaheru(1768 1834),kojijedoprineonjenojobnovii sistematizaciji.PrekoDiltajaiZimela,ona zatimulazinavelikavratakrozdelafilozofa egzistencijalista,anaroitodeloMartina Hajdegera(18891976)injegovih sledbenika. Samarehermeneutikaposedujevierazliitih znaenja.Presveganjomeseukazujena razumevanjeznakovakojiposedujuneki smisao,azatiminatakvopovezano tumaenjaiinterpretacijutogsmisla,kojeu krajnjemciljudostieadekvatnoshvatanjei prihvatanje.Potieodgrkereihermeneuo toznaitumaim,objanjavamili razjanjavam,itoprimarnouvezisa interpretacijomtekstova,knjievnihdela, svetihspisa,poetskihostvarenjaitd.Poreklo overeisevezujezaimegrkogboga Hermesa,bogapastiraistoarstva,kojije imaouloguprenosiocanameraiplanova bogovasaOlimpaljudima,iobrnuto,
49

ljudskihmiljenjabogovima.DakleHermesje ugrkojmitologijibioposrednikituma izmedjubogovailjudi. Istorijski,hermeneutikajeprolazilakroz razliitefazerazvoja.Uvremesofistarazvija sekaovetina(hermeneutikthn)govorai deojeretorike.UdobaAristotela,javljaseu okviruuenjaosudovima(Organon, hermeneiatumaenje)tj.iskaznim reenicamainjihovimlogikimodnosima. Razvojemhrianskereligije,sakojomdolazi potrebaboljegrazumevanjaStarogiNovog zaveta,kaoidrugihsvetihspisa, hermeneutikaserazvilauposebnugranu teologije.Naroitoznaajnuuloguodigralaje uotkrivanjupravogznaenjareligioznih tekstovaiodbacivanjuonihkojisuocenejni kaoapokrifniijeretiki.Osimteolokerazvila seipravna,juristika,hermeneutika.Njen izrazitipredstavnikF.K.Savinji(17791861), npr.razlikovaojeetririrazliitevrste tumaenjarimskogprava:gramatiko, sistematsko,istorijskoiteoloko. Razumevanjeitumaenjeistorijskihdoku menatadovelajedopokuajaizgradjivanje istorijskehermeneutike. Znaajlajermaherajeutometojeizneo idejujedneoptehermeneutike,kaoteorijena kojuseoslanjajuspecijalnedotadave razradjenehermeneutike.
50

Osnovniprincip,preuzetodKanta(1724 1804)jezahtevdaautoratrebarazumetibolje negotojeonsamsebemogaorazumeti. Razlikovaojedvaosnovnapostupka: gramatikiipsiholoki.Naimesvakitekst posedujegramatikustrukturuaistovremeno jeproizvodduhovnogstvaranjadatelinosti, ijuduutrebashvatitidabiseshvatiosam tekst.Stogahermeneutikapostajenaukao vetinirazumevanjaibuduidaseoslanjana talenathermeneutiaradominantnoje stvaralakaanetehnikavetina.Ipak aktuelizacijiiprodubljivanjusmisla hermeneuticinajveidoprinosjedaoMartin Hajdeger,jedanodnajveihfilozofa20.veka. PreuzimajuiodHuserla(18591938) fenomenolokumetodu,onjedovodidonove dimenzijetvrdeidasufenomenologijai hermeneutikajedno,odnosnodaje fenomenologijahermeneutikabivstvovanja. NaimezaHajdegerajefilozofijauoptejedna univerzalnafenomenolokaontologija,koja nunopolaziodhermeneutiketubia,kao analitikeegzistencije.Ujednoegzistencijalna hermeneutikatrebadadovededo razumevanjasmislabiaposredstvom razumevanjasmislaovekovogbia.Izlaganje onogtoserazumevazbivaseugovoru,a ovajsefiksiraujeziku.Otudasejezikshvata kaokuabia:unjemuprebivabie,tj. ontolokonasuprotontikom.
51

StogajezaHajdegerahermeneutikakljunau izgradjivanjumogunostiontolokog istraivanjauopte.

2.Hermeneutikaanalizaizrazaprepoznavanje oblika
Uovomdelutekstadaemopokuajjedne hermeneutikeanalizenazivaPrepoznavanje oblika,kojisekodnasodomaiokaooznaka zajednunaunudisciplinunastaluuranom periodurazvojaraunarstvaikibernetike.U samompoetku,predstavljalajedeooptije oblastivetakeinteligencije,kojaje,budui posamojsvojojprirodinedovoljnoprecizno omedjena,ukljuivalasveonedisciplinekoje ilizahtevajuljudskuinteligencijuucilju reavanjasvojihosnovnihzadataka,ili pretendujunasamomodelovanje,odnosno algoritmizacijuljudskoginteligentnog ponaanja.Prepoznatinekogailinetoje zaistajednaodsutinskihosobinaljudii nesumljivozahtevaodredjeniintelektualni napor. Utokusvograzvoja,poevodsredine20. vekapadodanas,onajeizraslausamostalnu naunudisciplinu,zahvaljujuiizmedju ostalogijasnodefinisanomosnovnom domenusvogainteresovanja:prepoznajuse entitetikojemoemoefikasnoopisatinekim
52

oddobrorazradjenihformalnihopisa,npr. skupomatributaiznekogmerljivogprostora, ilistrukturamakojesegeneriuzadatim gramatikimpravilima.Uosnovuprepo znavanjasudistinktnekategorije(koncepti, klase)kojesemanifestujukrozpojavne oblike.Opisujuipojavneoblike,odnosno mereiilirekonstruiuinjihovatributalni opis,sistemzaprepoznavanjetrebada algoritamski,dakleautomatski,donosi odlukeonjihovojpripadnostizadatim kategorijama.Nameuseasocijacijeiz svakodnevnice.Prepoznavanjeoblikaje postavljanjedijagnozenaosnovusimptoma, odredjivanjebuduihrazvojadogadjajai situacijanaosnovusadanjihopisa,prepo znavanjelikazadateosobeprilikompretrage fotografskihkartoteka,identifikacijadatog otiskaprstiju,glasovnogzapisailinekog drugogbiometrijskogpotpisa.Automatska transkripcijagovoraupisaneznakove,izda vanjealarmazapoetaksveopteg nuklearnograta,odlukaotomedalijezadata novanicafalsifikatjetakodjeprepoznavanje oblika. Engleskojezikopodrujekoristizaovu disciplinuizrazpatternrecognition. Recognitionimadvaosnovnaznaenja raspoznavanje,prepoznavanjaipriznavanje. Usutinitojedvodelniizrazsaprefiksomrei osnovnimdelomcognition.
53

Cognitionimaznaenjespoznaja,saznanje,a reznaenjeponovoiznova. Dakleuengleskomjezikurecognitionbise najblieprevodilosaponovnosaznavanje, ponovnospoznavanje. Nalatinskom,odnosnotanijenovolatinskom recognatiooznaavaraspoznavanje,au pravnojpraksisudskopriznavanjelica,stvari ilispisazaonozatoseizdaje,zatim priznanjeidentitetaodnosnoistovetnosti,kao ipregledanjespisaradiispitivanjaili popravljanja.Uistomjezikurecognoscare rekognisciratioznaavaponovosaznati, priznati,potvrdititanostiispravnost pregledaiispitivanja,aliiispitati,uhoditi, osmotriti. Engleskipatternvodiporekloodfrancuske reipatron,kojamoedaimaznaenjemodel, obrazac,kaoiuengleskomjeziku,alijenjeno izvornoznaenjegospodar,zatitnik, odnosnosveonotoslediilijeimitirano. Savremenoznaenjepatternuengleskom jezikuoznaavasvakiobjekatkojije primeraknekeklase.Osnovnismisaoove etimologijesesvodinatodagrupaslinih objekataentitijasepredstavljatipinim predstavnikom,egzemplaromiliarhitipom.

54

Slinuasocijacijuizazivainemakiizrazza oblikmuster,kojipotieoditalijanskog izrazamostra. KadaNemciiliFrancuzikauprepoznavanje oblika,oninekoristezaoblikrekoja odgovaratemplejtuiliobrascu,daklemuster ilipatron,veformireconnaissancedeform, formenerkennen.Takodolazimodobazinog semantikogslojakojileiispodpojma oblika,atosuosnovnipojmoviPlatonovei Aristotelovefilozofijaideja()iforma. Dosadanjaanalizaznaenjaanaliziranog izrazauengleskom,latinskom,nemakomi francuskomjezikiupuujenasledeadva zakljuka: 1. UosnoviPrepoznavanjaoblikaje ponovnospoznavanje(saznavanje). 2. Oblicikojiseprepoznajusuutesnojvezi satemeljnimfilozofskimpojmovima formeiideje. Dakle,polazeiodprozainog,formalno dobrodefinisanedisciplinePrepoznavanja oblikadolazimodoistinskogzapletaukome vodeuuloguigrajutritekatemeljna filozofskapojma:saznanje,formaiideja.

55

Daliovahermeneutikaanalizamoepomoi samojdisciplini,shvaenojuuemsmislukao kibernetskanaukaijijeciljsintezaautoma tizovanihsistema,kojinaosnovuulazne informacijeopojavnimoblicima,automatski donoseodlukeonjihovojpripadnosti unapredzadatimkategorijamaklasama. Onotoseodmahnameekaoposledicasu sledeeprimedbe: 1. Umestoprepoznavanjaoblika,primere nijiibliiizvornomznaenjujenaziv raspoznavanjeoblikailiprespoznajaoblika. 2. Uosnoviprirodnogprocesaprepo znavanjajeponovnospoznavanje,dakle restauracijakonceptaokomese odluuje.Odavdesledidajezadono enjepravilnihodluka,neophodan takavulazniinformacionivolumen,koji jejednakinformacionomvolumenu neophodnomzaformiranjenovog konceptaprviput.Svakoskraivanje ovoginformacionogvolumenasutinski utienaperformasesistema. 3. Prilikomdefinisanjaklasaokojimase odluujetrebaimatiuvidunjihovu prirodnuutemeljenostubazinim pojmovimaformeiideje.

56

Takonaprimer,sledeiosnovnuHuserlovu idejufenomenologije,idejeseformiraju variranjemproienihneposrednih samodatostidoivljajanakon fenomenolokeredukcije.Ovomoebitivrlo plodnopraktinouputstvootomekakose mogunadomestitineptpunodefinisaneklase, iliuputstvokakoizabratinajinformativnija obelejaklasa. 4. Interesantnojadaseuskladusa konceptomprepoznavanjaoblikakao ponovnespoznaje,briedoneklegranica izmedjuobuavajuihisamoobuavajuih sistema.Naimeiobuavanjeisamo obuavanjeusutinimorajuukrajnjoj linijidarekonstruiukoncepteokojimaje renanainprvogspoznanja,kojeonda tekudrugomplanumoebitiunutar scenarijaspoznavanjasailibezspoljnjeg uitelja(obuavajuiilisamoobuavajui reimrada).

57

MilanMilosavljevi

USLOVIIMODELI METODIKE SAZNATLJIVOSTI

Nauno-tehniko odreenje biti prirode
Stupnjevisaznanja. Saznanjeuodnosuna nominalnoirealno. Jedinstvoteorije,tehneiprakse.

Nauno-tehniko odredjenje biti prirode

Stupnjevisaznanja
1. Prviuslovsaznanjajeneposrednoimanje prisutnomjednestvari.Tuprezentnoststvari kaonjesameLajbnicpremaDekartunaziva claritas. Situacijaukojojjasnosaznajemonekustvar, alinemoemojasnodakaemouemuse sastojinjenarazlikapremadrugimstvarima. TakvosaznanjeLajbnicnazivacognitioconfusa, nerazdvojenosaznanje,onokojeneshvatato tojednoodvajaoddrugog,saznanjekojene moedaselegitimiekaosaznanje. Suprotnocognitioconfusa,imamo obrazloenosaznanjecognitiodistincta. Odredjenostikojerazlikujujednooddrugoga suistovremenooneoznakejednestvaripo kojimamoemodajesaznamoiprepoznamo. Cognitiodistinctaimasvojestupnjeve.Ono tojednastvarjesteobuhvaenojedefinicijom. Ovasesasvojestranesastojiodpojmova, kojimajeopetpotrebnadefinicija.Jednomu strogomsmisludistinktnomsaznanju,potre banjepovrataknaelementarnepojmovekoji sedaljenemogurazlagati.Takvosaznanjese nazivacognitiointuitivailiadekvatnosaznanje. Onojetekoiveomaseretkosusree.Odsvih znanostimatematikajetakojaponajpre dovodidoadekvatnogsaznanja,tjdovraanja najednostavneelemente. 59

2.

3.

4.

Saznanjeuodnosunanominalnoirealno
5. Nominalnedefinicijeostavljajuotvorenimdali jestvarkojajedefinisananjenimoznakama takodjeimoguna,tj.dalimoedaegzistira. Akosepodjeodnominalnihdefinicija,onda nisusigurneposledicekojeseiznjihrazvijaju. Jer,akooneusebitrebadakrijunemogu nost,ondabiseiulogikibesprekornom postupkuipakdraloistinitimineto nemogue. Samosaznanjakojaseoslanjajunarealne definicijesupouzdanasaznanja.Realna definicijamoenadvanainadadopustida sesaznamogunostdefinisanestvari.Prvo, njenumogunostmoemodadokaemokroz iskustvo.Aliukolikotajdokazslediapriori,tj. bezuzimanjaiskustvaupomo,onda definicijadoseejojedanviistupanj saznanja.Kakojemogue,bezpovratkana iskustveneinjenice,dokazatimogunost jedneupojmupostavljenestvari.Odgovor glasi:ondakadadefinicijausebiistovre menoukljuujeisaznanjemogunog proizvodjenjastvari.Jerakosaznajemokako stvarmoedaseproizvede,ondasaznajemoi todaonamoedaegzistira.Tadefinicijaje kakorealnatakoikauzalna.Tojenajviinain saznanjauopte.tojejednanaukasposobnija zatosaznanje,utolikojenaunija. Postojijojednopodizanjenaviistupanj, ukolikoiovdepostojimogunostdaseputem analizevratimonazadsvedoelementarnih

6.

7.

60

pojmova.Tojekauzalnorealnoadekvatno saznanje,kojeLajbnicnazivaibitnoili dovrenosaznanje.

Jedinstvoteorije,tehneiprakse
8. Udvemaoblastimajeuvekbilosaznanja kojausebisamimasadrepravilo proizvodjenjastvari:prvouoblastionoga tojezgotovilaovekovaruka(techne),a drugoudomenujeneteorijskenauke matematike.Aliakojekauzalnadefinicija najviinainsaznanjauopte,ondasei saznanjeprirodedovravatekusaznanju zakonaprirodnihproiznoenja.Primetimo dapoHajdegerubitprirodeleiusebe samogproiznoenju.Toproiznoenjeje proizvodjenjeunajiremsmisluterei. Proiznoenjejeonodejstvovanjeshodno komejedanuzrokizdejstvujeneto. Kolikomnogomisaooproizvodjenju vladashvatanjemprirode,objavljujejo jednomKant,kadanaelokauzalnosti nazivanaelomproizvodjenja.Osnovni karakterprirodejedogadjanje.Onotose dogadjapoinjedajeste,tj.onoprelaziiz prethodnognebitkaubitak.Tajprelazak jeproizvodjenje.Dabitajprelazmogao biti,potrebanjenekiuzrokkojiedaga izdejstvuje.Takvoizdejstvovanjeprelaza iznebitkaubitakjeproizvodjenjeu najiremsmislurei.Znanjekojeznakako daseproizneseonototrebadase proiznese,jestetechne. 61

9.

Znanjekojeusebeukljuujezakone proizvodjenjapredmetajestematematika.U samojsebivetehnikiodredjenaprirodna nauka,stoga,premasvojojmetodimoeda budesamomatematika. Saznanjeprirodeje,dakle,kaosaznanje zakonaproizvodjenjausebi,tehniko.Time, medjutim,onoistotakoneposrednoprelaziu praksu.Samoodsebeonostojinaprelazuu praksu.Tojejednasasvimnovakonstelacija teorije,techneiprakse,triosnovnanaela znajuegdranjaiodnoenjaovekaprema svetu.Oiglednodasemenjaosnovno ovekovodranjeiodnoenjepremasvetu uopte,takodaonotehnikopostavljaoveku svojzahtev.Odgovarajuitomzahtevufizika semenjaumatematikufiziku,atehniko dranjepreuzimavodjstvonadpraksom.Na pragusmopretvaranjabiologijeu matematikubiologijuiekologijeu matematikuekologiju.

Literatura: 1. Lajbnic, Rasprava o metafizici, 24. poglavlje 2. Karl Hajnc Folkman luk, Uvod u filozofsko miljenje, 3. poglavlje

62

.....................................

PRIRODAISVET
Hermeneutika dimenzijausaznanju prirodeiprirodnijnauci
PojamprirodeuAntikoj filozofiji Novovekovnanaukainjene hermeneutikekomponente

Hermeneutikadimenzijausaznanjuprirodei prirodnojnauci
PojamprirodeuAntikojfilozofiji
Reipripovedajupovest*. Repriroda(dieNatur)jetakoduboko uronjenaunaujezikusvestdanine primeujemodajeupitanjujedna pozajmljenicaizlatinskogida,ukolikose shvatikaoresapojmovnimznaenjem( termin),onasasvojestranepredstavljasamo preuzimanjeizgrkogjezikakojijeskovao pojamphysis.Reisu,pak,nosiocinae duhovneimaginacije.Mnogostrukost njihovogznaenjskogzraenjasainjava bogatstavonaihpredstavaimisli. Obrazovanjenekogpojma,naprotiv,iziskuje preciznoograniavanjeirazluivanje,onako kaotoje,recimo,Aristotelustanoviojedan neprolazanobrazaczatouknjizisvoje Metafizike.Distingviranjerazliitih znaenjskihpravacanekereiotklanja zabunenastaleekvivokacijmaipredstavlja brigufilozofskeanalize.Alisamjezik,inei dasetakveznaenjskerazlikepojaveu reima,predstavljaveprviizraz obrazovanjapojma,kakomefilozofska analizainisamoposlednjikorak.
65

*dieGeschichte povest,istorija, dogaaj,alii pripovest,storija, kazivanje.Prim. prev.

