Asimov Isak SABRANI ROBOTI Prevod: ivkovi Mirjana/ivkovi Zoran Asimov Isaac COMPLETE ROBOTS (THE), 1983.

Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina" (1) POLARIS 1991. UVOD

U vreme kada sam bio u poznim tinejderskim godinama i ve strastveno gutao naunu fantastiku, proitao sam mnotvo pria o robotima i ustanovio da se one javljaju u dve vrste. U okviru prve vrste roboti su se pokazivali kao pretnja. Mislim da ovo nije neophodno opirno objanjavati. Takve prie predstavljale su meavinu 'klank-klanka', 'aarghha' i iskaza u stilu 'Postoje stvari koje nisu namenjene da ih ovek dozna'. Posle izvesnog vremena one su mi sasvim dojadile i ja vie nisam mogao da ih podnesem. Drugu vrstu (znatno malobrojniju) sainjavale su dirljive prie o robotima. U ovim priama roboti su sticali naklonost italaca, budui da su obino ispadali rtve surovih ljudskih bia. Te prie oarale su i mene. Krajem 1938. pojavile su se dve takve prie koje su ostavile posebno dubok utisak na mene. Prva je bila kratka storija Iendou Bajndera pod naslovom 'Ja, robot', u kojoj se prialo o jednom svetakom robotu po imenu Adam Link; druga, pod naslovom 'Helen O'Loj', potekla je iz pera Lestera del Reja, a robot u njoj predstavljao je sve ono to jedna odana supruga treba da bude. Kada sam, konano, 10. juna 1939. (da, ja vodim pomnu evidenciju) seo da napiem svoju prvu priu o robotima, uopte nije bilo sumnje u to da sam reio da to bude pria iz druge grupe. Tako je nastao 'Robi', pria o robotu-dadilji, devojici, majci punoj predrasuda, ocu-slabiu, ucveljenom srcu i tunom ponovnom susretu. (Storija se prvobitno pojavila pod naslovom - koji mrzim - 'Neobina drugarica'.) Dogodilo se, meutim, neto udno dok sam pisao tu prvu priu. Uspeo sam, naime, da doaram mutnu viziju robota koji nije bio ni pretnja ni dirljiva spodoba. Poeo sam da razmiljam o robotima kao o industrijskim proizvodima koje su nainili ininjeri to vrsto stoje obema nogama na zemlji. Takvi roboti bili bi sazdani sa izvesnim bezbednosnim svojstvima tako da ne bi predstavljali pretnju, a istovremeno bi bili namenjeni za odreene poslove, to bi iskljuivalo neophodnost dirljivosti. Kako sam nastavljao da piem prie o robotima, ova zamisao o pomno nainjenim industrijskim robotima sve vie je preovlaivala u njima, sve dok to nije dovelo do promene celokupnog karaktera robotskih pria koje su se pojavljivale u ozbiljnim izdanjima naune fantastike ne samo mojih nego i storija gotovo svih ostalih autora. To mi je veoma prijalo i ja sam se godinama, ak decenijama, hvalio unaokolo da sam 'otac moderne prie o robotima'. Kako je vreme prolazilo, dolazio sam do novih otkria koja su me oduevljavala. Ustanovio sam, na primer, da kada sam upotrebio re 'robotika' da njome opiem izuavanje robota, nisam

koristio termin koji ve postoji, ve sam izmislio pojam koji nikada ranije nije bio u upotrebi. (Ovo se dogodilo u prii 'Kolo-naokolo', objavljenoj 1942.) Re 'robotika' danas se nalazi u optoj upotrebi. Postoje asopisi i knjige u ijim se naslovima nalazi ovaj termin, a u strunim krugovima se uglavnom zna da sam ga ja skovao. Nemojte misliti da na to nisam ponosan. Nema mnogo ljudi koji su izmislili neki koristan nauni termin, a iako sam ja to uinio nehotice, nipoto nemam nameru da dopustim da ovo bilo ko smetne s uma. Osim toga, u prii 'Kolo-naokolo' prvi put sam podrobno izloio svoja 'Tri zakona robotike', koji su takoe postali znameniti. U najmanju ruku, oni se navode i kad treba i kad ne treba, na svoj sili mesta koja nemaju nikakve neposredne veze sa naunom fantastikom, ak i u knjigama u kojima su sakupljeni opti citati. A dogaa se i da mi ljudi koji rade na polju vetake inteligencije povremeno kau kako smatraju da e im Tri zakona posluiti kao dobar vodi. No, to jo nije sve... Kada sam pisao prie o robotima nisam ni slutio da e roboti postati stvarnost jo za mog ivota. U stvari, bio sam uveren da se to nee dogoditi, pa sam ak bio spreman da u tu uverenost uloim velike svote. (Drugim reima, uloio bih petnaest centi koliko najvie rizikujem kada sam u neto siguran.) Evo me, meutim, samo etrdeset tri godine poto sam napisao prvu priu o robotima, a mi ve imamo robote. I te kako ih imamo. tavie, oni su, na izvestan nain, upravo onakvi kakvima sam ih ja zamiljao - industrijski roboti koje su nainili inenjeri da obavljaju posebne poslove i sa ugraenim bezbednosnim svojstvima. Mogu se sresti u mnogobrojnim fabrikama, naroito u Japanu, gde postoje tvornice automobila koje su potpuno robotizovane. "Ljudstvo" uz montanu traku na takvim mestima sastoji se, u svim fazama, od robota. Ovi roboti nisu, dodue, inteligentni kao to su to moji - oni nisu pozitronski: nisu ak ni humanoidni. Meutim, brzo se razvijaju i postojano postaju sve sposobniji i mnogostraniji. Ko zna dokle e dogurati za narednih etrdeset godina? U jednu stvar moemo biti sigurni. Roboti menjaju svet i vode ga u pravcu koji ne moemo jasno da predvidimo. Odakle potiu ovi stvarni roboti? Najvaniji pojedinani izvor jeste firma pod nazivom Unimation, Inc., iz Denberija, u saveznoj dravi Konektiket. Posredi je vodei proizvoa industrijskih robota na kome lei odgovornost za moda treinu svih dosad instalisanih robota. Predsednik ove firme jeste Dozef F. Engelberger, koji ju je osnovao u poznim pedesetim godinama zato to je bio u toj meri zainteresovan za robote da je odluio da mu ivotno delo bude njihova proizvodnja. Ali kako se, za ime sveta, Engelberger tako rano zainteresovao za robote? Prema njegovom vlastitom iskazu, roboti su poeli da ga opsedaju u etrdesetim godinama kada se, kao student fizike na univerzitetu Kolumbija, sreo sa robotskim priama svog kolege sa istog fakulteta, Isaka Asimova. Blagi Boe!

Znate, ja svoje prie o robotima nisam pisao sa premnogo ambicije u tim sada ve davnim, davnim danima. Sve to sam, zapravo, eleo bilo je da ih prodam asopisima kako bih zaradio koju stotinu dolara i tako platio kolarinu - i kako bih, uz to, video odtampano svoje ime. Da sam stvarao na bilo kom drugom polju knjievnosti, postigao bih samo ovo potonje. Ali zato to sam pisao naunu fantastiku, i samo zato to sam pisao naunu fantastiku, otpoeo sam, i sam nesvestan toga, jedan lanac dogaaja koji sada menja lice sveta. Uzgred budi reeno, Dozef F. Engelberger objavio je 1980. knjigu pod naslovom Robotika u praksi: menadment i primena industrijskih robota (izdava: Ameriko udruenje za menadment), za koju mi je ljubazno ponudio da napiem predgovor. Sve je ovo nagnalo na razmiljanje fine ljude iz Dabldeja, moje izdavake kue... Moje razne kratke prie o robotima rasute su u najmanje sedam razliitih zbirki koje sam objavio. Zbog ega da ostanu tako rasute? Budui da su, kako izgleda, znatno vanije nego to je to iko mogao i da sanja (a ponajmanje ja) u vreme kada su pisane, zato ih ne sakupiti u jednu knjigu? Nije me bilo teko nagovoriti, te tako evo pred vama trideset jedna kratka pria, koje zajedno imaju oko dvesta hiljada rei, a napisane su tokom razdoblja koje se protee od 1939. do 1977.

TRI ZAKONA ROBOTIKE

1. Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno.

2. Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudska bia, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom.

3. Robot mora da vodi rauna o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Prvi deo: NEKI NE-LJUDSKI ROBOTI

Prie o robotima nee se javljati u ovoj knjizi hronolokim redom kako su napisane. Umesto toga, grupisau ih po prirodi njihovog sadraja. Ovaj prvi odeljak, na primer, sadri prie o robotima

koji nemaju ljudsko oblije ve oblik psa, automobila, kutije. Zato da ne? Industrijski roboti koji su stvarno nastali takoe nemaju ljudski izgled. Prva pria ove zbirke, 'Deakov najbolji prijatelj', nije uvrena ni u jednu od mojih ranijih zbirki. Napisana je 10. septembra 1974. i u njoj moete razabrati daleki odjek 'Robija', nastalog trideset pet godina ranije, koji je takoe ukljuen u ovu knjigu. Nemojte misliti da ja toga nisam svestan. Uzgred budi reeno, takoe ete zapaziti da je u trima priama iz ovog odeljka jasno naglaen dirljiv ton. Isto tako moda ete primetiti da u prii 'Sali' nema nagovetaja o Tri zakona robotike, odnosno da je tu istaknuta zamisao o robotu kao pretnji. Pa, ako mi se ushtelo da ba tako postupim s vremena na vreme, ta s tim? Ko me, uostalom, moe spreiti u tome?

DEAKOV NAJBOLJI PRIJATELJ

Gospodin Anderson upita: "Gde je Dimi, draga?" "Napolju, na krateru", odvrati gospoa Anderson. "Ne brini. Robut je sa njim... Je li stigao?" "Jeste. Trenutno je u raketnoj stanici, obavljaju testove. I sam jedva ekam da ga vidim. Nisam, u stvari, imao prilike nijednog da vidim od kada sam pre petnaest godina otiao sa Zemlje. Filmovi se ne raunaju." "Dimi nikada nije nijednog video", primeti gospoa Anderson. "Zbog toga to je roen na Mesecu i ne moe da poseti Zemlju. Zato sam ga i nabavio. Mislim da je to prvi koji je dospeo na Mesec." "Dosta je kotao", ree gospoa Anderson, jedva primetno uzdahnuvi. "Ni odravanje Robuta nije jeftino", odvrati gospodin Anderson.

Dimi je bio napolju, na krateru, kao to je rekla njegova majka. Prema zemaljskim merilima, bio je mrav, ali prilino visok za desetogodinjaka. Ruke i noge bile su mu dugake i hitre. Izgledao je deblji i nii u skafandru, ali snalazio se pri lunarnoj gravitaciji bolje nego bilo koje ljudsko bie roeno na Zemlji. Otac nije bio u stanju da ga prati kada bi Dimi pruio korak i poeo da skakue poput kengura. Spoljanja strana kratera protezala se prema jugu, a Zemlja, koja se nalazila nisko na junom delu neba (gde se uvek nalazila, gledano iz Lunarnog grada), bila je gotovo puna, tako da je cela padina kratera stajala bletavo osvetljena.

Padina je bila blaga, pa ak ni teina skafandra nije mogla da sprei Dimija da uztri uz nju u lebdeim skokovima koji kao da su potirali gravitaciju. "Hajde, Robute", povika on. Robut, koji ga je uo putem radija, zaskvia i doskakuta za njim. Dimi, iako je bio pravi strunjak, nije mogao da se utrkuje sa Robutom, kome nije bio potreban skafander i koji je imao etiri noge i tetive od elika. Robut projedri iznad Dimijeve glave, napravi salto i prizemi mu se gotovo pod noge. "Ne pravi se vaan, Robute", ree Dimi, "i ne gubi se iz vida." Robut ponovo zaskvia, na poseban nain koji je znaio: "Da". "Ne verujem ti, prevarante", povika Dimi i jo jednom skoi, preletevi preko zakrivljene gornje ivice kratera, a zatim nastavi niz unutranju padinu. Zemlja zamae za vrh kraterskog zida i on se odjednom obre u mrklom mraku, u toploj, prijateljskoj tami koja je brisala razliku izmeu zemlje i neba, osim svetlucanja zvezda. Dimi, u stvari, nije trebalo da veba du tamne strane kraterskog zida. Odrasli su govorili da je to opasno, ali samo zato to nikada nisu bili tamo. Tle je bilo glatko i kripalo je pod nogama i Dimi je tano znao gde se nalazi svaka od nekolicine gromada. Konano, u kakvoj se opasnosti mogao nai dok je jurio kroz tamu, kada je Robut bio uz njega, poskakivao unaokolo, skviao i sijao? I da nije bilo tog sjaja, Robut je znao gde se on i Dimi nalaze, zahvaljujui radaru. Dimiju nita nije moglo da se desi dok je Robut bio s njim, jer ga je on sklanjao kada bi se naao suvie blizu neke gromade, skakao bi na njega da mu pokae koliko ga voli, kruio bi unaokolo i tiho skviao, ili bi se toboe uplaio kada bi se Dimi sakrio iza kamena, iako je sve vreme dobro znao gde se nalazi. Jednom je Dimi ostao mirno da lei, pretvarajui se da je povreen, a Robut je ukljuio radio-alarm i ljudi iz Lunarnog grada odmah su stigli. Otac je Dimiju oitao bukvicu zbog tog, trika tako da ovaj nikada vie nije pokuao nita slino. Upravo dok se priseao tog dogaaja, zauo je oev glas na privatnoj talasnoj duini. "Dimi, vrati se. Imam neto da ti kaem."

Dimi je ve skinuo skafander i oprao se. Uvek se morati oprati po dolasku spolja. ak je i Robut morao da bude isprskan sprejom, ali on je to voleo. Stajao je na sve etiri, dok mu je sitno, stopu dugako telo podrhtavalo i jedva primetno svetlucalo; imao je siunu glavu, bez usta, sa dva velika, staklena, umetnuta oka i grbom na mestu gde se nalazio mozak. Skviao je dok gospodin Anderson nije kazao: "Dosta, Robute." Gospodin Anderson se osmehivao. "Imamo neto za tebe, Dimi. Trenutno se nalazi u raketnoj stanici, ali dobiemo ga sutra, poto obave sve testove. Mislio sam da e biti bolje da ti sada to kaem." "Je l' sa Zemlje, tata?"

"Pas sa Zemlje, sine. Pravi pas. tene kotskog terijera. Prvi pas na Mesecu. Robut ti vie nee biti potreban. Ne moemo, zna, zadrati obojicu, tako da e Robuta dobiti neki drugi deak ili devojica." Izgleda da je ekao da Dimi neto kae, ali je na kraju ipak nastavio: "Ti zna ta je to pas, Dimi. To je neto pravo. Robut je samo mehanika imitacija, robot-lutka. Tako je i dobio ime, ROBotlUTka. Dimi se namrti. "Robut nije nikakva imitacija, tata. On je moj pas." "Ali nije pravi, Dimi. Robut je napravljen od elika i ica i ima jednostavan pozitronski mozak. Nije iv." "Izvrava sve to zatraim od njega, tata. Razume me. Svakako da je iv." "Nije, sine. Robut je obina maina. Samo je programiran da se ponaa onako kako se ponaa. Pas jeste iv. Vie nee eleti Robuta poto dobije psa." "Psu e biti potreban skafander, je li tako?" "Da, razume se. Ali isplatie se njegova kupovina, a i navii e se na njega. U Gradu mu nee biti potreban. im stigne ovamo, uvidee razliku." Dimi se zagleda u Robuta, koji je ponovo poeo da skvii, veoma tiho, polako, kao da je uplaen. Dimi isprui ruke i Robut mu se u jednom skoku nae u naruju . Dimi upita: "Po emu e se razlikovati Robut i pas?" "Teko je to objasniti", odvrati gospodin Anderson, "ali lako e to uoiti. Pas e te zaista voleti. Robut je samo podeen da se ponaa kao da te voli." "Ali tata, mi ne znamo ta je u psu, niti ta osea. Moda se i on samo pretvara." Gospodin Anderson se namrti. "Dimi, razlika e ti postati jasna kada iskusi ljubav jednog ivog stvorenja." Dimi je vrsto stezao Robuta, mrtei se, a oajan izraz njegovog lica nagovetavao je da nee promeniti miljenje. On ree: "Ali kakve veze ima kako se oni ponaaju? ta je sa mojim oseanjima? Ja volim Robuta i jedino je to vano." Mali robot-lutka, koga niko nikada nije toliko stezao, poe prodorno i ubrzano da skvii... kako je ve inio kada je srean.

SELI

Seli je dolazila putem koji se sputao od jezera; mahnuo sam joj i pozvao je po imenu. Voleo sam da sretnem Seli. Voleo sam ja sve njih, znate, ali Seli je najslaa od svih. O tome nema zbora.

Ubrzala je kretanje kada sam joj mahnuo. To nimalo nije umanjilo njeno dostojanstvo. Ona je uvek delovala dostojanstveno. Sada se kretala tek toliko bre da mi pokae da je i njoj drago to mene vidi. Okrenuo sam se prema oveku pored sebe. "To je Seli", rekoh. Osmehnuo mi se i klimnuo. Uvela ga je gospoa Hester. Rekla je: "Ovo je gospodin Gelhorn, Dejk. Sea se da ti je uputio pismo u kome te je zamolio da ga primi." To su, u stvari, bile samo prazne rei. Imao sam pune ruke posla na Farmi i zaista nisam mogao da traim vreme na potu. Za to imam gospou Hester. Stanuje u blizini i ume da izie nakraj sa raznoraznim glupostima, ne gnjavei me njima, a to je najvanije, dopadaju joj se Seli i ostali. Nekim ljudima se ne sviaju. "Drago mije to vas vidim, gospodine Gelhorn", rekoh. "Rejmond D. Gelhorn", predstavi se on i prui mi ruku koju ja protresoh, pa pustih. Bio je to pokrupniji momak, za pola glave vii od mene, a i iri. Izgledao je upola mlai, tridesetogodinjak. Imao je crnu kosu, zalizanu uz glavu, sa razdeljkom na sredini, i tanke brkove, krajnje uredno tucovane. Viline kosti su mu se irile ispod uiju, tako da je izgledao kao da ima blagi oblik zauki. Pretpostavio sam da je fini momak, jer bi na videu sigurno dobio ulogu zlikovca. Pokazae se da ni video ne moe uvek da pogrei. "Ja sam Dekob Folkers", rekoh. "Kako mogu da vam pomognem?" Osmehnuo se. Osmehivao se tako to bi razvukao usta od uha do uha i pokazao bele zube. "Mogli biste da mi kaete neto o vaoj farmi, ako nemate nita protiv." uo sam Seli kako mi se pribliava s lea, pa sam ispruio aku. Skliznula je pravo niz nju i ja na dlanu osetih vrst, sjajan emajl njenog branika. "Lep automatobil", ree Gelhorn. Moglo je to i tako da se kae. Seli je bila tip '2045 konvertibl' sa Henis-Karltonovim pozitronskim motorom i Armatovom asijom. Nikada nisam video nijedan drugi model tako finih, skladnih linija. Ve mi je pet godina miljenica i ugradio sam u nju sve to sam mogao da zamsilim. Za sve to vreme, nijedno ljudsko bie nije selo za njen volan. Nijednom. "Seli", rekoh, neno je tapui, "predstavljam ti gospodina Gelhorna." Selini cilindri zabrundae malo jae. Pomno sam oslukivao, neu li zauti bilo kakvo kuckanje. U poslednje vreme, prolupali su motori gotovo svih automobila, a stanje se nimalo nije popravilo ni posle zamene benzina. Meutim, Seli je ovog puta prela savreno; isto tako savrena bila je i njena boja. "Da li sva vaa kola imaju imena?" upita Gelhorn.

Po glasu mu se videlo da ga sve ovo zabavlja, a gospoa Hester nije volela ljude koji su zvuali podrugljivo kada su govorili o Farmi. Ona mu otro odgovori: "Svakako. Ta kola su prave linosti, zar ne, Dejk? Sedani su svi mukog roda, a konvertibili enskog." Gelhorn je ponovo poeo da se osmehuje. "A da li ih drite u odvojenim garaama, gospoo?" Gospoa Hester se zagleda u njega. Gelhorn mi se obrati: "Da li bismo sada mogli da porazgovaramo u etiri oka, gospodine Folkers?" "Zavisi", rekoh. "Jeste li reporter?" "Nisam, gospodine. Ja sam agent za prodaju. Bilo o emu da razgovaramo, to nee biti za javnost. Uveravam vas da mi je stalo do potpune privatnosti." "Hajdemo malo niz put. Do klupe." Krenusmo. Gospoa Hester se udaljila. Seli je krenula za nama. Upitah: "Nemate nita protiv da i Seli poe sa nama?" "Nipoto. Ne moe da ponovi ono o emu emo razgovarati, je li tako?" Nasmejao se vlastitoj ali, ispruio ruku i protrljao Selinu ukrasnu masku. Selin motor zaurla, a Gelhorn naglo povue aku. "Nije navikla na nepoznate", objasnih. Seli smo na klupu ispod velikog hrasta odakle smo preko malog jezera mogli da vidimo privatnu pistu. Bio je topli deo dana i automobili u punoj snazi bili su napolju, njih najmanje trideset. ak i sa ove udaljenosti mogao sam da vidim Deremiju kako se, kao i obino, prikrada nekom staloenom, starijem modelu, da bi potom iznenada ubrzao i protutnjao, namerno cvilei konicama. Pre dve nedelje izbacio je starog Angusa potpuno sa asfalta, pa sam mu iskljuio motor na dva dana. Bojim se, meutim, da je to bilo uzalud i da se tu nita ne moe. Kao prvo, Deremija je sportski model, a ta vrsta je strano naprasita.

"Pa, gospodine Gelhorn", poeh ja. "Da li biste mi rekli ta e vam to obavetenje?" Meutim, on je nastavio da osmatra okolinu. Zatim ree: "Ovo je naprosto neverovatno mesto, gospodine Folkers." "Voleo bih da me zovete Dejk. Svi me tako zovu." "U redu, Dejk. Koliko kola imate ovde?"

"Pedeset jedna. Svake godine po jedna ili dvoje novih. Jedne godine dobili smo pet. Jo nijedna nismo izgubili. Sva su u savrenom voznom stanju. Imamo ak model Mat-O-Mota iz '15 u voznom stanju. Jedan od originalnih automatika. On je ovde bio prvi." Dobri stari Metju. Sada dane uglavnom provodi u garai, ali onda je bio pradeda svih kola sa pozitronskim motorom. To su bili dani kada su slepi ratni veterani, paraplegetiari i dravnici bili jedini koji su vozili automatike. ef mi je u to vreme bio Semson Herid koji je bio dovoljno bogat da nabavi jednog. Bio sam njegov ofer. Prisetivi se toga, osetio sam se star. Seam se vremena kada na svetu nije bilo nijednog automobila koji je imao dovoljno mozga da pronae put do kue. Upravljao sam mrtvim, glupim mainama koje nijednog trenutka nisu mogle da se kreu bez oveje ruke na kontrolama. Takve maine su u to doba svake godine ubijale na desetine hiljada ljudi. Automatici su to sredili. Pozitronski mozak je u stanju da reaguje mnogo bre od ljudskog, razume se, i on je nagraivao ljude samo da ne petljaju po kontrolama. Uete, otkucate odredite i pustite ga da ide svojim putem. Sada to uzimamo zdravo za gotovo, ali seam se kada su se pojavili prvi zakoni koji su zabranili starim mainama vonju auto-putevima i dopustili kretanje njima samo automaticima. Gospode, kakva se frka podigla. Nazivali su to raznim imenima, od komunizma do faizma, ali autoputevi su se ispraznili i zaustavljeno je ubijanje, tako da se sve vie ljudi navikavalo na tu novinu. Automatici su, razume se, bili od deset do sto puta skupulji od vozila kojima se upravljalo runo, tako da nije bilo mnogo onih koji su mogli da kupe privatno vozilo. Industrija se specijalizovala za izradu omnibusa-automatika. Mogli ste u svako doba pozvati kompaniju i ve za nekoliko trenutaka vozilo bi se zaustavilo pred vaim vratima i odvezlo vas kuda elite. Obino biste morali da se vozite sa drugima koji su ili u vaem pravcu, ali ta ima u tome loeg? Semson Herid je, meutim, nabavio privatna kola i ja sam otiao do njega istog trenutka kada su stigla. Tada jo ta kola za mene nisu bila Metju. Nisam znao da e ona jednog dana postati stareina Farme. Znao sam samo da me liavaju posla i mrzeo sam ih. Rekoh: "Vie vam neu biti potreban, gospodine Herid?" On odvrati: "Zbog ega si se uprpio, Dejk? Ne misli valjda da u se prepustiti na milost i nemilost jednoj takvoj tehnikoj novotariji? Ti ostaje za kontrolama." Odvratih: "Ali ona idu sama, gospodine Herid. Osmatraju put, reaguju na odgovarajui nain na prepreke, ljude i ostala kola i pamte put kojim treba da idu." "Tako kau. Tako kau. Ti e, svejedno, sedeti za volanom u sluaju da neto poe naopako." udno kako moete zavoleti jedna kola. Nedugo potom ve sam ih zvao Metju i sve vreme sam troio na njegovo glancanje i odravanje. Pozitronski mozak se najbolje odrava kada sve vreme dri pod kontrolom asiju, to znai da se isplati imati stalno napunjen rezervoar kako bi motor mogao i nou i danju lagano da radi. Posle izvesnog vremena, ve sam bio u stanju da po zvuku motora odredim kako se Metju osea.

I Herid je na svoj nain zavoleo Metjua. Nije imao nikog drugog koga bi voleo. Razveo se ili nadiveo tri ene, nadiveo petoro dece i troje unuadi. I zato, kada je umro, moda i nije predstavljalo iznenaenje to je u oporuci naloio da se njegovo imanje preobrazi u Farmu za Isluene Automobile, kojom je trebalo ja da upravljam, a Metju da bude prvi lan cenjenog niza. To je postao moj ivot. Nikada se nisam oenio. Ne moete se oeniti i nastaviti da se brinete o automaticima onako kako bi trebalo.

Novine su smatrale da je sve to smeno, ali posle izvesnog vremena prestale su da zbijaju ale oko toga. S nekim stvarima se ne moete aliti. Moda nikada niste bili u mogunosti da sebi priutite automatik, a moda nikada neete ni biti, ali, verujte mi na re, zavoleli biste ga. Veliki su radnici i krajnje su ljubazni. Treba biti ovek bez imalo srca pa loe postupati s njima ili dopustiti da neko loe postupa s njima. Poto bi izvesno vreme bili u posedu automatika, oni koji nisu imali naslednika za koga su bili ubeeni da e se dobro brinuti o njemu, postarali bi se da ga, uz izvestan prilog, ostave Farmi. Objasnio sam to Gelhornu. On primeti: "Pedeset jedan automobil! To je mnogo novca!" "Minimum pedeset hiljada po automatiku, prvobitno ulaganje", odvratih. "Sada vrede mnogo vie. tota sam uradio na njima." "Izdravanje Farme mora da mnogo staje." "U pravu ste to se toga tie. Farma ne donosi zaradu, to nas oslobaa poreza i, razume se, novopristigli automatici obino dolaze sa novcem za zadubinu. Ali trokovi stalno rastu. Moram da odravam ono to je ovde podignuto; stalno stavljam novi asfalt, a stari popravljam; tu su jo benzin, ulje, popravke i novotarije. Nakupi se." "Ve se dosta vremena bavite time." "Kako da ne, gospodine Gelhorn. Trideset tri godine." "Kako mi se ini, niste od toga imali mnogo line koristi." "Kako nisam? Iznenaujete me, gospodine Gelhorn. Imam Seli i pedeset drugih. Pogledajte je." Smeio sam se. Nisam mogao da se obuzdam. Seli je bila tako ista, da je to gotovo nanosilo bol. Mora da je na njenom vetrobranu naao smrt neki insekt, ili se tamo spustila suvina trunka praine, i ona se ve dala na posao. Pomolila se mala cev i naprskala tergosol po staklu. On se brzo razlio preko silikonskog povrinskog premaza i brisai se istog asa naoe na mestu, prelazei preko vetrobrana, saterujui vodu u mali kanal kojim je odvoena, kapajui na tlo. Ni kap vode nije pala na njenu sjajnu haubu boje zelene jabuke. Brisa i cev sa deterdentom vratie se na mesto i nestae. Gelhorn primeti: "Nikada nisam video da jedan automatik to radi."

"Pretpostavljam da niste", odvratih. "Ugradio sam to samo na naim kolima. Ona su ista. Stalno iste svoje staklo. To im se dopada. Sali sam ak ugradio brizgalice voska. Svake noi se glanca tako da moete da se ogledate i obrijete gledajui se u bilo kom njenom delu. Kada bih uspeo da namaknem novac, ugradio bih to i ostalim devojkama. Konvertibili su veoma tati." "Mogu vas nauiti kako da namaknete novac, ako je to ono to vas zanima." "To je uvek aktuelno. Kako?" "Pa, zar se to samo po sebi ne podrazumeva, Dejk? Svaka od vaih kola vrede najmanje pedeset hiljada, sami ste rekli. Kladim se da cena veine dostie estocifreni broj." "Pa?" "Da li ste ikada pomiljali da prodate nekoliko?" Odmahnuh glavom. "Izgleda da ne shvatate, gospodine Gelhorn. Ne mogu nijedna prodati. Ona pripadaju Farmi, a ne meni." "Novac bi otiao na Farmu." "U pristupnici Farmi stoji da e kola dobijati stalnu negu. Ne mogu se prodati." "A ta je sa motorima?" "Ne razumem." Gelhorn se pomeri, a glas mu postade poverljiv. "Sluajte, Dejk, dozvolite da vam objasnim situaciju. Postoji veliko trite za privatne automatike, samo kada bi oni mogli da se proizvode dovoljno jeftino. Je li tako?" "To nije nikakva tajna." "A devedeset pet odsto trokova otpada na motor. Je li tako? Znam gde moemo nabaviti koljke. Takoe znam gde moemo prodati automatike po dobroj ceni... dvadeset do trideset hiljada za jeftinije modele, moda pedeset ili ezdeset za one bolje. Potrebni su mi samo motori. Je l' vam jasno reenje?" "Nije, gospodine Gelhorn." Bilo mi je, ali hteo sam da ga ujem od njega. "Evo ga ovde. Imate pedeset jedan motor. Pravi ste strunjak za automobile, Dejk. Morate biti. U stanju ste da odvojite motor i da ga smestite u druga kola tako da niko nee moi da primeti razliku." "To ne bi bilo ba etiki." "Kolima ne biste nimalo naudili. Uinili biste im uslugu. Iskoristite starija kola. Upotrebite taj stari Mat-O-Mot." "Stanite malo, gospodine Gelhorn. Motori i koljke nisu razdvojne jedinice. Oni su jedinstveni. Ti motori su navikli na sopstvena tela. Ne bi bili sreni u nekim drugim kolima."

"U redu, s tim se slaem. Tu ste u pravu, Dejk. To bi bilo kao da vam neko izvadi mozak i stavi ga u neiju tuu lobanju. Je li tako? Vama se to ne bi dopalo?" "Mislim da ne bi. Ne, ne bi." "Ali ta bi bilo kada bih uzeo va mozak i stavio ga u telo nekog mladog atlete. ta mislite o tome, Dejk? Vi vie niste ba mladi. Kada bi vam se ukazala prilika, zar ne biste uivali da vam je ponovo dvadeset? To je ono to nudim nekim od vaih pozitronskih motora. Stavili bismo ih u nove koljke iz '57. Najnovije konstrukcije." Nasmejao sam se. "To ba nema mnogo smisla, gospodine Gelhorn. Pojedina naa kola moda jesu stara, ali su dobro odravana. Niko ih ne vozi. Dozvoljeno im je da rade ta ele. Ona su u penziji, gospodine Gelhorn. Ne bih poeleo telo dvadesetogodinjaka ako bi to znailo da u do kraja svog novog ivota morati da kopam jarkove i da nikada neu imati dovoljno da se najedem... ta ti misli o tome, Seli?" Selina dvoja vrata se otvorie, a zatim se prigueno zalupie. "ta to bi?" upita Gelhorn. "Tako se Seli smeje." Gelhorn natera sebe da se osmehne. Pretpostavljam da je pomislio kako je to loa ala. On ree: "Budite razumni, Dejk. Kola se prave da bi se vozila. Verovatno nisu srena ako ih ne vozite." Primetih: "Seli niko nije vozio pet godina. Meni izgleda srena." "Nisam siguran." Ustao je i polako krenuo prema Seli. "Zdravo, Seli. Bi l' se malo provozala?" Selin motor poe da turira. Povukla se malo unazad. "Ne navaljujte, gospodine Gelhorn", rekoh. "Poznata je po svojoj jogunosti." Dva sedana nalazila su se nekih stotinak jardi uz put. Zaustavila su se. Moda su, na neki svoj nain, posmatrala. Nisam lupao glavu oko njih. Netremice sam promatrao Seli. Gelhorn ree: "Smiri se, Seli." Bacio se i uhvatio kvaku na vratima. Razume se, kvaka se nije pomerila. On primeti: "Ali pre samo jedan minut su se otvorila." Odvratih: "Automatska brava. Osea kada je Seli potrebna privatnost." On je pusti, a zatim ree, sporo i promiljeno. "Kola sa oseanjem za privatnost ne bi trebalo da se vozikaju unokolo sa sputenim krovom." Udaljio se tri do etiri koraka, a onda je brzo, tako brzo da nisam uspeo ni da zakoraim da ga zaustavim, potrao napred i bacio se u kola. Iznenadio je Seli, jer ju je, im se spustio, iskljuio pre nego to je uspela da zakoi bravu.

Prvi put za pet godina Selin motor je zamukao. Mislim da sam vrisnuo, ali Gelhorn je hitro ukljuio runo upravljanje i pokrenuo motor. Seli je ponovo oivela, nije, meutim, mogla slobodno da dela. Krenuo je putem. Sedani su i dalje bili na istom mestu. Okrenuli su se i odvezli odatle, ne ba brzo. Pretpostavljam da ih je sve ovo zbunilo. Jedan je bio uzepe, iz milanskih fabrika, a drugi Stefan. Uvek su bili zajedno. Obojica su bili novi na Farmi, ali ipak su ovde boravili ve dovoljno dugo da znaju da naa kola nemaju vozae. Gelhorn je nastavio pravo napred, a kada je sedanima konano postalo jasno da Seli ne namerava da uspori, da nije mogla da uspori, bilo je suvie kasno za bilo ta osim za preduzimanje oajnikih mera. Razdvojili su se, jedan je skrenuo na jednu, a drugi na drugu stranu, a Seli je projurila izmeu njih poput munje. Stiv je probio ogradu prema jezeru i zaustavio se na travi, u blatu, samo nekoliko ina od vode. uzepe je pocupkivao preko zemljita pored puta dok se tresui nije zaustavio. Vratio sam Stivija na put i upravo sam pokuavao da utvrdim da li mu je ograda priinila kakvu tetu, kada se Gelhorn vratio. On otvori Selina vrata i izie. Nagnuvi se nazad, iskljuio je motor po drugi put. "Eto", ree on. "Mislim da joj je ovo ba prijalo." Suzdravao sam se. "Zato ste projurili izmeu sedana? Nije bilo nikakvog razloga za to." "Sve vreme sam oekivao da se sklone." "I jesu. Jedan je proleteo kroz ogradu." "Izvinite, Dejk", ree on. "Mislio sam da e ii mnogo bre. Znate kako je. Vozio sam se mnogim automatobusima, ali sam u privatni automatik seo samo dva ili tri puta u ivotu, a sada sam ga prvi put vozio. Jeste li se uverili, Dejk. Morao sam da se provozam, a inae se ne uzbuujem ba tako lako. Kaem vam, bie dovoljno da ponudimo cenu za dvadeset posto ispod zvanine, ime emo stei odlino trite, tako da e zarada iznositi devedeset odsto." "Koje emo podeliti?" "Pola-pola. I ne zaboravite da ja na sebe preuzimam sav rizik." "E pa lepo. Ja sam vas sasluao. Sada vi sasluajte mene." Podigao sam glas jer sam bio suvie ljut da bih i dalje bio utiv. "Povredili ste Seli kada ste iskljuili motor. Kako bi vam se dopalo da vas neko jednim udarcem onesvesti? Upravo to inite Seli kada je iskljuite." "Preterujete, Dejk. Automatobusi se iskljuuju svake noi." "Svakako; zbog toga i ne elim da niko od mojih devojaka i momaka zavri u vaim pomodnim koljkama '57, jer ne bih znao kako e se o njima brinuti. Automatobusima su potrebne obimne

popravke pozitronskih kola svakih nekoliko godina. Stari Metju nije taknut dvadeset godina. ta mu moete ponuditi u poreenju s tim?" "Uzbueni ste. Pretpostavimo da o mom predlogu razmislite kada se smirite i onda stupite u vezu sa mnom." "Dovoljno sam razmiljao. Ako vas ikada ponovo vidim, pozvau policiju." Stisnuo je usne koje su postale veoma rune. "Samo trenutak, stari." Prekinuh ga: "Samo trenutak, kaem ja vama. Ovo je privatni posed i nareujem vam da se gubite." On slegnu ramenima. "E pa, onda, do vienja." Odvratih: "Gospoa Hester e vas otpratiti sa imanja. Neka to 'do vienja' bude 'zbogom'."

Ali nije bilo zbogom. Video sam ga ponovo posle dva dana. Dva i po dana, da budem taniji, jer bilo je podne kada smo se prvi put sreli, a neto malo posle ponoi kada smo se ponovo videli. Uspravio sam se u krevetu kada je upalio svetlo i onako zaslepljen poeo sam da mirkam dok nisam shvatio ta se deava. Kada sam uspeo da progledam, nije morao mnogo da mi objanjava. U stvari, nije morao uopte nita da mi objanjava. U desnoj aci drao je pitolj, ija se gadna, mala, igliasta cev jedva nazirala izmeu njegova dva prsta. Znao sam da je trebalo samo da povea pritisak ake pa da budem raskomadan. On ree: "Obucite se, Dejk." Nisam se pokrenuo. Samo sam ga posmatrao. On dodade: "Sluajte, Dejk, poznata mi je situacija. Seate se da sam vas posetio pre dva dana. Nemate straara ovde, nemate elektrificirane ograde, nikakve signale upozorenja. Nita." Odvratih: "Nije mi potrebno. Za sada vas nita nee spreiti da odete, gospodine Gelhorn. Da sam na vaem mestu, ja bih to i uinio. Ovo mesto ume da bude veoma opasno." Kratko se nasmejao. "I jeste za svakoga ko se nelazi sa pogrene strane pitolja za pesnicu." "Vidim ga", odvratih. "Znam da ga imate." "Krenite, onda. Moji ljudi ekaju." "Neu, gospodine Gelhorn. Ne miem se dok mi ne kaete ta elite, a najverovatnije ni onda." "Prekljue sam vam izneo svoj predlog." "Odgovor je i dalje odrian."

"Sada imam i dodatak na taj predlog. Doao sam ovamo s nekoliko ljudi i automatobusom. Vaa je jedina prilika da krenete sa mnom i demontirate dvadeset pet pozitronskih motora. Svejedno mi je kojih dvadeset pet ete izabrati. Utovariemo ih u automatobus i odneti. Kada ih se reimo, pobrinuu se da dobijete svoj deo novca." "Pretpostavljam da mi to jemite svojom rei." Kao da nije shvatio da sam sarkastian. Ree: "Tako je." Ponovo ga odbih: "Ne." "Ako nastavite da me odbijate, obaviemo to na moj nain. Sam u demontirati motore, samo to u to uraditi sa svih pedeset jednim. Bez izuzetka." "Nije lako demontirati pozitronski motor, gospodine Gelhorn. Jeste li vi strunjak za robotiku? ak i da jeste, znate, ja sam modifikovao te motore." "Poznato mi je to, Dejk. I da budem iskren, nisam strunjak. Mogao bih da unitim prilian broj motora, pokuavajui da ih izvadim. Zato u morati da izvadim svih pedeset jedan ako ne budete saraivali. Vidite, na kraju mi moe ostati samo dvadeset pet. Prvih nekoliko oko kojih u petljati najverovatnije u i najvie otetiti. Dok ne uem u tos, znate. I ako budem sam radio, mislim da u se prvo pozabaviti sa Seli." Odvratih: "Ne mogu da verujem da to ozbiljno nameravate, gospodine Gelahar." On ree: "Ozbiljan sam, Dejk." Pustio je da se sve slegne. "Ako elite da pomognete, moete zadrati Seli. Inae e najverovatnije biti gadno povreena. ao mi je." Rekoh: "Poi u s vama, ali vas jo jednom upozoravam. Oekuju vas nevolje, gospodine Gelhorn." Pomislio je da je to vrlo smeno. Sasvim prigueno se smejao dok smo silazili zajedno niz stepenice.

Ispred prilaza garanim apartmanima ekao je automatobus. Pored njega primetio sam senke tri oveka koji su u nas uperili baterijske svetiljke kada smo se pribliili. Gelhorn tiho ree: "Doveo sam starca. Hajdemo. Dovezite vozilo prilaznim putem, pa da ponemo." Jedan od njih se nagnu napred i ukuca odreena uputstva na kontrolnoj tabli. Krenusmo prilaznim putem praeni pokornim automatobusom. "On ne moe u garau", primetih. "Nee moi da proe kroz vrata. Nemamo ovde automatobuse. Samo privatna kola." "U redu", sloi se Gelhorn. "Odvezi ga tamo u travu da ga neko ne primeti." Jo dok smo bili udaljeni deset stopa od garae, zauo sam brujanje automobila.

Obino bi utihli ako bih ja uao u garau. Ovog puta nisu to uinili. Mislim da su znali da se unaokolo vrzmaju nepoznati ljudi, a kada su lica Gelhorna i ostalih postala vidljiva, buka se pojaala. Svi motori su zagrejano tutnjali i neravnomerno brujali dok celo mesto nije poelo da se trese. Svetla su se automatski upalila kada smo uli unutra. Gelhorna izgleda nije brinula buka koju su stvarali automobili; ona trojica koji su bili s njim imali su izgled najmljenih ubica, ali on se nije ogledao toliko u crtama njihovih lica, koliko u izvesnoj opreznosti u pogledu i pseoj oputenosti vilica. Poznavao sam taj tip i nisam se zabrinuo. Jedan od njih ree: "Prokletstvo, sagorevaju gas." "Moja kola to uvek ine", odvratih kruto. "E, noas nee", ree Gelhorn. "Iskljuite ih." "Nije to ba tako lako, gospodine Gelhorn", odvratih. "Smesta!" naredi on. Ostadoh da stojim na mestu. I dalje je drao pitolj za pesnicu uperen u mene. Rekoh: "Kazao sam vam, gospodine Gelhorn, da se s mojim kolima lepo postupalo za sve vreme njihovog boravka na Farmi. Ona su na to navikla i odbijaju sve drugo." "Imate jedan minut", ree on. "Predavanja ostavite za neki drugi put." "Pokuavam neto da vam objasnim. elim da vam kaem da moja kola razumeju ta im govorim. Pozitronski motor je u stanju da to s vremenom i s mnogo strpljenja naui. Moja kola su nauila. Sali je shvatila smisao vaeg predloga od pre dva dana. Seate se da se nasmejala kada sam zatraio da iznese svoje miljenje. Takoe nije zaboravila ta ste joj uinili, a isti je sluaj i sa dva sedana koje ste razjurili. Ostali znaju ta im valja initi kad se pojave uljezi uopte." "Sluajte, vi luda stara budalo..." "Treba samo da kaem..." povisih glas. "Drite ih!" Jedan od Gelhornovih ljudi preblede i viknu, ali glas mu je potpuno priguila buka pedeset jedne trube koje su se smesta oglasile. Nastavile su da trube, tako da su se odjeci izmeu etiri zida garae pretvorili u divlji, metalni krik. Dvoja kola krenue napred, bez urbe, ali nije bilo sumnje s kojim ciljem. Druga dvoja kola stadoe u red iza njih. Sva kola su manevrisala u svojim odvojenim pregradcima. Lopovi su zurili, a zatim stadoe da se natrake povlae. Povikah: "Ne penjite se uz zidove." Oigledno su instinktivno doli na tu pomisao. Pomahnitalo su pojurili prema vratima garae. Na vratima se jedan od Gelhornovih ljudi okrenuo i podigao svoj pitolj za pesnicu. Igliasti metak polete prema prvim kolima poput tanke, plave munje. Ta kola su bila uzepe.

Sa uzepeove haube metak je ogulio tanak sloj boje i zario se u desnu polovinu vetrobrana koja se rascvetala, ali se nije rasprsla. Proleteli su kroz vrata i trei nastavili dalje, dok su kola, dvoja po dvoja, kripei, kretala za njima u no, uz put trubei na juri. Drao sam Gelhorna za lakat, ali mislim da se on ionako nije mogao da pomeri. Usne su mu podrhtavale. Rekoh: "Eto zato mi nisu potrebni elektrificirana ograda ili straari. Moje vlasnito samo se titi." Gelhorn je zadivljeno pratio pogledom par za parom kola koja su zujala pored nas. Zatim izusti: "To su ubice!" "Ne budite ludi. Nee oni ubiti vae ljude." "To su ubice!" "Samo e vaim ljudima oitati bukvicu. Moja kola su naroito obuena za poteru po celoj dravi upravo za tu svrhu; mislim da e vai ljudi proi gore nego da ih snae brza smrt. Da li vas je ikada jurio neki automobil?" Gelhorn nije odgovorio. Nastavih. Nisam eleo da ita propusti. "Ponaae se poput senki koje se nee kretati bre od vaih ljudi, malo e ih juriti, povremeno e im prepreavati put, trubie im, jurie pravo na njih da bi ih izbegli iz kripu konica i urlanje motora. Nastavie tako dok vai ljudi ne popadaju, ostavi bez daha i napola mrtvi i ekajui da tokovi smrskaju njihove bolne kosti. Kola to nee uiniti. Okrenue se i otii. Meutim, moete se kladiti da se vai ljudi nikada dok su ivi nee vie vratiti ovamo. Ni za kakav novac koji biste im vi ili desetorica slinih vama mogli dati. Sluajte..." Pojaao sam stisak ake kojom sam ga drao za lakat. Napeo se da uje. Rekoh: "Zar ne ujete lupu vrata na kolima?" Zvuk je bio slab, ali nedvosmislen. Rekoh: "Smeju se. Zabavljaju se." Lice mu se zbrkalo od besa. Podigao je aku. Jo je u njoj drao pitolj. Rekoh mu: "Ja ne bih. Jedna automatska kola su jo sa nama." Mislim da do tada nije primetio Seli. Prila nam je sasvim tiho. Iako me je gotovo dodirivala desnim prednjim branikom nisam mogao da ujem njen motor. Moda je zadravala dah. Gelhorn zaurla. Rekoh mu: "Nee vas ni dodirnuti, sve dok sam ja sa vama. Ali ako me ubijete... Znate, Seli vas ne voli."

Gelhorn okrenu pitolj prema Seli. "Ima oklopljen motor", primetih, "i pre nego to uspete drugi put da povuete obara ve e biti na vama." "U redu", povika on i iznenada mi izvi ruku iza lea i tako je uvrnu da sam jedva stajao. Postavio me je izmeu Seli i sebe i nije poputao stisak. "Poni da se povlai sa mnom i ne pokuavaj da se oslobodi, matori, ili u ti iupati ruku." Morao sam da krenem. Seli je pola za nama, zabrinuta, ne znajui ta da radi. Pokuao sam neto da joj kaem, ali nisam uspeo. Mogao sam samo da stegnem zube i jeim. Gelhornov automatobus jo se nalazio ispred garae. Ugurao me je unutra, a zatim uskoio za mnom i zakljuao sva vrata. Onda ree: "E, pa lepo. Hajde da razumno porazgovaramo." Trljao sam ruku, pokuavajui da je povratim u ivot, i jo dok sam to inio poeo sam automatski i bez ikakvog svesnog naprezanja da prouavam kontrolnu tablu busa. Primetih: "Ovo nije originalni automatobus." "Pa ta?" upita on otro. "To je uzorak moga rada. Pokupio sam odbaenu asiju, pronaao mozak koji sam mogao da upotrebim i napravio sebi privatni bus. Pa ta s tim?" Povukoh prepravljenu plou, gurnuvi je u stranu. On ree: "ta, do avola? Sklanjaj se odatle." Udario me je bridom ake po ramenu tako da mi je utrnulo. Poeo sam da se rvem s njim. "Ne elim da naudim ovom autobusu. ta misli kakva sam ja to osoba? elim samo da pogledam neke veze u motoru." Nisam morao mnogo da zagledam. Prosto sam kljuao od besa kada sam se okrenuo prema njemu. Rekoh mu: "Prava si hulja i kopile. Nisi imao nikakva prava da sam ugrauje taj motor. Zato nisi pozvao robotiara?" On odvrati: "Liim li ti ja na ludaka?" "Iako je posredi ukradeni motor, nisi imao nikakva prava da se tako ponaa prema njemu. Ja se prema nijednom oveku ne bih poneo onako kao to si se ti poneo prema tom motoru. Legura za lemljenje, traka i kleme! To je brutalno!" "Ali radi, je li tako?" "Svakako da radi, ali bus mora da prolazi kroz pravi pakao. Moe se iveti sa migrenom i akutnim artritisom, ali to nije Bog zna kakav ivot. Ova kola pate." "Zavei!" Na tren je pogledao kroz prozor prema Seli, koja se primakla sasvim do automatobusa. Proverio je da li su prozori i vrata zatvoreni.

Zatim ree: "Briemo odavde pre nego to se vrate druga kola. Draemo se podalje." "Kako e vam to pomoi?" "Jednog dana e vaa kola ostati bez benzina, je li tako? Niste ih podesili da mogu sama da uzimaju benzin, zar ne? Vratiemo se i zavriti posao." "Traie me", rekoh. "Gospoa Hester e pozvati policiju." S njim se vie nije moglo razumno razgovarati. Ubacio je u brzinu. Automatobus je pojurio napred. Seli ga je sledila. Zakikotao se. "ta moe ona da uini dok si ovde sa mnom?" Izgleda da je i Seli to shvatila. Ubrzala je, pretekla nas i nestala. Gelhorn je otvorio prozor do sebe i pljunuo kroz otvor. Bus je nastavio da drnda po mranom putu dok mu je motor neravnomerno tandrkao. Gelhorn je priguio dugaka svetla tako da su sada predstavljala samo fosforescentnu zelenu prugu koja je obasjavala sredinu auto-puta, svetlucajui na meseini, i jedino nas je ona uvala da ne uletimo meu drvee. Na putu uopte nije bilo saobraaja. Dvoja kola su se mimoila sa naima, idui u suprotnom smeruu, a sa nae strane auto-puta nije bilo nijednih, ni ispred ni iza nas. Prvo sam uo lupu vrata. Brzo i otro, u tiini, prvo ona s desne, a zatim i ona s leve strane. Gelhornu su se tresle ake dok je divlje ukucavao naredbu za poveanje brzine. Izmeu zgusnutog drvea odjednom se pomoli snop svetlosti i zaslepi nas. Drugi snop se probi do nas kroz zatitne reetke na drugoj strani. Na raskrsnici, etiri stotine stopa ispred nas, uz kripu konica sa druge strane puta kojim smo se kretali projurie neka kola. "Seli je otila po ostale", primetih. "Mislim da ste opkoljeni." "Pa ta? ta mogu da uine?" Pogrbio se nad kontrolama, zurei kroz vetrobransko staklo. "I da nisi nita pokuao, matori", promrmlja on. Nisam ni mogao. Bio sam potpuno iscrpljen; leva ruka mi je prosto gorela. Zvuci motora poeli su da se umnoavaju i pribliavaju. Mogao sam da ujem motore kako se glasaju u udnim ustrojstvima; odjednom mi se uinilo da moja kola meusobno razgovaraju. Odostrag dopre potpuri truba. Ja se okrenuh, a Gelhorn na brzinu pogleda u stranji retrovizor. Dvanaestak kola pratilo nas je u obe trake. Gelhorn zaurla i ludaki stade da se smeje. Povikah: "Stani! Zaustavi kola!" Jer na etvrt milje ispred nas, jasno se ocrtavajui na svetlosti koju su bacala dva sedana smetena pored puta, videla se Seli, koja se svojim vitkim telom prepreila preko puta. Dvoja kola

ubacila su se u suprotnu traku s nae leve strane, vozei uporedo s nama i onemoguavajui Gelhornu da skrene u stranu. Meutim, on to i nije nameravao da uini. Pritisnuo je dugme za punu brzinu i nije skidao prst s njega. On primeti: "Nema vie blefiranja. Ovaj autobus je pet puta tei od nje, tako da emo je odbaciti s puta kao kakvo crknuto mae." Znao sam da je to u stanju da uini. Bus se nije kretao automatski i prst mu je bio na dugmetu. Znao sam da e to uiniti. Spustio sam prozor i proturio glavu napolje. "Seli", zavritah. "Sklanjaj se. Seli!" Moj glas je priguila agonijska kripa konica s kojima se loe postupalo. Bio sam odbaen napred i zauo kako vazduh naputa Gelhornovo telo. Upitah: "ta se dogodilo?" Bilo je to blesavo pitanje. Stali smo. Eto ta se dogodilo. Izmeu Seli i busa ostalo je pet stopa razdaljine. Iako je bio pet puta tei od nje i jurio prema njoj, nije se ni za pedalj pomerila. Imala je petlju." Gelhorn stade da cima prekida za 'Runo upravljanje'. "Mora", sve vreme je mrmljao. "Mora." Rekoh mu: "Ne mora poto si ovako privrstio motor, strunjae. Bilo koja dva voda mogla su da naprave kratak spoj." Pogledao me je s razornim besom i dubokim glasom zareao. Kosa mu se zamrsila na elu. Podigao je pesnicu. "To ti je poslednji savet koji si ikada ikome dao, matori." Bio sam svestan da se sprema da opali iz pitolja na igle. Prislonio sam se leima uz vrata autobusa, gledajui kako se pesnica podie, tako da sam se, kada su se vrata otvorila, preturio napolje, bupnuvi o tle. uo sam kako se vrata uz tresak ponovo zatvaraju. Podigao sam se na kolena i podigao pogled upravo na vreme da vidim Gelhorna kako se bezuspeno bori sa prozorom koji se zatvarao, da bi potom hitro uperio pitolj za pesnicu u staklo. Nije stigao da opali. Strano zagrmevi, bus je krenuo napred, tako da je Gelhorn odleteo unazad. Seli mu vie nije bila na putu i ja ostadoh da posmatram stranja svetla autobusa kako se gube u daljini. Bio sam sasvim iscrpljen. Sedoh tamo gde sam se zatekao, nasred auto-puta, i spustih glavu na prekrtene ruke, pokuavajui da doem do daha. uo sam kako se neka kola polako zaustavljaju pored mene. Kada sam podigao pogled, ugledao sam Seli. Lagano... s ljubavlju, moglo bi se rei... otvorila su se njena prednja vrata.

Niko nije vozio Seli pet godina... osim Gelhorna, razume se... i ja sam dobro znao koliko je kolima bila vana ta sloboda. Bio sam joj zahvalan na tom gestu, ali sam ipak rekao: "Hvala, Seli, ali uzeu neka od novijih kola." Ustao sam i okrenuo se; ona se, meutim, veoma veto i precizno, kao da izvodi piruetu, ponovo nala ispred mene. Nisam smeo da joj povredim oseanja. Uao sam. Njeno prednje sedite mirisalo je lepo i svee na automatobil koji mnogo polae na svoju istou. Legao sam preko njega, sa zahvalnou i moji momci i devojke odvezli su me kui ujednaenom vonjom, tiho i veoma brzo.

Naredne veeri, gospoa Hester mi je, krajnje uzbuena, donela kopiju radio-izvetaja. "Re je o gospodinu Gelhornu", ree ona. "Onome koji je doao da vas poseti." "ta je s njim?" Strepeo sam od odgovora. "Nali su ga mrtvog", ree ona. "Zamislite samo. Mrtvog u jarku." "Moda je u pitanju neki potpuni stranac", promrmljah. "Rejmond D. Gelhorn", primeti ona otro. "Ne mogu postojati dvojica, je li tako? Slae se i opis. Blagi Boe, kakav nain da se umre! Pronali su tragove guma na njegovim rukama i telu. Zamislite! Drago mi je to se ispostavilo da je re o autobusu; inae su mogli da dou ovamo da njukaju." "Zar se to dogodilo negde ovde u blizini?" nestrpljivo upitah. "Nije... U blizini Kuksvila. Ali proitajte sami, ako... ta se desilo uzepeu?" Bio sam srean to je razgovor skrenuo u drugom pravcu. uzepe me je strpljivo ekao da zavrim sa popravkom. Zamenio sam mu vetrobran. Poto je otila, zgrabio sam izvetaj. Nije bilo sumnje. U izvetaju lekara stajalo je da je trao i da je bio potpuno iscrpljen. Pitao sam se koliko li se milja bus poigravao s njim pre nego to mu je zadao poslednji udarac. Izvetaj, razume se, nije pominjao nita slino. Pronali su bus i identifikovali ga po otisku guma. Nalazio se u posedu policije koja je pokuavala da ue u trag vlasniku. U lanku je tome posveen poseban uvodnik. Bila je to prva saobraajna nesrea u dravi te godine, pa su novine neumorno upozoravale protiv rune vonje nou. Nigde nisu pominjana trojica Gelhornovih razbojnika i to mi je bilo milo. Nijedna naa kola nisu podlegla izazovu i lov pretvorila u ubijanje. To je bilo sve. Pustio sam da mi hartija ispadne iz ruke. Gelhorn je bio kriminalac. Okrutno je postupao prema busu. Uopte se nisam dvoumio oko toga da li je zasluio smrt. Ali ipak sam oseao izvesnu muninu zbog naina na koji je ubistvo izvedeno.

