VISOKA KOLA ZA VASPITAE STRUKOVNIH STUDIJA GNJILANE-BUJANOVAC

Predkolska pedagogija

Seminarski rad Tema: Marija Montesori

Profesor: Milan Arsi

Student: Jelena Radoii br. indeksa 275

Decembar 2010.
1. Biografski podaci i kolovanje Marija Montesori (ital. Maria Montessori) roena 31. avgusta 1870. u Kjaravaleu, u Italiji. Preminula je 6. maja 1952. u Nordviku, u Holandiji. Bila je italijanska lekarka, obrazovni radnik i pedagog, filozof i ovekoljubac; najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu Montesori, koji se odnosi na decu od roenja do adolescencije. Njene obrazovne metode su i danas u primeni u velikom broju dravnih i privatnih kola irom sveta. Marija Montesori je roena u Kjaravaleu, u provinciji Ankona, u Italiji. Njen otac, Alesandro, bio je raunovoa, a majka, Renilde Stopani, bila je takoe dobro obrazovana i gajila je ljubav ka knjievnosti. Kada je imala 5 godina, cela porodica se preselila u Rim, gde je, po zavretku osnovne kole, nastavila kolovanje na Regionalnom tehnikom institutu Leonardo da Vini, sa namerom da postane ininjer. U to vreme, kada su se ene uglavnom bavile drutvenim naukama, to nije bilo uobiajeno. Do mature su se njene elje izmenile, te je sada elela da upie medicinski fakultet. Iako su je roditelji nagovarali da se pone baviti obrazovnim radom, tj. da postane nastavnik u koli, ona je vrsto ostala pri svojoj odluci da postane lekar. Pored njenih roditelja, meutim, ni tadanje drutvo nije bilo spremno na takvo neto: na medicinskom fakultetu svi studenti su bili mukarci i Mariji je odbijen upis. Nakon neuspenog razgovora sa profesorom, Marija se nije predala, upisala se na Univerzitet u Rimu1 i na osnovu te diplome (odsek za fiziku, matematiku i prirodne nauke) je bez problema upisala medicinski fakultet i tako postala prva enska osoba u Italiji koja ga je zavrila, na Univerzitetu La Sapijenca u Rimu.

2. Rad 2.1. Poeci Odmah nakon to je kao vrlo dobar student diplomirala, u julu 1896. godine, Montesori se zaposlila u bolnici San ovani u sklopu Univerziteta. Iste godine je dobila molbu da predstavlja Italiju na Meunarodnom kongresu za prava ena, na kojem je u svom govoru zastupala drutvene reforme po kojima ene treba da imaju ista prava kao i mukarci. Novinar koji je izvetavao sa kongresa upitao ju je kako pacijenti reaguju na enskog lekara, na ta je ona odgovorila da oni oseaju
1

Postoje tvrdnje da se na kraju u spor umeao i sam papa Lav XIII, pomou koga se Montesori uspeno upisala na Univerzitet u Rimu, na odseku za fiziku, matematiku i prirodne nauke i dve godine kasnije diplomirala.

kad neko zaista brine o njima... samo vii slojevi imaju predrasude po kojima ena ne moe voditi koristan ivot. U novembru 1896. godine je primljena kao asistent u bolnici Santo Spirito u Rimu. Tu je uglavnom radila sa siromanima, a naroito, sa njihovom decom. Njen rad je zapaen kao briljiv, dok se starala da budu nahranjeni i na toplom, prepoznavala njihove bolesti i leila ih. Godine 1897. je dobrovoljno pristupila istraivakom programu u psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Rimu, gde je radila sa uzepeom Montesanijem, sa kojim e kasnije biti u braku. Postavi lan univerzitetske psihijatrijske klinike, Montesorijeva je ubrzo poela da se zanima za obrazovanje retardiranih i nazadnih. Kada je jedan od vaspitaa deijeg odeljenja sa gaenjem komentarisao da deca kupe mrve sa poda i jedu ih, Montesori je shvatila da ta deca, nemajui nikakvog nametaja u skromnim prostorijama u kojima su ivela, vape za ulnom motivacijom i aktivnou ruku, to je takoe pogoravalo njihovo stanje. Tokom 1897. i 1898. godine Montesori je pokuala proiriti svoja znanja pohaanjem kurseva pedagogije, itajui Rusoa, Pestalocija i Frebela. Oko 60 godina ranije, Frebel je razvio deiji vrti u kojem je naglasak bio na deijoj igri u ranom dobu ivota. U toj koli Frebel je razvio niz obrazovnih igraaka koje je nazivao darovima, a koji su i kasnije ostali poznati kao Frebelovi darovi. U toku 1898. godine rad Marije Montesori sa decom zaostalom u razvoju je poeo da pridobija vie panje u naunim krugovima. Pozvana je da odri predavanje na obrazovnom kongresu u Torinu o obuci hendikepiranih lica. Tu je zastupala spornu teoriju da nedostatak odgovarajueg staranja o nazadnoj i psihiki uznemirenoj deci uzrokuje njihovo kasnije prestupnitvo. Nakon ovog dogaaja, Montesori se sledee godine obratila Nacionalnom pedagokom kongresu, predstavljajui svoje vienje reforme drutva i politike ekonomije kroz reformu kolovanja. Ova ideja se i kasnije odrala kod Montesorijeve tokom celog njenog ivota. 2.2. Ortofrenika kola Montesorina ukljuenost u Nacionalnu ligu za obrazovanje dece zaostale u razvoju joj je omoguila razgovor sa jednim od direktora nove ustanove pod nazivom Ortofrenika kola (ital. Scuola Ortophrenica). U koli se staralo o deci sa irokom lepezom razliitih duevnih poremeaja, to je predstavljalo prekretnicu u Montesorinom ivotu, pretvarajui je od lekara u obrazovnog radnika. Do tog trenutka sve njene ideje su bile samo na papiru, ali u ovoj maloj koli je mogla da ih sprovede u delo. Provela je dve godine radei sa decom, eksperimentiui i doraujui obrazovni materijal koji su osmislili Itar i Sigin (Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), francuski lekari koji su imali veliki uticaj na Montesori. Itar i Sigin, njegov uenik, bili su vrlo poznati u naunim krugovima po svom izuzetnom radu sa Divljim deakom iz Averona. Danju je radila, poduavala i posmatrala decu, a nou pravila beleke, uvodei nauni,
3