Usvakomsluaju,trebabitisvestan celokupnemisaonebatinekojanastavljada iviujezikojpraksiiistorijureiuneku rukuiskoristitikaopristupanalizipojma. Danasjereprirodapoprimilakarakter prostojednelozinke.Saovomreju intoniranajekrizaindustrijskogdrutvana naojplaneti,optubaprotivrazvojakoji predstavljaiskoriavanjeprirodeikoji pokreeireverzibilneproceseopustoenjaili nekudrugudestruktivnuprimenu. Danasjetopostepenoprodrlouoptusvest, kakogeneralnoproblemuzatiteokolinetako iuposebnimproblemimanuklearneenergije, zagaenjavazduhaivode,teodatlesugerie daponovousvestjaeprizivamomisao prirodi,kaoitodaunjuojnegledamosamo leitezalihazapreobraajuljudske produkte. Emocionalanaobojenostpojmaprirodeima svakakosvojeporekloveukriticikulture kojajeupoznomXVIIIvekunalasvog monoghorovouulikuRusoa(Rousseau). Onjepostaotakoreiagitatorkojije proklamovaonevinostprirodenasuprot moralnepropastiljudskecivilizacije,aujedno spatosompropovedaooslobaanjeodjarma racionalistikogidealacivilizacijeipovratak prirodi.
66

Radiilustracijetrebasesamosetitikakosu umetnikoureenjeparkauukusuteepohe, dakletoproduenjeljudskearhitektureu prirodi,okrenuloengleskomstilu, engleskomvrtu,kojijetrebalodabude jedannjendeli.Totojepovratakprirodi postaotakoeparolaFrancuskerevolucijei emancipacijegraanstvauistimahjeovoj reidalodrutvenurelevantnostsairokim oekom. Setimosesamosankilotaiuopteodbacivanja irokihsukanjanaianimobruimaiperika. Prirodajesadapobuenazveketomoruja, mogojedapevaHelderlin. Aliizaovogkarakteristinoiguobliavanja pojmaprirode,kojimiprihvatamoikojiza jednogHajdelberaninarecimoidaljeiviu imenuStazefilozofa(Philosophenweg)aono akninetrebadaoznaispecijalnuetaku stazuzaprofesorefilozofije,veciljana neobinupojavuljudikojivoledauetnju idusami,narusoiste,daihtakonazovemo tadasenalazilonetonovotoje,sobzirom naivotnenavikestarijihvremenaizgledalo prostoneshvatljivo. Izaovogzaotravanjaljudskogkulturnog razvojadokritineprekretniceuduhuRusoa, ukojojjebilaponovoprizvanaprotivsila sameprirode,duevnasnagausamljenosti,
67

nalazisenastanakmodernenaukeijaje tehnikoindustrijskaprimenau meuvremenudovedenadokritinegranice. Zapotrebeistorijeobrazovanjamodernog pojmaprirodeukazaemonatajtemeljni faktorkojijeuXVIIvekupostaostvatnost, upravonaroenjemoderne,namatematici zasnovanenauke. NjenoprvodovrenjepredstavljaNjutnova fizika,anjenupojmovnueksplikaciju zahvaljujemopresvegaKantu.KodKanta nalazimonajstroijipojamprirodekoju tematizujunauke:onnjudefiniekao zakonomernostpojavauprostoruivremenu. Jasniojedatimepreduzetoodreeno suavanjeirokogznaenjskogpoljaprirode, onakvogkakvoiviujezikuiuljudskom duhu.Kantjedaopojamnovojnaucio prirodi:onotonijepredmetnaunemetode uoptenemoedavaikaonjenobjekt.Ato vodiprovokativnojformulaciji:razumjetaj kojiprirodipropisujenjenjezakone. Oitodaovo,datakokaemo naunoteorijskosuenjepojmaprurodenije moglodasedesibezpriznavanjajednog njenograstegnutijegkoncepta,takodajeideji prirodekaosmerniciteleolokemoisuenja KantdodeliopojmovnomestouKriticimoi suenja,treojodsvojihkritika.
68

Totominetoposmatramokaoprirodno ivobieanemainu,oitoapriori predpostavljadaprihvatamozamisosvrhei svrhovitosti.Jedinotadamoemoda govorimooponaanjuivihbiakojanisu mehanikipokrenutavesvojevidove ponaanjaustrojavajuizsopstvene upravljenostinasvrhu. Naovajproirenipojamprirodemoese unutarnaukeoprirodigledatikaonapuku nedovrenostkauzalnogobjanjenjasveg prirodnogdogaanja,pasercimosveonoto zovemomorfologijommoeuvaitikaojedan privremeni,istoopisanividsaznanjakojijo uveknijepostaodostupanistinskom naunomobjanjenjusetimosesamo fizikalizmapokretetaUnityofscience.Ijedan takoproirenipojamprirodejouvekje zapravoenormnosuenjeznaenjskogpolja reipriroda,ijebogatstvoipunoa ukazujunadrugeizvore.Toimnajjasnije dolazidoizraajaodkakoseuepohi renesansejudejskohrianskipojamstvaranja svetastapasaantikimnasleem,tojeovu kakomitokaemo,novoplatonskumisao podPlatonovimimenomatopresvegaznai ishvatanjesvodivanastojikeelemente preveloumodernisvet. Naroitopojamstvaralakesileprirode, prirodekaonaturanaturans,imaporeklou
69

ovojantikojpripremi.Logos,kojipo savetustojikihmudracatrebasluatiujedno jesvetskiprincip,iliboljesvetskidahkoji krozsveprovejavaisnagomsimpatije oivljavajedanvelikikosmosukomejesvesa svimpovezano.ivetiuskladusa prirodomuvenajeformulastikoguenjao moraluukomejepojamphysisapostaoneto poputposveenerei. Timesmosevratilisvedoprvobitne formulacijepojmakojudugujemoPlatonui Aristotelu.Ovobihnajpreutvrdiojojednim izlaganjemkojesetieistorijerei.Namaiz presokratskogperiodanijepoznatanikakva apsolutnaupotrebarei.Akoapstrahujemo sporneFilolajevefragmente,kojibiusvakom sluajuspadaliukasniVvek,uvekseimana umuprirodaneega.Touosnoviznaida jouveknijepostojaopojamprirodekojibise formulisaouapstraktnojupotrebiterei. Jediniprividniizuzetakkojipoznajemo predstavljaizvesnaHeraklitovareenica:(fr. 123),prirodavolidaseskriva.akidaovaj citat,poreklomodPorfireja,odreidorei pripadaHeraklitu,tojouveknesvedoio pojmuprirodenakojinailazimouantikoj filizofiji.Naprotiv,uveksemislinaprirodu neega,naroitoneegivog.Takojekod Empedokla,kojirepominjekaouobiajeni korespodentniizrazzakrajljudskogivota, dakle,dabiizrazitoodbaciokaoneprimeren
70

nainizraivanja,potoniraanjenismrt, navodno,nisustvarniukolikoseradio pukompreobraaju(VS31B8).Izvukaosam ovomestosamodabihpokazaodauto vremejebilasavimuobiajenare,alida oitonijeznailoprirodu,veraanje proizvoenjesaenjenekogbia.Usluajuda jeHeraklitovizrazautentianupunom obimu,onposvojojpriliciznainetopoput: Stvarnipoecinekogbiaostajuskriveni verovatnousuprotnostisaupadljivou smrti.UistompravcuupuujeiEupolis(fr. 221Kaibel),tobisvezajednosHelderlinom moglogotovoprevesti:Ali,najviemoe roenje.UsvakomsluajuHeraklitova izrekanebipredstavljalasvedoanstvoza pojamphysisauperoduoko500.godine.Isvi izrazikojiseodavnojavljajukodHomerasa timkorenomreimogusenaravnorazuimeti usmisluroenja,semena,zaeanekogbia. TosejojasnooseakodPlatona.akitamo gdevezvuigotovokaonaslovnekeknjige, tumudrost,(Phaid.96a8),Sokratodmah razumeusmisluzbogeganetonastaje. IkadaPlatononotoljudizovusuprostavlja onometoje,atojeonometo(NomoiX, 892b),onmisli.IAristoteltoimauvidukada usuprotnostibezdaljegkarakteriekao (Phys.B1,193b13).

71

Timutolikopostajevanijepitanjetajeovu reuobliilodopojma,tajedovelodonovog pojmaphysisa.OvdeseseamokakoSokrat predstavljasebereimakojemujePlaton, prikazujuigaurazgovoruobesmrtnosti duestaviouustauposlednjimtrenucima njegovogivota.TuSokratnajpregovorio uzrocimanastajanjaipropadanjauoptei opisujesvojaranijarazoaravajuaiskustva vezanazavelikeistaraivaenjegovogdoba kojisunatopitanjedavalisvakojake interesantneodgovore. Recimodajeraspadanjeuslovnastanka ivotailidajemozak,nedijafragma,mesto gdesesvestbudiodnosnonalazi.Sokrat pripovedakakojeostaonezadovoljansvim timsaznanjimaodanjegistraivanja,takoda nakraju,anaroitonakontomuseaki Anaksagorinaknjigaispostavilakao razoarenje,vidisebeusmerenognajedan drugiput,putprekopostavljanjapojmovnih optostikojesumiljeneuznaenjureii, naravno,uupotrebitihrei. OdvremenaPlatonaovajputsenaziva dijalektikom.taovoznaiuodnosuna dotadanjipristupsvetuinjegovapitanja postajejasnokadaSokratukazujena kosmolokezamisliili,boljeobjanjenja kojimajeranijeistraivanjenastojaloda zamenimitolokeodgovoretradicije;
72

centralnipoloajZemlevienijeobjanjen pomouAtlasakojinosibreme,venekim vodenimilivazdunimjastukom,ili nekakvomzamislipoloajaravnoteekojom senastojaloodgovoritinaovogranino pitanjeljudskesposobnostishvatanjavezano zamestoZemljeuvasioni. Ovimpokuajimaobjanjenjaonsuprotstavlja svojeprirodnopoimanjerazumevanja,koje vrstupodloguidatostimaumeuljudskoji jezikojkomunikaciji,iilustrujega prevashodnosvojomsopstvenomivotnom situacijom:eleobidamoedarazume poloajZemljeuvasionionakokaoto razumezatoseuprkossvimnagovorimana bekstvoodluiodaprihvatiizvrenjesmrtne presude.Ovajhermeneutikizahtevoito predstavljaitavprogramjednefizikekoja sveprirodneproceserazumeonakokaoto ljudirazumejusopstvenenaineponaanja. Ispunjenjeovogprogramskogzahtevajeste aristotelovskafizika.No,toznaidasepojam physisakojiseovakoobrazujekonstituie timetoseizdvajauodnosunaljudsko planiranje,biranjeipravljenje.(KodPlatona zatostojiizraz).CelokupnomAristotelovom obrazovanjupojmovanalaziseuosnovi modelfunkcijaipravljenje.

73

Shemaetiriuzroka,ukojojonpoimasutinu physisa,oiglednojepreuzetaodzanatlijei razliitihkomponentinjegovograda.Tuje materijal,tujeformakojutajkomadtrebada dobije,tujezahvatsamogdelatnikai anticipacijaformekoncipiranesobziromna svojudobrotu,svojuvaljanost.Onotose ovakouprocesuzanatskogradatakorei razastire,nazagonetannainsestapau sutiniphysisa.Totoovdeprocesizrade nekompredhodnodatommaterijalunedaje tekukrajnjemrezultatunjegovuformui punustvarnosttojepriroda.ivobie,biljka, ivotinjailitagoddaje,naitavomputu raenjavejestepriroda:(Phys.B1,193b13). Naistomshvatanju,meutim,zasnivaseve Platonovskaupotrebapojma,madasejednom modifikacijomokojojtrebapovestirauna, utolikotoonbarusvommitskomopisu izgradnjesvetovaprizivalikboanskog zanatlijeiputagadagledajuiustrojstvo idejaibrojevaformiravasionu.Ovaslikaiz Timaja,poAristotelovomshvatanju, prestavljaupotrebupraznemetafore.Ustvari, aristotelovskipoglednacelinusvetaina priroduninajmanjenijespojivsapredstavom onainjenostioveceline;totosmogore moglidaprepoznamomodelfunkciju pravljenjauglavnomsenalaziloudimenziji interpretativnihpojmova,tojestuiskazimao sutiniprirodekaotakve.
74

PaisamPlatonnaizvestannainizlaziizvan ovihmitskihpredstavakadasutinuphysisa vidiupsyche,tojestuprincipuspontanog kretanja(Selbstbewegung)kojeodlikujeonoto jeivo.Ovdeje,kaopojamzaduu, upotrebljenizrazustaromsmislukojibez ikakvemitologijepotpunousaglaensa prirodnimiskustvom.Zagonetnoneto,koje razlikujeivoteloodmrtvog,zaista predstavljajednoizvornoiskustvo,paipakje neopaljivoiutolikoontolokivienou tesnomsusedstvuzagonetnihstvarikaosto subrojniodnosi.Usvakomsluaju,napitanje kakosetosavrenstvomatematikihodnosa uobliavaustvarnostukojojivimoodgovor dajukakoSofistiFilebtakoiImaj;naime,daje tuneophodnopretpostavitinekakakvuzrok, jednogduhakojiplaniraizna,netotakvo kaotojeboanskidemijorg. OitoPlatonozbiljnosmatradatakav poredaknemoenastatisamodsebe.Ali kolikomaloseovosmeuzetidoslovnoui nasjouAkademijivoenebitkeopravom smisludemijurgauTimaju.akiuultra konzervativnomNomoiukazujeeksplikacija kaoutompravcudanikakavdelotvorni majstorkojidolazispoljaneobivstvovluje ustrojstvosveta.Apresvega:psycheseuvodi kaoistinskiphysisuXknjiziNomoiu prvobitnomodbacivanjuautomatskog nastankasveta.
75

UpravojetotakaukojojnastupaAristotel. Njegovantipitagorejskiefekat,njegova nenaklonostpremahipostaziranju matematikihodnosauzimazaiskonsku stvarnostonobivstvujuekojesekreesamo odsebe;poevodavde,ongradisopstvenu fiziku.Oovomepouavagenijalnakreacija reiikojauverljivoizraavanjegovuosnovnu poziciju.Onototipojmovinastojeda saopteodmahjejasno,dovrenosavreno bivstvovanje,nenameesenekommaterijalu spolja,aknikadajetotelossavrene regularnosti,kakvojsuseukretanjuzvezda Grcisauenjemdivili.Tonijeonojedinoto zaAristotelainiistinskuperfekcijuprirode; tavie,svojusavrenostonaimatakoreiu samojsebi.Samoujednojkrajnjojkosekvenci, kojaustrojstvuvasionskogkretanjagarantije njegovsvepokreuinainkretanja,njegovu bezpoetnostineokonivost,natose nadovezujeAristotelovskaontoteologija. Zapoduijephysisadovoljnojedaserazvija totemeljnoinjenikostanjedajephysis koncipirankaoprotivpojamstavu izraivanjaipravljenja.Tekodgovarajui njemusuprotnipojmovitechne,thesis,nomos, terajuizsebepriroduonuprirodnogkaoi drutvenogsvetanapojmovnouoblienje, onakokaotoipripremajupojmovna sredstvazanjenoistraivanjeulikuetri uzroka.
76

IspitajmoodavdenainnakojisePlatoni Aristotel,kaoprvi,osvrunasvoje predhodnike.Daobojicaunosesvojevlastite perspektive,iizvetavajuiomiljenjuonih ranijihrazumesesamoposebi.Nijedan antikimislilacnijeimaoontereszasvoje preteeuonomsmosluukommi postavljamoistorijskapitanja.Alisu perspektivePlatonaiAristotelarazliiteione otudainejasnimnjihoveodgovarajue pozicije.RecimouSofistuvidimodaPlaton ostajeutolkoveranaritmolokommodelu pitagoriskogdoivljajasvetatoranije misliocerasporeujesastanovitajedinstva, dvojstva,trojstva,ilijedinstvailimnotvau njihovimuzajamnimmogunostimaiovo koristitakoreikaopojmovniraster razumevanja.Tojenjegovsopstveni,ai pitagorejskiproblem:brojevisujedinstvo mnogogmislitipravitiiskazeznaitakoe obrazovatijedinstvoizmnogoga.Prema tome,kadaupravljapoglednapresokratovce, Platonoiglednosledisopstvenuformu shvatanjadijalektikejednogimnogog.Istina, putaonsvoggovornikadanapravijednuza njegaveomakarakteristinuogradu,naime, danetvrdikakopolazeiodnekogjaeg pojmauvianesavrenstvoimanjkavost ranijegmiljenja,vedautimmudrim ljudimaranogdobanasluujenejasne anticipacijeonogatojeistinitoajedinonas proglaavazanesposobnedaihstvarno
77

razumemoirealizujemo.Tozapravoironino indirektnoukazujenaPlatonovosopstveno jasnoznanjeotometabivstvovanjei bivstvujuejesu:bitijednoaipakimnogo. Nasuprottome,Aristotelpotpunootvoreno postavljasebizaciljdasapozicije superiornijevetinepojmovnograzluivanja integriecelokupnupredhodnicugrkog miljenjausvojesopstveno.Zanjegatoznai daonimatematikopitagorejskiprojektsveta svakakouvaavauodreenimgranicamakao otkrieedetskihstrukturaatoupotpunosti obuhvataplatonovskupredpostavkuai predpostavkusvrhovitoguzroka.Meutim, nedostatakovogmatematikogprojektasveta onjevideoutometo,sasvojestrane, ostvarivanjepravilnostiisavrenstva dotinogustrojstvasvetakodPlatonane dolazidoizrazanapravinainvesamo mitski.Timese,navodno,neuvaava neospornaevidencijakojanaosnovuonogto jeodprirodebivstvujueitoseodsebe kreeunapredpruasvakorazumevanje bivstvovanja.Ovdemusadaupavostari jonskimisliociinjihovisledbenicinude,bar indirektno,potvrduutolikotoprvo bivstvovanje,kaomaterijalno,kaoonoiz ega,usebiuveksadri,akotrebadaje mnotvotakvonetokaoonoizegapotie kretanje.Notozapravopredstavljapojmovni zahvatkojisevraaizvornomznaenjurei,
78

onakvomkakvosmopresveganauiliod Hajdegera:uzlaenjeuprisutnos.Sadase,pak, oblikujedosamostalnogpojmaireiza pojamusvetlusvogpandana,napravljenog bivstvujueg,proizvedenog.Sdrugestranetu moebitioduticajaisuprostavljanje,kojase javilausofistici.Rekursnajonskepoetkeu svakomsluajuzaAristotelaznaiistinsko obnavljanjeontolokogmisaonogzadatkakoji jeostaonedovrenumisaonojformi kosmogonijeiprirodnogprocesakojise razvijaizsamogsebe.Onajkoelidate praznemetaforejedneureujue majstorskerukezamenipojmovimaneese zadovoljitinejasnimineodreenim prihvatanjeminteligencijeilikaokrajneg uzrokabivstvovanjasvega,vejeprenagnan napozitivnosaznanjedaseprirodaostvaruje takoreisamaodsebe,daseizsamesebe razvijaidostiezrelost. Time,semeutim,spontanojavljapojamkoji seiniupravoprivilegovanimzarazlikovanje irazgranienjeuodnosunaonovetaki napravljeno,pojamsamoodsebeipojam nunostikojavladaprirodnimdogaanjem nasuprotvetakomproizvoenju.Upravoto suonistvarnokljunipojmovikojise prvobitnojavljajukodDemokritavelikog nepoznatogSokratovogsavremenika. Razumesedajetajdemokritovskiprogram tumaenjasvetananekinainmogao
79

izgledatikaonajkonsekventnijesprovoenje jonskogpoetka.Aistotakojerazumljivoda jenaroitouXIXvekusanjegovimnovim patosomteorijaevolucijekojaseprobila zahvaljujuirevolucijiuodnosuna aristotelovskikosmos,zapoetojsDarvinom tumaenjepresokratovskogmisaonog kretanjauvelikojmeriopredeljeno ubeenjemdajeDemokrit,navodno,bio pravimislilacbudunostiadase reakcionarnouticajuantikefilozofijemoe pripisatitotosuprodukativnecrtenovog naunogsaznanjasvetabilesuzbijeneu kasnijojtradiciji. Upravojetopitanjekojemoramoistraiti: kakojenovipojamprirodekojisupostavili PlatoniAristotelmogaoprevagnutiuodnosu nakonsenkventanrazvojatomsketeorije.U tusvrhumoramoispitatikakosupojmovi kojisenameu,pojamnunostiipojamsam odsebe,umiljenjuPlatonaiAristotelabili unekolikorelativisaninadreenihstanovita ikakosenatajnainmoguzasnovatijedno shvatanjeprirodeodkogajemiljenje zapadnogoveanstvauspelodaseoslobodi tekpoetkomnovogvekaaitonebez gubitaka. Nazadatak,prematome,biedaunutranju konsekventnostzamisliprirode,kojase tainjesajonskomposveenouarazvijau
80

automatici,sagledamoukonfrontacijisa novimobrtomteleolokogmiljenjaprirodei daseupitamokakosuPlatoniAristotel uspelisanjimdasenametnuirazvijujednu perspektivukojajenadjaalajonskovienje sveta.Tosigurnonisumogliadausvoje miljenjeneintegriunjegovorelativno pravo. Ovoznai:kojuuloguigrajusamoodsebe uprirodi?Nijelinunosttakojasvakiput proizvodirazvojsvogbivstvujuegizsamog sebei,kakogodtorekli,prirodnomsilom dovodisvakobiedonjegovezrelosti?Kako seovo,kaopoderenostanovitemoe uklopitiujedanirikontekstpoimanja? Stimproblemomsesreemoveu platonovskomTimaju,gdesezapravou jednomiznenaujuemobrtuteoloka majstorskarukasvetskogdemijurga pojavljujeogranienaprotivinstancomitou limitirajuimuslovimasvakogostvarivanja kojipripadajusutiniprostornestvarnostii njenematematiketemeljnestrukture.Biloje togenijalnoPlatonovonadahnuedajedno matematikootkrieupravosvogvremena, naimeegzistencijupetisamopetpravilnih tela,takozvanihplatonovskihtela,ukljuiu itavupovestizgradnjestavarnosti. 31

31Blieotomeu mojojraspraviIdee undWirklichkeitin Platostimaos,Ges. WerkeBd.6,SS.242 270.