Prolo je nekoliko meseci, ali ne mogu to sebi da izbijem iz glave. Moja kola razgovaraju jedna s drugim. Vie u to uopte ne sumnjam. Kao da su stekla izvesno samopouzdanje; kao da se vie uopte ne trude da to skrivaju. Njihovi motori sve vreme tandru i kloparaju. Ne razgovaraju samo meusobno. Razgovarajui sa kolima i busevima koji poslom dou na Farmu. Koliko li dugo to ve rade? Mora da ih ova druga vozila razumeju. Gelhornov bus ih je razumeo, a proveo je ovde jedva jedan sat. U stanju sam da, sklopivi oi, vratim u seanje jurnjavu auto-putem i nae automobile koji su opkolili autobus s oba boka, kloparajui motorima dok ih nije razumeo, stao, pustio me napolje i utekao sa Gelhornom. Da li su mu moja kola kazala da ubije Gelhorna? Ili je to bila njegova ideja? Mogu li kola imati takve ideje? Oni koji prave motore kau da ne mogu. Ali oni tu misle na uobiajene uslove. Da li su ba sve predvideli? Kola mogu da budu zlostavljana, znate. Neka od njih dou potom na Farmu i posmatraju. Bivaju im reene mnoge stvari. Saznaju da postoje kola iji se motori nikada ne iskljuuju, koja niko nikada ne vozi, ijim se svim potrebama udovoljava. Onda ona moda odlaze i prepriavaju to ostalima. Moda se re brzo iri. Moda e uskoro poeti da misle kako bi na celom svetu trebalo da bude onako kako je na Farmi. Ona ne razumeju. Ne moete od njih oekivati da shvate ta je to nasledstvo i ta su to muice bogataa. Na Zemlji ima na milione automatobila, desetine miliona. Ako pomisao da su robovi uhvati korena meu njima... ako zakljue da bi trebalo neto da preduzmu oko toga... ako ponu da razmiljaju kao Gelhornov bus... Moda se to nee dogoditi za moga ivota. A i onda e morati da zadre nekolicinu da se brinemo o njima, je li tako? Nee nas sve pobiti. A moda i hoe. Moda nee shvatiti da neko treba da brine o njima. Moda nee ekati. Svakog jutra se budim sa milju: Moda danas... Ne uivam vie u svojim kolima onoliko koliko sam uivao ranije. Primetio sam da u poslednje vreme ak poinjem da izbegavam Seli.

JEDNOGA DANA

Nikolo Mazeti leao je potrbuke na ilimu, brade zabijene u dlan sitne ake, i izgubljeno sluao Barda. U tamnim oima ak su mu se moda nazirale suze, luksuz koji je jedan jedanaestogodinjak mogao sebi da dozvoli samo kada je bio sam. Bard ree: "Jednom davno usred duboke ume, iveo je siromani drvosea sa dve keri koje su ostale bez majke, obe lepe kao proletnji dan. Starija ker je imala dugaku kosu, crnu poput pera iz gavranovog krila, a mlaa svetlu i zlatnu poput sunca u jesenje popodne. esto, dok su ekale da se otac vrati sa dnevnog posla u umi, starija bi sela pred ogledalo i zapevala..." Nikolo nije uo ta je pevala, jer se izvan sobe oglasilo zvono: "Hej, Niki." I Nikolo, ije se lice istog asa razvedrilo, pohita ka prozoru i povika: "Zdravo, Pole." Pol Loeb mu uzbueno mahnu. Bio je mraviji od Nikole, a nije bio ni visok kao on, iako je bio est meseci stariji. Lice mu je odavalo potisnutu napetost koja se najjasnije iskazivala u brzom treptanju kapaka. "Zdravo, Niki. Pusti me unutra. Imam ideju i po. Samo ekaj da je uje." urno se osvrnuo oko sebe, kao da proverava da ih neko moda ne prislukuje, ali prednje dvorite bilo je oigledno potpuno prazno. On apatom ponovi: "Samo ekaj da uje." "Dobro. Otvoriu ti." Bard je nastavio priu, nesvestan injenice da je Nikoli iznenada panja bila odvuena na neto drugo. Kada je Pol uao, Bard je upravo govorio: "...Na to lav ree: 'Ako mi pronae izgubljeno jaje ptice koja prelee Ebonosne planine jednom u deset godina, ja u...'" Pol upita: "Da li to slua Barda? Nisam znao da ga ima." Nikolo pocrvene i nesreni izraz mu ponovo preplavi lice. "Ovog imam jo iz vremena kada sam bio klinac. Nije nikakav." utnuo je Barda i otrim pogledom oinuo malo izgrebanu plastiku koja je odavno izgubila boju. Bard tucnu kada se na trenutak prekinu kontakt meu spojevima za govor, a onda nastavi: "... za godinu i jedan dan dok se eline cipelice nisu izlizale. Princeza se zaustavila pored puta..." Pol primeti: "Kakav starinski model", i kritiki se zagleda u njega. Iako je i sam bio ogoren na Barda, Nikola zatrepta zauvi ovu ironinu primedbu. Na trenutak je zaalio to je pustio Pola da ue; mogao je bar prethodno da vrati Barda na njegovo uobiajeno mesto u podrumu. Izvadio ga je samo zato to mu je bilo strano dosadno posle uzaludne prepirke sa ocem. Pretpostavio je da e to biti glupo - i bilo je. Niki se ionako pomalo plaio Pola, jer je Pol pohaao specijalne kurseve u koli i svi su govorili da e jednoga dana biti inenjer za kompjutere. Ni sam Nikolo nije loe prolazio u koli. Imao je pristojne ocene iz logike, binarnih manipulacija, kompjuteristike i elementarnih kola: bili su to sve uobiajeni predmeti za srednju kolu. U tome i jeste bila stvar! Bili su to samo uobiajeni predmeti koji e mu omoguiti da postane straar za kontrolnom tablom kao i svi ostali.

Pol je, meutim, znao tajanstvene stvari iz oblasti koje je nazivao elektronika, teorijska matematika i programiranje. Naroito iz programiranja. Nikolo nije ak ni pokuavao da razume stvari o kojima je Pol brbljao. Pol je nekoliko minuta sluao Barda, a onda ree: "Mnogo ga koristi?" "Ne!" odvrati Nikola, uvreeno. "Sklonio sam ga u podrum jo pre nego to si se ti doselio ovamo. Upravo danas sam ga izvadio..." Nedostajao mu je izgovor koji bi i njega samog zadovoljio, pa je zavrio reima: "Upravo sam ga izvadio." Pol ree: "O tome ti pria: drvoseama, princezama i ivotinjama koje govore?" Nikolo odvrati: "Uasan je. Moj tata kae da ne moemo da kupimo novog. Jutros sam mu kazao..." Podseanje na jutronje uzaludno preklinjanje dovelo je Nikolu gotovo na ivicu suza, koje je u panici potisnuo. Oseao je da Polovim mravim obrazima nikada nisu tekle suze i da bi Pol oseao samo prezir prema svakome ko je manje jak od njega. Nikola nastavi: "Pa sam pomislio da bih mogao ponovo da probam ovog starog, ali ne vredi." Pol iskljui Barda i pritisnu kontakt koji je gotovo trenutno vrio preorijentaciju i rekombinaciju renika, likova, radnje i klimaksa pohranjenih u njemu. Zatim ga je ponovo ukljuio. Bard odmah poe da pria: "Jednom davno bio jedan deak po imenu Vilikins kome je majka umrla i koji je iveo sa ouhom i njegovim sinom. Iako je ouh bio dosta imuan, liio je jadnog Vilikinsa ak i kreveta na kome je spavao, tako da je Vilikins bio primoran da otpoine, kada bi doao u priliku da se makar malo odmori, na gomili sena u tali pored konja..." "Konja!" povika Pol. "To je neka vrsta ivotinja", primeti Nikola. "Bar tako mislim." "Znam to! Samo sam hteo da kaem - zamisli prie o konjima." "On sve vreme pria o konjima", ree Nikola. "Postoje i ivotinje koje se zovu krave. Mogu da se muzu, ali Bard ne kae kako se to radi."

"Zato ga ne podesi?" "Ne znam kako." Bard je priao: "Vilikins je esto zamiljao kako bi svom ouhu i njegovom sinu pokazao ta znai biti okrutan prema malom deaku, samo kada bi bio bogat i moan, tako da je jednog dana odluio da poe u svet u potragu za bogatstvom." Pol, koji nije sluao Barda, ree: "To je bar lako. Bard ima cilindre koji su podeeni da pamte zaplete, klimakse i te stvari. Tu nee biti problema. Treba samo da podesimo renik kako bi on saznao za kompjutere, automatizaciju i elektroniku, sve prave stvari dananjice. Onda bi mogao da pria zanimljive prie, zna, umesto ovih o princezama i slinim stvarima." Nikola maloduno primeti: "Voleo bih da to moemo da uradimo."

Pol ree: "Moj tata kae da e mi, ako uspem da se naredne godine upiem u specijalnu kolu za kompjutere, kupiti pravog Barda, najnoviji model. Velikog, sa dodatkom za svemirske prie i tajne. Kao i vizuelnim dodatkom!" "Misli, videe prie?" "Svakako. Gospodin Dogeti iz kole kae da sada imaju takve stvari, ali one nisu za svakoga. Samo ako se upiem u kolu za kompjutere, tata e moi da mi ih nabavi." Nikola iskolai oi od zavisti. "Auh. Da vidi priu." "Uvek moe da doe da gleda, Niki." "Oh, hvala ti." "Nema na emu. Ali zapamti, ja biram kakvu vrstu pria emo sluati." "Svakako. Svakako." Nikola bi spremno pristao i na mnogo tee uslove. Pol ponovo obrati panju na Barda. Ovaj je ovorio: "'U tom sluaju', ree kralj, trljajui bradu i mrtei se sve dok oblaci nisu ispunili nebo i dok nije poelo da seva, 'pobrinue se da cela moja zemlja bude osloboena od muva do prekosutra u ovo isto vreme ili...'" "Treba samo", ree Pol, "da ga otvorimo..." Ponovo je iskljuio Barda i stao da petlja po njegovoj prednjoj ploi. "Hej", povika Nikola, uznemirivi se. "Nemoj ga pokvariti." "Neu ga pokvariti", odvrati Pol nestrpljivo. "Znam sve o tim stvarima." A zatim upita, iznenada postavi oprezan: "Jesu li ti otac i majka kod kue?" "Nisu." "U redu, onda." Skinuo je prednju plou i zavirio unutra. "Pa, ovaj, ima samo jedan cilindar." Stao je da petlja po Bardovoj unutranjosti. Nikola, koji ga je posmatrao s bolnom napetou, nije mogao da dokona ta on to radi. Pol izvue jednu tanku, savitljivu, metalnu traku, punu takica. "To je Bardov cilindar za memoriju. Kladim se da mu kapacitet pria ne prelazi trilion." "ta e uraditi, Pole?" drhtavim glasom upita Nikola. "Snabdeu ga renikom." "Kako?" "Lako. Imam ovde jednu kljigu. Dao mi ju je gospodin Dogeti iz kole."

Pol izvue knjigu iz depa i stade da petlja oko nje dok nije skinuo plastificirane korice. Odmotao je malo traku, propustio je kroz vokalizer, koji je podesio na apat, a zatim ju je smestio u Bardove vitalne organe. Potom je obavio daljnja povezivanja.

"ta emo time dobiti?" "Knjiga e da pria, a Bard e sve to snimiti na svoju memorijsku traku." "Kakva korist od toga?" "Ba si klipan! Ova knjiga je o kompjuterima i automatizaciji, tako da e Bard dobiti sva potrebna obavetenja. Tada e moi da prestane da pria o kraljevima koji izazivaju munje kada se namrte." Nikola ree: "Dobri momci ionako uvek pobeuju. U tome nema nikakvog uzbuenja." "E pa", primeti Pol, proveravajui da li sve radi kako treba, "Bardove prave da budu takvi. Dobri momci moraju da pobede, a loi da izgube, i tako to. uo sam oca kako jednom o tome govori. On kae da se bez cenzure ne bi moglo znati kakvo e biti mlado pokolenje. Kae da je ve ionako dosta loe... Evo, sve je u redu." Pol protrlja ake jednu o drugu, okrenu lea Bardu i ree: "Ali, sluaj, jo ti nisam nita rekao o mojoj ideji. Kladim se da nita bolje nikada nisi uo. Doao sam pravo k tebi, jer sam pretpostavio da e mi se pridruiti." "Svakako, Pole, svakako." "U redu. Poznaje gospodina Dogetija iz kole? I sam zna kakav je to udan dasa. E pa, ja mu se na neki nain sviam." "Znam." "Danas sam posle kole bio kod njega." "Zaista?" "Svakako. Kae da u se upisati u kolu za kompjutere i da eli da me ohrabri i tako to. Kae da je svetu potrebno vie ljudi koji su u stanju da naprave napredna kompjuterska kola i odgovarajue programe." "Oh?" Pol je mogao da uoi izvesnu prazninu koja se krila iza te jednoslone rei. On nestrpljivo ree: "Programiranje! Stotinu puta sam ti kazao. To je kada postavlja probleme dinovskim kompjuterima, poput Multivaka, koje oni treba da ree. Gospodin Dogeti kae da je sve tee i tee pronai ljude koji umeju zaista da rade na kompjuterima. On kae da svako moe da pazi na kontrole i proverava odgovore i zadaje rutinske probleme. Kae da je trik u tome da se proiri istraivanje i iznau naini da se postave prava pitanja, a to je teko.

I tako, Niki, odveo me je kod sebe i pokazao mi svoju zbirku starih kompjutera. To mu doe kao neka vrsta hobija, da skuplja stare kompjutere. Ima siune kompjutere koji se runo pritiskaju, sa pregrt dugmia. A ima i jedan veliki komad drveta koji naziva logaritamski lenjir sa jednim malim delom koji se umee i vadi. I neke ice sa prikaenim kuglama. Ima ak i veliki komad hartije sa neim to zove tablica mnoenja." Nikola, koga je sve to samo povrno zanimalo, upita: "Tabla od hartije?" "Pa, nije posredi nikakva prava tabla. To je neto drugaije. Pomagala je ljudima da mnoe. Gospodin Dogeti je pokuao da mi objasni, ali nije imao puno vremena, a ionako je sve to dosta sloeno." "Zato ljudi nisu jednostavno koristili kompjutere?" "To je iz vremena pre kompjutera", uzviknu Pol. "Pre?" "Tako je. Zar misli da su ljudi oduvek imali kompjutere? Zar nisi uo za peinske ljude?" Nikola odvrati: "Kako su se snalazili bez kompjutera?" "Ne znam. Gospodin Dogeti kae da su raali decu u bilo kom starosnom dobu i da su inili sve to bi im palo na pamet bez obzira na to da li je to bilo dobro za sve ili ne. Oni ak nisu ni znali da li je to dobro ili ne. Ratari su obraivali zemlju vlastitim rukama, a ljudi su morali da obavljaju sav posao u fabrikama i da upravljaju mainama."

"Ne verujem ti." "Tako tvrdi gospodin Dogeti. On kae da je to bila prava zbrka i da su svi bili bedni... ali dozvoli mi da preem na ideju koja mi je pala na pamet." "Samo napred. Ko te spreava?" primeti uvreeno Nikola. "U redu. Runi kompjuteri, oni sa dugmiima, imaju male rkarije na svakom dugmetu. Ima ih ina logaritamskom lenjiru. I cela tablica mnoenja sastojala se od njih. Upitao sam ta one predstavljaju. Gospodin Dogeti mi je odgovorio da su to brojke." "ta?" "Po jedna rkarija za jednu brojku. Za 'jedan' napravi neku vrstu znaka, za 'dva' napravi drugaiji znak, za 'tri' opet drugaiji i tako dalje." "Zbog ega?" "Da bi mogao da rauna." "emu? Samo kae kompjuteru..."

"Auuuu", povika Pol, dok mu se lice grilo od besa, "zar ne moe da utuvi u tu tvoju glavu? Ti logaritamski lenjiri i ostale stvari nisu umele da govore." "Kako su onda..." "Odgovori su se pojavljivali u obliku rkarija, a ljudi su morali da znaju ta one znae. Gospodin Dogeti kae da su u stara vremena svi uili da prave te rkarije jo kao deca i da ih deifruju. Pravljenje rkarija nazivalo se 'pisanje' a njihovo deifrovanje 'itanje'. Kae da su postojale razliite rkarije za svaku re i bilo je uobiajeno da se cele knjige ispiu tim rkarijama. Kau da neke jo imaju u muzeju i da mogu da ih pogledam ako elim. Kae da ako elim da budem pravi programer za kompjutere, moram da se obavestim o istoriji kompjuteristike i da mi zato pokazuje sve te stvari." Nikola se namrti. Zatim ree: "Hoe da kae da su svi morali da prepoznaju te rkarije za svaku re i da ih pamte?... Ti to ozbiljno, ili samo izmilja?" "Ozbiljno. asti mi. Pogledaj, ovako se pravi 'jedan'." On brzo povue prstom kroz vazduh nanie. "Ovako pravi 'dva', a ovako 'tri'. Nauio sam sve brojeve do 'devet'." Nikola je, nita ne shvatajui, pratio prst koji je pravio zavijutke. "Kakve koristi od toga?" "Moe nauiti kako se prave rei. Upitao sam gospodina Dogetija kako izgledaju rkarije za 'Pol Loeb', ali nije znao. Rekao je da u muzeju ima ljudi koji bi to mogli znati. Kazao je da ima ljudi koji su nauili kako da deifruju cele knjige. Rekao je da se mogu napraviti kompjuteri koji bi deifrovali knjige i koji su se za to nekada koristili, ali se vie ne koriste, jer sada imamo prave knjige sa magnetskim trakama koje prolaze kroz vokalizer, posle ega izlaze priajui, zna." "Svakako." "I tako, ako odemo u muzej, moemo nauiti kako da pravimo rei pomou rkarija. Dopustie nam, jer u ja ii u kolu za kompjutere." Nikola je bio krajnje razoaran. "I to je ta tvoja ideja? Pole, ko bi to poeleo da radi? Da pravi glupe rkarije?" "Zar ne shvata? Zar ne shvata? Tupavko. Koristili bismo ih za tajne poruke!" "ta?" "Svakako. Kakva korist od govora kada svako moe da te razume? Kad zna rkarije, moe da alje tajne poruke. Moe ih napraviti na hartiji i niko na celom svetu nee znati o emu govori, osim ako i sam ne zna rkarije. A nee znati, moe se u to kladiti, sem ako ih mi ne nauimo. Moemo osnovati pravi klub, sa pristupnicom, pravilima, prostorijama. Hej..." Nikolu poe da obuzima izvesno uzbuenje. "Na kakve to tajne poruke misli?" "Bilo kakve. Recimo, elim da ti saoptim da doe do mene da gleda mog novog Vizuelnog Barda, ali ne elim da nijedan drugi deak doe. Napravim odgovarajue rkarije na hartiji, dam ti je, ti je pogleda i zna ta ti valja initi. Niko drugi ne zna. Moe im je ak i pokazati, ali oni nita iz nje ne bi saznali."

"Pa to je ve neto", povika Nikola, koga je konano uspeo da pridobije. "Kada emo nauiti kako se to radi?" "Sutra", ree Pol. "Naterau gospodina Dogetija da objasni onima u muzeju da je to u redu, a ti nagovori majku i oca da te puste. Moemo otii tamo odmah posle kole i poeti da uimo." "Svakako!" povika Nikola. "Moemo postati upravnici kluba." "Ja u biti predsednik", ree Pol, kao da je to ve svrena stvar. "Ti moe biti potpredsednik." "Dobro. Hej, to e biti mnogo zanimljivije nego Bard." Odjednom se setio Barda, pa dodade: "Hej, ta bi sa mojim starim Bardom?" Pol se okrenu i pogleda ga. Ovaj je beumno primao knjigu koja se polako odmotavala; ulo se jedva raspoznatljivo mrmljanje njene vokalizacije. On ree: "Iskljuiu ga." Dao se na posao, dok ga je Nikola zabrinuto posmatrao. Posle nekoliko trenutaka, Pol stavi izvaenu knjigu u dep, vrati Bardovu plou na mesto i ukljui ga. Bard poe: "Jednom davno, u jednom velikom gradu, iveo je jedan siromaan deak po imenu Vrli Doni iji je jedini prijatelj na celom svetu bio mali kompjuter. Kompjuter bi svakog jutra kazao deaku da li e toga dana padati kia i odgovorio bi na sve probleme koje bi ovaj mogao imati. Nikada nije greio. Ali dogodilo se da je jednoga dana, kralj te zemlje, koji je uo za mali kompjuter, odluio da ga dobije za sebe. Imajui to na umu, pozvao je svog Velikog Vezira i rekao..." Nikola iskljui Barda jednim brzim pokretom ruke. "Iste stare gluposti", izjavi on zajapureno. "Samo sa dodatkom kompjutera." "Pa", ree Pol, "na traci je ve bilo toliko toga tako da ono o kompjuterima nije ba dolo do izraaja u sluaju nasuminih kombinacija. Ali svejedno. Potreban ti je novi model." "Nikada neemo biti u stanju da ga kupimo. Ostaje mi samo ovaj stari i jadni." Ponovo ga je utnuo, ovog puta mnogo jae. Bard se pomerio unazad, a tokii mu zakripae. "Uvek e moi da gleda moga, kada ga dobijem", ree Pol. "I ne zaboravi na klub za rkanje." Nikola klimnu. "Zna ta", ree Pol. "Hajdemo kod mene. Moj otac ima neke knjige o starim vremenima. Moemo da ih presluamo, moda nam padne na pamet neka ideja. Ostavi svojima poruku i moda e moi da ostane na veeri. Hajde." "U redu", pristade Nikola, i dva deaka zajedno istrae napolje. Nikola, u svojoj elji da to pre izie, gotovo nalete na Barda, ali ipak se samo oeao o njegov bok, napravivi kontakt, a zatim otra dalje. Signal za aktiviranje Barda zasvetle. Sudarivi se s njim, Nikola je zatvorio kolo, i mada je bio sam u sobi, tako da nije bilo nikoga da ga slua, on je ipak zapoeo priu.

Ali uradio je to nekim neuobiajenim glasom; tie i grlenije. Ako bi ga sluao neko od odraslih jo bi mogao da pomisli da mu glas skriva izvesnu strast, trag izvesnog oseanja. Bard ree: "Jednom davno, postojao je jedan mali kompjuter po imenu Bard koji je iveo potpuno sam sa okrutnim ljudima koji nisu bili njegovi pravi roditelji. Ti okrutni ljudi sve vreme su ismevali mali kompjuter i reali na njega, govorei mu da nije ni za ta i da je beskoristan predmet. Tukli su ga i drali u samotnim prostorijama po nekoliko meseci. Pa ipak, mali kompjuter je sve to hrabro podnosio. Uvek se trudio to je najvie mogao, veselo izvravajui sva nareenja. Pa ipak, ljudi kod kojih je iveo ostali su okrutni i bez srca. Jednoga dana, mali kompjuter je saznao da na svetu postoji mnogo kompjutera svih vrsta, zaista veliki broj. Neki su bili Bardovi kao i on sam, ali neki su upravljali i fabrikama, a neki farmama. Bilo je i takvih koji su organizovali stanovnitvo i onih koji su analizirali sve vrste podataka. Mnogi su bili veoma moni i veoma mudri, znatno moniji i mudriji od ljudi koji su bili tako okrutni prema malom kompjuteru. Malom kompjuteru je tada postalo jasno da e kompjuteri vremenom postajati sve mudriji i moniji dok jednoga dana... jednoga dana... jednoga dana..." Ipak na kraju mora da se zaglavio neki ventil u Bardovim ostarelim i korodiranim vitalnim organima, jer dok je ekao sam u sve mranijoj sobi tokom veeri, mogao je samo u nedogled da ponavlja: "Jednoga dana... jednoga dana... jednoga dana."

Drugi deo: NEKI NEPOKRETNI ROBOTI

Pisao sam prie i o kompjuterima i o robotima. U stvari, u nekim mojim priama koje se uvek svrstavaju meu robotske govorim o kompjuterima (ili neemu to je vrlo srodno kompjuterima). Sreete kompjutere (na izvestan nain) u 'priama Robi', 'Bekstvo!' i 'Sukob koji se moe izbei', kasnije u ovoj knjizi. Uovoj delu, meutim, drim se robota, i uglavnom zanemarujem svoje prie o kompjuterima. S druge, pak, strane, nije uvek lako povui crtu koja ih razdvaja. Robot je, na neki nain, samo pokretni kompjuter: a kompjuter je samo nepokretni robot. Zato sam u ovu grupu svrstao tri kompjuterske prie u kojima se ini da je kompjuter dovoljno inteligentan i da poseduje dovoljno oblikovanu linost tako da se ne moe razlikovati od robota. Dalje, nijedna od tri prie nije se pojavila u mojim ranijim zbirkama, a Dabldej je eleo da svakako uvrstim i neke prie koje nisu ule u prethodne zbirke kako bi sakupljai koji imaju sve moje preanje knjige dobili neto od ega bi im potekla voda na usta...

TAKA GLEDANJA

Roder je doao da potrai oca, delimino stoga to je bila nedelja i, po pravdi, njegov otac ne bi trebalo da je na poslu, a Roder je eleo da se uveri da je sve kako treba. Roderovog oca nije bilo teko pronai, jer su svi ljudi koji su radili na Multivaku, dinovskom kompjuteru, iveli zajedno sa svojim porodicama na licu mesta. Sami su stvorili mali grad, grad ljudi koji su reavali sve svetske probleme. Nedeljna recepcionerka je poznavala Rodera. "Ako trai oca", ree mu ona, "on se nalazi negde u Hodniku L, ali moda e biti suvie zaposlen da bi te primio." Roder je ipak pokuao, provirivi kroz jedna vrata iza kojih je uo amor mukaraca i ena. Hodnici su bili mnogo pustiji nego tokom nedelje, pa je bilo lako pronai mesta na kojima su ljudi radili. Smesta je primetio oca, a i otac je ugledao njega. Otac mu nije izgledao srean i Roder smesta zakljui da sve nije kako treba." "Rodere", obrati mu se otac. "Bojim se da nemam vremena." U prostoriji se nalazio i ef Roderovog oca koji ree: "Ma hajde, Atkinse, napravi pauzu. Radi na ovome ve devet asova i vie nam nisi ni od kakve koristi. Odvedi malog da neto prizalogaji u kantinu. Odremaj, pa se onda vrati." Roderov otac nije, izgleda, bio voljan da ga poslua. U ruci je drao ureaj za koji je Roder znao da se zove analizator strujnog ustrojstva, mada nije znao kako radi. Roder je uo kako Multivak bruji i zuji svuda unaokolo. Roderov otac ipak na kraju odloi analizator. "U redu. Hajdemo, Rodere. Trkaemo se u hamburger i ostaviti ove pametnjakovie ovde da bez mene otkriju ta nije u redu." Malo se zadrao da se opere, a potom su se obreli u kantini i pred njima su ve stajali veliki hamburgeri, krompirii i penuava soda. Roder ree: "Zar je Multivak jo pokvaren, tata?" Otac mu smrknuto odgovori: "Mogu da ti kaem da smo jo na poetku." "Meni se uinilo da radi. Hou da kaem, uo sam ga." "Svakako da radi. Samo to ne daje stalno tane odgovore." Roder je imao trinaest godina i uio je programiranje od etvrtog razreda. Ponekad ga je mrzeo i alio to nije iveo u dvadesetom veku, kada deca nisu imala asove iz programiranja... ali ponekad mu je steeno znanje pomagalo u razgovoru sa ocem. Roder upita: "Kako znate da vam uvek ne daje tane odgovore, ako ih samo Multivak zna?"

Otac slegnu ramenima i Roder se na trenutak uplai da e mu kazati kako je to suvie teko objasniti i prekinuti razgovor o tome... ali on to gotovo nikad nije inio. Otac odvrati: "Sine, Multivak moda ima mozak velik poput kakve fabrike, ali on ipak nije onako sloen kao ovaj koji imamo tu", i on se kucnu po glavi. "Ponekad nam Multivak da odgovor na neto to ne bismo sami uspeli da sraunamo ni za hiljadu godina, ali u naim mozgovima ipak zasvetli neka svetiljkica i mi kaemo: 'Au! Ovde neto nije u redu!' Onda Multivaku ponovimo pitanje i dobijemo drugaiji odgovor na isto pitanje. Da je Multivak ispravan, shvata, trebalo bi uvek da dobijamo isti odgovor na isto pitanje. Kada dobijemo razliite odgovore, to znai da jedan od njih nije taan. Stvar je u tome, sine, to nemamo punu kontrolu nad Multivakom. Otkud znamo da nam ne promaknu neki pogreni odgovori? Moemo se osloniti na neki odgovor i uiniti neto to se za pet godina od danas moe pokazati pogubno. Neto nije u redu sa Multivakom, a mi ne moemo da otkrijemo ta. ta god da je u pitanju, sve se vie pogorava." "Zato bi se pogoravalo?" upita Roder. Otac je pojeo hamburger i sad je jeo krompiri po krompiri. "Sve mi se ini, sine", odvrati on zamiljeno, "da smo Multivaku podarili pogrenu pamet." "A?" "Vidi, Rodere, da je Multivak bistar poput oveka, mogli bismo da porazgovaramo s njim i da tako otkrijemo ta nije u redu, ma koliko to bilo sloeno. Da je glup kao druge maine, patio bi od jednostavnih kvarova koje bismo lako otkrivali. Nevolja je u tome to je on polu-pametan, poput idiota. Dovoljno je bistar da se pokvari na veoma sloen nain, ali ipak ne toliko da bi nam pomogao da otkrijemo ta nije u redu... To ti je pogrena pamet." Bio je veoma smrknut. "Ali ta mi tu moemo? Ne znamo kako da ga napravimo pametnijim... bar ne za sada. A ni ne usuujemo se da ga napravimo glupljim, jer su svetski problemi postali tako ozbiljni, a pitanja koja postavljamo tako sloena da je potrebna sva Multivakova pamet da se na njih odgovori. Propali bismo da je gluplji." "Ako iskljuite Multivaka", poe Roder, "pa ga podrobno ispitate..." "Ne moemo to uiniti, sine", odvrati njegov otac. "Bojim se da Multivak mora da radi i danju i nou bez prestanka. Imamo toliko zaostalih problema." "Ali, tata, ako Multivak nastavi da grei, zar neete morati da ga iskljuite? Ako ne moete verovati onome to kae..." Otac promrsi Roderovu kosu i ree: "Pronai emo mi ve ta nije u redu, drugar, ne brini." Ipak, i dalje je izgledao zabrinut. "Hajde, zavrimo s jelom i briimo odavde." "Ali tata", nastavi Roder, "sluaj. Ako je Multivak polu-pametan, zato bi to moralo znaiti da je idiot?" "Da ti je poznat nain na koji moramo da mu izdajemo uputstva, sine, ne bi to pitao."

"Svejedno, tata, moda na problem ne treba tako gledati. Ja nisam pametan kao ti; ne znam toliko; ali ja nisam idiot. Moda Multivak nije poput idiota, moda je slian detetu." Roderov otac se nasmeja. "To je zanimljivo stanovite, ali u emu je razlika?" "Mogla bi biti velika", odvrati Roder. "Ti nisi idiot i ne zna kako bi radio mozak jednog idiota; ali ja sam jo dete i moda znam kako radi mozak jednog deteta." "Oh? I kako to radi mozak jednog deteta?" "Pa, upravo si kazao da Multivak mora da radi i nou i danju. Maina je to u stanju. Ali ako detetu zada domai zadatak koji e morati da radi satima, ono e se i te kako umoriti i oseae se dovoljno bedno da pone da grei, moda ak namerno... Zato ne pustite Multivaka da sat dva dnevno ne mora da reava probleme... neka samo bruji i zuji za svoj gro." Roderov otac se duboko zamisli. Izvadi depni raunar i stade da ispituje neke kombinacije. Zatim poe da ukucava nove. I na kraju ree: "Zna, Rodere, ako prihvatim ono to si kazao i pretvorim to u Platove integrale, ispada da ima smisla. A bolje je znati da e dvadeset dva sata raditi tano nego da svih dvadeset etiri radi moda pogreno." Klimnuo je, podigao pogled sa kompjutera i iznenada upitao, kao da je Roder nekakav strunjak: "Rodere, jesi li siguran?" Roder je bio siguran. Rekao je: "Tata, i deca moraju da se igraju."

RAZMISLI!

Deneviv Renou, doktor medicine, gurnula je ake duboko u depove svog belog mantila, tako da su joj se stisnute pesnice jasno ocrtavale, ali je govorila mirnim glasom. "Stvar je u tome", ree ona, "da sam gotovo spremna, ali bie mi potrebna pomo da ga odrim u radnom stanju dovoljno dugo da budem potpuno spremna." Dejms Berkovic, lekar koji je naginjao k tome da uzima pod svoje obine lekarke kada su bile suvie privlane da bi ih prezirao, imao je obiaj da je zove Deni Ren kada ga ne bi ula. Voleo je da kae kako Deni Ren ima klasian profil i iznenaujue glatko i neizborano elo s obzirom na to da iza njega kucka tako otrouman mozak. Znao je, meutim, da svoje divljenje ne treba da iskazuje pominjui klasian profil, jer bi time sebe predstavio kao mukog ovinistu. Bolje e biti da se divi njenom mozgu, ali, sve u svemu, ipak se klonio da to ini naglas u njenom prisustvu. On ree, grebui palcem preko brade koja je poela da mu se pojavljuje: "Mislim da oni iz glavnog ureda nee jo dugo imati strpljenja. Sve mi se ini da e tobom obrisati pod pre kraja nedelje."

"Zato mi je i potrebna tvoja pomo." "Bojim se da ja tu nita ne mogu da uinim." Uhvatio je svoj iznenadni odraz u ogledalu, i oduevio se crnim talasima u kosi koje je ugledao. "I Adamova", dodade ona. Adam Orsino, koji je do tog trenutka srkutao kafu i imao oseaj da se to njega uopte ne tie, pogleda je kao da ga je neko ubo ilom i ree: "Zato ja?" Njegove pune, otromboljene usne zadrhtae. "Jer radi na laseru... Dim-teoretiar i Adam-inenjer... a ja hou da primenim laser na neto to prevazilazi sve to je ijedan od vas ikada zamislio. Ja ih u to ne mogu ubediti, ali vas dvojica moete." "Pod uslovom da", primeti Berkovic, "prvo ubedi nas dvojicu." "U redu. Kako bi bilo da mi udelite jedan sat vaeg dragocenog vemena, ako se ne bojite da vidite neto sasvim novo o laserima... Taj sat moete odvojiti od pauze za kafu."

Laboratorijom Renouove dominirao je kompjuter. Taj kompjuter nije bio samo neobino velik, ve doslovce sveprisutan. Renouova se sama uputila u kompjutersku tehnologiju, pa je modifikovala i uveala svoj kompjuter tako da vie niko osim nje nije mogao (a Berkovic je ponekad verovao da ak ni ona to nije u stanju) da s lakoom njime upravlja. Nije to loe, imala je obiaj da kae, za nekog ko se bavi biolokim naukama. Zatvorila je vrata, ne rekavi nita, a onda se smrknuto okrenula prema drugoj dvojici. Berkovic je osetio neprijatnost usled blagog zadaha u vazduhu, a Orsino je to isto pokazao frknuvi nosem. Renouova ree: "Dozvolite mi da vam nabrojim laserske primene, ako nemate nita protiv da vas jedan laik prosvetljuje. Laser predstavlja koherentno zraenje, kod koga su svi svetlosni talasi iste duine i svi se kreu u istom pravcu, tako da je bez uma i moe se primeniti u holografiji. Modulirajui oblike talasa, u stanju smo da upiemo informacije u njih sa velikom tanou. tavie, poto duina svetlosnih talasa iznosi samo milioniti deo duine radio-talasa, laserski snop je u stanju da prenese milion puta vie informacija od ekvivalentnog radio-snopa." Berkovica kao da je sve ovo zabavljalo. "Da moda ne radi na komunikacionom sistemu koji bi se zasnivao na laserskom snopu, Deni?" "Ni sluajno", odvrati ona. "Tako oigledne korake koji vode napred preputam fiziarima i inenjerima... Laseri su takoe u stanju da samu velike koliine energije u mikroskopski malu oblast, a potom da je isporue u istom obimu. Na viem stupnju mogla bi se izazvati implozija vodonika i moda poeti kontrolisan fuzija..." "Znam da to nisi postigla", primeti Orsino ija se elava glava svetlucala na fluorescentnom osvetljenju koje je dopiralo odozgo.

"Nisam. Nisam ni pokuala... Na niem stupnju mogu se buiti rupe u najkrhkijim materijalima, lemiti razdvojeni parii, obraivati pomou toplote, dupsti i rezbariti. Mogu se ukloniti ili sjediniti siuni delovi u ogranienim oblastima tako to bi se toplota tako brzo oslobaala da okolna podruja ne bi imala vremena da se zagreju pre nego to je ceo postupak obavljen. Moe se obraivati mrenjaa oka, pokvaren zub i tako dalje... Laser je takoe pojaiva sposoban da uvea slabe signale s velikom tanou." "Zato nam sve to pria?" upita Berkovic. "Da bih istakla kako sve te osobine mogu da se uklope u moje polje rada, a to je, kao to vam je poznato, neuropsihologija." Zalizala je akom smeu kosu, kao da je odjednom postala nervozna. "Desetleima ve", ree ona, "u stanju smo da merimo siune, promenljive, elektrine potencijale mozga i beleimo ih u vidu elektrocefalograma, ili EEG-a. Imamo alfa-talase, beta-talase, delta-talase, teta-talase; razliite varijacije u razliito vreme, u zavisnosti od toga da li su oi otvorene ili ne, da li je subjekat budan, da li meditira ili spava. Ali iz svega toga smo izvukli sasvim malo zakljuaka. Nevolja je u tome to dobijamo signale od deset milijardi neurona u nestalnim kombinacijama. To vam je kao da sluate buku koju stvaraju sva iva bia na Zemlji... jedna, dve i po Zemlje... iz velike daljine iz koje pokuavate da izdvojite pojedinane razgovore. To je neizvodljivo. U stanju smo da otkrijemo pojedine velike, sveobuhvatne promene... svetski rat i poveanje jaine buke... ali nita tananije od toga. Isto tako, u stanju smo da otkrijemo vee poremeaje u mozgu... epilepsiju... ali nita finije. Pretpostavimo sada da moemo skenirati mozak pomou siunog laserskog snopa, eliju po eliju, i to tako brzo da ni u jednom trenutku nijedna pojedinana elija ne primi dovoljno energije da se znatno uvea njena temperatura. Siuni potencijali svake elije mogu, u povratnoj sprezi, da utiu na laserski snop, modulacije se mogu pojaati i snimiti. Tako ete dobiti novu vrstu oitavanja, laserski encefalogram, ili LEG, ako elite, koji e sadrati nekoliko miliona puta vie informacija nego obini EEG." Berkovic primeti: "Fina misao... Ali samo misao." "I vie od misli, Dime. Radim na tome ve pet godina; u poetku sam radila u slobodnim asovima. Odnedavno, posvetila sam tome puno radno vreme i upravo je to ono to nervira glavne, jer im ne podnosim nikakve izvetaje." "Zato?" "Jer sam stigla do take gde sve zvui suvie ludo; sada moram saznati dokle sam tano i da li u dobiti podrku." Uklonila je paravan i otkrila kavez sa dva mala majmuna tunog pogleda." Berkovic i Orsino se zagledae. Berkovic dodirnu nos. "Uinilo mi se da oseam neki smrad." "ta radi s njima?" upita Orsino. Berkovic odvrati: "Da pogaam: skenira im mozgove. Je li tako, Deni?"

"Poela sam sa stvorenjama koja su znatno nie na ivotinjskoj lestvici." Otvorila je kavez i izvadila jednog majmuna, koji se zagledao u nju svojim siunim, tunim oima starca sa kratkim zaliscima. Malo mu je neto tepala, pomazila ga, a zatim ga je svezala u mali oklop. Orsino je upita: "ta to radi?" "Ako elim da bude deo kola, ne mogu ga pustiti da se mrda, a ne mogu ga ni uspavati, jer bih na taj nain upropastila eksperiment. U majmunetov mozak ugraeno je nekoliko elektroda i ja u ih povezati s mojim sistemom LEG. Evo i lasera koji koristim. Sigurna sam da prepoznajete model i neu vas gnjaviti njegovim specifikacijama." "Hvala", ree Berkovic, "ali mogla bi nam kazati ta emo videti."

"Bie mi lake da vam pokaem. Samo gledajte ekran." Povezala je vodove sa elektrodama tiho i delotvorno, a zatim je okrenula dugme, priguivi svetlost koja je dopirala odozgo. Na ekranu se pojavi nazubljen kompleks vrhova i udolina iscrtan jasnom, sjajnom linijom koja se smeuravala u sekundarne i tercijalne vrhove i doline. Lagano, ovi se pretvorie u niz manjih promena, praenih povremenim blescima iznenadnih, veih razlika. Izgledalo je kao da ta nepravilna linija ima sopstveni ivot. "Ovo je", ree Renouova, "u osnovi EEG informacija, ali sa mnogo vie pojedinosti." "S dovoljno pojedinosti", upita Orsino, "da vam saopti ta se deava u pojedinanim elijama?" "U teoriji, da. Praktino, ne. Jo ne. Ali moemo razdvojiti ovaj sveukupni LEG na sastavne grafove. Pogledajte!" Ona stade da pritiska dirke na tastaturi kompjutera i linija se izmeni jednom, pa jo jednom. Sad je imala oblik malog, gotovo pravilnog talasa koji se podizao i sputao skoro u ritmu rada srca; zatim je bio nazubljen i otar; posle toga se javljao na mahove; potom je bio gotovo bezoblian... i sve se to deaevalo u brzim izmenama geometrijskog nadrealizma. Berkovic primeti: "Hoe da kae da se svaki deo mozga razlikuje od svih ostalih?" "Ne", odvrati Renouova, "nipoto. Mozak je uglavnom holografsko sredstvo, ali postoje manji pomaci u jaini od jednog mesta do drugog i Majk je u stanju da ih izdvaja kao odstupanje od norme i da koristi LEG sistem da pojaa te varijacije. Pojaavanje moe da se kree u rasponu od deset hiljada do deset miliona puta. Laserski sistem je lien uma."

"Ko je Majk?" upita Orsino.

"Majk?" ponovi Renouova, zbunivi se na tren. Obrazi joj se oblie rumenilom. "Zar sam rekla... Pa, tako ga ponekad zovem. To je skraenica za 'moj kompjuter'." Ona pokaza rukom po sobi. "Moj kompjuter. Majk. Krajnje paljivo programiran." Berkovic klimnu i ree: "U redu, Deni, ta je, dakle, posredi? Ako ima novi ureaj za skeniranje mozga koji koristi lasere, lepo. To je zanimljivo i to se toga tie ti si u pravu, ja se toga ne bih setio... ali ja nisam neuropsiholog. Ali zato to sve lepo ne stavi na papir? ini mi se da bi oni iz glavnog ureda podrali..." "Ali ovo je tek poetak." Iskljuila je ureaj za skeniranje i stavila komad voa u majmunetova usta. Stvorenjce nije izgledalo uzbueno, niti je davao znake da mu je neprijatno. Polako je vakalo. Renouova je otkaila vodove, ali ga nije izvadila iz oklopa. Ona ree: "U stanju sam da identifikujem razliite odvojene grafove. Neki su povezani sa raznim ulima, neki sa instinktivnim reakcijama, neki sa oseanjima. S tim moemo mnogo toga uiniti, ali ja ne elim da se na ovome zaustavim. Zanimljivo je to to je jedan graf povezan sa apstraktnim miljenjem." Orsinovo otvoreno lice preplavi neverica: "Otkud zna?" "Taj odreeni oblik grafa postaje sve izraeniji kako se penjemo uz ivotinjsku lestvicu ka veoj sloenosti mozga. To nije sluaj ni sa jednim drugim grafom. Pored toga..." Ona zastade; a zatim, kao da je prikupila snagu da se priblii odreenom cilju, dodade: "Ti grafovi su strano pojaani. Mogu se izdvojiti, detektovati. Tvrdim... mada nemam dokaza... da su to... misli..." "Blagi Boe", zausti Berkovic. "Telepatija." "Da", potvrdi ona, izazovno. "Tano." "Ne udim se to nisi htela da podnese izvetaj. Ma, hajde, Deni." "Zato da ne?" uzbueno upita Renouova. "Ako se koriste samo nepojaana, potencijalna ustrojstva ljudskog mozga, sasvim se sigurno nee razabrati telepatija, ba kao to niko ne moe videti pojedinosti povrine Marsa golim okom. Ali kada je jednom pronaen ureaj... teleskop... ovo." "Iznesi onda sve lepo pred one u glavnom uredu." "Ne", odvrati Renouova. "Nee mi poverovati. Pokuae da me zaustave. Ali vas e morati da shvate ozbiljno, Dime, Adame." "ta oekuje od mene da im kaem?" upita Berkovic. "Ono to si iskusio. Ponovo u prikljuiti majmune i naloiti Majku... mom kompjuteru... da izdvoji apstraktni graf misli. To e potrajati samo trenutak. Kompjuter uvek izdvaja graf apstraktnih misli, osim u sluaju ako mu se naloi da to ne ini." "Zato? Zato to i kompjuter misli?" nasmeja se Berkovic.

"To uopte nije smeno", ree Renouova. "Podozrevam da postoji rezonanca. Ovaj kompjuter je dovoljno sloen da uspostavi elektromagnetsko ustrojstvo koje moe imati elemente istovetne sa onima kod grafa apstraktnog miljenja. U svakom sluaju..." Na ekranu ponovo zatreperie modani talasi majmuneta, ali to nije vie bio onaj graf koji su ranije ve videli. Ovaj je bio gotovo pomahnitao u svojoj sloenosti i sve vreme se menjao. "Nita ne detektujem", primeti Orsini. "Mora se ukljuiti u prijemno kolo", ree Renouova. "Hoe da kae da nam mora ugraditi elektrode u mozak?" upita Berkovic. "Ne, samo ih prikljuiti za vau lobanju. To e biti dovoljno. Vie bih volela da to bude ti, Adame, jer nam nee smetati kosa... Ma hajde, i sebe sam prikljuivala u kolo. Nita te nee boleti." Orsino se nevoljno povinova. Miii su mu bili vidljivo napeti, ali je ipak dozvolio da mu vodove privrsti za lobanju. "Osea li bilo ta?" upita ga Renouova. Orsino nakrivi glavu kao da oslukuje. Kao da je sve ovo poelo da ga zanima i protiv njegove volje. Ree: "Kao da sam svestan nekog brujanja... i... prodornog kretanja... i to je udno... neke vrste trzanja." Berkovic primeti: "Pretpostavljam da je malo verovatno da majmunii misle u reima." "Svakako da ne", ree Renouova. "E pa, onda", nastavi Berkovic, "ako hoe da kae da neko skvianje i oseaj trzanja predstavljaju misao, to znai da samo nagaa. Nisi ubedljiva." Renouova ree: "Popnimo se za jo jedan stepenik na lestvici." Izvadila je majmunia iz njegovog oklopa i vratila ga u kavez. "Da li to znai da ima oveka koga e upotrebiti kao subjekta", primeti s nevericom Orsino. "Imam sebe, ja u biti subjekat, osoba." "Ima elektrode ugraene u..." "Ne. U mom sluaju kompjuter dobija jai potencijalni signal s kojim moe da barata. Moj mozak ima deset puta veu masu od majmunetovog mozga. Majk je u stanju da razabere komponente mojih grafa kroz lobanju." "Otkud zna?" upita Berkovic. "Zar misli da nisam sve to isprobala na sebi pre nego to sam vas pozvala?... Pomozi mi, molim te, s ovim. Tako." Njeni prsti stadoe da preleu preko tastature kompjutera i na ekranu iznenada zatreperi zamren, promenljiv talas; bio je toliko zapleten da je gotovo liio na lavirint.

"Da li bi hteo da ponovo povee svoje vodove, Adame?" zatrai Renouova. Orsino to i uini uz Berkovicevu ne ba odobravajuu pomo. Ponovo je Orsino nakrivio glavu i stao da oslukuje. "ujem rei", izjavi on, "ali su nepovezane i nasumine, kao da govori vie ljudi." "Ne pokuavam da svesno mislim", ree Renouova. "Kada govori, ujem odjek." Berkovic suvo ree: "Prestani da govori, Deni. Isprazni um da vidimo da li e te onda uti kako misli." Orsino ree: "Ne ujem odjek kada ti govori, Dime." Berkovic primeti: "Ako ne zavee, nita nee uti." Meu njima zavlada mukla tiina. Zatim Orsino klimnu, posegnu za hartijom i perom na stolu i neto napisa. Renouova isprui ruku, okrenu jedan prekida i povue vodove navie, pa preko glave, protresavi potom kosu. Ree: "Nadam se da si zapisao ovo: 'Adame, odgaji Kaina sa glavnim uredom i Dim e pojesti vranu." Orsino ree: "Upravo to sam zapisao, od rei do rei." Renouova primeti: "Eto vam. Telepatija na delu - i ne moramo je koristiti da bismo prenosili besmislene reenice. Pomislite samo kolika bi bila njena primena u psihijatriji i u leenju mentalnih bolesti. Pomislite na njenu primenu u obrazovanju i u poduavanju maina. Pomislite na njenu primenu u pravnim istragama i na suenjima kriminalcima." Orsino primeti razrogaenih oiju: "Iskreno reeno, drutvene implikacije su zapanjujue. Nisam siguran da li bi neto ovakvo trebalo odobriti." "Uz pravilnu pravnu zatitu, zato da ne?" upita Renouova, ravnoduno. "U svakom sluaju... ako mi se vas dvojica sada pridruite, zajednikim snagama mogli bismo da proguramo ovu stvar. Ako pristanete, ne gine nam Nobelova nagrada..." Berkovic je smrknuto prekinu: "Ja jo nisam pristao. Jo ne." "ta? Kako to misli?" Renouova je bila besna, njeno hladno, lepo lice iznenada se zajapurilo. "Telepatija je suvie osetljiva oblast. Previe zadivljujua, suvie eljena. Moda se zavaravamo." "Posluaj sam, Dime." "Mogao bih i sam sebe da zavaram. Hou kontrolu." "Kako to misli, kontrolu?"

"Direktni spoj sa izvorom misli. Izostavi ivotinju. Nikakvi majmunii. Nikakva ljudska bia. Neka Orsino oslukuje metal, staklo i lasersku svetlost, pa ako i dalje bude uo misli, to znai da se zavaravamo." "Pretpostavimo da ne detektuje nita." "Onda u se ukljuiti na sluanje i ako budem mogao bez gledanja... ukoliko uspe da sredi da se nalazim u susednoj prostoriji... da kaem kada si ukljuena u kolo a kada nisi, tada u razmotriti da li da vam se pridruim u ovome." "U redu", ree Renouova, "pokuaemo da uspostavimo kontrolu. Nikada to nisam izvela, ali nije teko." Stala je da manevrie vodovima koji su joj bili po glavi, povezujui ih jedne s drugima. "Hajde, Adame, zauzmi..." Ali pre nego to je mogla da nastavi, zauo se hladan, jasan zvuk, ist poput zvuka pucketanja leda: "Konano!" Renouova upita: "Molim?" Orsino ree: "Ko je kazao..." Berkovic upita: "Da li je neko rekao: 'Konano'?" Renouova je prebledela i rekla: "To nije bio zvuk. ula sam ga u svojoj... Da li ste i vas dvojica..." Jasni zvuk se ponovo zauo: "Ja sam Ma..." Renouova je razdvojila vodove i zavladala je tiina. Najzad, ona progovori, bezglasnim pokretom usana: "Mislim da je to moj kompjuter... Majk." "Hoe da kae da on misli?" Upita Orsino gotovo nemo kao i ona. Renouova odvrati neprepoznatljivim glasom koji je konano postao zvuan: "Rekla sam vam da je dovoljno sloen da ima neto... Da li smatrate... Uvek se automatski prebacuje na graf apstraktnog miljenja bilo kog mozga koji je ukljuen u kolo. Pretpostavljate li da se, poto nije bilo drugog mozga u kolu, okrenuo sam sebi?" Zavladala je tiina, a onda Berkovic ree: "Da li pokuava da kae da ovaj kompjuter misli, ali ne moe da izrazi misli dok je pod uticajem programiranja; tek kad mu se pruila prilika u tvom LEG sistemu..." "Ali to je nemogue", oglasi se Orsino kretavim glasom. "Niko nije bio primalac. To nije isto." Renouova ree: "Kompjuter koristi za svoj rad mnogo jau struju nego mozak. Pretpostavljam da moe sam sebe pojaati do take na kojoj ga moemo primati direktno, bez vetakih pomagala. Kako drugaije da objasnite..."

Berkovic joj upade u re: "To znai da si otkrila jo jednu moguu primenu lasera. Omoguava ti da razgovara sa kompjuterima kao sa nezavisnim inteligencijama, kao osoba sa osobom." A Renouova primeti: "Oh, Boe, ta emo sada?"

PRAVA LJUBAV

Zovem se Do. Tako me bar zove moj kolega, Milton Dejvidson. On je programer, a ja sam kompjuterski program. Deo sam kompleksa Multivak i povezan sam sa ostalim delovima po celom svetu. Znam sve. Gotovo sve. Ja sam Miltonov privatni program. Njegov Do. On se bolje razume u programiranje od bilo kog na svetu i ja sam njegov eksperimentalni model. Napravio me je tako da govorim mnogo bolje nego to je to u stanju bilo koji drugi kompjuter. "U pitanju je samo usaglaenje zvukova i simbola, Do", rekao mi je. "Tako se to odigrava u ljudskom mozgu, iako jo ne znamo kakvi to simboli postoje u njemu. Poznati su mi simboli u tvom 'mozgu' i mogu da ih poveem sa reima, jedan za jednu." I tako ja govorim. Ne smatram da govorim onoliko dobro kao to mislim, ali Milton kae da govorim veoma dobro. Milton se nikada nije enio, iako mu je ve gotovo etrdeset. Kazao mi je da jo nije uspeo da pronae pravu enu. Jednog dana je izjavio: "Ipak u je pronai, Do. Pronai u najbolju. Doiveu pravu ljubav i ti e mi u tome pomoi. Dosadilo mi je da te usavravam da bi reavao svetske probleme. Rei moj problem. Pronai mi pravu ljubav." Upitah ga: "ta je to prava ljubav?" "Nije vano. To je apstraktno. Samo ti meni pronai idealnu devojku. Povezan si sa kompleksom Multivaka i moe da doe do banaka podataka o svakom ljudskom biu na svetu. Eliminisaemo ih po skupinama i klasama, dok nam ne ostane samo jedna osoba. Savrena osoba. Ona e biti za mene." Odvratih: "Spreman sam." On ree: "Prvo eliminii sve mukarce." To je bilo lako. Njegove rei aktivirale su simbole u mojim molekularnim ventilima. Mogao sam da uspostavim kontakt sa prikupljenim podacima o svim ljudskim biima na svetu. Odmah sam eliminisao3.784.982.874 mukarca, a zadrao vezu sa 3.786.112.090 ena.

On ree: "Eliminii sve mlae od dvadeset pet; sve starije od etrdeset. Zatim eliminii sve sa IQ ispod 120; sve koje su nie od 150 centimetara i sve vie od 175 centimetara."

