UVOD

Nije sluajno da su trokovi infrastrukture u saobraaju postali predmet posebnog interesovanja teorije i prakse u ekonomici saobraaja i saobraajnoj politici. Veliki znaaj uee infrastrukturnih saobraajnih objekata u ukupnim osnovnim sredstvima saobraaja kao privredne delatnosti, a posebno u nekim saobraajnim granama, uslovi su poseban tretman saobraajne infrastrukture kako od saobraajnih privrednih organizacija, tako i organa drutvene zajednice. S obzirom na karakteristike saobraajne infrastrukture i specifinu ulogu koju ovi objekti imaju u razvoju privrede jedne zemlje, s jedne strane, i veliku intenzivnost u ove objekte, s druge strane, formiran je specifian tretman i shvatanja o saobraajnoj infrastrukturi u dosadanjem razvoju.

1. NEKE KARAKTERISTIKE SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE I ZNAAJ TROKOVA INFRASTRUKTURE

Strukturalne promene u saobraajnom sistemu poslednjih 30 godina, a naroito znaajne promene u shvatanjima o karakretu saobraaja, njegovim funkcijama i odnosu prema obavezama javne slube, kao i novi odnos na tritu transportnih usliga, doveli su do poveanog teorijskog interesovanja za izuavanje poloaja saobraajne infrastrukture u procesu reprodukcije i formiranju vrednosti saobraajnih usluga, kao i u investicionoj politici. Trokovi infrastrukture u saobraaju uzuavaju izuavaju se i analiziraju sa tri stanovita: - sa aspekta interesa drutvene zajednice za ulaganja u saobraajnu infrastrukturu i za realno formiranje veliina transportnih trakova kao znaajnog elementa optih trokova reprodukcije u privredi. sa stanovita formiranja optimalne strukture saobraajnog sistema pojedine zemlje, politike koordinacije i usklaivanja odnosa na tritu transportnih usluga, u cilju racionalne raspodele prevoza i izvrenja procesa transporta uz najnii utroak drutvenog rada i drutvenih sredstava. sa stanita ekonomije poslovanja transportnih preduzea u cilju realnog formiranja trokova poslovanja i ekonomske cene transportnih usluga.

Znaaj istraivanja faktora,uslova i formiranje trokova infrastrukture i kriterijuma za realizaciju njihove ekonomske reprodukcije je naroito veliki za poslovanje ekonomskih osnova pri formiranju cena saobraajnih usluga i sprovoenju politike koordinacije saobraaja. Mere i metode kordinacije saobraaja u svim zemljama, najee se sukobljavaju sa nereenim pitanjem formiranja i realnog uzimanja u obzir trokovi infrastrukture u pojedinim saobraajnim granama. Iznalaenje objektivnih kriterijuma za uporednu analizu ekonominosti i rentabilnosti saobraajnih grana ne moe se ni zameniti bez definisanja sadraja trokova infrastrukture i njihove raspodele na pojedine nosioce odnosno izazivae.

S obzirom na znaaj definisanja sadraja i stepena obuhvatnosti trokova infrastrukture za uporednu analizu uslova privreivanja saobraajnih grana, to e se posebna panja posvetiti njihovom razmatranju i to sa ciljem: da se prikae teorijska dostignua i savremeni metodi formiranja i raspodele troskova infrastrukture. da se izvri analiza instrumenata, metoda i mera kojima se formiraju trokovi infrastrukture u naem saobraajnom sistemu, da se na osnovu toga predloi metadologija njihovog utvrivanja po saobraajnim granama, sa ocenom najznaajnijih kvantitavnih efekata njihovog uticaja na odnose privreivanja ekonomskog poloaja pojedinih saobraajnih grana.

Infrastruktura u saobraaju se u literaturi razliito definie, mada u osnovi veina datih definicija ima isti domet obuhvatnosti. Najee se pod infrastrukturom podrazumeva skup stabilnih objekata i ureaja koji slue za organizovanje i obavljanje transportne delatnosti. Prema ekonomskoj teoriji, saobraajna infrastruktura spada u orue za rad u irem smislu, koja predstavlja objektivne uslove za izvrenje procesa rada. Saobraaj spada u takve proizvodne delatnosti kod kojih je uloga sredstava za rad u irem smislu inzvaredno velika i od presudnog znaaja za izvrenje samog procesa proizvodnje saobraajnih usluga. U sredstva za rad u irem smislu u saobraaju spadaju: putevi eleznike pruge plovni putevi aerodromi luke i pristanita, sa svim postrojenjem, ureajima i poslovnim zgradama i dr.