81

Nekavrstapodrkeprostora,kojajeizala navideloustereometrijikaotakvoj,sastojala seutometoustrukturiprostoranisumo guesvepravilnostitelavemoedapostoji samotihpetpravilnihkojeondaPlatonsa izvesnomsamovoljomirazigranomsnagom imaginacijedoveouvezusaetirielemnta pitagoriskoempedoklovsketradicije.Takoje samazamisaonunostijouvekinter pretiranamatematikimsredstvimai umetnutaujednuviusvrhovitupovezanost. Ustroiteljskimnaumimamajstoraovdeizlaziu susretnekavrstadragovoljnepripravnosti onogatojeprethodnodatosvejednodalise tonazivamaterijomiliprostorom. Radikalnija,toznaibezpraznemetafore demijurgaipotpunoartikulisanoupravcu pojmovnograzlikovanja,jestediskusijaistog problemauaristotelovskojfizici.Tamonema nikakvogogmitskogmajstorakojiprirodu dovodiuporedak.Ovdezadataktvori pojmovnaanalizaontolokestrukturete prirodekojusamasebeoblikuje,kojaizrasta dosamesebe.Atuje,pak,presudnamisaoda mizapravoiprirodnostprirodnogdogaaja uvekrazumevamoizsvogteolokogpoimanja, naroitoakonadmoniredzvezdanihputanja poredimosaubogim,ljudskomrukom stvorenimporedkomupolisuiuljudskojdui.

82

Oitojesvakakodauvelikojsvrhovitoj povezanostisvetskogdogaanjakojuniko nijenainio,momentisamoodsebei sanunouigrajunekuulogu,alisamo nasekundarnomplanu.Sobziromna savrenijuregularnostprirodnogtoka, injenicadasenetodogaasamoodsebeu nekurukuizgledakaostanoviteizuzetka spramonogatojeusebisvrhovitoureenoi sprovedenosanamerom. Kadnekosluajnopogodinekogilinjega pogodikamenkojijepaosamodsebe,itona njegovuglavu,upitanjujesvakakoiskustvo tipadasenetozbilotakoreisluajnoili samoodsebe,noipakkaodasehtelodataj nekobudepogoen.Toupravoznaidasei ovdejouvekmislinaosnovumogue namereidaseizrazomsamoodsebeima uvidunjenoodsustvo.Ovopogotovovaiza pojamnunosti. Bezsumnje,postojinetotozovemo nunim;naprimer,tousvimnameravanim radnjamavaizaodnosnunihsredstava premasvrsi.Svakaodlukaudelanjutemelji senainjenicidasemoramoupitatikojasu tosredstvakojamoguvoditisvrsi,ita sredstvamorajubitizapravoprepoznatai priznatakaonunazatusvrhu.Pritomse ponovopokazujedajeprimatsvrhovitog miljenjatajkojiuvaavapojamnunostii
83

ostavljamurelativnoznaenje.Naprotiv, slikasvetakojabisluajnostiilipodreene nunostiuzdigladojednogobjanjavalakog principaustrojstvasvetabilabiizjednog takvogjezikiiantropolokicentriranog pojmasvetanerazumljiva. Datolikonadmonijepojaveureenostiu vasionikaotosupravilnostkretanjazvezda ilikonstantnostodranjavrstaodravanju ivotatrebauinitiobjanjivimnaosnovu epizodneeficijentnostiautomatskihuzroka, zaovuslikusvetajenezamislivo.Morase priznatidaatomistikimodelnastankasveta utovremenijeproizveonikakavstvarni objanjavalakiuinak,vejedoivljenired preutnopreuzeousopstvenimodel objanjenjakadajetrebalodarazjasninebeski poredakiporetkeivota. Vidimo,dakle,dauteleolokomposmtranju prirodenadelunijebilopukopotiskivanje jedneplodneobjanjavalakepostavke,ve jednaizanassasvimrazumljivainstanca. Svetkojisetumaitakodakamenpadazato tobihteodabudenamestukojemunajvie pripada,zajednosasvimostalimkamenjem, ilidavatrastreminajviezatotobihtelada setakoreisjedinisavelikimognjitem zvezdanesfere,namamoezvuatipre zabavnanegoozbiljana,alitakomiljenje omoguavadasecelinasvetakojinas
84

okruujejedinstvenorazume,naimeonako kakomirazumemosamisebeusopstvenom delanju.Sokratovzahtevdasesklopsveta rastumaionakokaotoonsopstvenodelanje ureujesobziromnadobroipravednokoji sumuevidentni,ovdejeostvaren.Naime, naravno,nijemoguedajedantakav,izivo tnogsvetaljudiekstrapolisaniidealpriro dnogporetkausvajamokaoobjanjavalaki principkojibibioustanjudasenadmeesa mehanikomonomkojujezasnivaoGalileji njenimtehnikimprimenama. taznaipojavamodernenaukeuXVII stoleujasnojenaosnovunjenogvelikog pobednikogpohodakrozitavnoviveksve donaihdana.Alimorasevidetiikakav prekidjeonaunelauhomogenostpoimanja svetakojejezahvaljujuiaristotelovskoj filozofijisauvalokanonikuvrednostza mnogastolea. Odvremenapojavenovovekovnih iskustvenihnaukaizloenismonapetostikoja proimaitavunaukulturuizapravo omoguujegovorodvasveta.Jedanje istraivanjeprirodereprezentovano modernomnaukomkojaseodlikuje saznanjemprirodnihnaukainanjemu zasnovanomsavlaivanjuprirodnihsilaa drugijeteleolokaorijentacijausvetukoja samorazumljivovaiujezikojslicisvetakoju
85

svidelimo.Onanamdoputadainakon kopernikanskogpreokretagovorimoo kretanjusuncanjegovomizlaskuizalasku,a neoobrtanjuZemlje. Toje,dakle,rezultatovogpogledanaantiki pojamprirode.Nikoneeprevidetiiliak potcenitivelikoosloboenjepotencija ovekoveistraivakevoljeinjegove invantivnesposobnostiproizvoenja.Onesu unaemtehnikomiindustriskomdrutvu postaleivotneprepostavkekojihse nemoemoodrei.Alidaiporednjih vrednostnegubitumaenjesvetasteenou ivotnomiskustvuiiraenounaoj kulturnojijezikojtradiciji,idazanae ljudskodelanjeononakrajutvorijednu nadreenuinstancutojeuenjekojeje trebalodaizvuemoizovogpogledana antiku.Nasvetkojiuglobalnimrazmerama polakoproivljavasvojutransformacijuu radioniculjudskogpravljenjapoinjetogada postajesvestan.Onetihneprelaznihgranica kojenamnameesamporedakprirodemorati dasesetiukolikonenameravadanjenom preradomuvetakisvetrazoritemeljeivota nassamihkojismoprirodnabia.

86

Novovekovnanaukainjenehermeneutikekomponente
Moguedakakopitatisetaantikimodel saznanjaprirodemoeznaitizanas,nakon tosuspoetkomrazvojamatematikih prirodnihnaukanakompoivanaa dananjaglobalnacivilizacijaizriito eliminisanjesvhovitiikrajnjiuzroci.Nisuli timebiledezavuisaneupravofizikai metafizikakojejeizgradilaantikafilozofijai nijelitonalosvojizrazunovompotovanju DemokritaunaemdobuodXVIIdoXXveka (naprimer,kodPopera),svedoistoriografije, alipresvegaupobediatomistiketeorijeu samojnauci?Samorazumevanjemoderne naukenavodinato.Izgledakaodanaunim istraivanjemvladajedanneumoljivizakon koraka,tedaononepokolebljivoidesvojim putem.Makariprimoravaloljudena otuenjeodsvojeokoline,iliakvodilo opustoenjuzaviajneplanete,onomora nastavitidalje.Njegovonapredovanjesene moemodifikovatiililimitiratiiznjega samog.Uspostavavaenjanormativnih aspekataoitonemoeproizaiiznaunog istraivanja,vesamoizpolitikogumaonih kojinaukuupranjavajuiliprimenjujuiliod njenihprimenaive.Preostaje,dakle,jedna sasvimdrugainstancakojaovdestupau dejstvoikojaistinskinalikujeAristotelovoj praktinojfilozofiji.
65

Jedinotaistancajeustanjudaotemelji drutvenopolitikurazboritostkojusuGrci zvali.Onatrebadapodredioptem dobru(Wohl)svakuupotrebunaegznanjai umea.No,umjeudobunaukezapaou teakpoloaj.Modernanaukadoprinosi optemblagostanjuutolikomstepenudanjen glas,glaseksperata,jedvaostavljaotvorenim jonekiprostorzaslobodneodlukedonetena osnovuumnogpromiljanja. Naravno,kadaseujekompetentanstrunjak morasereivieodtoga:dabismo dananjemovekuomoguilimakargolo preivljavanje,moramonastavitida zaotravamoekolokukrizu.Akojetotano, znaidamiuistinumoramoivetiudva svetaidasmonunostavljeninaono dvostrukostanovitekojejeKantocrtaokada jeulniimoralnisvet,svetpojmovaprirodei pojmovaslobode,predstavljananain neprevladivogdualizma. Tosvakakonetrebadaznaidabiposlednja reutojstvaribilaostavljenanovokantovstvu sanjegovimnaunoteoriskimrazlikovanjem prirodnihiduhovnihnauka.Imagotovodva stoleaodkakoKantovskorazaranje dogmatskemetafizike,atimei proklamovanjaneizbenogstanovitadva svetaprovocirajufilozofskomiljenje.
66

Nemakiidealizamseodvaionaposlednje obnovljenemetafizikepreduzevipojmovno utemeljenjetadanjihrezultataempiriskih nauka.Biojetobeznadeanpoduhvat.Poput nemakogidealizma,isvinjegovikasniji nastavljai,Loce(Lotze)iBerksoniVajthed( Whitehead)ikakosusesvizvali,moralisu uvekizgledatikaonekokozaostajeili istravauodnosunarazvojnitokempiriskih nauka. Takosepitamodalibifilozofskipokuaji nastaliizsamihnaukamoglibitidorasliji ovomzadatku.Izgledamiplauzibilnodau tomsluaju,izrazlogakojisuoiti,metodsko preimustvoimajuonenaukekojepojmu metodemodernenaukenemoguprepustiti poslednjureukolikoneeledasasvim poreknuvlastititipznanja.Imamnaumu takozvaneduhovnenauke.Onesubliske teleolokomkonceptusvetakojijekaocelina postaoopsoletan,veisamimtimtopolaze upravoodmodelaznanjavezanogzadelanje iodluivanje,akojijenekadaSokratskicirao izahtevaokaouniverzalniprogramsvakog saznanja.UNemakojtenaukezovu duhovnimzbogtogatoneispitujuprirodu vedrutvenisvetstvorenljudskimduhom, patimeujednoinjegovoznanjeosamom sebi.

67

Jasnojedaonesameneinenikakav jedinstvenikorpus,udobadrutvenihnauka konanojejasnodajenovokantovsko konfrontiranjenomotetikogiidiografskog postupkapostaozastareo.Naprotiv,neradise samooteorijinauke,barakosepodtim podrazumevanovovekovnipojamnauke. Onoopteionopojedinanonemoguse odvojitinatajnain,akiakosepriznadase zakonimaistorijenemoegovoritiuistom smislukaozakonimaprirode.Uosnovije uvekbilojasno,apostalojeupotpunosti nakontojeHegelovaaprioristika konsrtukcijaistorijeizgubilasvojuuverljivost. Alijednudubokurazlikusvakakopredstavlja totoljudskaistorijanijeodreenasamo prirodomovekaiprirodnimuslovima njegovogivotaiznanjemosvemutome venjegovimponaanjemudrutvenom sporazumevanjukojesemeuljudima sutinskiodvijajezikimputemiunstojanju jedauspostavizajednikeciljeve. OdvremenaAristotelaosobenostpraktine filozofijekarakterisalojetotoonanaovaj nainimaposlasarazboritim(pai nerazboritim)ponaanjem.Naukeooveku nemogudaignoriuovuodlukuovekai nesmejuseoslonitijedinonaobjektivirajue metodenaukeanibitispremnedanaprosto primenenjihoverezultate.
68

Onemorajudaihpostaveuporedakviih ciljnihodreenjakojeseizgraujuujeziki saoptivommiljenjuidauvekimajuuvidu normativnastanovita.Takosuone,kaoto sutooduvekbilezanatskevetine,podreene politiciietici. Ovoje,razumese,smiljenouantikim okvirima,gdeisvateorijskadostignualjdske tenjekaznanjunikadanisuupotpunosti raskinuleirokupovezanostsapraksom.No, tajseodnosmoraistaiunutarnovovekovnog pojmanauke,presvegaonakokaotojearls Tejlorokarakterisohermetikimomenatu drutvenimnaukama.Unjegovomlanku32se pokazujedahermeneutikadimenzija predstavljarestriktivniuslovnaunosti drutvenihnauka.Ustvarimoraseiidalje. Polazeiiodmodernogpojmanaukemorase priznatidahermeneutikipreduslov naunostidrutvenihnaukatakoe sadejstvujenjihovojpovratnojvezisasamim drutvom,itousmisluproblematikeprimene kojautomvidunijepoznatauprirodnim naukama.Osnovnitipovemodifikacije manifestujeseveuPlatonovompolemikom pojmu. UprvojknjiziPlatonoveutopijedrave pokazujesekakojeuinteresunepravinog vladaradasedrugipridravajuprava.
69

31CharlesTaylor

Interpretationand theScienceofMan, u:TheReviewof Metaphysics25 (1971/72),pp351.