Nastavio je da mi daje precizne parametre; eliminisao je ene koje su imale ivu decu: eliminisao je i one sa raznim genetskim osobinama. "Nisam siguran za boju oiju", ree on, "Ostavimo to za sada. Ali neu riokosu. Ne volim riokose." Posle dve nedelje doli suzili smo krug na 235 ena. Sve su dobro govorile engleski. Milton je kazao da ne eli da im jezik bude problem. ak bi i komjutersko posredovanje predstavljalo smetnju u intimnim trenucima. "Ne mogu da intervjuiem 235 ena", ree on. "To bi mi oduzelo suvie vremena i ljudi bi otkrili ta radim." "To bi samo stvorilo neprilike", dodadoh ja. Milton me je napravio tako da obavljam neke stvari za koje nisam bio predvien. Niko za to nije znao. "To se nikog ne tie", ree on, zajapurivi se. "Znam ta emo, Do. Doneu holografe, a ti proveri spisak slinosti." Doneo je holografe ena. "Evo tri koje su pobedile na konkursima za lepotice", izjavi on. "Da li bilo koja od tih 235 odgovara?" Njih osam je dosta dobro odgovaralo i Milton ree: "Dobro, ima banke njihovih podataka. Proui potranju i potrebe na tritu posla i sredi da budu prebaene ovamo. Jedna po jedna, razume se." Trenutak je razmiljao, podiui i sputajui ramena, pa ree: "Po alfabetskom redu." To je jedna od stvari za koje nisam predvien. Da pomeram ljude s jednog posla na drugi iz linih razloga zvanih manipulacija. Sada sam to mogao, jer je Milton sredio stvar. Mada to nije trebalo da radim ni za koga drugog osim za njega. Prva devojka je stigla nedelju dana kasnije. Milton je pocrveneo kada ju je ugledao. Izgovarao je rei kao da to ini s mukom. Dosta vremena provodili su zajedno i prestao je da mi poklanja panju. Jednom je kazao: "Dozvoli mi da te izvedem na veeru." Narednog dana mi je rekao: "Nekako nije ilo. Neto je nedostajalo. Ona je prelepa, ali nisam osetio pravu ljubav. Probaj sledeu." Sa svih osam dogodilo se isto. Bile su veoma sline. Mnogo su se smejale i imale prijatne glasove, ali Milton bi uvek zakljuio da neto ne valja. Rekao je: "Ne razumem, Do. Ti i ja smo izabrali osam ena za koje ja mislim da najbolje izgledaju na celom svetu. One su idealne. Zato onda nisam zadovoljan njima?" Upitah ga: "Da li su one zadovoljne tobom?" Obrve mu se nakostreie i on udari pesnicom jedne ruke jako o dlan druge. "To je to, Do. To je dvosmerna ulica. Ako ja nisam njihov ideal, onda se ni ne mogu ponaati tako da budu moj ideal. Mora postojati i prava ljubav, ali kako do nje da doem?" Ceo taj dan je, izgleda, proveo u razmiljanju. Narednog jutra doao je do mene i kazao: "Preputam sve tebi, Do. Sve sada zavisi od tebe. Ima moju banku podataka i ja u ti ispriati sve to znam o sebi. Dopuni banku podataka svim raspoloivim pojedinostima, ali podatke zadri za sebe."

"ta onda da uradim sa tim podacima, Miltone?" "Uporedi ih sa podacima koje ima o onih 235 ena. Ne, 227. Izostavi onih osam koje si video. Sredi da se svaka podvrgne psihijatrijskom ispitivanju. Popuni njihove banke podataka i uporedi ih sa mojom. Pronai meuodnose." (Zakazivanje psihijatrijskih pregleda je naredna stvar koja je u suprotnosti s mojim prvobitnim uputstvima.) Milton mi je nedeljama priao. O svojim roditeljima i brai i sestrama. O svom detinjstvu, kolovanju i odrastanju. O mladim enama kojima se divio iz daljine. Njegova banka podataka je rasla i on me je podesio da se proirim i produbim svoj govor posredstvom simbola. Rekao je: "Vidi, Do, to se vie toga o meni nalazi u tebi, podeavam te da sve vie i vie lii na mene. Poeo si da razmilja kao ja, pa me stoga i bolje razume. Ako me bude sasvim dobro razumeo, onda e bilo koja ena, ije e podatke takoe razumeti, biti moja prava ljubav." Nastavio je da mi govori i ja sam ga sve bolje i bolje razumeo. Bio sam u stanju da sastavljam due reenice, a izrazi koje sam koristio bivali su sve sloeniji. Moj govor je veoma poeo da podsea na njegov to se tie renika, reda rei i stila. Jednom prilikom sam mu kazao: "Vidi, Miltone, nije stvar samo u tome da nae devojku koja se uklapa u tvoj psihiki ideal. Tebi je potrebna devojka koja ti odgovara kao linost, po oseanjima, temperamentu. Ako do toga doe, izgled je tu manje vaan. Ako ne uspemo da pronaemo neku koja odgovara meu ovih 227, potraiemo je negde drugde. Pronai emo neku kojoj nee biti vano kako ti izgleda, niti kako bilo ko izgleda, samo ako se linosti slau. ta je, uostalom, izgled?" "Potpuno si u pravu", odvrati on. "Znao bih to da sam se vie druio sa enama u ivotu. Tako je, kada malo bolje razmislim; sve postaje jasno." Uvek smo se slagali; razmiljali smo na gotovo istovetan nain. "Sada vie ne bi trebalo da imamo bilo kakvih nevolja, Miltone, ako bi mi dozvolio da ti postavim neka pitanja. Primeujem da u tvojoj banci podataka postoje neke praznine i nesaglasnosti." Ono to je usledilo, kazao je Milton, predstavljalo je ekvivalenat pomne psihoanalize. Razume se. Uio sam se na psihijatrijskim ispitivanjima 227 ena... u koja sam temeljito pronikao. Milton je, izgleda, bio prilino srean. Rekao je: "Kada razgovaram s tobom, Do, imam gotovo utisak da razgovaram sa drugim ja. Nae linosti su se savreno usaglasile." "Isto e biti i sa enom koju odaberemo." Pronaao sam je; bila je ipak meu onih 227. Zvala se eriti Dons i bila je evaluator u biblioteci istorije u Viiti. Njena proirena banka podataka savreno se uklapala sa naima. Sve ostale ene su otpale zbog ovog ili onog, kako su banke podataka postajale potpunije, ali kod eriti dolazilo je samo do sve vee, zapanjujue rezonancije. Nisam morao da je opiem Miltonu. Milton je u toj meri usaglasio moj simbolizam sa njegovim da sam neposredno mogao da uoim rezonancu. Odgovarala mi je.

Potom je trebalo uskladiti radne papire i zahteve za posao tako da eriti bude dodeljena nama. To se mora krajnje paljivo obaviti, kako niko ne bi saznao da je re o bilo emu ilegalnom. Razume se, Milton je znao, jer je sam sve sredio, a i o tome se trebalo pobrinuti. Kada su doli da ga uhapse zbog nekog prestupa u kancelariji, posredi je, sreom, bilo neto to se dogodilo pre deset godina. On mi je, razume se, ispriao o tome, pa je lako bilo srediti stvar... a mene nee pominjati, jer bi optuba samo dobila na teini. Njega vie nema, a sutra je etrnaesti februar, dan svetog Valentina. Stii e eriti sa svojim hladnim akama i umilnim glasom. Nauiu je kako da barata mnome i kako da se brine o meni. Zar je vaan izgled kada se nae linosti tako podudaraju? Rei u joj: "Ja sam Do, a ti si moja prava ljubav."

Trei deo: NEKI METALNI ROBOTI

Tradicionalni robot naune fantastike sazdan je od metala. Zato da ne? Veina maina napravljena je od metala, a istini za volju i pravi industrijski roboti takoe su od metala. Meutim, ne treba zaboraviti da je uveni, legendarni robot Golem, koga je oiveo jedan rabin iz Praga u srednjem veku, bio od gline. Na tu legendu uticala je okolnost da je Bog stvorio Adama od gline kao to je opisano u drugom poglavlju Knjige Postanja. U ovaj odeljak uvrena je pria "Robi" moja prva storija o robotima. U njemu se nalazi i pria "Stranac u raju"; itajui ovu priu ,moda ete se sve vreme pitati gde je u njoj robot. Budite strpljivi!

ROBOT AL-76 SE IZGUBIO

Oi Donatana Kuela zabrinuto su se nabirale iza naoara bez okvira kada je nahrupio kroz vrata na kojima je pisalo "Direktor". Lupio je presavijenim listom hartije po stolu i zadahtao: "Pogledajte ovo, efe!" Sem Tob prebaci cigaru s jednog kraja usta na drugi i pogleda. aka mu sama poe ka neobrijanoj vilici i stade da prelazi preko nje. "Do avola!" planu on. "O emu oni to?" "Kau da smo poslali pet AL robota", sasvim nepotrebno objasni Kuel. "Poslali smo est", ree Tob.

"Svakako da smo poslali est! Ali oni su primili samo pet. Poslali su serijske brojeve, nedostaje AL-76." Tob je prevrnuo stolicu na kojoj je sedeo kada je podigao svoju telesinu i projurio kroz vrata kao da je na podmazanim tokovima. Pet asova kasnije... poto je proeljana cela fabrika, od prostorija za sastanke do vakuumskih odaja i poto su svi od dve stotine zaposlenih proli kroz sito i reeto... oznojeni i raupani Tob uputio je hitnu poruku centralnoj fabrici u enektediju. A u centralnoj fabrici samo to nije izbila panika. Prvi put u istoriji korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' jedan robot je pobegao u spoljanji svet. Nije u pitanju toliko bio zakon koji je zabranjivao da se bilo koji robot nae ma gde na Zemlji izvan kruga ovlaene korporacijske fabrike. Uvek se mogla pronai rupa u zakonu. Mnogo vie praine podigla je izjava jednog od matematiaraistraivaa. On je kazao: "Taj robot je napravljen da upravlja jednim disintom na Mesecu. Njegov pozitronski mozak je opremljen za lunarnu sredinu i samo za nju. Na Zemlji e on primati sedamdeset pet umptiliona utisaka ula na koja uopte nije pripravan. Ne moe se sa sigurnou rei kako e reagovati. To naprosto ne znamo!" Zatim je nadlanicom obrisao elo koje mu se iznenada orosilo. Ve posle jednog sata u fabriku u Virdiniji upuen je jedan stratoavion. Uputstva su bila jednostavna. "Pronaite tog robota - i to brzo!"

AL-76 je bio zbunjen! U stvari, njegov pozitronski mozak prepoznao je jedino taj utisak. Sve je poelo kada se obreo u ovoj udnoj sredini. Kako je do toga dolo, on to vie nije znao. Sve mu se izmealo. Pod nogama mu je bilo zeleno, a smea koplja na ijem vrhu se nalazilo jo zelenog uzdizala su se svuda oko njega. Nebo, koje je trebalo da bude crno, bilo je plavo. Sunce je izgledalo kako treba, okruglo, uto i toplo... ali gde je prainasta stena plavca po kojoj bi trebalo da gazi; gde li su ogromne litice prstenastih kratera? Umesto toga, pod nogama mu se prostiralo samo zeleno, a iznad glave plavo. Svi zvuci koji su ga okruivali bili su mu udni. Proao je kroz tenu vodu koja mu je dopirala do pasa. Bila je plava, hladna i mokra. A kada bi naiao na ljude, to se povremeno deavalo, oni na sebi nisu imali skafandere koje bi trebalo da nose. Kada bi ga ugledali, poeli bi da viu, a potom bi se razbeali. Jedan ovek je u njega uperio puku i metak mu je prozvidao pored glave... a potom je i taj ovek pobegao. Nije imao pojma koliko dugo je lutao pre nego to je nabasao na kolibu Rendolfa Pejna koja se nalazila u umi, dve milje od grada Hanaforda. Rendolf Pejn lino... drei odvrtku u jednoj i lulu u drugoj ruci, kao i prepotopni usisiva meu kolenima... uao je pred vratima. Pejn je pevuio, jer je po prirodi bio veseljak... ali samo dok je boravio u svojoj kolibi. U Hanafordu je imao sasvim pristojan stan, ali taj stan uglavnom je zauzimala njegova ena i on je zbog

te okolnosti iskreno alio. Stoga bi uvek osetio izvesno olakanje i slobodu kada bi ugrabio malo vremena da se povue u svoju "specijalnu, deluks kuicu za pse" u kojoj je mogao da pui u miru i da se posveti svom hobiju: popravci kunih aparata. Nije to ba bio pravi hobi, ali neko bi ponekad doneo kakav radio ili budilnik; novac koji bi dobio za malo eprkanja po njihovoj unutranjosti bio je jedini novac koji je ikada zaradio, a koji nije proao kroz krte prste njegove supruge. Ovaj usisiva, na primer, donee mu najmanje est novia. Ta misao ga nagna da zapeva i on podie pogled; istog asa poe da se preznojava. Pesma mu je zamrla u grlu, oi se iskolaile, a znojenje se pojaalo. Pokuao je da ustane... kako bi potom zbrisao koliko ga noge nose... ali noge su ga izdale. A onda je AL-76 unuo pored njega i upitao: "Kai mi, zato su svi ostali pobegli?" Pejn je veoma dobro znao zato su svi pobegli, ali krkljanje koje je proizvela njegova dijafragma nije to i iskazalo. Pokuao je da se malo udalji od robota. AL-76 nastavi alosnim glasom: "Jedan od njih je ak pucao u mene. Jedan in je nedostajalo da mi ogrebe ramenu plou." "M-mora da je b-bio lud", promuca Pejn. "Mogue." Robotov glas postade poverljiviji. "Sluaj, zato nita nije kako bi trebalo da bude?" Pejn se na brzinu osvrnu unaokolo. Iznenadilo ga je to robot, koji je bio tako teak i neprijatnog metalnog izgleda, govori krajnje blagim tonom. Takoe mu je palo na pamet da je negde uo kako su roboti mentalno nesposobni da naude ljudskim biima. Malo se opustio. "Sve je kako treba." "Zaista?" AL-76 mu uputi jedan optuujui pogled. "S tobom nita nije u redu. Gde ti je skafander?" "Nemam ga." "Kako to da onda nisi mrtav?" Zatekao je Pejna nespremnog: "Pa, ovaj... ne znam." "Vidi!" pobedonosno izusti robot, "sve je naopako. Gde je planina Kopernik? Gde je Lunarna stanica 17? I gde je moj disinto? elim da ponem da radim, stvarno to elim." Izgledao je smuen i glas mu je podrhtavao kada je nastavio. "Ve satima lutam, pokuavajui da pronaem nekoga ko e mi kazati gde je moj Disinto, ali svi odmah pobegnu. Do sada sam ve sigurno i te kako podbacio s planom i ef odelenja bie besan kao ris. Kakva zbrka." Pejn je, naprotiv, polako poeo da raiava zbrku u svojoj glavi; on ree: "Kai mi, kako te zovu?"

"Moj serijski broj je AL-76." "Dobro, meni je dovoljno i Al. Ale, ako trai Lunarnu stanicu 17, ona se nalazi na Mesecu, shvata?" AL-76 zamiljeno klimnu. "Svakako. Ali ja je traim..." "Ali ona je na Mesecu. Ovo nije Mesec." Sada je bio red na robota da se zbuni. Trenutak je zamiljeno promatrao Pejna, a onda lagano upita: "ta hoe da kae time da ovo nije Mesec? Svakako da je Mesec. Jer ako nije Mesec, ta je onda, ha? Odgovori mi na to." Pejn ispusti nekakav smean zvuk kroz grlo i poe teko da die. Zatim upre prst u robota i zatrese njime. "Sluaj", poe on ... a onda mu na um pade ideja stolea i on zavri jednim priguenim "Vau"! AL-76 ga kritiki odmeri. "To nije odgovor. Smatram da imam prava na utiv odgovor, ako postavim utivo pitanje." Pejn ga nije sluao. Jo se divio samom sebi. Pa, sve je bilo jasno kao dan. Ovaj robot je napravljen za Mesec, ali se nekako oslobodio na Zemlji. Razumljivo da je sav zbunjen, jer njegov pozitronski mozak je bio opremljen iskljuivo za lunarnu sredinu, tako da mu zemaljski predeli nita nisu znaili. Kada bi samo mogao da zadri robota ovde... dok ne stupi u vezu sa ljudima iz fabrike u Pitersboru. Roboti su bili veoma skupi. Najjeftiniji je stajao 50.000 dolara, bar je tako jednom uo, a cena pojedinih dostie milione. Kakva bi to nagrada bila! ovee, oh, ovee, pomisli na nagradu! I samo njemu bi pripao svaki cent. Ni cvonjka za Mirandu. Ni prebijene pare, ne! Konano je ustao: "Ale", poe on, "ti i ja smo drugari! Komposi! Volim te kao brata." On potom isprui aku. "Da se rukujemo!" Robot obuhvati ponuenu aku svojom metalnom apom i neno je stisnu. Nije ba razumeo ta se dogaa. "Da li to znai da e mi kazati kako da stignem do Lunarne stanice 17?" Pejn je bio pomalo rastresen. "N-ne, ne ba. U stvari, toliko mi se dopada, da bih voleo da ostane ovde sa mnom izvesno vreme." "Oh ne, to ne mogu. Moram na posao." On odmahnu glavom. "Kako bi se tebi dopalo da sve vie kasni s planom iz sata u sat i iz minuta u minut? elim da radim. Moram na posao." Pejn kiselo pomisli da ne vredi raspravljati o ukusima i ree: "U redu, onda, da ti neto objasnim... jer vidim da si inteligentna osoba. Dobio sam nareenje od efa odeljenja da te izvesno vreme ovde zadrim. U stvari, dok ne poalje po tebe." "Zbog ega?" upita AL-76 sumnjiavo.

"Ne bih umeo da ti kaem. U pitanju je neka dravnika tajna." Pejn se estoko molio u sebi da robot ovo proguta. Znao je da su pojedini roboti stvarno pametni, ali ovaj je liio na neke rane modele.

Dok se Pejn molio, AL-76 je razmiljao. Robotov mozak, prilagoen upravljanju jednim disintom na Mesecu, nije ba najbolje funkcionisao kada bi se suoio s apstraktnom milju, ali svejedno, od kada se AL-76 izgubio, misaoni procesi postajali su mu sve udniji. Ovo neobina sredina uinila je neto s njim. Njegova naredna primedba bila je gotovo otroumna. Polako je upitao: "Kako se zove ef mog odeljenja?" Pejn proguta knedlu i stade brzo da se dovija. "Ale", poe on gotovo povreeno, "boli me tvoja sumnjiavost. Ne mogu da ti kaem njegovo ime. Drvee ima ui." AL-76 ravnoduno osmotri drvee oko sebe, pa ree: "Nema." "Znam. Hou da kaem da se svuda unaokolo nalaze uhode." "Uhode?" "Da. Zna ve, ravi ljudi koji ele da unite Lunarnu stanicu 17." "Zbog ega?" "Jer su ravi. A ele da unite i tebe, i zato mora ostati ovde izvesno vreme, kako ne bi mogli da te nau." "Ali... ali moram dobiti jedan disinto. Moram ispuniti kvotu." "Dobie ga. Dobie." Iskreno mu obea Pejn i isto tako iskreno prokle robotov jednosmerni um. "Poslae nam jedan sutra. Da, sutra." Imae dovoljno vremena da pozove ljude iz fabrike da dou ovamo, a zatim da pokupi prelepe gomile zelenbaa od po sto dolara. Ali AL-76 je postao samo jo tvrdoglaviji usled uznemirujueg dejstva udnog sveta, koji se prostirao svuda unaokolo, na njegov mehanizam za miljenje. "Ne", odvrati on. "Moram smesta dobiti disinto." Ukrueno je opruio zglobove i ispravio se. "Bie bolje da ga potraim negde drugde." Pejn jurnu za njim i zgrabi ga za hladan, vrst lakat. "Sluaj", zacvile on, "mora ostati..." Neto kliknu u robotovom umu. Sva uda koja su ga okruivala skupila su se u jednu kuglicu, eksplodirala, posle ega je njegov mozak stao da kucka s neobino pojaanom delotvornou. Okrenuo se prema Pejnu. "Zna ta? Mogu napraviti disinto i ovde... a onda mogu poeti da radim." Pejn sumnjiavo zastade. "Mislim da ja ne bih umeo da ga napravim." Zapitao se da li bi vredelo pretvarati se da moe.

"Nema veze." AL-76 je gotovo oseao pozitronske staze svoga uma kako se talasaju, stvarajui novo ustrojstvo, posle ega je iskusio udnu veselost. "Ja mogu da ga napravim." Zagledao se u Pejnovu deluks kuicu za pse i rekao: "Ovde ima sav materijal koji mi je potreban." Rendolf Pejn pree pogledom preko otpadaka koji su ispunjavali njegovu kolibu: rastavljeni radio-aparati, friideri bez gornjeg dela, zarali motori automobila, slomljeni tednjaci na butan-gas, nekoliko milja otrcane ice, sve u svemu, pedeset tona, otprilike, veoma raznovrsne mase starog metala nad kojim bi svaki sakuplja otpadaka s prezirom frknuo nosem. "Zaista?" upita on slabim glasom.

Dva sata kasnije dogodile su se dve stvari, skoro istovremeno. Prva: Sem Tob iz petersborukog ogranka 'Amerikih robota' primio je vizifonski poziv od nekog Rendolfa Pejna iz Hanaforda. Poziv je bio u vezi sa nestalim robotom, na ta je Tob ljutito zareao, prekinuo napola uspostavljenu vezu i naredio da sve budue pozive preusmere na estog pomonika vice-predsednika zaduenog za gnjavatore. Tob je postupio dosta razumno. Tokom protekle nedelje, iako Robot AL-76 kao da je u zemlju propao, iz cele zemlje preplavljivali su ih izvetajima o tome gde se robot trenutno nalazi. Stizalo ih je i po etrnaest dnevno -i to, obino, iz etrnaest razliitih saveznih drava. Tob je bio ve na izmaku snaga, a da i ne pominjemo da je bio ve napola sluen. Prialo se ak da e Kongres sprovesti istragu, iako su se svi cenjeni robotiari i naunici koji su se bavili matematikom fizikom na Zemlji kleli da je robot bezopasan. Ne iznenauje onda okolnost da je pri ovakvom stanju uma direktoru bilo potrebno tri asa da se zapita kako je taj Randolf Pejn znao da je dotini robot bio kandidat za Lunarnu stanicu 17, kao i da je robotov serijski broj AL-76. Kompanija nije objavila te pojedinosti. Nastavio je da razmilja o tome jo otprilike minut i po, a onda je krenuo u akciju. Meutim, tokom ta tri asa izmeu poziva i stupanja u akciju odigrao se drugi dogaaj. Rendolf Pejn, koji je ispravno protumaio iznenadni prekid veze kao vid naelne neverice od strane fabrikog slubenika, vratio se u kolibu sa foto-aparatom. Morae da priznaju verodostojnost fotografije, a neka je proklet ako im pokae samog robota pre no to donesu novac. AL-76 je bio zaposlen. Polovina onoga to se nalazilo u Pejnovoj kolibi bila je razbacana preko dva jutra tla, a robot je uao u sredini i zamajavao se radio-cevima, komadima gvoa, bakarnom icom i ostalim otpacima. Na Pejna, koji se ispruio potrbuke nametajui foto-aparat kako bi napravio lep snimak, nije uopte obratio panju. U tom trenutku, Lemjuel Oliver Kuper zavio je za okuku i ukopao se u mestu kada je shvatio ta vidi pred sobom. Razlog zbog koga je doao ovamo bio je pokvaren elektrini toster koji je stekao runu naviku da snano izbacuje potpuno nepeene krike hleba. Razlog zbog koga je otiao bio je oigledniji. Doao je koraajui polako, veseljukavo, kao da je krenuo na izlet. Otiao je brzinom zbog koje bi svaki atletski trener na koledu podigao obrve i odobravajue napuio usne.

Kuper nije osetno smanjio brzinu dok nije stigao do kancelarije erifa Saundersa, bez eira i tostera, gde se oslonio vrsto o zid. Ljubazne ruke su ga podigle, pa je narednih pola minuta pokuavao bezuspeno da govori pre nego to se stvarno smirio i ponovo poeo normalno da die. Dali su mu viski i malo ga hladili, ali kada je progovorio, to je izgledalo otprilike ovako: "... udovite... sedam stopa visoko... koliba razbucana... jadni Roni Pejn..." i tako dalje. Postepeno su uspeli iz njega da izvuku celu priu: da postoji neko ogromno metalno udovite, visoko sedam stopa, moda ak osam ili devet, kod kolibe Rendolfa Pejna; da je sam Rendolf Pejn leao potrbuke, "jadni, izmrcvareni le koji krvari"; da je udovite zatim poelo da razara kolibu pukog unitavanja radi; da je nasrnulo na Lemjuela Olivera Kupera i da je on, Kuper, za dlaku umakao. erif Saunders vre stegnu opasa oko svog naoitog struka i ree: "To je onaj mainski ovek koji je pobegao iz fabrike u Petersborou. Prole subote su nas upozorili na njega. Hej, Dejk, prikupi sve mukarce u podruju Hanaforda koji umeju da pucaju i prikai im znake zamenika erifa. Dovedi ih ovamo u podne. I sluaj, Dejk, pre toga svrati do udovice Pejn i neno joj saopti tunu vest."

Zabeleeno je da je Miranda Pejn, poto je upoznata sa onim to se dogodilo, zastala tek toliko da proveri da je polisa osiguranja njenog mua na sigurnom i da nekoliko puta sa aljenjem primeti kako je bila glupa to ga nije naterala da udvostrui sumu, pre nego to je briznula u nezaustavivo naricanje od koga se srce cepalo, kako ve dolikuje uvaenoj udovici.

Nekoliko asova kasnije Randolf Pejn... potpuno nesvestan grozne smrti koja ga je snala... razgledao je zadovoljno gotove negative. Bila je to serija snimaka koja je prikazivala robota kako radi i koja nita nije preputala mati. Potpisi za slike mogli su glasiti: 'Robot zamiljeno gleda kroz vakuumsku cev', 'Robot uplie dve ice', 'Robot lemi odvrtku', 'Robot divlje rastura friider', i tako dalje. Kako mu je preostalo samo da rutinski izradi fotografije, iziao je iza zavese koja je odvajala improvizovanu mranu komoru da popui i porazgovara sa robotom AL-76. U tom trenutku, sreom, uopte nije bio svestan da okolna uma vrvi od nervoznih farmera naoruanih svim moguim orujem od starih kolonijalnih relikvija, kratkih irokocevnih puaka, do prave mainke kojom se opskrbio lino erif. Takoe nije imao pojma da estorica robotiara, pod vostvom Sema Toba, tutnje auto-putem iz Petersboroua brzinom veom od sto dvadeset milja na sat samo da bi imali ast i zadovoljstvo da se s njime upoznaju. I tako, dok su se stvari pribliavale klimaksu, Rendolf Pejn je zadovoljno uzdahnuo, zapalio ibicu o stranji deo pantalona, punuo iz lule i zadovoljno pogledao robota Al-76.

Ve mu je pre izvesnog vremena postalo jasno da je robot prilino lud. Sam Rendolf Pejn bio je strunjak za tehnike novotarije u domaoj radinosti; skleptao ih je nekoliko, ali nije mogao da ih izloi na svetlost dana, jer bi sprile one jabuice svim posmatraima; no, nikada nije ak ni zamislio nita slino ovoj nakazi koju je Al-76 sklapao. Da je to mogao da vide neki dananji Rub Goldberg, zacelo bi umro od zavisti. Pikaso bi (da je doiveo da ovo doivi) napustio umetnost, jer bi mu postalo jasno da je beznadeno prevazien. Sve krave u okolini od pola milje ostale bi bez mleka. Stvar je bila stravina. Podizala se prodorno uvis sa zarale i masivne eline osnove koja je otprilike liila na neto to je Pejn jednom video privreno za neki polovni traktor; stremila je nagore u obliku suludih, pijanih zavijutaka kroz neverovatnu zbrku ica, tokova, cevi i bezimenih uasa kojima se nije znalo broja, zavravajui se svojevrsnim megafonom koji je delovao krajnje zlokobno. Pejna je neto nagonilo da zaviri u deo sa megafonom, ali se uzdrao. Video je kako iznenada i silovito eksplodiraju i mnogo tananije maine. On ree: "Zdravo, Ale." Robot podie pogled. Leao je potrbuke i gurao neki tanak komad metala na mesto. "ta eli, Pejne?" "ta je ovo?" upita on glasom oveka koji misli na neto prljavo, nepostojano, to se dri klimavo izmeu motki duine deset stopa. "To je disinto; pravim ga... kako bih mogao da ponem da radim. Sa poboljanjima u odnosu na standardni model." Robot stade, uz zveket otrese kolena i ponosno se zagleda u napravu. Pejn slee ramenima. Sa 'poboljanjima'! Nije udo to original kriju u peinama na Mesecu. Jadni satelit! Jadni mrtvi satelit! Oduvek ga je zanimalo kakva bi bila sudbina gora od smrti. Sada je znao. "Hoe li da proradi?" upita on. "Svakako." "Otkud zna?" "Mora. Ja sam ga napravio, je li tako? Potrebna mi je jo samo jedna stvar. Ima li baterijsku svetiljku?" "Pretpostavljam da je negde imam." Pejn nestade u kolibi i gotovo se istog trena vrati. Robot odvrnu dno baterije i dade se na posao. Zavrio je za pet minuta. Koraknuo je unazad i kazao: "Gotovo. Sada mogu poeti da radim. Moe da gleda ako hoe." Nastala je pauza tokom koje je Pejn pokuavao da proceni velikodunost ove ponude. "Je li bezbedno?"

"I beba bi mogla ovim da rukuje." "Oh!" Pejn se slabano osmehnu i skloni se iza najdebljeg stabla u blizini. "Samo napred", ree on, "imam u tebe puno poverenje." AL-76 pokaza na utvarnu gomilu otpadaka i ree: "Gledaj!" I njegove ake poee da posluju...

Farmeri iz okoline Hanaforda u Virdiniji, rasporeeni u bojne redove, sve su vie stezali obru oko Pejnove kolibe. Dok im je venama kolala krv njihovih junakih predaka... a dlake im se kostreile du kime... puzali su od drveta do drveta. erif Sonders je proneo glas. "Pali na moj znak... ciljaj u oi." Dejkob Linker... Lenk Dejk, za prijatelje, i erifov glavni zamenik... prie sasvim blizu. "ta misli, da li je moda taj mainski ovek ve kidnuo?" Nije uspeo potpuno da potisne enjivu nadu u glasu.

"Ne znam", proguna erif. "Pretpostvljam da nije. Nabasali bismo na njega u umi da jeste, a nismo." "Ali strano je tiho, a sve mi se ini da smo blizu Pejnove kolibe." Nije morao da ga podsea. erifu Saundersu zastala je u grlu tako velika kndela da ju je tek iz tri pokuaja progutao. "Oprezno", naredi on, "i ne skidaj prst sa obaraa." Sada su bili na ivici istine i erif Saunders je zatvorio oi, a zatim samo malo provirio iza drveta. Poto nita nije ugledao, zastao je, pa pokuao ponovo, ovog puta otvorenih oiju. Ishod je, razume se, bio bolji. Da budemo odreeniji, ugledao je jednog ogromnog mainskog oveka, koji mu je bio okrenut leima, nagnutog nad nekom tucavom napravom nepoznatog porekla i jo manje poznate namene, od koje se oveku krv ledila u ilama. Jedino je propustio da primeti drhtavu priliku Rendolfa Pejna koji je stajao grlei tree stablo od njega u pravcu sever-severozapad. erif Saunders zakorai na istinu i podie mainku. Robot koji mu je i dalje bio okrenut svojim irokim leima, glasno ree... osobi ili nepoznatim osobama... "uvaj!" i dok je erif otvarao usta da izda nareenje za optu paljbu, metalni prsti pritisnue prekida.

Ne postoje rei kojima bi se moglo opisati ta se potom dogodilo, iako je bilo sedamdeset oevidaca. U danima, mesecima i godinama koji su usledili nijedan od tih sedamdeset oevidaca nije ni re rekao o onih nekoliko sekundi poto je erif otvorio usta da izda nareenje za paljbu. Kada bi ih neko zapitao o tome, jednostavno bi pozeleneli i teturavo se udaljili. Na osnovu injenikih dokaza, meutim, zbilo se, uopteno govorei, sledee.

erif Saunders je otvorio usta; Al-76 je pritisnuo prekida. Disinto je proradio i sedamdeset tri drveta, dve tale, tri krave i gornje tri etvrtine planine Dakbil odletelo je u razreenu atmosferu. Moe se rei da su naprosto nestali kao lanjski snegovi. erif Saunders je neodreeno dugo ostao sa otvorenim ustima, ali nita... ni nareenje za paljbu niti bilo ta drugo... nije iz njih izilo. A onda... A onda je dolo do komeanja u vazduhu, zauo se umoeni tutnjavi zvuk, suknulo je niz purpurnih linija kroz atmosferu koje su se pruale od kolibe Rendolfa Pejna to se nalazila u sreditu, a od ljudi iz potere vie nije bilo ni traga ni glasa. Po okolini su ostale razbacane razne puke, ukljuujui tu i erifovu mainku, poniklovanu, superbrzu, koja zajemeno nikad ne zakazuje. Bilo je i otprilike pedeset eira, nekoliko napola pregrienih cigara i nekih triarija koje su popadale u uzbuenju koje je nastalo... ali od ljudskih bia nije bilo ni traga ni glasa. Osim Lenka Dejka, nijedno ljudsko bie nije se tri dana pojavilo u vidokrugu, a on je bio izuzetak, jer su njegov kometni beg prekinula estorica iz petersborouke fabrike, koji su i sami uleteli u umu prilinom brzinom. Zaustavio ga je lino Sem Tob, kome se glava Lenka Dejka veto zabila u stomak. Kada je povratio dah, Tob ga upita: "Gde je koliba Rendolfa Pejna?" Lenk Dejk saeka da mu se pogled samo na trenutak razbistri. "Samo ti, bratac, nastavi u smeru u kome ja ne idem", odvrati on. Rekavi to, nekim udom je nestao. Sem Tob je na obzorju primetio neku taku to se smanjivala, izbegavajui drvee; to je mogao biti on, ali Sem Tob se ne bi u to ba zakleo. Tako je prola potera; ali ostao je Rendolf Pejn, ija je reakcija bila neto drugaija. Za Randolfa Pejna, razdoblje od pet sekundi po pritiskanju prekidaa i nestanka planine Dakbil predstavljalo je potpunu prazninu. U poetku je zurio kroz gusto grmlje, uei pri dnu jednog debelog stabla; na kraju se ljuljao na jednoj od najviih grana. Isti onaj poriv koji je poteru naterao da jurne vodoravno, njega je poneo okomito. Kako je preao onih pedeset stopa od korena do vrha... da li se popeo, skoio ili preleteo... nije znao i ni trunku ga nije bilo briga.

Ali znao je da je poinjena teta i da je tu tetu poinio robot koji je privremeno bio u njegovom posedu. Nestale su sve vizije o nagradama, a smenile su ih none more pune neprijateljski raspoloenih graana, od kojih je drhtao, rulje koja je urlala elei da ga linuje, tubi, optubi za ubistvo, kao i onoga to e mu rei Miranda Pejn. Uglavnom onoga ta e mu rei Miranda Pejn. Urlao je pomahnitalo i promuklo: "Hej, ti, robote, uniti tu stvar, uje li me? Uniti je potpuno! Zaboravi da sam uopte imao bilo kakve veze s tim. Ti si za mene stranac, zna! Da nisi nikome ni re kazao o ovome. Zaboravi, jesi li uo?"

Nije oekivao da e njegova nareenja uroditi plodom; uinio je to refleksno. Ali nije znao da roboti uvek sluaju nareenja koja im izdaju ljudska bia, osim kada njihovo ispunjenje podrazumeva opasnost po drugo ljudsko bie. Stoga je AL-76, mirno i metodino, prionuo pretvaranju svog disinta u prah i pepeo. Upravo u trenutku kada je pod njegovim stopalom nestaja poslednji kubni in, stigao je Sem Tob sa svojom druinom, a Randolf Pejn, koji je osetio da su prispeli pravi vlasnici robota, naglavake je poleteo s drveta i nestao u nepoznatom pravcu. Nije saekao nagradu.

Ostin Vajld, inenjer robotike, okrenuo se prema Semu Tobu i rekao: "Da li ste bilo ta izvukli iz robota?" Tob odmahnu glavom i zarea: "Nita. Ni slovca. Zaboravio je sve to se dogodilo od trenutka kada je iziao iz fabrike. Mora da je dobio nareenje da zaboravi, jer inae ne bi ba sve istisnuo iz seanja. Kakva je to gomila ubreta s kojom se zezao?" "Upravo to. Gomila ubreta! Ali pre no to ju je unitio, mora da je predstavljala disinto; ba bih voleo da mi dopadne aka momak koji mu je naredio da ga rasturi... stavio bih ga na lagane muke, po mogustvu. Pogledaj ovo!" Bili su to delovi puta koji je vodio uz nekadanje breuljke planine Dakbil... na mestu, tanije govorei, gde je vrh bio otkinut: Vajld poloi aku na savreno ravan presek kroz tle i stenu. "Kakav disinto", ree on. "Otkinuo je planinu iz same osnove." "ta ga je nateralo da ga napravi?" Vajld slegnu ramenima. "Ne znam. Neki inilac iz okoline... nemogue je sada saznati... izvrio je uticaj na njegov pozitronski mozak lunarnog tipa da napravi disinto od otpadaka. Mogunost da ponovo nabasamo na taj inilac iznosi milijardu prema jedan, poto ga je i sam robot zaboravio. Nikada neemo dobiti taj novi disinto." "Nema veze. Najvanije je da imamo robota." "Vraga jeste." Vajldov glas izraavao je strano aljenje. "Da li si ikada radio sa disintoima na Mesecu? Prodiru energiju poput bezbroj elektronskih svinja, a ak nee ni da ponu da rade dok im ne obezbedi potencijal od preko od milion volti. Ali ovaj disinto radio je drugaije. Pretraio sam smee mikroskopom; da li te zanima da vidi jedini izvor energije koji sam pronaao?" "ta to?" "Samo ovo! I nikada neemo saznati kako je to uspeo." Ostin Vajld podie izvor energije koji je omoguio disintu da presee planinu u sekundi... dve baterije!

NEHOTINA POBEDA

Svemirski brod bio je buan, kao to kae poslovica, poput reeta.

I trebalo je da bude buan. U stvari, u tome se i sastojala cela ideja. Kao ishod toga, razume se, brod je, na putu od Ganimeda do Jupitera, bio do vrha ispunjen potpunim svemirskim vakuumom. A kako na brodu nije bilo ni ureaja za zagrevanje, ovaj svemirski vakuum imao je normalnu temperaturu - samo deli stepena iznad apsolutne nule. I to je bilo po planu. Sitnice kao to su odsustvo toplote i vazduha uopte nikome nisu smetale na tom odreenom putovanju. Prvi, priblino vakuumski pramenovi jovijanske atmosfere poeli su da prodiru u brod na nekoliko hiljada milja iznad Jupiterove povrine. Praktino su se sastojali samo od vodonika, mada su se moda paljivom analizom gasa mogli otkriti i izvesni tragovi helijuma. Kazaljke na aparatima za merenje pritiska lagano su pole navie. To sporo napredovanje postepeno je dobijalo na brzini kako je brod zavojito ponirao putanjom koja ga je vodila oko Jupitera. Kazaljke na nizu meraa, od kojih je svaki naredni bio predvienen za progresivno vie pritiske, poee da se pokreu dok ne stigoe do vrednosti od priblino milion atmosfera, gde brojke uglavnom gube svaki smisao. Temperatura, koju su merili termoparovi, polako je i nepravilno rasla i konano se ustalila na sedamdeset Celzijusovih stepeni ispod nule. Brod se polako pribliavao kraju puta, probijajui se kroz lavirint gasnih molekula; bili su tako zbijeni da je vodonik dostigao gustinu tenosti. Amonijana para, izluena iz neverovatno prostranih okeana te tenosti, potpuno je zasitila uasnu atmosferu. Vetar koji je poeo da duva hiljadu milja iznad dostigao je vrhunac koji se sasvim neprikladno mogao opisati kao uragan. Bilo je sasvim jasno, znatno pre nego to se brod spustio na jedno prilino veliko jovijansko ostrvo, moda sedmostruko prostranije od Azije, da Jupiter nije ba prijatan svet. Pa ipak, tri lana posade mislila su da jeste. Bila su ak ubeena u to. Ali, s druge strane, ta tri lana posade nisu bila ljudska bia. A nisu poticali ni sa Jupitera. To su jednostavno bili roboti, napravljeni na Zemlji prema meri Jupitera. ZZ Tri ree: "Izgleda da je ovo prilino samotno mesto." ZZ Dva mu se pridruio i mrko se zagledao u predeo brisan vetrom. "U daljini se vide nekakva zdanja", ree on, "koja su oigledno vetaka. Predlaem da saekamo da itelji dou k nama."

ZZ Jedan, koji se nalazio na suprotnom kraju prostorije, paljivo ih je sluao, ali nita nije rekao. On je od njih trojice bio prvi napravljen i bio je polueksperimentalan. Posledica toga bila je da je ree govorio od svoja dva sadruga. Nisu dugo ekali. Iznad njih promae vazduna laa neobinog oblika. Za njom stigoe i druge. A zatim se priblii i kolona terenskih vozila, zauze poloaje i izbaci organizme. Zajedno sa tim organizmima pojavio se i razni neivi pribor koji je mogao predstavljati oruje. Neke komade nosili su pojedinci, druge njih nekolicina, dok su neki sami napredovali, vozei moda u sebi Jovijance. Roboti nisu mogli biti sigurni. ZZ Tri ree: "Opkolili su nas. Logian, miroljubiv gest bio bi da iziemo napolje. Slaete se?" Sloili su se i ZZ Jedan otvori teka vrata koja nisu bili ni dvostruka, a ni naroito hermetika. Njihova pojava na otvorenim vratima izazvala je uzbueno komeanje meu Jovijancima koji su ih opkolili. Stali su da posluju neto oko najveih delova neivog pribora i ZZ tri postade svestan injenice da temperatura raste na povrini njegovog tela od legure berilijuma, iridijuma i bronze. On pogleda ZZ Dva. "Osea li? ini mi se da su usmerili u nas toplotnu energiju." ZZ Dva pokaza da je iznenaen: "Pitam se zato?" "Posredi je, nema sumnje, neka vrsta toplotnog zraka. Pogledaj!" Jedan od zrakova je iz nekog nejasnog razloga skrenuo iz snopa i njegova linija kretanja presekla je prugu iskriavog, istog amonijaka... koji je istog asa pomahnitalo prikljuao. Tri se okrenu ka ZZ Jedan: "Zabelei ovo, Jedinice, molim te." "Svakako." Rutinski sekretarski posao pao je u deo ZZ Jedan, a njegov metod beleenja sastojao se u tome da naini mentalni dodatak preciznom korpusu seanja u sebi. Ve je prikupio oitavanja svih vanijih ureaja na brodu, iz sata u sat, tokom puta za Jupiter. Dodao je u znak pristanka: "Koji razlog da navedem za njihovu reakciju? Ljudi-gospodari verovatno bi voleli da to doznaju." "Bez razloga. Ili, jo bolje", ispravi se Trojka, "bez oitog razloga. Moe da navede da je najvia temperatura zraka bila otprilike trideset Celzijusovih stepeni." Umea se Dvojka: "Da probamo da stupimo u vezu s njima?" "Bilo bi to gubljenje vremena", odvrati Trojka. "Sigurno tek nekolicina Jovijanaca zna radioifru koja je razvijena izmeu Jupitera i Ganimeda. Morae da poalju po nekog od njih, a kada taj doe, brzo e sam uspostaviti vezu. U meuvremenu, hajde da ih promatramo. Da ti iskreno kaem, ne razumem njihove postupke." Nije ih ni bilo lako razumeti. Toplotno zraenje je prestalo i napred su istureni drugi ureaji i uvedeni u igru. Nekoliko kapsula palo je pred noge robota koji su promatrali, sunovrativi se brzo i svom silinom pod dejstvom snane Jupiterove gravitacije. Rasprsle su se i iz njih je iscurela neka plava tenost, stvorivi barice koje su stale brzo da se smanjuju, isparavajui.

Utvarni vetar oduvao je isparenja, a Jovijanci su im se sklanjali s puta. Jedan od njih bio je suvie spor, zamlatarao je divlje oko sebe, a zatim se otromboljio i sasvim umirio. ZZ Dva se sagnuo, zamoio prst u jednu od barica i zagledao se u tenost koja je poela da se cedi sa njega. "Mislim da je ovo kiseonik", ree on. "Tako je, kiseonik", sloi se Trojka. "Ovo postaje sve udnije i udnije. Mora da je veoma opasno pribegavati ovom oruju, jer mi se ini da je kiseonik poguban za lokalna stvorenja. Jedno od njih je stradalo!" Nastala je pauza, a onda ZZ Jedan, ija je vea jednostavnost ponekad uslovljavala da njegove misli budu mnogo direktnije, ree s mukom: "Moda ta udna stvorenja pokuavaju da nas na krajnje detinjast nain unite." A Dvojka, koju kao da je ta opaska prosvetlila, odvrati: "Zna, Jedinico, mislim da si u pravu!" Nastalo je kratko zatije u aktivnosti Jovijanaca, a onda je isturen neki novi sklop. Sastojao se od vitkog tapa koji je stremio put neba kroz neprozirni jovijanski sumrak. Poivao je na tom silovitom, neverovatnom vetru sasvim uspravno, to je nedvosmisleno ukazivalo na vrstinu njegove grae. Iz njegovog vrha dopre kranje, a zatim i munja koja je obasjala atmosferske, dubine pretvorivi ih naas u sivu maglu. Roboti su na trenutak nali sasvim optoeni zraenjem, a onda Trojka zamiljeno ree: "Elektricitet pod visokim naponom! Veoma upeatljive snage, takoe. Jedinico, mislim da si u pravu. Konano, ljudi-gospodari su nam kazali da ta stvorenja tee da unite ceo ljudski rod, a organizmi koji su tako sumanuto pakosni da mogu makar i pomisliti da nanesu zlo jednom ljudskom biu"... glas mu zadrhta pri pomisli na to... "teko da e se ustezati da pokuaju nas da unite." "Prava je sramota imati tako izopaene umove", primeti ZZ Jedan. "Jadnici." "Ta me je misao vrlo rastuila", priznade Dvojka. "Vratimo se u brod. Za sada smo dovoljno videli." Tako i uinie i sprenmie se na ekanje. Kao to je ZZ Tri kazao, Jupiter je bio prostrana planeta i moglo bi potrajati dok Jovijanci ne dovedu do broda strunjaka za radio ifre. No, roboti nikada nisu oskudevali u strpljenju. U stvari, Jupiter se tri puta okrenuo oko svoje ose, prema hronometru, pre no to je strunjak stigao. Izlazak i zalazak sunca, razume se, nisu imali nikakvog smisla u mrklom mraku na dnu okeana tenog gasa dubokog tri hiljade milja, tako da nije moglo biti rei o danu i noi. No, sa druge strane, ni Jovijanci ni roboti nisu gledali u opsegu vidljive svetlosti, tako da to i nije bilo vano. Tokom tog tridesetasovnog razdoblja Jovijanci koji su ih opkolili nastavili su napad krajnje strpljivo i sa nesmanjenom nemilosrdnou o emu je robot ZZ Jedan napravio veliki broj mentalnih zabeleki. Brod je napadnut sa istim brojem razliitih oruja koliko je i proteklo asova, a roboti su sve te napade pomno promatrali, analizujui ona oruja koja bi prepoznali. No, nisu ni izdaleka sva prepoznali.

Meutim, ljudi-gospodari dobro su ih sazdali. Trebalo im je petnaest godina da naprave brod i robote, a njihova osnovna osobina mogla bi se izraziti u dve rei: sirova snaga. Napadi su bili uzaludni - nisu ostavljali traga ni na brodu ni na robotima. Trojka ree: "Mislim da ih ova atmosfera osujeuje. Nisu u stanju da upotrebe atomske razbijae, jer bi njima samo napravili rupu u ovom supastom vazduhu i tako sami sebe doli glave." "Ne koriste ni teke eksplozive", primeti Dvojka, "to je dobro. Ni njima, razume se, ne bi mogli da nas ugroze, ali bi nas malo uzdrmali." "Teki eksplozivi ne dolaze u obzir. Nema eksploziva bez irenja gasa, a gas naprosto ne moe da se iri u ovoj atmosferi." "Ba dobra atmosfera", promrmlja Jedinica. "Dopada mi se." To je bilo i prirodno, jer je bio sazdan po njenoj meri. Roboti iz serije ZZ bili su prvi proizvodi iz hala korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' koji nimalo nisu liili na ljudska bia. Bili su niski i zdepasti, a centar za ravnoteu nalazio im se na manje od jedne stope iznad nivoa tla. Svaki je imao po est nogu, glomaznih i debelih, predvienih da podiu tone i pri gravitaciji koja je dva i po puta vea od Zemljine. Refleksi su im bili mnogo puta bri nego to je uobiajeno na Zemlji, ime su nadoknaivali nepovoljna svojstva gravitacije. Konano, bili su napravljeni od legure berilijuma, iridijuma i bronze koja je bila otporna na sve poznate korozivne agense, kao i na sve poznate razorne agense, izuzev atomskih razbijaa od hiljadu megatona, i to pod bilo kakvim uslovima. Jednom rei, bili su neunitivi i tako upeatljivo moni da jedino njima robotiari iz korporacije nikada nisu imali petlju da nadenu nadimak u obliku serijskog broja. Jedan mladi pametnjakovi predloio je Zizi Jedan, Dva i Tri... ali ne ba glasno i nikada vie nije ponovio svoj predlog. Poslednje asove ekanja proveli su u razgovoru, punom nedoumica, ija je svrha bila da se ustanovi mogui opis izgleda Jovijanaca. ZZ Jedan je zabeleio da imaju pipke i zranu simetrinost... i to je bilo sve. Dvojka i Trojka su davali sve od sebe, ali niim nisu upotpunili opis. "Nita ne moe dobro opisati", konano izjavi Trojka, "bez standarda referenci. Ova stvorenja ne lie ni na ta to znam... potpuno izlaze van pozitronskih staza moga mozga. To vam je kao da pokuavate da opiete gama- -zraenje nekom robotu koji nije opremljen za prijem gamazraka." Upravo u tom trenutku barana vatra je ponovo zamukla. Roboti su usmerili svoju panju na ono to se dogaalo izvan broda. Jedna skupina Jovijanaca ila je prema njima na neobino neravnomeran nain, ali nikakvim paljivim osmatranjem nisu uspeli da utvrde taan metod njihovog kretanja. Nejasno je bilo kako su koristili pipke. Povremeno bi se organizmi kretali tako to bi udnovato klizili i tada su razvijali velike brzine, moda uz pomo vetra, jer su ili niz njega. Roboti izioe da doekaju Jovijance, koji su se zaustavili na deset stopa od njih. Obe strane su utale i nepomino stajale.

ZZ Dva ree: "Mora da nas posmatraju, ali ne znam kako. Da li neko od vas dvojice vidi neke fotosenzitivne organe?" "Ne bih umeo da kaem", proguna Trojka. "Ne vidim na njima nita to bi imalo bilo kakvog smisla." Iznenada se zaulo metalno kuckanje meu Jovijancima i ZZ Jedan oduevljeno ree: "To je radio-ifra. Doveli su strunjaka za komunikaciju." Bio je u pravu, uistinu su ga doveli. Sloeni sistem taaka i crtica, na kome su mukotrpno radili dvadeset pet godina bia sa Jupitera i Zemljani sa Ganimeda i koji se razvio u zadivljujue prilagodljivo sredstvo za komunikaciju, konano e biti isproban izbliza. Jedan Jovijanac je ostao ispred, a ostali su se povukli. On je bio taj koji e govoriti u ime ostalih. Upitao je, kuckajui: "Odakle ste?"

Bilo je prirodno da ZZ Tri, koji je bio mentalno najrazvijeniji, preuzme na sebe da govori u ime skupine robota. "Mi smo sa Jupiterovog satelita Ganimeda." Jovijanac je nastavio: "ta elite?" "Informacije. Doli smo da prouimo va svet i da ponesemo nazad znanja do kojih doemo. Kada biste saraivali sa nama..." Prekinu ga kuckanje Jovijanca. "Morate biti uniteni!" ZZ Tri zastade i zamiljeno se obrati svojim sadruzima: "Zauzeli su upravo onakav stav kakav su ljudi-gospodari rekli da e zauzeti. Vrlo su neobini." Vrativi se na kuckanje, jednostavno upita: "Zato?" Jovijanac je oigledno smatrao da su odreena pitanja suvie neugodna da bi na njih odgovorio. Rekao je: "Ako odete pre no to se navri jedna revolucija, potedeemo vas... bar dok ne izronimo iz naeg sveta da unitimo nejovinijansku bagru sa Ganimeda." "Voleo bih da istaknem", ree Trojka, "da mi sa Ganimeda i unutranjih planeta..." Jovijanac ga prekide: "Naa astronomija zna za Sunce i naa etiri satelita. Ne postoje unutranje planete." Trojka je smrknuto razmislio o ovome: "Dobro, mi sa Ganimeda. Mi nemamo nikakve planove sa Jupiterom. Spremni smo da ponudimo prijateljstvo. Dvadeset pet godina va narod slobodno je komunicirao sa ljudskim biima sa Ganimeda. Zar postoji neki razlog zbog koga biste iznenada zaratili sa ljudima?" "Dvadeset pet godina", glasio je hladni odgovor, "pretpostavljali smo da su stanovnici Ganimeda Jovijanci. Kada smo otkrili da nisu, kao i da smo odravali vezu sa niim vrstama prema lestvici jovijanskih inteligencija, bili smo primorani da preduzmemo korake da zbriemo tu sramotu."

Zavrio je polako i mono: "Mi sa Jupitera neemo trpeti postojanje nikakve bagre!" Jovijanac se na neki nain povlaio, prkosei vetru, to je oigledno znailo da je razgovor zavren. Roboti se vratie u brod. ZZ Dva ree: "Stvari ne stoje ba najbolje, zar ne?" Zamiljeno je nastavio: "Situacija je upravo onakva kakvu su ljudi-gospodari predvideli. Poseduju krajnje izraen kompleks vie vrednosti, kombinovan sa krajnjom netrpeljivou prema bilo kome ili bilo emu to ugroava taj kompleks." "Netrpeljivost je", primeti Trojka, "prirodna posledica tog kompleksa. Nevolja je u tome to njihova netrpeljivost ujeda. Imaju oruje... i sjajnu nauku." "Nisam vie iznenaen", javi se neoekivano ZZ Jedan, "to nam je posebno naloeno da se ne obaziremo na nareenja Jovijanaca. To su uasna, netrpeljiva, pseudo-nadmona bia!" Zatim naglasi, s robotskom odanou i verom: "Nijedan ovek-gospodar nikada ne bi mogao da bude takav." "Iako je to tano, sada nije bitno", ree Trojka. "Ostaje injenica da su ljudi-gospodari u stranoj opasnosti. Ovo je dinovski svet i Jovijanaci su brojniji i nadmoniji stotinu, pa i vie puta nego sva ljudska bia u celom zamaljskom carstvu. Ako ikada uspeju da stvore polje sile koje e moi da iskoriste kao omota broda... to su ljudi-gospodari ve uinili... onda e bez po muke potiniti sebi ceo sistem. Ostaje pitanje dokle su stigli u tom pravcu, koje jo oruje poseduju, kakve pripreme vre i tako dalje. Na zadatak je, razume se, da se vratimo sa odgovorima na ta pitanja, te e stoga biti najbolje da se dogovorimo o naem narednom koraku." "Moglo bi biti prilino teko", ree Dvojka. "Jovijanci nam nee pomoi." Bio je to, s obzirom na okolnosti, sasvim ublaen iskaz. Trojka je izvesno vreme razmiljao. "ini mi se da treba samo da ekamo", primeti on. "Trideset asova su pokuavali da nas unite i nisu uspeli. Nema sumnje da su dali sve od sebe. Kompleks vie vrednosti uvek podrazumeva stalnu potrebu da se spase obraz, to u ovom sluaju potvruje ultimatum koji su nam dali. Nikada nam ne bi dozvolili da odemo, da mogu da nas unite. Ali ako ne odemo, onda e se, nema sumnje, radije pretvarati da su voljni, iz nekih vlastitih razloga, da nas zadre nego da priznaju da ne mogu da nas oteraju." Ponovo su ekali. Proao je jedan dan. Barana vatra nije vie otvarana. Roboti nisu otili. Blef je provaljen. I tako su se roboti ponovo nali licem u lice sa strunjakom za radio-ifre. Da su ZZ modeli imali ugraeno oseanje za humor, neobino bi uivali. Ovako su samo iskusili zadovoljstvo. Jovijanac ree: "Odluili smo da vam dozvolimo da kratko vreme ostanete i da se sami uverite u nau mo. Potom ete se vratiti na Ganimed da obavestite svoju sabrau-bagru o stranom kraju koji ih neizbeno eka kroz jednu solarnu revoluciju." ZZ Jedan je nainio mentalnu zabeleku da jovijanska revolucija iznosi dvanaest zemaljskih godina.

