: ( ) : _ / . : _____ 26/08__ : 15.05.2012. /, , , , , . , , / . / , .

___________________________________ /

Jasna Stani

Analiza izdavatva Hrianske adventistike crkve na primeru lista Severac

Saetak: Cilj rada je analiza bogatog izdavatva Hrianske adventistike crkve, na primeru lista koji izlazi u Severnoj crkvenoj oblasti Severca, a koji predstavlja tematsku sintezu svih publikacija ove crkve. Analizi se pristupilo prvobitnim upoznavanjem sa celokupnim izdavatvom ove crkve, upoznavanjem sa listom Severac, a potom razgovorom sa propovednicima verske zajednice, buduim urednikom jedne publikacije, urednikom lista Severac kao i kvantitativno anketom sprovedenom meu vernicima razliite starosti. Analiza je pokazala da izdavatvo ove zajednice odgovara na potrebe njenih vernika, ali da je to se tie sadraja uglavnom ogranieno na religijske teme, kao i da se veina publikacija izdaje i distribuira samo u okvirima verske zajednice.

Kljune rei: Hrianska adventistika crkva, Severac, publikacija, izdavatvo, verska zajednica

1. Uvod
Brojnost medija pojedinih manjih verskih zajednica u Srbiji nadmauje medijski sektor mnogih koje drava prepoznaje kao tradicionalne verske zajednice. Naime, prema lanu 10. Zakona o crkvama i verskim zajednicama1, koji mnogi smatraju diskriminatornim prema malim verskim zajednicama, pravni subjektivitet priznaje se Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, Islamskoj verskoj zajednici, Jevrejskoj verskoj zajednici, Rimokatolikoj crkvi, Slovakoj Evangelistikoj crkvi, Reformatskoj Hrianskoj crkvi i Evangelistikoj Hrianskoj crkvi. Pored njih u Registar crkava i verskih zajednica 2 upisano je jo 17 verskih zajednica. to se tie zakona o verskim medijima, lan 43. Zakona o crkvama i verskim zajednicama ukazuje na pravo registrovanih verskih zajednica da informativnu delatnost ostvaruju kako preko javnih servisa, tako preko sopstvenih medija. Crkve su dune da u ostvarivanju informativne i izdavake delatnosti navedu svoj puni naziv. Zakon o radiodifuziji pak oslobaa verske zajednice od naknade za emitovanje programa do okonanja postupka povratka imovine oduzete tim zajednicama nakon Drugog svetskog rata3. Jedna od sedamnaest verskih zajednica registrovanih u Registru crkava i verskih zajednica je Hrianska adventistika crkva. Hrianska adventistika crkva sedmog dana je crkva veoma sklona izdavatvu. Premda njihove publikacije najee ostaju u okrilju crkve i konzumenti su im samo vernici, ova verska zajednica kako u Srbiji, tako i u svetu ima veoma bogatu izdavaki delatnost i izdaje veliki broj periodinih publikacija. to se tie elektronskih medija, Adventisti imaju dve internet radio stanice. Ovaj rad tei da ispita na koje naine Hrianska adventistika crkva komunicira sa svojim vernicima, sa kojim ciljevima objavljuje svoje publikacije, koje teme nudi svojoj publici, ali i kako konzumenti ovih publikacija reaguju na njih i koliko sami utiu na kreiranje optila na nivou sopstvene verske zajednice. Analiza je sprovedena na osnovu razgovora sa propovednicima ove crkve, eljkom Begiem i Vladom Havranom (buduim urenikom lista ivot i zdravlje), intervjua sa urednikom lista Severac, i predsednikom severne crkvene oblasti, Draganom iriem, ankete sprovedene nad vernicima kao i dubinske deskriptivne analize lista Severac informatora Severne crkvene oblasti. Ovaj list je odabran jer se zbog irokog opsega tema moe smatrati protoripom svih publikacija ove zajednice u malom izdanju, relativno internog karaktera usmerenom samo na itaoce-vernike iz Severne crkvene oblasti. Poreenja radi, u okviru analize nabrojana su i ukratko opisana i ostala optila ove verske zajednice.

Slubeni glasnik RS, br. 36/06 http://www.mvd.gov.rs/download/dokumenti/spisak_crkava_i_verskih_zajednica_srb2011.pdf 12.05.2012. 3 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=474414 10.05.2012.

1 2

Hrianska adventistika crkva u Srbiji broji oko 7000 vernika, a procenjuje se da je ukupan broj vernika u svetu oko sedamnaest miliona, to je, prema reima Dragana iria, predsednika Severne crkvene oblasti, ini osmom crkvom u svetu . Sam njen naziv potie od latinske rei adventus dolazak i odnosi se na injenicu da je verska zajednica objedinjena u oekivanju drugog dolaska Isusa Hrista. Naime, zajednica je nastala okupljanjem grupe ljudi oko propovednika Vilijama Milera, koji je tumaenjem Biblije objavio da e se drugi Hristov dolazak desiti 1844. godine. Grupa se zakazanog datuma okupila da zajedno doeka mesiju, to je rezultiralo razoarenjem. Okupljanje oko Milera, koji je bio prouavalac Biblije, bez obzira na razoarenje doprinelo je povezanosti grupe, koju je na kraju uvrstila Elen G. Vajt, koja se moe smatrati najveim adventistikim misliocem. Ona je zapravo tvorac kljunih adventistikih doktrina i autor prvih i najznaajnijih knjiga ove verske zajednice. Nakon faza upadanja u trans, ona bi zajednici saoptavala misli do kojih je dola i tako je presudno uticala na uenja zajednice. U jednoj od svojih vizija dola je do poimanja koje je znaajno uticalo na ivotni stil Adventista, a koje je kao i ostale doktrine tesno povezano sa Biblijom - koja kae da je telo oveije hram Boji da ljudi treba da se trude da ive zdravo i da uvaju svoje telo tokom ovozemaljskog ivota. Usled toga su vernici Hrianske adventistike crkve veoma okrenuti zdravom ivotu i ishrani. Mnogi od njih su i vegetarijanci, to je, prema reima pastora iz Novog Sada, eljka Begia, stvar linog izbora, a ne pravilo. Takoe, mnogi Adventisti se odluuju za poziv lekara i poseduju veliki broj bolnica po svetu. Zanimljiv je podatak da je izumitelj namirnice Korn fleks Don Harvi Kelog, lekar i Adventista. Adventisti se u narodu pogrdno nazivaju i subotarima usled injenice da slave subotu, tradicionalni judeo-hrianski sedmi dan u nedelji, kada odravaju slube u bogomoljama. Kao glavnu odliku svoje zajednice oni ipak navode detaljno prouavanje Biblije, kako Starog, tako i Novog zaveta, pa tako njihova izdavaka kua Preporod tampa i posebne karte sa Biblijskim linostima za decu, gde ova preko igre ue prie iz Biblije. Imaju samo tri svete tajne, a to su priest, svetenstvo i krtenje. Adventisti ne veruju u zagrobni ivot, ve smatraju da dua posle smrti stagnira, sve do ponovnog dolaska Isusa. Nemaju svece niti ikone kojima se klanjaju. Imaju specifian stav o eutanaziji, izraen u Izjavi o brizi za umirue 4, iznetoj 1992. godine u Merilendu iznose da pacijent moe svojevoljno da donese odluku o prekidu medicinske intervencije za produenje svog ivota. Pa ipak, u istoj izjavi navode i da se protive aktivnoj eutanaziji, tanije namernom, direktnom oduzimanju ivota obolelom. I po pitanju abortusa imaju blai stav od veine crkava, pa smatraju da on moe biti opravdan u sluaju da se radi o rtvi silovanja, incesta ili u sluaju da je ivot majke ugroen5. to se tie ostalih kontroverznih tema, poput seksualnosti i predbranog seksa,
4 5

http://adventisti-vojvodina.com/dokumenti/izjave_i_smernice/izjava_o_brizi_za_umiruce.pdf 07.05.2012 http://www.adventisti.us/ljubav-prema-embrionu/ 06.05.2012.