Imajui u vidu ova sredstva za rad u irem smislu pod infrastrukturom u saobraaju se podrazumevaju i obuhvataju sledei elementi: sve saobraajnice (eleznike pruge, putevi, ulice, plovni putevi) sa svojim donjim i gornjim slojem, i vetakim objektima(mostovi, tuneli, nadvonjaci, podvonjaci, vijadukti i sl.).

poslovne zgrade, koje slue za organizovanje i izvrenje procesa proizvodnje transportnih usluga (eleznike stanice, loionice, ostale poslovne zgrade u eleznikom saobraaju, autobuske stanice, pristanita, luke, aerodromi i sl.). stabilna postrojenja i ureaji na saobraajnicama i saobraajnim objektima (telefonski i telegramski ureaji, ureaji za radio veze, signalno-sigurnosna postrojenja i sl).

Iz ovog se vidi da saobraajna infrastruktura obuhvata saobraajnu mreu i objekte sa stalnim postrojenjima i ureajima. Ovakvo shvatanje saobraajne infrastrukture istie se kao opta definicija za saobraaj u celini, ali treba istai da postoje razlike po pojedinim saobraajnim granama su tehnikog, organizacionog i ekonomskog karaktera. Tehniki posmatrano, saobraajna infrastruktura je stabilna, nepokretna i vezana za jedno odreeno podruje ili mesto. Postoji puna integrisanost i zavisnost saobraajne infrastrukture od podruja koje treba da opsluuje. Tehnike karakteristike infrastrukture i uslovljavaju i znaajne razlike u organizacionim oblicima povezivanja saobraajne opreme i saobraajne infrastrukture u procesu proizvodnje saobraajnih usluga. U eleznikom saobraaju infrastruktura je i organizaciono tesno vezana sa voznim parkom. Tehniko-eksploatacione karakteristike eleznike infrastrukture su uslovile vrlo tesnu otganizacionu, pa samim ti i ekonomsku povezanost izmeu infrastrukturnih elemenata i opreme. U drumskom saobraaju, saobraajna infrastrukturna je organizaciono, pa samim tim i ekonomski potpuno odvojena od privrednih organizacija koje vre eksploataciju drumskim motornih vozila. Sa stanovita ekonomske reprodukcije saobraajne infrastrukture vano je napomenuti da postoje izvesni elementi koji se u literaturi tretitaju kao nepovratne investicije jer u koliko doe do prestanka korienja jedne saobraajnice ovi elementi su u potpunosti, izgubljeni kao deo nacionalnog bogatstva (jedne saobraajnice, kako eleznike pruge tako i puta, zatim tuneli, vijadukti, nasipi). Ova karakteristika nekih objekata saobraajne infrastrukture imala je odreenog uticaja na formiranje gledita o amortizaciji saobraajnica odnosno pojedinih njihovih elemenata.

2. FORMIRANJE I RASPODELA TROKOVA INFRASTRUKTURE Istorijski

uslovi razvoja pojedinih saobraajnih grana, kao i njihove tehnike, tehnoloke i organizacione karakteristike, uslovili su razliite metode i naina finansiranja izgradnje novih saobraajnica i odravannja ve poostojeih. Karakteristike tehnike i tehnologije u eleznikom saobraaju, pre svega svodili na pitanje njihovog nivoa i realnog uraunavanja u cenu kotanja eleznike prevozne usluge. eleznike pruge su, istorijski posmatrano, graenje od strane drave ili krupnih akcionarskih drutva, a njihiva eksploatacija vrena je, po pravilu, od strane istih tih organa odnosno organizacija. U drumskom saobraaju, usled istorijski nastale organizacione i ekonomske odvojenosti izgradnje i odravanja puta od organizacije izvrenja prevoza, problemi trokova infrastrukture su se pojavili u znatno komplikovanoj, teoj i otrijoj formi. Usled znatnih razlika strukturalnim odnosi infrastrukture i eksploataciji saobraajnih sredstava po pojedinim saobraajnim granama, neophodno je pre nego to se izvri upotrebno posmatranje i analiza uea trokova infrastrukture u ceni kotanja prevoznih usluga po pojedinim saobraajnim granama, pristupi prikazu koncepcija, metoda i naina formiranja i raspodele ovih trokova po pojedinih od tih grana.