Analogno,preduslovzarecimouspenu primenudrutvenonaunihprognozajeste daihvelikibrojsvihkonkurenataneopaai udelovanjunesledionakokakosuone postavljene. Danassevienesmepotiskivatiinjenicada filolokoistorijskenaukepogotovostojeu takvomdvostrukomodnosu,odreeneprotiv svojevoljeisvogsvesnogkritikognastojanja predrasudamasvogstajalitaudrutvenom prostoruiistorijskomvremenu,doksvojim saznanjimauistimahpovratnoutiuna samorazumevanjevlastitogporeklaiokru enja.Moramosesamoosloboditiuskosti merilakojesvogzastupnikanaravnoimau optojmetodskojsvestiodredbenojzasve nauke,imoramosebipriznatitaogranienja objektivnostikojesestvarnojavljajuuduho vnimnaukamainisuuveksamomanjkavosti umetodikom,kritikompostupanjuveda otvarajusaznajnuansukadgodsepri najotrijojkritikojupotrebiobjektivnih metodanormativnastanovitaipakprobiju. Ovobitrebalonazvatinaunouu duhovnimnaukamarazumese,samoovo, jernaumljenaneobjektivnostvienijenauka. Sadasemoemopitatidaliseudeoljudskog samosaznanjakojijeprisutanuduhovnim naukamainormativnogjekarakteranasilno razararadomnaukainijeliutoliko
70

prozivanjenapraktinufilozofijuantikog kovaciljanjeuprazno. akseiucelokupnompodruijuvan naunogsaznanja,kojeigrasvojuuloguu drutvenomivotukaoiuumetnostiireligiji, svevieispoljavatehnolokinainmiljenja kojisepozivananauniidealprirodnih nauka. Upogleduovetendencijenovovekovnog miljenja,Hajdegerjeupravogovorioo rastuemzaboravubivstvovanjaiod miljenjazahtevaokoraknazadispitivanje kojenezalazisamoizapodelenadvasveta prisutneizmeuprirodnihihumanistiki naukaiukrajnjojlinijisvodivenaDekartovo uenjeodvesupstancijeveseeiizagrkih poetakazapadnogputaznanja.Totoje Hajdegerrazmiljaooumetnikomdelui njegovojistini,aijasvojimobazrivim putevimaoistiniuduhovnimnaukamabilo jeuduhunjegovogzahteva.Valjalobine ignorisatihermenautikoiskustvokojeizlazi navidelousamimnaukama,suprotno njihovommetodskomsamorazumevanjui znanju.Akoseovakopitamomoramose takoepitatinevailizaprirodnenauke netoslinoonometovaizaduhovne. Svakoopredmeivanjeplaase zanemarivanjemostalihpovezanosti.
71

Uistorijskimnaukamaovojedobropoznato. Alitopogotovovaizaprirodne.Takose,ta vie,moramopitatinijeliovdereojednom univerzalnomproblemuijijekorenu ljudskojkonanosti.Tajproblemseuvek otvaraistupaupojmovnusvesttamogdesu pretenzijemetafizikedaizistihpojmova dospedosaznanjastvarnostinaelno ograniene,atounajmanjurukuznaiod vremenaKanta. Lajbnicjetomogaocentralnommonadom tolikodanadmaioptuperspektivnost carstvamonadadajebeskonanomintelektu tradicionalnemetafizikeponovoustupio njegovomesto. Kantje,naprotiv,sproveoogranienje upotrebenaihrazumskihpojmovana mogueiskustvo,imejeupravoovekovu konanostuiniouticajnomiufilozofskoj interpretacijiiskustvenihnauka. Akoispravnorazumem,ovimseunovom vekuiuodnosunanovovekovnobuenje neukeobnovilajednadimenzijapitanjakojaje ishoditeimalajouklasinojgrkojfilozofiji. Aristoteljepretendovaonatodajeuisto boanskogobuhvatioujednocelinu bivstvovanjaistina,dostajenejasnonakoji nainsesamoprisutnjivanje
72

(samoaktualizacija)boanskoguistimah pokazujekaoprisutnost(aktuelnost)svog bivstvujueg,notoizgledadaipakleiu krajnjojkonsekvenciaristotelovskog razumevanjabivstvovanja. Platonje,naprotiv,unajviupredanost znanjukodovekanazvaodijalektikomi timepriznaoogranienjekoje,nasuprot boanskojsvemudrosti,pripadaonoj,tenji kaistinitom,emujedoznaionaelnu nedovrenost.Kodnjegasetoizraavana nainadanijednomkonanomrazumu nikadanemoebitidatabeskonana racionalnostsvihidejaunointuitu.ili, govoreijezikomnjegovogvlastitoguenja, neograniavaljudskoiskustvosamokao kontigentnostbivstvovanjanegoitimetoje sveljudskomiljenjepodvrgnutovremenu. Netomislitiusvakomsluajuznainemisliti netodrugo.Saznatinetokaoneto,atoje sutinaa,impliciradajetonetopostavljeno uodreenomaspektuiunjemuotkriveno. Nasuprottomeotkrivenostsvegaatobi, platonovskimnainomreeno,znailo istaknutostsvihrelacijauistimahmoebiti samosofistikiprivid. Svakakodakodgraninihiskustavakoje Platonovomiljenjeimauvidunijeupitanju beskonanonapredovanjeiskustvaina
73

njemuutemeljenenauke,kaotojetosluaju novomveku. Tosuoptijagraninaiskustvakodkojihsu kumovalibeskonanostbrojanihnizovaa svkakoibeskonanostdialokograzgovora. Tavrstaeditskekonanostinaravnonebi smelabitiizjednaenasapatosommodernog istraivanja.No,takviafinitetinisusasvim bezosnova. Usvakomsluaju,zanovovekovnunauku osloboenumetafizikevaidaonaspram irineineodreenostijezikeartikulacije naegiskustvasvetapreduzimasvesno suavanjeijijepojammetodeinjemu odgovarajuipojamobjektivnostinauke. Izrazobjektivnostsadriodnoskojijeovde presudan.Samoonotoidenarukumetodi, onoobjicirano,moepostatipredmet naunogsaznanja.Progresnaukeipovrh toga,njenakonstruktivnaprimenautehniciu celinipoivajunamatematikojapstrakcijii timenazenemarivanjujezikog predrazumevanja.Meutim,izzanemarene veze,vitalneujeziku,zadravajusvojznaaji topresvegazaonotojesonestranesvake metode,atonepogaalogikuodgovora kojisetrae,velogikupitanja,zaonutacit dimensionkojujeoznaioMajklPolanji (MichaelPolanyi).
74

Kojijeznaajtedimenzijepostaloje centralnomtemomdananjeteorijenauke, naroitoodistupanjaTomasaKunainjegove debatesaPoperom.Kadasepomislina ljikovosjajnoopovrgavanjedogmatizma protokolstavova(1934!)ilisadanaKunov pojamparadigmeilinaTulminovu (Toulmin)analizupojmafenomena,tadase hermeneutikiaspektovdenaprostonamee. Teksesapostavljnjempitanjakonstituie kontekstukomtakozvanodatodobijasvoj smisao.Usluajupojmaistorijskeinjenice ovojesvakomsamorazumljivo.Aliu podrujuprirodnihnaukapostojiista dimenzijaposredstvomkojeseunaukama otvarajunovihorizontipitanjaobrazovani gotovoupotpunostivladajuimteoriskim predodreenjima.Otvorenopitanjekojetreba raspravitiizmeurevolucoinarnihi konzervativnihduhovameuteoretiarima naukejedokojemeresesvakitakavrazvoju istraivanjumoeopisatikaopromena paradigme.Moemosesvakakopitatii kolokosupritomoduticajametafizoki restlovi,atoznai:determiniuifaktori jezikevrstekojipotiuizjezikakorienihu naukama.Meutimprincipijelnobisemoralo reidaizmeutakozvanihnaunihjezika,to znaiupotrebevetakihterminaisilmbolai, jovieterminolokoguobliavanjaizraza
75

svakodnevnogjezika,sjednestraneiupotreba prirodnihjezikasdruge,postojiupravoona razlikakojaegzistiraizmeumetodskikonsti tuisanogpodrujaobjektaineodreenog totalitetaonogatosemoereiimisliti. Pretenzijehermeneutikenauniverzalnost utemeljujeupravototosenikadanemoeu potpunostiiskljuitiposlednjimetajezik, jezikkojimseusvetuivotasvagdagovori. Ondejstvujeupravoudimenzijilogikeinve ncije,kaototoprvenstvenoHajzenberg (Haisenberg)stalnonaglaavao.Upitanjuje onadimenzijakojujePolanjioznaiokao tacit.Tosamozvuikaoparadokskaoto utanjenastajejedinoukrugugovoraiutati moesamoonajkojijeustanjudagovori, takoionozatanedostajureiitojezikne domaujejouvekostajeujezikomkrugu sporazumevanjasadrugimaisasobom.To posebnovaizaimanentnuupuenostna buduesvojstvenosvakompitanju.tavie, tujeuvekprisutnanekavrstanejasne anticipacijekojadozivamogunostiizkojih tekzapoinjetegobanprobojdoprecizno postavljenihpitanja. Usvakomsluaju,metodskojracionalnosti naukapredhodiitavadimenzijaproduktivne imaginacijeukojojsudelujejezika artikulacija.
76

Bezsumnjejetanodaseopislogike istraivanjakaoreavanjeproblemaputem pokuajaipogreke(trialanderror)moe zajednosaPoperomproiritidotleda obuhvatiisvakoprednauno,praktino iskustvoinjegovuimanentnurazboritost.Ali umee(Kunst)pitanja,ukomseproblemitek postavljajuostajeitakonaderenologici istraivanja. Proterivanjeovihdrugihdimenzijau psihologijuinvencije(Poper)pukojeizvrda vanje.Jednojpsihologijikojapostupa matematikokritikiistotakobiopetbila potrebnainvencijakakobividelaireilasvoje probleme.Formulisanjevaljanodefinisanje naunihpojmovailiuvoenjestrunih simbolaujeziknauketraisasvojestrane sredstvaprirodnogjezika.Utolikosvako istraivanje,paionoprirodnihnauka,sadri hermeneutikukomponentu.Istinapojamsile umodernojfizicifundamentalnojefunda mentalnojerazliitodprirodnogpred naunogshvatanjaiiskustvenogdoivljaja sile. Paipakonnijeodnjegasasvimodvojen. Njutnovojfizicihumanoznaenjedelaje injenicadajetekzahvaljujuinjojusluku svetaukojojljudiiveulojednonovo pojmljivojedinstvo.Sjedinjujuaveza univerzumazakojuseinilodajedata
77

centralnimpoloajemZemljeunjegovojfizici zamenjenajesilomkojasemoglapojmitiu ljudskomivotnomiskustvu,asadajeupolju sileuniverzumabilasvaenakaoodredbena. Timesenovanaukaspojilasaljudskim ivotnimiskustvo,amisliocipoputEtingera (udirektnomnadovezivanjunaNjutna)ili Herdera(unadovezivanjunaLajbnica) eksplicitnosukoristilitepovezanosti. Niuistraivanjuprirodenepolaziseodneke datostiuviduprotokolaizatimkonstruie. Interpretationaturaeuvekpredpostavljave nekiproblemskikontekstkojitekomoguuje karakterizacijuinjenica,bilodaseto oznaavakoapredrazumevanjeilikao paradigmailikaonatotree. Postoje,dakako,inaroitisluajeviuistoriji istraivanjakojisesvakakomoguoznaiti kaopromenaparadigme,tavie,upravokao revolucija;aopetinekidrugikojisebave produktivnimproirivanjemvepoznatih zakonitosti.Batojeufokusumogpitanjada liserevolucijaXVIIvekazapoetasa Glilejevommahanikomanakojuse nadovezaocelokupnirazvojmodernefizike, moeuporeditisarevolucijamadokojihje unutarnaukeinaedolazilo,paekisa zaokretomnaegstoleakakvantnojfizici. Onaseuoptenenalaziuistojravni.
78

Nijelisetada,uXVIIveku,poprviput pojavilanaukausmislumatematike prirodnenaukekojasezasnivalanamerenjui eksperimentima,itokaonetonovonesamo uodnosunanojsavremeniaristotelizam,ve ukupnouodnosunanasleetradicije utemeljenenaAristoteluiPlatonu. Ovosemoeartikulisatiudvapravca. Jednomsemoemozapitatinijelipored svegamoguesleditikontinuitetnaunog saznanjaprirodeodgrkihpoetakadonauke XVIIvekailiakodjoranijihpoetakaije jeporekloprednjeazijskimkulturamainijeli upravotonalosvojizrazimiljenjuklasine grkefilozofije.Drugiputmoesepoiod togadazaokretkakvantnojfizici,sasvoje straneznaijednuistorijskurevoluciju utolikotojeraskidsatakvimtemeljnim principom,kaotojedaklekorakodNjutna doPlankaikopenhagenskogtumaenjafizike bijotakoradikalandaAntajnrecimonijebio ustanjudagazajednosanjimaizvede.Ovde, moglobisetakoargumentisati,izgledadase udaljemrazvojumodernefizikedalje uspostavljabliskostsapitagorejko platonovskomteorijombrojeva.Dalijenauka ponovopostalabliagrkoj?Diskerniniz prirodnihbrojevainjihovuzajamniodnos kojijeodreivaobivstveniporedak pitagorejskogkosmosaizgledausvakom sluajulogikisrodankvantnomskoku.
79

Ovomebikorespondiralototoseprelazod matematikogkafizikalnombivstvovanju,u obasluajaukvantnojfizicikaou PlatonovomTimaju,javljatakoreisamod sebe. Ilijeobrnuto,dafizikazaparavousvom napredovanjusamosvevierazgarujesvoju jezikupredrasudnost,takoreisvoje metafizikeostatke?Viesenegovorio elementuveokvantumu,vieneoatomu veosimetriji.Akojetotakoondabi modernafizikakonsekventno demetafizikovanjekojejevebiloprisutnou naelimagalilejskefizike,asadajedovelodo svojeradikalnekonsekvence. toseprvogpitanjatie,nikonaravnonee poricatidasvetotrebadavaikaosaznanje moradasepotvrdiuiskustvu,itonesamo uoptenovetrebadajeistinitoiuokretanju kapojedinanom.Jezikinjegovaartikulacija razumevanjasveta,izkojemizadobijamo svojeoptosti,ovdenepredsatvljajunikakvu krajnjuinstancu. Nakraju,onaeisamamoratiuzmaikad godnjenaupotrebajezikanijezadovo ljavajuepodranaiskustvom.Takobi,na primer,rekittrebalodaiezneodkakoje svakompoznatodasukitovisisariida morajudadiu.
80

Generalno,meutim,iskustvodeponovanou jezikomizlaganjusvetazadovoljavagrube regularnostikojesuvanoorijentisano delanje.Toupavoinpliciradanekopodruje neodreenostiostajeotvorenou pojedinostima.Iskljuitigabilobi,kaotose moglopokazatinaprimerugrkogmiljenja, protivnosmisluukupnogformiranja pojmova.Nepostojinikakvoistoumno znanjeopojedinanomkaopojedinanomu tomesuPlatoniAristotelapsolutnosloni. Podseamsamonanedeljivieidos,aliina dokazivanjekojeserecimoizvodiuTeetetu protivshvatanjalogosakaosumekarakte ristika33.Dajedinomatematikaupunom obimuudovoljavatompojmuznanjaidaje bazbogtogauanticivailazanajtanijuod svihnauka,paseakuastronomijiilimuzici sadralomatematikouenjeoproporcijama, nesamodajeposebievidentnonegojeve Platonusvojojpedagokojutopijipomnoi bezprestankaopominjao.Primenanaisku stvonijeonotodajerangtakvomznanju. Stvarjeteausluajuostalihpodruijaznanja koja,datakokaemo,leeizmeuotprilike poputmedicineiliretorike,naravnoi gramatikeimuzike,kojasegovoreisa Aristotelomkaopravoznanjenasuprot iskustvupraktiaraodlikujupoznavanjem uzroka.Meutim,iovedisciplinepriznaju
81

33Uztoviditekst Mathematikund dialektikbeiPlato, uGW,Bd.7,str.310 ff.

neminovnugranicutakvogpojmanaunog saznanjautolikotozapraksuleenja, govorenjaitd.,istipraktiarmoedabudeu preimustvuuodnosunaonogakojeznalac, pajezaispravansudkaoizapraktinu primenuznanjauvekdodatnopotrebnoi takvoiskustvo. Daznanjemoebitijedinooonometouvek postoji,tojenepromenjljivoilibarpopravilu takvokakvoje,tajtemeljnizahtevantike naukejenaravno,tolikoformalnaoptaistina dasefundamentalnarazlikaizmeu aristotelovskeigalilejskefizike,usluajuda seobeuoptehoenazvatifizikom,polazei odavdetekodaopisati. Pojamprirodnogzakona,kojiusvojoj beziznimnostileiuosnovisvihprirodnih nauka,usvakomsluajunekorespondira stvarnoonomenaemuse,kaotemeljnoj predpostavci,zasnivalaaristotelovskafizika, naimekonstantnostiinepromenljivostiuvek istogizgledaneega.Utolikojeonotosu preduzimalinovokantovcipredstavljalo pogrenimodernizamuprihvatanjuPlatona. Takoje,recimo,apstrahovanjeotporasredine kojesepredpostavljaumehanikomzakonu slobodnogpadaitvorinjegovouniverzalno vaenjeoiglednorazliitoodregulisanosti telaupaduispoljenihusamomopaanju.
82

Zrnagradanaprostonepadajukaopahulje snega.Istojetakoevidentnarazlikaizmeu zakonamehanike,iupoteprirodnihzakona,i recimokonstantnostivrsta,specija,kakvaje inilaosnovuposmatrakogivota prednaunihepoha.Tosu,shodnostvari, iskazikojipripadajurazliitimiskustvenim ravnimaikojisu(govoreisaelerom) bivstvenorelativni. Najednojstraninalazeseapstraktne,dakle neopaljivezakonitostiuprirodnom dogaanju.Nadrugojstranijerecimo odranjevrstenajplauzibilnijiprimerza postojanjeprirodnihsvrha(paotudai predstavljalovodeiargumentuakade mijskojoplatonovskomuenjuoidejama).Pa ipakseudobanovokantovstvazahvaljujui KoenuiNatorpu,grka,idejedokuenaiz jezika,tumailashodnohipotetikiformuli sanomvaenjuprirodnihzakonaumodernoj iskustvenojnauci. Vodilobipredalekodaotkivamoekvivokacije dokojihjeovdedolouupotrebipojma hipoteze.Mada,tajekstremsaobraavanja PlatonaKantuvienenalazipristalice,ido danasseutumaenjugrkefilozofijejouvek ispoljavapodrazumevanjenaukekojese etabliraloteksamodernomnaukom.

83

Ovosebezovematematikomprirodnom naukom,alisebeshvatakaoiskustvenu naukuzasnovanunamatematici.Grka nauka,nasuprottome,vidiumatematici,u svojpravimodelznanja. Ovojenaukanetoemunijepotrebnodase potvrdiiskustvomnititomoe.TotoPlaton nazivadijalektikomatonadmaujeisamu matematiku,daklenjegovouenjeoidejama, znainetotojeuoptenatajnain saznatljivo.Onoseprikazujekaopreplet idejaijestepravoznanje(Rep.VI,511c2),a kreeseiskljuivouejdetikompodruju. Smisaotakvenaukebivapromeanakose smatradaseukonsekvenciono partikularnopojedinanousvakoj konkretnostikonstituieputemopteg. Zapravodijalektikasilaenja,platonske,dri seupotpunostiorjentacijenajezik,toznai bekstvaulogoiizavravasenezbog nekonsekventnostivezbogkonsekve ntnosti,kodnedljivogeidosa.Onanetei saznanjuprocesakretanjakaotakvih,ve poredakakojiseunjimagradenesaznanju ponaanjapojedinanogveonogatose odraavakaoopteuprirodi,draviidui. Povratnik,upeinujedodue,nakontoje zaslepljenostprevladana,superioranu odnosunaonogkojijeunjojokovan,ali
84

samozbogtogatoonuvekveznatases imslae.ZnatidaTeetetneletinezahteva nikakvoiskustvo,akoseznadaljudinisu ptice. Sasvimdrugaijeuiskustvenimnaukama. Koenjetanouhvatioovurazlikuuodnosu naplatonovskouenjeoidejamaistakavi proizvodnjukretanjainfinitezimalnom metodomkaostvarnodovrenjeklasine prirodnenauke.Totojekvantnafizika,pa akifizikapoljanapustilaovajkonstrukcioni idealpredstavljaneznatnunijansuuodnosu naklasinugrkumisao.Platonvidia Aristotelukretanjuvidi,toznaidagaion karakterienaonovunjegovogtelosa.Stvartu jouvekstojionakokakojeSokratrazumeo svojedeljenjesobziromnadobroupitanjuje idealsvetarazumljivogusvojojvidljivoj datosti,takoreiidealhermeneutikog univerzuma,ukomesesvasaznanjaprirode rasporeujuucelinukonstelacijaporetka. Dajetakoesaznanjeidasetakoemoe zvatinaukomonotobisedovrilouliku takveuniverzalnematematikeilimorfologije netrebadajespornosamoposebi. Alidalijetonaukauistomsmisluukomjeto novekovnaiskustvenanauka? Imalimatematikaovdeistufunkciju? Zaronanijenetosasvimdrugokadau modernimiskustvenimnaukamaistokretanje
85

