Uvod ta je operativni sistem OS?

? Veliki raunarski sistemi Stoni raunarski sistemi Multiprocesorski sistemi Distribuirani sistemi Klaster sistemi Sistemi za rad u realnom vremenu Sistemi koji se mogu dratikoristiti u ruci Okruenja za raunarsko izraunavanje ta je operativni sistem? Program koji upravlja raunarskim hardverom. Posrednik izmeu korisnika raunara i raunarskog hardvera. Ciljevi operativnog sistema: Izvrenje korisnikih programa i priprema koja dovodi do lakeg izvoenja korisnikih programa. Pogodno korienje raunarskog sistema.

Korisniki pogled: Zavisi od interfejsa koji se koristi: lak za korienje; projektovan da maksimizira iskorienje resursa Sistemski pogled: Alokator resursa upravlja i alocira (dodeljuje) resurse efikasno. Kontrolni program kontrolie izvrenje korisnikih programa i operacija I/O ureaja. Program (obino nazvan jezgrokernel) koji radi sve vreme na raunaru, sa preostalim aplikacionim programima. Sistemski ciljevi: Pogodan za korisnika i efikasan. Ponekad kontradiktorni ciljevi.

Korienje raunarskog hardvera na efikasan nain. Komponente raunarskog sistema 1. Hardver omoguuje korienje osnovnih raunarskih resursa (CPUcentralna procesorska jedinica, memorija, I/Oulazno/izlazni ureaji). 2. Operativni sistem kontrolie i koordinira korienje hardvera izmeu razliitih aplikacionih programa za razliite korisnike. Aplikacioni programi definiu naine na koje se sistemski resursi koriste za reavanje raunarskih problema korisnika (prevodioci, pretraivai, baze podataka, video igre, poslovni programi).

3.

Korisnici (ljudi, maine, drugi raunari). 1. Hardver omoguuje korienje osnovnih raunarskih resursa (CPUcentralna procesorska jedinica, memorija, I/Oulazno/izlazni ureaji). 2. Operativni sistem kontrolie i koordinira korienje hardvera izmeu razliitih aplikacionih programa za razliite korisnike. Aplikacioni programi definiu naine na koje se sistemski resursi koriste za reavanje raunarskih problema korisnika (prevodioci, pretraivai, baze podataka, video igre, poslovni programi). Korisnici (ljudi, maine, drugi raunari).

4.

Mainframe sistemi Mainframe sistemi (veliki raunarski sistemi) Pratimo njihov razvoj od jednostavnih batch sistema (sa grupnompaketnom obradom), gde raunar radi na samo jednoj aplikaciji, do timeshared sistema (sa vremenskom raspodelom), koji dozvoljavaju korisniku interakciju sa raunarskim sistemom. Da bi ubrzali procesiranje operatori su sakupljali u paket sline poslove i izvravali ih na raunaru kao grupu. Razvijeno je automatsko sekvencioniranje poslova. Ovom tehnikom prvi rudimentaran osnovni operativni sistem je bio kreiran. Mali program, nazvan resident monitor, je bio kreiran da automatski prebaci kontrolu sa jednog posla na drugi. Rezidentan monitor (uvek u memoriji) poetna kontrola u monitoru transfer kontrole u program kada se program kompletira, transfer kontrole nazad u monitor, koji onda ide na sledei program.

3.

Raunarsko okruenje Tradicionalno raunarsko izraunavanje portali: obezbeuju njeb pristup internim serverima kompanija. mreni raunari beine mree NJebbazirano raunarsko izraunavanje load balancing: distribuira mrene konekcije izmeu vie servera Ugraeno raunarsko izraunavanje

Kontrolne kartice Delovi rezidentnog monitora Interpreter kontrolnih kartica odgovoran za uitavanje i izvoenje instrukcija na karticama. Loader puniuitava sistemske programe i aplikacione programe u memoriju Drajveri ureaja sadre specijalne karakteristike i osobine za svaki od sistemskih I/O ureaja. Problem: Usporeno izvravanje I/O i CPU se ne mogu preklopiti; kartice se uitavaju veoma sporo. Reenje: Offline rad ubrzava izraunavanje uitavajui poslove u memoriju sa magnetnih traka (sekvencijalan pristup); i uitavanje kartica i tampanje je dato offline. Disk sistemi ureaji sa sluajnim pristupom Simultaneous peripheral operation online (SPOOLING) Preklapanje I/O jednog posla sa obradom drugog posla. Dok izvrava jedan posao, OS: uitava sledei posao sa itaa kartica u memoriju na disku (job ljueue red poslova). alje na izlaz (tampanje) prethodni posao sa diska na printer. Job pool (objedinjeni poslovi) struktura podataka koja dozvoljava OSu da selektuje posao koji treba da se izvri sledei u cilju poveanja CPU iskorienja. Spooling (akronim) koristi disk kao ogroman bafer za uitavanje sa ulaznih ureaja i za memorisanje izlaznih fajlova dok izlazni ureaji ne budu spremni da ih prime. Spooling vodi prirodno do "multiprogramiranja", to je karakteristika svih modernih operativnih sistema. Karakteristike OSa potrebne za "multiprogramiranje" Rasporeivanje poslova (job scheduling) odluuje koji posao od spremnih da se donese u memoriju Upravljanje memorijom sistem mora da alocira (dodeli) memoriju poslovima. CPU rasporeivanje sistem mora da izabere posao izmeu nekoliko poslova spremnih za izvrenje.

4.