2.1

Formiranje trokova infrastrukture u eleznikom saobraaj

Iz napred date definicije saobraajne infrastrukture proizilazi proizilazi da u eleznikom saobraaju infrastrukture predstavnja elezniku prugu sa svim stabilnim postrojenjima i ureajima, kao i poslovnim zgradama i objektima koji slue kao sredstvo za proizvodnju u irem smislu. Ova sredstva su neophodan uslov obavljanja procesa prevoza, i samo odgovarajuom organizacijom i zajednikim korienjem sredstva infrastrukture, voznog parka i ostalih ureaja mogue je izvriti proizvodnju saobraajnih usluga. Vek trajanja i tehnike karakteristike uslovljavaju odreeni nain prenoenja vrednosti infrastrukturnih elemenata u eleznikom saobraaju na proizvod-prevoznu uslugu, ali se sa stanovita ekonomske teorije u ovom procesu vri prenoenja dela vrednosti infrastrukture elemenata na novi proizvod. eleznike saobraajnice svojim korienjem u eksploataciji izazivaju niz efekata koji se, ekonomske posmatrano, na manifestuju samo u ekonomskim rezultatima poslovanja eleznikih transportnih preduzea, ve imaju znatno ire dejstvo. U eleznikom saobraaju korisnik eleznike infrastrukture jeste elezniko transportno transportno preduzeekoje vri eksploataciji na datoj pruzi. Ni jedna druga organizacija, privredni subjekt ili ustanova, ne mogu se pajaviti kao direktni korisnici ove infrastrukture, pa samim tim dolazi se do zakljuka da organizacija koja vri eksploataciju elemenata eleznike infrastrukture treba da formira cenu njegovog korienja i da u okviru prodajne cene svojih usluga obezbedi ekonomsku reprodukciju utroenih elemenata infrastrukture. Ovo ekonomsko pravilo je polazni princip u definisanju politike formiranje trokova infrastrukture u eleznikom saobraaju. U takvim uslovima pitanje realnog snoenja trokova eleznike infrastrukture nije se postavljalo kao problem od koga zavisi ekonominost poslovanja i rezultati privreivanja eleznikih preduzea, ve kao pitanje potpune ili delimine reprodukcije osnovnig sredstava u eleznikom saobraaju. Savremene tendencije u tarifnoj politici, kao i sve jaa zastupljenost principa ekonomije u poslovanju eleznikih preduzea, uzrokuju i odnos prema trokovima infrastrukture u ovoj grani. Organizacija eleznikog saobraaja omuguava efikasno utvrivanja realnih trokova infrastrukture u eleznikom saobraaju, njihovo evidentiranje, praenje i analizu. U svim zemljama knjigovodstvo i statistika eleznikih uprava daju veoma iscrpne podatme o elementima eleznike infrastrukture.

Prema statistici i knjigovodstvu eleznikih transportnih preduzea, elementi eleznike infrastrukture su grupisani na sledei nain: 1. 2. 3. Graevinski objekti saobraaja i transporta. Pristupni putevi i predprostor. Mostovi, vijadukti, nadvonjaci. Donji stroj eleznikih pruga. Donji stroj eleznikog puta. Opreme pruge (ograde, branici na putnim prelazima, snegobrani, grudobrani). Jame za ienje lokomotiva. Rampe tovarne. Profil elini. eleznika kontaktna mrea. Graevinski objekti energetskog procesa. Dalekovodi. Mrea visokog napona. Kablovski vodovi jake struje. Trafostanice (nosee konstrukcije trafostanica, elektrini deo transformatora). Nartovodi i plinovodi. Graevinski objekti i oprema TT i radio veza i signalno-sigurnosna postrojenja. Kablovi i kablovska kanalizacija. TT linije, meumesne i mesne linije. SS linije i kanalizacija (icovodi, skretnike postavne sprave, signalni kablovi i druga oprema). Antenski stubovi.

4. 5. -

Privredne zgrade. Hale i hangari. Zgrade i magacini za prijem i otpremu robe. Magacini, stovarita i garae. Putnike stanice (ekaonice, blagajne, garderobe i dr.). Ureaji i instalacuje za organizaciju saobraaja. Telegrafski i radijski ureaji. Visokofrekventni telefonski ureaji. Telefonske centrale i aparati. Ostala sredstva veza. Signalno-sigurnosni aparati i ureaji. Kolske i mostne vage. Transportni ureaji za utovar, istovar i pretovar robe (dizalice, kranovi, vitlovi, i dr.).