analitiki stav u svoj rad. Njen prvi znaajan uspeh predstavljalo je osmoro njenih uenika koji su se prijavili za dravni ispit itanja i pisanja. Nazadna deca ne samo da su poloila, nego su njihove ocene bile iznad proseka, to je kasnije nazvano prvim udom Montesori. Marija Montesori je 1898. godine rodila sina, kojem su dali ime Mario. Mario je poslat na uvanje izvesnoj porodici u okolini Rima gde ga je Marija esto poseivala i, iako je prolo vie godina pre nego to je Mario saznao da mu je Marija uopte majka, izmeu njih se kasnije razvila jaka povezanost i zajedniki rad, a Mario je nastavio majin rad i nakon njene smrti. Godine 1901. Montesori je napustila Ortofreniku kolu i zapoela samostalan rad u oblastima obrazovne filozofije i antropologije. Godine 1904. je prihvatila poloaj predavaa u Pedagokoj koli Univerziteta u Rimu, na kojem je ostala do 1908. godine. Na jednom predavanju je govorila svojim studentima: Predmet naih izuavanja je oveanstvo; naa svrha je da postanemo uitelji. E, ono to zaista ini uitelja je ljubav za ljudsko dete; jer ljubav je ono to od drutvene dunosti obrazovnog radnika ini viu svest o misiji.2 2.3. Deija kua U vreme dok je predavala na Univerzitetu u Rimu, grad Rim se brzo razvijao i u groznici graenja novih i novih zgrada i stalnih variranja potrebe i potranje, mnoge graevinske firme su dolazile do bankrota i ostavljale nezavrene i naputene zgrade za sobom. Jednu takvu zgradu, koja se nalazila u distriktu San Lorenco, spasila je grupa bogatih bankara koji su podelili velike stanove na vie malih i naselili ih siromanim porodicama. S obzirom na to da je veina stanara radila tokom dana van svojih stanova, novogradnju su brzo ugroavali deiji nestaluci, zbog ega su pokrovitelji prili Mariji Montesori i ponudili joj da se stara o deci da bi umanjili tetu. Montesori je ushieno prihvatila poziv da radi sa normalnom decom i, raunajui na materijal koji je pripremila tokom rada u Ortofrenikoj koli, 6. januara 1907. godine otvorila Deiju kuu (ital. Casa dei Bambini). Organizovana je mala ceremonija otvaranja kole, ali je malo ko mogao predvideti njen kasniji znaaj. Marija Montesori, meutim, tvrdila je da je ve tada imala poseban oseaj: Imala sam tada udan oseaj koji je uinio da naglasim da je u pitanju poetak poduhvata o kojem e jednog dana ceo svet govoriti. U kolu je ukljuila brojne aktivnosti i obrazovne materijale, ali je zadravala samo one koji su decu zaista zaokupljali. Montesori je shvatila da deca koja provode vreme u okruenju koje je osmiljeno da podrava njihov prirodni razvoj imaju mo da sama sebe obrazuju. Kasnije je taj proces nazivala samoobrazovanjem (auto-edukacijom). Godine 1914. je pisala: Nisam ja izmislila metodu obrazovanja, ja sam samo dala nekoj maloj deci ansu da ive. 2 Do 1908. godine ve je postojalo pet deijih kua etiri u Rimu i jedna
2

E.M.Standing,Maria Montessori: Her life and work, Plume,1998.