Definicije operativnog sistema

Time-Sharing (multitasking) sistemi (sa vremenskom raspodelom) Interaktivno raunarsko izraunavanje Logiko proirenje "multiprogramiranja". CPU izvrava vie poslova koji se dre u memoriji i na disku prebacujui se izmeu njih, tako esto da korisnici mogu da interaguju sa programom dok se izvodi. Posao se prebacuje u i iz memorije na disk. Online komunikacija izmeu korisnika i sistema; Korisnik daje instrukcije operativnom sistemu ili programu direktno koristei tastaturu ili mia i eka trenutne rezultate. Online sistem mora biti na raspolaganju korisnicima da bi pristupili podacima i kodu. Kako se sistem prebacuje brzo sa jednog korisnika na drugi, svaki korisnik ima utisak da je itav raunarski sistem posveen samo njemu. Desktop (stoni) sistemi PC (personal computer personalni raunar) raunarski sistem posveen jednom korisniku. I/O ureaji tastature, mievi, monitori, mali printeri. Korisnika pogodnost i odgovornost. Mogu da prisvoje tehnologiju razvijenu za vee OS Mogu da startuju nekoliko razliitih tipova operativnih sistema (NJindonjs, MacOS, UNIX, Linux) Multiprocesorski (paralelni) sistemi Multiprocesorski (paralelni) sistemi sa vie od jednog CPUa u bliskoj komunikaciji. Jako spregnut sistem (tightly coupled system) procesori dele raunarsku sabirnicu, clock, a ponekad i memoriju i periferne ureaje; Prednosti paralelnog sistema: Poveanje propusnosti (throughput) Ekonomske Poveanje pouzdanosti graciozna degradacija (usporava se sistem ako otkae neki procesor). To su sistemi sa mekim padom ili sistemi sa tolerancijom greke. Paralelni sistemi (nastavak) Simetrino multiprocesiranje (SMP) Svaki procesor radi sa identinom kopijom operativnog sistema. Mnogi procesi mogu da se izvre odjednom bez slabljenja karakteristika. Veina modernih operativnih sistema podrava SMP. Asimetrino multiprocesiranje Svakom procesoru se pridruuje specifian zadatak; masterglavni procesor rasporeuje i alocira posao slavesluga procesorima. Zajedniko je za ekstremno velike sisteme Razlika izmeu simetrinog i asimetrinog multiprocesiranja moe biti rezultat ili hardvera ili softvera. Specijalan hardver moe da razlikuje multiprocesore, ili softver moe biti napisan da dozvoli samo jedan master i vie slejv procesora. Na primer, Sun operativni sistem SunOS verzija 4 obezbeuje asimetrino multiprocesiranje, dok je SunOS verzija 5 (Solaris 2) simetrian na istom hardveru. Distribuirani sistemi Distribuira izraunavanje izmeu nekoliko fizikih procesora. Loosely coupled sistemi (slabo spregnuti) svaki procesor ima svoju sopstvenu lokalnu memoriju; procesori komuniciraju jedan sa drugim kroz razliite komunikacione linije, kao to su magistrale velikih brzina ili telefonske linije. Prednosti distribuiranih sistema. Deljenje resursa Ubrzanje izraunavanja deljenje optereenja Pouzdanost Komunikacije Zahtevaju mrenu infrastrukturu. Local area netnjorks (LAN) lokalne raunarske mree i NJide area netnjorks (NJAN) regionalne raunarske mree Mogu biti ili klijentserver sistemi ili peertopeer sistemi. Mreni operativni sistemi: operativni sistemi raunara u mrei rade autonomno. Distribuirani operativni sistem: razliiti operativni sistemi komuniciraju dovoljno blisko da obezbede iluziju da samo jedan operativni sistem kontrolie mreu. Klaster sistemi Klaster sistemi su sastavljeni od dva ili vie individualnih meusobno spregnutih sistema. Opte prihvaena definicija je da klaster raunari dele memoriju i blisko su povezani preko LAN mrea. Obezbeuju visoku pouzdanost. Asimetrini klastering: jedan server izvrava aplikaciju dok su drugi serveri u stanju pripravnosti. Simetrini klastering: dva ili vie hostova izvode aplikaciju, i nadgledaju jedni druge. RealTime sistemi (sistemi za rad u realnom vremenu) Obino se koriste za kontrolu ureaja u posveenim aplikacijama kao to su kontrola naunih eksperimenata, medicinskih sistema za obradu slike, industrijskih kontrolnih sistema, itd. Senzori donose podatke raunaru. Dobrodefinisani vremenskifiksni uslovi. Sistemi za rad u realnom vremenu mogu biti ili hard ili soft realtime sistemi. Sistemi za rad u realnom vremenu (nastavak) Hard realtime: Garantuju da e kritini zadaci biti zavreni na vreme. Sekundarno skladitenje je obino ogranieno ili odsutno; Uskladiteni podaci u shortterm memoriji, ili readonly memoriji (ROM). Virtuelna memorija se po pravilu ne koristi u ovim sistemima. Konflikti sa timesharing sistemima, koji nisu podrani operativnim sistemima opte namene. Soft realtime Ograniena primena u industrijskoj kontroli ili robotici Primena u aplikacijama (multimedija, virtuelna realnost) koje zahtevaju operativne sisteme sa naprednijim karakteristikama. Handheld sistemi Handheld sistemi (sistemi koji se mogu dratikoristiti u ruci) Personalni digitalni asistenti (Personal Digital Assistants PDAs) kao to su Palm Pilots ili celularni telefoni povezani sa mreom kao to je Internet. Neki koriste beinu tehnologiju (BlueTooth), dozvoljavajui daljinski pristup elektronskoj poti i njeb pretraivanju. Karakteristike: Ograniena memorija Spori procesori Mali displeji.