izraunavaizvrednostivezanihzaprostori vremekadaobraujemernerezultateiskustva. Sasvimje,drugaije,ipak,biloono neoekivanjegrkopitagorejskemislida harmonijebrojevaifigurakojejematematika otrilaineusebisamimabivstvenisklop svemiraokokogobigravaononeodreivo pojedinano.Totojeumodernojprirodnoj naucidolodoizrazasaGalilejevimzasniva njemmehanikemenineizgledanaprostokao nekadrugaparadigma.Nijetobilasamopro menaparadigmebilojetopreobraavanje onogatonaukauoptemoebiti. Onaneiskljuujedasuseakpoecimode rnogistraivanjaprirodejouvekdrali pitagorejskoplatonovskogidealaporetka svetaidasuljudipoputGalilejaiKeplerabili njimerukovoenikadasusvojeispitivanje fenomenatemeljilinamerenju,brojanjui vaganju. Naravno,totojebogkniguprirodenapisao sopstvenomrukomrazlogjetoovekovom proraunavajuemrazumupostajemogueda jedeifruje.Aliovoproraunavanjeje zasnovanonanajpreciznijemmoguem merenjupojavaiprocesaprirodeanjegov matematikiopisnakrajupoprimaobliije visokosloenihsimetriskihjednaina.Pitanjeje nisuliodtadasviprelomiunapredovanju
86

modernenaukeopisivikaopromenapara digmeinevailitoizazaokretkakvantnoj fizici,dokjepredgalilejevskateleolokafizika bilanetodrugo. Posvetimosedrugomargumentukojiovde trebaprodiskutovati.Rejeozauujuoj analogijiizmeuzaokretaukvantnojfizicii pitagorejskoplatonovskoguenjaobrojevima, odnosnofizikekojajeiznjegakoncipirana, takodaovadrugaizgledakaonekavrsta anticipacijenajnovijihuvida.Upitanjusudve take.Jednasetieogranienjamogunosti objektivizacije,tosepriznaloukljuivanjem posmatraaurezultateposmatranja.Drugase tiegltkogprelazasamatematikih strukturanaiskazeostvarnosti. UtumaenjumodernefizikefonVaicekeride dotledarazlikuizmeukompjuterskogznanja iznanjanekogsubjektasmatraprevazienom utolikotousvakomodsluajevapostoji interakcijainaukajekaotakvupoima.Prema tome,odvajanjeobjektaodposmatrakog subjektanavodnojenaelnoukinuto. Dekartovouenjeodvesupstancijei celokupnafilozofijaimanencijesvestipostaju timebezpredmetne. Ovajrezultatzvuizaistaprilinogrki,ali tamosedonjegadolazisasvimdrugaije. Tamosmotakoreisadrugestranesubjekt
87

objektrazlikovanjapotosepojamsubjekt javljasamoukrajnjenepreciznomobliiju.Svst iimanacijapredstavausvestinijeistotoi duakojasesmatrakaomastosvihideja,ili kaokojije,misleineto,unutarsamogsebe. IzTeetetasmonaravnonetonauili:dase nikakvaistakonetikanemoesprovestiu potpunosti,kolikogoddasurafiniranisistemi sporijihibrihkretanjakojeonameusobno uklapakakobipolazeiodoptepokrenutosti ocrtalaproivljenoiskustvobivstvovanjakao nepromenljivogostajanjaidentinim. Nakrajuseipakmorauvaitinetotakvokao tojeduakojasaznajepomouula,alineu smislupukereakcijeuinteraktivnojpoveza nostikretanja.Uovommoemo,makari nerado,zajednosaNatorpomvidetiantici pacijutranscendentalnesintezeapercepcije. Apremoemozapazitidaplatonovskipojam nanerazgovetannainstojinasrediniizmeu samokretanjaisamosvesti. Usvakomsluaju,ovodvojejeoito:tvori udoivotanjenoodlaenjeznaismrtalii zagonetkubudnostiiotvorenostizaonoto jeste.Tojenajstarijeznanjeoduiuopte. Tomesasvimblizuaprvobitnosejavljaveu ranojHeraklitovojmislinalazisemisterija spavanjairazbuivanjadosvesti,kaoiodnos
88

34Upor.studijeo HeraklituuGW,Bd. 7,S.76ff.

premasamomsebikojijenadeluusvakoj budnosti.34ovekpalisamomsebisvetlou noi(Fr.26DK).Samokretanje,taapsolutna drugost,imiljenje,toostajanjepri sopstvenostiudrugobivstvu,izgledajugotovo neodvojivijednooddrugog.Dalismoprema tome,nakrajujednedugeistorijenauke,koja jeistorijaobjektivisanjasaznanjaiiskljuivanja svihsubjektivnihuslovausaznavanju,baeni natragnatajpoetakipredpoetaksvake nauke,nakomenijepostojaonikakavpojam svestiisamosvesti? Mogunamsejavitiraznemisliotometa znaipojamsubjektamoderneteorijesaznanja, taidejaobjektivnosti,takartezijanskipojam metode,taznaiapstrakcijakojajeizolovala subjektizsvihvezasasvetomkojesudates njegovomtelesnoiinjegovompripadnou prirodi.Moesesmatratidamodernafizikana krajuponovouspostavljaonotosekao takvponalaziubivstvovanjuusvetuutoliko torazarafikcijunekajvogistognasuprot. Moese,povrhtoga,pitatineodgovarali tomeipojamsaznanjautemeljennateoriji evolucije,naimedajesubjektjedandeosveta, tosamDekartnaHuserlovonezadovoljstvo zadrao,anenekakvopukonasuprot. Prisvemutomeipaksenemoeprevidetidaje ovosveformulisanousamimjednainama
89

kojepredsatljajunaeposlednjeznanjeo onometojeste.Dalijeteorijskafizikatime konanoeliminisalasubjektobjektsuprotnost? Ili,nijelipresluajdajeidealobjektivisanja, merenjaimatematikekonstukcijebio,usebi modifikovankrupnimuvidimakojenamje darovalakvantnafizika,teonuigranicama tumaenjamerenja,alisamodabiihuiniou istimahponovoizraunljivim,itoneza posmatraakojimeri,veprvenstvenozaonog korezultatemerenjaprivoditeorijskom tumaenju. Jasnomijekakavarzaistraivaa,kaoiza fantazijulaika,imaprodiranjeukrajnjetelesne pokreteprirodnogzbivanja,ilitumaenje evolucijecelokupnoguniverzuma.Izvanredan jetouvidtoproceseuunutranjostiatoma kojeistraujenuklearnafizikaprepoznajemou zvezdanimdogaanjimaitosmotako sredstvimasvojefizikepoelidapoimamo evolucijuuniverzuma,kojajekaotakvave dueimalasvojuplauzibilnost.Ali,ureujuli seovim,nanekinain,ljudskiudesiiljudska istorijaujednunovu,shvaenucelinu? Radouprihvatitidaedodovrenjafizike doiujedinjenjemfizikepoljaikvantnefizikei darastueenergijekojimaeraspolagatinai eksperimentineedaljepojaavati rascepkavanjemikrosveta.Pauprkostome, nijemitakooiglednodaekodkojim
90

deifrujemouniverzumispisanboijom rukom,izraunatiputemnaihakceleratorai njihovihobavetenja,jednogdanabitiitljiv. Kakogodbilo,malomijeverovatnodabi znaajkojiteorijaevolucijehoedaimaza utemeljenjenaukaovdebionetoprincipijelno odluujue.Istorijauniverzumajeokvirije golemerazmereobuhvatajusve,paizvesnoi parhiljadagodinakojestojeuosvetljenosti ljudskogpamenja,spominjanjaitradiranja.Ja neomalovaavamznaajtogaza samoprocenjivanjeoveka.Mogutakoe razumetidanatajnainmodernafizikai biologijasrastajuisklapajusadajednu celovotuslikuistorijesveta.Paakitoda postajumogueprognozealaFuko(Foucault) kojesekreuuovakvimrazmerama.Ali,ako razmiljamoutakvimrazmerama,sadanjosti budunostoveanstva,kojesupreputene njegovomdelanju,nimaloseboljene razumeju. Tupostojijedanprekidkojiseraspravom nemoeukloniti.Nigdenepiedaljudskium, kojijedosadaomoguavaoprilagoavanje ljudskeraseokolnomsvetu,nakrajunee zakazatiupravoonakokaotosuzakazali prirodnaopremljenostirazvojusluaju drugihizumrlihivihbia.Pomomshvatanju, tupostojitekoakadaselogikalegitimie svojomadaptivnomsposobnouinatome
91

akzasnivaargumentukoristpretenzijena relitetnaihprirodnonaunihsaznanja. Nakrajubiishodmogaobitisamorazaranje oveanstvainjegoveokoline,aondabise logikaispostavilakaoneuspeloprilago avanjeivotnimuslovimaoveanstva.Ta velianstvenaslikakojunamnuditeorija evolucijeprimenjenanaljudskosaznanje delujemikakokadabihurukeuzeomapu dananjeRepublikedananjojpotraimneko mestacegdebihposadiojednulejuije uzgajanjebinapravinainbiloprilagoeno celini. Poslesvegamoramdakaem:postoji kvalitativnarazlikaizmeusvetaprirodne nauke,kojakaonaukaimadodueijednu hermeneutikukomponentu,ionogistorijskog svetakojisenaosnovuljudskogdelanja izgraujedoobjektivizacijaureligijiipravu, umetnostiiprivredi,tesainjava hermeneutikudimenzijurazumevanja svedoanstavaipredanja.Makolkidaseoba svetameusobnoukrtaju,ibilodateriju shvatamokaonajviuljudskupraksukao pukuprimenuteorijetadvahorizontasvetane slivajuseujedan.

92

Djurounji

METODE:IZMERITI SVOJAKRILA
Naunametodakaotakvane postoji.Bitnaodlikanaunikove procedurejeutometose, jednostavno,dokrajnjihmoguih granicaitovie,sluisvojim razumom,bezogranienja

Metode:Izmeritisvojakrila
Asadaeteutivaangovorometodi,jerse estonaunimetodizjednaavasasutinom nauke.Zatobiheleodavasnauimprve plesnekorakeunauci,kakobistejednoga danasamiigrali,bezmojepomoi,dreise pravilanaunemetode,anegubeislobodu: jernemaigrebezpravilaigre,isamoigra kojasedobijeuzpotovanjepravilaigre,ima draiivrednosti. Metodologijanaukejetakojaprualogika, tehnika,organizacijskaistrategijska (heuristika)pravilakojihbisetrebaloda pridravasvakokoelidadoedoistinitog saznanja.35Logikastranaistraivanjasastojise unainudefinisanjaosnovnihpojmova, naelimaklasifikacijeitd. Tehnikastranastvarisastojiseuprikladnom sreivanjuiprikazivanjupodatakairezultata istraivanjaitd. Organizacijskastranaposlaogledaseu svrsishodnojpodeliradaunutaristrai vakogtima,efikasnojobucipomonog osobljaitd. Strategijskailiheuristikastranaiscrpljujese uizborukljunihpojmova,hipotezaiteorija kojenajvieobeavajuusaznajnompogledu itd.
95

Oovomeire:V. Mili,Socioloki metod,Nolit,Beograd 1965,str.14idalje. Izrazomnauni metodoznaavase nainpostavljanjai reavanjanaunih problemaisticanja, obrazlaganja, povezivanja, kritikovanja, ocenjivanjai razvijanjanaunog znanja(ivanRisti, Oistraiivanjujnetodui znanju,Institutza pedagoka istraivanja,Beograd 1995,str.193194). Naunimetodnas naimeneuiviedo kakosuinjenice jednasdrugom povezanei meusobno uslovljene(A. Ajntajn,Mojpogled nasvet,Stvlos,Novi Sad1998,str.28).

35

Metodologijanaukepokazujenesamokako naunicistvarnorade,negoikakotrebada radedabidospelidonaunihotkriailinovih istinaosvetu.Izovoganesledidaeneko, kadnauisvepoznatenaunemetode,biti sposobandavrinaunaotkria.Akoto oekujegrdnosevara.Ovdesetvrdisamoto daemupoznavanjepoznatihnaunihmeto daolakatiradnaotkrivanjuistine.Kadbi svakokonauimetodebiosposobandavri otkriakamosree.Kadbisvakoodnas, kadnauikakosepiupesme,slikajuslikeitd. (tj.kadnauitehnikupisanja,slikanjaitd.) postaovelikipesnik,slikaritd.ondaniza koganaukaiumetnostnebipredstavljale tekouitajnu. Kadjereometodama,nebitrebalodase zaboravesavetivelikihistraivaadaje najboljametodakadsevlastitirazumimata koristenasaznajnoplodannain.Kaoto hirurkinourukamanesposobnogi nespretnoglekaranijejamstvodae operacijauspeti,takoioveistraivake tehnikeurukamanesposobnogistraivaa nisujamstvodaeihondaiskoristina saznajnoplodannain.Valjabitinaistosatim daeproseneglavestvaratisamoprosena delabezobziratoeserukovoditinajboljom metodomitehnikom.

96

Ometodisegovoriudvasmisla: 1)optojmetodikaostrategijinaunog istraivanja,kojanezavisiodsadrajaili predmetaistraivanja, 2)istraivakojmetodikaotakticiilitehnici istraivanja,kojasemoraprilagoditi osobinamapredmetakojiseistrauje. Ovapodelaomoguavadaserazluionotoje sutinskoodonogatojetehnikou istraivanju.Naukesenerazlikujusobzirom nastrategiju,vesamotaktiku.Jersvaka naukateidaotkrijeoptezakoneili pravilnosti,alikakoetopostii,zavisiod istraivaketaktikeilitehnike,kaosredstvada sedoedocilja,tj.doistine. Optimetodusvimnaukamamoedabude isti:naprimerstrukturalistiki.Biolognastoji otkritistrukturuiveelije,fiziarstrukturu atoma,hemiarstrukturumolekula,lingvista strukturujezika,sociologstrukturudrutva, psihologstrukturulinosti,antropolog strukturuarhainezajednice,filozof strukturunaukeitd.Ukratko:optametoda naunogistraivanjasluidaorijentie istraivaanastrukturupojave,anenaneto drugo(napr.narazvoj,poreklo,funkciju, znaenjeitd.).

95

Isajednedrugestranegledano,optametoda naunogistraivanjaistovetnajeusvim naukama.Takonaprimer,optelogike metode:analizu,sintezu,apstrakciju, generalizaciju,indukciju,dedukcijuitd. koristesvinaunici,bezobziranapredmet istraivanjanjihovenauke.36Isaovog stanovitamoesereidajenaukajednai jedinstvena,uprkosmnotvurazliitih disciplinaiistraivakihtehnika.Videlismo dajelogikastrukturanaukeista,bezobzira dalisenekobaviprirodnimilineprirodnim naukama:svakomoradadefiniesvoje pojmove,postavljahipoteze,proverava teorije,objanjava,razumeva...Utomsmislu optametodologijabavisepitanjimasakojima sesusreesvakanauka.Takojelogiko jedinstvosvihnaukauspostavljenopre svakogstrunogiogranienogradaunjima. Postojijonetotree,toodsvihrazliitih naukainijedinstvenduhovnipoduhvat.To sudvaosnovnauslovakojamoradazadovolji nekamisaodabisesmatralanaunomidabi bilauvrtenaunaukukaokognitivnisistem. Prviuslovjestedatamisaomoradabude racionalna,adrugijedaseonamoeproveriti uiskustvu:naukajeracionalnaiiskustvena delatnost!Naukasenebimogladarazlikuje odnekihdrugihsistemaideja,verovanjai delanja,akojasnoirazgovetnonebiistakla svojuoptumetodu:optametodajeupravo

Istotako,razliite naukeakkoristeiste pojmove(napr. uzrok,zakon,teorija, objanjenje,metod, struktura,funkcija, razvojitd).Opti naunimetodje strategijanaunog istraivanja,doksu posebnimetodi pretenotaktikeili tehnike.Drugim recima,nepostoje strategijskerazlike meunaukama(dr M.lli,Nauno istraivanjeopta metodologija, Univerzitetu BeograduiFiloloki fakultet,1996,str. 52).

36

96

onopoemuseonaprepoznajemeudrugim oblicimasaznanja.Jerifilozofijajeoblik saznanja,aliseodnaukerazlikujepotometo senjeniiskaziosvetunemoguiskustveno proveravati.Iteologijajeobliksaznanja,alise odnaukerazlikujepotometosenjeniiskazi onadiskustvenomsvetunemoguiskustveno dokazivatiiliopovrgavati.Prematome,nauka jeosobenmetodkojimovekobjanjavai razumevasvetokosebeisebeusvetu. Utzv.minimalnojdefinicijinaukekao racionalneiempirijskedelatnostidatjeujednoi kriterijumrazgraniavanjakojinam omoguavadarazluimonauneodvan naunihideja.Potoje,dakle,kriterijumdat imjedatadefinicijanauke,tosemoerei daonapriorivaizasveidejekojedolazeu obzirdasesmatrajunaunimidejama.Ovou nekurukuautoritarnomerilorazgraniavanja moebitikobnokakozaizvesneplodneideje uprolostikojeganezadovoljavaju,takoiza buduitokrazvojanaukezatvaranjenaukeu nezavisaniiskljuivsistem,jednukulturuza sebe,37svetzasebe.ovekiviuvie svetova,alizasvakisvetpotrebanjedrugi klju,teoveknemoeizjednogsvetau drugibezodgovarajuegkljua,tj.bez promeneusmerenostiiodgovarajueg nainaosvajanjastvarnosti.38

Oovome:C.P. Snow,Thetwo Culturesandthe ScientificRevolutin, Cambridge, AtthcUniversitv Press,1971,p.9. 38 KareiKosik, Dijalektikakonkretnog, Prosveta1967,str. 46.