Adventisti u velikoj meri ispoljavaju stavove sline ostalim hrianskim crkvama. Ipak, njihov pristup vernicima kad su u pitanju te teme ne nalikuje priama o grehu koji e biti kanjen, ve pokuavaju da im to objasne na drugaije naine. Na primer, u etvrtom broju asopisa Znaci vremena 2011. godine, koji se najveim delom bavio seksualnou, u jednom tekstu navodi se da predbrani seks dehumanizuje oveka6. Tvrde da ena moe da dri bogosluenje, te da aktivno uestvuje u svakom segmentu ivota crkve, ali ne i da obavlja obrede. Ono to u organizacionom smislu karakterie crkvu je njeno samofinansiranje: svaki lan crkve daje zajednici desetinu od svojih prihoda (desetak). Crkva je centralizovana, sa glavnim seditem u Vaingtonu gde se nalazi Generalna konferencija. Njen predsednik je Ted Vilson7. Dragan iri poredi organizaciju crkve sa koncentrinim krugovima najmanja jedinica je lokalna parohija, potom sledi optinski nivo a zatim i okrug (to podrazumeva, na primer, Novi Sad i jo nekoliko optina u njegovoj blizini). Neto vea organizaciona jedinica je crkvena oblast - Vojvodina je Severna crkvena oblast, ostatak Srbije bez Kosova i Metohije juna oblast, potom postoji oblast koja obuhvata Kosmet i Makedoniju i zapadna oblast koja se protee na teritoriji Bosne i Hercegovine. Na veem organizacionom nivou od crkvene oblasti je unija sve nabrojane oblasti ine jednu uniju sa seditem u Beogradu. Skup unija sainjava Generalnu konferenciju, koja se sastoji iz 16 regija (divizija). Unija sa seditem u Beogradu deo je Transevropske divizije koja ima sedite u Londonu. U Srbiji postoji Adventistiki teoloki fakultet, u Beogradu, a u naoj zemlji je aktivna i njihova humanitarna organizacija Adra koja u najveoj meri pomae osobama sa invaliditetom, raseljenim licima i siroadima. U Novom Sadu Adventisti imaju i gimnaziju smetenu u Temerinskoj ulici pod nazivom ivorad Jankovi. Nazvana je po poznatom arhitekti koji je bio Adventista. Gimnazija ima i dom za uenike, a prema reima pastora eljka Begia, gimnaziju upisuju i brojna deca iz porodica koje nisu adventistike po veroispovesti, budui da disciplina doma dri uenika izvan alkohola, cigara i narkotika. Prema reima pastora ove crkve, ona moe da se pohvali najveim brojem vernika koji prisustvuju bogosluenjima u odnosu na ostale crkve u naoj zemlji.

2. Analiza stanja
Hrianska adventistika crkva u Srbiji je ve dugi niz godina veoma aktivna u polju izdavatva.(1)8 Njihove publikacije oslikavaju tenju da se ostvari to bolja komunikacija sa vernicima, a pojedine publikacije bi svojom vizuelnom atraktivnou i modernim pristupom mogle da privuku i konzumente koji nisu vernici. Pored bogatog izdavatva,
6 7

Znaci vremena 4/2011 strana 17. http://en.wikipedia.org/wiki/General_Conference_of_Seventh-day_Adventists 04.05.2012. 8 Uz sve pojmove oznaene brojem u zagradi nalazi se fotografija u prilogu

ova verska zajednica poseduje i dve internet radio stanice - radio Svetlost istine i radio Glas nade. Ove dve radio stanice imaju veoma slian program, sadre muziku religioznog karaktera, snimke propovedi i itanje delova Biblije. Radio Glas nade sporadino ima na repertoaru emisije u kojima se analiziraju neki delovi Biblije, kao i emisije na temu zdravlja i ishrane.

2.1. Izdavatvo Hrianske adventistike crkve

Najstariji adventistiki list u Srbiji je ivot i zdravlje (2), ije postojanje oslikava vaan princip ove verske zajednice, a to je tenja ka zdravom ivotu. Prema reima propovednika ove crkve, eljka Begia, ovaj list je jedan od najstarijih asopisa koje izdaje neka religiozna zajednica u naoj zemlji. On kae da ovaj list propagira zdrav stil ivota baziran na savetima iz Biblije, ali i na novim naunim saznanjima inkorporiranim u biblijske. Zanimljiv je podatak da je ivot i zdravlje uglavnom imao autorske tekstove, koje su pisali brojni lekari adventisti iz nae zemlje. List se ve neko vreme ne objavljuje, ali u planu je njegovo ponovno pokretanje poetkom naredne godine, na elu sa novim urednikom, Vladom Havranom. Budui urednik planira da se list distribuira i izvan Hrianske adventistike crkve. Neto mlai list, Glasnik (3) ujedno je i najvanije glasilo crkve, koje izlazi ne teritoriji cele Srbije. To je slubeni list, i on objavljuje najvanije dogaaje od najnieg nivoa vesti iz parohija, preko oblasti, do unija. Periodika izlaenja mu je na svaka tri meseca, a izlazi i na maarskom i na slovakom jeziku. Pored izvetavanja o aktuelnostima iz crkve, on obrauje i teoloke i zdravstvene teme, ali u znatno manjoj meri. Ovaj list izdaje glavni odbor Hrianske adventistike crkve za Jugo-istonu evropsku uniju. Postoji i posebno izdanje Glasnika Glasnik molitvene sedmice, koji izlazi jednom godinje, u decembru. Krajem svake godine adventisti imaju jednu molitvenu sedmicu, kada se svakodnevnim okupljanjima u crkvi, od subote do subote, prouava neka posebna tema. Glasnik obrauje tu temu, i na svakodnevnim slubama u crkvi se ovaj list grupno ita. Znaci vremena (4) je teoloki asopis, koji pristupa visoko rangiranim filozofskoteolokim temama na nain razumljiv prosenom itaocu-verniku. Prvi broj ovog asopisa na srpskom jeziku objavljen je 1910. godine, a objavljivanje je obnovljeno 1969. godine. asopisi sa slinim naslovom i tematikom u okviru ove crkve izlaze i u brojnim stranim dravama na njihovim jezicima. Najee postoji jedna konkretna tema koju asopis obrauje. To je obino neka tema iz Biblije (na primer, izdanje pod brojem 2, 2002. godine obraivalo je temu ig zveri). Ipak, esto se javljaju i teme drutvenih sporova, pa je tako u prologodinjem etvrtom broju ovog lista detaljno obraena tema seksualnosti. List izdaje izdavaka kua ove verske zajednice Preporod iz Beograda.