u Milanu. Deca koja su pohaala nastavu u nekoj od tih kola su brzo napredovala, deca su itala i pisala ve sa 5 godina starosti. Vesti o Montesorinom novom pristupu u radu sa decom su se brzo irile i u toku samo jedne godine brojni vajcarski vrtii su se prebacivali na njene metode, te je zapoelo irenje njenih uenja. U leto 1909. godine odrala je prvi kurs za oko 100 studenata, a njeni zapisi i beleke su se pretvorili u knjigu pod naslovom Nauna pedagogija i pod naslovom Deija kua, koja je ubrzo prevedena na preko 20 jezika. Godine 1946. je ponovo objavljena, ovaj put pod naslovom Otkrie deteta, a pod tim naslovom je prevedena i na srpski jezik, ali sa ogromnim kanjenjem tek 2001. godine. Prevodilac knjige i autor predgovora je dr eljko uri. 2.4. Obrazovni sistem Montesori Polazni stav Marije Montesori je da dete samo sebe otkriva pokretima i senzomotornim iskustvima jo od najranijih trenutaka svog ivota. Dete u sebi po samom roenju ima potrebu da ui i stvara i sve to vaspita treba da ini je da mu oslobaa puteve kojima e moi da se samosazna. Te unutranje potrebe su uvek konstruktivne ukoliko im se omogui ostvarivanje. Ovaj princip se esto izraava reenicom: Pomozi mi da to uradim sam!. Po Montesorijevoj, u najranijim uzrastima dete nee da mu se ita pokae, nego samo da mu se pomogne u procesu njegovog prirodnog razvoja. Da se panja deteta ne bi rasprila, odnosno da bi se dete usredsredilo na odreeno uenje, treba mu pruiti potrebnu tiinu i mir u prostoriji u kojoj ui.3 Za proveru nauenog ili za korektivnu pomo pri uenju, koristi se potreba deteta za panjom. Ono samo donosi svoj rad (rezultat svog rada) da ga pokae uiteljici. Ona tada treba da bude tiha i strpljiva. Treba da razume, prihvata i podstie. Uiteljica ne treba da pokuava da ulije znanje u glavu deteta, nego da u kratkim i pojedinanim razgovorima, objanjavanjem i pruanjem pomoi u razumevanju podstie njihovu radoznalost i usmerava njihov dalji rad. 3. Obrazovanje po sistemu Montesori 3.1. Presudno doba Montesori smatra da je dete sa tri godine ve postavilo temelje svoje linosti i da mu je tek tada potrebna spoljanja pomo u kolskom obrazovanju. U knjizi Upijajui um Montesori tvrdi: Njegova dostignua su tolika da se slobodno moe rei: malian koji sa tri godine polazi u kolicu ve je mali ovek.4 Psiholozi tvrde da su nae sposobnosti, u poreenju sa sposobnostima deteta,
3

Marija Montesori, Upijajui um, Beoknjiga, Beograd, 2006.

veoma oskudne. Da bismo uspeli u onome u emu je dete uspelo tokom prve tri godine ivota, nama, odraslima, trebalo bi ezdeset godina napornog rada. ... Ipak, ono ni tada nije iscrpilo mo koju poseduje: da upija iz svoje okoline. U Montesorine Deije kole obino su polazila deca starosti oko 3 godine. Iako su im roditelji bili nepismeni i pripadali niim slojevima, ta deca su bez velikih tekoa savladavala pismo ve do svoje pete godine. Kada bi ih neko pitao ko ih je nauio tome, ona bi odgovarala Uio? Niko me nije uio. Polazei od stava da deca upijaju iz svoje okoline, uitelji ove kole su doli do zakljuka da bi im na isti nain trebalo pomoi da upijaju i ostale elemente kulture botaniku, matematiku, zoologiju, geografiju i da to ini sa istom lakoom, ne umarajui se. Montesori je tako dola do zakljuka da obrazovanje nije rezultat rada uitelja, nego prirodni proces koji se odvija spontano u ljudskom biu. Dete ne ui sluajui rei uitelja, nego sopstvenom aktivnou i iskustvima. U toj situaciji uitelj treba da omogui detetu okruenje u kojem e samo moi uiti. 3.2. Kazna i nagrada U obrazovnom sistemu Montesori nema potrebe ni za nagradom, ni za kaznom. Montesori se suprotstavlja uvreenom stanovitu po kojem dete treba ve po poinjenoj greci ispravljati ili ak kritikovati. Takoe, smatra da nagrada, koja se ionako, osim u sistemu ocena, u ustaljenim kolskim programima relativno retko daje, oduzima duhovnu spontanost deteta. Po njenom miljenju, najbitnije je da dete usvoji tzv. kontrolu greke, tj. da greku samo prepoznaje i u skladu sa svojim sistemom vrednosti otklanja u buduim aktivnostima. Ocene su bespotrebne i od njih nema nikakve koristi, smatra Montesori. Kao i ocene, nastavnikove opaske poput Vi nemate pojma ili Stalno pravite iste greke dovode do sniavanja energije dece i umanjenja njihovog interesovanja. Rei detetu da je glupo ili nevaljalo znai samo poniziti ga i smanjiti verovatnou da e se ono zanimati za dati predmet. Nedostaci se uklanjaju jedino kroz iskustvo i vebu, a disciplina se postie samo kroz druenje sa drugom decom, a ne sluajui prie da je nedisciplinovano.