Svim ovim sredstvima upravljaju eleznika preduzea i obavezna su da ih reprodukuj u obavljajui prevoz putnika i robe. To znai da eleznika transportna preduzea u svojoj poslovnoj politici cene prevoznih usluga vode rauna o svim elementima trokova koji nastaju kao posledica korienja elemenata infrastrukture. Prema knjigovodstvenoj evidenciji, kao posledica korienja eleznike infrastrukture nastaju sledei elementi trokova: 1. Tekue odranje i to: Donjeg stroja pruge, Gornjeg stroja pruge, SS i TT postrojenja i ureaji, Privrednih zgrada saobraajne slube, Privrednih zgrada slube odravanja pruga, Privrednih zgrada elektrotehnikih sekcija i sekcija slube veze i vue.

a)

Trokovi uvanja pruga i putnih prelaza; b) Investiciono odranje svih gore navedenih elemenata eleznike infrastrukture; c) Amortizacija osnovnih sredstava koja spadaju u elezniku infrastrukturu; d) Kamate na poslovni fond infrastrukture; e) Trokovi osiguranja infrastrukture.

Svi ovi trokovi javljaju se kao elementi u strukturi cena kotanja eleznikih prevoznih usluga. eleznika saobraajna preduzea vre modernizaciju svoje infrastrukture kako iz sredstva amortizacije tako i iz fondova akumulacije. Bez obzira koji se metod za pokrivanje trokova infrastrukture u eleznikom saobraaju primenjuje njihovo uee u ceni kotanja je vrlo znaajno. Ono se kree od 25-30% u zavisnosti koji se sve elementi trokova raunaju u trokove infrastrukture.

2.2

Formiranje i raspodela trokova infrastrukture u drumskom saobraaju

Utvrenje trokova infrastrukture u drumskom saobraaju je znatno kompleksniji i tei problem nego u eleznikom saobraaju. Sam karakter korienja saobraajnica u drumskom saobraaju, gde postoji tehnika organizaciona i ekonomska izdvojenost izgradnje i eksploatacije puta od eksploatacije voznog parka, prouzrokuje niz tekoa i problema u ovoj oblasti. Imajui u vidu karakter infrastrukture u drumskom saobraaju, problem utvrivanja nivoa trokova i njihove raspodele je metodoloki najkomplikovaniji, a sa stanovita saobraajne politike i politike koordinacije saobraaja najznaajniji. Iako ovde nema potrebe da se detaljnije razmatraju teorijske koncepcije i metodi formiranja i raspodele trakova infrastrukture kako su dati od strane pojedinih autora i uslova u raznim zemljama, i pored toga neophodno je uiniti kratak osvrt na razliite aspekte reenja ovog problema, izloiti u osnovnim crtama neka shvatanja o formiranju i raspodeli trokova infrastrukture, istai metode koje preporuuju nauka i praksa u stranim zemljama, dati kratku analicu kvantitavnog snoenja ovih trokova od strane drumskog motornog saobraaja, i na osnovu toga izvui zakljuke u kom pravcu naa ekonomska politika i sistem privreivanja u ovom domenu treba da se razvijaju.

Kod formitanja i raspodele trokova infrastrukture u drumskom saobraaju mogu se posebno tretirati etiri aspekta njihove raspodele: 1) Raspodele trokova puta izmeu korisnika puteva i svih ostalih interesenata iji je predstavnik drutvena zajednica; 2) Raspodela trokova puta izmeu drumskog saobraaja i i ostalih saobraajnih grana; 3) Raspodela trokova puta izmeu drumskog motornog saobraaja i ostalih korisnika puta; 4) Raspodele trokova infrastrukture koji snosi drumski mitirni saobraaj na razliite tipove i kategorije motornih vozila. Od posebnog znaaja i u stvari sitinu problema predstavlja prvo raspodela izmeu korisnika puta i interesenata, i drugo, raspodela na pojedine kategorije i tipove motornih vozila.