List je nekada objavljivan u A4 formatu, sada je manji, u modernijem A5 formatu, tampan na kvalitetnom papiru u boji. Urednik lista je Dragan Grujii, a tekstovi koji se objavljuju su katkad preuzeti iz stranih asopisa, ali su esto i tekstovi domaih autora raeni po narudbini urednika, ili univerzitetski radovi. Pastir (5) je jedan veoma interni list, namenjen propovednicima. Ureuje ga Ljiljana iri iz Novog Sada, takoe urednica adventistikog lista Severac i saradnica u izradi lista Prijatelj malenih. asopis sadri savete za teme propovedi, poruke koje pastori mogu da koriste na bogosluenjima i obrauje aktuelna pitanja. Uvek ima i deo koji se bavi zdravljem i ishranom, i vrlo zanimljiv deo, koji obrauje stavove adventistike crkve prema razliitim pitanjima, kao to su alkoholizam, kockanje, narkomanija. asopis je tampan u A4 formatu, crno-beli je i nema korice, ve je samo skup spojenih papira. Svi propovednici u crkvi ga redovno dobijaju, a periodika izaenja je jednom meseno. Jo jedan slian list, usmeren propovednicima ali i vernicima izdaje kua Preporod, a list se zove Biblijska doktrina. List daje predloge za teme bogosluenja iz pojedinih delova Biblije, sa vanim citatima. On podstie i vernike na razmiljanje, pa tako iza svake teme bogosluenja postoji prazan list gde bi italac trebao da navede svoja razmiljanja i odluke, a interaktivnost se podstie i odreenim pitanjima u tekstu, sa praznim linijama za odgovor. Ovaj asopis nalikuje priruniku. Vizuelno najivopisnije izdanje Preporoda je svakako adventistiki list za decu pod nazivom Prijatelj malenih (6). Ovaj bogato ilustrovani list tampan na veoma kvalitettnom papiru koristi se kao sredstvo za odravanje deije subotnje veronauke. List je veoma aren i sadri prie iz Biblije (najee iz Starog zaveta) napisane na nain razumljiv deci i tako da se iz svake prie izvue odreena pouka. Nakon svake od pouka sledi rubrika Uradi i kai gde se detetu daju saveti za odreene duhovne vebe svakog dana u sedmici. Tako se, na primer, za subotu preporuuje recitovanje odreene reenice iz Biblije, propraeno odreenim pokretima tela, nalik koreografiji. Ova rubrika ponekad sadri pomalo udne savete roditeljima, na primer: Zatraite od deteta da uradi nekoliko stvari (na primer da skoi gore i dole 3 puta, dodirne vrhove nonih prstiju, potape se po stomaku...). Zatim mu kaite da lizne svoju obrvu. Ptajte: Zato to ne moe da uradi? Neto nam je nemogue, ali ko moe da pomogne? Pevajte pesmicu o Bojoj veliini. 9 Premda je lanom 43. Zakona o crkvama i verskim zajednicama 10 propisano da na publikacijama verskih zajednica mora jasno stajati koja zajednica stoji iznad njih, ova praksa postoji samo u listovima Glasnik i Biblijska doktrina. Ostale publikacije nemaju naznaenu pripadnost verskoj zajednici. Isti sluaj je i sa listom Severac koji izlazi na teritoriji Vojvodine. Ipak, unutar lista je oigledno o ijem se glasilu radi, pa se na ovom sluaju jasno vidi da je jedini razlog neisticanja obeleja crkve to to se list ni ne distribuira izvan zajednice. Prema reima Dragana iria, to nije sluaj sa listom Znaci

10

Prijatelj malenih Biblioteka vaspitanje, 6. sveska B, strana 55. - Preporod, Beograd 2003. Slubeni glasnik RS, br. 36/06

vremena koji se distribuira van crkve, te je nejasno zbog ega na njemu nema naznaene pripadnosti.

2.2. Analiza lista Severac

List Severac (7) je nepretenciozni list, napravljen sa ciljem da servisira Severnu crkvenu oblast, tanije teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine. List je ipak, kada se dublje zae u analizu tematskim opsegom dosta iri od svoje prvobitne uloge. Izlazi jednom u dva meseca. Osnovan je 1987. godine. Glavni urednici lista su brani par Dragan iri (predsednik Severne crkvene oblasti) i Ljiljana iri, i oni su zapravo stubovi na kojima poiva ceo list. Prema reima urednika Dragana, za vei deo tekstova zasluni su on i njegova ena. asopis se, takoe pie na dopisan nain, tanije vernici i propovednici iz crkvenih optina severne oblasti alju tekstove o dogaajima iz svoje crkve. esto se desi da urednici daju zadatke konkretnim ljudima da isprate neki dogaaj. Pojedini propovednici Adventistike crkve koji piu za list su proli izvesnu novinarsku obuku organizovanu na nivou crkve, koju su im odravali i novinari iz Bi-Bi-sija, ali tekstove esto piu i vernici bez neke formalne novinarske obuke. Sve funkcionie po dobrovoljnom principu, a kako se asopis ne distribuira izvan zajednice, niko izvan zajednice ni ne pie za njega. asopis se prodaje, prema reima urednika, po simbolinoj ceni, onoliko koliko se plati tampa, to ini list neprofitnim. Distribucija lista je specifina. Na mesenim regionalnim sastancima sa propovednicima se svakome daje odreeni broj publikacija koju ovi nose na svoje podruje. Obino se ovaj dvomeseni list, kada izae, ponudi vernicima nakon slube. esto postoji mali tand sa ovim listom gde se nalazi kutija. Svi vernici znaju koja je cena lista, pa prosto ubace novac u kutiju i uzmu ga. Dragan iri kae da neki ubace vie novca, a neki, ako nemaju novca samo uzmu list i na taj nain tampanje uspeva da se finansijski pokrije. Sudei prema anketi sprovedenoj meu vernicima crkve u Novom Sadu, anketirani razliitih starosnih dobi su se gotovo stoprocentno izjasnili da itaju ovaj list, to dovodi do zakljuka da je itanje Severca uspelo da se nametne kao redovna praksa u Severnoj oblasti. Pored tekstova koje piu propovednici i vernici, pojedini tekstovi se preuzimaju sa interneta, sa stranih i domaih sajtova, a Hrianska adventistika crkva na svetskom nivou ima i svoje informativne agencije. Jedna od njih, ije vesti prima i prenosi Severac je i Adventist njuz netvork (Adventist news network ANN). Takoe se prenose vesti mree IRLA ( International religious liberty association), kao i vesti agencije Reliden njuz servis (Religion news service). Dragan iri kae i da je list pretplaen i esto koristi vesti amerikih adventistikih magazina Ministri (Ministry) i Sajens of d tajm (Science of the time). On ak navodi da su na magazin Ministri pretplatili i mnoge druge verske zajednice u Srbiji, sa ciljem ostvarivanja dobre meusobne komunikacije i upoznavanja.