3.3. Obrazovni materijal i okruenje 3.3.1. Obrazovni materijal korien u Montesorinim kolama
4

Marija Montesori, Otkrie deteta, Beoknjiga, Beograd, 2001.

U skladu sa idejom da deca treba da budu slobodna i ue kroz sopstvenu aktivnost, Montesori je deci u svojim kolama zadavala razliite zadatke iz oblasti botanike, vrtlarstva, kuvanja, ienja, brige o ivotinjama i, naravno, itanja, pisanja itd. Deci je bilo dozvoljeno da se slobodno kreu po uionici, a nastavnik bi bio tu da pomogne ako postoji neki problem. Uionica nije smela biti prenatrpana i buna i trudilo se da svakom detetu bude pruen mir u kojem moe da reava/obavlja svoj zadatak, a da mu se panja ne raspri. Koriene su razliite igrake, poput gore-pomenutih kartica sa slikama, zatim predmeti geometrijskih oblika poput cilindara, kugli, kocki itd. U jednom zadatku, detetu je postavljen zadatak da umetne garnituru cilindara razliitih dimenzija u okrugle otvore odgovarajuih veliina. Jedno od dece je umetnulo sve cilindre osim jednog, koje nije moglo da stane u preostali otvor, a ostali cilindri su se svi klimali u svojim otvorima. Dete je bilo primorano da analizira gde je pogreilo, a istovremeno zainteresovano da vebu ponovi kako bi dolo do uspeha. Ovaj pribor je istovremeno izotravao deija ula i omoguavao kontrolu greke, a svi materijali koji se nalaze u sredini treba da odgovaraju deijim unutranjim potrebama, da privlae panju i podstiu koncentraciju. Materijal koji je Marija Montesori pripremila za decu ima veoma vanu ulogu i strukturiran je tako da zadovoljava pet osnovnih zahteva: I Tekoa na koju e dete naii rukujui materijalom treba da bude svedena na jednu njegovu osobinu, tako da se deija panja usmerava na nju, dok se ostale osobine zanemaruju. II Materijal svojim izgledom i nainom korienja sledi jednu progresiju od jednostavnijeg ka sloenom. III Materijali indirektno pripremaju dete za uenje koje mu predstoji. IV Materijal koji se daje detetu u poetku treba da bude konkretan izraz neke ideje, a zatim da je predstavlja na sve apstraktniji nain. V Zahtev se odnosi na potrebu da material koji se daje detetu bude autokorektivan, kontrola greaka je u njemu samom, a nije uloga vaspitaa. Materijali se dele na etiri opte kategorije: - senzorni - akademski - kulturni i - umetniki materijali Deca se uz pomo senzornih materijala vaspitavaju i usavravaju ula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa, zatim oseaj za toplotu, za teinu, za oblik i veliinu, oseaj za boje i slino. Akademski materijali koriste se za poetnu obuku u govoru, itanju, pisanju, kao i u prirodnim naukama. Kulturni i umetniki materijali slue za samoizraavanje i prenoenje ideja. Oni obuhvataju materijale kojima e se deci pribliiti muzika, crtanje i modelovanje. Pre svega, vebanje se sastoji u usvajanju tehnika, na primer
7