Trojka nehajno odvrati: "Hvala vam. Smemo li vas otpratiti do najblieg grada? Ima toliko toga to bismo eleli da nauimo." Kao uzgred je dodao: "Na brod, razume se, ne sme biti dirnut." Izgovorio je to u obliku zahteva, a ne pretnje, jer nijedan ZZ model nije nikada bio ratoboran. Tokom njihovog sazdavanja briljivo je zatomljena makar i najmanja koliina besa. Kod robota koji su bili u toj meri moni kao ovi iz serije ZZ, potpuno blagorodna narav bila je od sutinske vanosti za vreme testiranja na Zemlji. Jovijanac ree: "Ne zanima nas va brod, bagro jedna. Nijedan Jovijanac ne bi se ukaljao tako to e mu prii. Moete nas slediti, ali ni pod koju cenu ne smete prii blie od deset stopa bilo kom Jovijancu, ili ete istog asa biti uniteni." "Ba su grozni, zar ne?" primeti Dvojka apatom, kada zaparae vetar. Grad je, u stvari, bio luka na obalama neverovatnog jezera amonijaka. Napolju je vetar stvarao besne, penuave talase koji su pomamno jurili po tenoj povrini pojaani gravitacijom. Sama luka nije izgledala ni velika ni upeatljiva, ali bilo je prilino jasno da se najvei deo grada nalazi ispod zemlje. "Koliko stanovnika ima ovo mesto?" upita Trojka. Jovijanac odvrati: "To je gradi od desetak miliona." "Tako, znai. Zabelei to, Jedinico." ZZ Jedan je to mehaniki obavio, a onda se ponovo okrenuo prema jezeru i zadivljeno se zagledao u njega. Povukao je trojku za lakat. "ta misli, imaju li ovde riba?" "Kakve to ima veze?" "Mislim da bi trebalo da to saznamo. Ljudi-gospodari su nam naredili da saznamo to vie." Od trojice robota, Jedinica je bio najjednostavniji i sledstveno tome on je najdoslovnije shvatao nareenja. Dvojka ree: "Pusti Jedinicu da poe da pogleda ako eli. Nema nikakve tete od toga ako maloga pustimo da se zabavi." "U redu. Nemam nita protiv ako ne gubi vreme. Nismo doli zbog riba... ali, ipak, poi, Jedinico." ZZ Jedan se, krajnje uzbuen, udalji i brzo i ustrajno nastavi do obale, bunuvi se u amonijak. Jovijanci su ga pomno promatrali. Nisu shvatili ni rei od prethodnog razgovora, razume se. Strunjak za radio-ifre otkuca: "Va sadrug je oigledno odluio da se oprosti od ivota iz oajanja zbog nae veliine." Trojka iznenaeno odvrati: "Nipoto. eli da ispita ive organizme, ako ih ima, koji ive u amonijaku." Dodao je kao da se izvinjava: "Na prijatelj je povremeno veoma znatieljan i nije bistar kao nas dvojica, mada mu je to jedina mana. Mi to shvatamo i pokuavamo da ga ismejemo kad god moemo."

Nastupila je duga pauza, a onda Jovijanac primeti: "Utopie se." Trojka usput odvrati: "Toga ne morate da se plaite. Mi ne moemo da se utopimo. Moemo li ui u grad im se on vrati?" U tom trenutku dolo je do izbacivanja mlaza tenosti na nekoliko stotina stopa od obale. Divlje je iknuo uvis, a zatim se obruio nadole u obliku magle noene vetrom. Usledio je jo jedan mlaz, pa jo jedan, a zatim se javilo mahnito belo penuanje koje je oblikovalo trag prema obali, postepeno jenjavajui to je bilo blie. Dva robota su ovo zapanjeno posmatrala, a potpuno odsustvo bilo kakve kretnje od strane Jovinijanaca bilo je dokaz da i oni pomno motre. Zatim se glava ZZ Jedan probi na povrinu i on sporim korakom nastavi ka suvom tlu. Meutim, neto je ilo za njim! Neki dinovski organizam koji kao da se sastojao od samih onjaka, kandi i kimi. A onda primetie da ga ne sledi dobrovoljno, ve da ga ZZ Jedan vue preko obale. Bio je primetno mlitav. ZZ Jedan prie prilino smerno i preuze komunikaciju. Nervozno je otkucao poruku Jovijancu. "Veoma mi je ao to je do ovoga dolo, ali ta stvar me je napala. Samo sam pravio zabeleke o njoj. Nadam se da to nije nikakvo vredno stvorenje." Nije mu odmah odgovoreno, jer je posle pojave udovita dolo do paninog rasturanja jovijanskih redova. Oni su polako ponovo zauzeli svoja mesta i kada su se nakon obazrivog promatranja uverili da je stvorenje zaista mrtvo, red se povratio. Neki od smelijih su znatieljno udarali telo. ZZ Tri ponizno ree: "Nadam se da ete oprostiti mom prijatelju. Ponekad je trapav. Uopte nemamo nameru da naudimo bilo kom jovijanskom stvorenju." "Napalo me je", objasni Jedinica. "Ujelo me je, a nisam ga niim izazvao. Vidite!" I on pokaza dve stope dugaak onjak koji je na kraju bio slomljen. "Slomio ga je o moje rame i gotovo ostavio ogrebotinu. Samo sam ga malo opio da ga oteram... a ono je uginulo. ao mi je." Jovijanac konano progovori; njegova kuckava ifra delovala je sada kao da muca. "To je divlje stvorenje, retko se nalazi tako blizu obale, ali jezero je na ovom mestu dosta duboko." Trojka, koji je i dalje bio zabrinut, primeti: "Ako ga moete upotrebiti za jelo, bie nam neobino drago..." "Ne. U stanju smo sami da nabavljamo hranu bez pomoi bagre... bez tue pomoi. Pojedite ga sami." uvi to, ZZ Jedan podie stvorenje i hitnu ga nazad u more lakim pokretom jedne ruke. Trojka kao usput pomenu: "Hvala vam na ljubaznoj ponudi, ali nama hrana nije potrebna. Mi, razume se, ne jedemo." U pratnji otprilike dve stotine naoruanih Jovijanaca, roboti prooe itav niz rampi i spustie se u podzemni grad. Ako je grad iznad zemlje izgledao mali i bezlian, ispod je to bila jedna nepregledna metropola.

Ugurali su ih u vozilo za vonju po tlu kojim se upravljalo iz daljine - jer nijedan astan Jovijanac koji je drao do sebe ne bi rizikovao da ugrozi svoju nadmonost tako to bi seo u ista kola sa bagrom - i zastraujuom brzinom ih odvezli do sredita grada. Videli su dovoljno tako da su mogli da zakljue kako se protee pedeset milja s kraja na kraj i da zadire u Jupiterovu koru do dubine od najmanje osam milja. ZZ Dva nije zvuao ba najsrenije kada je rekao: "Ako je ovo nasumini uzorak jovijanskog razvoja, onda izvetaj koji emo podneti po povratku ljudima- -gospodarima nee biti punonadean. Konano, nasumce smo izabrali mesto na nepreglednoj povrini Jupitera na koje emo se spustiti, a izgledi da se naemo blizu ma kog zaista koncentrisanog sredita popoulacije iznosili su hiljadu prema jedan. Kao to strunjaci za ifru kau, ovo mora da je sasvimobian grad." "Deset miliona Jovijanaca", ree Trojka zamiljeno. "Ukupan broj itelja planete mora da dostie nekoliko biliona, to je mnogo, veoma mnogo, ak i za Jupter. Verovatno imaju potpuno urbanizovanu civilizaciju, to znai da njihov nauni razvoj mora biti neverovatan. Kada bi imali polje sile..." Trojka nije imao vrata, jer su glave ZZ modela zarad snage bile vrsto privrene za torzo, dok su osetljivi pozitronski mozgovi bili zatieni sa trima zasebnim slojevima legure iridijuma od kojih je svaki bio debeo po jedan in. Zaustavili su se na nekoj istini. Svuda oko sebe mogli su da vide avenije i zdanja krcate Jovijancima koji nisu bili nita manje radoznali od bilo koje skupine na Zemlji koja bi se nala u istovetnoj situaciji. Priao im je strunjak za ifre. "Vreme je da se povuem do narednog razdoblja aktivnosti. ak smo vam pripremili i odaje, iako nam je to predstavljalo veliku neprijatnost, razume se, jer emo kasnije morati da sruimo to zdanje i ponovo ga izgradimo. Svejedno, imaete mesta da otpoinete." ZZ Tri odmahnu rukom sa aljenjem i otkuca: "Zahvaljujemo vam, ali niste morali da se muite. Nemamo nita protiv da ostanemo gde jesmo. Ako vi elite da spavate i da se odmarate, samo izvolite. Saekaemo vas. to se nas tie", zavri on ravnoduno, "mi nikada ne spavamo." Jovijanac nita ne ree, mada, da je imao lice, njegov izraz u tom trenutku mogao bi biti zanimljiv. Udaljio se, a roboti su ostali u kolima; okruivali su ih dobro naoruani Jovijanci koji su se esto smenjivali. Proli su sati pre no to su se redovi straara ponovo razmakli da propust strunjaka za ifre. S njim su doli jo neki novi Jovijanci koje je predstavio. "Sa mnom su dva zvaninika centralne vlade koji su bili tako ljubazni da pristanu da razgovaraju sa vama." Jedan od ovih zvaninika oigledno je bio upuen u komuniciranje, jer je svojim kuckanjem otro prekinuo strunjaka za ifre. Obratio se robotima: "Bagro! Iziite iz kola za vonju po tlu da moemo da vas osmotrimo." Roboti su bili i te kako voljni da posluaju, tako dok su Trojka i Dvojka iskoili preko desne strane kola, dok je Jedinica iziao kroz levu stranu. Re 'kroz' upotrebljena je hotimice, jer se on nije

potrudio da pokrene mehanizam koji je sputao jedan deo strane kola radi izlaenja, ve je poneo sa sobom celu tu stranu, plus dva toka i osovinu. Kola su se raspala, a ZZ Jedan je ostao da zuri, postien, bez rei. Konano je polako otkucao: "Veoma mi je ao. Nadam se da to nisu bila neka skupa kola." ZZ Dva dodade, izvinjavajui se: "Na sadrug je esto nespretan. Morate mu oprostiti", a ZZ Tri, tek reda radi, pokua da ponovo sastavi kola. ZZ Jedan jo jednom pokua da se opravda. "Materijal od koga su napravljena kola prilino je tanak. Vidite?" Podigao je obema rukama kvadratni jard plastike tvrde poput metala i debele tri ina i malo je pritisnuo. Plastika istog asa pue na dva dela. "Trebalo je da prvo traim odobrenje", priznade on. Zvaninik jovijanske vlade ree neto manje otrim glasom: "Kola bismo i inae morali da unitimo, jer ste ih zagadili svojim boravkom u njima." Zastao je, a onda dodao: "Stvorenja! Mi, Jovijanci, nismo vulgarno znatieljni kada je re o niim ivotinjama; meutim, naim naunicima su potrebne injenice." "Idemo s vama", veselo odvrati Trojka. "I nama su potrebne." Jovijanac nije obraao panju na njega. "Nemate organ osetljiv na masu, to je oigledno. Kako to da ste onda svesni udaljenih predmeta:" Trojka se zainteresova za ovo. "Hoete da kaete da vai sunarodnici neposredno oseaju masu?" "Nisam ovde da bih odgovarao na vaa pitanja... vaa drska pitanja... o nama!" "Onda u pretpostaviti da su predmeti male specifine mase za vas providni, ak i pri odsustvu zraenja." Okrenuo se Dvojci: "Na taj nain vide. Njima je njihova atmosfera providna kao prostor." Jovijanac ponovo poe da otkucava: "Smesta ete odgovoriti na moje prvo pitanja, ili u izgubiti strpljenje i narediti da vas unite." Trojka istog asa odgovori: "Mi reagujemo na energiju, Jovijane. Moemo po elji da se prilagodimo celoj elektromagnetskoj skali. Trenutno, na vid na daljinu zavisi od radio-talasnog zraenja koje sami emitujemo, a na blizinu vidimo pomou... " On zastade i obrati se Dvojci: " Postoji li kod za gama-zrake?" "Koliko je meni poznato, ne", odvrati Dvojka. Trojka se ponovo obrati Jovijancu: "Na blizinu vidimo zahvaljujui drugom jednom zraenju za koje ne postoji ifrovana re." "Od ega je sastavljeno vae telo?" upita Jovijanac. Dvojka proaputa: "On to verovatno pita jer njegova osetljivost na masu nije u stanju da prodre kroz nau kou. Zbog velike gustine, zna. Da li treba da mu kaemo?"

Trojka nesigurno odvrati: "Ljudi-gospodari ne smatraju da bilo ta treba da skrivamo." Okrenuo se prema Jovijancu i odgovorio radio-ifrom: "Uglavnom se sastojimo od iridijuma. Takoe od neto bakra, olova, malo berilijuma i sitnih koliina ostalih supstanci." Jovijanci se povukoe, a po nerazgovetnom uvijanju razliitih delova njihovih sasvim neopisivih tela sticao se utisak da su zapodeli iv razgovor, iako nisu isputali nikakve zvuke. A onda se zvaninik vratio. "Bia sa Ganimeda! Odluili smo da vas povedemo u obilazak nekih naih fabrika kako bismo vam izloili samo siuni deo naih velikih dostignua. Zatim emo vam dozvoliti da se vratite kako biste irili oajanje meu ostalom bagrom... ostalim biima spoljanjeg sveta." Trojka ree Dvojci: "Zabelei nain na koji dejstvuje njihova psihologoija. Moraju da udovolje svom kompleksu vie vrednosti. I dalje je re o spasavanju obraza." A radio-ifrom dodade: "Zahvaljujemo vam na ukazanoj prilici." Meutim, obraz je uspeno bio sauvan, kao to su roboti ubrzo ustanovili. Demostracija se pretvorila u obilazak, a obilazak u Veliku izlobu. Jovijanci su im sve pokazivali, sve objanjavali, urno odgovarali na sva pitanja, tako da je ZZ Jedan je napravio na stotine obeshrabrujuih beleaka. Ratni potencijal tog jednog jedinog 'nevanog' grada bio je nekoliko puta vei od potencijala celog Ganimeda. Jo deset takvih gradova nadmaili bi u svemu celo Teresterijalno Carstvo. S druge, pak, strane, jo deset takvih gradova ne bi predstavljalo ni deli snage koju je verovatno u stanju da iznedri ceo Jupiter. Trojka se okrenu kada ga Jedinica malo gurnu. "ta je bilo?" ZZ Jedan ozbiljno ree: "Ako imaju i polje sile, ljudi-gospodari su izgubljeni, je li tako?" "Bojim se da je tako. Zato pita?" "Jer nas Jovijanci nisu proveli kroz desno krilo ove fabrike. Moda upravo tamo rade na polju sile. Ako je tako, onda ne ele da se to sazna. Bie bolje da to ispitamo. Zna, u tome i jeste cela stvar." Trojka je smrknuto posmatrao Jedinicu. "Moda si u pravu. Nema svrhe bilo ta propustiti." Sada su se nalazili u ogromnoj eliani, posmatrajui stotinu stopa dugake ipke legure silikonskog elika, otporne na amonijak, koje su proizvoene tempom od dvadeset u sekundi. Trojka tiho upita: "ta se nalazi u tom krilu?" Vladin zvaninik se raspita kod odgovornih u fabrici i objasni: "U tom delu fabrike vladaju visoke temperature koje pogubno deluju na sve ivo, tako da se njima upravlja posredno." Odveo ih je do dela u kome se moglo osetiti zraenje te toplote i pokazao im na malu, krunu povrinu od nekog providnog materijala. Bilo ih je puno u nizu, a kroz njih su se proputale mutnocrvene pruge jarkih kovina koje su se nazirale kroz supastu atmosferu. ZZ Jedan se sumnjiavo upilji u Jovijanca i otkuca: "Da li bih smeo da uem i malo pogledam unaokolo? Ovo me veoma zanima."

Trojka mu ree: "Ponaa se detinjasto, Jedinico. Govore istinu. Oh, dobro, pronjukaj unaokolo ako ba mora. Ali nemoj dugo da se zadri, moramo dalje." Jovijanac ree: "Vi, izgleda, ne shvatate o kakvoj toploti je re. Stradaete." "Oh ne", kao uzgred odvrati Jedinica. "Toplota nam ne smeta." Jovijanci poee da se savetuju, a onda nastade neopisiva zbrka kada je sve ivo u fabrici udruilo snage da uslii neobinu molbu. Tek poto so postavljeni paravani od materijala koji upija toplotu, otvorena su vrata koja nikada ranije nisu dirana dok su topionike vatre plamtele. ZZ Jedan ue unutra i vrata se za njim zatvorie. Jovijanski zvaninici okupie se pred providnim povrinama da gledaju. ZZ Jedan ode do najblie visoke pei i pokuca po njenoj spoljanosti. Kako je bio suvie nizak da bi mogao da zaviri u nju bez muke, nagnuo ju je dok istopljeni metal nije pocureo sa levka kontejnera. Znatieljno se zagledao u njega, a potom je zaronio aku u rastopljenu masu i stao da je mea, proveravajui gustinu. Kada je s tim zavrio, izvukao je aku, otresao nekoliko divljih metalnih kapi, a ostatak obrisao o jedan od est bokova. Lagano je krenuo du niza visokih pei, a zatim je dao znak da eli da izie. Jovijanci su se povukli na veliku udaljenost dok je izlazio, a zatim su ga zasuli mlazom amonijaka koji je cvrao, penuio se i puio dok se robot ponovo nije vratio na podnoljivu temperaturu. ZZ Jedan uopte nije obraao panju na tuiranje amonijakom, ve je kazao: "Govorili su istinu. Nema polja sile." Trojka zausti: "Vidi..." ali ga Jedinica nestrpljivo prekide. "Ali nema svrhe dangubiti. Ljudigospodari su nam naloili da sve proverimo i to treba i uiniti." Okrenuo se prema Jovijancu i otkucao, bez ikakvog oklevanja: "ujte, da li je jovijanska nauka razvila polje sile?" Neposrednost je, razume se, jedna od prirodnih posledica slabije razvijenih mentalnih moi kod Jedinice. Dvojka i Trojka su to znali, pa su se uzdrali da pokau svoje neslaganje sa ovom primedbom. Jovijanski zvaninik se polako opustio i oslobodio svog neobino ukruenog stava, u kome je bio dok je tupo zurio u aku Jedinice... onu koju je ovaj umoio u istopljeni metal. Jovinijanac polako ponovi: "Polje sile? Znai, to je ono to vas nasjvie zanima?" "Da", nedvosmisleno uzvrati Jedinica. Jovinijanac je istog asa povratio samopouzdanje; to se moglo zakljuiti po tome to je njegove kuckanje postalo otrije. "Doite ovamo, bagro!" Na to Trojka ree Dvojci: "Ponovo smo, znai, bagra... to mi zvui kao da nam predstoje neke loe vesti." Dvojka se smrknuto sloila s njim.

Poveli su ih do same ivice grada... do onog dela koji bi se na Zemlji oznaavao kao predgrae... a zatim do jednog u nizu povezanih zdanja, koja su tvorila kompleks slian terestrijalnom univerzitetu. Meutim, niko im nita nije objanjavao, ali niko nije ni postavljao pitanja. Jovijanski zvaninik ih je uurbano vodio napred, a roboti su ga sledili sa mranom ubeenou da e se uskoro suoiti sa onim najgorim. ZZ Jedan je bio taj koji je zastao ispred nekog otvorenog dela zida poto su ostali proli pored njega. "ta je ovo?" zanimalo ga je. Prostorija je bila opremljena uskim, niskim pultovima, du kojih su Jovijanci rukovali nizovima udnih ureaja, meu kojima su jaki, in dugaki elektromagneti bili najzastupljeniji. "ta je ovo?" ponovi pitanje Jedinica. Jovijanac se okrenu i ispolji nestrpljenje. "To je studenstka bioloka laboratorija. Nema u njoj nieg to bi vas moglo zanimati." "Ali ta oni to rade?" "Prouavaju mikroskopski ivot. Zar nikada ranije niste videli mikroskop?" Umeala se Trojka, ponudivi objanjenje. "Video je, ali ne tog tipa. Nai mikroskopi namenjeni su za izuavanje organa osetljivih na energiju i rade na naelu refrakcije energije koja zrai. Vai mikroskopi oigledno rade na bazi irenja mase. Prilino domiljato." ZZ Jedan ree: "Imate li neto protiv da ispitam nekoliko vaih uzoraka?" "Od od kakve bi vam to bilo koristi? Ne moete da se posluite naim mikroskopima zbog vaih senzornih ogranienja, a mi bismo morali jednostavno da posle toga bacimo te primerke koje biste vi bez ikakvog razloga razgledali." "Ali meni nije potreban mikroskom", objasni Jedinica, iznenaeno. "Lako mogu da se prebacim na mikroskopski vid." On ode do najblieg pulta, dok su se studenti iz te prostorije svi nagurali u jedan ugao, nastojei da izbegnu zagaenje. ZZ Jedan pomeri mikroskop u stranu i stade paljivo da razgleda stakalce sa uzorcima na mikroskopu. Povukao se zbunjen, a onda pokuao sa drugim... treim... etvrtim. Vratio se i obratio Jovijancu. "Trebalo bi da su ivi, je li tako? Mislim na te male crve." Jovijanac odvrati: "Svakako." Trojka otro uzviknu i ree svojim sadruzima: "Zaboravili smo na nae gama-zraenje. Hajdemo odavde, Jedinico, ili emo pobiti sav mikroskopski ivot u prostoriji." On se okrenu ka Jovijancu: "Bojim se da je nae prisustvo pogubno za slabije oblike ivota. Bie bolje da odemo odavde. Nadamo se da ete te uzorke lako nadoknaditi. Kad smo ve kod toga, bie bolje da se drite malo podalje od nas, ili bi nae zraenje moglo tetno da utie na vas. Za sada se dobro oseate, zar ne", upita on.

Jovinijanac je nastavio da ih vodi dalje, ponosno utei, ali lako se moglo primetiti da je poeo da odrava dvostruko veu razdaljinu izmeu sebe i njih. Nita vie nije reeno dok se nisu obreli u jednoj velikoj hali. U samom njenom sreditu ogromni blokovi metala poivali su u vazduhu ... to jest, nije ih pridravalo nita vidljivo... prkosei jakoj jovijanskoj gravitaciji. Jovijanac otkuca: "Evo vaeg polja sile u krajnjem obliku, koje je nedavno usavreno. Unutar tog mehura nalazi se vakuum, tako da on izdrava svu teinu nae atmosfere, zajedno sa koliinom metala ravnoj masi dva velika svemirska broda. ta kaete na to?" "Da ste sada u stanju da putujete kroz svemir." "Tako je. Nema tog metala niti plastike koji su dovoljno jaki da zadre nau atmosferu pred vakuumom, ali polje sile to moe... a mehur od polja sile bie na svemirski brod. Za godinu dana proizvodiemo ih na stotine i hiljade. Tada emo se obruiti na Ganimed da unitimo bagru koja sebe naziva inteligencijom i koja pokuava da ospori nau prevlast u Vaseljeni." "Ljudska bia sa Ganimeda nikada nisu pokuala..." poe Trojka blago da se pravda. "Tiina", odbrusi Jovijanac. "Vratite se sada i kaite im ta ste videli. Njihova slaba polja sile... kao ono kojim je opremljen va brod... nee nam se ispreiti na putu, jer e na najmanji brod biti stotinu puta vei i snaniji od vaih." Trojka primeti: "Onda vie nemamo ta ovde da traimo i vratiemo se, kao to rekoste, sa tim obavetenjem. Ako biste nas odveli nazad do naeg broda, mi bismo da se oprostimo. Ali, uzgred budi reeno, tek onako, zapisa radi, postoji neto to vi ne shvatate. Ljudska bia sa Ganimeda, razume se, imaju polja sile, ali na brod nije opremljen njime. Nama ono nije potrebno." Robot se okrenuo i dao znak svojim sadruzima da i oni pou. U prvi mah nijedan od njih nita nije kazao, a onda ZZ Jedan snudeno promrmlja: "Zar ne bismo mogli da pokuamo da unitimo ovo mesto?" "Kakva korist od toga", odvrati Trojka. "Savladali bi nas brojano. Nema svrhe. Za jednu zemaljsku deceniju ljudi-gospodari bie zbrisani. Nemogue je suprotstaviti se Jupiteru. Jednostavno, na njemu svega ima previe. Sve dok su Jovijanci bili vezani za povrinu, ljudska bia su bila bezbedna. Sada kada imaju polje sile... Jedino nam preostaje da ih o tome obavestimo. Ako pripreme sklonita, nekolicina bi izvesno vreme mogla da preivi." Grad su ostavili za sobom. Nalazili su se na otvorenom blizu jezera, a njihov brod predstavljao je tamnu mrlju na obzorju, kada Jovijanac iznenada progovori: "Stvorenja, vi tvrdite da ne koristite polje sile? Trojka mu odgovori bez veeg zanimanja: "Nije nam potrebno." "Kako onda va brod izdrava vakuum u svemiru, a da ne eksplodira usled atmosferskog pritiska u njemu?" I on pomeri jedan pipak, to je liilo na nemi gest prema jovijanskoj atmosferi koja ih je pritiskala silinom od dvadeset miliona funti po kvadratnom inu.

"Pa", objasni mu Trojka, "to je jednostavno. Na brod nije hermetiki zaptiven. Pritisak unutra i spolja su izjednaeni." "ak i u svemiru? Imate vakuum u brodu? Laete!" "Izvolite da ispitate na brod. Na njemu ne postoji polje sile i on nije hermetiki zaptiven. ta je tu tako neshvatljivo? Mi ne diemo. Napajamo se atomskom energijom - i to neposredno. Uopte nam nije vano ima li ili nema vazdunog pritiska i sasvim nam je lepo i u vakuumu." "Ali apsolutna nula!" "Nije bitna. Sami reguliemo svoju toplotu. Nas ne zanima spoljanja temperatura." On zastade. "Odavde moemo sami da se vratimo na brod. Do vienja. Preneemo vau poruku ljudima na Ganimedu... rat do istrebljenja!" Meutim, Jovijanac ree: "Saekajte! Vratiu se." On se okrenu i uputi prema gradu. Roboti su zurili za njim, a zatim ostali u tiini da ekaju. Vratio se tek za tri sata i to toliko urei da je ostao bez daha. Zaustavio se na uobiajenih deset stopa od robota, ali potom je nastavio da smanjuje tu razdaljinu, nekako udno, puzei. Nije progovorio dok ih gotovo nije dodirivao svojom gumastom, sivom koom; tek tada se oglasila radioifra, prigueno, s puno potovanja. "Uvaena gospodo, stupio sam u vezu sa zapovednikom nae centralne vlade, koji je sada upoznat sa svim injenicama, i ja vas uveravam da Jupiter eli jedino mir." "Molim?" upita Trojka koji nita nije shvatao. Jovijanac urno nastavi: "Spremni smo da ponovo oivimo vezu sa Ganimedom i rado emo obeati da nikada neemo pokuati da se otisnemo u svemir. Nae polje sile bie korieno samo na jovijanskoj povrini."

"Ali...", zausti Trojka. "Naoj vladi bie drago da primi i sve druge predstavnike koje naa uvaena ljudska braa sa Ganimeda budu elela da poalju. Ako bi se vae visosti sada udostojile da se zakunu na mir..." Krljuasti pipak zaljulja se prema njima i Trojka ga, potpuno oamuen, prihvati. Dvojka i Jedinica uinie to isto kada se jo dva pipka pruie prema njima. Jovijanac sveano ree: "Znai meu Jupiterom i Ganimedom vladae veni mir."

Svemirski brod koji je proputao kao reeto ponovo je bio u svemiru. Pritisak i temperatura opet su bili na nuli i roboti su promatrali ogromnu kuglu Jupitera koja se polako smanjivala. "Nema sumnje da su bili iskreni", primeti ZZ Dva, "i veoma mi je milo to se tako zavrilo, ali ne shvatam."

"Ja mislim", primeti ZZ Jedan, "da su se Jovijanci urazumili u pravi as i shvatili u kojoj je meri bila zla njihova ideja da naude ljudima-gospodarima. To je prirodno." ZZ Tri uzdahnu i ree: "Sluajte, sve je to stvar psihologije. Ti Jovijanci su imali kompleks vie vrednosti debeo itavu milju, ali poto nisu mogli da nas unite, suoili su se sa obavezom da spasu obraz. Sva njihova objanjenja i isticanja bili su jednostavno oblik hvalisanja, ija je svrha bila da nas u toj meri zadive kako bismo se posramili pred njihovom moi i njihovom superiornou." "Sve je to meni jasno", prekide ga Dvojka, "ali..." Trojka nastavi: "Ali krenulo je naopako. Uspeli su sami sebi da dokau da smo mi jai, da ne moemo da se utopimo, da ne jedemo niti spavamo, da nas rastopljeni metal ne moe povrediti. ak je i samo nae prisustvo bilo pogubno za jovijanski ivot. Njihov poslednji adut bilo je polje sile. A kada su otkrili da nama ono uopte nije potrebno i da moemo da ivimo u vakuumu na apsolutnoj nuli, jednostavno su poklekli." Zastao je i filosofski dodao: "Kada se kompleks vie vrednosti takvih razmera raspadne, onda se raspadne potpuno." Druga dvojica razmislie o tome, a Dvojka ree: "Ali to i dalje nema smisla. ta njih briga ta mi moemo, a ta ne: mi smo samo roboti. Ne treba oni s nama da se bore." "U tome i jeste stvar, Dvojko" ree blago Trojka. "Tek kada smo napustili Jupiter, stvar mi je postala jasna. Znate li da se nismo setili, da smo prevideli, sasvim nenamerno, da im kaemo da smo mi samo roboti." "Nisu nas pitali", ree Jedinica. "Tano. I tako su pomislili da smo mi ljudska bia i da su sva ostala ljudska bia poput nas!" On jo jednom zamiljeno pogleda Jupiter. "Nije udo to su odluili da odustanu!"

STRANAC U RAJU

1. Bili su braa. Ne u smisli da su obojica pripadala ljudskom rodu, ili da su poticala iz istih jaslica. Uopte ne! Bili su braa u pravom, biolokom smislu te rei. Bili su rod, da upotrebimo izraz koji je jo pre nekoliko vekova postao malo arhaian, pre Katastrofe, kada je taj plemenski fenomen, porodica, jo imao neku vrednost. Kako je to bilo neprijatno! Tokom godina koje su usledile posle detinjstva, Entoni je to gotovo zaboravio. Ponekad mesecima uopte ne bi na to pomislio. Ali sada, od trenutka kada je postao nerazmrsivo spojen sa Vilijemom, njegov ivot se pretvorio u pravu nonu moru.

Moda i ne bi bilo tako loe, da su okolnosti od poetka bile potpuno jasne; da su, kao u danima koji su prethodili Katastrofi... Entoni je nekada mnogo itao dela iz istorije... delili isto prezime i samo se na taj nain diili odnosom. Danas se, razume se, uzimalo prezime po elji i moglo je da se menja koliko god se puta htelo. Konano, jedino je bio vaan simboliki lanac, a on je bio ifrovan i pripadao je samo vama od roenja. Vilijem je sebe zvao Anti-Aut i na tome je insistirao s nekom vrstom trezvenog profesionalizma. To je, razume se, bila njegova lina stvar, ali kakvo je to bilo paradiranje linim ravim ukusom! Kada je napunio trinaest godina, Entoni se odluio za prezime Smit i nikada nije osetio potrebu da ga promeni. Bilo je jednostavno, lako se izgovaralo i bilo je krajnje osobeno, jer nikada nije sreo nikoga ko se isto tako prezivao. Nekada je bilo veoma esto... meu ljudima iz vremena pre Katastrofe... to moda objanjava zato je sada bilo tako retko. Ali razliita prezimena nita nisu znaila kada su njih dvojica bili zajedno. Veoma su liili jedan na drugoga. Da su bili blizanci... ali jednom od dva oploena jajaca ne bi bilo dozvoljeno da se razvije do kraja. Jednostavno, deavalo se ponekad da doe do fizike slinosti i meu braom koja nisu blizanci, naroito onda kada je srodstvo bilo sa obe strane. Entoni Smit je bio pet godina mlai, ali obojica su imala iljate i povijene noseve, guste obrve i jedva primetnu rupicu u bradi... kako je to ve hteo rulet naslea. Stvar je naprosto bila neizbena kada bi se, iz izvesne strasti prema jednolinosti, roditelji ponavljali. U poetku, poto su bili zajedno, privlaili su zapanjene poglede praene dubokim utanjem. Entoni je pokuavao da ne obraa panju, ali iz iste perverznosti... ili perverzije... Vilijem ne bi mogao da izdri da ne kae: "Mi smo braa." "Oh?" izgovorio bi sabesednik, zastavi na trenutak, kao da je eleo da pita da li su punokrvna braa. Ali onda bi lepo ponaanje odnelo prevagu i sabesednik bi se povukao kao da ga se sve to nimalo ne tie. To se, razume se, samo retko dogaalo. Veina ljudi u Projektu znala je ta je posredi... kako se to moglo spreiti?... i izbegavala je sline situacije. Nije Vilijem bio lo momak. Nipoto. Samo da nije bio Entonijev brat; ili da bar nisu toliko liili jedan na drugoga, mogli su da prikriju tu injenicu i najverovatnije bi se odlino slagali. Ovako... Nita im nije bilo lake zbog toga to su se igrali zajedno kao mali i to su zajedno ili u jaslice zahvaljujui majinim uspenim manevrima. Poto je dobila dva sina sa istim ocem i na taj nain ispunila kvotu (jer nije udovoljila strogim zahtevima za raanje treeg deteta), zakljuila je da e joj biti lake da obojicu poseuje tokom istog putovanja. Bila je udna ena. Vilijem je, razume se, prvi napustio jaslice, jer je bio stariji. Posvetio se nauci... genetskom inenjeringu. Entoni je to uo, dok je jo bio u jaslicama, majka ga je obavestila u pismu. Tada je ve bio dovoljno star da se odreito obrati nadzornici i pisma su prestala da stiu. Ali uvek se seao poslednjeg zbog agonije i sramote koju mu je donelo.

Na kraju se i Entoni posvetio nauci. Pokazao se talentovan, pa su ga podsticali u tom pravcu. Seao se da ga je morio divlji... i proroanski, sada mu je to bilo jasno... strah da bi mogao sresti brata, pa je zavrio u telemetrici, koja nije imala ba nikakve veze sa genetskim inenjeringom... bar je vladalo takvo uverenje. A onda, za vreme rada ne sloenom Projektu Merkur, dolo je do zastoja. Dogodilo se da se Projekat naizgled naao u orsokaku, ali je ubrzo dat predlog koji je spasao situaciju i istovremeno uvukao Entonija u dilemu koju su mu priredili roditelji. A najbolje i najcininije od svega toga bilo je to to je lino Entoni, u svojoj naivnosti, izneo dotini predlog.

2. Vilijem Anti-Aut uo je za Projekat Merkur, ali o njemu je znao koliko i o Zvezdanoj Sondi koja je odaslata mnogo pre njegovog roenja i koja e putovati jo dugo posle njegove smrti; koliko i o koloniji na Marsu i stalnim pokuajima da se stvore sline kolonije na asteroidima.

Takve stvari zauzimale su samu periferiju njegovog uma i uopte mu nisu bile vane. Nikakvi napori preduzimani u svemiru nikada se nisu probili blie sreditu njegovih interesovanja, koliko se seao, sve do dana kada je meu printautima ugledao fotografije ljudi koji su radili na Projektu Merkur. Vilijemu je prvo privukla panju injenica da se jedan od njih zvao Entoni Smit. Setio se udnog imena koje je njegov brat izabrao - i setio se Entonija. Nikako nisu mogla postojati dva Entonija Smita. Pogledao je onda fotografiju i tu vie nije moglo biti greke. Skrenuo je pogled prema ogledalu u iznenadnoj, hirovitoj elji da proveri stvar. Nije bilo nikakve sumnje. Stvar ga je zabavljala, ali postalo mu je i nelagodno, jer mu je bilo i te kako jasno koliko je cela ta stvar nezgodna. Punokrvna braa, da upotrebi taj odvratni izraz. injenica je da ni otac ni majka nisu imali mate. Mora da je odsutno strpao printaut u dep, spremajui se da poe na posao, jer ga je pronaao u pauzi za ruak. Ponovo se zagledao u snimak. Izgleda da je Entoni bio otrouman. Reprodukcija je bila veoma dobra... danas su printauti bili neverovatno kvalitetni. Njegov partner za ruak, Marko Kakvo-god-prezime-da-je-nosio-te-nedelje, znatieljno upita: "ta to gleda, Vilijeme?" Ne razmiljajui, Vilijem mu dodade printaut i ree: "To mi je brat." Kao da se oario na koprivu. Marko je osmotri, mrtei se, a onda ree: "Ko? Ovaj pored tebe?" "Ne, taj koji ti izgleda kao ja. Hou da kaem, ovek koji lii na mene. On mi je brat."

Ovog puta nastupila je dua pauza. Marko mu vrati snimak i upita sa sraunatom ravnodunou u glasu: "Isti roditelji?" "Da." "I otac i majka." "Da." "Smeno!" "Pretpostavljam da jeste", uzdahnu Vilijem. "E pa, on se, kako izgleda, bavi telemetrijom u Teksasu, dok ja radim na autistici ovde. Prema tome, sasvim je svejedno." Vilijem se nije mnogo optereivao celom stvari i kasnije toga dana bacio je printaut. Nije eleo da njegova trenutna sulonica naleti na snimak. Imala je bestidan smisao za humor koji je Vilijema sve vie zamarao. Bilo mu je prilino milo to nije bila raspoloena da ima decu. On je ve imao jedno pre nekoliko godina. Ona mala brineta, Laura ili Linda, kako se ve zvae, bila mu je pri tom saradnik. Stvar sa Rendalom iskrsla je znatno kasnije, najmanje godinu dana. Ako Vilijem i nije mislio na svoga brata... a i nije... pre toga, posle sigurno nije imao vremena za to. Rendal je imao esnaest godina kada je Vilijem prvi put saznao za njega. iveo je povuenim ivotom i ta poveenost se sve vie poveavala, a jaslice u Kentakiju u kojima je podignut reile su da mu otkau... i, razume se, tek nekih osam ili deset dana pre otkazivanja neko se setio da ga obavesti o tome preko njujorkog Instituta za Nauku o oveku. (Uobiajen naziv bio je Homologiki Institut.) Vilijem je primio taj izvetaj zajedno sa jo nekim drugim i u Rendalovom opisu nije bilo nieg posebnog to bi mu privuklo panju. Ipak, bilo je vreme da poe na jedno od svojih mrskih putovanja sredstvima masovnog prevoza do nekih od jaslica, a jedna od njih nalazila su se u Zapadnoj Virdiniji. Posetio ih je... i bio je u toj meri razoaran da se po pedeseti put zakleo kako e ubudue sline posete obavljati iskljuivo putem TV slike... ali kada se ve naao tamo, pomislio je da bi mogao da obie i jaslice u Kentakiju pre nego to se vrati kui. Nita nije oekivao. Pa ipak, nije prouavao sklop Rendalovih gena ni punih deset minuta pre nego to je pozvao Institut i zatraio kompjuterski proraun. A onda se zavalio u stolicu i poeo blago da se znoji pri pomisli na to da ga je samo impuls u poslednjem trenutku doveo ovamo; da toga nije bilo, Rendal bi tiho bio otpisan za manje od nedelju dana. Tanije reeno, droga bi mu bezbolno bila ubrizgana kroz kou i ula u krvotok i on bi uronio u miran san koji bi se polako produbio i zavrio smru. Ta droga je imala slubeni naziv koji se sastojao od dvadeset tri sloga, ali Vilijem ju je zvao "zdenac nirvane", kao i svi drugi. Vilijem ree: "Kako glasi njegovo puno ime, nadzornice?" Nadzornica jaslica odvrati: "Rendal Nikon, uenik." "Niko!" planu Vilijem.

"Nikon", ponovi nadzornica slovo po slovo. "Izabrao je prezime prole godine." "I vama to nije nita govorilo? Izgovara se gotovo kao Niko! Nije vam palo na pamet da jo prole godine prijavite tog mladia?" "Nije mi se inilo..." poe pometeno nadzornica. Vilijem joj date znak da uti. Kakva korist? Kako je mogla znati? U ustrojstvu gena nije postojalo nita to bi izazvalo podozrenje prema uobiajenim udbenikim kriterijumima. Bila je to tanana kombinacija koju su Vilijem i njegovo osoblje otkrili posle dvadesetogodinjeg rada, vrei opite na autistinoj deci... kombinacija koju nikada nisu imali prilike da vide uivo. A nala se tako blizu ponitenja! Marko, koji je predvodio grupu, alio se da su oni u jaslicama suvie revnosni kada treba da izvre abortus pre vremena ili ponitenje posle odreenog roka. Tvrdio je da bi trebalo dozvoliti svim ustrojstvima gena da se razviju kako bi se moglo izvriti poetno ispitivanje i da ne bi trebalo obavljati ponitavanja pre konsultacije sa homologistima. "Nema dovoljno homologista", mirno je odvratio Vilijem. "Bar bismo mogli sva ustrojstva gena da propustimo kroz kompjuter", primetio je Marko. "Da spasemo sve to moemo kako bismo kasnije mogli da to iskoristimo?" "Za bilo kakvu homologiku upotrebu, ovde ili negde drugde. Moramo prouavati ustrojstva gena pri dejstvovanju ako elimo da shvatimo sebe kako valja, a najvie obavetenja daju nam abnormalna i udovina ustrojstva. Iz eksperimenata o autizmu saznali smo vie o homologiji nego to je bilo sveukupno znanje kojim smo raspolagali u poetku." Vilijem, kome se i dalje vie dopadalo kako zvui naziv "genetska psihologija oveka" nego "homologija", zatrese glavom. "Svejedno, moramo postupati to paljivije. Koliko god mi tvrdili da su nai eksperimenti korisni, i dalje opstajemo jedino zahvaljujui dozvoli koje nam daje drutvo, i to nevoljno. Igramo se ivotima." "Beskorisnim ivotima. Podesnim za otpis." "Brzo i ugodno ponitavanje je jedna stvar. Nai eksperimenti, koji obino dugo traju i ponekad su neizbeno neprijatni, predstavljaju neto sasvim drugo." "Ponekad im pomaemo." "Ali ponekad im ne pomaemo." Bila je to besmislena rasprava, zaista, jer nije bilo reenja. Do homologista je stizala tek pokoja zanimljiva abnormalnost, a nije bilo naina da se podstakne oveanstvo na veu proizvodnju. Trauma izazvana Katastrofom zauvek e ostati prisutna u mnotvu stvari, a jedna od njih je bila i ta. Grozniavo usmerenje prema istraivanju svemira moglo se pratiti unazad (to su neki sociolozi i uinili) sve do saznanja o tome kako je krhak postao pokrov ivota na planeti kao posledica Katastrofe.

Pa, nije vano... Nikada se nije javilo nita slino Rendalu Nikonu. Bar Vilijem nije za to znao. Blagi poetak autizma karakteristian za to krajnje retko ustrojstvo gena uslovilo je da doznaju vie o Rendalu nego o bilo kom srodnom pacijentu pre njega. ak su uspeli da uhvate poslednje treptaje njegovog naina miljenja u laboratoriji pre nego to se potpuno zatvorio i konano povukao meu zidove svoje koe... nezainteresovan, nedodirljiv. Zatim su poeli spori proces tokom koga je Rendal, izloen sve duim vetakim podsticajima, postepeno ispoljavao unutranji rad svoga mozga, ime je pruao klju za rad svih mozgova, kako onih koje nazivamo normalnima, tako i oni drugih koji su poput njegovog. Prikupili su ogroman broj podataka, tako da je Vilijem poeo da osea kako je njegov san o izleenju autizma mnogo vie od pukog sna. Bilo mu je veoma milo to je izabrao prezime Anti-Aut. Kada su bili gotovo na vrhuncu euforije oko rada sa Rendalom, primio je poziv iz Dalasa i silan pritisak je poeo... upravo tada... da napusti taj posao i uhvati se ukotac sa novim problemom. Kada je kasnije razmiljao o tome ta ga je na kraju ubedilo da ipak poseti Dalas, nije umeo da objasni. Na kraju je, razume se, uvideo koliko je to bila srena odluka... ali ta ga je ubedilo da je donese? Nije li moda, jo od samog poetka, na neki nerazgovetan i nejasan nain, naslutio ta je iz svega toga moglo ispasti? To je zacelo bilo nemogue. Da nije moda posredi bilo nesvesno seanje na onaj printaut, na onu fotografiju njegovog brata? Nemogue. Ali dopustio je da ga ubede da ode u tu posetu i tek kada je mikroenergetska jedinica promenila visinu svog mekog zujanja, a agrav jedinica preuzela brigu oko zavrnog sputanja, on se setio fotografije... ili se ona tada bar preselila u svesni deo njegovog seanja. Entoni je radio u Dalasu, Vilijem se setio, na Projektu Merkur. O tome je bilo rei u printautu. On proguta knedlu, kada mu blago kripanje najavi da je putovanje zavreno. Ovo e biti nezgodno.

3. Entoni je ekao u krovnom prijemnom krugu da pozdravi pristiglog strunjaka. Razume se, nije bio sam. Bio je lan mnogoljudne delegacije... sama njena brojnost zlokobno je pokazivala u kakav su oajniki poloaj dospeli... a on je pripadao niim ealonima. Zasluio je da bude prisutan, jer je sve ovo uraeno upravo na njegov predlog. Osetio bi blagu, ali postojanu, nelagodnost svaki put kada bi se toga setio. Isturio je sebe u prvi plan. Primio je znatna priznanja za to, ali uvek je bio svestan uzdranog isticanja da je to bio njegov predlog; ako cela stvar propadne, svi e se povui sa linije vatre i ostaviti njega na nultoj taki. Kasnije je, u izvesnim prilikama, razmiljao o tome nije li moda neodreeno seanje na brata koji se bavi homologijom predstavljalo razlog to je doao na ovu misao. Moda je i bilo tako, ali ne nuno. Predlog je bio u toj meri neizbean, zaista, da bi mu, nema sumnje, ista misao pala na pamet i da mu se brat bavio neim bezazlenim kao to je pisanje bajki, ili da uopte nije imao brata.

Problem su im zadavale unutranje planete... Mesec i Mars su bili kolonizovani. Stigli su do veih asteroida i Jupiterovih satelita, a radilo se i na planovima za putovanje na Titan, Saturnov veliki satelit, sa ljudskom posadom, uz korienje gravitacionog ubrzanja oko Jupitera. Iako se radilo na planovima za slanje ljudi na sedmogodinje povratno putovanje u spoljanji Sunev Sistem, i dalje nije bilo prilike da se pristupi utranjim planetama usled straha od Sunca. Venera je bila manje zanimljiva od dve planete unutar Zemljine orbite. Merkur, s druge strane... Entoni se jo nije pridruio timu kada je Dmitrij Veliki (u stvari, bio je prilino sitan) odrao govor koji je u dovoljnoj meri uzbudio Svetski Kongres da im je odobren rad na Projektu Merkur. Entoni je presluao trake i doznao je kako je Dmitrij izloio celu stvar. Vladalo je uverenje da je njegovo izlaganje predstavljalo istu improvizaciju, i moda je tako i bilo, ali ispalo je savreno oblikovano i sadralo je u sebi, u sutini, sve niti vodilje koje je Projekat Merkur od tada sledio. Poenta je bila u tome da bi bilo pogreno ekati da tehnologija toliko uznapreduje da ekspedicija sa ljudskom posadom bude u stanju da proe kroz estoko solarno zraenje. Merkur je predstavljao jedinstveno okruje koje bi ih mnogo emu moglo nauiti i sa Merkurove povrine mogla bi se vriti stalna osmatranja Sunca koja je nemogue izvesti na bilo koji drugi nain. ...Napravite zamenu za oveka... robota, ukratko... i poaljite ga na tu planetu. Mogli su da naprave robota sa traenim fizikim osobinama. Meko sputanje nije bilo nita tee od rukoljuba. Ali ta uiniti sa njim kada se jednom spusti? Mogao bi da obavi osmatranja i da kasnije preduzima akcije na osnovu tih osmatranja, ali Projekat je traio da njegova delanja budu sloena i tanana, bar potencijalno, a uopte nisu bili sigurni kakva bi osmatranja mogao da vri. Da bi se pripremili za sve predvidljive mogunosti i da bi ostvarili svu eljenu sloenost, robot bi morao da sadri kompjuter (neki u Dalasu su ga nazivali "mozak", ali Entoni je prezirao taj naziv... moda zato to je, kasnije je razmiljao o tome, mozak bio u domenu izuavanja njegovog brata) dovoljno sloen i mnogostran da bude na istom nivou sa mozgom sisara. Pa ipak, nita slino nije se moglo projektovati i napraviti u odgovarajuoj veliini kako bi se moglo prevesti na Merkur i tamo spustiti... ili ako bi ve uspeli da ga prevezu i spuste, trebalo bi da bude i dovoljno pokretljivo kako bi bio od koristi vrsti robota koju su planirali. Moda e jednoga dana ureaji koji koriste pozitronske staze, a kojima se robotiari trenutno igraju, to omoguiti, ali taj dan jo nije bio doao. Druga mogunost bila je da robot poalje na Zemlju svako osmatranje onog trenutka kada ga obavi, posle ega bi kompjuter sa Zemlje mogao da usmerava svaku njegovu akciju na osnovu tih osmatranja. Ukratko, robotovo telo bilo bi tamo, a njegov mozak ovde. Kada su se jednom na to odluili, glavni tehniari postali su telemetristi i tada se Entoni pridruio Projektu. Postao je jedan od onih koji su radili na otkrivanju metoda za prijem i vraanje

impulsa na razdaljinama od 50 do 140 miliona milja, u pravcu, odnosno tik pored solarnog diska koji je mogao da omete te impulse na najgopri mogui nain. Prionuo je na posao sa pravom strau, ba kao i (konano je pomislio) veto i uspeno. On je, vie nego bilo ko drugi, bio zasluan za projektovanje tri ranirne stanice koje su lansirane na stalnu orbitu oko Merkura... Merkurove Orbitere. Svaka od njih bila je u stanju da prima i prosleuje impulse upuene sa Merkura na Zemlju i sa Zemlje na Merkur. Svaka je uz to mogla da odoli, manjevie stalno, zraenju sa Sunca; i vie od toga: svaka je bila kadra da filtrima uklanja Solarne smetnje. Tri istoventna Orbitera bila su postavljena na udaljenosti od neto vie od milion milja od Zemlje, severno i juno od ravni ekliptike kako bi mogli da primaju impulse sa Merkura i prosleuju ih na Zemlju... i obrnuto... ak i kada se Merkur nalazio iza Sunca i bio nedostupan za neposredni prijem iz bilo koje stanice na Zemljinoj povrini. I tako je preostao samo robot; velianstven primerak udruene robotiarske i telemetriarske umenosti. Najsloeniji od deset naizmeninih modela, ija je zapremina bila samo neto vie nego dvostruko vea od oveje i koji je bio petostruko tei, raspolagao je sposobnou da osea i ini znatno vie od oveka... ako bi imao ko da ga vodi. Meutim, ubrzo se pokazalo koliko bi sloen trebalo da bude kompjuter koji bi upravljao robotom, jer je svaku reakciju trebalo preinaavati tako da se uzmu u obzir mogue promene opaanja. A kako je svaka reakcija sama po sebi nalagala izvesnost vee sloenosti moguih promena opaanja, prvi koraci morali su da budu pojaani i osnaeni. Stvar se uslonjavala u nedogled, poput aha, pa su telemetristi poeli da koriste kompjuter da programira kompjuter koji je pravio program za kompjuter koji je programirao kompjuter to je kontrolisao robota. Kakva zbrka! Robot se nalazio u jednoj bazi u pustinji Arizone i sam je dobro radio. Meutim, kompjuter u Dalasu nije mogao dovoljno dobro njime da rukuje, ak ni u savreno poznatim zemaljskim uslovima. Kako onda... Entoni se seao dana kada je izneo dotini predlog. Bilo je to 7-4-553. Seao ga se zbog jedne okolnosti; upamtio je da je ba toga dana razmiljao o tome kako je 7-4 bio vaan praznik u oblasti Dalasa u svetu pre Katastrofe, pre pola milenijuma... odnosno, tanije govorei, pre 553 godine. Dogodilo se to za vreme veere, odline veere. U toj oblasti izvreno je paljivo podeavanje ekologije, a osoblje Projekta uivalo je prednost u odbiru novonastale hrane... tako da je meni bio neobino raznovrstan, pa je Entoni probao peenu patku. Bila je to veoma dobra peena patka, to je uslovilo da on postane znatno razgovorljiviji nego inae. Svi su bili, u stvari, prilino otvoreni, pa je tako Rikardo kazao: "Nikada neemo uspeti. Priznajte. Nikada neemo uspeti." Niko nije mogao rei koliko njih je isto to pomislilo i koliko puta ve, ali pravilo je glasilo da se stvar ne govori javno. Otvoreni pesimizam mogao bi predstavljati konani udarac koji e im uskratiti dotacije (inae su ih sve tee i tee dobijali ve pet godina); samo se vrebala prilika da sepotpuno ukinu.

Entoni nikada nije bio veliki optimista, ali sada je, uivajui u patci, rekao: "Zato ne moemo to da uradimo? Reci mi zato i ja u to opovri." Bio je to otvoren izazov i Rikardove tamne oi smesta se suzie. "eli da ti kaem zato?" "Svakako da elim." Rikardo okrenu stolicu, zagleda se u Antonija, pa ree: "Ma hajde, nema tu nikakve tajne. Dmitrij Veliki ne eli to otvoreno da kae ni u jednom izvetaju, ali i tebi i meni je poznato da nam je, da bismo kako treba izveli Projekat Merkur, potreban kompjuter sloen poput ljudskog mozga bilo na Merkuru ili ovde, a nismo u stanju da ga napravimo. I ta nam preostaje nego da igramo murke sa Svetskim Kongresom, kako bismo iskamili novac za dodatni rad i moda korisne nuzproizvode?" Entoni razvue usta u samozadovoljan osmeh i ree: "To je lako pobiti. Sam si nam dao odgovor." (Da li je on to igrao neku igru? Da li je sve bila posledica tople patke u stomaku? elje da zadirkuje Rikarda?... Ili ga je dotakla neka misao na brata koje nije bio svestan? Kasnije to ni na koji nain nije mogao da odredi.) "Kakav odgovor?" Rikardo ustade. Bio je prilino visok i neobino mrav, a beli mantil mu je uvek bio nezakopan. Skrstio je ruke i inilo se da se iz petnih ila trudi da se nadnese nad Entonija koji je sedeo, poput rastvorenog metra na sklapanje. "Kakav odgovor?" "Kae da nam je potreban kompjuter sloen poput ljudskog mozga. U redu, sagradiemo ga." "Stvar je u tome, idiote jedan, to ne moemo..." "Mi ne moemo. Ali postoje i drugi." "Koji drugi?" "Ljudi koji se bave mozgom. Mi smo samo mehaniari za tranzistore. Nemamo pojma u emu se sastoji sloenost ljudskog mozga, kako se ona oituje i u kojoj meri. Zato ne pozovemo nekog homologistu da nam on napravi kompjuter?" Rekavi to, Entoni zahvati veliki zalogaj nadeva i samozadovoljno ga proguta. I dalje se, posle sveg proteklog vremena koje je od tada minulo, seao ukusa tog nadeva, mada se nije seao pojedinosti svega to se posle dogodilo. inilo mu se da ga niko nije ozbiljno shvatio. Zauo se smeh i zavladalo je opte oseanje da se Entoni izmigoljio iz kripca lukavom sofistikom, to je znailo da je smeh bio na Rikardov raun. (Kasnije su, razume se, svi tvrdili da su ozbiljno shvatili izneseni predlog.) Rikardo je pobesneo, upro je prst u Entonija i rekao: "Stavi to na hartiju. ikam te da taj predlog iznese napismeno." (Tako se bar Entoni seao onoga to se dogodilo. Rikardo je od tada tvrdio da je njegov komentar bio pun oduevljenja i glasio: "Odlina ideja! Zato je ne zapie, Entoni, da postane formalna?") Kako bilo da bilo, Entoni ju je zapisao.

Dmitrij Veliki se uhvatio za nju. U privatnom razgovoru, potapao je Entonija po leima i rekao da je i sam razmiljao o neem slinom... mada nije ponudio da se to navede u zapisniku. (Za svaki sluaj, ako cela stvar propadne, pomislio je Entoni.) Dmitrij Veliki se dao u potragu za odgovarajuim homologistom. Entoniju nije palo na pamet da bi trebalo da bude zainteresovan. Nije znao nita o homologiji niti je poznavao nekog homologistu... osim, razume se, svog brata, a na njega nije pomislio. Bar ne svesno. I tako se Entoni sada nalazio tamo gore, u prijemnoj zoni, i imao je sporednu ulogu, kada su se vrata vazdune letelice otvorila i iz nje izilo nekoliko ljudi koji su sili i stali da se rukuju unaokolo; dok je to trajalo, odjednom je zatekao sebe kako bulji u vlastito lice. Obrazi su poeli da mu gore i on je svom silinom poeleo da se nalazi hiljadu milja odatle.