Dragan iri, urednik, odgovoran je za informativni deo lista, to jest, on aurira rubriku koja izvetava o dogaajima iz Severne oblasti, prima tekstove od propovednika i vernika, ureuje ih, daje povremena zaduenja, u skladu sa dogaajima. Mirjana iri, po struci prevodilac engleskog jezika, radi na rubrikama koje podrazumevaju prevoenje tekstova na srpski jezik, dakle rubrika sa vestima iz adventistikog i hrianskog sveta, kao i Duhovnim porukama. Ona takoe radi na prelomu teksta i uopteno na pripremi materijala za tampu. Severac nema profesionalne lektore, te i tu ulogu igra brani par urednika, koji se trudi da svaki tekst proita vie puta kako bi se izbegle pravopisne greke. Kako mnogi vernici nisu proli kroz obuku za pisanje vesti, njihove vesti esto ne odgovaraju na sva novinarska pitanja. Urednici se trude da takve vesti prerade na adekvatan nain. Severac je sudei prema anketi sprovedenoj meu vernicima veoma itan, a urednik tvrdi i da ga vernici itaju od korice do korice zbog pravila da svi tekstovi moraju da budu kratki. I kada se tekstovi prevode iz stranih asopisa, esto se skrauju, pa tako, prema reima Dragana iria, itaoci esto proitaju i tekstove koji ih obino ne bi zainteresovali, budui da im to ne oduzima previe vremena. Takoe, on smatra da je vernicima list posebno zanimljiv jer obrauje teme i dogaaje o kojima ne mogu da itaju u drugim dnevnim novinama. On tvrdi da bi list bolje funkcionisao kada bi imali stalne strune saradnike, ali smatra to teko ostvarivim s obzirom na neprofitni karakter lista. Ranije su objavljivali karikature, kao i pesme koje su im prosleivali vernici, ali se sa tom praksom prestalo, jer bi esto bili zatrpani pesmama i ponekad bi neko od vernika bio uvreen kada ba njegova pesma ne bi bila objavljena. Slina sujeta javlja se i kad su u pitanju fotografije koje se prilau uz tekstove. Naime, prema reima urednika, niko od autora tekstova nije profesionalni fotograf, ali kako bi se tekstovi ilustrovali objavljuju se amaterske fotografije. To esto dovodi do apsurdne situacije da se alju grupne slike, jer svi ele da se pojave u novinama. Kako su slike u malom formatu i u crno-beloj tampi retko bilo ko doe do izraaja na takvim, grupnim fotografijama. est problem javlja se i kada autori obrauju svoju fotografiju u nekom programu, pa joj smanje rezoluciju, te ona ne moe da se objavi. Do selekcije esto dolazi i kada se prime izvetaji sa dogaaja, pa je ponekad neophodno odrediti prioritete. Urednik kae da neke vesti koje prime od saradnika nemaju preteran znaaj, ali se obino objave, to zbog lokalnog karaktera lista, to zbog potovanja prema autoru. Mogui problem u saradnji sa tako teritorijalno razuenim a neprofesionalnim kadrom je i u nepotovanju rokova za predaju radova, pa tako urednik mora da stalno bude u kontaktu sa ljudima. List na teritoriji Vojvodine nema konkurenciju, budui da je jedini od adventistikih publikacija usmeren iskljuivo na tu teritoriju, a urednici odbacuju mogunost konkurencije sa drugim listovima, budui da Severac nema trini karakter. Ipak, deo

italaca bi im eventualno mogle odneti elektronske novine Adict koje obrauju veoma sline teme kao i oni. Ranije je to bio asopis Advest koji je izlazio na celoj teritoriji Srbije. Kao osnovni cilj postojanja lista urednik navodi informisanje vernika iz severne crkvene oblasti, kao i komunikaciju sa njima. List tei da isprati potrebe publike, pa se tako esto pie o akcijama duhovnog karaktera, poput posta i redovno se posveuje prostor kalendarskim aktuelnostima poput Boia i Uskrsa. Urednik takoe smatra da teme obraene u listu utiu na njegove itaoce, pa tako esto izazivaju povratne reakcije. Na primer, vest o prihvatanju homoseksualnih brakova unutar neke druge protestantske crkve izazvala je brojne polemike unutar zajednice, budui da su vernici, prema irievim reima, hrianski moral i kreacionizam smatrali nespojivom kockicom u mozaiku sa homoseksualnim brakom. Teme drutvenih sporova se ne izbegavaju, premda zbog informativnog karaktera lista ne nose kljunu ulogu u publikaciji. Urednici neguju pohvalnu praksu da govore saradnicima da izbegavaju da izvetaje sa dogaaja poinju navoenjem zvanine linosti ili propovednika koji je bio na nekom dogaaju, sem ako se radi o nekom veoma znaajnom, budui da se tako izbegava pristrasnost i subjektivnost u izvetavanju.ak, prema njihovim reima, mnogo ee se tolerie da se u tekstovima navode linosti iz drugih crkava, poput pape ili patrijarha. ene igraju veoma veliku ulogu u pisanju ovog lista, prema reima urednika, budui da im je vei broj saradnika upravo enskog roda, to je uslovljeno i injenicom da imaju procentualno vei broj ena meu vernicima. On smatra da je celokupna njihova zajednica zajednica rodne ravnopravnosti i da je Hrianstvo takvo u osnovi - samim tim to je upravo ena bila ta koja je prva javila ljudima o Hristovom vaskrsenju. List je veoma skromno tamapan, osim korica koje su tampane u boji, ostatak lista je crno-beli i tampan na jednostavnoj hartiji. Fotografiju na naslovnoj strani odreuje glavni urednik, Dragan iri. Prema njegovim reima, fotografija je esto njegova, autorska, ali kako asopis nije nigde zvanino prijavljen te se ni ne distribuira izvan crkve, ponekad je fotografija preuzeta sa interneta. Na naslovnoj stranici su uvek slike prirode, godinjih doba, cvea i katkad dece. Ovakva praksa se poklapa i sa ostalim adventistikim publikcijama, budui da za njih ikone nemaju naroiti znaaj i tei se da se vedrim slikama priblie itaocu. Na naslovnicama nikada nisu vernici niti crkve, ve urednici smatraju da su neutralne slike prirode originalnije u odnosu na druge verske publikacije i podilaze potrebi savremenog oveka za pronalaskom mira, koji simbolizuje priroda. esto se na naslovnicama nalaze i pejzai Vojvodine. List je tampan u A5 formatu. List Severac, jednostavno opremljen i naizgled usko teritorijalno odreen, mogao bi se ire gledano okarakterisati i kao simbioza razliite tematike koja se pojedinano javlja u svim ostalim domaim adventistikim publikacijama. Naime, on ima rubriku gde se bavi dogaajima iz severne oblasti, potom adventistikog i hrianskog sveta, po emu je

10

slian listu Glasnik koji se smatra njihovom kljunom publikacijom na ovim prostorima, a koji je zapravo zbornik dogaaja. Potom sadri rubriku duhovne poruke, koja se bavi analizom biblijskih poruka, svakidanjih problema ali i filozofskih pitanja sa religiozne strane, po emu je slian listu Znaci Vremena. Rubrika ivot i zdravlje ve naslovom podsea na najstariji domai adventistiki istoimeni list, koji se trenutno ne objavljuje, a bavi se zdravim ivotom i ishranom, a rubrika Deje strane bi se mogla videti kao skraena i vizuelno dosta skromnija verzija deijeg lista Prijatelj malenih. U prvom delu lista on se detaljno bavi vestima iz severne oblasti, opisujui ivot crkve u razliitim mestima Vojvodine. To obuhvata razliite dogaaje, poput venanja, humanitarnih akcija ili izgradnji novih crkava. Unutranja prednja korica lista kao i cela zadnja korica obino sadre vee fotografije nekolicine dogaaja pomenutih u listu, najee venanja Celokupna ova rubrika, pod nazivom Vesti iz severne oblasti je delo propovednika i vernika irom Vojvodine, koji izvetavaju o dogaajima iz sopstvenih crkvenih oblasti. Tekstovi su u ovom delu lista potpisani punim imenom autora. Ono to se u ovoj rubrici moe uoiti, to je da su novinarske obuke koje je imala nekolicina propovednika urodile plodom, te da je vetina pisanja vesti i izvetaja relativno savladana. Ono emu se svakako moe zameriti je praksa da se tekstovi poinju brojem, tanije datumom, to je pomalo izmenjen redosled inilaca u lidu, ali i nepotovanje uobiajenog pravila. Izvetaji su pisani na neki nain toplim tonom, te se koriste floskule poput sunano subotno prepodne, vedar dan a potom pria tei opisivanju odreene sveanosti uz koju se stavlja akcenat i na meusobnu bliskost zajednice. Vrlo esto su tekstovi pisani u prvom licu mnoine, to dodatno svedoi tome. Neki od primera ovakve prakse: Subota 1.10.2011 je bila zaista radosna, a naroito za troje mladih iz okruga Alibunar. 11Od 7. do 9. oktobra mladi iz Bake Palanke su imali posebnu radost da sa ostalim mladima iz Vojvodine provedu vikend u odmaralitu u Vrdniku., 12 kao i najplastiniji primer Miris Miholjskog leta, cvrkut ptica i tiina okolnih njiva bili su prava prilika da se na dostojan nain proslavi ime Boje i oda slava Onome ko je sve divno stvorio.13 U prethodnom primeru vidi se praksa da se esto pominje pojam Boga u tekstovima. ... na starim temeljima podignut je vei i lepi, koji je, kako kau njegovi vlasnici Nada i Dragan Mihajlovi, poklon od samog Gospoda. 14 Ovakvih i slinih primera je mnogo, i svakako nisu iznenaujui u jednom religijskom asopisu, pa ipak deluju pomalo suvino u izvetajima koji treba da objektivno i detaljno opiu neki dogaaj. Uglavnom su zastupljeni vesti i izvetaji, katkad napisani literarnim tonom, sa mnogo deskriptivnih elemenata. U okviru ove rubrike esto se nalazi i planirani kalendar aktivnosti Severne crkvene oblasti za naredni period.