priprema za likovno izraavanje ista je kao i za pisanje. Materijal koji deca koriste nagrauje uspene postupke, a uloga vaspitaa je da se ne mea u ono to deca rade dok ga oni to sami ne zamole. Njegova uloga sastoji se u tome da ogranii obim radoznalosti deteta na objekt lekcije i da to manje intervenie. Svako dete je upuivano da se koncentrie na ono to je radilo, a da razgovara sa drugovima ili vaspitaem samo kad mora, pa i tada tihim glasom ili apatom. 3.3.2. Kritini periodi Montesori je smatrala da postoje odreena razdoblja u ivotu deteta kada ono moe neto da naui i da se ta sposobnost vremenom smanjuje; ako proe isuvie vremena, a dete to ne naui, moe potpuno izgubiti tu sposobnost. Montesori je ovo stanovite ugradila u samu sr svog sistema obrazovanja i u svojim knjigama izloila detaljne eme razvoja detetovog jezika, ake, inteligencije itd. kroz pojedina razdoblja njegovog ivota. U samoj koli, Montesori smatra da e deca na odgovarajuem stepenu razvoja, bez ikakvih tekoa uiti ono za ta su trenutno spremna, ako je unapred poznato kada je dolo do tog trenutka i ako im se za to spremi odgovarajue okruenje. Naravno, nee se svoj deci ovi periodi poklapati tano u datum, tavie; zato decu treba posmatrati, pratiti njihov razvoj i primetiti kada doe do trenutka njihove spremnosti za odreeno uenje. Posmatrajui decu, Montesorijeva se uverila da ona u sebi nose snanu motivaciju za samoizgraivanjem, meutim deca ne nasleuju uobiajene modele ponaanja koji bi im garantovali uspeno ostvarenje plana njihovog sazrevanja. Za razliku od ostalih ivih bia, ovek mora da razvija sopstvene naine ponaanja. Da bi dete umelo uspeno da ih odabere, u sloenim uslovima u kojima odrasta, pomae mu uroena kreativna osetljivost koja se ogleda u periodima osetljivosti i upijajuem duhu karakteristinim za detinjstvo. Periodi osetljivosti su oni periodi u kojima je dete toliko obuzeto nekom osobinom ili pojavom u svojoj sredini, da ga ne privlai nita drugo. Ukoliko se ovaj perod propusti, dete gubi specijalnu osetljivost i elju za neim, to se loe odraava na njegov psihiki razvoj i proces sazrevanja. Upijajui duh deteta je povezan sa injencom da ono, za razliku od odraslog koji je ve stekao odreeno iskustvo, mora zapoeti da gradi svoje saznanje ni od ega. Ovaj duh mu omoguuje da nesvesno upija utiske iz svoje okoline, koji se u njemu utelovljuju. Postepeno se u detetu budi svest koja od nesvesnog uzima ta joj je potrebno i tako se korak po korak izgrauje deije pamenje i sposobnost shvatanja i miljenja. Marija Montesori opisuje principe za koje je dete unutranje motivisano. Prvi princip, princip rada, ukazuje da delatnost kojom se bave deca deluje na njihovu linost. Posle neke aktivnosti na koju su bila koncentrisna postaju
8

mirna i prijatno se ophode, a svi oblici destruktivnog ponaanja i neposlunosti isezavaju. Drugi princip, princip nezavisnosti, se ogleda u tome da dete bude sve samostalnije u toku svog razvoja. Nezavisnost mu je potrebna da bi moglo pratiti unutranje podsticaje za delovanje koje e mu biti od koristi. Trei princip, princip snage deije panje, ukazuje na to da dete na odreenom stepenu razvoja, usmerava svoju panju prema izvesnim predmetima u svojoj sredini, koju ranije nije ispoljavalo. etvrti princip, je princip prema kome se razvoj inteligencije predstavlja kao klju za razumevanje samog ivota. Njime se stavljaju u pogon mehanizmi od sutinskog znaaja za vaspitanje. Peti princip, princip razvoja deije imaginacije i kreativnosti, javlja se kod dece kao uroena snaga. Da bi dete razvijalo svoje stvaralake sposobnosti potrebna mu je sloboda da bira ta e ga privui u okolini, da se time bavi, da istie ideje, da pronalazi probleme i reenja za njih. esti princip, princip razvoja emocionalnog i duhovnog ivota deteta, zasniva se na verovanju Marije Montesori u uroenu sposobnost dece da vole i razumeju druge, kao i potrebu za Bogom. Ovu sposobnost dete razvija u dodiru sa svojom okolinom, a naroito sa ljudima oko sebe. Ono se prvo emocionalno budi zahvaljujui majinoj ljubavi, a zatim poinje da voli i prima ljubav od drugih. Pored ljubavi dete treba da razvije i moralni oseaj koji je takoe uroen, ali kome pogoduje sredina u kojoj se jasno razlikuje dobro od zla. Na kraju se pominje sedmi princip koji se odnosi na stadijume u deijem razvoju, koje je Marija povezala sa hronolokim uzrastom. Ovih perioda ima 5, a na predkolsko detinjstvo se odnose prva dva. Od roenja do 3. godine je period nesvesnog razvoja. Drugi period je od 3. do 6. godine, kada se iskustvo koje je dete steklo na nesvesnom nivou prenosi na svesni nivo. Od 6. do 9. godine dete postaje sposobno za sticanje znanja i vetina znaajnih za kulturu u kojoj ivi. Od 9. do 12. godine otvara se svesno saznavanje za dalji razvoj njegovih intelektualnih interesovanja. U periodu od 12. do 18. godine dete produbljuje svoja saznanja u oblastima za koje je stvoren interes. 4. irenje sistema Montesori Kada je 1912. godine umrla njena majka, u 72. godini ivota, Marija je dovela svog sina Marija da ivi s njom. Ve tada njena uenja su doivela veliku ekspanziju; drutva Montesori, kole i kursevi su postojali irom sveta, a Montesori je mnogo vremena provodila putujui i drei predavanja i govore; najvie u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji. Napredak je, meutim, velikim delom pokvaren izbijanjem Prvog svetskog rata. Nakon to se 1917. vratila iz SAD, poto se Mario u meuvremenu oenio Helenom Kristi, Marija se preselila u paniju, u Barselonu, gde je za nju
9