2.2.1 Raspodela trokova puta izmeu korisnika i ostalih interesenata

Ve je unapred istaknuto da je put objektivni uslov vrenja procesa proizvodnje saobraajnih uslova u drumskom saobraaju i da slui kao sredstvo za rad u irem smislu, ija se funkcija tehnoloki povezuje sa voznim parkom u ciju proizvodnje saobraajnih usluga. Sve vrste funkcija puta svrstava u sledee tri grupe: 1) Putevi obezbeuju prilaz zemlji i bez njih bi zemlja bila praktino neupotrebljiva i bez vrednosti. U tu svrhu slue kao poljoprivredni-seoski putevi, tako i gradske ulice, koje omoguavaju pristup u stambena naselja i gradska zemljita. 2) Putevi vre funkcije koje se definiu u literaturi kao pruanje javnih usluga. One se izraavaju naroito u omoguavanju lokalnog kretanja lica i sredstava u cilju izvrenja procesa proizvodnje, iznoenja robe na tritu, prodaje i kupovine, posete kola i obavljanje druge aktivnosti.

3) Trea grupa funkcija koju vre putevi u modernim uslovima je omoguavanje kredanja ljudi i dobara izmeu pojedinih mesta i transport na duga odstojanja. Ova funkcija puteva, dolazi sve vie do izraaja za razvoj automobila.

Infrastrukture u drumskom saobraaju koja se javlja u izdvojenosti slube za staranje o bezbednosti saobraaja. Za razliku od eleznice, koja sama organizuje i finansira ovu slubu u autosaobraaju, po pravilu u svim zemljama trokovi slube bezbednosti saobraaja u pretenom iznosu ide na teret bueta, izdvojeno i od drumskih korisnika infrastrukture i od sluzbi koje upravljaju i odrzavaju puteve. U definisanju koncepcije podele trokova ili konkretnije reeno, direktnih korisnika i ostalih odnosno indirektnih korisnika, koji se predstavljeni od strane drutvene zajednice drave, metedoloki se problem postavlja: Prvo, u utvrivanju ukupnog iznosa trokova puta koji treba da bude pokriven od razliitih kategorija direktnih i indirektnih korisnika, Drugo, u utvrivanju metoda i kriterijuma raspodele trokova puta izmeu ove dve osnovne kategorije.

Ukupni trokovi puta po svojoj prirodi, pa time i ponainu utvrivanja i karakteru ponaanja, mogu se svrstati u sledee grupe: 1) Redovni godinji trokovi, koji obuhvataju: Tekue odranje, Trokove signalizacije i osvetljenja, Troskovi uprave, Trokove regulisanja bezbednosti saobraaja.

2) Izuzetni trokovi, koji obuhvataju trokove investicionog odranja. 3) Trokovi investicija i to: Trokovi za izgradnju novih puteva Trokovi za modernizaciju i rekonstrukciju starih puteva.

U evropskim zemljama preovladava miljenje da trokovi infrastrukture treba u principu da se raspodele na direktne korisnike. Ono se zasniva na principu integralne ravnotee izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova. Razvoj automobilskog saobraaja treba da dostigne odreeni nivo da bi se moglo pristupiti primeni koncepcije da korisnici snose sdekvatni deo trokova infrastrukture a da se to ne pojavi kao konica razvoja automobilskog saobraaja. U ovom pogledu treba principijalno razlikovati tekue trokove odranja, upravljanja i eksploatacije puteva od trokova za modernizaciju i izgradnju nove putne mree. Tendencija u razvoju sistema finansiranja puteva i snoenja trokova infrastrukture, ide, u pravcu stalnog jaanja udela direktnih korisnika u tom finansiranju, ali je neophodno zadrati i dalje uee drutvene zajednice.

Pri tome se smatra da je neophodno obezbediti sistemski priliv i formiranje sredstava za ovu svrhu izgraivanjem odreenih metoda koji e osigurati stabilnost formiranja ovih sredstava. Isto tako sve se vie naputa neposredno administrativno upravljanje i raspolaganje ovim sredstvima i obezbeuje uee predstavnika razliitih kategorije korisnika puta i nosilaca finansiranja u upravljanju fondovima formiranim u tu svrhu.

2.2.2 Raspodela trokova infrastrukture po kategorijama i tipovima motornih vozila

Jedno od centralnih pitanja realnog utvrivanja, obuhvatanja i raspodele trokova infrastrukture u drumskom saobraaju jeste kako raspodeliti trokove na pojedine kategorije i tipove motornih vozila.