11 12

Severac novembar decembar 2011. strana 3. Severac novembar decembar 2011. strana 4. Severac novembar decembar 2011. strana 11. Severac novembar decembar 2011. strana 11.

13 14

11

U anketi sprovedenoj meu vernicima, 11 od 19 anketiranih reklo je da im je ovo jedna od omiljenih rubrika u Severcu. Mesto omiljene rubrike u ovom listu deli sa rubrikom ivot i zdravlje koja ima jednak broj glasova. Rubrika Vesti iz adventistikog sveta naredna je rubrika, i ona se zapravo retko bavi vestima iz susednih crkvenih oblasti, sem kada se radi o nekim veoma vanim dogaajima, a vie zastupa novosti o Adventistima irom sveta. Ova rubrika prati humanitarne aktivnosti ove verske zajednice, status crkve u svetskim dravama i njen odnos sa drugim verskim zajednicama. Neretko se u njoj nalaze i tekstovi o traginim dogaajima, smrtima i pogibijama vienijih ljudi u adventistikom svetu. Tako se u novembarsko-decembarskom broju lista, od petnaest vesti ak pet bavi aktivnostima humanitarne organizacije ADRA, a tri teksta govore o nesreama i pogibijama lanova zajednice. Takoe, na uzorku od etiri analizirana broja Severca u svakom su se nale vesti o uspesima adventistikih misionara irom sveta. Gotovo svi tekstovi iz ove rubrike preuzeti su od agencije ANN (Adventist news network), a katkad se javljaju i tekstovi preuzeti od agencije IRLA ( International religious liberty association). Ne postoji nijedan domai autorski tekst. Najei anrovi su vesti i izvetaji. Svi tekstovi su napisani veoma profesionalno u novinarskom smislu i esto su ilustrovani fotografijama. Zanimljivo je da tekstovi u velikom broju sluajeva nisu aktuelni, sudei po datumima koji se navode na kraju, pored imena agencije koja ih je prenela. Na primer, u septembarsko-oktobarskom prologodinjem broju nalaze se tekstovi napisani u junu, julu, pa ak i maju iste godine. Neaktuelnost tekstova se moe smatrati nedostatkom lista, ali moe i da oznai zanimljiv princip selekcije tekstova koji e ui u njega. U obe prethodne rubrike manjka analitikih tekstova i sve se svodi na puko prenoenje dogaaja. U prvoj rubrici bi se svakako moglo zameriti nedostatku medijske inicijative. U drugoj rubrici se katkad preuzimaju lanci od agencija, ali su svakako u manjini. Ovaj mali broj lanaka otvara zanimljiva pitanja, pa tako u septembarsko-oktobarskom broju Severca prole godine postoji lanak o potencijalnoj ugroenosti malih verskih zajednica u Maarskoj usled novih predloenih zakona (strana 21.). Komentara u pravom smislu (ako zanemarimo analize Biblije u rubrici Duhovne poruke) uopte nema u celom listu. Trea, neto vie analitika rubrika je Vesti iz hrianskog sveta. Premda naslov zvui kao da je rubrika striktno fokusirana na Hrianstvo, to se esto zanemaruje, pa tako, na primer, u okviru ove rubrike postoji tekst sa naslovom Egipatska mumija i prvi sluaj sranog oboljenja15, Bin Ladenova smrt najvanija verska vest16. Analizom izbora tekstova pre bi se moglo zakljuiti da ova rubrika pokriva iroke religijske teme, nego iskljuivo hrianske.

15 16

Severac septembar-oktobar 2011. strana 27 Severac mart-april 2012. strana 28

12

Veina tesktova preneta je od agencije Reliden njuz servis (Religion news service) i izbor tekstova je veoma zanimljiv, ak je, sudei prema anketi izvrenoj meu vernicima crkve tematski sklop je u skladu sa interesovanjima konzumenata ovog medija. List koji bi se bavio iskljuivo ovakvim temama svakako bi dobro prolazio kod ire publike i mogao bi da se distribuira na irem tritu. Izbor tekstova u okviru ove rubrike je veoma dobar, ali teko je ne primetiti nedostatak medijske inicijative. Budui da mnogi tekstovi nisu samo puki izvetaji i vesti ve i lanci i istraivanja (na primer, istraena je tema o stavovima vernika prema ateistima), nejasno je zbog ega nije stimulisan niko iz crkve da se sam pozabavi ovakvim temama te da se objavljuju sopstveni tesktovi. I vesti i izvetaji mogli bi biti autorski, budui da bi propovednici i vernici koji piu za Severac mogli da prate aktivnosti ostalih Hrianskih crkava koje ih okruuju te da time obogate sadraj. Duina ove rubrike obino varira, verovatno u zavisnosti od atraktivnosti tekstova koji su izabrani, ili pak koliini vesti u ostalim rubrikama. Tako u nekim brojevima ovog lista ona zauzima ak deset stranica , dok je u nekim brojevima i duplo kraa. Rubrika Duhovne poruke povezuje teme iz svakodnevnog ivota sa mislima iz Biblije. Slinu praksu ima i meu anketiranim Adventistima popularni list Znaci vremena. Tekstovi u ovoj rubrici su obino napisani o formi pria o ljudima, kojima se otvaraju razliita moralna ili filozofska pitanja. Motiv koji se esto provlai je i blago isturanje Hrianstva u odnosu na druge religije, pa tako martovsko-aprilski ovogodinji broj 17 pria o sedamnaestogodinjoj devojci jevrejskog porekla, Rejel Hajman koju su kontemplacije o Bogu vodile ka preobraenju u Hrianstvo. Izbor ovakvih tekstova se ne moe okarakterisati propagiranjem konkretne religije, budui da italaki krug lista svakako predstavlja vernike iste religije, ali verovatno da tei uvrivanju vere kod vernika. Pored pria, esto se javljaju i analize nekih esto pominjanih drutvenih pitanja, uz pomo Biblije. Tako se u istom broju ovog lista pored prie o preobraenju u hrianstvo javlja i pria o majanskom proroanstvu kataklizme, te analiza pojma apokalipse u Hrianstvu. Svim tekstovima naveden je autor, i ponekim izvor, a prema reima urednika, tekstovi iz ove rubrike su obino preuzeti iz stranih adventistikih asopisa Ministri (Ministry) i Sajens of d tajm (Science of the time).. Isti je sluaj i sa, meu itaocima vrlo popularnom rubrikom, ivot i zdravlje, koja podrazumeva tekstove preuzete iz razliitih stranih izbora, ali neretko i autorske tekstove nekih od strunijih lanova zajednice. Ova rubrika je jedina koja nema religiozni ton, niti u pravom smislu obrauje takve teme, pa bi ovih osam strana, koliko zauzima, otcepljenih od ostatka lista bili prilino neprepoznatljivi i teko bi ih iko pripisao listu neke verske zajednice. Ipak, u novembarsko-decembarskom prologodinjem broju Severca kao jedan od uslova za
17

Strana 34.