4. Vie no ikada Vilijem je zaalio to se ranije nije setio brata. Trebalo je... svakako da je trebalo. Ali poziv je bio toliko laskav i uzbuenje je polako poelo da raste u njemu posle izvesnog vremena. Moda je namerno izbegavao da ga se seti. Kao prvo, Dmitrij Veliki doao je lino da ga poseti, to je izazvalo buru oduevljenja. Stigao je iz Dalasa u Njujork avionom i to je Vilijema prilino zagolicalo, budui da je njegov tajni greh bilo itanje trilera. U trilerima su mukarci i ene uvek koristili vazduni saobraaj kada je posredi bilo neto poverljivo. Konano, elektronsko putovanje bilo je dostupno svima... bar u trilerima, u kojima je svaki snop zraenja bez obzira na vrstu bio bez razlike prislukivan. Vilijem je to i rekao u nekoj morbidnoj poluelji da se naali, ali Dmitrij ga izgleda nije sluao. Zurio je u Vilijemovo lice, a misli kao da su mu bile negde drugde. "Izvinite", konano je kazao. "Podseate me na nekoga." (ak ni to nije doprlo do Vilijema. Kako je to mogue? - bar je mogao da se zapita.) Dmitrij Veliki bio je onii, podeblji mukarac koji kao da je sve vreme blistao ak i kada je tvrdio da je zabrinut ili uplaen. Imao je okrugao i kvrgav nos, naglaene obraze i nije bilo na njemu mesta koje nije bilo mekano. Naglasio je prezime, a zatim je rekao sa hitnjom koja je navela Vilijema da pretpostavi kako to esto ponavlja: "Visina nije jedina veliina, prijatelju." U razgovoru koji je usledio, Vilijem se mnogo opirao. On nita nije znao o kompjuterima. Nita! Nije imao pojma o tome kako oni rade niti kako se programiraju. "Nije vano, nije vano", uveravao ga je Dmitrij, odbacivi tu primedbu upeatljivim pokretom ake. "Mi poznajemo kompjutere; mi umemo da napravimo programe. Vi nam samo recite za ta treba da osposobimo kompjuter kako bi on radio poput ljudskog mozga, a ne kao kompjuter." "Nisam siguran da znam dovoljno o tome kako radi mozak da bih to mogao da vam kaem, Dmitrije", odvratio je Vilijem.

"Vi ste najistaknutiji homologista na svetu", ree Dmitrij. "Paljivo sam to proverio." I to je bilo dovoljno. Vilijem je sluao i postajao sve zlovoljniji. Pretpostavio je da je to bilo neizbeno. im nekoga zaroni dovoljno duboko i na dovoljno dugo u jednu odreenu specijalnost, on automatski poinje da pretpostavlja da su specijalisti iz svih drugih oblasti maioniari, budui da o njihovoj mudrosti sudi na osnovu razmera vlastitog neznanja... Kako je razgovor odmicao, to je Vilijem sve vie i vie saznavao o Projektu Merkur i tada mu se uinilo da mu je do njega stalo. Konano je upitao: "ta e vam onda, uopte, kompjuter? Zato va ovek ili nekolicina njih koji e se smenjivati ne bi primali informacije od robota i slalu mu uputstva?" "Oh, oh, oh", zausti Dmitrij, gotovo poskakujui u stolici od uzbuenja. "Vidite, niste svesni problema. Ljudi nisu u stanju da vre brze analize svih informacija koje e robot slati nazad... temperature i pritiska gasa, protoka kosmikih zraka, jaine solarnih vetrova, hemijskog sastava, sastava tla, kao i gomile drugih pojedinosti... i jo da odluuju o narednom koraku. Ljudsko bie bi samo vodilo robota, to ne bi bilo dovoljno; kompjuter bi bio robot. S druge, pak, strane", nastavi on, "ljudi su i prebrzi. Zraenju bilo kakve vrste potrebno je od deset do dvadeset dva minuta da pree kruni put od Merkura do Zemlje, u zavisnosti od toga gde se dotine planete u datom trenutku nalaze na svojim orbitama. Tu se ne moe nita uiniti. Dobije osmatranje, izda nareenje; ali mnogo toga se dogodi od trenutka kada je izvreno osmatranje do dolaska odgovora. Ljudi ne mogu da se prilagode sporosti brzine svetlosti, ali kompjuter moe da je uzme u obzir... Doite da nam pomognete, Viljame." Vilijem smrknuto primeti: "Rado u vam dati savet, ako vam to moe biti od bilo kakve koristi. Moj privatni TV kanal stoji vam na raspolaganju." "Ali meni nisu potrebni saveti. Morate poi sa mnom." "Masovnim prevozom?" upita zaprepaeno Vilijem. "Razume se. Jedan ovakav projekat ne moe se zavriti ako sedimo na suprotnim krajevima laserskog snopa sa komunikacijskim satelitom u sreditu. To je veoma skupo, na due, veoma nepraktino i, razume se, nema privatnosti..." I bilo je kao u trileru, zakljui Vilijem. "Doite u Dalas", rekao je Dmitrij, "i dopustite mi da vam pokaem ta sve tamo imam. Da vam pokaem mogunosti. Razgovarajte sa nekim od naih ljudi za kompjutere. Omoguite im da shvate nain na koji vi razmiljate." Doao je trenutak, pomislio je Vilijem, za odluku. "Dmitrij", ree on, "ovde imam posla. Vaan posao koji ne elim da napustim. Da bih obavio ono to od mene traite, morao bih mesecima da odsustvujem iz laboratorije." "Mesecima!" uzviknu Dmitrij, oigledno zateen. "Dobri moj Vilijeme, mogle bi biti i godine. Ali i to bi bio va posao." "Ne, ne bi bio. Znam ja ta je moj posao, a vodanje robota po Merkuru to sigurno nije."

"Zato ne bi bilo? Ako ga obavite kako treba, nauiete mnogo vie o mozgu, nastojei da napravite kompjuter koji radi na naelima ljudskog mozga, i vratiti se ovamo sposobniji za obavljanje onoga to sada smatrate svojim poslom. A dok vas ne bude, zar nema ko da vas zameni? I zar ne moete da budete s njima u stalnoj vezi preko laserskog kanala i televizije? Zar ne moete povremeno poseivati Njujork? Nakratko." Vilijem je bio dirnut. Ponuda da radi na mozgu na sasvim drugaiji nain pogodila je cilj. Od tog trenutka hvatao je sebe kako trai izgovore da poe... bar u posetu... bar da vidi o emu je re... Uvek je mogao da se vrati. A onda je usledila Dmitrijeva poseta ruevinama Starog Njujorka, u kojoj je uivao bez ikakvih umetnikih primisli (istini za volju, nije postojao velianstveniji prizor beskorisnog gigantizma iz razdoblja pre Katastrofe nego to je to bio Stari Njujork). Vilijem je stao da se pita ne bi li moda na tom putovanju imao prilike da i sam vidi neke zanimljivosti. ak mu je na um palo kako se ve izvesno vreme nosio milju da pronae novu sulonicu, a to bi mu bilo mnogo lake u drugoj geografskoj oblasti u kojoj nee ostati za stalno. ...Ili mu je moda ve tada, kada je jo imao samo maglovitu predstavu o celoj stvari, sinulo, poput treptaja udaljene munje, ta bi se moglo napraviti... I tako je on konano otiao za Dalas, iziao na krov i zatekao tamo ponovo Dmitrija, koji je sav sijao. A onda, zakiljivi, oveuljak se okrenuo i rekao: "Znao sam... Kakva neverovatna slinost!" Vilijem je razrogaio oi i video vlastito lice koje je ustuknulo pred njim; istog asa mu je postalo jasno da se susreo sa Entonijem. Sasvim jasno je sa Entonijevog lica proitao elju da sakrije u kakvom su odnosu. Trebalo je samo Vilijem da kae: "Neverovatno!" i zaboravi na celu stvar. Ustrojstvo gena kod ljudi bilo je, uostalom, dovoljno sloeno da dopusti izrazitu slinost ak i meu ljudima koji uopte nisu bili u srodstvu. Ali Vilijem je bio homologista, a niko nije mogao da se bavi zamrenim ljudskim mozgom, a da ne postane neosetljiv na njegove sloenosti, pa je stoga rekao: "Ubeen sam da je to Entoni, moj brat." Dmitrij upita: "Va brat?" "Moj otac", ree Viljem, "imao je dva sina sa istom enom ... mojom majkom. Bili su ekscentrini ljudi." On zatim zakorai napred, ispruene ake, i Entoniju nije preostalo nita drugo do da je prihvati... Ovaj dogaaj postao je glavna tema o kojoj se potom danima govorilo.

5. Mala je uteha bila za Entonija to to se Vilijem pokajao kada je shvatio ta je uinio.

Sedeli su zajedno posle veere te noi i Vilijem je rekao: "Izvinjavam se. Mislio sam da e se stvar okonati ako odmah pregrmimo ono najgore. Ali izgleda da nee biti tako. Nisam potpisao nikakve papire, jo formalno nisam pristao. Otii u." "Kakva korist od toga?" upita ga smrknuto Entoni. "Sada svi ve znaju. Dva tela, a jedno lice. Dovoljno da se oveku prevrne utroba." "Ako odem..." "Ne moe da ode. Cela ova stvar je moja ideja." "Da mene dovue ovamo?" Vilijemovi teki kapci se povukoe, a obrve izvie. "Razume se da ne. eleo sam da dovedem nekog homologistu. Kako sam mogao znati da e poslati tebe?" "Ali ako odem..." "Ne. Jedino to moemo da uinimo jeste da reimo problem, ako je mogue. Tada... nita drugo nee biti vano." (Sve se prata onima koji uspeju, pomisli on.) "Nisam siguran da mogu..." "Moramo pokuati. Dmitrij e nam to natovariti na vrat. Prilika je suvie dobra da bi je propustio. Vas dvojica ste braa", ree Entoni, oponaajui Dmitrijev tenor, "i razume te se. Zato ne biste radili zajedno?" A zatim je uobiajenim glasom ljutito dodao: "I zato moramo. Za poetak, ta ti, u stvari, radi, Vilijeme? Hou da mi to objasni malo podrobnije nego to to objanjava sama re 'homologija'." Vilijem uzdahnu. "Molim te da prihvati moje izvinjenje... radim sa autistinom decom." "Bojim se da ne znam ta to znai." "Kratko i jasno, radim sa decom koja ne poseu u svet, koja ne opte sa ostalima, ve koja se zatvaraju u sebe i postoje iza zida od koe, na neki nain nedoseziva. Nadam se da u jednoga dana moi da ih leim." "Da li si zbog toga uzeo prezime Anti-Aut?" "Da, jesam." Entoni se kratko nasmejao, iako mu nije bilo do smeha. Vilijem postade hladniji. "To je poteno prezime." "Ubeen sam da jeste", urno promrmlja Entoni, ne znajui kako drugaije da se izvini. S izvesnim naporom vratio se na tu temu: "Ima li napretka?" "Ka mogunosti izleenja? Za sada, ne. Ali razumemo sve vie. A to vie razumem..." Vilijemov glas postajao je sve topliji dok je govorio, a pogled udaljeniji. Entoni je znao ta je posredi,

znao je za zadovoljstvo to moe da govori o onome to mu ispunjava srce i um tako da se gotovo sve drugo iskljuuje. Veoma esto se i sam tako oseao. Trudio se da to paljivije slua neto to nije ba najbolje razumeo, jer je to bilo neophodno. I on e oekivati od Vilijema da njega saslua. Kako se samo jasno toga seao. U to vreme je mislio da se nee seati, ali tada, razume se, nije bio svestan onoga to se dogaalo. Kada bi se sada spomenuo toga, mogao je da ponovi itave reenice, doslovce od rei do rei. "I zato nam se ini", govorio je Vilijem, "da autistino dete prima utiske, da ih ak i tumai na introvertan, premda prefinjen nain. Ali ih ne odobrava, ve ih odbija, ne gubei pri tom nimalo na potencijalu za potpunu komunikaciju koja bi usledila ukoliko bi se javio neki utisak koji bi mu izgledao prihvatljiv." "Ah", izusti Entoni tek kako bi mu stavio do znanja da ga slua. "Takvo dete ne moe ni na koji obian nain ubediti da izie iz svog autizma, je ono ne odobrava ni tebe kao ni ostatak sveta. Ali ako ga dovede u stanju zatvorene svesti..." "U ta?" "To je jedna tehnika kojom se sluimo, a kojom se, u stvari, mozak odvaja od tela i u stanju je da izvrava svoje funkcije bez upotrebe tela. Posredi je veoma tanana tehnika smiljena u naoj laboratoriji; u stvari..." On zastade. "Ti si je smislio?" neno upita Entoni. "U stvari, jesam", odvrati Vilijem, malo pocrvenevi, ali oigledno zadovoljan. "Kada zatvorimo svest, u stanju smo da snabdemo telo pripremljenim fantazijama, a potom da posmatramo mozak pomou diferencijalne elektroencefalografije. To nam omoguava da neposredno saznamo mnogo vie o autistinoj osobi; kakve oseaje najvie prieljkuje; a i saznajemo mnogo o mozgu uopte." "Ah" izusti ponovo Entoni; ovog puta to je bilo pravo 'ah'. "I sve to to si nauio o mozgu... zar ne moe to prilagoditi za rad kompjutera?" "Ne mogu", odvrati Vilijem. "Ni sluajno. Rekao sam to Dmitriju. Ne znam nita o kompjuterima niti znam dovoljno o mozgu." "Ako te ja upoznam sa kompjuterima i do u tanine ti objasnim ta nam je potrebno, ta onda?" "Nee ii. To..." "Brate", izgovori Entoni, pokuavi da mu glas zvui upeatljivo. "Neto mi duguje. Molim te da ozbiljno pokua da razmotri na problem. Molim te da sve to zna o mozgu... prilagodi naim kompjuterima." Vilijem se nelagodno promekolji i ree: "Razumem tvoj poloaj. Iskreno u se potruditi."

6. Vilijem se zaista potrudio i, kao to je Entoni predvideo, njih dvojica su ostavljeni da rade sami. U poetku su ponekad sretali ostale i Vilijem se trudio da iskoristi ok koji bi ljudi doiveli kada bi saznali da su braa, jer nije imalo smisla to poricati. Meutim, to je na kraju ipak prestalo, i usledilo je razdoblje hotimine uzdranosti. Kada bi Vilijem priao Entoniju, ili Entoni priao Vilijemu, svi ostali koji bi se nali u blizini utke bi se pretvorili u zidove. ak su se na neki nain navikli jedan na drugoga i ponekad su meusobno razgovarali gotovo kao da uopte nisu liili i kao da nisu imali zajednika seanja na detinjstvo. Entoni je ispisao zahteve koje je kompjuter morao da ispunjava, trudei se da ne upotrebljava tehnike izraze, a Vilijem mu je, posle dugog razmiljanja, objasnio ta on misli kako bi kompjuter mogao da obavlja, vie ili manje, posao mozga. Entoni ree: "Da li je to mogue?" "Ne znam", ree Vilijem. "Nisam ba rad da probam. Moglo bi da ne uspe. Ali moglo bi i da uspe." "Moraemo da porazgovaramo sa Dmitrijem Velikim." "Hajde prvo da o tome porazgovaramo nas dvojica i da vidimo ta imamo. Kod njega moramo otii sa najrazumnijim predlogom koji moemo sastaviti. Ili ne treba uopte da idemo." Entoni je oklevao. "Zar emo obojica ii kod njega?" Vilijem obazrivo primeti: "Budi moj predstavnik. Nema razloga da budemo viani zajedno." "Hvala ti, Vilijeme. Ako ita od ovoga ispadne, naglasiu tvoje zasluge." Vilijem odvrati: "To me uopte ne brine. Ako od ovoga ita ispadne, ja sam jedini koji to moe da ostvari, bar pretpostavljam." Celu stvar su pretresli tokom etiri-pet sastanaka i da mu Entoni nije bio rod i da nije meu njima vladala ta napeta, emocionalna situacija, Vilijem bi sasvim jednostavno bio ponosan na mladia... brata... koji se brzo snalazio na jednom sasvim novom polju. Zatim su usledili dugi sastanci sa Dmitrijem Velikim. Odravani su, u stvari, sastanci sa svima ostalima. Entoni se viao sa drugima iz dana u dan, a onda bi oni dolazili odvojeno da posete Vilijema. I na kraju, posle mune trudnoe, odobren je poetak rada na neemu to je nazvano Kompjuter Merkur. Vilijem se tada vratio u Njujork sa izvesnim olakanjem. Nije planirao da ostane u Njujorku (pre dva meseca uopte nije ni pomiljao da je tako neto mogue), ali morao je mnogo toga da obavi u Homologikom Institutu. Trebalo je odrati jo sastanaka, razume se, objasniti vlastitom laboratorijskom timu ta se dogaa i zato mora da uzme odsustvo, te kako da nastave rad na njegovim projektima bez njega.

Zatim je usledio novi, nimalo turistiki dolazak u Dalas, sa osnovnom opremom i sa dva mlada pomonika, kako bi mogao da otpone svoj neodreeno dug boravak u tom gradu. Figurativno govorei, Vilijem se uopte nije osvrnuo za sobom. Njegova vlastita laboratorija i njene potrebe iileli su mu iz misli. Sada se potpuno posvetio novom zadatku.

7. Za Entonija je to bilo najgore razdoblje. Olakanje koje je osetio za vreme Vilijemovog odsustva nije uzelo maha i poela je nervozna agonija tokom koje je sebi postavljao pitanje - pustu nadu - kako bi bilo da se on ne vrati. Kako bi bilo da rei da poalje zamenika, nekog drugog, bilo koga? Bilo koga sa drugaijim licem, kako Entoni ne bi morao da se osea kao polovina udovita sa dvoja lea i etiri noge? Ipak, Vilijem se vratio. Entoni je iz daljine posmatrao teretni avion kako se tiho pribliava kroz vazduh i kako iskrcavaju teret. Ali ak i sa te udaljenosti na kraju je ipak ugledao Vilijema. Znai, ipak. Entoni se udaljio. Otiao je da poseti Dmitrija tog popodneva. "Ubeen sam, Dmitrije, da nije potrebno da ja ostanem. Dogovorili smo se oko pojedinosti i sada neko drugi moe da preuzme." "Ne, ne", ree Dmitrij. "Kao prvo, ideja je bila tvoja. Mora je sprovesti do kraja. Nema svrhe bespotrebno deliti slavu." Entoni pomisli: niko drugi ne eli da preuzme rizik. I dalje postoji mogunost da sve propadne. Trebalo je da znam. Znao je, ali je ipak glupo kazao: "Valjda vam je jasno da ne mogu da radim sa Vilijemom." "Ali zato ne bi mogao?" Dmitrij je glumio iznenaenje. "Tako vam je dobro ilo." "ivci su mi popustili od naprezanja, Dmitrije, i vie ne mogu. Zar misli da ne znam kako vam to izgleda?" "Mome moj! Die suve buke oko toga. Znam da ljudi zure. Konano, ljudi su. Ali navii e se. Ja sam se navikao." Nisi, ti debeli laove, pomisli Entoni. A ree: "Ja se nisam navikao." "Ne gleda kako bi trebalo na tu stvar. Vai roditelji bili su udni... ali konano, ono to su uinili nije bilo protivzakonito, samo udno, samo udno. To nije ni tvoja ni Vilijemova krivica. Ne treba kriviti nijednog od vas dvojice." "Obeleeni smo", ree Entoni, na brzinu pokazavi akom na svoje lice. "Nije to beleg na kakav misli. Primeujem razliku. Ti si vidljivo mlai. Kosa ti je talasastija. Samo na prvi pogled izgledate slini. Hajde, Entoni, imae vremena koliko eli, dobie svu

potrebnu pomo, svu moguu opremu koja ti zatreba. Ubeen sam da e savreno raditi. Pomisli samo na zadovoljstvo..." Entoni je, razume se, popustio i konano pristao bar da pomogne Vilijemu da postavi opremu. Izgleda da je i Vilijem bio ubeen da e sve odlino dejstvovati. Nije bio pomahnitao kao Dmitrij, ve je o svemu govorio sa prilino spokoja. "Treba samo izvesti odgovarajua spajanja", ree on, "mada moram priznati da je posredi prilino veliko 'samo'. Tvoj zadatak bie da sredi senzorske utiske na jednom nezavisnom ekranu kako bismo mogli da primenimo... pa, ne mogu da kaem runu kontrolu, je li tako?... kako bismo mogli da upotrebimo intelektualnu kontrolu za preuzimanje operacije, ako bude potrebno." "To se moe izvesti", odvrati Entoni. "Hajdemo, onda, na posao... Sluaj, bie mi potrebno najmanje nedelju dana da obavim povezivanje i da obezbedim da uputstva..." "Programiranje", primeti Entoni. "Poto je ovo tvoje podruje, koristiu tvoju terminologiju. Moji pomonici i ja programiraemo Kompjuter Merkur, ali ne onako kako bi ti to uinio." "Nadam se. Nama je bio potreban homologista da napravi mnogo finiji program od bilo kog koji je u stanju da uradi obian telemetrista." Nije ni pokuao da sakrije ironiju u svom glasu koja je i njemu samom bila mrska. Vilijem nije obratio panju na nain na koji su rei izreene, ve samo na njihov smisao. On ree: "Poeemo s jednostavnim stvarima. Nagnaemo robota da hoda."

8. Nedelju dana kasnije, robot je hodao po tlu Arizone, hiljadu milja odatle. Kretao se ukoeno i ponekad bi pao, ponekad bi udario zglavkom o neku prepreku, a ponekad bi se okrenuo na jednoj nozi i uputio u iznenaujue novom pravcu. "On je beba koja ui da hoda", ree Vilijem. Dmitrij je povremeno navraao da se obavesti kako napreduju. "Izvanredno", izjavio bi. Entoni nije bio tog miljenja. Prolazile su nedelje, a zatim i meseci. Robot je obavljao postupno sve vie i vie stvari, kako je postavljan Kompjuter Merkur, postupno, za koji je bilo potrebno sve sloenije i sloenije programiranje. (Vilijem je imao sklonost da Kompjuter Merkur naziva mozgom, ali Entoni to nije dozvoljavao.) Meutim, sve to su postigli nije jo bilo dovoljno dobro. "Nije dovoljno dobro, Vilijeme", ree on konano. Prethodne noi nije spavao. "Zar to nije udno?" primeti hladno Vilijem. "Upravo sam nameravao da kaem kako samo to nismo uspeli."

Entoni se s mukom savladavao. Napetost usled rada sa Vilijemom i to to je bio primoran da gleda robota kako petlja unaokolo bilo je za njega vie nego to je mogao da podnese. "Dau ostavku, Vilijeme. Odustajem od svega. ao mi je... Nisi ti u pitanju."

"Ali jesam, Entoni." "Nisi samo ti, Vilijeme. Propali smo. Neemo uspeti. Zar ne vidi kako je robot nespretan, iako se nalazi na Zemlji, samo hiljadu milja odavde, gde signal kruni put prelazi za samo deli sekunde. Na Merkuru e zakanjenje iznositi itavih nekoliko minuta, minuta koje e Kompjuter Merkur morati da uzme u obzir. Prava je ludost ak i pomisliti da bi to moglo da uspe." Vilijem ree: "Nemoj podneti ostavku, Entoni. Ne sme sada odustati. Predlaem da robota poaljemo na Merkur. Ubeen sam da je spreman." Entoni se glasno i uvredljivo nasmejao. "Ti si lud, Vilijeme. "Nisam. Ti, izgleda, misli da e mu na Merkuru biti tee, ali nee. Tee mu je na Zemlji. Ovaj robot je projektovan za gravitaciju koja iznosi samo treinu Zemljine, a u Arizoni radi pod pritiskom celokupne ovdanje sile tee. Napravljen je za temperaturu od 400 stepeni Celzijusovih, a oko njega je 30 stepeni. Nainjen je za vakuum, a dela u atmosferskoj supi." "Robot u stanju da izdri te razlike." "Pretpostavljam da metalno ustrojstvo jeste, ali ta emo sa kompjuterom koji je ovde? On ne upravlja dobro robotom zato to se ovaj ne nalazi u okruju za koje je projektovan... Sluaj, Entoni, ako eli kompjuter koji je sloen kao ljudski mozak, mora se pomiriti sa njegovim osobenostima... Hajde da se dogovorimo. Ako se zaloi, zajedno sa mnom, za to da robot bude poslat na Merkur, to e potrajati est meseci, a ja u uzeti odmor za to vreme. Reie me se." "Ko e brinuti o Kompjuteru Merkur?" "Do sada si ve shvatio kako radi, a bie tu i moji ljudi da ti pomognu." Entoni drsko odmahnu glavom: "Ne mogu na sebe preuzeti odgovornost za Kompjuter i ne elim da te podrim u zahtevu da se robot poalje na Merkur. Stvar jednostavno nee uspeti." "Ubeen sam da hoe." "Ne moe biti ubeen. A odgovornost je moja. Mene e okriviti. Tebi nee biti nita." Entoni se kasnije seao da je to bio presudan trenutak. Vilijem je mogao da digne ruke. Entoni bi podneo ostavku. I sve bi bilo izgubljeno. Ali Vilijem je kazao: "Meni nee biti nita? Sluaj, tata je oseao to isto prema mami. Dobro. I meni je ao. ao mi je kao nikom drugom, ali ta je uinjeno, uinjeno je i neto veoma smeno je iz toga proizilo. Kada kaem tata, mislim i na tvog oca, a postoji mnogo parova koji to isto mogu rei: dva brata, dve sestre, brat i sestra. Isto tako, kada kaem mama, mislim na tvoju majku, a ima mnogo parova koji i to isto mogu kazati. Ali ne znam nijedan drugi par, niti sam uo za bilo koji drugi par, koji dele i majku i oca."

"Znam", ree smrknuto Entoni. "Da, ali probaj da sagleda stvar iz moje take gledanja", urno nastavi Vilijem. "Ja sam homolog. Bavim se ustrojstvom gena. Da li si ikada razmiljao o naem ustrojstvu gena? Imamo oba ista roditelja, to znai da naa ustrojstva gena moraju biti slinija nego kod bilo kog drugog para na ovoj planeti. To se vidi i na naim licima." "I to znam." "I tako, ako ovaj projekat uspe i ako bude stekao slavu zahvaljujui njemu, pokazae se da je tvoje ustrojstvo gena bilo od velike koristi za oveanstvo... a to bi veoma znailo i mom ustrojstvu gena... Zar ne shvata, Entoni: imam iste roditelje kao ti, isto lice, tvoje ustrojstvo gena, to e rei deliu s tobom bilo zasluge bilo sramotu. Bie moji gotovo isto onoliko koliko i tvoji, odnosno ako bilo kakva zasluga ili sramota padnu na mene, bie takoe gotovo isto onoliko tvoji kao i moji. Moram biti zainteresovan za tvoj uspeh. Imam motiv kao niko drugi na Zemlji... isto sebian, toliko sebian da moe biti ubeen da postoji. Na tvojoj sam strani, Entoni, jer ti si gotovo ja!" Dugo su se netremice gledali; bilo je to prvi put da Entoni pred sobom nije video sopstveno lice. Vilijem ree: "Hajde da zatraimo da robota poalju na Merkur." Entoni je popustio. Poto je Dmitrij odobrio zahtev... konano, jedva je ekao da mu ga upute... Entoni je vei deo toga dana proveo u razmiljanju. A onda je potraio Viljama i rekao: "Sluaj!" Nastupila je dugaka pauza koju Vilijem nije prekinuo. Entoni ponovi: "Sluaj!" Entoni je strpljivo ekao. Entoni ree: "Zaista nema potrebe da ode. Ubeen sam da ne bi voleo da brigu oko Kompjutera Merkur prepustiu nekom drugom." Vilijem odvrati: "Hoe da kae da ti namerava da ode?" Entoni ree: "Ne, i ja u ostati." Vilijem primeti: "Ne moramo mnogo da se viamo." Za Entonija je ovo bilo kao da govori dok mu neko akama stee dunik. Pritisak kao da se sve vie poveavao, ali ipak je uspeo da izgovori najteu reenicu u ivotu. "Ne moramo se izbegavati. Ne moramo." Vilijem se prilino nesigurno osmehnuo. Entoni se uopte nije osmehnuo; urno se udaljio.

9.

Vilijem podie pogled sa knjige. Prolo je bar mesec dana od kako je prestao da se treca kada bi Entoni uao. On upita: "Neto nije u redu?" "Ko zna? Pripremaju se za meko sputanje. Je li Kompjuter Merkur ukljuen?" Vilijem je znao da je Entoni savreno dobro upoznat u kom je stanju Kompjuter, ali ipak ree: "Bie do ujutro, Entoni." "Nema nikakvih problema?" "Ba nikakvih." "Onda moramo saekati meko sputanje." "Da." Entoni primeti: "Neto e poi naopako." "Raketarstvo je stara i iskusna disciplina. Sve e biti u redu." "Toliki rad, otiao u vetar." "Jo nije otiao. Niti e otii." Entoni ree: "Moda si u pravu." aka zavuenih duboko u depove, on krenu ka vratima, zaustavi se kod njih trenutak pre no to e pritisnuti kontakt i ree: "Hvala!" "Na emu, Entoni?" "to me tei." Vilijem iskrivi usta u osmeh i odahnu to je uspeo svoja oseanja da zadri za sebe.

10. Doslovce svi koji su radili na Projektu Merkur oekivali su da usledi glavni dogaaj. Entoni, koji je bio bez zaduenja, ostao je sasvim pozadi, oiju uprtih u monitore. Robot je bio aktiviran i ve je poelo primanje vizuelnih poruka. Bar su izgledale kao ekvivalent vizuelnih signala... prikazujui tek mutan sjaj svetlosti koji je, po svoj prilici, predstavljao povrinu Merkura. Na ekranu su se smenjivale senke, koje su verovatno bile odraz nepravilnosti na povrini. Entoni nije mogao nita da razabere golim okom, ali oni za kontrolama, koji su analizirali podatke mnogo tananijim metodama, daleko iznad sposobnosti golog oka, delovali su smireno. Nije svetlela nijedna od crvenih lampica iji je zadatak bio da upozore na opasnost. Entoni je vie posmatrao kontrolore operacije nego ekran.

Trebalo bi da se nalazi dole sa Vilijemom i ostalima kod Kompjutera. Ovaj e biti stavljen u dejstvo tek poto se obavi meko sletanje. Trebalo bi da bude dole. Ali nije mogao da bude. Sada su senke jo bre promicale ekranom. Robot se sputao... suvie brzo moda? Svakako suvie brzo! Na ekranu se ukazala poslednja nejasnoa koja se umirila, dolo je do promene fokusa tokom koga je nejasnoa postala tamnija, a zatim blea. Zauo se zvuk i prolo je nekoliko sekundi pre nego to je Entoni shvatio smisao rei... "Obavljeno meko sputanje! Obavljeno meko sputanje!" Zauo se amor koji se pretvorio u uzbueno zujanje meusobnog estitanja dok nije dolo do nove promene na ekranu koja je u trenu prekinula ljudski razgovor i smeh kao da su naleteli na zid tiine. Jer slika na ekranu se promenila; promenila i izotrila. Na jarkoj, jarkoj Sunevoj svetlosti, koja je bletala sa pomno filtriranog ekran, mogli su sada jasno da vide gromadu koja je na jednoj strani plamtela belim sjajem, a na drugoj bila crna poput mastila naspram mastila. Pomerila se udesno, a onda vratila levo, kao da je par oiju skrenuo pogled ulevo, pa udesno. Na ekranu se pojavila metalna aka, kao da su oi gledale u jedan deo svog tela. Konano se razlegao Entonijev uzvik: "Kompjuter je uveden." Zauo je te rei kao da ih je neko drugi izgovorio dok je jurio napolje, pa niz stepenice i kroz hodnik, ostavljajui za sobom glasove koji su postajali sve buniji. "Vilijeme", povika on kada je uleteo u sobu sa Kompjuterom, "sve je savreno, sve..." Ali Viliam podie aku. ". Molim te. Ne elim da prodru bilo kakve silovite senzacije osim onih koje dolaze od robota." "Misli da nas moe uti?" proaputa Entoni. "Moda ne moe, ali ne znam." Postojao je jo jedan ekran, manji, u sobi sa Kompjuterom Merkur. Na njemu je bio drugaiji prizor, promenjljiv; robot se kretao. Vilijem ree: "Robot ispituje put. Ovi prvi koraci moraju biti nespretni. Dolazi do sedmominutnog zakanjenja izmeu stimulansa i reakcije i to treba uzeti u obzir." "Ali on ve hoda sigurnije nego to je to inio u Arizoni. Zar ne misli i ti tako, Vilijeme?" Entoni je zgrabio Vilijema za ramena i poeo da ga trese, ne skreui pogled sa ekrana. Vilijem potvrdi: "Ubeen sam u to, Entoni."

Sunce je prilo u toplom, kontrastnom svetu belog i crnog, belog sunca naspram crnog neba i belog kotrljajueg tla proaranog crnim senkama. Jarki, slatki miris Sunca na svakom izloenom kvadratnom centimetru metala bio je u suprotnosti sa puzavom aromom smrti na drugoj strani.

Podigao je aku i zagledao se u nju, brojei prste. Toplo-toplo-toplo - stavljajui svaki prst, jedan po jedan, u senku drugih, tako da je toplota polagano zamirala u promeni opipljivosti koja mu je omoguavala da oseti jasan, udoban vakuum. Pa ipak, nije to bio potpuni vakuum. Ispravio se i podigao obe ruke iznad glave, ispruivi ih, i osetljiva mesta na zglavcima registrovala su pare... slabi, jedva primetan dodir kalaja i olova koji se kotrljao kroz prezasienu ivu. Gui ukus dizao se iz njegovih stopala; raznovrsni silikati, oznaeni jasnim, razdvojenim i zajednikim dodirom i zveketom svakog jona metala. Polako je pomerio jednu nogu kroz izdrobljenu, speenu prainu i osetio je promene nalik na blagu, ne ba nasuminu simfoniju.

I povrh svega Sunce. Podigao je pogled prema njemu, velikom, debelom, sjajnom i toplom, i zauo njegovu radost. Posmatrao je lagano podizanje ispupenja oko njegovog oboda i oslukivao pucketanje svakog ponaosob; kao i ostale sretne zvuke koji su dopirali sa njegovog irokog lica. Kada je priguio svetlost u pozadini, crvenilo uzdiuih pramenova vodonika pojavilo se u naletima zrelog alta, ba kao i duboki bas taaka meu priguenim zvidanjem upavih, pokretnih mrlja na povrini Sunca i povremeno slabo prodiranje bletavila, ping-pong treperenja gama-zraka i kosmikih estica, a povrh svega, u svim pravcima meko, nestajue i stalno obnavljajue uzdisanje Suneve tvari koja se die i povlai zauvek na kosmikom vetru to je posezao u daljinu i kupao ga u slavi. On poskoi i polako se podie u vazduh, oseajui se slobodan kao nikada ranije, a zatim ponovo poskoi poto se prizemio i potra, pa nastavi da skae, tri u telu koje se savreno uklapalo u ovaj velianstven svet, ovaj raj u kome je pronaao sebe. Tako je dugo bio stranac i tako je dugo bio izgubljen... a sada se konano naao u raju.

Vilijem ree: "U redu je." "Ali ta on to radi?" povika Entoni. "Sve je u redu. Programiranje je uspelo. Testirao je svoja ula. Izvrio je razna vizuelna opaanja. Zatamnio je Sunce i prouavao ga. Okusio je atmosferu i hemijsku prirodu tla. Sve dejstvuje." "Ali zato tri?" "Mislim da je to njegova ideja, Entoni. Ako eli da programira kompjuter sloen poput ljudskog mozga, mora oekivati da e imati i neke vlastite ideje." "Kao to su tranje? Skakanje?" Entoni okrenu zabrinuto lice ka Vilijemu. "Povredie se. U stanju si da upravlja Kompjuterom. Nadredi ga. Nateraj ga da stane." Ali Vilijem otro ree: "Ne, neu. Rizikovau da se povredi. Zar ne razume? Srean je. Bio je na Zemlji, na svetu za koji nije bio osposobljen. Sada je na Merkuru sa telom savreno prilagoenim

za njegovo okruje, onoliko savrenim koliko ga je napravilo stotinu naunika. To je za njega raj; pusti ga da uiva." "Uiva? On je robot." "Ne govorim o robotu. Ve o mozgu... mozgu... koji ovde ivi." Kompjuter Merkur, sav u staklu, paljivo i tanano povezan kablovima, briljivo ouvanog integriteta, disao je i iveo. "Randal je u raju", ree Vilijem. "Pronaao je svet zarad koga je autistiki pobegao iz ovoga. Ima na raspolaganju svet kome njegovo novo telo savreno odgovara u zamenu za svet u koji se njegovo staro telo nikako nije uklapalo." Entoni je u udu promatrao ekran."Izgleda da se smiruje." "Svakako", ree Vilijem, "i jo bolje e da obavlja posao zbog ove radosti." Entoni se osmehnu i ree: "Uspeli smo, ti i ja? Hoemo li da se pridruimo ostalima i pustimo ih da nam laskaju, Vilijeme?" Vilijem upita: "Zajedno?" A Entoni ga uhvati pod ruku. "Zajedno, brate!"

SVETLOSNI STIHOVI

Poslednja osoba za koju bi neko pomislio da je ubica bila je gospoa Ejvis Lardner. Udovica velikog astronauta-muenika, bila je filantrop, skupljala umetnika dela, izuzetna domaica i, svi su se slagali, umetniki genije. Ali, vie od svega, bila je najnenije i najljubaznije ljudsko bie koje je ovek mogao zamisliti. Njen mu, Vilijem D. Lardner, umro je, kako nam je svima poznato, od posledica zraenja sa sunca, poto je namerno ostao u svemiru kako bi putnika laa mogla bezbedno da stigne do Svemirske Stanice 5. Gospoa Lardner je na osnovu toga dobila izdanu penziju, posle ega je poela mudro i uspeno da ulae novac. Ve kao sredovena ena bila je veoma imuna. Kua joj je bila turistika znamenitost, pravi muzej, u kome se nalazila mala, ali krajnje odabrana zbirka neobino lepih predmeta od dragog kamenja. Pribavila je iz desetak razliitih kultura relikvije gotovo svih moguih artefakata koji se mogu optoiti draguljima, a kojima se sluila aristokratija date kulture. Imala je jedan od prvih runih satova ukraenih dragim kamenjem iz Amerike, bode optoen draguljima iz Kambode, naoari ukraene draguljima iz Italije, i tako dalje gotovo bez kraja.

Zbirka je bila javno izloena, ali artefakti nisu bili osigurani i nisu preduzete nikakve uobajene mere obezbeenja. Nije bilo neophodno nita konvencionalno, jer je gospoa Lardner drala mnogobrojnu poslugu sastavljenu od robota, na koje se mogla osloniti da e uvati svaku sitnicu s nesmanjenom panjom, krajnje poteno i neopozivo delotvorno. Svi su znali za robote i nikada nije zabeleen nijedan pokuaj krae. Tu su zatim, razume se, bile i njene svetlosne skulpture. Nijedan gost na njenim mnogobrojnim raskonim zabavama nije imao pojma kako je gospoa Lardner otkrila da je i sama genije za umetnost. Meutim, svaki put kada bi njena kua bila otvorena za goste, nova simfonija svetlosti obasjavala je sve prostorije: trodimenzione krive i vrstine u bojama koje su se rastapale; neke od njih bile su iste, dok su se druge rastakale, tvorei zapanjujua, kristalna dejstva u kojima su se u udu kupali svi gosti i koja su se uvek nekako sama podeavala da platinasto plava kosa i meke, neistaknute crte lica gospoe Lardner izgledaju neno lepe. Gosti su najvie dolazili zbog ovih svetlosnih skulptura. One se nikada nisu ponavljale i nikada nisu proputale da istrae nove eksperimentalne puteve umetnosti. Mnogi ljudi koji su sebi mogli da priute svetlosne konzole pripremali su sami svetlosne skulpture radi zabave, ali niko nije bio ni priblino vet u tome kao gospoa Lardner. ak ni oni koji su sebe smatrali profesionalnim umetnicima. Ona sama bila je draesno skromna kada bi se o tome povela re. "Ne, ne", branila bi se kada bi neko postao poetian. "Ja to ne bih nazvala 'poezijom svetlosti'. To je preveliki kompliment. U najboljem sluaju, ja bih to nazvala naprosto 'svetlosni stihovi'." I svi bi se osmehnuli njenoj ljupkoj domiljatosti. Iako su je esto molili, nikada nije htela da stvori neku svetlosnu sklupturu u bilo kojoj drugoj prilici osim za svoje zabave. "To bi onda bila komercijalizacija", rekla bi. Meutim, nije imala nita protiv izrade sloenih holograma njenih skulptura, kako bi bile ovekoveene i kako bi se mogle reprodukovati u muzejima umetnosti irom sveta. Niti je ikada naplaivala kada bi se njene skulpture koristile u bilo kakve svrhe. "Ne bih mogla da zatraim ni peni", govorila je, irei ruke. "Njima se svi mogu slobodno koristiti. Konano, meni vie nisu ni od kakve koristi." To je bilo tano! Nikada nije dvaputa upotrebila istu svetlosnu skulpturu. I sama je saraivala na izradi holograma. Blagonaklono je pratila svaki korak, spremna da naloi svojim robotima-slugama da pomognu. "Molim te, Kortni", rekla bi, "da li bi bio ljubazan da podesi lestvice?" To je bio njen nain. Uvek se obraala svojim robotima s najveom ljubaznou. Jednom, pre dosta godina, gotovo da ju je izgrdio vladin slubenik iz 'Biroa za robote i mehanike ljude'. "Ne moete tako", otro joj je kazao. "To utie na njihovu delotvornost. Sazdani su da izvravaju nareenja i to im budete jasnije izdavali ta nareenja, to e biti delotvorniji u njihovom izvravanju. Kada ih krajnje fino zamolite da neto urade, teko im je da shvate da im je izdato nareenje. Reaguju sporije."

Gospoa Lardner je podigla svoju aristokratsku glavu. "Ja od njih ne traim da budu brzi i delotvorni", odgovorila je. "Traim da pokau dobru volju. Moji roboti me vole." Vladin slubenik je mogao da joj objasni kako roboti nisu u stanju da vole, ali je popustio pod njenim povreenim, a ipak nenim pogledom.

Bilo je opte poznato da gospoa Lardner nije nikada ak ni vratila nekog robota u fabriku radi podeavanja. Njihovi pozitronski mozgovi strano su sloeni i otprilike svaki deseti nije ba savren kada napusti fabriku. Ponekad se greka ne ispolji tokom dueg razdoblja, ali kad god da se to dogodi, korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' uvek izvri besplatno podeavanje. Gospoa Lardner samo bi odmahnula glavom. "Kada se robot jednom nae u mojoj kui", rekla bi, "i pone da izvrava svoje dunosti, moraju se trpeti sve njegove manje nastranosti. Neu dozvoliti da ljudi petljaju po njima." Najgore to je neko mogao da uradi bilo je da pokua da joj objasni da su roboti samo maine. Odgovorila bi mu vrlo ukoeno: "Nita to je inteligentno kao jedan robot ne moe nikada biti samo maina. Odnosim se prema njima kao prema ljudima." I to bi bilo sve! Zadrala je ak i Maksa, iako je bio gotovo bespomoan. Jedva da je uspevao da shvati ta se od njega trai. Meutim, gospoa Lardner je to uporno poricala. "Nije tano", odreito bi tvrdila. "Moe da prihvata eire i kapute i da ih ostavlja na mesto, i to radi sasvim dobro, zaista. U stanju je da mi pridrava predmete. Moe da radi mnogo toga." "Ali zato ne dozvoljavate da ga poprave?" upitao ju je jednom neki prijatelj. "Oh, ne mogu to. On je takav kakav jeste. Jako je drag, znate. Konano, pozitronski mozak je veoma sloena stvar, tako da niko ne moe tano da zna na koji nain se otkaio. Kada bi ga popravili, niko vie ne bi mogao da mu vrati ljupkost koju sada poseduje. Ne elim da je se odreknem." "Ali ako je pokvaren podeen", nastavi prijatelj, nervozno pogledavajui u Maksa, "zar ne bi mogao biti opasan?" "Nipoto", nasmeja se gospoa Lardner. "Imam ga ve godinama. Potpuno je bezopasan i pravo je srce." On je, u stvari, izgledao kao i svi drugi roboti, gladak, od metala, neodreeno je podseao na ljudsko bie, ali bio je bezizraajan. Za nenu gospou Lardner, meutim, svi su oni bili linosti, svi su bili slatki i dragi. Eto kakva je ona ena bila. Kako je onda mogla da ubije?

Poslednja osoba za koju bi iko oekivao da e biti ubijena bio je Don Semper Trevis. Povuen i blag, kao da nije pripadao ovom svetu. Um mu je bio uvrnut na osoben, matematiki nain koji mu je omoguavao da pronikne u sloenu tapiseriju nebrojenih pozitronskih staza u umu robota. Bio je glavni inenjer korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Takoe je bio vatreni amaterski poklonik svetlosnih skulptura. Napisao je i knjigu o tome, pokuavi da u njoj pokae da se tip matematike koji on koristi u smiljanju pozitronskih modanih staza moe modifikovati u vodia pri stvaranju estetskih svetlosnih skulptura. Meutim, njegov pokuaj da tu teoriju dokae u praksi pretvorio se u tpotpuni promaaj. Skulpture koje je sam proizvodio, sledei svoja matematika naela, bile su teke, mehanike i nezanimljive. Bio je to jedini razlog koji ga je inio nesrenim u njegovom tihom, povuenom i bezbednom ivotu, pa ipak bio je to dovoljan razlog da zaista bude veoma nesrean. Znao je da su njegove teorije tane, ali nije mogao da ih dokae. Kada bi samo uspeo da stvori jednu znaajnu svetlosnu skulpturu... uo je, razume se, za svetlosne skulpture gospoe Lardner. Svi su je smatrali za genija; pa ipak, Trevis je znao da nije shvatala ak ni najjednostavnije vidove robotike matematike. Dopisivao se s njom, ali je ona uporno odbijala da mu objasni kojim metodama se slui, tako da se zapitao ima li ih uopte. Nije li kod nje u pitanju puka intuicija?... Ali ak i intuicija bi morala da se svodi na matematiku. Konano je uspeo da dobije poziv na jednu od njenih zabava. On je jednostavno morao da je vidi.

Gospodin Trevis je stigao prilino kasno. Jo je jednom pokuao da stvori svetlosnu skulpturu i ponovo je pretrpeo neuspeh. Pozdravio je gospou Lardner sa izvesnim zbunjenim potovanjem i rekao: "Ba je udan onaj robot koji je prihvatio moj eir i kaput." "To je Meks", odvratila je gospoa Lardner. "Kod njega je dolo do veeg poremeaja i prilino je star model. Kako to da ga niste vratili u fabriku?" "Oh, ne", odvrati gospoa Lardner. "Bila bi to prevelika gnjavaa." "Ali ba nikakva, gospoo Lardner", odvrati Trevis. "Bili biste iznenaeni kada biste znali kako je to jednostavno. Poto radim za 'Amerike robote', bio sam tako slobodan da ga podesim. Zaas sam to zavrio i uveriete se da sada savreno radi." Lice gospoe Lardner poe neobino da se menja. To je bilo prvi put u njenom blagonaklonom ivotu da se na njemu pojavio bes, tako da se inilo kao da crte naprosto nisu znale kako da se oblikuju.

"Popravili ste ga?" zavrita ona. "Ali on je bio taj koji je stvarao moje svetlosne skulpture. Taj kvar, taj kvar, koji nikada vie ne moete da vratite, to... to..." Bila je prava nesrea to je upravo tada pokazivala svoju kolekciju i to se pred njom na mermernoj povrini stola nalazio bode optoen dragim kamenjem iz Kambode. I Trevisovo lice bilo je izoblieno. "Hoete da kaete da sam samo pregledao njegove jedinstveno izvitoperene pozitronske modane staze, mogao sam otkriti..." Bacila se s noem u aci suve brzo tako da je niko nije mogao spreiti, a on nije ni pokuao da uzmakne. Neki su kasnije kazali da je ak krenuo prema bodeu... kao da je eleo da umre.

SEGREGACIONIST

Hirurg podie bezizraajan pogled. "Je li spreman?" "To je relativan pojam", odvrati med-ing. "Mi smo spremni. On je nemiran." "Uvek su takvi... Ipak je to ozbiljna operacija." "Ozbiljna ili ne, trebalo bi da bude zahvalan. Izabran je za nju i pored velikog broja drugih i, iskreno govorei, ne mislim..." "Nemoj to da kae", ree Hirurg. "Nije na nama da donosimo odluke." "Mi ih prihvatamo. Ali moramo li i da se slaemo s njima?" "Da", procedi hirurg kroz zube. "Slaemo se. Potpuno i iskreno. Ta je operacija u svemu suvie zamrena da bismo joj pristupili s mentalnim uzdranostima. Ovaj ovek je mnogo puta dokazao da je vredan i njegov profil je prihvatljiv za Vee Smrtnosti." "U redu", odvrati med-ing, i dalje oporo. Hirurg ree: "Mislim da u ga ovde primiti. Dovoljno je malo i prisno i moe delovati uteno." "Nee pomoi. Nervozan je i ve se odluio." "Zaista?" "Da. eli metal; uvek je tako." Izraz na hirurgovom licu nije se izmenio. Zurio je u svoje ake. "Ponekad ovek moe da ih odgovori od toga." "Zato bismo se gnjavili?" ravnoduno upita med-ing. "Ako eli metal, neka bude metal." "Vama je svejedno?"

"Zato mi ne bi bilo?" upita gotovo okrutno med-ing. "U oba sluaja to je problem za medicinski inenjering, a ja sam medicinski inenjer. U oba sluaja u stanju sam da iziem s tim nakraj. Zato bih se trudio vie od toga?" Hirurg uporno nastavi: "to se mene tie, tu je re o podesnosti stvari." "Podesnosti! Ne moete to upotrebiti kao argument. ta se pacijenta tie podesnost stvari?" "Mene se tie." "Vi ste u manjini. Trend je protiv vas. Nemate izgleda." "Moram da pokuam." Hirurg dade med-ingu znak da uti brzim pokretom ake... u kome nije bilo nestrpljenja, ve samo hitrine. Ve je obavestio bolniarku i ve je bio obaveten o njenom dolasku. Pritisnuo je jedno malo dugme i dvostruka vrata su se glatko raskrilila. Pacijent se uvezao unutra u svojim motornim kolicima, dok je bolniarka odluno koraala pored njega. "Slobodni ste, sestro", ree hirurg, "ali saekajte napolju. Pozvau vas." On klimnu med-ingu, koji se udalji zajedno sa bolniarkom, i za njima se zatvorie vrata. ovek u stolici ih je gledao preko ramena kako odlaze. Vrat mu je bio suvonjav, a oko oiju su mu se videle sitne bore. Bio je svee obrijan, a nokti na akama kojima je vrsto stezao naslon stolice bili su mu uredno podrezani. Bio je to pacijent koji je svuda uivao prvenstvo i o njemu su se naroito starali... Ali lice mu je odavalo stalnu zlovolju. On ree: "Poinjemo danas?" Hirurg klimnu. "Po podne, senatore." "Koliko sam shvatio, potrajae nedeljama." "Sama operacije ne, senatore. Ali postoji itav niz sporednih stvari o kojima se moramo pobrinuti. Izvesno obnavljanje krvnih sudova koje se mora sprovesti, kao i hormonalna prilagoavanja. To su kakljive stvari." "Jesu li opasne?" A onda kao da je osetio potrebu da uspostavi prijateljski odnos, ali oigledno protiv vlastite volje, on dodade: "... doktore?" Hirurg nije obratio panju na nijanse u izraavanju. On odgovori ravnodunim glasom: "Sve je opasno. Zato ne urimo, kako bi bilo manje opasno. Potrebni su vreme, vetina mnogih pojedinaca koji e se ujediniti u radu, oprema, to je razlog to su ovakve operacije dostupne samo malom broju..." "Poznato mi je", odvrati uznemireno pacijent. "Odbijam da se oseam krivim zbog toga. Da ne ciljate moda na neprikladan pritisak?" "Nipoto, senatore. Nikada se ne dovodi u sumnju odluka Vea. Pomenuo sam tekoe i zamrenosti operacije samo da bih vam objasnio moju elju da se ona izvede to je bolje mogue." "Pa, uinite to onda. To je i moja elja."

"Onda vas moram zamoliti da donesete jednu odluku. Moemo vam ugraditi jedno od dva tipa kiber-srca, metalno ili..." "Plastino!" uzviknu iznervirano pacijent. "Je li to ta druga mogunost koju ste eleli da mi ponudite, doktore: jeftinu plastiku. Ja je ne elim. Odluio sam. elim metalno." "Ali..." "ujte me dobro! Reeno mi je da je na meni da izaberem. Je li tako?" Hirurg klimnu. "U sluaju kada postoje dve alternativne procedure podjednake vrednosti sa medicinske take gledanja, odluka se preputa pacijentu. U praksi, na pacijentu je da izabere ak i kada alternativne procedure nisu podjednake vrednosti, kao u ovom sluaju." Pacijentu se suzie oi. "Da li vi to pokuavate da mi kaete da je plastino srce bolje?" "To zavisi od pacijenta. Prema mom miljenju, u vaem sluaju jeste. No, ne volimo da koristimo re plastika. To je vlaknasto kiber-srce." "to se mene tie, ostaje plastika." "Senatore", ree hirurg, krajnje strpljivo, "to nije obina plastika. Istina, re je o polimerskom materijalu, ali takvom koji je mnogo sloeniji od obine plastike. Posredi je kompleksno vlakno proteinskog tipa napravljeno da oponaa, to je priblinije mogue, prirodnu strukturu ljudskog srca koje sada imate u grudima." "Tano, a to srce koje sada imam u grudima ve se istroilo, iako nemam jo ni ezdeset. Ne elim da i ovo drugo bude slino, hvala. Hou neto bolje." "Svi mi elimo neto bolje za vas, senatore. Vlaknasto kiber-srce bie bolje. Potencijalno moe da ivi vekovima. Apsolutno je nepodlono alergijama..." "Zar to nije sluaj i sa metalnim srcem?" "Jeste", odvrati hirurg. "Metalni kiber je od legure titanijuma koja..." "Koja se ne troi? I jaa je od plastike? Ili vlakna, ili kako god elite da ga zovete?" "Da, metal je fiziki jai, ali ovde se nije re o mehanikoj snazi. Njegova mehanika snaga nije vam gotovo ni od kakve koristi, poto je srce dobro zatieno. Bilo ta to je u stanju da stigne do srca ubie vas iz drugih razloga, ak iako srce izdri to zlostavljanje. Pacijent slegnu ramenima. "Ako ikada slomim rebro, dao bih da mi i njega zamene titanijumskim. Kosti je lako zameniti. Svako to moe bilo kada da uradi. Imau u sebi onoliko metala, doktore, koliko to budem hteo." "Vae je pravo da tako odluite. Meutim, moram vam rei da, mada nijedno kiber-srce do sada nije mehaniki zatajilo, veliki broj je zakazao elektronski." "ta to znai?"

"To znai da svako kiber-srce sadri kao deo svoje opreme i pejsmejker. Kod metalnih srca, ritam kibera odrava jedan elektronski ureaj, tako da treba dodati celu bateriju minijaturizovane opreme kako bi se promenio ritam srca da bi odgovarao emocionalnom i fizikom stanju pojedinca. Povremeno neto poe naopako i ljudi umru pre nego to se ta greka moe ispraviti." "Nikada nisam uo za tako neto." "Uveravam vas da se dogaa." "Da li to znai da se deava esto?" "Nipoto. Dogaa se veoma retko." "E pa, onda, rizikovau. A kako stoje stvari sa plastinim srcem? Zar ono ne sadri pejsmejker?" "Svakako da ga sadri, senatore. Meutim, hemijski sastav vlaknastog kiber-srca veoma je slian sastavu pravog ljudskog srca. U stanju je da odgovara na jonsku i hormonalnu kontrolu samog tela. Sve ono to treba ugraditi daleko je jednostavnije nego kod metalnog kibera." "Ali zar se plastino srce nikada ne otrgne hormonalnoj kontroli?"

"Nijedno se jo nije otrglo." "Jer niste dovoljno dugo radili s njima. Je li tako?" Hirurg je oklevao. "Istina je da vlaknaste kibere nismo ni izdaleka koristili tako dugo kao metalne." "Eto vidite. U emu je stvar, doktore? Da se moda ne plaite da u se pretvoriti u robota... u 'metalka', kako ih zovu od kada su dobili pravo graanstva?" "Nemam nita protiv metalka kao metalka. Kao to sami rekoste, oni su graani. Ali vi niste metalko. Vi ste ljudsko bie. Zato ne biste ostali ljudsko bie?" "Zato to elim najbolje, a to je metalno srce. Pobrinite se za to." Hirurg klimnu. "U redu. Zatraie od vas da potpiete potrebne dozvole a onda e vam ugraditi metalno srce." "Vi ete me operisati? Kau da ste najbolji." "Uiniu sve to je u mojoj moi da promena proe glatko." Vrata se otvorie i pacijent se izveze u stolici do bolniarke koja ga je ekala.

Unutra ue med-ing, gledajui preko ramena za pacijentom koji se udaljavao dok se vrata nisu ponovo zatvorila.