organizovana Laboratorija seminara pedagogije (ital. Seminari Laboratori di Pedagogia). Uskoro su joj se pridruili njen sin i njegova ena, a oni su uskoro dobili dva sina, Marija Juniora i Rolanda, i dve kerke, Marilenu i Renilde. Renilde, njena najmlaa unuka, do skora je bila na funkciji generalnog sekretara udruenja Montesori, koje je Marija osnovala 1929. godine da bi se nastavio njen rad. 4.1. Drugi svetski rat Montesori je elela da osnuje trajno sredite razvoja svoje metode uenja, ali mnogo toga je spreeno pojavom faizma u Evropi. Do 1933. godine sve njene kole u Nemakoj su zatvorene i njen portret je gorio na gomili spaljenih knjiga u Berlinu. Iste godine, nakon to je odbila da sarauje sa Musolinijem i program svojih kola u Italiji oblikuje po modelu pokreta faistike omladine, i one su sve zatvorene. Izbijanje graanskog rata u paniji je navelo Montesori i njenu porodicu da iz Barselone prebegnu u London, u leto 1936. godine. Odatle su prebegli u Holandiju i tu ostali u kui Ade Pirson, kerke holandskog bankara. Mario, koji se do tada bio uveliko otuio od svoje prve ene, kasnije se oenio Adom. Godine 1939. Indijsko teozofsko drutvo je poslalo pozivnicu Mariji Montesori da dou u Indiju. Pristali su i otputovali tamo, gde su nameravali odrati tromeseni seminar i predavanja u Madrasu. Meutim, po izbijanju rata, kao italijanski dravljani, Mario i Marija su uhapeni, Mario je poslat na prisilni rad, a Marija je stavljena u kuni pritvor. Provela je leto u Kodaikanalu, a misli su joj bile ispunjene razmiljanjima o povezanosti svih stvari u prirodi, to je kasnije izrodilo ideju koja ju je drala do kraja ivota, poznatu pod nazivom kosmiko obrazovanje, koje je predstavljalo novi pristup u obrazovanju dece izmeu 6 i 12 godina starosti. Tu u Indiji, Montesori je kasnije upoznala Mahatmu Gandija, Nehrua i Tagoru. Na svoj sedamdeseti roendan, Marija je uputila zvanini zahtev indijskoj vladi da joj se sin oslobodi, to je i uinjeno. Marija i Mario su kasnije obuavali preko hiljadu indijskih nastavnika. Godine 1946. po zavretku rata, Montesorijevi su se vratili u Holandiju, gde je Marijevu djecu i dalje uvala Ada Pirson. Sledee godine Montesori se obratila Unesku na temu Obrazovanje i mir. Dve godine kasnije je nominovana za Nobelovu nagradu, koju, meutim, nije dobila. Njen poslednji javni nastup je bio u Londonu 1951. godine, gde je prisustvovala devetom Meunarodnom kongresu Montesori.