13

zdraviji i bolji ivot navodi se izgraivanje vere, te potreba da deca formiraju sliku o Bogu u najranijem uzrastu, kroz zajednike, porodine obroke. Vei deo rubrike napisan je u formi obraanja itaocima, u drugom licu mnoine. Ova rubrika obiluje savetima za zdrav ivot najee kroz savete za zdravu ishranu. Obino se itaocima savetuju razliiti prirodni lekovi i namirnice biljnog porekla, te se navode loe navike savremenog oveka koje vode ka razliitim bolestima. Rubrika uvek sadri i nekolicinu recepata za razliite vegeterijanske obroke. Poslednja rubrika Deje strane je rubrika koju su neoekivano oznaivali kao omiljenu i neki uenici gimnazije koju poseduje ova crkva, premda je naizgled namenjena niim uzrastima. U njoj su kroz razliite zanimljive prie, na jednostavan nain provuene poruke iz Biblije, a esto se objavljuju i razmiljanja na neke teme, poput osvete 18, itanja ( na primer, itaocu se ovim tekstom poruuje da je Boja re uvek dobro tivo, ali se provlai i pria o oveku ije je strastveno kolekcionarstvo knjiga preraslo u pohlepu za njima), 19 a u prologodinjem poslednjem broju ovog lista objavljen je i tekst na temu ta Biblija govori o zabavi. Svi tekstovi su uglavnom, kao i u prethodnoj rubrici napisani u formi obraanja, ovog puta itaocu (na primer nakon jednog teksta o posebnoj afrikoj vrsti pingvina 20, koju je Bog stvorio iz posebnih razloga, postoji dodatak sa nekoliko saveta koji se zove ta moe da uradi?). Ovakvim, neposrednim obraanjem tei se verovatno postizanju odreene bliskosti sa itaocem. Nijedan od tekstova u ovoj rubrici nema naveden izvor niti autora.

2.3. Rezultati ankete o itanosti Severca i ostalih publikacija

U anketi sprovedenoj meu vernicima Hrianske adventistike crkve u Novom Sadu, 12. maja ove godine, na uzorku od devetnaest osoba, osamnaest se izjasnilo da redovno ita Severac. Anketa je raena na dan subotnjeg bogosluenja, i odreeni broj listia, od kojih je deset nailo na odziv vernika. podeljen je odraslim lanovima ove crkve, u starosnom dobu iznad trideset godina. Drugi deo listia, od kojih je vraeno 9, podeljeni su uenicima gimnazije ivorad Jankovi koji su istog dana imali takmienje u besednitvu. Osam od devet anketiranih uenika izjavilo je da od svih adventistikih publikacija najvie ita ba Severac, dok je etvoro od njih naglasilo da ita Glasnik, a jedan ispitanik je pomenuo da ita i Znake Vremena. Odgovori na ovo pitanje su kod starijeg dela anketiranih vernika bili su slini, premda se mnogi nisu izjasnili po ovom pitanju. Ipak, meu odgovorima dominira list Znaci vremena, za njim slede Severac a potom i Glasnik kao i Pastir (jedan ispitanik).

18 19

Severac novembar-decembar 2010. str. 58. Severac novembar decembar 2011. str 58 20 Severac mart-april 2012. str. 57.

14

Na pitanje da li su zadovoljni temama koje obrauju publikacije njihove crkve troje mladih je odgovorilo sa Da, jedan sa Ne, a za odgovor Delimino odluilo se petoro srednjokolaca. Stariji deo italaca bio je neto zadovoljniji, pa je devet od deset ispitanika odgovorilo da su zadovoljni tematikom asopisa, dok je samo jedan bio neodluan. Teme koje su prema starijima zapostavljene, a spadaju u sferu njihovog interesovanja su: istorijsko dokazivanje Biblije, razmena iskustava u poljima rada, lina iskustva (dva ispitanika), eshatologija, veza nauke i Biblije, zdravlje i ishrana, jednostavno tumaenje teze o skorom Hristovom dolasku. Mladi su rekli da publikacijama fale dodatno produbljivanje, svestranost, vie informacija o deavanjima u uniji, praktino Hrianstvo i porodine teme. etvoro mladih je veoma zadovoljno, a petoro umereno zadovoljno temama koje obrauje Severac. Kod starijih je ta relacija pak 7 zadovoljnih i tri umereno zadovoljna. Prema njima i ovom listu fale lina iskustva (prema ak etiri ispitanika), ali i vie kratkih izvetaja i fotografija, kao i pria o radu u crkvi. Mladi bi pak voleli vie vesti iz sveta, redovnije vesti iz severne oblasti, vie sadraja za decu, pria o medicinskim otkriima i tema vezanih za zdravu ishranu. Omiljene rubrike u Severcu su Vesti iz severne oblasti i ivot i zdravlje. Ovaj, zbirni rezultat, potpuno se poklapa sa izborom mlae grupe ispitanika, dok je kod starije grupe pored rubrike ivot i zdravlje prednjaila rubrika Vesti iz adventistikog sveta, a rubirka Vesti iz severne oblasti odnela je jednak broj glasova kao i rubrike Duhovne poruke i Vesti iz hrianskog sveta. Najmanje popularna rubrika kod starije grupe je Deje strane, dok su kod mlae grupe, sem dve prvoplasirane rubrike, ostale nosile podjednak broj glasova. Na pitanje ta od periodinih publikacija koje se izdaju izvan njihove crkve itaju, mnogi ispitanici nisu odgovorili, a neki od odgovora kod mlae grupe su magazini Moj stan, Kuhinjica, Kune majstorije, dnevni listBlic, Nacionalna geofrafija, elektronske vesti i dnevna tampa. Stariji ispitanici pomenuli su hriansku literaturu, i Blic, a dva ispitanika je u ovom polju napisalo da ne ita nita drugo.

Zakljuak
Hrianska adventistika crkva se negujui izdavatvo ve dugi niz godina oigledno trudi da ostvari to bolju komunikaciju sa vernicima i tei da ih animira, informie i edukuje i izvan propovedaonice. Zanimljivo je to to su manje verske zajednice obino kompaktnije od velikih i to ini da im religija postane veoma vaan i sveproimajui aspekt ivota, to se kod tradicionalnih verskih zajednica sve manje deava. Verovatno je to uzrok usled koga, bez obzira na brojnost publikacija i raznolikost sadraja, religija predstavlja osnovnu tematiku gotovo svakog lista ove crkve (izuzev lista ivot i zdravlje, koji se trenutno ne izdaje).

