Sa NS semenom preko 3,0 t/ha zrna pasulja Pasulj zauzima znaajno mesto u ishrani naeg stanovnitva ali i u poljoprivrednoj

j proizvodnji kao ekonomski isplativa biljna vrsta i dobar predusev. Zbog svoje adaptabilnosti, moe se uspeno gajiti u razliitim agroekolokim uslovima. Ubraja se u povre sa najbogatijim hranjivim materijama, prvenstveno zbog visokog sadraja proteina i ugljenih hidrata. Za njega je karakteristino da daje dobre prinose, a osueno zrno lako se uva i tom prilikom ne gubi nita od hranljivih sastojaka, pored toga lako se Ostvareni prinosi sa NS-sortama pasulja Proizvoa Mesto Sorta Godina Ostvareni prinos u kg/ha Valentik Miroslav Pivnice Dvadesetica 2011 3400 Boti Svetozar Zmajevo Dvadesetica 2009 3200 uaga Anelko Klek Dvadesetica 2008 3000 iakov Toica Zmajevo Sremac 2009 3100 Komazec Duan Gajdobra Balkan 2011 3200 Niski prinosi u Srbiji rezultat su injenice da je najvea povrina pod pasuljem skoncentrisana u porodinim domainstvima, na malim parcelama. Evidentan je i blagi pad pod povrinama sa pasuljem u poslednjih 10 godina sa stopom od 1,89 %. Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni. Pasulj se esto seje na najsiromanijim parcelama, jer je uvreeno miljenje da ga netreba ubriti. Naravno, za ostvarivanje visokog prinosa zemljite mora biti obezbeeno u hranivima. Koliina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Podaci iz literature govore da bi trebalo obezbediti 40-60 N/ha, 70-90 kg P2O5 i 80-100 kg K2O/ha. Proizvoai pored toga to ne ubre usev esto odaberu i najzakorovljeniju njivu, to opet neminovno dovodi do pada prinosa. Korienje nesortnog i neispitanog semena je est uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvoai setvu ne vre na osnovu klijavosti, apsolutne teine i planiranog broja biljaka, ve odoka seju 80-90 kg semena/ha. Ovo najee dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Koliina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne teine. Ona se kree od 274-405 gr, stoga je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno 150190 kg/ha semena. Izmenom naina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao meuuseva, a poveane su povrine pod istim usevom. Naalost, i dalje se koriste odomaene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav nain se poseje oko 40 % povrina pod pasuljem.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene su sorte obojenog pasulja, Zlatko i Sremac, kao i sorte belog zrna: Dvadesetica, Maksa, Belko i Balkan. Sorte Instituta su determinantnog rasta (uavci) i namenjene gajenju u istom usevu. Za ostvarivanje visokih prinosa setva mora biti na konaan planirani sklop, sa meurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na meuredni razmak od 70 cm ne obezbeuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je nia relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja. Zatiti useva se esto pristupa neadekvatno, primenjuju se herbicidi koji se koriste u soji sa istim koliinama aktivne materije po ha. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i esto se izazivaju oegotine i smanjuje prinos. Pasulj je biljna vrsta koja ima slabiji korenov sistem od ratarskih useva, te je za stabilnu proizvodnju potrebno navodnjavanje. Gubici u prinosu nastaju i kod ubiranja-etve. Da bi smanjili trokove proizvodnje, usevi se skidaju kombajnima koji nisu adaptirani, a to dovodi do loma i prosipanja semena. Tom prilikom otpad nastaje i kod prebiranja jer je semenjaa pukla ili napukla. Prinos pasulja kod nas proseno iznosi 1 tonu po ha, to je za 0,5 tona manje u odnosu na evropski prosek. Niski prinosi u Srbiji rezultat su injenice da je najvea povrina pod pasuljem skoncentrisan u porodinim domainstvima. Sa sortama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, uz korienje deklarisanog semena koje ima klijavost od 95-97 % ostvaruju se prinosi od 3,0-3,5 t/ha, to je skoro tri puta vie od ostvarenog Republikog proseka.