37

97

Izstavadajenaukazatvoreniiskljuivsistem ideja,sledidajenaunaracionalnostsamo jedanodmoguihoblikaracionalnostiidaje oblastracionalnogamnogoiraodnaune racionalnosti.Moglibismoreidaoblast racionalnogaobuhvatasveonotojeljudski duh,nanekiodmoguihnaina,uspeoda iskusi,opie,sredi,izrazi,objasniiosmisli. Analognotome,oblastiracionalnogabilabi onaverovatnomnogoprostranijaoblast kojajeizvannaegaorganizovanogiskustva, oblastkojanijenabilokojiduhovninain strukturisana,oblastkojazaovekajouvek nemanikakvaznaenja. Racionalnimmiljenjemiponaanjemodlikuje sesvakiovekkoji: 1)loginoizvodizakljukeizdatih pretpostavki, 2)umedaproverisvojezakljukeuiskustvu, 3)odabireiusklaujesredstvazaostvarenje svogacilja, 4)znapravilaiumedaihprimenjujeu datimokolnostima, 5)rukovodisejednimilidrugimsimbolikim sistemomkojimuseinijasnimikorisnimu datimuslovima, 6)smatradanijerazumnoiumnodaseslepo vezujezajedansistemideja,verovanjai prakse,vedasevaljakritikiodnositiprema svima.
98

39

Therational methodisthecrtical method(K.Poper)

Ima,dakle,vievrstaracionalnostikoje odgovarajurazliitimkontekstimaljudske akcijeirazliitimsvrhama: 1)formalnaililogikaracionalnost(logian odnoszakljuakapremapremisi), 2)empirijskaracionalnost(samooneidejekoje semoguuiskustvu,tojestnainjenicama proveritimogusesmatratiracionalnim), 3)strategijskaracionalnost(smislenodnos sredstavapremacilju), 4)tehnikaracionalnost(pridravanjei primenapravilauskladusapotrebama), 5)funkcionalnaracionalnost(sveidejekoje zadovojavajupotrebeieljesmatrajuse racionalnim), 6)kritikaracionalnost(svakaidejapodlee kritikojraspraviiosporavanjusvedoksene pokaesaznajnovrednom).39 Prematome,racionalnomsmatramosvaku onuideju,verovanjeiliponaanjekoji ovekuomoguavajudanarazumaniuman nainresisvojeteorijskeipraktineprobleme. K.G.Jungimadovoljnodobrihrazlogada zakljui:ovekmoedaprihvatiudesne stvari,akoonezanjegaimajunekogsmisla. irokaidejaracionalnogmiljenja,verovanjai delovanjauasnojeosiromaenanatajnain tojebilapraktinosvedenanauskipojam nauneracionalnosti.
99

Zapadnakulturapostajenaunakultura,a osnovnitipracionalnostitekulturenauna racionalnost.40Bazatotojenauna racionalnostzauzelatakoistaknutomestou ivotuzapadnogoveka,ovajovekjeesto biosklondanakulturebeznauke,ilisaslabo razvijenomnaukom,gledakaonadivlje, primitivne,proleitd.,nevideiprostu injenicudasuovekulturereavalesvoje problemenaistotakoracionalannain,alije tobilanekadrugavrstaracionalnosti, neshvatljivazanaunirazumzapadnog oveka.41 Krutailidogmatskastrukturamiljenja povezanajesapretpostavkama,pojmovimai teorijamanauke,dokjeonaelastinailipri lagodljivavezanazatehnike,podatkei njihovosreivanje.Zbogtogaseinduktivni oblikmiljenjapoprirodistvariopire deduktivnom,zatvorenom,dogmatskom sistemu(indukcijaprostimnabrajanjemje praktinobeskonaanproces),dok deduktivnioblikmiljenjatakoreipolaziod dogme,aksioma,teoreme,razvijajuinjene unutranjelogikemogunosti.Analitiki iskazi(logike,matematikeitd.)plodsu deduktivnogzakljuivanjaiistinitisupo svojojformi.Sintetikiiskaziposebnihnauka plodsusuoavanjaidejasainjenicama,to znaidanijedovoljnasamologikaforma, negoiiskustvenisadraj.

Oovomeire:A. Giddens(ed.), Positivismand Socio!ogy,Heineman, London,1974,pp.54 59;J.Bennet, Rationality,London, 1964. 41 Sakoliko otvorenostii samo/kritikeprema vlastitojkulturipie K.G.Jung,Psiholoke rasprave,Matica srpska,NoviSad 1977 str 64

40

100

Kaoprimerkrutostiuteorijiielastinostiu analiziiskustvenihinjenicamoesenavesti K.Marks.Zanjegajereligijaoblikotuene ili iskrivljenesvesti,paseonjojunaelune moereinitapozitivno,akosehoebiti dosledanuteoriji.Alikadgodjekritikovao judeohrianskutradiciju,onjepriznavao revolucionarnuuloguranomhrianstvu. Onereidajereligijaizrazbede,alie odmahdodatiiprotestprotivbede,to znaidaonanijesamooblikotuenenegoi oblikkritikesvesti,nijesamonain prilagoavanjananeoveansvetnegoi pobunaprotivtogasveta,nijesamoopijum narodanegoinjegovasamosvest(napr. proroci). Istotako,onjeusvojojteorijibaratao idealnotipskimmodelomdrutva,ukome susuprotstavljenesamodveklase(burujii proleteri),auivojanalizistvarnostionje nalazio vie klasa, slojeva, stalea i grupa. 42 Za Marksa je zaista osobeno: dok je ostajao na ravni iste teorijske rasprave, bio je neobinodosledaniiskljuiv;imbi svojuteorijustavionaispitpredinjenice, biojemekiispremnijinapopravke.To samoznaidajesvakateorijasamoopta orijentacijauistraivanju(kojanemoe zamenitiistraivanje),anenalazo

Kaoprimermoe daposluianaliza graanskogratau Francuskoj.

42

101

iskustvenimodnosimaustvarnosti.Nauka jeretkadelatnostkojajeusebeugradila mehanizamkritikeiispravljanjasvojih greakauhodu.Jersaznanjeistorijskiili vremenskiideodpojedinanogprema optem,aliteorijskiililogikiideodopteg premapojedinanom.Ustvarnom istraivanjupreseotkrivajuiskustvene injeniceiodnosimeunjima,doklogika istraivanjaideobrnutimputem. tosetierazvojailipromenauoptojmetodi istraivanjaljudskogponaanja,onesu viestruke: 1)odspekulacijepremaiskustvenim istraivanjima(kaoreakcijanaspekulativne filozofskesisteme), 2)oddedukcijepremaindukciji, 3)odistraivanjasvesnogponaanjaprema ispitivanjunesvesnog, 4)odintrospekcijepremaposmatranju spoljanjegponaanja, 5)odistraivanjaivotopisapojedinihvelikih linostipremastatistikomprikupljanjui obradipodatakazamasuiliklasuiligrupu ljudi. Inaunetehnikemogusepodelitinateorijske iempirijske.Tako,naprimer,povezivanje pojmovauhipoteze,njihovoukljuivanjeu
102

43

Posredstvomovog metodanetopostaje naunainjenica odnosnopodatak.

deduktivniteorijskisistemiizvlaenje moguihpovezanosti,spadauteorijsku tehnikuilivetinu.Uempirijsketehnikeili rutinumoemoubrojationekojeseodnosena vrenjemerenja,nainprikupljanjaiobrade podataka,planiranjeeksperimentaitd.Za teorijsketehnikenunajelogikakulturai radmate,empirijsketehnikezahtevaju vebanjeiponavljanje.Teorijsketehnikesuna nekinainutemeljeneuteoriji:zatosesvaki podatakmoraposmatratiuokviruteorije.43 Empirijsketehnikesutakoreinezavisneod teorijeihipoteze,pasemogukoristitiu razliitimteorijskohipotetikimokvirima. Drugimrecima,prvaravanjeteorijska,gdese ometodigovoriusmisluopteorijentacijeu istraivanju:onajeuskopovezanasa shvatanjemovekaipomagalukojesekoristi naputusaznanja. Metodolozismatrajudazakonkretnije objanjenjeirazumevanjedrutvenestvarnosti postojeuglavnometiriteorijskaputa: a) pojedinaniopisiliindividualizacija(nije bitnokolikoupojavajednevrstedaispi tam,negojejedinoznaajnodajeizabrana pojava,makarbilajedina,izvrstan predstavnikvrsteakovaljanoopiem misao,veru,idelojednogsveca,ondasam uglavnomopisaosvesveteljude;ako
103

ustanovimdameuestfederalnihjedinica jednedraveimasamodvatriprocenta zajednikogkapitala,ondajejasnodaseta dravaekonomskiipolitikiraspada; akopaljivoanaliziramjednupatrijarhalnu porodicu,ondamogusavelikimpouzdanjem dadonesemsudosvimpatrijarhalnim porodicamaitd.;potrebnojedasenapravi takaviseakstvarnostikojiestajatiumesto celinestvarnosti:spoznajekojesedobijuo deluujednovaeizacelinu;uzorakjecelinau malom,tojestsvebitnekvalitativneosobine celineouvanesuuuzorkukojije neuporedivomanjiodceline;ispitatijednogili nekolicinutipinihpredstavnikajedneklase, znaisaznatiistinuocelojklasi); b)holistikipristupilitotalizacija (metodolokonaelokojeistiedajecelina nadmonasvojimdelovimaidasedelovi morajuskladnouklapatiucelinujeristinaje celina;svakaanalizanekepojaveznainjeno izdvajanjeizcelinevezasadrugimpojavama, pajenunodaseona,posleanalizeu pojedinostima,opetvratiucelinuirazume izcelinestvarnihveza); c)zavisnostodsredineilikontekstualizacija (svakapojavamoeseobjasnitiirazumeti samoakosepoveesaspoljanjimuslovimau

104

Premapravilima sociolokemetode, pojedinacnema mogunostidasebe sagledakaoneto razliitoodgrupe:u njemugrupaosea, die,misli,peva, moliioboavasamu sebe

44

kojimanastaje:44kadaseznajuuslovikoji izazivajupojavu,znaseisamapojava;akosu magijskaverovanjaiobredidovoljanuslovda uvrstepouzdanjeismanjestrah,ondasete posledicemorajudajavekadgodsuprisutni verovanjeiobredi;znaenjejednogumetni kogili religijskogsimbolanijeunapred odreeno,onozavisiodiskustavai vrednosnihsistemadrutvenihklasa,slojevai grupa); d)ispitivanjeoblikaumestosadraja iliformalizacija(sadrajisupromenljivi,oblici sustalni,pajemoguedaserazliitisadraji uklapajuuistioblik:razliitenaukeispituju razliitesadraje,aliobliciukojimase izraavajutisadrajiuveksuisti,atosu pojam,sudizakljuak;laiistinupodjednako dobromoguizreiilinapisatiuistom jezikomililogikomobliku). Prvinainintelektualnograzumevanja drutvenestvarnostinazivaseiistorijsko deskriptivni,drugijepoznatpodimenom teorijesistema,treijedobioimekontekstualna metoda,aetvrtiformalnametoda. Nekemetodeviesuprikladnezaispitivanje spoljanjegponaanja,doksudruge podesnijezaistraivanjeunutranjeg iskustva.Drugimrecimanekemetodesu pogodneza ispitivanjeoblikaadrugeza
105

istraivanjesadrajadrutvenogivota.tose tieistraivakihmetoda,onesejomogu podelitiudvegrupe: 1)zaistraivanjeobjektivnihinjenicaivota podesnesumetodekaotosu:statisktika, analizasadraja,anketa,uporednimetod, posmatranjespoljanjegponaanja,istorijski metoditd.naukaospoljanjemoveku! 2)Zaispitivanjetzv.subjektivnihdoivljajai iskustavasigurnosupogodnijetehnikekao tosu:projektivnetehnike,skahranje stavova,dubinskiintervju,analiza dnevnika,analizapojedinanogsluaja(case study),ispovesti,otvorenirazgovori, samoposmatranjeitd.naukaounutranjem oveku! Subjektiobjektsamosudvarazliitapola istogodnosa,kaotosurobijaitamniar delovijednecelinekojuzovemozatvor,kao tosumuienadeloviistezajednicekoju zovemobrak,kaotosustrankanavlastii strankakojaseborizavlastdeloviistog politikogsistema,kaotosubogiavo deloviistogverskogsistemakojizovemo hrianstvo... Vaduhotvaramzaonogledanjekojeiza istraivakihtehnikavidinetotonije tehniko,naime,poglednasvetukojiseove
106

tehnikeskladnouklapaju:elimdaodvas napravimmajstore,aneegrte!Jermetode sadremetafizike,oneinehoteiotkrivaju zakljukezakojekadtotvrdedaihjone poznaju.Takosezadnjestranicejedneknjige nalazevenaprvim.45Daistraivaketehnike (kaoitehnikeslikanja,tehnikevajanjaitd.) nisunezavisnestvari,pokazujesevetimeto seizbortehnikevripremavrednosticiljakoji seelipostii:zavisnosttehnikeodteorijske usmerenostiisvrhe(kaotojeslikarskaili vajarskatehnikazavisnaodvizijestvarnosti kojuslediumetnik). Istraivakimetodnemoebitiravnoduan premateoriji,jeronabaodreujetaikakoe naunikdatraiiodabireizsvetainjenica. Akoja,istraujuireligiju,obratimpanju iskljuivonanjeninstitucionalnioblik,ondaje jasnodaeuobzirdoijednailivie istraivakihtehnikapogodnihzaizuavanje spoljanjegponaanjavernika;akoja, ispitujuireligiju,obratimpanjuna iskljuivonjenprivatniiliosobniznaaji znaenje,ondajejasnodauizabratijednu ilivietehnikapodesnihzaprouavanje unutranjegiskustvavernika.Ako istraivakatehnikanijeuslubiteorije,onda tehnikapostajesamasebisvrha.

44

A.Kamiusvom MituoSizifu,Zora, Zagreb,1971,sir.18.

107

Modajesavremenanaukaveumornaod silnetehnikekojaseosamostalila.Naukaima previetehnikeapremalodue:tosevidivei potometoponekadidrutvenenauke koristemetodeprirodnihnauka,kada, recimo,koristeC14priodreivanju vremenanastankanekeiskopine,ilikadau situacijamastrahamerekoliineadrenalinau krvi!Velikibrojnaunikasmatradajemeriti istotoiznati.Utakvojvrstinaukeviesei nemisli,samosetehnikiradi.Misliociu brojevimaoboavajutehnikuinalazesreuu tomtihomradu:javidimljudetamogde statistikavidibrojeve!Akosemine naviknemodaizasvakebrojketraimoiva oveka,aizasvakesrednjevrednostiistinsku ljudskuvrednost,ondaenasstatistika,kao monoistraivakoorue,daodvedeujo jedanoblikotuenja,kogaemomoda postatisvesnikadvebudekasno.45

45

Miljenjebinakrajumislilosamoonotomainamoedazahvatiiobradi,iliak samoonotomainazahteva.(anBodrijar,Savrenzloin,Beogradskikrug,Beograd 1998,str.43).Statistikiproekuvekjeporicanjelinihosobinailisvojstava.Nekaese uzaludnodapostojetrivrstelai:svesna,nesvesnaistatistika.Izmeustatistikeibikini kostimapostojivelikaslinost:uobasluajaotkrivaseonotonijevano,aprikriva najvanije!Tako,naprimer,prosenilinidohodakskrivarazlikeuprihodimapojedinih grupa.Glavauzamrzivau,nogeuvatri,uproekuseovekoseaprijatno!Petorica studenata,kojiprovodeodmornamoru,ujujednogdanadanaoblinjembrduboravi petenskihosobaijajeprosenastarost20godina.eljninenihpogledaidodiranisu alilidaseelidandopodneverunavrhbrda,anasvojerazoarenjesrelisujednu bakuod80ietiriunukeodpo5godina

108

Takosedesilodasmoizdobavisokihidejai nerazvijenetehnikeuliudobausavrene tehnikeiprizemnihideja.Jedinadobrastrana ovogaprelazajesteupreciziranjumoii nemoioperacionalnemetodeiogrania vanjenaukenaslojinjenicakojisemoe meritiiizraavatibrojem.Aonikojisu naviklinajezikbrojeva,zaboravilisuonoto jejoAristotelpisaouMetafizici(nastr.51): Onikojiistrauju,adaprvonedvoume, naliksunaonekojineznajukamotrebaju ii. Nadrugojstraniimatesjajneteoretiarei nespretnepraktiare.Imajuglavu,akaoda nemajuruke:onimisle,alinedeluju! Nevidljivaakademijamislilacadridase moramislitiadasenemorainiti.Samou nesretnojsvestideavaseovajrascep. Nekadajedobarfiziaruistovremebioi dobarmetafiziar:danassutedvestrane istogovekarastavljenenadvaoveka! Reenojenapoetkuraspraveometodida metodologijanudioptiitrajnovaei sistempravilakojihseistraivatrebada pridravaakohoedadospedoistinitih saznanjaodrutvenomivotu,alidase istraivainedreuvekpoznateipropisane metodologijenijenipotrebnonaroito dokazivati.
95

Dovoljnojeistaknutidasenjenepridravaju oniistraivaikojidoudonaunogotkria beznjeinasuprotnjojkadotkrijunovu metodu!Metodsamposebinevodiprema saznanju.Metodologijanepropisujepravilao tomekakodoidonaunihotkria(jersedo njihdolaziibeznjihiprotivnjih),ve propisujepravilakojasemorajupotovatiako sejednootkriepriznakaonauno. Akovamnekopropiepravilakojihsemorate pridravatidabistedolidonekognaunog otkria,dootkrianikadaneedoi,jerbiono vebilopredvienoupravilima,apotojeto protivreno,znaidasedootkriamoedoi samoakosenapustetapravila.Akosepojavi genijalnimislilac,ondaonnetrebadazna pravilavladajuemetode,jerjeonstvorionovu. Akosenekooseaizgubljenbezpravila,onda jejasnodaonnijeroenzagenijalnodelo.46Svi pokuajidasestvorilogikanaunihotkria,tojest daseuobliepravilakojanunovodedo otkria,ostalisutotojesu,naime,pokuaji.U naucinepostojepravilaotomekakodasevre naunaotkria:postojesamodomiljata nagaanja,srenipogociutami! Svemetode,kojevodedosaznanjaistine,u naelusuprihvatljivezanauku.Inscience, asincatchascatchcan,oneuseswhatever onecangetholdofistieupravonavedeni metodolog.
96

46

Upor.M.Bunge, ScientificResearch,I, p.460.