15

Raznovrsnim izdavatvom crkva svakako dopire do vernika, toliko da je itanost medija izvan crkve gotovo zanemarljiva, a svaki vernik ita neku od publikacija zajednice. To je veoma dobro, budui da izdavatvo postie komunikaciju sa sopstvenom ciljnom grupom. Ono to bi se moglo videti kao loa strana monopola koji crkva ima nad konzumacijom informacija zajednice jeste zatvaranje pojedinaca u odreene tematske okvire. Premda se na primeru Severca tei nekakvoj sveobuhvatnosti, teme su ipak ograniene ako ne na samo Hrianski, a onda na religiozni svet. Drutveni problemi analiziraju se analizom Biblije, a ak i veoma popularna tema zdravlje, svoje uporite crpi iz biblijskih doktrina. itaoci su uglavnom zadovoljni sadrajima adventistikih publikacija, a i list Severac konkretno ima veoma dobar odziv kod vernika. Ipak, poneki itaoci su zamerili listu ono to njegov urednik smatra kvalitetom kratke tekstove. Ispostavilo se da bi publika volela da se teme o kojima itaju prodube i da se obrade vie analitiki. Takoe, veliki broj italaca smatra da je ovaj list previe uopten i ele da itaju vie o linim iskustvima. To bi se postiglo ukoliko bi se stimulisalo vie vernika ili propovednika da krenu da piu, i da se pisanje ne svodi na dosadanje puko izvetavanje o dogaajima i prevode stranih tekstova ve i na obradu tema prijemivih italatvu na analitian nain. Takoe, budui da itaoci ele da uju lina iskustva, moda bi bilo dobro uvesti rubriku gde e se vernicima dati prilika da oni komentariu neke teme iz prvog lica. Preterana okrenutost religioznim temama mogla bi loe uticati na zajednicu, tako da se ona zatvori za teme izvan Biblije i samim tim da to pogubno utie na njihovu interakciju sa ljudima van zajednice. Takoe, bogato izdavatvo crkve moglo bi se lako usmeriti i na druge verske zajednice, ili prosto na ljude izvan crkve, to bi u krajnjem moglo rezultirati boljim meusobnim upoznavanjem zajednica i razbijanju predrasuda koje imaju jedne o drugima. Pozitivna strana je praenje trendova u izdavatvu, te veoma atraktivan vizuelni pristup izradi publikacija. Ipak, pored besprekorne forme, do irine sadraja dolo bi se veom anrovskom raznolikou tekstova, koja, to se tie trenutnog stanja, izostaje, a zajedno sa njom dola bi i medijska inicijativa. Usled nedostatka meusobne konkurencije, ali i konkurencije publikacija izvan zajednice, urednici su pomalo uljuljkani i ne tee dovoljno da motiviu pastvu da pie i istrauje odreene teme. Suma svega je uspeh to se tie dopiranja do ciljne publike, koja za razliku od veine drugih verskih zajednica dobija raznoliku i kvalitetnu tampu, ali i manjkavosti u pogledu tematske otvorenosti, relativno povrni pristup temama i zatvorenost za distribuciju izvan crkve. Malom promenom ovih nedostataka postiglo bi se kako vee zadovoljstvo lanova zajednice, tako njihova vea otvorenost ka drugim temama to bi rezultiralo otvorenou ostalih verskih zajednica za komunikaciju sa ovom crkvom, kao i ruenjem postojeih predrasuda proisteklih iz zatvorenosti i odvojenosti drutva.

16

Literatura
Biblijska doktrina jul-avgust-septembar 2011, TIP Preporod, Beograd Glasnik broj 3, 2011, broj 6, 2009. godina, Glavni odbor Hriansko adventistike crkve, Jugo-istono evropska unija, Beograd Prijatelj malenih, esta sveska B, 2003, TIP Preporod, Beograd Severac: novembar-devcembar 2010, septembar-oktobar 2011, novembar decembar 2011, mart-april 2012., Novi Sad Zakon o crkvama i verskim zajednicama, 2006. godina, Slubeni glasnik RS 36/06 Znaci vremena: godina XXXV, Broj 2, 2002, godina XLII, broj 4, 2011. TIP Preporod, Beograd ivot i zdravlje broj 1-2, 1989., Centar za prouavanje i irenje prirodnih zdravstvenih naela, Zagreb http://adventisti-vojvodina.com/dokumenti/izjave_i_smernice/izjava_o_brizi_za_umiruce.pdf 07.05.2012. http://adventisti-vojvodina.com/wp-content/uploads/2011/12/verovanja.swf 06.05.2012 http://adventisti-vojvodina.com/ko-su-adventisti/ 06.05.2012. http://www.adventisti.us/ljubav-prema-embrionu/ 06.05.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/General_Conference_of_Seventh-day_Adventists 04.05.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/Ellen_G._White 04.05.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/William_Miller_%28preacher%29 04.05.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/Seventh-day_Adventist_Church 04.05.2012. http://www.mvd.gov.rs/download/dokumenti/spisak_crkava_i_verskih_zajednica_srb2011.pdf 12.05.2012. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=474414 10.05.2012.

17

Prilog:

1)

2)

3)

4)

5)

6) 7)

6)

18

Intervju sa Draganom iriem, urednikom lista Severac

Koje godine osnovan list Severac? -List je osnovan osamdeset i neke,sedme godine. Da li je list nekako pravno regulisan, prijavljen kao javno glasilo? -Ne, forma u kojoj postoji je samo okvirna, on je interno glasilo koje se ne distribuira izvan crkve. Kako se Severac distribuira vernicima? -Imamo veoma specifican sistem distribucije. Svakog meseca se odravaju regionalni sastanci sa propovednicima, list izlazi na svaka dva meseca te se na sastanicima svakom propovedniku daje da ga nosi na svoje podruje. To je jednostavan, siguran, brz sistem. List se prodaje po simbolinoj ceni, to je cena koju dobiju u stampi, to ga ini neprofitnim, sem kada vernici daju vie novca od te osnovne cene.Obino se postavi neki tand gde se prodaje, pored njega stoji kutija gde vernici ubace novac. Svi znaju cenu lista, neko da malo vie, neko nema novca da ubaci pa se uglavnom sve poklopi na kraju. Da li su itaoci lista iskljuivo vernici crkve? -Uglavnom su to vernici, sem kad oni daju nekome da proita list zbog nekog zanimljivog sadraja. Postoje asopisi koji su namenjeni itaocima van crkve, Znaci vremena na primer. Kako je rasporeen radni kadar u listu? Koliko zaposlenih imate, koliko novinara, lektora i drugih? -Jedini stalni zaposleni smo supruga i ja (smeh). Ona pie vesti i duhovne poruke. Ja sam zaduen za vesti lokalnog karaktera, na nivou Vojvodine. Saradnici su mi svi vernici i propovednici, pa se vesti auriraju. Neto to mi poalju ima vrednost vesti, neto ne, ali, budui da je list lokalnog karaktera, esto objavimo i takve vesti, koje nemaju preirok znaaj. Potpisuju se autori, ja ih auriram da rade, zadajem im dogaaje koje moraju da isprate. Supruga i ja smo jedino stalno telo koje radi na listu. Ona radi i prelom teksta, celokupnu pripremu za tampu. Nekad zadueni saradnici ne primete sta je vest, podstiem ih, govorim kakvu fortografiju da naprave Tu imamo jos mnogo da uimo, fotografije koje dobijemo nisu uvek adekvatne. esto dobijemo grupne fotografije, obraene u fotoopu, usled ega se smanji rezolucija to ih ini neupotrebljivima. Bilo bi dobro imati stalne saradnike, koji su obueni za rad. Pokuavali smo da ih steknemo, ali svakoj organizaciji treba neki motor, motivacija, a budui da je ovde sve na dobrovoljnoj bazi ne moe se oekivati previe. Nemamo lektora, nema cenzure, izbacuju se samo zastareli, loe napisani i neadekvatni tekstovi. Supruga i ja itamo sve tekstove po dva puta da bi se izbegle greke. Da li je teko raditi sa saradnicima koji nisu stalni, kako navigirate izmeu toliko ljudi, parohija i optina?