4.2. Otvoreni Montesori program u Srbiji

10

Pratei reformske procese obrazovanja u Evropi, u Srbiji je 1996. godine definisana Nacionalna humanistika koncepcija predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Osnovna obeleja su: integralni pristup u kome se naglaavaju obrazovni aspekti u okviru holistikog pristupa., otvoreni sistem obrazovanja u kome se dete i ustanova shavataju kao otvoreni sistemi, diversifikacija programa koja je rezultat razliitih potreba i interesovanja dece i roditelja.5 Analizirajui razvoj predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji eksperti OEBS-a i UNICEF-a 2001. godine, ( >Tematski prikaz nacionalne obrazovne politike< , OEBS i "Razvoj dece u ranom detinjstvu u SRJ /izvetaj C.Landers, 2001. godine) procenili su prednosti ove koncepcije istiui da je: izvrena kurikularna reforma na nivou modela vaspitno-obrazovnih programa, regulisan sistem strunog usavravanja uz manjkavost inicijalnog obrazovanja, integrisan pristup nezi, vaspitanju i obrazovanju, decentralizovan sistem finansiranja. Sledei opte tendencije razvoja, posebno diversifikaciju modela programa i modela institucija radi konkurencije kvaliteta u delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, u Srbiji je zapoet proces uvodjenja i razvijanja Montesori sistema. Poetna edukacija uesnika i monitoring su ostvareni u organizaciji eksperata Maarske Montesori asocijacijacije u Budimpeti. Na nivou privatnog sektora - Montesori kolica "Pitagora" u Beogradu, obeleila je 10 godina rada. Obrazovno- vaspitni program zasniva se na "budjenju elje za uenjem, zadovoljavanju radoznalosti, izgradjivanju koncentracije deteta, razvijanju radnih navika i samopuzdanja. Ciljevi se ostvaruju putem vebi praktinog ivota, senzorno-perceptivnih vebi, vebi iz matematike i jezike oblasti, aktivnosti, vebe, eksperimenti iz prirodnih nauka, istorije, geografije... aktivnosti iz umetnikih domena. Poetna edukacija je ostvarena u Londonu, te ovaj Montesori program nosi obeleja engleskog pristupa Montesori uenju. Na nivou nevladinog sektora Montesori program je uvoen kroz rad - Montesori kolica CRS /od 2000- 2003. god./ u okviru projekta "Budjenje" i to u 10 montesori kolica u Srbiji. Projekat je vodio Obrazovni tim CRS /Catholic Relief Services/, kasnije Centar za kvalitetno obrazovanje, Beograd. Jedan od ciljeva Projekta bio je adaptacija bazinog montesori programa Opera Nacionale u skladu sa Nacionalnom koncepcijom predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Prof. dr Mirjana Pei kao nauni konsultant i Mirjana V. Markovi kao istraiva, sa 20 vaspitaa i 300 dece, vodili su proces adaptacije putem pedagoko akcionog istraivanja. Predmet istraivanja je bio - istraivanje i menjanje postojee pedagoke prakse u praksu Modela otvorenog montesori programa. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir, pruio jasnu orijentaciju praktiarima u oblikovanju ivota u vaspitnoj grupi dece, pojasnio znaaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju, uputio vaspitaa u strategije praenja razvoja deteta, uenja i pouavanja, kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomou kojih e procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. Model dalje razvija ciljeve, montesori sredinu
5

www.montesori.org.rs

11

za uenje; razradjuje sfere delanja, uenja i pouavanja u okviru montesori filozofije, funkcije porodice i lokalne zajednice. Standardi organizacije, prostora, opreme, kadra, montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa, nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. Na nivou dravnog sektora - uvoenje i razvijanje Montesori uenja u Srbiji , odvijao se u Predkolskoj ustanovi "Naa radost" u Subotici (2003-2006. god. ) u dejem vrtiu "Neven". Ova predkolska ustanova je 2005. godine obeleila 160 godina postojanja, te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene, kvalitet, sigurnost. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentinog Montesori programa u Otvoreni montesori program dejeg vrtia "Neven". Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju uenja i pouavanja, obrazovanja i vaspitanja predkolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanistike koncepcije razvoja deteta. Nastao je na osnovu trogodinjeg tehniko-akcionog istraivanja procesa razvijanja (dravnog dokumenta) OSNOVA PROGRAMA PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U SR SRBIJI -MONTESORI METODOM u tri meovite vaspitne grupe sa 80 dece i 12 lanova montesori istraivakog tima /vaspitaa, pedagoga i direktora/. Osnovu za ovo istraivanje inili su: obuka tima u okviru Montesori asocijacije Maarske, bazini Montesori program (Opera Nacionale Rim), koncepcija Osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja (Sl. glasnik 7/1996), Osnova vaspitno-obrazovnog rada s decom predkolskog uzrasta na jezicima nacionalnih manjina (Sl.7/1996) i Program "Rastimo zajedno" Instituta za pedagogiju i andragogiju u Beogradu (1998). Temeljnim opredeljenjima ovih koncepcija, procesom akcionog istraivanja, transformisana je vaspitna praksa u autentini program dece, vaspitaa i roditelja dejeg vrtia "Neven". Rezultat istraivanja je Otvoreni montesori program koji se u realnom kontekstu ostvaruje, potvrdjuje, opovrgava, dograuje, menja; to je program ije je jedno od glavnih obeleja ivotnost ( mesto zajednikog ivljenja dece i odraslih, u kome dete pribavlja neposredna razliita ivotna iskustva); unose se stalne promene i razvija se dalje u skladu sa rezultatima kritike refleksije. Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa, opti cilj i ciljevi, otvoreni montesori ambijent, montesori vaspita, sfere delanja i saznanja, montesori vrti-proirena porodica u lokalnoj zajednici, pedagoka organizacija i struktura obrazovno-vaspitnog rada, pedagoka dokumentacija, portfolio i evaluacija; standardi: kadrova, prostora i opreme, montesori i drugog didaktikog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa; Prirunik na srpskom i madjarskom jeziku, Prirunik montesori i drugog didaktikog materijala(meanje boja, pria u slikama, sastavi slovo, ukrtenica,dopuni do 10 i dr.), Radna knjiga vaspitaa i Portfolio deteta. Paralelno sa ovim akcijama stvarala se realna osnova i atmosfera za formiranjem Montesori drutva Srbije 2004. godine, sa seditem u Subotici, u
12