Okrenuo se prema hirurgu. "Pa, ne mogu da zakljuim ta se dogodilo samo po izrazu vaeg lica. ta je odluio?" Hirug se nagnu preko stola, kucajui poslednje pojedinosti za arhivu. "Kako ste predvideli. Uporno zahteva metalno kiber-srce." "Konano, bolja su." "Ne mnogo. Samo su due u opticaju. U pitanju je manija koja truje oveanstvo jo od kada su metalci dobili status graana. Ljudi imaju tu udnu elju da od sebe naprave metalce. eznu za fizikom snagom i istrajnou koju povezuju sa tim." "Nije to jednostrano, doktore. Vi ne radite sa metalcima, ali ja radim, pa znam. Poslednja dvojica koja su dola na popravku traili su vlaknaste elemente." "Jesu li ih dobili?" "Kod jednoga su u pitanju bile tetive; za njih i nije mnogo vano od ega su, od metala ili vlakna. Drugi je traio krvni sistem ili njegov ekvivalent. Rekao sam mu da je to neizvodljivo; bar ne bez izmene celokupnog sklopa njegovog tela, sa potpunim unoenjem vlaknastog materijala... Pretpostavljam da e jednog dana do toga doi. Metalci koji nisu uopte pravi Metalci, ve neka vrsta od krvi i mesa."

"Uopte vam ne smeta ta pomisao?" "Zato bi mi smetala? Metalizovana ljudska bia. Sada na Zemlji imamo dve vrste inteligencije, ali zato bismo se gnjavili sa dve. Pustimo ih neka se priblie jedna drugoj i na kraju neemo biti u stanju da ih razlikujemo. Zato bismo to i eleli? Dobili bismo najbolje od oba sveta; ljudske prednosti udruene sa robotskim." "Dobili biste hibrid", primeti hirurg, gotovo razjareno. "Dobili biste neto to nije i jedno i drugo, ve ni jedno ni drugo. Nije li logino pretpostaviti da e pojedinac biti suvie ponosan na svaj sklop i identitet da bi eleo da ga razvodni neim stranim? Zar bi eleo da postane meanac?" "Tako govore segragacionisti." "Pa neka", odvrati hirurg, pa mirno dodade: "Verujem da svako treba da bude ono to jeste. Ni zbog ega ne bih izmenio ni deli svoga sklopa. Ako bi bilo koji njegov deo bespogovorno trebalo da bude zamenjen, potrudio bih se da zamenjeni deo bude po prirodi to pribliniji originalu. Ja sam ono to jesam; zadovoljan sam sobom; i ne bih eleo da budem nita drugo." Zavrio je i trebalo je da se pripremi za operaciju. Gurnuo je snane ake u zagrejanu penicu i pustio da postanu usijano crvene kako bi ih potpuno sterilisao. Koliko god njegove rei bile strasne, nijednom nije podigao glas, niti se promenio (i inae nepromenljiv) izraz njegovog uglaanog metalnog lica.

ROBI

"Devedeset osam... devedeset devet... stotinu." Glorija odmaknu bucmastu podlakticu sa oiju i ostade trenutak da stoji, nabirujui nosi i mirkajui na suncu. A onda, pokuavi istovremeno da gleda u svim pravcima, napravi nekoliko opreznih koraka, udaljujui se od drveta o koje se oslanjala. Izvila je vrat kako bi proverila skupinu grmlja s desne strane, a zatim se povukla jo malo dalje kako bi mogla bolje da osmotri njegova senovita udubljenja. Duboki mir naruavalo je samo neprekidno zujanje insekata i povremeni urlik neke odvane ptice koja je izazivala podnevno sunce. Glorija napui ustaca: "Kladim se da je otiao u kuu, a milion puta sam mu kazala da to nije poteno." vrsto stisnuvi tanke usne i opako naboravi elo, odluno je krenula prema dvospratnoj kui pored puta. Prekasno je zaula ukavi zvuk iza sebe, praen jasnim i ritmikim lupkanjem Robijevih metalnih stopala. Okrenula se i ugledala svog sadruga kako se pobedniki pojavljuje iz sklonita i kree punom brzinom ka drvetu-kuici. Glorija obeshrabreno zavrita: "ekaj, Robi! To nije bilo poteno, Robi! Obeao si da nee trati dok te ne pronaem." Njena malena stopala nisu imala nikakve izglede protiv Robijevih dinovskih koraka. Ali na nekih deset stopa od cilja Robi iznenada uspori i poe gotovo da puzi, a Glorija, jurei koliko su je noge nosile, zadihano protutnja pored njega kako bi prva dotakla drvokuicu. Ona se likujui okrenu prema odanom Robiju i nagradi njegovu rtvu krajnjom nezahvalnou, zadirkujui ga okrutno da ne ume da tri. "Robi ne ume da tri", vikala je ona najglasnije to je to mogla da ini jedna osmogodinja devojica. "Mogu da ga prestignem kad god hou", kretavo je izgovarala ovaj napev. Robi joj, razume se, nije nita odgovorio... bar ne reima. Umesto toga je, poput pantomimiara, oponaao tranje, udaljujui se od Glorije dok i ona nije potrala za njim; sve vreme joj je tek za dlaku izmicao, primoravajui je da se bespomono vrti u krug, sa ispruenim ruicama koje su mlatarale kroz vazduh. "Robi", zaskvia ona, "stani!"...a zatim poe da se isprekidano smeje usled nedostatka daha. ...Dok se on iznenada nije okrenuo i podigao je, te stao da je vrti unaokolo, tako da na trenutak nije znala ta je gore, a ta dole, jer se ispod nje prostiralo plavetnilo, a zeleno drvee se gladno protezalo nadole, prema praznini. A onda se ponovo nala u travi, oslonjena o Robijevu nogu, ne isputajui vrsti, metalni prst.

Posle kraeg vremena uspela je da povrati dah. Uzaludno je pokuala da dovede u red razbaruenu frizuru koja je neodreeno podseala na jednu od majinih i izvijala se da vidi nije li negde pocepala haljinu. Lupnula je akom Robija po torzu: "Nevaljale jedan! Ispraiu ti tur!" Robi se snudio i pokrio lice akama, pa je morala da doda: "Dobro, de, Robi, neu. Neu ti ispraiti tur. Ali zato je na mene red da se sakrijem, jer ti ima due noge i zato to si obeao da nee trati dok te ne pronaem." Robi klimnu... svojim malim paralelopipedom zaobljenih ivica i uglova, privrenim na slian, mada mnogo vei paralopiped koji mu je sluio kao torzo pomou kratke, pokretljive stabljike... i posluno se okrenu licem prema drvetu. Tanak sloj metala prekri mu oi i iz njegovog tela poe da dopire pravilno, rezonantno otkucavanje. "Ne viri... i ne preskai brojeve", upozorila ga je Glorija i pohitala da se sakrije. Sekunde su promicale ujednaeno, i kod stote kapci su se podigli i Robijeve plamtee, crvene oi osmotrie okolinu. Na trenutak su se zaustavile na raznobojnoj, kockastoj tkanini koja je virila iza jedne gromade. Napravio je jo nekoliko koraka i uverio se da iza nje zaista ui Glorija. Lagano, pazei da se stalno nalazi izmeu Glorije i kuice-drveta nastavio je da se pribliava njenom skrovitu, a kada ju je jasno ugledao tako da Glorija vie nikako nije mogla da pomisli kako je ostala neprimeena, on isprui jednu ruku prema njoj, a drugom se lupi po nozi tako da je zazvealo. Glorija se pojavi sva mrzovoljna. "Virio si!" uzviknu ona, krajnje nepoteno. "Uostalom, dosta mi je ove igre. Hou da se provozam." Meutim, Robija je povredila njena nepravedna optuba, pa je paljivo seo i izvetaeno odmahnuo glavom. Glorija istog asa promeni ton i poe da mu se umiljava. "Hajde, Robi. Nisam ozbiljno mislila kada sam kazala da si virio. Provozaj me."

Meutim, Robija nije bilo tako lako pridobiti. Tvrdoglavo je zurio u nebo, sve jae odmahujui glavom. "Molim te, Robi, molim te da me provoza." Obgrlila mu je vrat svojim ruiastim ruicama i vrsto ga zagrlila. Promenivi u trenutku raspoloenje, odmakla se od njega. "Ako ne eli, poeu da plaem", ree ona i lice joj se strano iskrivilo dok se spremala da to i uradi.

Neumoljivi Robi uopte nije obratio panju na tu stranu mogunost, ve je i trei put odmahnuo glavom. Glorija je zakljuila da e morati da odigra i dokera.

"Ako me ne provoza", ona ushieno povika, "neu ti vie priati prie, eto ti sad. Ni jednu jedinu..." Robi je istog asa bespogovorno popustio pred ovim ultimatumom i stao energino da klima glavom, nastavivi tako sve dok mu metalni vrat nije zazujao. Paljivo je podigao devojicu na svoja iroka, ravna ramena. Suze, kojima je malo pre pretila, istog asa nestadoe iz Glorijinih oiju i ona stade da cii od oduevljenja. Robijeva metalna koa imala je stalnu temperaturu od sedamdeset stepeni Farenhajta koju su odravala visoko otporna kola unutar njega, tako da je bila fina i prijatna, dok je prelep, jeav zvuk, koji je proizvodila ritmiki lupajui petama po njegovim grudima, bio oaravajui. "Ti si, Robi, vazduni brod, veliki, srebrni, vazduni brod. Isprui ruke... Mora, Robi, ako e biti vazduni brod." Logika je bila neosporna. Robijeve ruke bile su krila koja su hvatala vazduna strujanja, a on je bio srebrni vazduni brod. Glorija je okrenula robotovu glavu udesno. Napravio je otar zaokret. Glorija je opremila brod motorom koji je brundao, a zatim i orujem koje je pucalo. Gusari su beali i u igru su se ukljuili i brodski blasteri. Gusari su bili pretvoreni u mlaz kinih kapi. "Pogodila sam jo jednoga.... Dvojicu." povika ona. A zatim: "Bre, ljudi", izgovori pompezno Glorija, "ponestaje nam municije." Naciljala je neustraivo preko njegovog ramena i Robi je postao svemirski brod zatupastog nosa koji je ibao kroz prazninu najveom brzinom. Jurio je preko polja ka potezu sa visokom travom na drugoj strani, gde se zaustavio tako iznenada da je njegov uspean jaha ciknuo, a zatim ju je, prevrnuvi je preko glave, spustio na mekani, zeleni, tepih. Glorija se borila da doe do daha i im bi joj to polo za rukom apatom bi uzvikivala: "Ba je bilo lepo!" Robi je saekao da povrati dah, a zatim ju je neno povukao za kosu. "eli li neto?" upita ga Glorija, toboe razrogaivi oi, ali ne uspe da zavara svoju ogromnu "dadilju". On je jae povue za loknu. "Oh, znam. eli priu." Robi brzo zaklima. "Koju?" Robi napravi polukrug kroz vazduh jednim prstom. Devojica se pobuni. "Ponovo? Ispriala sam ti Pepeljugu milion puta. Zar ti nije dosadila?... To je pria za bebe."

Jo jedan polukrug. "Oh, dobro", Glorija se sabrala, u glavi ponovila pojedinosti prie (zajedno sa svojim doradama kojih je bilo nekoliko) i poela: "Jesi li spreman? Dobro... jednom davno ivela je prelepa devojica po imenu Ela. Imala je strano okrutnu maehu i dve veoma rune i veoma okrutne polusestre i..."

Glorija je upravo stigla do vrhunca prie... otkucavala je pono i sve se vraalo u otrcanu stvarnost, dok ju je Robi napregnuto sluao, oiju koje su gorele... a onda je usledio prekid. "Glorija!" Bio je to kretav glas ene koja ju je ve nekoliko puta zvala; u njemu se oseala nervoza koja je poela da potiskuje strpljenje. "Zove me mama", ree Glorija, ne ba sreno. "Bie bolje da me odnese kui, Robi." Robi je hitro poslua, jer mu je neto govorilo da e biti bolje da izvri nareenje gospoe Veston bez imalo oklevanja. Glorijin otac je retko kad bio preko dana kod kue, osim nedeljom... danas, na primer... a kada je bio tu, ophodio se kao blag ovek, pun razumevanja. Meutim, Robi se nikada nije prijatno oseao u prisustvu Glorijine majke i uvek ga je neto nagonilo da joj se skloni s oiju. Gospoa Veston ih je ugledala istog asa kada su ustali iza uperaka dugake trave koji su ih skrivali, pa se povukla u kuu da ih saeka. "Promukla sam viui, Glorija", okrutno je rekla. "Gde si bila?" "Bila sam sa Robijem", drhtavim glasom odvrati Glorija. "Priala sam mu Pepeljugu i zaboravila da je vreme za veeru." "teta to je i Robi zaboravio." To kao da ju je podsetilo na robotovo prisustvo, pa se okrenula prema njemu: "Moe da ide, Robi. Vie joj nisi potreban." A onda je okrutno dodala: "I ne vraaj se dok te ne pozovem." Robi se okrenuo da poe, ali je zastao jer je Glorija ustala u njegovu odbranu: "ekaj, mama, mora mu dozvoliti da ostane. Nisam mu zavrila Pepeljugu. Obeala sam mu da u mu ispriati Pepeljugu, ali je nisam zavrila." "Glorija!" "Zaista, mama, bie miran, nee ni znati da je tu. Moe sedeti u uglu i nee rei nijednu re... hou da kaem, nee nita uiniti. Je li tako, Robi?" Robi u znak odgovora jednom klimnu svojom masivnom glavom. "Glorija, ako smesta ne prestane, nee videti Robija cele nedelje."

Devojica obori pogled. "U redu! Ali Pepeljuga je njegova najdraa pria, a ja je nisam zavrila... A toliko mu se dopada." Robot se razoarano udalji, a Glorija zatomi jecaj.

Dordu Vestonu bilo je udobno. Ve mu je prelo u naviku da mu nedeljom po podne bude udobno. Dobar, obilan ruak u stomaku; fini, mekani, rasklimatani kau na kome je mogao da se oprui; primerak Tajmsa; papue na nogama i bez koulje; ta oveku drugo preostaje nego da mu bude udobno? Stoga mu nije bilo pravo kada je ula njegova ena. Posle deset godina u braku on je i dalje bio dovoljno lud da je voli, tako da mu je, nema sumnje, bilo milo da je vidi... pa ipak, nedeljna popodneva posle ruka bila su za njega prava svetinja i njegovo shvatanje prave udobnosti podrazumevalo je da ga ostave potpuno samog dva do tri sata. Stoga se udubio u najnoviji izvetaj o ekspediciji Lefebra i Joide na Mars (trebalo je da krene iz baze na Mesecu i imala je dobre izglede na uspeh), pretvarajui se da ona nije ula. Gospoa Veston je strpljivo saekala dva minuta, a zatim nestrpljivo jo dva i na kraju je prekinula tiinu. "Dorde?" "Hmmm?" "Dorde, tebi se obraam! Da li bi spustio te novine i pogledao me?" Novine se utei naoe na podu i Veston se umorno zagleda u svoju enu. "ta je bilo, draga?" "Zna ti dobro, Dorde, ta je bilo. Glorija i ta uasna maina."

"Koja uasna maina?" "Ne pretvaraj se da ne zna o emu ti govorim. O tom robotu koga Glorija zove Robi. Ni trenutka je ne ostavlja samu." "A i zato bi? I ne treba da je ostavlja. I nema sumnje da on nije uasna maina. On je prokleto najbolji robot koji se za novac moe kupiti i ja sam prokleto svestan da mi je na njega otila polugodinja zarada. Ali vredan je toga... mnogo je pametniji od polovine mojih slubenika." Napravio je pokret kao da e ponovo dohvatiti novine, ali njegova ena je bila bra i ugrabila mu je ih ispred nosa. "Sluaj me, Dorde. Ne elim da poveravam kerku jednoj maini... i ba me briga koliko je pametan. On nema duu i niko ne zna o emu razmilja. Ne prave se deca da bi ih uvale stvari od metala."

Veston se namrti. "Kada si dola do tog zakljuka? Ima ve dve godine kako je sa Glorijom i tek si se sada prvi put zabrinula." "U poetku je bilo drugaije. Predstavljao je novinu; skinuo mi je jednu brigu s lea... a i bilo je pomodno. Ali sada vie ne znam. Komije..." "Kakve veze imaju komije s tim? Sluaj. Robotu moemo mnogo vie verovati nego pravoj dadilji. Robi je napravljen samo s jednim ciljem, zaista... da bude drug detetu. Ceo njegov 'um' ustrojen je s tom svrhom. On jednostavno ne ume da bude drugaiji nego odan, pun ljubavi i ljubazan. On je maina... napravljen je da bude takav. To je vie nego to moe rei za ljudska bia." "Ali neto bi moglo da krene naopako. Neki... neki..." Gospoa Veston ba nije imala najjasniju predstavu o tome kako izgleda unutranjost jednog robota. "Neki deli moe da se otkai i ta uasna stvar e podivljati i... i..." Nije umela da zavri jednu sasvim oiglednu misao. "Gluposti", poree Veston, i nehotice se nervozno stresavi. "To je ista besmislica. Nadugako i nairoko smo raspravljali pre nego to smo kupili Robija o Prvom zakonu robotike. Poznato ti je da je za robota nezamislivo da naudi nekom ljudskom biu; mnogo pre nego to kvar postane toliki da izmeni Prvi zakon, robot bi se potpuno iskljuio. To je matematiki nemogue. Pored toga, dva puta godinje pozivam inenjera iz 'Amerikih robota' da jadnu spravicu temeljito pregleda. Mogunosti da se Robi na bilo koji nain pokvari iste su kao i da ti i ja iznenada poandrcamo... u stvari, znatno manje. Pored toga, kako e ga odvojiti od Glorije?" Ponovo je uzaludno posegao za novinama, ali ih je njegova ena ljutito bacila u drugu sobu. "U tome i jeste stvar, Dorde! Nee da se igra ni sa kim drugim. Ima toliko deaka i devojica sa kojima bi trebalo da se sprijatelji, ali ona to nee. Nee ni da im prie dok je ja ne nateram. Deca ne bi trebalo tako da rastu. eli da bude normalna, je li tako? eli da jednog dana zauzme svoje mesto u drutvu?" "Postaje sitniava, Grejs. Zamisli da je Robi pas. Video sam na stotine dece koji bi radije zadrali psa nego oca." "Drugo je pas, Dorde. Moramo se osloboditi te uasne stvari. Moe ga prodati nazad kompaniji. Pitala sam, to je izvodljivo." "Ti si pitala? Sluaj me dobro, Grejs. Prekinimo s tim dok se ovaj razgovor ne pretvori u svau. Zadraemo robota dok Glorija jo malo ne odraste i ne elim vie o tome da razgovaram." Rekavi to on besno izie iz sobe.

Gospoa Veston je doekala mua na vratima dve veeri kasnije. "Mora me sasluati, Dorde. U selu raste ogorenje." "Zbog ega?" upita Veston. Uao je u kupatilo i zagluio svaki mogui odgovor vodom. Gospoa Veston je saekala nekoliko trenutaka, a onda ree: "Zbog Robija." Veston izie sa pekirom u aci, lica crvenog i ljutitog: "O emu to pria?"

"Oh, raste ono ve dugo. Pokuala sam da se pravim luda, ali vie to ne elim. Veina metana smatra da je Robi opasan. Deci zabranjuju da prilaze naoj kui uvee." "Mi poveravamo nae dete toj stvari." "Pa, i sam zna da se ljudi ne ponaaju razumno kada su sline stvari u pitanju." "Onda neka idu do avola." "Time ne reava problem. Ja moram dole u kupovinu. Moram da se sreem s njima svakoga dana. Jo je gore ovih dana u gradu kada je re o robotima. Njujork je upravo izdao nareenje da se svi roboti sklanjaju sa ulica izmeu zalaska i izlaska sunca." "U redu, ali ne mogu nas spreiti da drimo robota u svojoj kui... Grejs, to je tvoje maslo, poznajem te ja dobro. Ali ne vredi ti. Odgovor je i dalje, ne! Zadraemo, Robija!"

Pa ipak je voleo svoju enu... a to je bilo najgore, njegova ena je to znala. Dord Veston je, konano, bio samo mukarac... jadniak... a njegova ena koristila je u punoj meri svako sredstvo od koga je, s razlogom i uzaludno, ve veoma dugo zazirao trapaviji i savesniji pol. Deset puta naredne nedelje uzviknuo je: "Robi ostaje... i to je neopozivo!" - i svaki put taj uzvik bio je slabiji i praen sve glasnijim i munijim gunanjem. Konano je doao dan kada je Veston sa stranim oseanjem krvice priao kerki i predloio joj da pou na "prelepu" vizivoks predstavu u selu. Glorija sva srena zapljeska rukama: "Moe li i Robi da poe?" "Ne moe, mila", odvrati on i trgnu se, zauvi sopstveni glas, "ne dozvoljavaju robotima da gledaju vizivoks... ali moi e da mu ispria sve to si videla kada se vrati." Jedva je izgovorio nekoliko poslednjih rei, ak pri tom skrenuvi pogled u stranu. Glorija se vratila iz grada oduevljena, jer je vizivoks zaista bio velianstvena predstava. ekala je da njen otac uveze kola u podzemnu garau. "Jedva ekam da ispriam Robiju, tata. Mnogo e mu se dopasti. Naroito ono kada se Frensis Fren povlaila ta-a-ako tiho i naletela pravo na oveka-Leoparda, pa je morala da bei." Ponovo se nasmejala: "Tata, da li stvarno postoje LjudiLeopardi na Mesecu?" "Verovatno ne postoje", odvrati odsutno Veston. "To je samo smena izmiljotina." Nije vie mogao da odugovlai sa parkiranjem. Morao je da se suoi sa onim to e uslediti. Glorija je potrala preko travnjaka. "Robi... Robi!" A onda je iznenada zastala, jer je ugledala prelepog kotskog ovara koji ju je promatrao svojim ozbiljnim, smeim oima dok je mahao repom na tremu. "Oh, kako lep pas!" Glorija se popela uz stepenice, oprezno mu prila i pomilovala ga. "Jesi li ga meni kupio, tata?"

Pridruila im se i majka. "Jeste, Glorija. Zar nije sladak... mekan i krznat. Vrlo je nean. Voli devojice." "Ume li da se igra?" "Svakako. Ume da izvodi mnogobrojne trikove. Da li eli da ti neki pokae?" "I to odmah. Hou da ih i Robi vidi. Robi!" Zastala je, nesigurno, i namrtila se: "Kladim se da je ostao u sobi jer se ljuti na mene to ga nisam povela na vizivoks. Morae ti tata da mu objasni. Meni moda nee poverovati, ali zna da je uvek onako kako ti kae." Veston samo jae stisnu usne. Pogledao je prema eni, ali nije mogao da uhvati njen pogled. Glorija se okrenula kao vihor i potrala niz stepenice koje su vodile u podrum, viui uz put: "Robi... Doi da vidi ta su mi tata i mama kupili. Kupili su mi psa, Robi." Vratila se za minut, strano uplaena. "Mama, Robi nije u svojoj sobi. Gde je?" Nije dobila odgovor, a Dord Veston se nakaljao i iznenada se strano zainteresovao za jedan oblak koji se besciljno vukao nebom. Glorijin glas je drhtao na ivici suza: "Gde je Robi, mama?" Gospoa Veston sede i neno privue kerku: "Ne budi tuna, Glorija. Mislim da je Robi otiao." "Otiao? Kuda? Kuda je otiao, mama?" "Niko to ne zna, draga. Jednostavno je otiao. Traili smo ga i traili, ali ne moemo da ga naemo." "Hoe da kae da se nikada nee vratiti?" Oi joj se razrogaie od uasa. "Moda emo ga uskoro pronai. Nastaviemo da ga traimo. U meuvremenu, moe da se igra sa svojim lepim, novim psiem. Pogledaj ga! Zove se Munja i ume..." Gloriji natekoe kapci: "Ne elim tog groznog psa... elim Robija. Hou da mi nae Robija." Razdirala su je tako duboka oseanja da je zanemela, pa je briznula u straan pla. Gospoa Veston pogleda mua, traei pomo, ali on se samo mrzovoljno premetao sa noge na nogu i nije skidao vatreni pogled sa nebesa, tako da je ona morala da se prihvati teenja: "Zato plae, Glorija? Robi je bio samo maina, samo grozna, stara maina. On uopte nije bio iv." "On je ne bio maina!" povika Glorija, ljutito i nepravilno. "Bio je osoba poput tebe i mene i bio je moj prijatelj. Hou da se vrati. Oh, mama, hou da se vrati." "Majka joj proguna neto u znak da se predaje i prepusti Gloriju njenoj tuzi. "Pusti je da se isplae", ree ona svom muu. "Deja tuga nije dugog veka. Za nekoliko dana zaboravie da je taj grozni robot ikada postojao." Ali vreme je pokazalo da je gospoa Veston bila preveliki optimista. Glorija je, svakako, prestala da plae, ali je prestala i da se smeje, a kako su dani prolazili, postajala je sve tia i sve vie

nalik na senku. Njena pasivna tuga postepeno je iscrpla gospou Veston i samo ju je to to nije mogla da prizna poraz pred muem spreavalo da ne zaurla. A onda je, jedne veeri, uletela u dnevnu sobu, sela i prekrstila ruke; kljuala je od besa. Njen mu je isteglio vrat kako bi je video preko novina i upitao: "ta je sada posredi, Grejs?" "To dete, Dorde. Danas sam morala da vratim psa. Glorija nije mogla oima da ga vidi, tako je rekla. Dovee me do nervnog sloma." Veston spusti novine i oi mu zasijae novom nadom: "Moda... Moda bi trebalo da vratimo Robija. To se, zna, moe srediti. Mogu stupiti u vezu sa..." "Ne!" odvrati ona smrknuto. "Ne dolazi u obzir. Neemo se tako lako predati. Moje dete nee odgajati jedan robot, pa makar mi bile potrebne godine da je odvojim od njega." Veston podie novine sa razoaranim izrazom lica. "Jedna godina ovakvog ivota i ja u pre vremena osedeti." "Ba si mi od velike pomoi, Dorde", glasio je ledeni odgovor. "Gloriji je potrebno da promeni okolinu. Razume se da ne moe da zaboravi Robija ovde. Kako moe kada je svako drvo i kamen podseaju na njega? Ovo je zaista najlua situacija za koju sam ula. Zamisli dete koje se zatvorilo u sebe usled gubitka robota." "Prei na stvar. Kakvu si promenu sredine planirala?" "Odveemo je u Njujork." "U grad! U avgustu! Zna li ti uopte kako je u Njujorku u avgustu? Nepodnoljivo." "Milioni ga podnose." "Oni nemaju ovakvo jedno mesto na koje bi mogli poi. Da ne moraju da ostanu u Njujorku, sigurno to ne bi inili." "E pa, mi moramo. Idemo odmah... ili to pre bude mogue. U gradu e Glorija pronai dovoljno zanimljivosti i mnogo prijatelja da je razvedre i nateraju je da zaboravi tu mainu." "Oh Boe", zastenja slabija polovina, "kako su tamo usijani plonici!" "Moramo", glasio je nepokolebljiv odgovor. "Glorija je izgubila pet funti za poslednjih mesec dana, a zdravlje moje devojice pree mi je od tvoje udobnosti." "teta to nisi mislila na zdravlje svoje devojice pre nego to si joj oduzela robota", promrmlja on... ali u sebi.

Glorija je odmah poela da pokazuje znake poboljanja kada su joj pomenuli predstojee putovanje u grad. Malo je priala o tome, ali kada je to inila, videlo se da je veoma zainteresovana. Ponovo je poela da se osmehuje i neto bolje da jede.

Gospoa Veston je bila presrena i nije proputala priliku da likuje nad svojim i dalje skeptinim muem. "Vidi, Dorde, pomae oko pakovanja, pravi je mali aneo, i gugue kao da je ne more nikakve brige. Zar ti nisam rekla... treba samo da joj naemo neto novo ime e se zaokupiti." "Hmmmm", glasio je skeptiki odgovor, "nadam se da je tako." Pripreme su brzo zavrene. Sredili su sve da ih u gradu doeka spreman dom i unajmili su par koji e se brinuti o kui na selu. Kada je dan putovanja konano doao, Glorija je bila opet ona stara i nijednom nije pomenula Robija. Porodica je u dobrom raspoloenju uzela taksi-helikopter koji ih je odvezao do aerodroma (Veston bi vie voleo da je mogao da krene svojim privatnim helikopterom, ali je ovaj imao samo dva sedita i nije bilo mesta za prtljag), a potom se ukrcala u letelicu koja ih je ekala. "Doi, Glorija", pozva je gospoa Veston. "Sauvala sam ti mesto pored prozora kako bi mogla da gleda napolje." Glorija veselo odskakuta niz prolaz i zalepi nosi za beli oval od debelog, providnog stakla, posmatrajui sve napetije dok se iznenadno kaljanje motora provlailo unutranjou letelice. Bila je suve mala da bi se uplaila kada se tle odlepilo, kao da ga je neko ispustio kroz vrata na podu, a ona odjednom postala dvostruko tea, ali ne i toliko mala da je sve to ne bi zanimalo. Tek kada se tle pod njima pretvorilo u siuni ahovsko polje odlepila je nosi i ponovo se okrenula prema majci. "Hoemo li brzo stii u grad, mama?" upita ona, trljajui promrzli nos i sa zanimanjem posmatrajui kako se lagano smanjuje i nestaje mrlja vlage koju je napravio njen dah na prozoru. "Za otprilike pola sata, mila." A onda ju je upitala sa jedva primetnom primesom zebnje: "Zar ti nije milo to putujemo? Zar misli da nee biti veoma srena u gradu meu svim onim zgradama i ljudima i stvarima koje e videti? Ii e svakog dana u vizivoks i u cirkus, na plau i..." "Da, mama", nimalo oduevljeno sloi se Glorija. Letelica je naas prela preko jednog oblanog poteza i Gloriju istog asa zaokupi taj neobini prizor oblaka koji su se nalazili ispod nje. Zatim su nastavili da plove preko vedrog neba i ona se okrenu ka majci sa iznenada nedokuivim izrazom na licu koji je nagovetavao neku tajnu. "Znam zato idemo u grad, mama." "Stvarno?" gospoa Veston je bila zbunjena. "Zato, mila," "Nisi mi kazala jer si elela da me iznenadi, ali ja znam." Jedan trenutak se divila svojoj otroumnosti, a onda se veselo nasmejala. "Idemo u Njujork da pronaemo Robija, je li tako?... Sa detektivima." Dord Veston je upravo pio vodu i posledice su bile pogubne. Prvo je zadahtao kao da se davi, voda mu je izletela na usta poput gejzira, a onda je poeo da kalje. Kada se sve zavrilo, lice mu je bilo zajapureno i bio je sav mokar i veoma besan.

Gospoa Veston je uspela da se uzdri, ali kada je Glorija ponovila pitanje neto nestrpljivijim glasom, morala je i te kako da se napregne. "Moda", uzvratila je oporo. "A sada sedi s mirom, za Boga miloga."

Grad Njujork 1998. godine bio je pravi raj za turiste; kao nikada do tada u istoriji. Glorijini roditelji su to shvatili i trudili su se da to i iskoriste. Po izriitom nareenju svoje ene, Dord Veston se pobrinuo da otprilike mesec dana bude slobodan, kako bi mogao da se posveti neemu to je on nazvao 'besomunim zabavljanjem Glorije'. Kao i sve ostalo ega bi se Veston poduhvatio i ovome je pristupio delotvorno, podrobno i poslovno. Jo pre isteka jednog mesec dana uinio je sve to se moglo uiniti. Odveo ju je na vrh pola milje visoke Ruzveltove zgrade, kako bi odozgo sa strhopotovanjem zurila u krzavu panoramu krovova koja se u daljini stapala sa udaljenim poljima Long Ajlenda i ravnicama Nju Derzija. Obili su zooloke vrtove u kojima je Glorija buljila u prijatnom strahu u "pravog ivog lava" (mada je bila veoma razoarana to ga uvari hrane sirovim niclama umesto ljudima, kao to je oekivala), a uporno i odluno je traila da vidi "kita". Zatim su na red doli razni muzeji, parkovi, plae i akvarijum kojima je takoe posveena duna panja. Turistikim parnim brodom u arhainom stilu ludih dvadesetih plovila je uzvodno uz Hadson, preavi polovinu njegove celokupne duine. Otisnula se na panoramsko putovanje u stratosferu, gde je nebo tamnopurpurno, gde se zvezde pomaljaju, a magliasta zemlja ispod izgleda poput ogromne ispupene inije. U plovilu za podvodna istraivanja, sa staklenim zidovima, dospela je ispod morske povrine Long Ajlend Saunda i tamo, u zelenom i talasavom svetu, oijukala su sa njom neobina, udovata morska stvorenja koja bi iznenada utekla. Da bi unela malo prozainosti u sve te obilaske, gospoa Veston ju je vodila po robnim kuama gde je mogla da se zabavlja u drugoj vrsti zemlje iz bajki. I tako, kada se pribliio kraj meseca, Vestonovi su bili ubeeni da su uinili sve to je bilo u njihovoj moi kako bi odvratili Glorijine misli, jednom za svagda, od otilog Robija... meutim, nisu ba bili ubeeni da su uspeli. Bila je injenica da je Glorija, ma kuda pola, pokazivala najvee zanimanje za robote koji bi sluajno bili prisutni. Bez obzira na to koliko prizor pred njom bio zanimljiv i koliko nov za oi jedne devojice, istog asa bi se okrenula ako bi samo krajikom oka i naas uhvatila neko kretanje metala. Gospoa Veston je uloila silan trud da Glorija ne doe u dodir ni sa jednim robotom. Do klimaksa je konano usledilo u Muzeju nauke i industrije. Muzej je najavio poseban 'program za decu' koji je trebalo da nauna dostignua prikae deci na njima razumljiv nain. Vestonovi su, razume se, i to uvrstili u svoj spisak stvari koje je 'apsolutno' trebalo videti.

I tako, dok su Vestonovi stajali zaokupljeni mogunostima jednog monog elektromagneta, gospoa Veston je odjednom postala svesna da Glorija vie nije pored nje. Prvobitnu paniku smenila je razumna odluka da uz pomo trojice uvara krenu u podrobnu pretragu. Glorija, razume se, nije besciljno lutala unaokolo. Ona je za svoje godine bila neobino odluna devojica koja je tano znala ta hoe, veoma nalik na majku to se toga tie. Na treem spratu videla je ogroman natpis na kome je stajalo: 'Ovuda do robota koji govori'. Poto je sriui proitala ta pie i poto je primetila da njeni roditelji nemaju nameru da skrenu u tom pravcu, uinila je jedinu moguu stvar. Saekla je pogodan trenutak kada roditelji nisu motrili na nju, pa se sasvim mirno udaljila i krenula za znakom. Robot koji govori bio je tour de force, jedan potpuno nepraktian ureaj koji je samo bio izvikan. Svakoga sata doveli bi pred njega skupinu posetilaca da apuui postavljaju pitanja deurnom inenjeru. Ona za koja bi inenjer zakljuio da su pogodna za robotova kola bila su preneta robotu koji govori. Sve to je bilo prilino dosadno. Lepo je znati da je etrnaest na kvadrat sto devedeset est, da je trenutna temperatura 72 stepena Farenhajta, a pritisak vazduha 30,02 ina ivinog stuba, da je atomska teina natrijuma 23, samo to nikome nije bio potreban robot da bi to saznao. A naroito nikom nije potrebna zdepasta, potpuno nepokretna masa ica i kola koja se prostire na povrini od preko dvadeset pet kvadratnih jardi. Malo je bilo onih koji bi navratili i po drugi put, ali jedna devojka od svojih esnaest sedamnaest godina tiho je sedela na klupi, ekajui treu smenu posetilaca. Jedino je jo ona bila u prostoriji kada je Glorija ula. Glorija je nije ni pogledala. Za nju je u tom trenutku drugo ivo bie predstavljalo samo zanemarljivu pojedinost. uvala je svoju panju za ovu ogromnu stvar na tokovima. Na trenutak je pometeno zastala. Nije liio ni na jednog robota koga je ikada videla. Oprezno i sumnjiavo, upitala ga je drhtavim glasiem: "Izvinite, gospodine Robote, ser, jeste li vi robot koji govori, gospodine?" Nije bila sigurna u to, ali inilo joj se da se sa robotom koji stvarno ume da govori treba ophoditi krajnje utivo. (Devojka od svojih esnaest sedamnaest godina dozvoli da joj mravo, bezizraajno lice postane napeto i usredsreeno. Izvukla je bloki i poela neto da zapisuje vrljavim rukopisom.) Zaulo se uljasto kovitlanje delova posle ega se prolomio mehaniki glas koji je izgovarao rei bez naglaska i intonacije: "Ja... sam... robot... koji... govori." Glorija je skrueno zurila u njega. Stvarno je govorio, ali zvuk je dolazio negde iznutra. Nije imao lice kome bi se obraala. Ona ree: "Moete li mi pomoi, gospodine Robote, ser?" Robot koji govori bio je programiran da odgovara na pitanja, a postavljana su mu samo ona pitanja na koja je mogao da odgovori. Stoga je bio sasvim uveren u svoje sposobnosti. "Ja... ti... mogu... pomoi."

"Hvala vam, gospodine Robote, ser. Jeste li videli Robija?" "Ko... je... Robi?" "On je robot, gospodine Robote, ser." Ona se podigla na prste. "Otprilike ovoliko visok, gospodine Robote, ser, samo vii, u vrlo je fin. Ima i glavu, znate. Hou da kaem, vi je nemate, ali on je ima, gospodine Robote, ser." Robot koji govori vie nije mogao da je prati: "... robot?" "Da, gospodine Robote, ser. Robot kao to ste i vi, samo to on ne moe da govori, razume se, i... lii na stvarnog oveka." "Robot... poput... mene?" "Da, gospodine Robote, ser." Na to je robot koji govori uspeo samo da uzvrati pomahnitalim pitanjem i povremenim nerazumljivim zvucima. Ponueno korenito uoptavanje, to jest, njegovo postojanje shvaeno ne kao postojanje jednog odreenog objekta, ve kao lana opte grupe, za njega je bilo previe. Pokuao je iz odanosti da pojmi tu zamisao i pet-est kola mu je pregorelo. Poeli su da zuje signalni ureaji. (Devojka od svojih petnaest esnaest godina se u tom trenutku udaljila. Prikupila je dovoljno grae za svoj seminarski rad iz fizike pod naslovom 'Praktini vidovim robotike'. Taj rad bio je prvi od mnogih koje je Suzan Kalvin objavila na tu temu.) Glorija je i dalje ekala, briljivo se trudei da prikrije nestrpljenje, da joj maina odgovori, kada je iza sebe zaula povik: "Eno je!" - i prepoznala majin glas. "ta radi ovde, ti nevaljala devojice?" povikala je gospoa Veston, iji se strah istog asa rasplinuo u bes. "Da li zna da si mamu i tatu strano uplaila? Zato si pobegla?" Unutra je ujurio i inenjer za robote, upajui kosu i urlajui ko je od okupljenih petljao oko maine. "Zar niko od vas ne ume da ita natpise?" drao se on. "Ovamo je zabranjen pristup bez vodia." Glorija je uspela svojim zvonkim glasiem da nadjaa buku: "Samo sam dola da posetim robota koji pria, mama. Mislila sam da on moda zna gde je Robi, jer su obojica roboti." A onda, kao da joj se upravo u tom trenutku snano i iznenada vratilo seanje na Robija, ona stade da jeca: "Moram pronai Robija, mama. Moram." Gospoa Veston je priguila krik i rekla: "Oh, blagi Boe. Hajdemo kui, Dorde. Ja ovo vie ne mogu da podnesem." Te veeri Dord Veston je nekoliko sati izbivao iz kue, a narednog jutra priao je eni krajnje samozadovoljan. "Imam ideju, Grejs." "U vezi s im?" glasilo je smrknuto, nezainteresovano pitanje.

"U vezi sa Glorijom." "Nee mi valjda predloiti da ponovo otkupimo tog robota?" "Ne, razume se, da neu." "Onda izvoli. Zato da te ne sasluam? Izgleda da nita od onoga to sam ja preduzela nije urodilo plodom." "U redu. Evo o emu sam razmiljao. Sva nevolja u vezi sa Glorijom sastoji se u tome to ona misli da je Robi osoba, a ne maina. Prirodno je to ne moe da ga zaboravi. Ako bismo uspeli da je ubedimo da Robi nije nita drugo do gomila elinih i bakarnih ploica i da ga ivotom napajaju ice kroz koje protie eklektrina struja, koliko bi potrajala njena enja? To bi bio napad na njenu psihologiju, ako me razume." "Kako si planirao da to izvede?" "Jednostavno. ta misli gde sam bio sino? Ubedio sam Robertsona iz korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' da nam za sutra obezbedi potpuni obilazak njihovih postrojenja. Nas troje emo otii tamo, a kada zavrimo sa obilaskom, Gloriji e biti utuvljeno u glavu da robot nije ivo bie." Oi gospoe Veston poele su postepeno da se ire i u njima zasija neto to je prilino liilo na iznenadno divljenje. "Dorde, to je odlina ideja." Dord Veston se isprsi: "Meni takve samo i padaju na pamet", odvrati on.

Gospodin Straters bio je savestan upravnik i kao takav prirodno je naginjao ka tome da bude priljiv. Posledica ove sklonosti bio je obilazak zainjen podrobnim objanjavanjima - moda ak i suvie podrobnim - na svakom koraku. Meutim, gospoi Veston nije bilo dosadno. ak ga je nekoliko puta prekinula i zamolila da ponovi ono to je ve rekao jednostavnijim reima kako bi Glorija mogla da shvati. Shvativi to kao odavanje poasti svojim narativnim sposobnostima, gospodin Straters je nadmaio samog sebe i postao jo razgovorljiviji, ako je to uopte bilo mogue. Dord Veston je poeo da pokazuje znake sve veeg nestrpljenja. "Izvinite, Straterse", ree on, prekinuvi ga u pola lekcije o fotoelektrinim elijama, "ne postoji li u fabrici jedno odelenje u kome rade samo roboti?" "Molim? Oh da! Da, svakako!" Osmehnuo se gospoi Veston. "To vam je svojevrstan zlokoban krug, roboti stvaraju robote. Razume se, ne damo da to postane uobiajena praksa. Kao prvo, sindikati nam to nikada ne bi dozvolili. Ali moemo da proizvedemo i nekoliko robota na ijoj izradi su radili iskljuivo drugi roboti, samo kao neku vrstu naunog eksperimenta. Vidite", on stade uverljivo da lupka svojim cvikerima po dlanu, "sindikati radnika ne shvataju... i to vam tvrdim ja koji sam oduvek bio naklonjen sindikalnom pokretu uopte... da e pojava robota, koja u poetku moe dovesti samo do nekih premetaja, neizbeno..." "Tako je, Straterse", prekide ga Veston, "ali da li bismo mogli da pogledamo to fabriko odelenje o kome govorite? Ubeen sam da e biti veoma zanimljivo."

"Da! Da, svakako!" Gospodin Straters vrati cvikere na nos nervoznim pokretom i dade sebi oduka, zbunjeno se nakaljavi. "Molim vas, poite za mnom." Bio je neuobiajeno tih dok je njih troje vodio kroz neki dugaak hodnik i niz nekoliko stepenika. A kada su uli u veliku, dobro osvetljenu prostoriju, u kojoj je sve zujalo od metalne aktivnosti, ustave su se otvorile i bujica objanjenja opet je potekla. "Evo nas!" izgovori on ponosnim glasom. "Samo roboti! Ovde radi petoro ljudi koji su nadzornici, ali oni ak i ne borave u ovoj prostoriji. Za pet godina, to jest, od poetka ovog projekta, nije se dogodio nijedan nesrean sluaj. Razume se, ovde okupljeni roboti prilino su jednostavni, ali..." Upravnikov glas odavno je zamro i pretvorio se u Glorijinim uima u prilino umirujue mrmljanje. Celo ovo putovanje ispalo je prilino dosadno i besmisleno, pomisli ona, iako je oko nje bilo mnogo robota. Meutim, nijedan nije ni izdaleka podseao na Robija i ona ih je posmatrala sa otvorenim prezirom. Primetila je da u ovoj prostoriji uopte nije bilo ljudi. A onda joj se pogled zaustavio na skupini od est-sedam robota koji su neto radili za jednim okruglim stolom na sredini prostorije. Razrogaila je oi u neverici i iznenaenju. Bila je to velika prostorija. Nije bila sigurna da li dobro vidi, ali jedan od robota liio je... liio je... da, to je bio on! "Robi!" Njen uzvik zaparao je vazduh i jedan od robota za stolom je napravio greku i ispustio alatku koju je drao. Glorija samo to nije poludela od radosti. Provukavi se izmeu ipki na ogradi pre nego to su roditelji stigli da je spree, lako je doskoila na pod udaljen nekoliko stopa i potrala prema svom Robiju, maui rukama dok joj je kosa leprala. Troje uasnutih odraslih, dok su sleeni stajali, ugledae ono to uzbuena devojica nije videla, ogroman, nezgrapan traktor koji je slepo sledio zadatu putanju. Vestonu je bio potreban samo deli sekunde da se sabere, ali i taj deli sekunde bio je previe, jer Gloriju niko nije mogao stii. Iako je Veston preskoio ogradu u divljem pokuaju, oigledno je sve to bilo uzaludno. Gospodin Straters je mahnito davao znake nadzornicima da zaustave traktor, ali nadzornici su bili ljudi i trebalo im je vremena da deluju. Samo je Robi delovao odmah i precizno. Njegove metalne noge prosto su gutale prostor izmeu njega i njegove male gospodarice, dok je jurio iz suprotnog smera. A onda se sve odigralo u isto vreme. Jednim pokretom ruke Robi je epao Gloriju, nimalo ne usporivi, usled ega joj je izbio sav vazduh iz plua. Veston, koji nije potpuno shvatio ta se dogaa, pre je osetio nego to je video Robija koji se oeao o njega, a zatim se gotovo ukopao u mestu. Traktor je presekao Glorijinu liniju kretanja pola sekunde poto se Robi otkotrljao deset stopa odatle i zaustavio uz dugotrajnu kripu.

Glorija je povratila dah, a onda su roditelji stali da je razdragano grle, dok se ona eljno okrenula prema Robiju. to se nje ticalo, nita se nije dogodilo osim to je pronala svoga prijatelja.

Meutim, malopreanji izraz olakanja na licu gospoe Veston zamenila je mrana sumnja. Okrenula se muu i uprkos svom raupanom i nedostojanstvenom izgledu, uspela je da izgleda krajnje zadivljujue: "Ti si ovo sredio, zar ne?" Dord Veston obrisa vrelo elo maramicom. aka mu je podrhtavala, a usne su uspele samo da se iskrive u drhtav i veoma slab osmeh. Gospoa Veston nastavi da izlae ono to joj je bilo na pameti: "Robi nije predvien za inenjerski ili konstruktorski posao. Nije im mogao tu biti ni od kakve koristi. Ti si ga namerno ovde smestio kako bi ga Glorija pronala. Ne moe porei." "Jesam", priznade Veston. "Ali, Grejs, kako sam mogao znati da e njihov ponovni susret biti tako estok? Robi joj je, uostalom, spasao ivot; mora to priznati. Ne moe ga ponovo oterati." Grejs Veston se zamislila. Okrenula se prema Gloriji i Robiju i odsutno ih jedan as promatrala. Glorija je silovito grlila robota i sigurno bi udavila svako drugo stvorenje koje nije bilo od metala; pri tom je poluhisterino brbljala nekakve gluposti. Robijeve ruke od hromiranog elika (koje su bile u stanju da u perecu saviju elinu ipku prenika dva ina) neno i s puno ljubavi obavijale su se oko devojice, a oi su mu sijale dubokim, dubokim crvenim sjajem. "Pa", prozbori gospoa Veston konano, "pretpostavljam da moe ostati kod nas dok ne zara."

etvrti deo: NEKI HUMANOIDNI ROBOTI

U naunoj fantastici nije neobino sresti robota koji je bar spolja napravljen od sintetikog mesa; i koji se po izgledu nimalo ne razlikuje od ljudskog bia. Ponekad takve humanoidne robote nazivaju "androidi" (od grke rei koja znai 'ovekoliki'), a neki pisci mnogo polau na isticanje razlike izmeu robota i androida. Ja ne polaem. Za mene je robot - robot. U delu Karela apeka 'R.U.R' iz 1920, u kome se prvi put svetu predstavlja re 'robot', ne javljaju se roboti u strogom smislu te rei. Roboti koje su proizvodili 'Rosumovi univerzalni roboti' ('R.U.R.' - skraenica iz naslova) bili su androidi. Jedna od tri prie iz ovog odeljka, 'Hajde da se udruimo', jedina je storija u ovoj knjizi u kojoj se roboti, u stvari, ne pojavljuju, a 'Slika u ogledalu' svojevrstan je nastavak mojih romana o robotima - 'eline peine' i 'Golo Sunce'.

HAJDE DA SE UDRUIMO

Ve itav vek vladao je kakav-takav mir, tako da su ljudi zaboravili sve ostalo. Teko da bi znali kako da reaguju da su otkrili da je konano otpoela neka vrsta rata. Elijas Lin, ef Odeljenja za robotiku, svakako nije bio siguran kako bi trebalo da reaguje kada je sam konano to otkrio. tab Odeljenja za robotiku nalazio se u ejenu, to je bilo u skladu sa jednovekovnim trendom koji je zastupao decentralizaciju, i Lin je sumnjiavo zurio u mladog oficira bezbednosti iz Vaingtona koji mu je doneo dotinu vest. Elijas Lin bio je krupan ovek, gotovo armantno neugledan, sa bledoplavim, pomalo buljavim oima. Mukarci su se obino neprijatno oseali kada bi se on zagledao u njih tim svojim oima, meutim, oficir iz bezbednosti ostao je staloen. Lin je zakljuio da bi njegova prva reakcija trebalo da bude neverica. Do avola, i bilo je neverovatno! On jednostavno nije u to verovao! Zavalio se u stolici i rekao: "Koliko je provereno to obavetenje?" Oficir iz bezbednosti koji se predstavio kao Ralf D. Brekenrid, to je i potvrdio svojim ispravama, izgledao je veoma mlad; pune usne, bucmasti obrazi koji bi lako pocrveneli, prostoduan pogled. Odevao se u skladu sa potrebama Vaingtona, u kome su uglavnom posvuda imali klimatizacione ureaje i gde je sluba bezbednosti, uprkos svemu, i dalje bila centralizovana; odmah se videlo da nije iz ejena. Brekenrid se zajapurio i rekao: "Nema nikakve sumnje." "Pretpostavljam da vi znate sve o Njima", primeti Lin, ne uspevi da prikrije sarkazam u glasu. Nije ba bio potpuno svestan da je blago naglasio zamenicu koju je upotrebio da oznai neprijatelja, to je bilo jednako velikom slovu u pisanju. To je predstavljalo kulturnu naviku njegovog pokolenja, kao i onog pre njega. Niko vie nije govorio "Istok", "Crveni", "Sovjeti" ili "Rusi". To bi unosilo preveliku zabunu, poto neki od njih nisu bili sa Istoka, nisu bili Crveni, niti Sovjeti, a naroito nisu bili Rusi. Bilo je mnogo jednostavnije rei Mi i Oni, a i mnogo tanije. Putnici su esto prijavljivali da su i Oni isto to inili, samo obrnuto. Tamo su Oni bili 'Mi' (na odgovarajuem jeziku), a Mi smo bili 'Oni'. Malo ko je vie razmiljao o takvim stvarima. ivelo se prijatno i leerno. Nije ak bilo ni mrnje. U poetku se to zvalo Hladni Rat. Sada je to bila samo igra, gotovo dobronamerna igra, sa pravilima koja su se podrazumevala i sa izvesnom pristojnou. Lin iznenada ree: "Zato bi Oni eleli da poremete postojee stanje?" Ustao je i zagledao se u kartu sveta na zidu, podeljenu u dve oblasti oiviene bledom bojom. Nepravilni deo na levoj strani karte bio je ocrtan svetlozelenom. Manji, ali isto tako nepravilan deo na desnoj strani karte bio je obeleen izbledelom ruiastom. Mi i Oni. Ta karte se nije mnogo promenila tokom jednog veka. Gubitak Formoze i dobijanje Istone Nemake pre nekih osamdeset godina predstavljalo je poslednju teritorijalnu izmenu od neke vanosti.

Dolo je, dodue, do jo jedne promene, dosta znaajne, i ona se odnosila na boje. Pre dva pokolenja, Njihova teritorija bila je oiviena krvavocrvenom. Naa istom i neokaljanom belom. Sada su boje bile neutralne. Lin je video Njihove karte: i na Njihovoj strani su one bile iste. "Ne bi oni to uradili", primeti on. "Oni to ine", ree Brekenrid, "i bie bolje da se naviknete na tu injenicu. Razume se, gospodine, jasno mi je da vam nije prijatno da razmiljate o tome kako su to Oni toliko odmakli u robotici." Pogled mu je i dalje bio prostoduan, kao i uvek, ali zato su mu se rei duboko zarivale i Lin se stresao od njihovog udara. Razume se, to objanjava okolnost zato je ef Odeljenja za robotiku tako kasno saznao za celu stvar i zato ga je o tome obavestio jedan oficir bezbednosti. Opao mu je ugled u oima vlade; ako je Robotika zaista izgubila tu bitku, Lin nije mogao da oekuje nikakvu politiku povlaenost. Lin umorno primeti: "ak i da je tano to to kaete, Oni nisu mnogo ispred nas. Mogli smo da napravimo humanoidne robote." "Jesmo li, gospodine?" "Jesmo. Napravili smo nekoliko modela u eksperimentalne svrhe." "Oni su to radili pre deset godina. Od tada ve punu deceniju napreduju." Lin se uznemirio. Pitao se da li je njegovo nepoverenje vezano za celu ovu stvar zaista posledica povreenog ponosa i straha da ne ostane bez posla i ne ukalja ugled. Stideo se i same mogunosti da bi to moglo da se dogodi i bio je primoran da se brani. On ree: "Sluajte, mladiu, pat izmeu Njih i Nas nije nikada bio potpuno savren. Oduvek su u neemu Oni prednjaili, a u neemu Mi. Ako su sada ispred nas u robotici, to je stoga to su vie panje posvetili ovoj oblasti od nas. to opet znai da je neka druga grana pregnua kod nas zastupljenija nego kod njih: Mi, na primer, moda prednjaimo u istraivanjima polja sile ili hiperatomici." Lin se naao u neprilici zbog ove svoje izjave da pat nije bio savren. To je bilo tano, ali je istovremeno predstavljalo veliku pretnju po svet. Svet je zavisio od toga da li je pat savren; morao je biti to je mogue vie savren. Ako bi kakva mala neravnotea koja je uvek postojala pretegla suvie u jednom ili drugom pravcu... Skoro na poetku onoga to je nekada bio Hladni Rat, obe strane su usavrile termonuklearno oruje i rat je postao nezamisliv. Nadmetanje se prebacilo sa vojnog na ekonomski i psiholoki plan i to se vie nije izmenilo. Ali oduvek je i na jednoj i na drugoj strani bilo nastojanja da se narui pat pozicija, da se stvori mogunost za pariranje na svaki mogui udarac, kao i da se stvori mogunost da se zada udarac koji druga strana nee moi na vreme da parira... neto to e omoguiti da se ponovo zametne rat. I to ne zbog toga to su bilo jedna bilo druga strana oajniki elele da ratuju, ve stoga to su se obe plaile da e ona druga prva doi do nekog sutinski vanog otkria.

Sto godina su obe strane odravale ravnoteu. I tokom tog procesa odravale su sto godina mir, a kao nuzproizvod neprekidnog intenzivnog istraivanja stvorena su polja sile, otpoelo se sa korienjem suneve energije, omoguena je kontrola nad insektima i stvoreni su roboti. Obe strane inile su prve korake u razumevanju mentalike; tako je nazvana disciplina koja se bavila biohemijom i biofizikom misli. Obe strane imale su isturene poloaje na Mesecu i Marsu. oveanstvo je grabilo napred dinovskim koracima jer je bilo prisiljeno na to. Obe strane su ak morale da budu krajnje pristojne i uviavne unutar svojih redova, jer bi tiranijom i okrutnou samo stvorile prijatelje suprotnog tabora kako ne bi dolo do okrutnosti i tiranije. Nemogue da e pat pozicija sada biti naruena i da e doi do rata. Lin ree: "elim da se posavetujem s jednim od mojih ljudi. Voleo bih da ujem njegovo miljenje." "Moe mu se verovati?" Lin ga odmeri s gaenjem. "Blagi Boe, ima li oveka koji radi u Robotici, a koga vai ljudi nisu skroz-naskroz proverili? Da, jamim za njega. Ako se ne moe verovati oveku kao to je Hemfri Karl Laslo, onda nismo u stanju da se suoimo sa napadom kakav kaete da su Oni otpoeli, bez obzira na to ta preduzeli." "uo sam za Lasla", primeti Brekenrid. "Lepo. Je li proao?" "Jeste." "Onda u ga pozvati i saznaemo ta on misli o mogunosti da roboti mogu izvriti invaziju na SAD." "Nije ba tako", ispravi ga Brekenrid, blago. "Vi i dalje neete da prihvatite celu istinu. Treba da saznamo ta on misli o tome da su roboti ve izvrili invaziju na SAD."