19

-Uglavnom nije, radim ovo iz hobija i iz ljubavi. Ako mi neko od saradnika poalje neto neadekvatno, trudim se da ga doteram . esto podseam saradnike na rokove, stalno ih zovem i kontroliem da li se sve odvija po planu. Brojni tekstovi preuzeti su od razliitih stranih informativnih agencija, kakve su to agencije? -Radi se o agencijama na razliitim nivoima u naoj crkvi. Naa generalna konferencija satoji se od 16 regija, a svaka od njih ima sopstvenu izdavaku kuu, informativnu agenciju. Ima tu i agencija iz drugih hrianskih zajednica. Preuzimamo vesti od njih jer teimo opirnosti, ne elimo da se zatvorimo u malu kutiju adventistikog sveta ve se okreemo i drugim vernicima, ostalim Hrianima. Ko su autori tekstova u rubrici Duhovne poruke? -Te tekstove preuzimamo iz adventistikih izvora, iz asopisa kao to su Ministry, Science of the time. Moja supruga prevodi te tekstove. Da li imate saradnike koji nisu Adventisti? -Nema nikoga izvan crkve meu saradnicima, ali otvoreni smo za to, rado bismo objavili ako bi neko eleo da pie neto za nas, bilo bi to veoma zanimljivo. Kako vrite selekciju tekstova koje objavljujete? -Objavljuje se sve to je poslano, sem neeg to se ponavlja i neeg preterano zastarelog, tolerancija je do dva meseca. Nekad preskoimo previe lokalne teme, ali uglavnom iz potovanja prema nekome ko je to poslao objavimo i takve tesktove. Koji su osnovni ciljevi ovog medija? -To su informisanje vernika kao i komunikacija sa njima. Da li vam neki list predstavlja konkurenciju kod italaca, lanova vae verske zajednice? -Ne postoji konkurencija, jer mi nemamo trini nain razmiljanja. Postoji slian asopis Adict, on objavljuje vesti u elektronskom obliku. Ranije je to bio Advest, koji je izlazio na nivou Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije... Koliko pratite potrebe i interesovanja publike? -Mi biramo najinteresantnije teme, za koje mislimo da e zanimati na narod. esto skraujemo vesti, da ne budu preopirne. Pratimo potrebe vernika ponekad, kada se deavaju akcije duhovnog karaktera, post, molitva, Uskrs, Boi. Teimo da budemo aktuelni. Ipak, mi se uglavnom bavimo informativom, a ne usmerenim temama, tako da tu nema mnogo prostora za podilaenje publici. Kako ste se odluili za ovakav raspored rubrika? - Kako je i naa crkva organizovana po sistemu koncentrinih krugova prvo smo krenuli od lokala, pa se fokusiramo na vesti na nivou Vojvodine, a potom na Adventiste u svetu, pa na Hrianske vasti. Dalje se bavimo temama interesantnim naim vernicima, podsticanjem vrednosti. Ranije smo objavljivali karikature. Imali smo i pesniu rubriku, pa smo je izbegli zbog velikog broja pesnika, te mogunosti da budu uvreeni

20

neobjavljivanjem njihovih pesama. U principu, osnovna zamisao je bila da svaki Hrianin uzevi asopis bude obaveten o temama koje ga zanimaju. Koliko je list itan? -Mnogo se ita. Ljudi ga itaju od korice do korice. Moja zamisao je da lanci budu kratki pa ih ljudi proitaju i kad nisu zanimljivi - prosto jer su kratki. Takoe, ljudi nalaze tu ono to ne mogu da nau u naim dnevnim informativnim novinama. Da li supruga i Vi imate nekog ranijeg iskustva u novinarstvu? -Nisam se nikada profesionalno bavio novinarstvom, ja sam svetenik, predsednik Severne crkvene oblasti i bavim se teolokim i organizacionim stvarima za crkvu. Moja supruga je prevodilac engleskog jezika. Ona radi i na jo internijem asopisu, usmerenom za propovednnike, svetenike na Pastiru. On ne daje informacije za razliku od Severca, ve materijale odakle propovednici mogu da crpe ideje. Ni nai saradnici nisu profesionalni novinari, propovednici koji piu su zavrili novinarski kurs, dolazili su i novinari iz Bi-bi-sija i odravali im nastavu, ali tu obuku nisu proli svi. Mnogi prosto piu na svoj nain i ne odgoovore na sva novinarska pitanja. Tada ja uobliim vest onoliko koliko moe da se uoblii. Kako birate sliku za naslovnicu? -Za sada moemo da skidamo fotografije sa interneta, a i ja sam fotografisao poneke. Biram uglavnom prirodu, pratimo godinja doba. To nam je dizajn. Zato ba prirodu? -Zato to ljudi, naroito u urbanim sredinama, ele da vide neto lepo, oputajue, to daje nove poglede na svet. Priroda nam svima treba. I tu potrebu za prirodom mi smo videli kao neto najlepe, najoptije. To nije usko usmereno, ima irok pogled. Fotografisali smo i drugaije stvari, nae crkve, imali smo i takve ideje, ali bi sve takve i sline bile pozajmljene, a ovo je originalno. Na list je opteg karaktera iako je adventistiki, mi uimo adventiste irem pogledu, toleranciji, ljubavi prema drugom. Mi smo generalno demokratski organizovana crkva.. Da li neko sem urednika predlae teme kojima se list bavi? - Ne, premda sam otvoren za sugestije. Izbegavam samo da objavljujem vesti u stilu ta i ta zvanina linost posetila je to i to, sem ako se radi o nekom znaajnom. ak ee toleriem isticanje linosti iz drugih crkava nego iz nae, kako bi se izbegla pristrasnost. Da li meu vaim saradnicima ima i ena? -Naravno, ene piu za nas, ak moda i vie od mukaraca. ene su oduvek bile jako vane vane u Hrianstvu. Prva osoba koja je javila da je Isus vaskrsao bila je ena. Stari jevrejski nain razmiljanja ostavlja ene izvan, nema ih ni u rodoslovima. Ali ako dublje analiziramo Hrianstvo, ene su oduvek bile aktivniji faktor od mukaraca. Tako je i u naoj crkvi, imamo vie vernica nego vernika.

21

Koliko ste otvoreni za pisanje o odreenim kakljivim temama, temama drutvenih i moralnih sporova? -Ne izbegavamo teme,mada ih ni ne forsiramo. Rimokatolici na primer uvek priaju o abortusu. Nama su sve teme jednake. Mi imamo moralne norme kojih se pridravamo i redovno objavljujemo stavove nae crkve u tekstovima u listu Pastir. Severac ipak ne zalazi preduboko u takve teme. Koliko list utie na ivot vernika? -Kada se pie o nekim nesvakidanjim stvarima, moralnim dilemama koje se ne razumeju u hrianskom duhu, to izaziva uenje kod vernika. Na primer, nedavno su se zapitali, nakon objavljivanja jednog teksta, kako jedna protestantska crkva moe da prizna homoseksualni brak, ako veruje u kreacionizam, a to su nespojive kockice u mozaiku. Neke teme vie odueve ljude. Nisu to burne reakcije, ali nekad dobijamo povratne informacije o vestima.

22

Sadraj
2. Analiza stanja...............................................................................................................5 2.1. Izdavatvo Hrianske adventistike crkve..........................................................6 2.2. Analiza lista Severac ...........................................8 2.3. Rezultati ankete o itanosti Severca i ostalih publikacija...............................14 Zakljuak........................................................................................................................15 Literatura........................................................................................................................17 Prilog:.............................................................................................................................18 Intervju sa Draganom iriem, urednikom lista Severac..........................................19 Sadraj............................................................................................................................23

23