montesori vrtiu "Neven", Rade Konara 25. Delovanje Montesori drutva usmereno je na popularizaciju ideja Marije Montesori u radu sa predkolskom i kolskom decom, organizovanje strunog usavravanja montesori vaspitaa, pedagoga i drugog strunog kadra, koordinisanje i sinhronizovanje akcija postojeih Montesori vrtia u Srbiji i povezivanje sa montesori asocijacijama u svetu. Montesori drutvo Srbije je organizovalo tri Skuptine na kojima su se rasmatrala organizaciona i finansijska pitanja i urueni sertifikati montesori vaspitaima koji su uestvovali u trogodinjim istraivanjima i montesori instruktorima koji su obavili uspene obuke montesori vaspitaa. Odrano je est seminara na kojima su uestvovali lanovi Drutva, montesori vaspitai i instruktori sa svojim istraivanjima, gospoa Silvija Filips, montesori psiholog iz R Hrvatske, gospodja Nada Sakal, montesori vaspita i direktor montesori vrtia u Hjustonu SAD i dr. Prvo predstavljanje stanja Montesori uenja u Srbiji jasno govori o poetnim koracima koji jedva mogu da sastave prvu deceniju postojanja u vremenu kada se ne tako daleko od nas u Italiji - i celom svetu proslavlja vekovno bitisanje jednog znaajnog, zaokruenog pedagokog sistema - SISTEMA MARIJE MONTESORI. I pored toga, traganja su nas vodila na jasno uoavanje savremenih shvatanja o razvoju deteta u relevantinim naukama, kao i u osveivanje osobenosti naeg realnog ivotnog konteksta. To nam je pomoglo u odreivanju jasnih pravaca delovanja i donoenja mudrih odluka u procesu "ukorenjivanja" Montesori ideje na naim prostorima. Profesionalna posveenost naih montesori poslenika, neprestano preispitivanje, refleksije stvarali su energiju za premoavanje tekoa ili pak za spajanje tankih niti preivljavanja.

5. Kraj ivota Dana 6. maja 1952. godine, odmarajui se u bati porodice Pirson u Holandiji, u Nordviku, Marija Montesori je preminula u prisustvu svog sina Marija. Razgovarali su o tome da li treba da se uputi u Afriku. Reeno joj je da je sa osamdeset i jednom godinom isuvie krhka da bi putovala tako daleko i da bi
13

mogao neko drugi ii umesto nje i odrati predavanje. Znai vie nikakve koristi od mene?, upitala je. Nakon oko sat vremena umrla je od modanog udara. 6. Zakljuak Godine 1949. Marija Montesori je nominovana za Nobelovu nagradu, ali je nije dobila. Godine 1980. Marija Montesori se nala na kovanici od 200 italijanskih lira. Tokom 1990ih njena slika je bila na novanici od 1000 lira, koja je tada bila najee u upotrebi. Na prethodnom izdanju novanice od 1000 lira je bio Marko Polo, a Montesorina novanica se odrala sve dok nije uveden evro kao zvanina valuta u Italiji. Iako je doivela brojne kritike tokom 1930ih i 1940ih godina, metoda Montesori je preivela i danas se primenjuje u brojnim kolama i vrtiima irom sveta. Najvie se primenjuje u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u kojima postoji preko 1100 kola zasnovanih na toj metodi. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji preko 500 kola zasnovanih na obrazovnom sistemu Montesori, a postoje i u Kanadi, Australiji, a brojne kole zasnovane na njenom sistemu postoje i u Nemakoj, Holandiji, kod nas itd.

Literatura 1. Marija Montesori, Upijajui um, Beoknjiga, Beograd, 2006.

14

2. Marija Montesori, Otkrie deteta, Beoknjiga, Beograd, 2001. 3. Elektronska verzija knjige Metoda Montesori, Marije Montesori 4. Maria Montessori, "To Educate the Human Potential", ABC-CLIO Ltd,1989. 5. E. M. Standing: "Maria Montessori: Her Life and Work", Plume, 1998. 6. Montesori drutvo Srbije: www.montesori.org.rs 7. www.montessori.org.uk 8. www.montessori.edu

Sadraj
1. 2.

Biografski podaci i kolovanje............................................................2 Rad.......................................................................................................2 2.1. Poeci.....................................................................................2

15

kola..................................................................3 2.3. Deja kua..............................................................................4 2.4. Obrazovni sistem Montesori..................................................5 3. Obrazovanje po sistemu Montesori.....................................................5 3.1. Presudno doba........................................................................5 3.2. Kazna i nagrada......................................................................6 3.3. Obrazovni materijal i okruenje.............................................7 3.3.1. Obrazovni materijal korien u Montesori kolama...............7 3.3.2. Kritini period.........................................................................8 4. irenje sistema Motesori......................................................................9 4.1. Drugi svetski rat......10 4.2. Otvoreni Montesori program u Srbiji..11 5. Kraj ivota. 14 6. Zakljuak14 Literatura....15

2.2. Ortofrenika

16