47

ireunjegovom deluTheScientific Outlook,Norton, NewYork,1933

Bezmetodeseunaucinemoenapravitiniti jedankorak,aliistinskikorakunauciupravo jeonajkadasenapustistaraiotkrijenova metodamiljenjaiistraivanja.Nikadsene moebezmetode,ponekadsemoraprotiv metode,naravnostare.Ustvari,moeserei dajerazvojnaukeparalelanrazvojunaunih metodaunajiremsmislureci.B.Rasiistieda jebilomanjepromenaumetodamarada, raunajuiodvremenaStarogEgiptado1750. godine,negotojebilood1750.dodanas.47 Svakonovoistraivanjenijesamolepa primenapravilanaunogistraivanja,veu istovremeinjihovaproveraimogunostdase onadopune,ispravei,zatone,odbaceuime plodnijihpravila.Onekojislepoverujuu pravilanaunemetodejedanfilozofnaukes pravomzovemetodisti(P.Fajerabend).Pomaci unauci,ilinaunerevolucije,izvrenesu veomaestokadasunauniciokrenulileda ustaljenimnaunimmetodamaitehnikama,i voeninovommiljuiliintuicijom,dolido novogreenja. Dasuproblemmoglidaresepomoupoznatih metoda,nebibilopotrebedastvarajunovu.E. Joneskodobroveli:imjejedanoblik istraivanjapoznat,vejezastareo.Novog otkrianemoemobitisvesni,jerutrenutku kadabigapostalisvesni,onobiuistias postalozastarelo.
97

Revolucijaunaucijedokazdajenetotose pretogadralonaunonerazumnimi nemoguim,sadaipakpriznatokaovrhunski izraznaunograzuma.Akosedonaunog otkriaponekaddoebez,mimoiliakprotiv ustaljenihmetodaiobrazacanauke,tosamo znaidapostojeemetodeiobrascinisujedini, apostojearazumnostjedinimoguinain miljenja.Postojeemetodeiobrascijesuneka vrstaprinudenadduhomistraivaa(umeriu kojojsutoidrugenorme),aokretanjeka novimmetodamaipravilimasamojeznak oslobaanjaodteprisile.Dakle,svasvoja otkrianaukamoedaobjasninaknadnona razumannain,alidonjihmoedoiidrugim putevima,relativnonezavisnoodrazuma. Akonemamometodazaobjanjavanjei razumevanjesloenihslojevastvarnosti,miih moramopretpostaviti,ostavitiotvorenu mogunostdasetemetodejednogdanaotkriju, makaroneinebilenaunemetode,iliilemimo iliakprotivnjih.Svakametoda,akoreava ovekoveteorijskeipraktineprobleme,mora seunetiuriznicunjegovihspoznaja.Nesamo tostvarnostpruaotpor,negoispoznavalac morasavladatizaprekeusebi,kakobijasnije osmotriostvarnost.Uovojraspraviometodi nastojaosamiznetiosnovnezamisliojednom drukijemshvatanjunaunemetodenegotoje pozitivistika.
98

Vrednostovezamislinijetolikounjenom izvoenjuiostvarivanju,kolikouukazivanju naputovemiljenjaiuvideureavanjepitanja kojasledeizosnovnezamisli.Svakamisao, kojupredvamaizgovorim,samojeuvodu preokretumiljenjuonaunojmetodi:tose vevidiipotometoseklonimstarih, istroenihisaznajnoneplodnihpojmova. Nepadaminapametdapravimustupke svomevremenuivladajuemshvatanjunauke uopte.Istraivamoramnogotogada zaboraviilipotisne,kakobineoptereen mogaodamislinadruginainonauci,tj. njenojmetodi.Ovdese,dakle,nagovetava slomstaremetodologijekojuje: a)uprvomreduzanimaoobjektanesubjekt, b)kojajeposmatralastvarnostkaostvarane kaonekoznaenjekojejedobilostvaranoblik, c)kojajeverovaladastvarnosttrebaobjasniti, nevideidaseonatrebarazumeti, d)kojajeverovaladajeuglavnomjedna teorijaostvarnostitana,asvedruge pogrene, e)kojajesvojuobjektivnostshvatilakao neutralnost, f)kojanijebiladovoljnosvesnafilozofskih pretpostavkinauke. Ukratko:svestonovojmetodijavljaseteksa neuspehomstaremetodeuprimenina kvalitativnodrukijipredmet.
99

Postojeslojeviljudskihiskustava(atojenaa istinskastvarnost)kojinisupristupani naunojmetodi(neizrecivoinesaoptivo iskustvouracionalnimpojmovima),akoji imajuogromanznaajiznaenjezapojedinca, grupuidrutvoucelini.Tako,naprimer,nita nadiskustvenoprostonemamestaupogledu nasvetiskustvenenauke,nezbogtogatobi ovanaukaimalanetoprotivnadiskustvene stvarnosti,veprostozbogtogatojenad iskustvenoiskljuilaizsvogavidokruga izboromsvojemetode,kojasepodrazumeva udefinicijitenaukekaoracionalnei iskustvenedelatnosti.Kolikoebitizahvaeno isvaenoodistinestvari,omeenoje metodomtenauke. Tako,pozitivninauniknemorabiti bezbonikkojiporieboga,nikolebljivackoji nenalazisigurnostniujednomteolokom odgovoru,niravnodunikoganijebrigaza boga,vejeistraivakojidokazujedase pitanjeoboguuoptenemoenipostavitiu okvirunjegovenaukeoiskustvenim injenicama. Naunirazumskraujenaduhovnipogled: akounaunimpojmovimaiteorijamanije mogueizreisvuljudskustvarnost,ondase niljudskiprobleminemogudokrajaresitina naunojosnovi.
100

Naukajeuvekuiskuenjudaonotoje pojmovnoizrecivoproglasizaeluistinu.Ali imaiskustavakojasenemoguobjasnitii razumetinatajnain:nijepredvienodase izraavajuupojmovimaiobjanjavaju teorijom!Iposlesvihnaihnaunihi filozofskihobjanjenjairazumevanja,tajna ostajenedirnuta,jerkadbijeobjasnilii razumeli,vienebibilotajne.Kadbisve mogliznati,nebiimaliutaverovati. Akosepokae(avesepokazalo)daima istinitihiskazaoljudskomiskustvukojine mogudazadovoljemerilaistineiskustvene (tzv.pozitivne)nauke,ondasatimmerilima netonijeuredu,stojesamopovoddase razmisliodrukijimmerilimailimodao jednomdrukijemshvatanjunaukeinjene metode.Jerakonjenamerilaodbacujujedan iskazkojijeistinit(potojeproverennadruge nainekojinisuuobiajeniupozitivnojnauci), ondaonanisuposverazumna:pozitivna metodaseneodbacujetimetoseukazujena njenegranice! inidrugimaonotoelidaoniinetebi ili Neinidrugimaonotoneelidaoniine tebi svakakojejedanracionalanihumanstav,iako ganemoemosrestiunaucikaosaznajnom sistemu.
101

Kaotopravilapozitivnemetode(odnosno iskustvenenauke)omoguavajudase stvarnostotkrivaisaznajeunekimsvojim slojevima(najeeonimopaljivimi merljivim),takoistoonemoguavajudase stvarnostotkrijeiupoznaudrugimsvojim slojevima:pozitivnametodaneomoguavada seduhovnisadrajiotkrijuiupoznaju! Takoona,ustvari,otkrivaiopisujejedan opljakansvet,opljakanzaonotojeu njemubitnoduhovniivot.Takoje,na primer,sociologijareligijesklonada objanjavairazumevaonotojereligijsko pomouonogatonijereligijsko(toje drutveno),takodaveusamompristupu oduzimareligijinetoodnjeneosobenostii svodijenanetotoonanijeinemoebiti. Obinoseistiekakosvetnemoemo posmatratinegosanekogstanovita,jer ovekjonijepronaaotakvoogledalou komebiseodrazioitavsvet,bezostatka. Ideologijaistiekakosesvetmoetumaitii menjatiuskladusainteresomnekegrupe; politikapokazujetajeusvetukadradauini voljazamoispremnostdasedonesui sproveduvaneodluke;pravopropisujekako bisvetbioureendasepotujunjegove norme;etikaupozoravakakavbisvettrebalo dabudekadbisepridravaovrline;
102

Upor.F.L.Polak, TheImageofthe Future,Vol.I, Leyden,A.W. Sijthopp;Dobbs Ferry,N.Y.,Oceana Publications,Inc., 1961,p.23.

48

religijaotkrivasvetpremasvetojzamisli njegovatvorca;filozofijazamiljasvetkakav biizgledaodajenjegovtvoracbiofilozof; umetnostnasteidasvetnijetakocrn,jerona stvaralepiislobodniji;tehnikanamprua mogunostidasvetiznovastvaramoi razaramoakonjimenismozadovoljni.49 ovekjecelovitobie,alionotosaznajeo sebiisvetuokosebeuvekjenecelovito, delimino,izmrvljeno.Usledpodelerada meunaukama,celinajeposverazbijena. Zatoseusvakojnaunojdiscipliniradisve bolje,asaistinomstojisvegore.Jedinstvena slikasvetarazbilasenakomadie:celinase slutiudubiniduekojasamujeiuti!Istine svihposebnihnaukanisupostalesastavni deoopteslikesveta. Ovovremesvihmoguihdeobanijepogodno zavelikesinteze,tomenenespreavadase pojavimuulozionogakopovezujeavove. Sintezaseopirecepanjuiraspadanju duhovneceline,organizujuipojedinanei posebnespoznajeokonekogkljunog sreditamiljenja,okonekemisaonetake oslonca(ovdesutopretpostavke,zadataki krajnjismisaonauke). Takonanekinainpostajemstrunjakza onoopte.Akoseodanalizepristupasintezi, ondamatamoradobitimalovieslobodeno
103

tojenaunirazumspremandaprizna.Zato kritikanaunograzumanedolaziizsame nauke,negoizvannauke,izfilozofijenauke, izumetnosti,izreligije... Akopostojiuzajamnapovezanostsvihpojava usvetu,ondanunopostojiuzajamnaveza svihnaihistina.Ovavezaseunaucinaziva celina,aureligijibog:simbolisinteze! Postojanjejednogbogasamojesimbolza postojanjejednogsvetakojisepokorava jednomzakonuikogaistraujejednanauka, bezobziranavidljivupodelunaukaisve razlikemedunjima.Bogtogapriznaje znanostmorabitiiskljuivoboguniverzalnih zakona,kojisvojposaoobavljanaveliko,a nenasitno.49 Istraivaudrutvenihpojavatrebalobida budestranasvakakolskapodelananaune disciplineiteorijekojeseiskljuuju,jeronna svakudrutvenupojavugledakaonacelinu,a nasaznanjetecelinekaosvojosnovnizadatak. Poglednacelinu,kaonitvodilja,morabiti prisutanodsamogpoetka:istraivacelinu pretpostavljakaosaznajnomerilozadosegi potpunostsvojespoznaje!Celinaostaje nesaznatainesaznatljiva,alijekaoideal saznanja,kaoregulativnonaelospoznaje, plodotvornaiomoguavanapredaku saznanju:celinakaoidealnisvedokistine!
104

49

W.James, Raznolikosti religioznogiskustva, Naprijed,Zagreb 1990,str.336.

Dabiosmisliosvojrad,istraivamoradati prednostsintezinadanalizom,mudrostinad znanjem,dobrojteorijinadpukomtehnikom, matinadraunom...Akojeistinacelina,onda unjuulazinesamoonotojedatouiskustvu, negoionotoostajeizvannjega.Iskustvena naukanikadanemoepostiisaznanjeceline,iz prostograzlogatojojizmieononad iskustvenokaouslovsamogiskustva.Saznanje celineprostonijemogue:mismouvekneto vieodonogakakosevidimouslicisveta iskustvenenauke! Istraivadrutvenihpojavatrebalobida misliizvankolskihpodelaiizvan postojeihobrazaca,bezobziranatotoese naiusporusaitavomtradicijompozitivne (iskustvene)nauke:svestandajeobjek tivnosttenaukenedovoljnabezzalaganjaza pravevrednosti,daivotnijesamologian negoidramatian,dajeestoneuhvatljivi neshvatljivzanaunepojmove,daimamisli kojesenemoguproveritimetodamapozi tivne(iskustvene)nauke,adasuoneipaku temeljusvakenauke. Samoonajkoverujedaizapojaveimaneto nepojavno,moesebavititakvomnaukom. Samoonajkoverujedapostojiiskustvoiznad linog,moedaraunasanaunomistinom.

105

Samoonajkoverujedajeistinauodnosu subjektaiobjekta,anesamoujednomod njih,naputujeistine. Samoovakavistraivadrutvenihpojava moedavodiraunanesamoostrukturama kojeimenujesvojimpojmovima,negoio procesimakojeoznaavasimbolima. Kaotopojamimenujestruktureasimbolpro cese,takoseujezikuimenicaodnosimaneto trajno,aglagolnanetotoseizasauas menja.Pojmaimasamoakopostojineki dovrenoblikpojave,atamogdesejone naziruvrstiobrisipojave,uigruseuvodisim bol,kojiomoguavanekiuvid.Jednimsvojim delompojavaseodazivanapojam,adrugim delomnasimbol. Simboljesamodopuna,anezamenazapojam: simbolpruanekiuviduonajviak nezahvaenineshvaenodstranepojma! Pojmovisusuviegrubidadohvateishvate osobineneegtakodubokotihogitajnovitog kaotojevera(nadailjubav),naroitonjen mistinioblik.Zatoonajkoistraujedrutvene ikulturnepojavenijesamonauniknegoi umetnik.Umetnikoinaunomiljenjesekod nasjonedodiruju.Ostajunereenapitanja sredinjezoneizmeunjih.50

50

R.Muzil,Eseji, Svetovi,NoviSad 1993,str.39.

106

51

K.Marks,Kapital,I, Predgovor francuskomizdanju. Kultura,Beograd 1947.

Osnovnizadataksvakenaukesastojiseu otkrivanjuistineostvarnostikojajepredmet njenogistraivanja.Tonijelaganzadatak. Nemairokogdrumakojivodiunauku,i samooniimajuizgledadaesepopetina njenesvijetlevisovekojiseneplaeumorapri veranjunjenimstrmimstazama.51

107

BokoKovaevi

STVARANJE NAUNOGRADA
............................................

Stvaranjenaunograda
Naunomiljenjesezasnivanapostulatu otkrivanjaistineoodreenomprocesu, dogaaju,stvari,predmetu...Meutim, postojenemaleupitanostidaliseuopte istinamoeotkritiidokuiti.Kojajetoistina? H.Arentsapravomupozoravadasemoe govoritiovieistina,meukojimajeinauna istina.Tekosemoegovoritidapostoji samojednaapsolutnaistina.Tosvakakonije ninaunaistina. Uosnovi,kodnaunogmiljenja,radiseo argumentacijiiinjenicamadokojihse dolaziuizvoenjustava,miljenja,ocene, tvrdnjeoodreenomproblemu.Dakako,do injenicasedolazinarazliitenaine.Kada suupitanjunauneinjenice,ondasu nezaobilaznokonsultovanjeliterature (teorijskoznanje)iistraivanje,alii sposobnost,nadarenostistraivanja. Meutim,valjaimatiuvidu,kadaseradio naunomradu,dajeuputnonesamo odreivatinaukukaorezultatovekove misaoneipraktinedelatnosti,veikao objektivnosaznanje,kojeipakimaodreenu relativnost,kojajeipakdeliminaipriblina. Naunosaznanjeubitipoivana metodolokojzasnovanostisaodlikama
109

objektivnosti,pouzdanosti,optostii sistematinosti. Uovimkoordinatamapoimanjaiprihvatanja atributanaunogmiljenja,odn.rada,dela inisevanimdaseusvakomozbiljno zasnovanomnaunomraduoitujuove, navedeneosobenostiipostulati. Autoranaunogradabitrebalodaodlikuje toveeikompleksnijeznanjeokonkretnom problemu,kojiistraujeielaborira.Onose stiesistematskimuenjemikonsultovanjem literature,poznavanjemnaunihmetoda,alii ovladanommetodologijomnaunog istraivanja.Naosnovuovihkreativnih resursaautora,lakeesedolazitido kvalitetnihosobenostiiselekcijekakoznanja, takoiinjenica.Bitnojedaautorraspolaesa znanjemizprveruke,konsultovanjem originalneliterature,aliisaautentinim,ane reintrepeiraniminjenicama. Naunomiljenje,iliradpretpostavlja,dakle, sintezusaznanjaiinjenica,odn. interpretacijuraspoloivesaznajno, istraivakegraenaposeban,osobujan, kreativanikolikojegodtomogueoriginalan nain.Onbi,uistinu,moraodadonosi iskorakuinterpretacijiiobradiodreenog problema,odn.temekojasenaunoobrauje.

110

Priovome,netrebasmetnutisumada dignitetodreenognaunogradazavisi upravoodobjektivnosti,pouzdanosti, optostiisistematinosti.Kolikoseovi postulatioitavajuunaunomradu,tolikoe tajradbitikvalitetnije,azasluivaeatribut naunog.

Izborteme Biranje teme naunog bavljenja nije ni malo lako ni jednostavno. Posebno ako se radi o temama za koje se dobijaju nauna zvanja (master, doktor nauka). U okviru naune discipline, za koju autor pokazuje posebnu sklonost i koju najvie poznaje bira se tema. Ona treba da bude to je mogue vie vana, da bude korisna za teoriju i praksu, da ne bude marginalna i da se moe nauno obraditi (konsultovanje literature i istraivanje). Takoe je vano da tema bude to konkretnija, odn. podesna za naunu obradu. Primena naunih metoda i osobenosti naunog rada svakako predstavlja kljuni uslov kod obrade teme. U osnovi sam izbor teme u mnogome zavisi od autora, mada je korisna saradnja mentora i autora, posebno kod tema kojima se postie nauno zvanje (seminarski, diplomski radovi, master i doktorski radovi). Ovde je saradnja i konsultacije sa mentorom neophodna u toku celog vremena rada na temi (od definisanja teme,
111

preko bibliografije, radnog koncepta do zavrnog rada). Moda valja podsetiti na Marksovu misao da nema irokog druma koji vodi u nauku i samo oni imaju izgleda da e se popeti na njene svetle visove, koji se ne plae umora pri veranju njenim strmim stazama52). Dakle, za naunu obradu teme valja posedovati odreene kvalitete, jer autor time sebe opredeljuje za nauku. To su pored afiniteta, interesa i ljubavi za nauku, svakako sistematinost, upornost, razvijen kritiki duh, etc. Nauni rad i bavljenje naukom trai mnogo odricanja, istrajnosti i upornosti, trai ako se autor posveuje naunom pozivu mnogo ulaganja i vremena i truda. Dakako, vano je da kandidat za nauni rad poseduje talenat i privrenost, afinitet i nadasve opredeljenost da traga za naunom istinom.

K.Marks:Kapital: Predgovor francuskomizdanju, Kultura;Beograd 1947.

52

112

EksplikacijaI
U izradi dobrog, kvalitetnog (seminar, master, doktor) rada potrebna je kontinuirana saradnja kandidata i mentora od poetka do kraja. To znai da zajedno definiu temu, odn. da postojimeusobnasaglasnost. Tema treba da bude, ako je mogue to vie originalna ili pak maloobraivanaunaunomfundusu. Mentor bi trebao da pomogne kandidatu u definisanju startne bibliografije, odn. izboru knjiga, naunih radova, dokumenta, istraivakih izvetaja,koje kandidat treba dakonsultuje, odn. obradi. Ako rad podrazumeva empirijsko ili drugo istraivanje, tada je vano da se dogovore oko izbora tehnike, instrumentarija, hipoteze, uzorka i sl. Radni koncept, odn. plan naunog rada u skici, takoe bi valjalo da definiu zajednokandidatimentor. Za kvalitet rada je vano da mentor ima uvid u pojedine delove, poglavlja autorove obrade teme, da mu da sugestije, eventualno proiri literaturu i sl. Pre konane verzije rada, mentor bi, takoe, trebao da proita i da sugestije, primedbe kako bi autor uspeno zavrio svoj rad i pripremio za usmenu odbranu.