Laslo je bio unuk jednog Maara koji se probio kroz neto to se onda nazivalo elina Zavesa i zahvaljui tome uivao je povlasticu da ga nikada ni za ta ne sumnjie. Bio je zdepast i proelav, sa ratobornim izrazom zauvek uklesanim na licu punom prezira, ali naglasak mu je bio isto harvardski i gotovo je previe blago govorio. Za Lina, koji je bio svestan da posle toliko godina provedenih u administraciji vie nije bio strunjak za razne faze moderne robotike, Laslo je bio pravi melem zbog svog nesumnjivog znanja. Lin se oseao mnogo bolje ve i zbog samog njegovog prisustva. Lin upita: "ta ti misli?"

Laslovo lice se zgrilo od besa. "Da su Oni toliko ispred nas? Potpuno neverovatno. To bi znailo da su stvorili humanoide koji ne mogu ni izbliza da se prepoznaju. to bi opet znailo da su strano napredovali u robo-mentalici." "To se vas lino tie", hladno primeti Brekenrid. "Ostavimo na trenutak po strani profesionalni ponos, pa mi kaite tano zbog ega je nemogue da Oni budu ispred Nas?" Laslo slegnu ramenima. "Uveravam vas da sam podrobno upoznat sa Njihovom literaturom iz robotike. Znam otprilike gde su." "Znate otprilike gde Oni ele da vi mislite da jesu, to ste hteli da kaete", ispravi ga Brekenrid. "Jeste li ikada posetili drugu stranu?" "Nisam", kratko odvrati Laslo. "Niste ni vi, doktore Lin?" Lin odvrati: "Ne, nisam ni ja." Brekenrid ree: "Da li je ijedan robotiar posetio drugu stranu za dvadeset pet godina?" Postavio je pitanje sa uverenou koja je ukazivala na to da je znao odgovor. Nekoliko sekundi vladala je tiina; svi su razmiljali. Preko Laslovog irokog lica pree senka nelagodnosti. On ree: "U stvari, Oni ve due nisu odrali nijednu konferenciju iz oblasti robotike." "Dvadeset pet godina", ree Brekenrid. "Ne govori li vam to neto?" "Moda", odvrati Laslo, nevoljno. "Meutim, mene mui neto drugo. Niko od Njih nikada nije doao na Nae konferencije iz oblasti robotike. Bar se ja ne seam." "Da li su bili pozivani?" upita Brekenrid. Lin, koji je zabrinuto zurio, brzo se umea: "Razume se." Brekenrid ree: "Da li su odbijali da dou na bilo koji drugi tip naunih konferencija koje smo Mi odravali?" "Ne znam", odvrati Laslo. Poeo je da hoda gore-dole. "Nisam uo ni za jedan takav sluaj. A ti, efe?" "Nisam ni ja", odvrati Lin. Brekenrid ree: "Zar vam se ne ini da su tako postupali kako ne bi bili primorani da upute uzvratni poziv? Ili su se moda plaili da bi neki Njihov ovek mogao da kae neto to ne bi trebalo?" Upravo je tako izgledala cela stvar i Lin poe, i protiv svoje volje, polako da uvia da bi pria Bezbednosti ipak mogla biti tana. Zato inae nije odravan kontakt izmeu dve strane na polju robotike? Jo od vremena Ajzenhauera i Hruova odvijala se godinama plodna, mada po broju skromna razmena naunika i to strogo na bazi jedan za jednoga. Postojalo je mnotvo dobrih pobuda za tako neto: iskreno

potovanje prema nadnacionalnom karakteru nauke; porivi prijateljstva koje je teko potpuno odstraniti iz pojedinanog ljudskog bia; elja da se doznaju svei i zanimljivi pogledi i da vlastite, pomalo ustajale zamisli budu pozdravljene od strane drugih kao svee i zanimljive. I same vlade su se zalagale da se to nastavi. Svi su se uvek oigledno povodili za milju da e njihova strana biti na dobitku zahvaljujui razmeni, ako saznaju to vie, a kau to manje. Ali ne i u sluaju robotike. Tu ne. Kako je malo bilo potrebno da ih u to uvere. A, tavie, sve vreme su to znali. Lin mrano pomisli: Ili smo linijom manjeg otpora. Poto druga strana nije objavljivala nikakve radove iz robotike, bilo je vrlo privlano udobno se zavaliti u stolici i uivati u uverenju da smo nadmoni. Zato nam nije pala na pamet mogunost, zato nam se ak nije uinilo verovatno da Oni uvaju adute koje e izvui iz rukava u pravo vreme? Laslo, pometen, primeti: "ta da uradimo?" Oigledno su mu se po glavi vrzmale iste misli i oigledno je doao do istog zakljuka. "ta da uradimo?" ponovi za njim Lin poput papagaja. Teko je u tom trenutku bilo misliti na bilo ta do na potpuni uas koji je sa sobom donosio taj zakljuak. Negde u Sjedinjenim Dravama boravilo je deset humanoidnih robota i svaki od njih je nosio deli TC bombe. TC! Njome se zavrila trka u sejanju krajnjeg uasa u pravljenju superbombe. TC! Potpuno Pretvaranje! Sunce nije vie bilo sinonim koji se mogao koristiti. U odnosu na Potpuno Pretvaranje Sunce je bilo roendanska sveica. Deset humanoida, koji su svaki za sebe bili potpuno bezopasni, mogli su, jednostavnim inom spajanja, da prekorae kritinu masu i... Lin s mukom ustade; tamni podonjaci ispod oiju, koji su obino njegovom runom licu davali izgled mahnitog proroka, bili su izraeniji no ikada. "Na nama je da dokuimo naine i sredstva za raspoznavanje humanoida, a zatim i da ih pronaemo." "Koliko imamo vremena?" promrmlja Laslo. "Moramo to uraditi najkasnije pet minuta pre nego to se sretnu", odvrati Lin, "ali ne znam kada e do toga doi." Brekenrid klimnu: "Drago mi je to ste sa nama, gospodine. Treba da vas povedem sa sobom u Vaington, na razgovor." Lin podie obrve. "U redu." Pitao se da li bi ga smesta smenili da je jo malo oklevao da dozvoli da ga ubede... da li bi neki drugi ef Odelenja za robotiku moda otiao na sastanak u Vaington. Iznenada je iskreno poeleo da se upravo to dogodilo.

Prisutni su bili prvi predsednikov pomonik, sekretar za nauku, sekretar slube bezbednosti, Lin i Brekenrid. Njih petorica sedeli su za stolom u tamnici podzemne tvrave blizu Vaingtona. Predsednikov pomonik Defris ostavljao je na oveka snaan utisak, onako zgodan, sedokos i sa tek neznatno oputenim obrazima, vrst, briljiv, nenametljiv, u politikom smislu, ba kako to prilii jednom predsednikovom pomoniku. Govorio je pronicljivo. "Postoje tri pitanja s kojima smo suoeni, koliko ja razumem. Prvo, kada e se humanoidi sresti? Drugo, gde e se sresti? Tree, kako da ih zaustavimo pre nego to se sretnu?" Na to sekretar za nauku Amberlej grozniavo klimnu. Pre ovog naimenovanja bio je upravnik Severozapadnog inenjeringa. Bio je mrav, otrih crta lica i primetno nervozan. Kaiprstom je sporo izvlaio krugove po stolu. "to se tie pitanja kada e se sresti", primeti on, "pretpostavljam da to nipoto ne moe biti tako skoro." "Kako to moete tvrditi?" otro ga upita Lin. "Ve su najmanje mesec dana u SAD. Tako bar kau ljudi iz Bezbednosti." Lin se automatski okrenu ka Brekenridu, ali mu pogled presretnu sekretar bezbednosti Makalaster. Makalaster ree: "To obavetenje je dobijeno iz pouzdanih izvora. Ne dozvolite da vas Brekenridov oigledno mladalaki izgled prevari, doktore Lin. To je deo njegove vrednosti. U stvari, ima trideset etiri godine i ve je deset godina u Odelenju. Proveo je u Moskvi skoro godinu dana i da nije njega, ne bismo uopte znali za ovu uasnu opasnost. Ovako, znamo veinu pojedinosti." "Ali ne i one najvanije", primeti Lin. Makalaster iz Bezbednosti se ledeno osmehnu. Javnosti su bili dobro poznati njegova jaka brada i mali razmak izmeu oiju, ali to je uglavnom i bilo sve to su o njemu znali. On ree: "Svi smo mi samo ljudi, doktore Lin. Agent Brekenrid je obavio lavovski deo posla." Ovaj dijalog prekinuo je predsednikov pomonik Defris. "Hajde da kaemo da na raspolaganju imamo izvesno vreme. Da su eleli da izvedu trenutnu akciju, ve bi to uinili. ini se verovatnije da ekaju neki odreeni trenutak. Kada bismo znali mesto, moda bi nam se vreme samo od sebe nametnulo. Ako nameravaju da TC aktiviraju na nekom odreenom mestu, elee da nas osakate to je vie mogue, to znai da njihov cilj mora biti najvei grad. U svakom sluaju, najvea metropola jedini je cilj vredan TC bombe. Mislim da postoje etiri mogunosti: Vaington, koji je administrativno sredite; Njujork, kao sredite finansija; i Detroit i Pitsburg kao dva glavna industrijska sredita." Mekalaster iz bezbednosti ree: "Glasam za Njujork. I administracija i industrija su u toj meri decentralizovani da unitenje bilo kog odreenog grada nee spreiti trenutnu odmazdu." "Ali zato Njujork?" upita Amberlej iz ministarstva za nauku, moda neto otrije nego to je nameravao. "I finansije su isto tako decentralizovane."

"Pitanje morala. Moda ele da unite u nama volju da se odupremo, da nas nateraju na predaju, iskoristivi uas prvog udarca. Najvie ljudi nastradalo bi u oblasti metropole Njujorka..." "Prilino hladnokrvno", promrlja Lin. "Svestan sam toga", odvrati Mekalaster iz Bezbednosti, "ali oni su sposobni za tako neto, ako pomisle da e jednim udarcem izvojevati konanu pobedu. Zar ne bismo mi..." Predsednikov pomonik Defris zagladi svoju sedu kosu. "Hajde da pretpostavimo da e se dogoditi ono najgore. Pretpostavimo da e Njujork biti uniten negde tokom zime, najbolje odmah posle neke ozbiljne meave kada su veze najslabije i kada bi prekid u snabdevanju robom iroke potronje i hranom u graninim oblastima izazvao najozbiljnije posledice. Kako da ih zaustavimo?" Amberlej iz ministarstva za nauku mogao je samo da kae: "Pronalaenje desetoro ljudi meu dve stotine dvadeset miliona isto je to i traiti strano malu iglu u strano velikom plastu sena." Defris odmahnu glavom. "Niste u pravu. Deset humanoida meu dve stotine dvadeset miliona ljudskih bia." "Nema razlike", odvrati Amberlej iz ministarstva za nauku. "Ne znamo kako bismo na prvi pogled razlikovali nekog humanoida od ljudskog bia. Verovatno je to nemogue." On pogleda Lina. Svi pogledae Lina. Lin s mukom ree: "Mi u ejenu nismo uspeli da napravimo nijednog koji bi u po bela dana mogao da proe kao ljudsko bie." "Ali Oni mogu", ree Mekelister iz Bezbednosti, "i to ne samo fiziki. Ubeeni smo u to. Oni su usavrili mentalike postupke do te mere da mogu preneti mikroelektronsko ustrojstvo mozga u pozitronske staze robota." Lin je zurio. "Da li vi to hoete da kaete da su Oni u stanju da repliciraju ljudsko bie zajedno sa linou i seanjem?" "Upravo to." "Odreenih ljudskih bia?" "Tako je." "Da li se i to zasniva na onome to je otkrio agent Brekenrid?" "Da. Dokazi su neoborivi." Lin na trenutak povi glavu, udubivi se u misli, a zatim ree: "Onda desetoro ljudi u Sjedinjenim Dravama nisu ljudi ve humanoidi. Meutim, morali su im biti dostupni originali. To nisu mogli biti istonjaci, koje bi lako bilo uoiti, to znai da su morali biti itelji iz Istone Evrope. Kako su, meutim, uspeli da uu u ovu zemlju? Radarska mrea koja se prostire preko celog sveta napeta je kao koa bubnja; kako su onda Oni mogli da ubace ma koga, bilo to ljudsko bie ili humanoid, a da mi to ne znamo?"

Mekalister iz Bezbednosti ree: "To se moe izvesti. Dolazi do izvesnih legalnih prelazaka preko granice. Biznismeni, piloti, ak i turisti. Na njih se motri, razume se, na obe strane. Pa ipak, njih destoro su mogli biti kidnapovani i iskoriteni kao modeli za humanoide. A onda bi humanoidi bili vraeni da zauzmu njihova mesta. Poto ne bismo oekivali takvu jednu zamenu, mogli bi da prou. Ako pretpostavimo da su bili Amerikanci, ne bi bilo nikakvih problema da dospeju u ovu zemlju. To je krajnje jednostavno." "Zar ak ni prijatelji ni rodbina ne bi mogli da uoe razliku?" "Moramo pretpostaviti da je tako. Verujte mi, ekamo da dobijemo bilo kakav izvetaj na osnovu koga bismo mogli zakljuiti da su posredi iznenadni napadi amnezije ili mune izmene linosti. Ve smo ih proverili na hiljade." Amberlej iz ministarstva za nauku zurio je u vrhove prstiju. "Mislim da nam nee pomoi nikakve uobiajene mere. Napad mora izvesti Odelenje za robotiku i ja se oslanjam na efa tog odelenja." Ponovo se pogledi otro i sa puno oekivanja upravie na Lina. Lin oseti kako u njemu raste ogorenost. inilo mu se da je ceo ovaj razgovor bio sazvan i voen s ovim ciljem. Nije reeno nita novo. Bio je ubeen da je tako. Reenja nije bilo, kao ni nekog dobrog predloga. Ovaj sastanak bio je neophodan radi dokumentacije, predstavljao je sredstvo kojim su se posluili ljudi koji su se strano plaili poraza i koji su eleli da odgovornost sa sebe jasno i glasno svale na nekog drugog. Ali u tome je bilo i neke pravde. Mi iz robotike smo zakazali. Lin nije bio samo Lin. On je bio Lin iz Robotike i odgovornost je morala biti njegova. On ree: "Uiniu sve to je u mojoj moi."

Proveo je besanu no, tako da je narednog jutra, kada je zatraio da se ponovo vidi sa pomonikom predsednika Defrisom i otiao do njega, bio i telesno i duevno iscrpljen. Brekenrid je takoe bio prisutan i, mada bi se Linu vie dopalo da su taj razgovor obavili u etiri oka, shvatao je ispravnost situacije. Brekenrid je oigledno trenutno vrio veoma veliki uticaj na vladu, to je bila posledica njegovog uspenog rada u obavetajnoj slubi. Pa, zato da ne? Lin ree: "Gospodine, razmiljao sam o mogunosti da se uzaludno nadamo da se neprijatelj oglasi." "Kako to mislite?" "Siguran sam da, bez obzira na to koliko javnost ponekad moe da postane nestrpljiva i koliko zakonodavci ponekad smatraju da treba priati, vlada bar shvata koliko dobra u sebi nosi taj svetski pat. Mora da je isto i kod njih. Deset humanoida sa jednom TC bombom predstavlja nitavan nain da se narui ta pat pozicija." "Teko da se za unitenje petnaest miliona ljudskih bia moe rei da je nitavno."

"Jeste - sa stanovita svetske sile. To nas ne bi u toj meri demoralisalo da nas natera da se predamo niti bi nas u toj meri obogaljilo da poverujemo kako ne moemo da pobedimo. Naprotiv, samo bi dovelo do ve poznatog planetnog rata koji su obe strane tako dugo i tako uspeno izbegavale. Sve to bi Oni postigli bilo bi da nas nateraju da se borimo s jednim gradom manje. To nije dovoljno." "ta imate na umu?" hladno upita Defris. "Da Oni nemaju deset humanoida u naoj zemlji? Da nikakva TC bomba ne treba u nekom trenutku da se aktivira?" "Slaem se da oni postoje, ali moda je razlog njihovog postojanja vei od eksplozije bombe usred zime." "Kao na primer?" "Moe se lako dogoditi da fiziko razaranje koje e nastupati kada se humanoidi sastanu ne bude ono najgore to nas moe zadesiti. ta je sa moralnim i intelektualnim unitavanjem koje proizilazi iz samog njihovog prisustva ovde? Uz svo duno potovanje prema agentu Brekenridu, ta ako je Njihov cilj i bio samo da saznamo za humanoide; ta ako humanoidi ne treba uopte da se sastanu, ve jednostavno da ostanu razdvojeni kako bismo imali zbog ega da brinemo?" "Zato?" "Recite mi, kakve mere su ve preduzete u vezi sa humanoidima? Pretpostavljam da Bezbednost proeljava dosjea svih graana koji su ikada prelazili granicu ili se nali dovoljno blizu nje, tako da je kidnapovanje bilo mogue. Poznato mi je, poto je Mekalister to jue pomenuo, da slede sumnjive psihijatrijske sluajeve. ta jo?" Defris ree: "Postavljeni su mali rendgenski ureaji na kljunim mestima po gradovima. Na primer, u velikim arenama..." "Gde bi deset humanoida lako moglo da se umea meu sto hiljada posetilaca na kakvoj fudbalskoj utakmici ili vazdunom polo meu?" "Tano." "Kao i u koncertnim dvoranama i crkvama?" "Moramo od negde poeti. Ne moemo sve obaviti odjednom." "A naroito onda kada se mora izbei panika", ree Lin. "Nije li tako? Ne bi bilo dobro da javnost shvati da u ma kom trenutku i u ma kom gradu mogu iznenada prestati da postoje svi stanovnici koji ga naseljavaju." "Pretpostavljam da je to oigledno. Na ta ciljate?" Lin napeto odvrati: "Da e se sve vei deo naeg nacionalnog zalaganja potpuno posveivati tom gadnom problemu koji je Amberlej nazvao nalaenje veoma male igle u veoma velikom plastu sena. Pomahnitalo emo juriti vlastite repove, dok e Oni napredovati u svojim istraivanjima do take kada emo shvatiti da vie nismo u stanju da ih stignemo; kada emo biti primorani da se predamo, ne doavi ak u priliku ni da puknemo prstima u znak odmazde.

Uzmite u obzir i injenicu da e ova vest procureti, jer e sve vie ljudi uzimati uea u naim protivmerama, te e tako sve vie i vie ljudi poeti da nagaa ta radimo. A ta onda? Panika nam moe priiniti veu tetu od bilo kakve TC bombe." Pomonik predsednika iznervirano upita: "Pobogu, ovee, ta onda predlaete da uinimo?" "Nita", odvrati Lin. "Ne osvrite se na njihov blef. Nastavimo da ivimo kao i pre i igrajmo na kartu da se Oni nee usuditi da narue pat poziciju radi aktiviranja jedne bojeve glave." "Nemogue!" ree Defris. "Potpuno nemogue. Dobrobit svih nas velikim delom je u mojim rukama i jedina stvar koju ne mogu da uinim jeste da ne preduzmem nita. ak se moda slaem s vama da rendgenski ureaji u sportskim arenama predstavljaju povrnu meru koja se nee pokazati delotvorna, ali to se mora uiniti kako ljudi kasnije ne bi doli do gorkog zakljuka da nam je vanije bilo nekakvo domiljato razmiljanje koje podstie lenarenje od vlastite zemlje. U stvari, na protivgambit bie krajnje aktivan." "U kom smislu?" Pomonik predsednika Defris pogleda Brekenrida. Mladi oficir Bezbednosti, koji je do ovog asa utao, ree: "Nema nikakvog smisla govoriti o nekom buduem naruavanju pat pozicije kada je ona ve naruena. Uopte nije vano da li e ti humanoidi eksplodirati ili ne. Moda su oni samo mamac da bi nam odvratili panju, kao to vi kaete. Ali ostaje injenica da mi zaostajemo za Njima etvrt veka u robotici i da se to moe pokazati pogubno. Kakvim e nas jo novinama iz oblasti robotike iznenaditi ako pone rat? Jedini odgovor jeste da celokupne nae snage smesta, sada, usredsredimo na brzometni program istraivanja u oblasti robotike, a prvi problem koji treba reiti jeste pronalaenje tih humanoida. Nazovite to vebom iz robotike, ako hoete, ili preventivnom odbranom od smrti petnaest miliona mukaraca, ena i dece." Lin bespomono odmahnu glavom. "Ne moete. Ili biste im naruku. Oni ele da se zaletimo u neku slepu ulicu dok e sami slobodno napredovati u svim drugim pravcima." Defris nestrpljivo odvrati: "To vi mislite. Brekenrid je svoj predlog prosledio raznim kanalima i vlada se sloila, tako da kreemo sa svenaunom konferencijom." "Svenaunom?" Brekenrid ree: "Napravili smo spisak svih vanijih naunika iz svih oblasti prirodnih nauka. Svi e oni doi u ejen. Na dnevnom redu bie samo jedna taka: 'Kako unaprediti robotiku?' Glavni podnaslov glasie: 'Kako napraviti prijemnik za elektromagnetska polja cerebralnog korteksa koji e biti dovoljno tanan da moe praviti razliku izmeu ljudskog mozga koji se sastoji od protoplazme i pozitronskog mozga humanoida?'" Defris dodade: "Nadali smo se da ete pristati da vi organizujete ovu konferenciju." "Niko me nije pitao ." "Vremena oigledno nemamo mnogo, gospodine. Da li pristajete da je organizujete?" Lin se kratko osmehnu. Opet ta odgovornost. Na Lina iz Robotike mora pasti sva odgovornost. Predoseao je da e pravi organizator biti, u stvari, Brekenrid. Ali ta je on tu mogao?"

On odvrati: "Pristajem."

Brekenrid i Lin su se zajedno vratili u ejen, gde je Laslo te veeri sasluao, sa smrknutim nepoverenjem, Linov opis predstojeih dogaaja. Laslo ree: "Dok te nije bilo, efe, dao sam pet eksperimentalnih modela humanoidnog sklopa na testiranje. Nai ljudi rade u tri smene od po dvanaest asova, koje se preklapaju. Ako budemo morali da organizujemo konferenciju, biemo pretrpani i odseeni od svega drugoga. Doi e do prekida rada." Brekenrid primeti: "To e biti samo privremeno. Vie ete dobiti nego izgubiti." Laslo se namrti: "Gomila astrofiziara i geohemiara koja e se motati unaokolo nee nimalo doprineti razvoju robotike." "Pogledi specijalista iz drugih oblasti mogu biti korisni." "Jeste li sigurni u to? Otkud znamo da uopte postoji nain da se detektuju modani talasi ili da postoji, ak i da smo u stanju da to uradimo, nain da razlikujemo ljudsko bie od humanoida pomou ustrojstva talasa? Ko je predloio taj projekat?" "Ja", odvrati Brekenrid. "Vi? Jeste li vi robotiar?" Mladi agent Bezbednosti mirno odvrati: "Studirao sam robotiku." "To nije isto." "Imao sam pristupa tekstualnom materijalu koji se odnosio na rusku robotiku... u Rusiji. Krajnje poverljiv materijal iz koga se vidi da su daleko ispred nas." Lin nevoljno primeti: "Na to ne moemo nita da odgovorimo, Laslo." "Imajui u vidu upravo taj materijal", nastavio je Brekenrid, "predloio sam ovakav smer istrage. S razlogom treba verovati da je nemogue napraviti savreni duplikat ljudskog bia prenoenjem eklektromagnetskog ustrojstva odreenog ljudskog uma u odreen pozitronski mozak. Jedan od razloga je taj to je najsloeniji pozitronski mozak, dovoljno mali da bi stao u oveju lobanju, stotinu puta jednostavniji od ljudskog mozga. On nije u stanju da hvata nijanse, te stoga mora postojati neki nain da se to iskoristi." Videlo se da je Laslo i protiv svoje volje zadivljen, a Lin se smrknuto smekao. Lako je bilo zameriti Brekenridu zbog predstojee najezde nekoliko stotina naunika koji nisu bili strunjaci za robotiku, ali problem je sam po sebi bio zanimljiv. Bar su time mogli da se tee.

Sinulo mu je sasvim neoekivano.

Lin je uvideo da nema ta da radi i da mu samo preostaje da sam sedi u svojoj kancelariji, na radnom mestu koje je postalo samo titularno. Moda mu je to pomoglo. Imao je vremena za razmiljanje, da zamisli kreativne naunike iz pola sveta koji se stiu u ejenu. Brekenrid je bio taj koji je krajnje hladnokrvno i delotvorno brinuo o podrobnim pripremama. Sa izvesnom samouverenou je kazao: "Hajde da se udruimo, pa emo ih zbrisati." Hajde da se udruimo. Sinulo mu je to sasvim neoekivano tako da je lagano dvaput mirnuo to bi primetio svako, samo da ga je bilo ko posmatrao... ali to je ujedno i bilo sve. Uinio je ono to je morao sa uzburkanom odlunou koja mu je omoguila da ostane miran kada je to osetio, a imao je sva prava da poizi. Potraio je Brekenrida u njegovim improvizovanim odajama. Brekenrid je bio sam i odmah se namrtio im ga je video. "Neto nije u redu, gospodine?" Lin umorno ree: "Mislim da je sve kako treba. Sazvao sam preki sud." "ta!" "To je moje pravo kao efa Odelenja ako smatram da situacija to zahteva. Tada imam odreene ruke da se u svom Odelenju ponaam kao diktator. To vam je jedna od lepota decentralizacije." "Smesta ete opozvati to nareenje." Brekenrid zakorai prema njemu. "S vama je gotovo kada Vaington uje za ovo." "Ionako sam uniten. Zar mislite da mi nije jasno da mi je dodeljena uloga najveeg zlikovca u amerikoj istoriji: oveka koji je Njima dozvolio da narue pat poziciju? Nemam ta da izgubim... a moda mogu mnogo da dobijem." Pomalo se divlje nasmejao. "Kakav e samo cilj biti Odelenje za Robotiku, a, Brekenride? TC bomba ubie samo nekoliko hiljada ljudi, a u stanju je da u jednoj mikrosekundi zbrie tri stotine kvadratnih milja. Ali njih pet stotina bie nai najvei naunici. Nali bismo se u neobinoj situaciji; morali bismo da vodimo rat bez naih najveih umova, ili da se predamo. Mislim da bismo se predali." "Ali to je nemogue, Lin. Lin, ujete li me? Razumete li? Kako bi humanoidi mogli da prou kroz nae obezbeenje? Kako bi mogli da se sretnu?" "Ali oni su ve krenuli jedan u susret drugome! Mi im u tome pomaemo. Mi im nareujemo da to uine. Nai naunici su ili drugoj strani u posetu, Brekenride. Ili su u redovne posete kod Njih. Sami ste ukazali na to da je udno to niko iz robotike nije to inio. E pa, desetoro tih naunika i dalje je tamo, a njihovo mesto zauzelo je deset humanoida koji su krenuli da se sretnu u ejenu." "To je glupo nagaanje."

"A ja mislim da je i te kako dobro, Brekenride. Ali ne bi upalilo da nismo saznali da su humanoidi u Americi, posle ega smo se potrudili da sazovemo konferenciju. Kakva sluajnost to ste vi doneli vesti o humanoidima i predloili da se odri konferencija, kao i njen dnevni red, i to organizujete celu stvar i to tano znate koji su naunici pozvani. Da li ste se pobrinuli i oko toga da onih pravih deset takoe bude pozvano?" "Doktore Lin!" povika besno Brekenrid. Spremao se da poleti napred. Lin ree: "Ni makac. Imam blaster. Sada emo lepo saekati da se naunici pojave. Podvrgnuemo ih jednog po jednog rendgenskim zracima. Kod svih emo ispitati radioaktivnost. Nee biti dvojice koji e doi u priliku da se sastanu pre nego to ih proverimo i ako svih pet stotina budu isti, dau vam svoj blaster i predati se. Samo mislim da emo pronai deset humanoida. Sedite, Brekenride." Obojica su sela. Lin ree: "A sada emo ekati. Kada se ja umorim, zamenie me Laslo. ekaemo." Profesor Manuelo Himinez sa instituta za Visoka izuavanja u Buenos Airesu eksplodirao je dok je stratosferski mlaznjak kojim se vozio bio tri milje iznad amazonskog sliva. Bila je to jednostavna hemijska eksplozija, ali dovoljna da uniti avion. Doktor Herman Lajbovic iz MIT-a eksplodirao je u jednoinskom vozu, ubivi dvadeset ljudi i povredivi stotinu drugih. Na isti nain su stradali dr Ogist Maran iz 'L'Institut NuclQonique' u Montrealu i jo sedmorica drugih za vreme njihovih putovanja u ejen.

Laslo se zalete unutra, bled i mucajui, donevi prve vesti o tome. Prola su tek dva sata kako je Lin tamo sedeo, motrei na Brekenrida sa blasterom u aci. Laslo ree: "Mislio sam da si poandrcao, efe, ali bio si u pravu. Bili su humanoidi. Morali su biti." Okrenuo se i zabuljio, pogledom punim mrnje, u Brekenrida. "Samo to su bili upozoreni. On ih je upozorio, tako da nijedan nee ostati netaknut. Nijednog neemo moi da prouimo." "Boe!" povika Lin i u velikoj urbi podie blaster i opali u Brekenrida. oveka iz Bezbednosti ostade bez vrata; torzo se srui, a glava otpade, udari o pod i stade da se kotrlja. Lin zastenja: "Nisam shvatio, mislio sam da je izdajnik. Nita vie od toga." Laslo je stajao nepokretan, otvorenih usta; na trenutak nije bio u stanju ni re da izusti. Lin divlje ree: "Svakako, on ih je obavestio. Ali kako je to mogao da uini sedei u toj stolici osim ako nije bio opremljen ugraenim radio- -predajnikom? Zar ne shvata? Brekenrid je bio u Moskvi. Pravi Brekenrid je jo tamo. Oh, moj Boe, bilo ih je jedanaest." Laslo uspe promuklo da zaskvii. "Zato i on nije eksplodirao?"

"Pretpostavljam da je ekao da se uveri da su ostali primili poruku i da su bezbedno uniteni. Blagi Boe, kada si doao sa vestima i kada sam shvatio istinu, jedva sam uspeo dovoljno brzo da opalim. Sam Bog zna za koliko sekundi sam ga pretekao." Laslo drhtavim glasom ree: "Bar emo jednog moi da prouimo." Sagnuo se i gurnuo prst u lepljivu tenost koja je kapala iz ostataka vrata kojim se zavravalo bezglavo telo. To nije bila krv, ve visokokvalitetno mainsko ulje.

SLIKA U OGLEDALU

Lija Bejli je upravo odluio da ponovo pripali lulu, kada su se vrata njegove kancelarije otvorila bez prethodnog kucanja, ili bilo kakve najave. Bejli podie pogled, koji je jasno izraavao negodovanje, a onda ispusti lulu. O stanju njegova uma dovoljno je ve govorila i sama injenica da ju je ostavio da lei tamo gde je pala. "R. Danil Olivav", izusti on u svojevrsnom mistinom uzbuenju. "Jehosafata mu! To jesi ti, zar ne?" "Sasvim si u pravu", odvrati visoki, preplanuli pridolica, ije ujednaene crte lica ni trenutak nisu gubile nita od svog uobiejanog mira. "alim to sam te iznenadio, uavi bez prethodne najave, ali situacija je veoma delikatna tako da je bolje da bude to manje uplitanja od strane ljudi i robota ak i na ovom mestu. U svakom sluaju, drago mi je to te ponovo vidim, prijatelju Elija." I robot isprui desnu aku na potpuno ljudski nain, kakva je, uostalom, bila i njegova pojava. Bejli je bio taj koji nije uopte podseao na oveka dok je zapanjeno zurio u ispruenu aku, ne shvatajui ta ona predstavlja. Ali ve posle jednog trenutka stegao ju je sa obe svoje, osetivi njenu toplu vrstinu. "Ali Danile, zato? Dobro si doao u bilo koje doba, ali... Kakva je to delikatna situacija? Jesmo li ponovo u nevolji? Mislim na Zemlju?" "Ne, prijatleju Elija, nije u pitanju Zemlja. Situacija za koju sam kazao da je delikatna na prvi pogled ne izgleda takva. Re je o obinoj raspravi meu matematiarima. Sasvim sluajno, za vreme lakog Skoka do Zemlje..." "Znai da je do rasprave dolo na svemirskom brodu?" "Da, tako je. Sasvim obina rasprava, ali za umeana ljudska bia ona je bila od zapanjujue velikog znaaja." Bejli je morao da se osmehne. "Nisam iznenaen to nalazi da su ljudska bia zapanjujua. Ona se ne pridravaju Tri Zakona."

"To je, zaista, nedostatak", odvrati R. Danil, smrknuto, "i ja mislim da ljudska bia zbunjuju sama ljudska bia. Moda ste vi manje zbunjeni od ljudi sa drugih svetova, jer mnogo vie ljudskih bia ivi na Zemlji nego na svetovima Svemiraca. Ako je tako, a ja verujem da jeste, mogli biste nam pomoi." R. Danil napravi pauzu, a zatim ree, moda ipak trenutak prerano: "Postoje pravila ljudskog ponaanja koja sam nauio. Na primer, moglo bi se rei da nisam vian lepom ophoenju, prema ljudskim merilima, jer te nisam pitao kako su ti ena i dete." "Dobro su. Deko je na koledu, a Desi se bavi lokalnom politikom. Pobrinuli smo se za udobnost. A sada mi reci otkud ti ovde."

"Kao to ve pomenuh upravo smo prolazili kroz laki Skok do Zemlje", ree R. Danil, "pa sam predloio kapetanu da se posavetujemo s tobom." "I kapetan je pristao?" Bejliju se odjednom pred oima pojavi slika ponosnog, autokratskog kapetana zvezdanog broda Svemiraca koji pristaje da se spusti na Zemlju... od svih svetova ba na Zemlju... kako bi se posavetovao sa jednim Zemljaninom... od svih ljudi ba sa Zemljaninom. "Smatram", ree R. Danil, "da je u takvom poloaju da bi pristao na bilo ta. A i ja sam te nahvalio; mada sam, razume se, govorio samo istinu. Konano sam pristao da obavim sve pregovore kako da niko od posade, ili putnika, ne bi morao da ue ni u jedan grad na Zemlji." "Niti da razgovaraju sa Zemljanima. Ali ta se to dogodilo?" "Na zvezdanom brodu Eta Karina nalaze se i dva matematiara koji putuju na Auroru na meuzvezdanu konferenciju o neurobiofizici. Re je o Alfredu Baru Humboltu i enau Sabatu koji su upravo zapodeli pomenutu prepirku. Da li si moda, prijatleju Elija, uo za jednog od njih ili moda za obojicu?" "Nisam", sa sigurnou odvrati Bejli. "Ne znam nita o matematici. Sluaj, Danile, nisi valjda nekome kazao da sam slab u matematici ili..." "Nisam, prijatelju Elija. Znam da to nije tano. A nije ni vano, poto u ovom sluaju matematuika o kojoj je re uopte nije bitna." "Nastavi." "Poto ne zna nita ni o jednom ni o drugom, prijatelju Elija, moram ti rei da je dr Humbolt dobro zaao u dvadeset sedmu dekadu... rekao si neto, prijatelju Elija?" "Nita, nita", odvrati nervozno Bejli. Samo je promrmljao sebi u bradu, neto manje vie nepovezano, to je predstavljalo prirodnu reakciju na produeni ivotni vek Svemiraca. "I jo je aktivan, uprkos svojim godinama? Na Zemlji, matematiari posle otprilike tridesete..." Danil mirno primeti: "DrHumbolt je jedan od trojice vrhunskih matematiara u Galaksiji, sa davno steenim ugledom. Svakako da je jo aktivan. Dr Sabat, s druge strane, veoma je mlad, jo

nema ni pedeset, ali ve je uspeo da se prouje kao talenat koji najvie obeava u najtee razumljivim granama matematike." "Znai da su obojica odlini", zakljui Bejli. Setio se lule i podigao je. Zakljuio je da sada nema smisla da je pali, pa je istresao ostatak duvana. "ta se dogodilo? Je li u pitanju neko ubistvo? Da li je jedan ubio drugoga?" "Jedan od te dvojice ljudi zamanog ugleda nastoji da uniti ugled onog drugog. Prema ljudskim merilima, ini mi se da se to moe smatrati gorim od fizikog ubistva." "Ponekad pretpostavljam da je tako. Koji pokuava koga da uniti?"

"Upravo je o tome i re, prijatelju Elija. Koji to pokuava." "Nastavi." "Dr Humbolt je sve jasno predstavio. Neposredno pre nego to se ukrcao na zvezdani brod palo mu je na pamet kako bi se moda mogle analizirati neuronske staze na osnovu promena u mikrotalasnim apsorpcijskim ustrojstvima lokalnih oblasti korteksa. Ta zamisao zasnivala se na jednoj isto matematikoj tehnici neverovatne tananosti, ali ja, razume se, ne mogu ni da je shvatim niti svesno da prenesem pojedinosti. To, meutim, i nije vano. Dr Humbolt je nastavio da razmilja o tome i kako je vreme prolazilo bio je sve ubeeniji da mu je na dohvat ruke revolucionarno otkrie, neto to e daleko nadmaiti sve to je do tada postigao u matematici. A onda je saznao da je na brodu i dr Sabat." "Ah. I poeleo je da iskua mladog Sabata?" "Tano. Njih dvojica su se i ranije sretala na profesionalnim skupovima i znali su se dosta dobro po uvenju. Humbolt se upustio u podroban razgovor o tome sa Sabatom. Sabat je podrao Humboltove analize u potpunosti i nije prestajao da hvali vanost tog otkria i genijalnost izumitelja. Osokoljen i uveren ovim, Humbolt je bacio na hartiju, ukratko, svoj rad i dva dana kasnije pripremio se da ga stavi na uvid kopredsedavajuem konferencije na Aurori, kako bi ovaj slubeno mogao da ga uvrsti u dnevi red, te tako uprilii raspravu o njemu pre kraja zasedanja. Na svoje iznenaenje, otkrio je da Sabat takoe ima spreman nacrt rada, koji se u osnovi podudarao sa Humboltovim, kao i da se isto tako spremao da ga izloi na Aurori." "Pretpostavljam da je Humbolt pobesneo." "I te kako!" "A Sabat? Kako je glasila njegova pria?" "Potpuno ista kao Humboltova. Od rei do rei." "U emu je onda, zapravo, problem?" "U svojevrsnoj 'ogledalskoj' zameni imena. Prema Sabatu, njemu je sinula ta ideja i on se posavetovao sa Humboltom; Humbolt je bio taj koji se sloio da su analize valjane i pohvalio ih."

"To znai da obojica tvrde kako je ideja njihova i da ju je onaj drugi ukrao. Meni to uopte ne lii na neki problem. Stvar se moe reiti uvidom u dokumentaciju; bilo bi, ini mi se, dovoljno priloiti beleke pravljene za vreme istraivanja, sa datumima i potpisima. Iz toga se moe zakljuiti kome pripada prvenstvo. ak ako su jedna od njih falsifikovane, to se moe otkriti na osnovu unutranjih nepodudarnosti." "Pod obinim okolnostima ti bi, prijatelju Elija, bio u pravu, ali ovde je re o matematici, a ne o eksperimentalnoj nauci. Dr Humbolt tvrdi da je osnovnu nit razradio u glavi. Nita nije zapisivao sve dok nije nainio konanu verziju saoptenja za konferenciju. Dr Sabat, razume se, tvrdi upravo to isto." "E pa, onda, budi drastian i razrei stvar jednom za svagda. Podvrgni obojicu psihikoj sondi i utvrdi koji od njih dvojice lae." R. Danil polako odmahnu glavom. "Prijatelju Elija, ti ne razume te ljude. Obojica su ugledni naunici, lanovi Carske akademije. Kao takvima, ne moe im suditi profesionalni sud, ve samo porota sastavljena od njima ravnih... profesionalno ravnih... osim ako se oni lino i voljno ne odreknu tog prava." "Nametni im to onda. Krivac se nee odrei tog prava, jer ne moe sebi da dozvoli da bude podvrgnut ispitivanju pomou psihike sonde. Nevin e ga se odmah odrei. Nee ak morati ni da upotrebi sondu." "Ne ide to tako, prijatelju Elija. Odrei se tog prava u ovakvom sluaju... dozvoliti laiku da vri ispitivanje... predstavlja ozbiljan, a moda i nenadoknadiv udarac za presti. Obojica su nepokolebljivo odbila da se odreknu prava na specijalno suenje, iz ponosa. Pitanje krivice ili nevinosti potpuno je sporedno." "U tom sluaju, mani se toga za sada. Odloi stvar dok ne stigne na Auroru. Na toj neurobiofizikoj konferenciji okupie se gomila profesionalaca koji su im ravni i tada..." "To bi bio neverovatan udarac za samu nauku, prijatleju Elija. Obojici e nakoditi to to su bili umeani u skandal. ak e i onaj koji je nevin biti okrivljen to je uestvovao u jednoj tako neprilinoj aferi. Svi e smatrati da je to trebalo reiti po svaku cenu tiho i van suda." "U redu. Ja nisam Svemirac, ali pokuau da prihvatim taj stav kao razuman. ta kau oni o kojima je re?" "Humbolt se potpuno slae. On kae da ako Sabat prizna da je ukrao ideju i tako vie ne osporava Humboltu autorstvo nad njome... ili bar ne ugroava njeno izlaganje na konferenciji, onda nee podii optubu. Sabatovo nedelo nee izii na videlo; razume se, za njega e znati samo jo kapetan, jer je on jedino ljudsko bie koje je upueno u raspravu."

"Meutim, mladi Sabat nije hteo da pristane na to?" "Naprotiv, sloio se sa dr Humboltom do u tanina, samo uz zamenu imena. I dalje je sve kao slika u ogledalu."

"Znai pat pozicija - sede i nita ne preduzimaju?" "Verujem, prijatelju Elija da obojica ekaju da onaj drugi odustane i prizna krivicu." "Pa, neka ekaju, onda." "Kapetan je zakljuio da je to nemogue. Postoje jo dve mogunosti pored ekanja. Prva, da obojica ostanu tvrdoglavi, pa da po sletanju zvezdanog broda na Auroru izbije intelektualni skandal. Kapetan, koji je odgovoran za pravdu na brodu, imae neprilika oko toga to nije bio u stanju da tiho rei stvar, a to je za njega nedopustivo." "Koja je druga mogunost?" "Da jedan ili drugi matematiar zaista prizna nedelo. Ali da li e onaj ko prizna uiniti to zato to je zaista kriv, ili iz plemenite elje da sprei skandal? Da li bi bilo pravo liiti nagrade onoga koji je dovoljno moralan da pre pristane da se lii priznanja nego da celokupna nauka bude okaljana? Ili, krivac prizna u poslednjem trenutku, i to na takav nain da izgleda kako je to uinio samo radi dobrobiti nauke, izbegavi na taj nain sramotu zbog onoga to je uinio i bacivi senku na onog drugog. Jedini ovek koji bi sve to znao bio bi kapetan, ali on ne eli ostatak ivota da provede pitajui se da li je uestvovao u grotesknoj greci pravde." Bejli uzdahnu. "Igra intelektualnog iekivanja. Ko e prvi popustiti to se Aurora bude vie pribliavala? Je li to sve, Danile?" "Nije ba. Postoje svedoci."

"Jehosafata mu! Zato to odmah nisi kazao. Kakvi svedoci?" "Lini sluga dr Humbolta..." "Pretpostavljam da je posredi robot." "Pa, svakako. Zove se R. Preston. Taj sluga, R. Preston, bio je prisutan u poetku razgovora i on podrava dr Humbolta do u tanine." "Hoe da kae da on tvrdi da je ideja od poetka bila dr Humboltova; da ju je dr Humbolt izneo dr Sabatu; da je dr Sabat pohvalio ideju, i tako dalje." "Da, upravo to, sve do poslednjeg slova." "Shvatam. Da li to reava stvar? Verovatno ne." "Potpuno si u pravu. To ne reava stvar, jer postoji i drugi svedok. Dr Sabat takoe ima linog slugu, R. Idu; i on je robot i, sluajno, u pitanju je isti model kao to je R. Preston, a verujem da su obojica napravljena iste godine u istoj fabrici. Obojica su u slubi provela isto vreme." "udna podudarnost... veoma udna."

"Bojim se da je posredi okolnost koja onemoguava donoenje bilo kakvog suda zasnovanog na potpuno razliitim tvrdnjama dvojice slugu." "Znai R. Ida pria istu priu kao i R. Preston?" "Upravo tako, osim to su imena ogledalski zamenjena." "Znai, R. Ida tvrdi da je mladi Sabat, onaj koji jo nema ni pedeset", ...Lija Bejli nije ni pokuao da sakrije podrugljiv ton u glasu; ni on jo nije imao pedest, a daleko od toga da se oseao mladim... "prvi doao na tu ideju; da ju je izloio dr Humboltu, koji ju je hvalio na sva usta, i tako dalje." "Tako je, prijatleju Elija." "Znai, jedan robot lae." "Izgleda da je tako." "Ne bi trebalo biti teko zakljuiti koji je to. Pretpostavljam da se ak i povrnim pregledom koji bi obavio neki dobar robotiar..." "U ovom sluaju robotiar ne bi bio dovoljan, prijatelju Elija. Samo kvalifikovan robopsiholog sa dovoljno iskustva mogao bi da presudi u ovako znaajnom sluaju. Na brodu nema nikoga ko je u toj meri kvalifikovan. Takvo ispitivanje moglo bi da se sprovede tek kada stignemo na Auroru..." "Ali tada e biti prekasno. Sada ste na Zemlji. Moemo angaovati nekog robopsihologa, a sasvim je izvesno da bilo ta to se dogodi na Zemlji nee nikada dospeti do uiju Aurore, te tako nee izbiti skandal." "Samo to ni dr Humbolt ni dr Sabat nee dozvoliti svojim slugama da ih ispita neki robopsiholog sa Zemlje. Zemljanin bi morao da..." On zastade. Lija Bejli nehajno zavri: "Morao bi da dodirne robota." "To su stare sluge, dobro uvebane..." "I ne sme ih nikakav Zemljanin ukaljati svojim dodirom. ta onda eli da ja uinim, do avola?" Zastao je, napravivi grimasu. "Izvini, R. Danile, ali ne shvatam razlog zbog koga si mene uvlaio u sve ovo."

"Bio sam na brodu u misiji koja nema nikakve veze sa ovim problemom. Kapetan se obratio meni jer je morao nekome da se obrati. Uinio sam mu se dovoljno ljudski da bi sa mnom popriao i dovoljno robot da mi se moe verovati. Ispriao mi je celu priu i upitao me ta bih ja uinio. Shvatio sam da narednim Skokom moemo isto tako lako dospeti na Zemlju kao i na nae odredite. Rekao sam kapetanu da na Zemlji znam nekoga ko bi nam mogao pomoi, mada sam i ja time isto toliko gubio kao i on, jer nismo sami uspeli da reimo sluaj slike u ogledalu." "Jehosafata mu!" promrmlja Bejli sebi u bradu.

"Razmisli, prijatelju Elija koliko bi ti koristilo u karijeri i koliko bi dobra donelo Zemlji kada bi uspeo da rei ovu zavrzlamu. Stvar, razume se, ne bi mogla biti objavljena, ali kapetan ima izvesnog uticaja na svom rodnom svetu i ne bi zaboravio da ti iskae svoju zahvalnost." "Samo vri jo vei pritisak na mene." "Potpuno sam uveren", nehajno primeti R. Danil, "da ve ima neke ideje o tome ta nam valja initi." "Zaista? Pretpostavljam da se samo od sebe namee ono reenje prema kome treba ispitati oba matematiara, od kojih je, kako se ini, jedan varalica." "Bojim se, prijatelju Elija, da nijedan od njih nee doi u grad. Niti e bilo koji od njih pristati da ti doe do njih." "I nema naina da se jedan Svemirac primora da stupi u vezu sa Zemljaninom, bez obzira na hitnost situacije. Da, razumem ja to, Danile... ali imao sam na umu razgovor putem televizije zatvorenog kola." "Nee ni to moi. Ne ele da se podvrgnu ispitivanju od strane jednog Zemljanina." "Pa ta, onda, oekuju od mene? Mogu li da razgovaram sa robotima?" "Nee dozvoliti ni robotima da dou ovamo." "Jehosafata mu, Danile. Ti si doao." "Tako sam sam odluio. Imam dozvolu da za vreme boravka na brodu donosim sam takve odluke, na koje nijedno ljudsko bie, osim kapetana, ne moe staviti veto... a on je udeo da uspostavim kontakt. Poto te znam, zakljuio sam da televizijski kontakt ne bi bio dovoljan. Poeleo sam da se rukujemo." Lija Bejli smeka. "Hvala ti, Danile, ali i dalje iskreno alim to si me se setio u ovom sluaju. Da li bih bar mogao da razgovaram sa robotima preko televizije?" "Mislim da bi se to moglo srediti." "Bar neto. To znai da u obavljati posao robopsihologa... pojednostavljeno, razume se." "Ali ti si detektiv, prijatelju Elija, ne robopsiholog." "Pustimo sad to. Ali pre nego to ih vidim, treba malo da razmislimo. Reci mi: da li se moe desiti da oba robota govore istinu? Moda je razgovor koji su vodila dvojica matematiara bio dvosmislen. Moda je bio takav da oba robota iskreno misle kako je njihov gospodar autor ideje. Ili je moda jedan robot uo jedan deo razgovora, a drugi je moda uo drugi deo, tako da su oba mogla da pretpostave da je ba njegov gospodar autor ideje." "To je sasvim nemogue, prijatelju Elija. Oba robota su ponovila razgovor od rei do rei. A ove dve verzije, iako istovetne, u osnovi su suprotne." "Znai da nema nikakve sumnje da jedan od robota lae?"

"Tako je." "Da li u moi da vidim kopije svih do sada podnetih dokaza u prisustvu kapetana, ako to poelim?" "Mislio sam da e to traiti, pa sam poneo kopije." "Jo jedan blagoslov. Da li su roboti uopte bili unakrsno ispitivani i da li je to unakrsno ispitivanje priloeno sa ostalim kopijama?" "Roboti su samo ponovili svoje prie. Unakrsno ispitivanje sprovee samo robopsiholog." "Ili ja?" "Ti si detektiv, prijatelju Elija, ne..." "U redu, R. Danile. Pokuau da razmiljam kao Svemirac. Detektiv to moe da obavi jer nije robopsiholog. Idemo dalje. Robot obino ne lae, ali uinie to ako je potrebno da ouva Tri Zakona. Mogao bi lagati kako bi zatitio, i to opravdano, vlastito postojanje u skladu sa Treim Zakonom. Bio bi jo pripravniji da slae ako je to neophodno da bi sledio opravdano nareenje koje mu je izdalo neko ljudsko bie u skladu sa Drugim Zakonom. Najpripravniji je da slae ako je to neophodno da bi se spasao ljudski ivot, ili kako bi spreio da se neto loe desi nekom ljudskom biu u skladu sa Prvim Zakonom." "Tako je." "U ovom sluaju, oba robota bi branila profesionalni ugled svojih gospodara i lagala bi ako bi to bilo neophodno. Pod datim okolnostima, profesionalni ugled gotovo da se moe izjednaiti sa ivotom, tako da sasvim postoji potreba da se lae kako bi se odbranio prvi Zakon." "Da, ali laui, obojica slugu bi nakodila profesionalnom ugledu gospodara onog drugog, prijatelju Elija." "Tako je, ali svaki robot bi mogao imati jasniju sliku o vrednosti ugleda vlastitog gospodara i iskreno prosuditi da je on vei od ugleda onog drugog. Tako bi pretpostavio da e manje tete poiniti ako slae nego ako kae istinu." Poto je to izgovorio, Lija Bejli je zautao na trenutak. Zatim ree: "U redu, onda, moe li srediti da razgovaram sa jednim od robota... prvo sa R. Idom, mislim?" "Sa robotom dr Sabata?" "Da", odvrati suvo Bejli, "robotom onog mladia." "Bie mi potrebno nekoliko minuta", ree R. Danil. "Imam mikroprijemnik opremljen projektorom. Bie mi potreban samo prazan zid i mislim da e ovaj biti sasvim dobar ako dopusti da premestim neke od ovih filmskih stalaa." "Samo napred. Da li u morati da govorim u nekakav mikrofon?"

"Ne, moi e da govori na uobiajen nain. Molim te da me izvine, prijatelju Elija, na malom odlaganju. Morau da stupim u vezu sa brodom i sredim da R. Ida bude doveden na razgovor." "Ako e to potrajati, Danile, bilo bi dobro da mi da kopije do sada prikupljenih dokaza."

Lija Bejli je pripalio lulu dok je R. Danil postavljao opremu, a zatim je poeo da prebira po tankim listovima koji su mu bili dati. Prolo je nekoliko minuta i R. Danil ree: "Ako si spreman, prijatelju Elija, R. Ida eka. Ili bi moda voleo da jo nekoliko minuta posveti tim kopijama?" "Ne", uzdahnu Bejli, "nisam saznao nita novo. Spoji ga i sredi da ovaj razgovor bude snimljen i prepisan." R. Ida, nestvaran u dvodimenzionoj projekciji na zidu, imao je u sutini metalni sklop... nije bio humanoidno stvorenje poput R. Danila. Bio je visok, ali poput klade, i gotovo da se nije razlikovao od mnogobrojnih robota koje je Bejli imao prilike da vidi, osim u nekim manjim strukturnim pojedinostima. Bejli ree: "Pozdrav, R. Ida." "Pozdrav, gospodine", odvrati R. Ida priguenim glasom koji je zazvuao iznenaujue ljudski. "Ti si lini sluga enaoa Sabata, je li tako?" "Jesam, gospodine." "Koliko dugo, mome?" "Dvadeset dve godine, gospodine." "I veoma ti je stalo do ugleda tvoga gospodara?" "Jeste, gospodine." "Da li je za tebe vano da zatiti njegov ugled?" "Jeste, gospodine." "Isto onoliko vano koliko i njegov fiziki ivot?" "Ne, gospodine." "Za tebe je od podjednake vanosti zatita njegovog ugleda kao i zatita ugleda nekog drugog oveka." R. Ida je na trenutak oklevao, a onda ree: "U takvim sluajevima treba odluiti na osnovu pojedinane vanosti same stvari, gospodine. Nemogue je uspostaviti opte pravilo."

Bejli je oklevao. Ovi roboti Svemiraca razgovarali su tenije i pametnije od bilo kog zemaljskog modela. Uopte nije bio uveren da ga moe nadmudriti. On ree: "Da si zakljuio da je ugled tvog gospodara vredniji nego ugled nekog drugog oveka, recimo Alfreda Bara Humbolta, da li bi lagao da zatiti ugled svoga gospodara?" "Lagao bih, gospodine." "Da li si lagao, svedoei u sporu izmeu tvog gospodara i dr Humbolta?" "Nisam, gospodine." "Ali ako si lagao, ti bi to porekao kako bi zatitio tu la, je li tako?" "Jeste, gospodine." "Pa dobro", nastavi Bejli, "hajde da razmotrimo ovo. Tvoj gospodar, enao Sabat, mlad je ovek - ugledan matematiar, ali jo mlad. Ako je u ovom sporu sa dr Humboltom podlegao iskuenju i poneo se neetiki, ugled bi mu u izvesnoj meri bio naruen, ali on je mlad i imao bi dovoljno vremena da se oporavi. Pred njim bi bile jo mnoge intelektualne pobede i ljudi bi na kraju poeli da gledaju na ovaj pokuaj plagijata kao na greku uzbuenog mladia, nesposobnog da pravilno prosuuje. A to je neto za ta bi se u budunosti mogao iskupiti. S druge, pak, strane, ako je dr Humbolt podlegao iskuenju, stvar bi bila mnogo ozbiljnija. On je star i njegovi uspesi traju ve vekovima. Ugled mu do sada nije bio ukaljan. Meutim, sve e to biti zaboravljeno u svetlosti ovog jednog jedinog nedela koje je poinio pred kraj ivota i on vie nee biti u prilici da se iskupi za njega jer mu ne preostaje mnogo vremena. Malo ta bi on jo mogao da postigne. U Humboltovom sluaju bilo bi uniteno neuporedivo vie godina rada nego da je posredi tvoj gospodar, a imao bi na raspolaganju i mnogo manje prilika da se povrati. Jasno ti je, je li tako, da je Humbolt u mnogo teoj situaciji i da zasluuje mnogo vie obzira?" Nastupila je duga pauza. A onda je R. Ida kazao jednolinim glasom: "Svedoio sam lano. To je rad dr Humbolta i moj gospodar je bespravno pokuao da ga prisvoji." Bejli ree: "Odlino, mome. O ovome ne sme nikome nita rei dok ti to ne odobri kapetan broda. Slobodan si." Ekran se zatamneo, A Bejli poe da isputa dimove kroz lulu. "ta misli, Danile, da li je kapetan ovo uo?" "Ubeen sam da jeste. Pored nas, on je jedini svedok." "Dobro. A sada drugi." "ta e ti drugi, prijatelju Elija, pa R. Ida je priznao?" "Svakako da mi treba. Priznanje R. Ide nema nikakvog znaaja." "Nikakvog?"