113

EksplikacijaII
Primerdobrognaunograda Pre svega, treba rei da dobar nauni rad ne zavisi od obima i broja strana. Svak ako da se podrazumeva da tema iz drutvenih nauka obino nalae vei obim nego tema iz prirodnih nauka. Dakle, veoma je vano da rad ne bude obiman i razvuen, ve koncizan, jasan i primenljiv kako u teoriji,takoiupraksi. Meutim, kratkoa rada ne sme ii na tetu kvaliteta i jasnoe izlaganja,odn.pisanja. Postojinekolikooptihprincipakojeovdenavodim: nepoinjatipisanje,izlaganjeradasuvieizdaleka osloboditiradsvihonihdigresijaiprimerakojinisu,ilisu posrednouvezisatemom,alisupakbeznaajni neponavljatiuradutojevereenopre ne objanjavati opirno ono to se po sebi smatra dovoljnorazumljivo. Dobar nauni rad e sadrati i sledea svojstva koja se

sagledavaju i njegove celine: originalnost skladnost u celini (jedinstvenost i povezanost pojedinih delova) adekvatno i pravilno isticanje pravilno navoenje primera i ilustraciju pravilno interpretiranje injenica ujednaen i osoben stil autora preglednost koriene literature jasna zakljuna razmatranja etc.
114

Naunimetodimetodologija Svakiradkojiimapretenzijedabudenauni nespornomoraimatisvojmetodi metodologiju.Tuvaljapravitirazlike,iakose neretkoovadvapojmaizjednaavaju.V. Miliistiedajemetodnainistraivanja kojiseprimenjujeunekojnauci.Onje nerazdvojni,sastavnideonjeneistraivake delatnosti...Usvakomsluajumetodjevrlo tesnopovezansacelokupnimnaunom delatnostiikaonjenintegralnideoonse moerazumetisamoiztogoptegokvira. Metodologija,pak,kaologinadisciplina kojuprouavametod,razvijanjegovalogika naela,nastojidasistematizujeioceni istraivakoiskustvojednenauke,mnogoje samostalnijauodnosupremaosnovnoj istraivakojdelatnostiodreenenauke.53 Nijenepoznatodasenaunimetod izjednaavasasutinomnaukeionaje istovetnausvimnaukama.Tupostojepravila kojavaljapotovatiunaunomradu. RaspravljajuiometodiM.Ilinavodidaje optinaunimetodstrategijanaunog istraivanja,doksuposebnimetodipreteno taktika,tehnika.54

V.Mili: Sociolokimetod, Nolit,Beograd1978, str.1618. 54 M.Ili:Nauno istraivanjeopta metodologija, Univerzitetu Beogradu,Filozofski fakultet,1996,str.52.

53

115

EksplikacijaIII U literaturi se navode sledee logike metode: analiza sinteza apstrakcija generalizacija indukcija dedukcija etc.
Dakle,samanaukajespecifianmetodkojim seoveksluidabiobjasnioirazumevao svet,drutvo,priroduokosebe,aliisvoju uloguudrutvu,prirodi. .unjieuprilogurazumevanjametodei metodologijezapisatidametodsamposebi nevodikasaznanju.Metodologijane propisujepravilaotomekakodoido naunihotkria(jersedonjihdolaziibeznjih iprotivnjih),vepropisujepravilakojase morajupotovati,akosejednootkrieprizna kaonauno.54 Daklezauspean,plodanikvalitetannauni rad,vanojedaautorposedujekakosposo bnostnaunogmiljenja,zasnovanog prevashodnonalogici,takoidapoznajei umedakoristimetodologijuukonkretnom teorijskomizvoru.
116
.unji: Metodologija,igoja tampa,Beograd 2005,str.133.
54

Udrutvenimnaukamapostojebrojne istraivakemetode.Pitanjejeopredeljenja autoraimentoradaizaberenajoptimalnije metodeimetodologijukojaedovestido naunogrezultata.

Bibliografija
Teorijskiizvorizanauniradsuveoma znaajnafazaunjegovomstvaranju.Na osnovuovihizvoradobijase,njihovom obradom,teorijskainaunautemeljenost rada.Autorodpoetkatrebadaimakritiki odnospremakonsultovanojliteraturii selektivnost,kakobidobiopodsticajzasvoj radiostvarioteorijskuutemeljenost,serio znostsvogarada.Unaunomraduvalja izbegavatipreteranoiobimnonavoenje konsultovaneliterature,veseograniiti samonakljuneizvore.Netrebauraduna usmenimnavoenjemliteraturedokazivati svojunaitanost,vekritikimodnosomi selektivnostiukorienju. Uprikupljanjuteorijskihipisanihizvoraza naunirad,valjaimatimeruiprethodno razvrstatiprikupljenugrau.Jednosu teorijskeelaboracijekojekorespondirajusa temom,adrugoraznidokumentacioniizvori, kojevaljaposebnoraspodelitiuzavisnostiod sadraja.
117

Belekesupouzdaniikoristannainda pripremitenaunugrauzakorienjeu svomautorskomradu.Radiseozapisivanju nesamokljunihidejaicitata,veio beleenjuinicijacijazasopstveniautorskirad, ipodsticajkojisedobijakorienjemnaune grae.

EksplikacijaIV

Postojerazliitipristupiunavoenjuizvoranakrajuknjige. Uprezentiranjukorieneliterature,obinoseprvonavodeteorijski izvori (sa imenom i prezimenom autora, nazivom knjige, izdavaom, mestom, seditem izdavaa i godinom izdanja. Postoji, odnosno koristi se i drugi nain navoenja izvora. To je: prezime i ime autora, godina izdanja knjige, naziv, mesto izdavaa i na draju izdava. Potom se u posebnom odeljku navode javni dokumenti i izvetaji, potom lanovi iz novina i asopisa, a potom intervju. Na kraju se navode elektronski izvori, odn. linkovi. Bitno je da izvori koji su korieni u radu takoe budu pregledni i precizni, kako bi itaocu sutra moglo biti od koristi i pomoi. Podrazumeva se da u navoenju izvora budu zastupljeni oni koji se citiraju u radu ili na koje se autor poziva. Dakako, mogu se navesti i oni izvori koji nisu ucitiranjupomenuti,aposluilisuautoruzanjegovrad. Teorijska graa za nauni rad trebala bi biti rasporeena po karakteru, ali i unutranjoj strukturi rada. Autor time lake i efikasnije, uz nuno beleenje, obeleavanje moe koristiti naunu grau. U nekim radovima moe se sresti navoenje literature, izvoranakrajusvakogpoglavljauradu,tojetakoe praksa.

118

Strukturanaunograda
Ovdepostojinizkorisnihsugestija,kakobi radbiologian,pregledanirazumljiv. Konstrukcijaradaobinopoivanasledeim delovima. a.Naslov Obinoseautorusugeriedanaslovbudeto prikladniji,koncizniji(krai),daodraava temu.Unemalombrojuradovasreese podnaslovi,kojiusutiniblielocirajutemu. Autornapoetkupisanjamoedatiradni naslov.Inaesekonaannastovteme poslednjidefinie,kadajeradzavren. b.Predgovor Upredgovoru,autorobinokratkoi pregnantnoobjanjavarazlogeradana definisanutemu(liniidrutveni), eventualneproblemenakojejenailaziou stvaranjurada,eventualneposebnezahvale onimakojisumupomogliuraduirazloge kojisuuslovilinaunirad. c.Uvod Obimuvodnogdelaradajeduiod predgovoraiobinosadrikratkuistorijsku retraspekcijuteme,glavneetapeurazvojui naine,metodeureavanjuproblema.
119

Uvoddajepreciznaobjanjenjaobradetemei odnospremaranijimobradamateme.Obja njenjaipreciziranjatemesusadraniu uvodu.Smatrasedaautoruvodpienakraju radanatemi,madasepopravilustavljana poetku. d.Razrada Ovajdeoradajenajobimnijiipredstavlja sutinuautorskognapora.Razradateme obinonauzimanajvieprostora.Uovom deluradasepodrobnoidokumentovano iznosiizlaganjeprikupljenegraeinaznaava autorskostajaliteuobraditeme.Razrada tememoeimativiesegmenatauzavisnosti odproblemakojiseobraujeinaunih metodakojeseprimenjuju.Urazraditemese prezentirajuistraivakinalaziautora. e.Zakljuak Ovajdeoradapredstavljasintezusvegatoje prethodnonapisano,reenoipredstavlja materijukojaproizilaziizistraivanjai korienbjateorijskegrae.Zakljuakobino ima,odn.ukazujenaperspektivereavanja problema,drutvenekonzekvencei predstavljaesencijuautorskognaporaiideja kojeautornudi.Ovajdeoradalogino proizilaziizuvodairazradeipokazuje autorskuimaginacijuuradunaproblemu, kojetemaobuhvata.
120

f.Bibliografija Uovomdelunaunogradaseprezentiraju nauniizvoriiigraa,odn.kakoobjavljeni teorijskiradovitakoidokumenti,izvetaji, ranijiistraivakiprilozi,lanciiznovinai asopisa,intervjui.Bibliografijabipopravilu trebalabitipreglednaisistematizovana. g.Saetakrada(Summary) Obinosenajednojstranici,ilipakikrae dajesaetak,ilirezimerada.Poredjezika,na kojemjeradpisan,saetakseobinodajena nekomodstranihjezika(engleski,nemakiili nekidrugistranijezik). Kodasopisnihprilogailanaka,saetak radasedajenapoetkusanavoenjem kljunihrei(kaywords)kojeseee spominjuuradu,odn.nakojimaserad bazira. h.Index Obimnijiradovi,knjigeimajupopravilu indeximenaipojmovakojiseprezentirajuna kraju,uzobaveznonavoenjestranicegdese oviindexinalaze.Ovajdodataknaunom raduomoguujeitaocudaselakesnalaziu tekstuidaeventualnepojmoveiimena,koji sekoristeutekstu,moebreilakenai.

121

i.Dodatak Akonauniradnalae,zahteva,radisvoje uverljivostiiserioznosti,moguseprezentirati idodaci,obinoizvodiizdokumenataiizve taja,kojiobezbeujuuverljivostnaunog rada.Dodacimaseumnogomerastereuje autorskitekst,jerseautorsamopozivana njegaiprezentiragauoriginalnojverziji. Dodatakestomoebitiinteresantaniza itaoca,jermuseprezentiraoriginalnost dokumentacionegrae. j.Sadraj Bitnaodlikasadrajasastojiseuinmperativu dabudejasanipregledanidatano odslikavaautorskiradponaslovima, podnaslovima,etc.Sadrajmoeimati stepenastiobliksamoradipreglednostii unutranjelogikekonstrukcije.Usadrajse unoseporedpodnaslova,ilustracije(spisak), karte,statistikeislino.

Pisanjenaunograda
Postojinizkorisnihsugestijaautoruupisanju naunograda.Oneiduusmerudapomognu, dasedoedotokvalitetnijegrada.Ove sugestijesunadasveiskustveneipraktine.

122

Zasvaki,ioleozbiljannaunirad,vanojeda seprethodnouradikoncept,kojiima sintetikikarakterikojijevodiljaupisanju rada.Dolazakdokonanogtekstanijenimalo lakoijednostavno.Porednadahnuai akribijeautora,poznavanjaliteratureiranijih slinihistraivakihnalaza,potrebnojevie putaitatisopstvenirukopis(najmanjetri puta).Takoejevanodarukopisneko vremeodlei,daautoruradivremensku distancupremasvomrukopisu,kakobiimao kritikiodnos.

EksplikacijaV
Poetak pisanja rada je po pravilu najtei. Ne treba se libiti da neto to je ranije napisano bude baeno, ili pak menjano. Svakako da se poinje sa pisanjem onih delova rada koji su domiljeni i predstavljaju organizovanu celinu. Kada se otpone sa pisanjem rada ne treba ga prekidati, iako nedostaju tani podaci oni se mogu naknadno uneti, uz pethodnu proveru. Ako autor zapne, ili pak ima tekoa u pisanju, obino se preporuuje da prethodno proita 23 zadnje stranice napisanog rada. Radbitrebaodaimaujednaenstilijasnost, preciznostuizlaganjuikorienjuinjenica. Obinoseiskustvenopreporuujedaautor najmanjetriputaproitasopstvenirukopisi daintervenienanjemu.
123

Takoesepreporuujedanetrebaekatida nauniradimasvuprikupljenugrau,adase potomponesapisanjem.Utokupisanja takoeseobinojavljapotrebazakorienjem ikonsultovanjemliterature,kojanije obuhvaenauprethodnojbibliografiji. Danassedominantnokoristikompjuteru pisanjurada,takodasulakeiefikasnije promeneiintervencijeutekstu.Radsemoe poetipisatirukom,madadanas,svevie,se poinjepisatinakompjuteru.Bitnojeda autorimanadahnue,datojemogue preciznijeimakonstrukciju(uglavi)taeli dasaoptisvojimradom. Redigovanjerukopisajenajteai najzahtevnijafazauprocesustvaranja.Uzima sedadobarrukopistreba46putaredigovati, dabisedolodokonanogteksta.Takoe valjavoditiraunadaradbudepravopisno utemeljen.Iztihrazlogaseneretkoangauje lektorkojidoprinosipravopisnojistoi naunograda,razumljivostiitanosti.

Obeleavanjeirasporedsadrajauradu
Uinteresupreglednostiisistematinosti naunogradapotrebnojeprihvatitinekaod uobiajenihpravilaobeleavanjairasporeda sadraja.
124

Tupostojinekolikopravilakojasu udomaenaunaunomradu,kadaseradio podnaslovima,segmentimarada.Vanoje dapoglavljabudukonzistentnaipregledna, daimajunekilogianpoetakikrajida proizilazejedanizdrugoga.

EksplikacijaVI
Obeleavanje grae u radu se moe vriti na razliite naine. Ovde donosimodvevarijante. VarijantaII:(obeleavanje VarijantaI: arapskimbrojevima) I. 1. 1. a. a. b. b. c. c. d. d. 1. 2. 1.0. a. 1.1. b. 1.2. c. 1.2.1. d. 1.2.2. II. 2. 1. 2.0. a. 2.1. b. c. d. Bitnojedapoglavljeimanajmanjedvalanaidaseuspostavi doslednalogikauobeleavanju.

125

Citiranje
Obinosvakiraddokazujesvojunaunui serioznuzasnovanostsanavoenjem korienihizvora(literature)iistraivake grae.Ovdesvakakotrebanaimeruine prenatrpavatiradsacitatimaipozivanjemna drugeizvore,jereseizgubiti,odn.dovestiu pitanjeautorskaoriginalnostisamosvojunost. Takoenijedobrokadaautoru prekomernomkorienjucitatadokazuje svojuuenost,jeretimegubitina sopstvenom,kreativnomdoprinosuuradu. Citatisepopravilunavodeizprverukei izvorno,bezizostavljanjadelova.Oninebi trebalidabududugiizamorni,vejezgroviti iprecizni. Citatisemogunavoditiinakrajustraneili poglavlja,saobaveznimupuivanjemi obeleavanjem.Takoesepraktikuje navoenjecitatanaoriginalnomjeziku autora,uzobavezanprevod.

126

EksplikacijaVII
Postoje razliiti prilazi u citiranju. Sve vie se u literaturi odomauje da se citiranje navodi u tekstu sa napomenom odakle je citat uzet. Recimo (P. Petrovi: 1999, 76). Ovakav naincitiranjanavodiautora,godinuizdanjaknjigeizkojese citira i stranica gde se citat nalazi. itaoc na kraju u bibliografijimoeidentifikovatinazivknjigeiizdavaa. Drugi nain citiranja zasniva se na otvorenim i zatvorenim navodima u knjigama je citat i obeleavanje (*) ili 1) u nastavku. Ovaj tzv. podnoni citat se kasnije u dnu strane navodinaovajnain1. Kod citiranja autor treba da bude krajnje selektivan i da ne citira, navodi opta mesta i opte poznate injenice. Citati u osnovi slue da se zaista podupre autorske tvrdnje i da se stekneubedljivostrada.

Kritikaproverarada
Obinoseuzimadakritikaproverarada moebitiputemodbrane(predkomisijom), akojeupitanjusticanjenaunogzvanja (diplomiranje,master,doktorat)ilipak recenzija(akojeupitanjuobjavljivanje.

127

a.Odbranarada Odbrananaunograda,radisticanjanaunog zvanjaseobinoradipredkomisijomod3ili 5lanova(ree).Odbranasesastojioditanja optihpodatakaokandidatu,izlaganja kandidataikritikihprimedbi,odn.pitanja lanovakomisije. Ocenanaunogradakojisebranipred komisijom,popraviluiznosimentorisadri sledeeelemente: osnovnepodatkeoradu, opis, obimikvalitetrada, korienanaunametoda, organizacijairasporedgrae, rezultatiistraivanja, stilipravopisnakorektnost, zakljuak. Izlaganjekandidatapriodbraninaunograda sadrisledeekarakteristike: izlauseglavnepostavkeradau trajanjudo30minuta, ravnomernoseizlausvidelovirada, usmenoizlaganje, potenciranjekljunihidejauradu. Mentorilanovikomisijepostavljajupitanja kandidatu,odn.ukazujunapozitivnei negativnestranenaunograda.Potomse iznosizavrnaocenaradaiodbrane.
128

b)Recenzija Kadasenauniradobjavljujeuasopisu,ili pakuposebnojknjizi,obinoseprethodno traedvedotrirecenzijeeminentnihautora izoblastikojeradtretira.Recenzijepopravilu ukazujunapozitivneinegativnestrane, odlikerada.Onesedajupismenoinakraju sadrepreporukuo(ne)objavljivanju predloenognaunograda.Ponekadse praktikuje,kodknjiga,daserecenzije integralno,ilipakuskraenomoblikuobjave uokviruknjige,obinonakraju.Recenzijesu dobrapreporukadaseknjigaproitai poestoimenarecenzenatadajupreporukuza itanje.

Rezime
Pisanje,stvaranjenaunogradajenesporno zahtevanposao.Ontrai,odn.poivana velikomtruduautoraipretpostavljazavidno poznavanjematerije,temekojasenamerava obraditi.Autortrebadaposedujenesamo sklonostitalenat,veiistrajnost, sistematinostisposobnostimaginacijei elaboracije. Nauniradpopravilupodrazumeva usredsreenostautoranatemu,aliivrlo jasnuinterpretacijuteorijskeiempirijske, istraivakegraekojasekoristiuradu.
129

Nijeuputnodaautoriskazujepretenzijeodse nogiiskljuivogmiljenjaistavausvom radu.Onjenajeesamojedanodpriloga razumevanjaodreeneteme. Svakirad,kojiseozbiljnostvara,ima pretenzijedautie,dadoprinesenaunomili drutvenomfundusurazumevanjai objanjavanjaodreenogproblema.Ta primenljivostikorisnostnaunogradaje veomaznaajnakakozaautora,takoiza sredinuukojojautoriviiradi.Naunirade pravuverifikacijudoivetiondakadaima primenu.Zbogtogaseipotenciraibelei buduacitiranostiprimenanaunograda.

Literatura
Uizradiovogmalogpraktikumaivodiaza pisanjenaunogradakorienisusledei izvori: M.ami:Kakonastajenaunodelo?, Svjetlost,Sarajevo1968. .unji:Metodologija,igojatampa, Beograd,2005. V.Mili:Sociolokimetod,Prosveta, Beograd1978. E.Nejgel:Strukturanauke,Prosveta, Beograd1978. H.Arent:Istinailaupolitici,F.Vinji, Beograd.
130

UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA

OSNOVIMETODOLOGIJE
Priredio Dr Jordan Aleksi, profesor

Beograd, 2008

OSNOVI METODOLOGIJE Autor Dr Jordan Aleksi, profesor Recezent .................. Urednik ........................ Izdava Futura tampa .......................... Tira ...............

Edicija Aleksandrijskabiblioteka

Uvod Predmetnauke

05