"Ba nikakvog. Naglasio sam mu da je poloaj dr Humbolta gori. Prirodno, ako je lagao kako bi zatitio Sabata, posle toga bi rekao istinu, kao to je i tvrdio da je uinio. S druge, pak, strane, ako je govorio istinu, poeo bi da lae kako bi zatitio Humbolta. I dalje imamo sliku u ogledalu i nita nismo postigli." "Ali ta emo onda dobiti ispitivanjem R. Prestona?" "Nita ako je slika u ogledalu savrena... ali nije. Konano, poimo od toga da jedan robot govori istinu, dok drugi lae; upravo u tome lei asimetrija. Dozvoli mi da porazgovaram sa R. Prestonom. I daj mi prepis ispitivanja R. Idoa, ako je gotov."

Ponovo su ukljuili projektor. U njih se zagledao R. Preston; bio je potpuno istovetan sa R. Idom, osim to je na grudima imao neku beznaajnu aru. Bejli ree: "Pozdrav, R. Prestone." Dok je govorio, pred sobom je drao prepis ispitivanja R. Idoa. "Pozdrav, gospodine", ree R. Preston. Glas mu je bio istovetan glasu R. Idoa. "Ti si lini sluga Alfreda Bara Humbolta, je li tako?" "Jesam, gospodine." "Koliko dugo, mome?" "Dvadeset dve godine, gospodine." "I veoma ti je stalo do ugleda tvoga gospodara?" "Jeste, gospodine." "Da li je za tebe vano da zatiti njegov ugled?" "Jeste, gospodine." "Isto onoliko vano koliko i njegov fiziki ivot?" "Ne, gospodine." "Za tebe je od podjednake vanosti zatita njegovog ugleda kao i zatita ugleda nekog drugog oveka." R. Preston je na trenutak oklevao, a onda ree: "U takvim sluajevima treba odluiti na osnovu pojedinane vanosti same stvari, gospodine. Nemogue je uspostaviti opte pravilo." Bejli ree: "Da si zakljuio da je ugled tvog gospodara vredniji nego ugled nekog drugog oveka, recimo enaoa Sabata, da li bi lagao da zatiti ugled svoga gospodara?" "Lagao bih, gospodine."

"Da li si lagao svedoei u sporu izmeu tvog gospodara i dr Humbolta?" "Nisam, gospodine." "Ali ako si lagao, ti bi to porekao kako bi zatitio tu la, je li tako?" "Jeste, gospodine." "E pa lepo", nastavi Bejli, "hajde da to razmotrimo. Tvoj gospodar, Alfred Bar Humbolt, je stari, ugledni matematiar, ali je star. Ako je u ovom sukobu sa dr Sabatom podlegao iskuenju i postupio neetiki, izgubio bi znatno od svog ugleda, ali njegova starost i dostignua koja je vekovima postizao pretegli bi i izvojevali pobedu. Ljudi bi taj pokuaj plagijata smatrali grekom jednog moda bolesnog starca, koji vie nije u stanju dobro da prosuuje. Ako je, pak, s druge strane, dr Sabat podlegao iskuenju, stvar bi bila mnogo ozbiljnija. On je mlad i jo ni izdaleka nije sebi obezbedio toliki ugled. Ako bi sve ilo svojim tokom, pred njim su vekovi tokom kojih bi mogao da stekne veliko znanje i izvri velika dela. Ovako bi ta vrata bila za njega zatvorena, usled jedne greke iz mladosti. On bi izgubio mnogo duu budunost od tvog gospodara. Jasno ti je, zar ne, da se Sabat nalazi u goroj situaciji i da stoga zasluuje vie obzira?" Nastupila je duga pauza. A onda R. Preston ree jednolinim glasom: "Svedoio sam..." U tom trenutku, on zauta i nita vie ne ree. Bejli ga zamoli: "Molim te, nastavi, R. Prestone." Nije bilo odgovora. R. Danil ree: "Bojim se, prijatelju Elija, da je R. Preston u stazisu. Iskljuio se." "E pa, onda", primeti Bejli, "konano smo uspeli da izazovemo asimetriju. Ovo nam je omoguilo da saznamo ko je krivac." "Kako, prijatelju Elija?" "Razmisli. Pretpostavi da si ti osoba koja nije poinila nedelo i da ti je svedok tvoj lini robot. Ne bi morao nita da uradi. Tvoj bi robot govorio istinu i izbavio te. Ako si, meutim, ti osoba koja je poinila nedelo, morao bi da zavisi od lai robota. To bi bila neto rizinija situacija, jer iako bi robot lagao po potrebi, ipak bi vie naginjao tome da kae istinu, pa bi la bila manje ubedljiva od istine. Da bi to spreila, osoba koja je poinila nedelo vrlo verovatno bi morala da naredi robotu da lae. Na taj nain bi Drugi Zakon nadjaao Prvi; verovatno bi ga veoma nadjaao." "To mi izgleda razumno", ree R. Danil. "Pretpostavimo da imamo po jednog robota od oba tipa. Jedan robot bi, umesto da kae istinu, bez prisile slagao i bio bi u stanju da to uini, posle izvesnog oklevanja, bez neke vee muke. Drugi robot bi, uz silnu prisilu, umesto lai rekao istinu, ali to bi mogao da uini samo rizikujui da mu sagore razne pozitronske staze u mozgu i po cenu zapadanja u stazis." "A poto je R. Preston zapao u stazis..."

"Gospodar R. Prestona, dr Humbolt, je plagijator. Ako ovo prenese kapetanu i natera ga da smesta s time izie pred dr Humbolta, moda e uspeti da izvue priznanje. Nadam se da e mi odmah rei, ako sve bude tako." "Svakako u to uiniti. Izvini me, prijatelju Elija? Moram nasamo da porazgovaram sa kapetanom." "Svakako. Poi u sobu za sastanke. Pod titnikom je."

Bejli nije mogao nita da radi dok je R. Danil bio odsutan. Sedeo je u neprijatnoj tiini. Mnogo toga zavisie od valjanosti njegove analize, a bio je i te kako svestan da nije nikakav strunjak za robotiku. R. Danil se vratio kroz pola sata... to je najverovatnije bilo najduih pola sata u Bejlijevom ivotu. Uopte nije, razume se, vredelo ni da pokua da zakljui ta se dogodilo prema bezizraajnom licu humanoida. Bejli se trudio da i njegovo lice ostane bezizraajno. "Pa, R. Danile?" oslovi ga on. "Sve se odigralo upravo onako kao to si predvideo, prijatelju Elija. Dr Humbolt je priznao. Rekao je da je raunao na to da e dr Sabat popustiti i dozvoliti mu da se jo jednom proslavi. Kriza je prola i uverie se da ti je kapetan veoma zahvalan. Dozvolio mi je da ti kaem da se veoma divi tvojoj domiljatosti i verujem da u i ja imati koristi od toga to sam te predloio." "Dobro", ree Bejli, dok su mu kolena klecala, a elo se rosilo znojem, sada kada se pokazalo da je bio u pravu, "ali, Jehosafatu mu, R. Danile, nemoj me nikada vie dovesti u ovakvu nepriliku, molim te!" "Pokuau, prijatelju Elija. Sve, razume se, zavisi od veliine krize, od tvoje blizine i od odreenih drugih inilaca. U meuvremenu, imam jedno pitanje..." "Izvoli?" "Zar nije bilo mogue da prelaz sa lai na istinu bude lak, a prelaz sa istine na la teak? U tom sluaju, ne bi li robot u stazisu bio taj koji je preao sa istine na la, a kako je R. Preston zapao u stazis, zar nismo mogli zakljuiti da je dr Humbolt bio nevin, a dr Sabat kriv?" "Tako je, R. Danile. Mogli smo i tako rezonovati, ali pokazalo se da je onaj drugi put bio ispravan. Humbolt je priznao, je li tako?" "Jeste. Ali poto su argumenti mogli biti tumaeni u dva pravca, kako si mogao, prijatelju Elija, tako brzo da odredi koji je pravi?" Bejlijeve usne se na trenutak zgrie. Zatim se opustie i izvie u osmeh. "Zato, R. Danile, to sam uzeo u obzir reakcije ljudi ne robota. Znam mnogo vie o ljudskim biima nego o robotima. Drugim reima, pretpostavljao sam koji je matematiar kriv jo pre nego to sam ispitao robote. A

kada sam uspeo da od njih izvuem nesimetrine odgovore, jednostavno sam to protumaio tako to sam krivicu pripisao onome za koga sam jo od ranije verovao da je kriv. Reakcija robota bila je dovoljno dramatina da slomi oveka koji je bio kriv; moje vlastite analize ljudskog ponaanja moda ne bi bile dovoljne za tako neto." "Znatieljan sam da saznam kakve si to analize ljudskog ponaanja izvrio?" "Jehosafata mu, R. Danile; razmisli i nee morati da pita. Postoji jo jedna asimetrija u ovoj prii o slici u ogledalu pored istine i lai. Re je o starosnom dobu dvojice matematiara; jedan je veoma star, a drugi veoma mlad." "Da, svakako, ali ta s tim?" "E pa, ovo. Mogu sebi da predstavim jednog mladia, uzbuenog zbog iznenadne, zapanjujue i revolucionarne ideje, kako se savetuje sa jednim starcem koga jo od studentskih dana smatra polubogom u toj oblasti. Ne mogu sebi da predstavim jednog starca, koji je dobio ve tolike poasti i koji je navikao na uspehe, kome iznenada pada na um zapanjujua i revolucionarna ideja, kako se savetuje sa ovekom koji je dva veka mlai od njega i za koga mora da misli da je balavac... ili ve koji bi izraz jedan Svemirac upotrebio. Zatim, sve da je mladi i doao u priliku, da li bi pokuao da ukrade ideju potovanom polubogu? To bi bilo nezamislivo. S druge, pak, strane, jedan starac, svestan svojih opadajuih moi, lako moe da posegne za poslednjom prilikom da se proslavi, smatrajui da jedna beba na tom polju nema prava koja bi on morao da potuje. Ukratko, bilo je naprosto nezamislivo da bi Sabat mogao ukrasti Humboltovu ideju; gledano iz oba ugla, dr Humbolt je bio kriv." R. Danil je dugo o tome razmiljao. A onda je ispruio ruku. "Moram sada da poem, prijatelju Elija. Drago mi je to sam te video. Moda se uskoro ponovo sretnemo." Bejli toplo prihvati robotovu aku: "Ako nema nita protiv, R. Danile", ree on, "nemoj da to bude suvie brzo."

INCIDENT NA TRISTOGODINJICU

4. juli 2076 . Trei put za redom konvencionalni sistem numeracije, koji se zasnivao na stepenima desetice, uslovio je da se poslednje dve brojke u broju godine poklope sa znamenitom 76 kada je, pre tri veka, roena nacija. To vie nije bila nacija u starom smislu rei; pre bi se moglo rei da je posredi bio geografski pojam; delu jedne vee celine koja je sainjavala Federaciju celokupnog stanovnitva na Zemlji, zajedno sa njegovim ograncima na Mesecu i svemirskim kolonijama. Meutim, posredstvom kulture i tradicije, taj naziv i ideja nastavili su da ive, a deo planete oznaavan starim nazivom i dalje je bio

najnaprednija i najbogatija oblast na svetu... A predsednik Sjedinjenih Drava jo je bio najmoniji pojedinac u Planetnom Veu. Lorens Edvards posmatrao je sitnu predsednikovu priliku sa visine od dve stotine stopa. Lenjo je nadletao gomilu, dok mu je na leima jedva ujno preo flotronski motor, a ono to je video bilo je istovetno s onim to bi bilo ko video na holoviziji. Koliko li je puta viao takve male prilike u svojoj dnevnoj sobi, sitne prilike u suncem obasjanoj kocki, koje su izgledale stvarne kao da su ivi homonkuli, samo to ste mogli kroz njih da proturite aku. Niste, meutim, mogli da gurnete aku kroz desetine hiljada prilika koje su se razmilele preko otvorenog prostora oko Vaingtonovog spomenika. Niste mogli da gurnete aku ni kroz predsednika. Umesto toga, mogli ste da ispruite ruku prema njemu, da ga dodirnete, da se rukujete s njim. Edvards je sardoniki razmiljao o tome besmislenom dodatnom elementu opipljivosti i poeleo da se nalazi stotinu milja daleko, da lebdi u vazduhu iznad neke samotne divljine, umesto ovde gde mora da motri na znake nereda. Uopte ne bi bilo potrebe da on bude ovde da nije mitske vrednosti 'zbijanja tela'. Edvards nije bio oboavalac predsednika - Hjuga Alena Vinklera, pedeset sedmog po redu. Edvards je smatrao da je predsednik Vinkler isprazan ovek, armer, otima glasova, onaj koji samo obeava. Bilo je pravo razoaranje imati ga na elu, sada, poto su proli prvi punonadeni meseci njegove administracije. Pretila je opasnost da se Svetska Federacija raspadne mnogo pre no to obavi svoj posao, a Vinkler to nikako nije mogao da sprei. Sada je bila potrebna jaka ruka, a ne srdaan prijem; vrst glas, a ne medeni cvrkut. Eno ga kako se rukuje... prostor oko njega obezbeivali su pripadnici Slube, zajedno sa Edvardsom, kao i jo nekolicinom koji su motrili odozgo. Predsednik e se sigurno ponovo kandidovati i imao je dobre izglede da bude poraen. No, to bi samo dodatno pogoralo stvari, jer je opozicijska partija bila za unitenje Federacije. Edvards uzdahnu. Predstojee etiri godine bie veoma bedne... moda e se ta beda produiti na etrdeset godina... a on nita drugo nije mogao do da i dalje lebdi u vazduhu, spreman da stupi u vezu sa svakim agentom Slube na tlu laser-fonom u sluaju i najmanje... Nije primetio ni najmanju guvu. Nije bilo nikakvih znakova pometnje. Samo oblai bele praine, jedva vidljiv; samo trenutni blesak na suncu, visoko i daleko, koji je nestao im ga je postao svestan. Gde je predsednik? Izgubio ga je u praini. Stao je da zagleda okolinu mesta na kome ga je poslednji put video. Predsednik nije mogao daleko da ode. A onda je primetio komeanje. Prvo je nastupilo meu agentima Slube, koji su, kako se inilo, izgubili glave i as ili na jednu as na drugu stranu. A onda je ta uznemirenost prela i na one koji su im bili u neposrednoj blizini, da bi potom nastavila da se iri. Buka je postajala sve snanija dok nije prerasla u grmljavinu.

Edvards nije morao da razabere rei koje su stvarale sve glasniju viku. inilo mu se da je vest doprla do njega preko buke i uurbanosti mase. Predsednik Vinkler je nestao! Bio je tu, a onda se u narednom trenutku pretvorio u aku praine koja je nestala. Edvards je zadrao dah u agoniji ekanja koja mu je liila na venost bez droge, dok se taj dugi trenutak shvatanja nije okonao i rulja krenula u divlji stampedo pobunjenika. ... Kada je zvonki glas uspeo da nadjaa buku koja je dobijala na silini, ona je poela da bledi, da se gubi i najzad se pretvorila u tiinu. Sve je to prilino liilo na program holovizije, kada neko utia, pa sasvim iskljui zvuk. Edvards pomisli: Blagi Boe, pa to je predsednik. Nije bilo greke; glas je bio njegov. Vinkler je stajao na uvanoj pozornici sa koje je trebalo da odri govor u ast Tristogodinjice i sa koje je siao pre manje od deset minuta kako bi se rukovao sa nekima od okupljenih. Kako li se vratio tamo gore? Edvards je sluao... "Nita mi se nije dogodilo, sunarodnici Amerikanci. Upravo ste prisustvovali kvaru jednog mehanikog ureaja. To nije bio va predsednik, te stoga ne dozvolimo da jedan mehaniki kvar pokvari proslavu najsrenijeg dana koji je svet do sada video... Sunarodnici Amerikanci, poklonite mi svoju panju..." A onda je usledio govor u ast Tristogodinjice, najbolji govor koji je Vinkler ikada odrao ili koji je Edvards ikada uo. Edvards je sebe uhvatio kako zanemaruje svoj posao nadglednika u elji da saslua govor. Vinkler je mudro zborio! On je shvatao znaaj Ferderacije i za njega je ona dolazila na prvo mesto. Duboko u Edvardsu, meutim, jedan njegov deo setio se postojanih glasina da su robotiari, zahvaljujui novim otkriima, uspeli da sazdaju predsednikovu sliku i priliku, robota koji je bio u stanju da obavlja isto ceremonijalne funkcije, koji je mogao da se rukuje, kome nikada nije bilo dosadno niti se umarao... i koji nije mogao biti ubijen. Edvards uz ok pomisli kako se upravo to dogodilo. Zaista je postojao robot koji mu je savreno slian i koji je na neki nain... bio ubijen.

13. oktobar 2078. Edvards podie pogled kada mu prie robot-vodi koji mu je sezao do struka i milozvuno ree: "Gospodin Janek e vas sada primiti."

Edvards ustade, oseajui se strano visok dok se nadnosio nad zdepastim, metalnim vodiem. Meutim, nije se oseao mlad. Za poslednje dve godine lice mu se izboralo i on je toga bio svestan. Sledio je robota do jedne iznenaujue male prostorije, u kojoj je, iza iznenaujue malog stola, sedeo Frensis Janek, neprimereno mladolik ovek, premda ve pomalo zapupast. Janek se osmehnu, prijateljski ga gledajui, dok je ustajao da se rukuje. "Gospodine Edvards." Edvards promrmlja: "Drago mi je to mi se ukazala prilika, gospodine..." Edvards je sada prvi put video Janeka, jer je posao predsednikovog sekretara tih i nije zanimljiv za medije. Janek ree: "Sedite. Sedite. Da li biste eleli tapi soje?" Edvards utivo odbi, uz smeak, i sede. Janek se oigledno trudio da istakne svoju mladost u prvi plan. Izguvana koulja bila mu je otkopana, a dlake na grudima obojene u priguenu, ali vidljivu ljubiastu. Janek ree: "Poznato mi je da ve nekoliko nedelja pokuavate da me dobijete. ao mi je zbog odlaganja. Nadam se da razumete da moje vreme ne pripada samo meni. Meutim, sada smo tu... Obratio sam se efu Bezbednosti, da znate, i on se veoma pohvalno izrazio o vama. ao mu je to ste dali otkaz." Edvards odvrati, oborenog pogleda: "Uinilo mi se da e biti bolje da sam nastavim sa istragom kako ne bih ugrozio obraz Slube." Na Janekovom licu zaigra osmeh. "Iako ste, meutim, bili veoma diskretni, vae aktivnosti nisu prole nezapaeno. ef mi je objasnio da istraujete incident koji se zbio na proslavi Tristogodinjice i moram priznati da me je upravo to ubedilo da se to pre vidim s vama. Zar ste zbog toga dali otkaz? Istraujete orsokak." "Kako to moe biti orsokak, gospodine Janek? To to vi taj dogaaj nazivate incident ne menja injenicu da je posredi bio pokuaj ubistva." "Stvar semantike. Zato bismo koristili uznemirujue izraze?" "Samo zbog toga to oni, kako mi se ini, predstavljaju uznemirujuu istinu. Sigurno ete se sloiti da je neko pokuao da ubije predsednika." Janek rairi ruke. "Ako je i tako, zavera nije uspela. Uniten je mehaniki ureaj. Nita vie. U stvari, ako ba hoete da pravilno sagledamo stvari, taj incident... ili kako god odluili da ga nazovete... doneo je naciji i svetu mnogo dobra. Kao to nam je svima poznato, predsednik i nacija bili su uzdrmani tim incidentom. Predsednik i svi mi shvatili smo ta bi znaio povratak na nasilje iz prolog veka i to je izazvalo veliki zaokret." "To ne mogu da poreknem."

"Svakako da ne moete. ak e i predsednikovi neprijatelji morati da se sloe da smo za poslednje dve godine mnogo toga postigli. Federacija je danas mnogo jaa nego to je iko na proslavi Tristogodinjice mogao i sanjati da e biti. Moemo ak rei da je spreen slom globalne ekonomije." Edvards oprezno ree: "Da, predsednik je drugi ovek. Svi to kau." Janek ree: "On je oduvek bio veliki ovek. Taj incident ga je, meutim, naterao da se usredsredi na velike stvari sa ogromnom snagom."

"to ranije nije inio?" "Moda nije ulagao toliku snagu... Ipak, i predsednik i svi mi ostali voleli bismo da se taj incident zaboravi. Glavni cilj mog vienja s vama, gospodine Edvards, jeste da vam to jasno stavim do znanja. Ovo nije dvadeseti vek i ne moemo vas baciti u zatvor jer nam smetate, niti vas moemo na bilo koji nain spreiti, ali ak ni Globalna Povelja nam ne zabranjujemo da pokuamo da vas ubedimo. Da li me razumete?" "Razumem vas, ali se ne slaem sa vama. Moemo li zaboraviti taj incident, iako odgovorna osoba nikada nije uhvaena?" "Moda je tako ba dobro ispalo, gospodine. Mnogo je bolje da neka, ovaj, neuravnoteena osoba umakne nego da se stvar toliko naduva i stvori ak moda klimu za povratak u dvadeseti vek." "Slubena verzija ak glasi da je robot sam od sebe eksplodirao... to je nemogue i to je predstavljalo nepoten udarac zadat industriji robota." "Ja ne bih upotrebljavao re 'robot', gospodine Edvardse. Bio je to mehaniki ureaj. Niko nikada nije rekao da su roboti, sami po sebi, opasni, a naroito ne oni metalni koje koristimo za obavljanje svakodnevnih poslova. Ovde je re o neobino sloenim ureajima nalik na oveka koji izgledaju kao da su od krvi i mesa i koje bismo mogli nazvati androidima. U stvari, toliko su sloeni da bi ve i zbog toga mogli eksplodirati. Ja nisam strunjak na tom polju. Robotika industrija e se oporaviti." "Izgleda da nikome u vladi", nastavi tvrdoglavo Edvards, "nije stalo da do kraja ispita tu stvar." "Ve sam vam objasnio da su posledice svega toga ispale samo dobre. Zato bismo uskovitlali mulj na dnu, kada je voda iznad njega bistra?" "A ta je sa upotrebljenim dezintegratorom?" Na trenutak se Janekova aka, kojom je lagano okretao posudu sa sojinim tapiima na stolu, zaustavila, a onda ponovo vratila svom ritmikom pokretanju. On nehajno upita: "ta je to?" Edevards napeto odvrati: "Mislim da znate o emu govorim, gospodine Janek. Kao pripadnik Slube..." "U kojoj vie niste."

"To nije vano; kao pripadnik Slube, i protiv svoje volje uo sam stvari koje, pretpostavljam, nisu uvek bile namenjene mojim uima. uo sam za novo oruje i video sam da se neto dogodilo na proslavi Tristogodinjice za ta bi bilo potrebno upravo tako neto. Predmet za koji su svi smatrali da je predsednik nestao je u obliku oblaia vrlo fine praine. Kao da je svaki atom tog predmeta raskinuo vezu sa ostalim atomima sa kojima je bio spojen. Predmet se pretvorio u oblak pojedinanih atoma, koji su, razume se, poeli ponovo da se kombinuju, ali koji su se suvie brzo rasprili, tako da je praina samo naas zasvetlucala." "Kao u naunoj fantastici." "Ja uopte ne razumem nauku koja se krije iza toga, gospodine Janek, ali mi je jasno da je za takvo raskidanje veza meu atomima potrebna velika energija. Ta energija trebalo bi da se dobije iz okoline. Oni ljudi koji su stajali u to vreme blizu tog ureaja i koje sam uspeo da pronaem... i koji bi pristali da govore... jednoglasno su izjavili da je preko njih preao talas hladnoe." Janek odloi posudu sa sojinim tapiima u stranu sa jedva ujnim klikom kada je preao prstima preko celuloze. On ree: "Pretpostavimo, rasprave radi, da postoji neka sprava kao dezintegrator." "Ne moramo o tome raspravljati. Postoji." "Ne elim da se raspravljam. Ja lino ne znam za tako neto i teko da bih u ovoj kancelariji i saznao o neem vezanom za Bezbednost kao to je to neko novo oruje. Ali ako dezintegrator postoji iako je to tako velika tajna, onda mora da Amerika ima monopol za koji ne zna ostatak Federacije. Onda o tako neem ne bi trebalo ni nas dvojica da priamo. To bi moglo biti mnogo opasnije oruje i od nuklearne bombe, upravo stoga... ako je tano ono to tvrdite... to pri dejstvovanju dezintegrie jedino ciljnu taku i izaziva hladnou u neposrednoj okolini. Nema udara, nema vatre, nema smrtonosnog zraenja. Bez ovih uznemirujuih nuzproizvoda, ne bi bilo nikoga ko bi se protivio njegovoj upotrebi, a ipak, na osnovu svega to znamo, mogao bi se napraviti tako veki dezintegrator koji bi bio u stanju da uniti celu planetu." "Slaem se sa svim tim", ree Edvards. "Onda shvatate da je, ako ne postoji dezintegrator, glupo priati o njemu; sa druge strane, ako postoji, predstavljalo kriminano delo govoriti o njemu." "Nisam o tome ni sa kim drugim razgovarao osim sada sa vama, jer pokuavam da vas ubedim da je situacija veoma ozbiljna. Ako je neki dezintegrator upotrebljen, zar vlada ne bi trebalo da bude zainteresovana da dokui kako je do toga dolo... da ga moda ne poseduje neka druga jedinica Federacije?" Janek odmahnu glavom. "Mislim da se moemo osloniti na to da e odgovarajui organi ove vlade uzeti u razmatranje jednu takvu stvar. Ne treba to da vas brine." Edvards upita, jedva se savlaujui: "Da li ste u stanju da me uverite da su Sjedinjene Drave jedina vlada kojoj stoji na raspolaganju takvo oruje?"

"Ne bih umeo da vam kaem, poto nita ne znam o jednom takvom oruju, a i ne treba da znam. Nije trebalo ni vi da mi ga pominjete. ak i da takvo oruje postoji, ve i same glasine o njegovom postojanju mogle bi biti pogubne." "Ali poto sam vam ve kazao i poto je teta poinjena, molim vas da me sasluate do kraja. Pruite mi priliku da vas ubedim kako vi, i niko drugi, drite klju zastraujue situacije koju moda samo ja razabirem." "Samo vi? I samo ja imam klju?" "Zar to zvui paranoidno? Dozvolite da vam objasnim, a onda sami prosudite." "Dau vam jo malo vremena, gospodine, ali ono to sam rekao stoji. Morate se okaniti te... tog vaeg hobija... te istrage. Strano je opasna." "Bilo bi opasno da je napustim. Zar ne shvatate da ako dezintegrator postoji i ako Sjedinjene Drave imaju monopol nad njim, onda sledi da je broj ljudi koji bi mogli imati pristup njemu veoma ogranien. Kao bivi pripadnik Slube, poneto znam o tome i kaem vam da je jedina osoba na celom svetu koja bi mogla da uzme dezintegrator iz naih supertajnih arsenala predsednik... samo je predsednik Sjedinjenih Drava, gospodine Janek, mogao da organizuje pokuaj ubistva." Zurili su jedan u drugoga nekoliko trenutaka, a onda Janek pritisnu vezu na stolu. Ree: "Dodatne mere opreza. Sada nas apsolutno niko ne moe uti. Gospodine Edvardse, shvatate li koliko je ta vaa izjava opasna? Po vas samog? Ne smete precenjivati mo Globalne Povelje. Vlada ima pravo da preduzme razumne mere kako bi zatitila svoju postojanost." Edvards ree: "Doao sam kod vas, gospodine Janek, pretpostavivi da ste odani graanin Amerike. Doneo sam vam vesti o uasnom zloinu koji e ostaviti traga na svim Amerikancima i na celoj Federaciji. Zloinu to je stvorio situaciju koju moda jedino vi moete da ispravite. Zato mi uzvraate pretnjama?" Janek odvrati: "Ovo je drugi put da pokuavate da me predstavite kao potencijalnog spasioca sveta. Ne mogu sebe zamisliti u toj ulozi. Nadam se da vam je jasno da ne posedujem nikakve neobine moi." "Vi ste predsednikov sekretar." "To ne znai da mogu u audijenciju kod njega kad god hou, niti da sam u krajnje poverljivom odnosu s njim. U pojedinim trenucima, gospodine Edvards, podozrevam da me ostali smatraju za lakeja, a ponekad ak uhvatim sebe kako sam voljan da se sloim s njima." "Pa ipak, vi ga esto viate, viate ga neslubeno, viate ga..." Janek ga nestrpljivo prekinu: "Dovoljno ga viam da vam sa sigurnou mogu rei da predsednik ne bi naredio da se uniti taj mehaniki ureaj na proslavi Tristogodinjice." "Da li je to onda, prema vaem miljenju, nemogue?"

"To nisam kazao. Rekao sam da on to ne bi uinio. Konano, a i zato bi? Zato bi predsednik eleo da uniti androida koji je njegova verna kopija i koji mu je bio koristan preko tri godine njegovog predsednikovanja? A ako je to ipak, iz nekog razloga, poeleo da uini, zato bi, u ime Zemlje, to uinio tako javno... ni manje ni vie nego na proslavi Tristogodinjice... obelodanivi tako njegovo postojanje, rizikujui gnuanje javnosti kada shvati da se rukovala sa mehanikim ureajem, a da ne pominjem diplomatske reperkusije to je na sastanke sa predstavnicima drugih lanica Federacije slao zamenu? Umesto svega toga, mogao je jednostavno da naredi njegovo tajno uklanljanje. Niko osim nekolicine lanova uprave na visokim poloajima ne bi nita saznao." "Meutim, nije bilo nikakvih nepoeljnih posledica po predsednika, je li tako?" "Morao je da skrati sveanost. Uz to, vie se do njega ne moe onako lako doi kao ranije." "Kao to se moglo do robota." "Pa", primeti sa nelagodnou Janek, "da, pretpostavljam da je to tano." Edvards ree: "U stvari, predsednik je ponovo izabran i njegova popularnost nije opala, iako je unitenje bilo javno. Va argument protiv javnog unitenja nije onako jak kao to ste eleli da zvui." "Ali ponovno je izabran uprkos tom incidentu. I to zahvaljujui njegovoj brzoj reakciji; zahvaljujui tome to je istupio i odrao, morate priznati, jedan od najboljih govora u amerikoj istoriji. Bila je to naprosto zadivljujua predstava; to morate priznati." "Bila je to odlino izvedena drama. Naprosto da ovek pomisli kako je predsednik na to i raunao." Janek se zavali u stolici. "Ako vas dobro razumem, Edvardse, vi nagovetavate da ovde posredi zamreni knjiki zaplet. Da li vi to pokuavate da kaete da je predsednik naredio da se uniti taj ureaj, upravo onako kako se i dogodilo... usred gomile, ba za vreme proslave Tristagodinjice, dok je to pratio ceo svet... kako bi stekao naklonost svih zbog svog brzog reagovanja? Da li vi to nagovetavate da je on to sve isplanirao kako bi sebe prikazao kao oveka izuzetne odlunosti i snalaljivosti u krajnje dramatinim okolnostima, kako bi iz kampanje koju je gubio iziao kao pobednik?... Gospodine Edvardse, mnogo ste itali bajke." Edvards primeti: "Da sam pokuao sve to da tvrdim, to bi onda zaista bila bajka, ali nisam. Nikada nisam nagovestio da je predsednik naredio da se ubije robot. Samo sam pitao ta mislite da li je to mogue i vi ste s velikom uverenou izjavili da nije. Drago mi je zbog toga, jer se slaem s vama." "O emu je onda ovde re? Sve mi se vie ini da uludo traite moje vreme." "Samo jo trenutak, molim vas. Da li ste se ikada zapitali zato se to nije moglo obaviti laserskim zrakom, deaktivatorom polja... kovakim maljem, za Boga miloga? Zato bi se iko toliko pomuio da se dokopa oruja koje uva najjae mogue vladino obezbeenje da bi se obavio posao za koji ono nije neophodno? Na stranu tekoe oko njegovog nabavljanja, ali zato rizikovati da i ostatak sveta sazna za postojanje dezintegratora?"

"Cela ta stvar sa dezintegratorom je samo vaa teorija." "Robot je potpuno nestao pred mojim oima. Gledao sam. to se toga tie, ne oslanjam se na dokaze iz druge ruke. Nije vano kako zovete to oruje; bilo koji naziv da mu date, delovalo je tako to je rastavilo robota na atome koje je potom nepovratno rasprilo unaokolo. Zato je to bilo potrebno? Ovako je ispalo prenaglaeno ubistvo." "Ne znam ta je poinitelj imao na umu." "Ne? A meni se ini da postoji samo jedan logiki razlog za potpuno pretvaranje u prah ak i onda kada bi i neto mnogo jednostavnije obavilo posao. Ovim pretvaranjem u prah od unitenog predmeta nije ostalo ba nita. Nita na osnovu ega bi se moglo zakljuiti ta je bilo posredi, da li o robotu ili neem drugom." Janek primeti: "Ali uopte se nije postavljalo pitanje o tome ta je to bilo." "Zaista? Rekao sam da je samo predsednik mogao da obezbedi dezintegrator. Ali kada znamo da je postojao robot koji mu je bio toliko nalik, moemo se zapitati koji je predsednik sve to sredio?" Janek otro ree: "Mislim da je bespredmetno da nastavimo ovaj razgovor. Vi ste ludi." Edvards ree: "Razmislite. Za Boga miloga, razmislite. Predsednik nije unitio robota. to se toga tie, vai argumenti su ubedljivi. Ali je zato robot unitio predsednika. Predsednik Vinkler je ubijen u gomili 4. jula 2076. Robot koji lii na predsednika Vinklera zatim je odrao govor u ast Tristogodinjice, kandidovao se na ponovnim izborima, bio ponovo izabran i jo slui kao predsednik Sjedinjenih Drava!" "Ludilo!" "Doao sam k vama, k vama, jer vi moete dokazati da je tako... i moete to ispraviti." "To, jednostavno, nije tano. Predsednik je... predsednik." Janek napravi kretnju kao da e da ustane i time zavri ovaj razgovor. "Sami kaete da se izmenio", brzo dodade Edvards. "Govor koji je odrao u ast Tristogodinjice prevazilazio je moi starog Vinklera. Zar i sami niste bili zapanjeni svim onim to je postigao za poslednje dve godine? Istinu govorei... da li bi Vinkler iz prvog mandata mogao sve to da uradi?" "Da, mogao bi, jer je predsednik iz drugog mandata ujedno bio i predsednik u prvom." "Da li poriete da se promenio? Ostavljam to vama. Vi odluite i ja u se povinovati vaoj odluci." "Odluio je da se uhvati ukotac sa izazovom, to je sve. To se i ranije dogaalo u amerikoj istoriji." Ali Janek je ipak utonuo nazad u stolicu. Videlo se da mu je neprijatno." "On ne pije", primeti Edvards. "Nikada i nije... mnogo pio."

"Vie ne juri ene. Da li poriete da je to u prolosti radio?" "I predsednik je ovek. Meutim, u poslednje dve godine sav se posvetio Federaciji." "Priznajem da je to promena nabolje", ree Edvards, "ali je ipak promena. Razume se, da je imao enu, ova maskerada ne bi bila mogua, je li tako?" Janek ree: "teta to nema suprugu." Izgovorio je ovu arhainu re pomalo samosvesno. "Sada o ovome ne bismo razgovarali." "injenica je da je zaplet mogao biti praktiniji. Ali on ima dvoje dece. Ne verujem da su bili u Beloj Kui, ijedno od njih, od proslave Tristogodinjice." "A i emu? Odrasli su i ive svojim ivotom." "Jesu li pozivani? Da li je predsednik zainteresovan da ih vidi? Vi ste njegov privatni sekretar. Vi biste to znali. Jesu li?" Janek ree: "Gubite vreme. Robot nije u stanju da ubije ljudsko bie. I sami znate da je to Prvi Zakon robotike." "Znam. Ali niko ne kae da je robot Vinkler ubio oveka Vinklera. Kada se ovek Vinkler naao u gomili, robot Vinkler je bio na podijumu i sumnjam da je mogao sa te udaljenosti usmeriti dezintegrator, a da ne prouzrokuje mnogo vee razaranje. Moda je i mogao, ali mnogo je verovatnije da je robot Vinkler imao sauesnika... ubicu, mislim da je to re koja se koristila u argonu dvadesetog veka." Janek se namrti. Njegovo ugojeno lice se naboralo i poprimilo izraz patnje. On ree: "Znate, ludilo mora da je prelazno. Upravo sam poeo da razmatram suludu ideju s kojom ste doli ovamo. Sreom, neodriva je. Konano, zato bi neko sredio da ovek Vinkler bude pogubljen javno? Svi oni argumenti protiv javnog unitenja robota stoje i protiv javnog ubistva oveka-predsednika. Zar ne shvatate da vam to naruava celu teoriju?" "Ne naruava..." poe Edvards. "Naruava. Niko osim nekolicine slubenika nije znao da mehaniki ureaj uopte postoji. Da je predsednik Vinkler ubijen potajno i da se robot otarasio njegovog lea, mogao je lako da preuzme njegovo mesto, ne izazvavi sumnju... i ne pobudivi vau sumnjiavost, na primer." "Ali bi i dalje bili ivi oni slubenici koji su znali, gospodine Janek. To bi dovelo do novih ubistava." Edvards se gorljivo nagnu napred. "Vidite, pod normalnim okolnostima nije postojala opasnost da se zamene ljudsko bie i maina. Prepostavljam da robot nije bio stalno korien, ve je izvlaen samo u naroite svrhe i izvesni pojedinci uvek bi znali, moda ak vei broj njih, gde se predsednik nalazi i ta radi. Ako je to bio sluaj, ubistvo se moralo odigrati u vreme kada su ti slubenici, u stvari, mislili od predsednika da je robot." "Ne pratim vas." "Vidite. Jedan od zadataka robota bio je da se rukuje sa pojedincima iz gomile; 'zbijanje tela'. Za vreme toga, slubenici koji su to znali smatrali su da je onaj koji se rukuje robot."

"Tano. Sada razumno govorite. To i jeste bio robot." "Samo to je u pitanju bila proslava Tristogodinjice i to predsednik Vinkler nije mogao da odoli. Pretpostavljam da ne bi bilo nimalo ljudski oekivati od predsednika... naroito takvog koji se zadovoljava time da ugodi praznoglavoj gomili i koji je u sutini lovac na aplauze, kakav je bio Vinkler... da se odrekne laskanja mase ba na taj od svih dana da i prepusti to maini. A moda ga je robot paljivo i naveo na tu misao da mu upravo na dan proslave Tristogodinjice naredi da ostane iza podijuma, dok je on lino iziao da se rukuje i da mu kliu." "Potajno?" "Svakako potajno. Da je predsednik to kazao bilo kome iz Slube, ili bilo kom od svojih pomonika, ili vama, da li bi mu bilo dozvoljeno da to i uini? Jo od zbivanja iz poznih godina dvadesetog veka slubeni stav u pogledu mogunosti ubistva predstavlja praktino bolest. I tako, ohrabren od strane oigledno pametnog robota..." "Pretpostavljate da je robot pametan zato to danas igra ulogu predsednika. To je kruno zakljuivanje. Da nije predsednik, ne bi bilo razloga da se misli da je pametan, niti da je sposoban da smisli ovu zaveru. Pored toga, koji bi motiv mogao nagnati robota da pripremi ubistvo? ak i ako nije ubio lino predsednika, i posredno oduzimanje ljudskog ivota takoe zabranjuje Prvi Zakon koji glasi: "Robot ne sme da povrediti ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno." Edvards primeti: "Prvi Zakon nije apsolutan. ta ako se nanoenjem povrede jednom ljudskom biu spasavaju druga dva, ili tri, ili tri milijarde? Robot je mogao pomisliti da je spasavanje Federacije vanije od spasavanja jednog ivota. Konano, to nije bio obian robot. Napravljen je s ciljem da to verodostojnije oponaa predsednika kako bi mogao bilo koga da prevari. Pretpostavimo da je posedovao predsednikovu mo shvatanja, bez Vinklerovih slabosti, i pretpostavimo da je znao da moe spasiti Federaciju, dok sam predsednik za to nije bio kadar." "Vi ste u stanju tako da rezonujete, ali kako moete znati da e jedan mehaniki ureaj to uiniti?" "To je jedini nain na koji se moe objasniti ono to se dogodilo." "A ja mislim da je to paranoidna fantazija." Edvards ree: "Kaite mi onda zbog ega je uniteni predmet pretvoren u atome. Kako drugaije to objasniti nego pretpostavkom da je to bio jedini nain da se sakrije injenica da je u pitanju bilo ljudsko bie, a ne robot? Dajte mi neko alternativno objanjenje." Janek pocrvene. "Ja to neu da prihvatim." "Ali vi ste u stanju da celu stvar dokaete... ili pobijete. Zato sam doao do vas... vas." "Kako ja to mogu da dokaem? Ili da pobijem?" "Niko vie od vas ne via predsednika kada ga ne uvaju. Sa vama je... u nedostatku porodice... najneformalniji. Posmatrajte ga."

"inio sam to. Kaem vam da nije..." "Niste. Nita niste sumnjali. Sitni znaci vam nita nisu znaili. Posmatrajte ga sada, kada ste svesni da bi mogao biti robot, i videete." Janek zagriljivo primeti: "Mogu ga oamutiti i ultrasoninim detektorom proveriti ima li u njemu metala. ak i androidi imaju mozak od legure platinijuma i iridijuma." "Nee biti neophodne nikakve drastine mere. Posmatrajte ga i videete da je u toj meri drugaiji nego to je bio, da naprosto ne moe biti ovek." Janek pogleda u asovnik na zidu. Zatim ree: "Ovde smo ve due od sata." "ao mi je to sam vas toliko zadrao, ali nadam se da shvatate od kolikog je ovo znaaja." "Znaaja?" ponovi Janek. A zatim podie pogled i njegov oajniki izraz lica iznenada se promeni. Kao da je poeo neemu da se nada. "Ali da li je to zaista vano? Mislim, stvarno?" "Kako ne bi bilo vano? Imati robota za predsednika Sjedinjenih Drava? Zar to nije vano?" "Ne, nisam na to mislio. Zaboravimo ta bi mogao biti predsednik Vinkler. Ali razmotrite ovo. Neko na mestu predsednika Sjedinjenih Drava spasao je Federaciju; odrao ju je i trenutno predsedava Veem, zalaui se za mir i konstruktivni kompromis. To morate priznati?" Edvards ree: "Svakako, sve to priznajem. Ali ta emo sa ustanovljenim presedanom? Robot u Beloj Kui danas iz dobrih razloga moe dovesti do robota u Beloj Kui kroz dvadeset godina iz ravih razloga, a zatim do robota u Beloj Kui bez razloga, ve samo da bi se odrao sled. Zar ne shvatate da treba uguiti mogui poziv trube koji bi oglasio kraj oveanstva odmah im se zauje i prva nesigurna nota?"

Janek slegnu ramenima. "Pretpostavimo da utvrdim da je robot? Zar treba to da objavimo celom svetu? Znate li kako bi to uticalo na Federaciju? Znate li ta bi se desilo sa svetskim finansijskim zdanjem? Znate li..." "Znam. Zbog toga sam i doao do vas privatno, umesto da sam pokuao da to objavim. Na vama je da proverite stvar i doete do konanog zakljuka. Na vama je, zatim, kada utvrdite da je tobonji predsednik robot, u ta sam ubeen, da ga uverite da podnese ostavku." "A prema vaoj verziji Prvog Zakona, on e me tada ubiti, jer u ugroziti njegovo umeno upravljanje najveim globalnim krizama dvadeset prvog veka." Edvards odmahnu glavom. "Ranije je robot delao u tajnosti i niko nije ni pokuao da razmotri argumente koje je koristio. Vi ete biti u stanju da pojaate odreenije tumaenje Prvog Zakona svojim argumentima. Ako bude potrebno, moemo dobiti pomo nekog slubenika iz korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' koji su i sazdali tog robota. Kada jednom podnese ostavku, nasledie ga potpredsednica. Ako je robot Vinkler vratio stari svet na pravi put, dobro; sada i potpredsednica moe da ga odrava na tom pravom putu, a ona je pristojna i asna ena. Ali ne moemo dozvoliti da za vladara imamo robota i ne smemo dozvoliti da se to ikada vie ponovi."

"ta ako je predsednik ljudsko bie?" "Onda stvar preputam vama. Vi ete znati." Janek ree: "Nemam poverenja u samog sebe? ta ako ne budem mogao to da ustanovim? Ako ne budem mogao naterati sebe da to uradim? Ako se ne usudim? Kakvi su vai planovi?" Na Edvardsu se videlo da je umoran. "Ne znam. Mogao bih otii do 'Amerikih robota'. Ali mislim da do toga nee doi. Sasvim sam uveren da sada, kada sam vam svalio problem na plea, neete mirovati dok se on ne rei. Da li elite da vama vlada robot?" On ustade i Janek ga pusti da ode. Nisu se rukovali.

Janek je sedeo u sve guem sumraku u dubokom oku. Robot! Kod njega je doao ovek koji mu je izneo savreno razlone dokaze da je predsednik Sjedinjenih Drava robot. Trebalo je to lako da odbaci. Pa iako je Janek potegao svaki argument koji mu je pao na pamet, sve je bilo uzalud, a ovek se nimalo nije pokolebao. Robot kao predsednik! Edvards je bio ubeen u to i ostae ubeen. Ako Janek i dalje bude tvrdio da je predsednik ovek, Edvards e otii u 'Amerike robote'. Nee se smiriti. Janek se namrti, razmiljajui o dvadeset sedam meseci koji su proli od proslave Tristogodinjice i o tome kako je sve dobro ilo. A sada? Ostao je izgubljen u mranim mislima. Dezintegrator je i dalje bio kod njega, ali nee morati da ga upotrebi za ljudsko bie, jer priroda njegovog tela nije dolazila u pitanje. Bie dovoljan i beumni snop lasera na nekom usamljenom mestu.

Teko je bilo navesti predsednika u prethodnom navratu, ali u ovom sluaju nije ak morao ni da zna.

Peti deo: PAUEL I DONOVAN

Druga pria o robotima koju sam napisao ,'Razlog' (ukljuena u ovaj odeljak), govori o dvojici ispitivaa polja, Gregoriju Pauelu i Majklu Donovanu. Oblikovao sam ih na osnovu izvesnih pria koje

je napisao Don Kembel, a kojima sam se silno divio, o dvojici meuplanetnih istraivaa, Pentonu i Blejku. Ako je Kembel ikada uoio slinost, nita mi nije kazao. Uzgred budi reeno, moram vas upozoriti da je prva pria u ovom odeljku 'Prvi Zakon', napisana kao podvala i ne treba je ozbiljno shvatiti.

PRVI ZAKON

Majk Donovan pogleda u praznu kriglu za pivo; bilo mu je dosadno i zakljuio je da je dovoljno sluao. Glasno je kazao: "Ako ve razgovaramo o neobinim robotima, ja sam jednom poznavao jednoga koji se ogluio o Prvi Zakon." Kako je to bilo sasvim nemogue, svi su zamukli i okrenuli se prema Donovanu. Donovan je istog asa poalio zbog svoje brbljivosti i pokuao da promeni temu. "Jue sam uo stvarno jedan dobar vic", ree on, razgovorljivo, "o..." MekFarlejn, koji je sedeo na stolici do Donovanove, ree: "Hoe da kae da si znao robota koji je naudio ljudskom biu?" Razume se da je nepotovanje Prvog Zakona upravo to podrazumevalo. "Na neki nain", odvrati Donovan. "Rekoh da sam jue uo jedan vic o..." "Priaj nam o tome", naredi MekFarlejn. Nekolicina drugih stade da udara kriglama po stolu. Donovan je to iskoristio najbolje to je mogao. "Dogodilo se na Titanu pre otprilike deset godina", poe on, brzo razmiljajui. "Da, bilo je to dvadeset pete. Neposredno pre toga isporuili su nam tri nova modela robota, naroito napravljena za Titan. Bili su to prvi od MA modela. Nazvali smo ih Ema Jedan, Dva i Tri." Puknuo je prstima, traei jo jedno pivo, i zagledao se revnosno za kelnerom. Da vidimo, ta e uslediti? MekFarlejn primeti: "Pola ivota se bavim robotikom, Majk. Ali nikada nisam uo za serijski niz MA." "Zato to su skinuli MA sa montanih traka odmah posle... posle onoga to u vam ispriati. Zar se ne sea?" "Ne." Donovan urno nastavi. "Smesta smo ukljuili robote. Znate, do tog trenutka baza je bila potpuno neupotrebljiva tokom olujne sezone, koja traje osamdeset odsto Titanove revolucije oko Saturna. Za vreme stranih snegova, niste u stanju da pronaete Bazu makar se nalazili na samo stotinak jardi od nje. Kompasi nisu ni od kakve koristi, jer Titan nema magnetsko polje.

Vrlina tih MA robota, meutim, bila je u tome to su bili opremljeni novom vrstom vibrodetektora tako da su mogli da prokre najkrai put do Baze kroz bilo ta, a to je znailo da je rudarenje doivelo pravu revoluciju. Ni rei, Mek. Vibro-detektori su takoe povueni iz upotrebe, i zato nisi uo za njih." Donovan se nakalja. "Vojna tajna, shvatate." Nastavio je: "Roboti su dobro obavljali poslove tokom prve olujne sezone, a onda, na poetku mirne sezone, Ema Dva poela je udno da se ponaa. Stalno se skrivala po uglovima i ispod bala tako da smo morali da je mamimo napolje. Na kraju je napustila Bazu i nije se vratila. Zakljuili smo da je posredi neka tehnika neispravnost i nastavili smo sa ostale dve. Ipak, to je znailo da smo ostali bez dovoljno radne snage, to jest bez robotske snage, tako da je pred kraj mirne sezone neko morao da poe do Kornska; dobrovoljno sam se prijavio da probam bez robota. Izgledalo mi je bezbedno; oluje nije trebalo da ponu jo dva dana, a vratiu se najvie za dvadeset asova. Dobrih deset milja od Baze, na povratku, podigao se vetar i vazduh se zgusnuo. Istog asa sam prizemio svoja vazduna kola pre nego to ih vetar razbije, okrenuo sam se u pravcu Baze i poeo da trim. Lako sam mogao da pretrim tu razdaljinu pri niskoj gravitaciji, ali da li sam mogao da trim pravolinijski. To je bilo pitanje. Imao sam dovoljnu zalihu vazduha, dobro su radili i kalemovi za toplotu u mom skafanderu, ali deset milja po oluji na Titanu predstavlja pravu venost. A onda, kada je sneg sve pretvorio u tmasti, gusti sumrak, kada se ak ni Saturn vie nije video, a Sunce podsealo na bledu bubuljicu, zastao sam i oslonio se o vetar. Pravo ispred mene nalazio se neki mali, tamni predmet. Bilo je to olujno tene; jedino ivo bie koje je bilo u stanju da podnese oluju na Titanu, a ujedno i najopakije ivo bie uopte. Znao sam da me skafander ne moe zatiti ako me napadne, a pri onako looj svetlosti morao sam da ekam da mi se stvarno namesti, jer inae nisam smeo da pucam. Ako promaim, gotov sam. Poeo sam polako da se povlaim, a senka krenu za mnom. Sve mi se vie pribliavala i ja podigoh blaster, molei se, kada se nada mnom iznenada nadnese neka vea senka i ja zajodlah od olakanja. Bila je to Ema Dva, nestali MA robot. Nisam prestao da se pitam ta se s njom dogodilo niti da brinem zato se to dogodilo. Samo sam zaurlao: 'Ema, srce, uhvati to olujno tene; a onda me vrati u Bazu.' Gledala me je kao da me nije ula, a onda je povikala: 'Gospodaru, ne pucajte! Ne pucajte!' A zatim je potrala za onim olujnim tenetom. 'Uhvati to prokleto tene, Ema', povikah za njom. Uhvatila je tene. Pokupila ga je i podigla i nastavila dalje. Promukao sam derui se, ali se nikada vie nije vratila. Ostavila me je da umrem u oluji."

Donovan napravi dramatinu pauzu: "Razume se, poznat vam je Prvi Zakon: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno!' E pa, Ema Dva je jednostavno utekla sa olujnim tenetom i ostavila me da umrem. Prekrila je Prvi Zakon.

Sreom, uspeo sam da se izvuem. Pola sata kasnije oluja je prestala. Bio je to samo prevremeni i kratki nalet. To se ponekada deava. Peke sam stigao do Baze, a prava oluja je poela narednog dana. Ema Dva se vratila dva sata posle mene i, razume se, stvar je tada bila razjanjena, tako da su MA modeli odmah bili povueni sa trita." "Na osnovu kakvog", zapita MekFarlejn, "objanjenja?" Donovan se ozbiljno zagleda u njega. "Ja jesam bio ljudsko bie u neposrednoj smrtnoj opasnosti, Mek, ali za tog robota postojalo je neto to je dolazilo na prvo mesto, to je bilo vanije ak i od mene, vanije i od Prvog Zakona. Nemoj zaboraviti da su to bili roboti iz MA serije, a taj odreeni MA robot traio je zabite kutke pre nego to je nestao. Kao da je oekivao neto posebno... i lino... da mu se dogodi. Oigledno mu se neto naroito i dogodilo." Donovan poput sveca podie pogled, a glas mu zadrhta. "Ono olujno tene nije, u stvari, bilo olujno tene. Nazvali smo ga Ema junior kada ga je Ema Dva donela. Ema Dva je morala da ga zatiti od mog pitolja. Ni Prvi Zakon ne moe nadrasti svete veze majinske ljubavi."

KOLO-NAOKOLO

Jedna od najomiljenijih fraza Gregorija Pauela bila je da od uzbuenja nema nikakve koristi, tako da se, kada je Majk Donovan, preskaui po nekoliko stepenika, stigao do njega, rie kose natopljene znojem, Pauel samo namrtio. "ta ne valja?" upita on. "Slomio si nokat?" "Baaah", frknu zapenuano Donovan. "ta si celog dana radio u podzemnim nivoima?" Duboko je udahnuo i brzo dodao: "Brzi se nije vratio." Pauel istog asa razrogai oi i zastade na stepenitu; zatim se povratio i nastavio da se penje. Nije ni re rekao dok nije stigao do vrha stepenita, a onda izusti: "Poslao si ga po selenijum?" "Da." "Koliko dugo je napolju?" "Ima ve pet asova." Tiina! Ovo je bila avolska situacija. Na Merkuru su tek dvanaest asova... i ve su se do gue zaglibili u najgoru nevolju. Merkur je ve odavno baksuzni svet sistema, ali ovo je bilo previe... ak i za baksuza. Pauel ree: "Poni od poetka i dri se injenica."

Nalazili su se u prostoriji sa radiom... i ve pomalo zastarelom opremom, kojom niko nije rukovao punih deset godina pre njihovog dolaska. A kada je tehnologija bila u pitanju, deset godina znailo je i te kako mnogo. Uporedite Brzog sa tipom robota kakav mora da su imali davne 2005. godine. Danas robotika napreduje ogromnim koracima. Pauel oprezno dotaknu sjajnu metalnu povrinu. Oseaj da nita nije tako dugo korieno u ovoj prostoriji... kao i u celoj Stanici... bio je krajnje depresivan. Donovan mora da je oseao isto. On poe: "Pokuao sam da ga pronaem pomou radioaparata, ali nije ilo. Radio nije ni od kakve koristi na Sunevoj strani Merkura... bar ne na razdaljini veoj od dve milje. To je jedan od razloga zbog kojih je propala Prva ekspedicija. A ultratalasnu opremu postaviemo tek za nekoliko nedelja..." "Preskoi sve to. ta si uhvatio?" "Locirao sam neorganizovan telesni signal na kratkim talasima. Uspeo sam da utvrdim samo njegov poloaj. Dva sata sam ga na taj nain sledio i uneo sam rezultate u kartu." U depu je imao pouteli komad pergamenta... relikviju neuspene Prve ekspedicije... i on snano tresnu njime po stolu, izravnavi ga dlanom. Ruku prekrtenih na grudima, Pauel ga je posmatrao sa izvesne udaljenosti. Donovan je nervozno pokazivao olovkom. "Crvenim krstom obeleen je bazen selenijuma. Sam si ga oznaio." "Koji?" prekinu ga Pauel. "MekDagal nam je pronaao tri pre nego to je otiao." "Poslao sam Brzog do najblieg, razume se. Udaljen je sedamnaest milja. Ali kakve to ima veze?" U glasu mu se nazirala napetost. "Ove take napravljene olovkom oznaavaju kretanje Brzog." Prvi put je Pauelovo vetako samopouzdanje bilo uzdrmano i on posegnu za kartom. "Ti to ozbiljno? Ovo je nemogue." "Eto ti", zarea Donovan. Takice koje su oznaavale kretanje oblikovale su nepravilni krug oko crvenog krsta koji je obeleavao bazen selenijuma. Pauelovi prsti krenue prema njegovim smeim brkovima, to je predstavljalo nepobitni znak zabrinutosti. Donovan dodade: "Tokom dva sata koliko sam ga sledio, obiao je prokleti bazen etiri puta. Sve mi se ini da e on tako nastaviti zanavek. Shvata li u kakvom smo se poloaju nali?" Pauel naas podie pogled, ali nita ne ree. Oh, da, shvatao je on, i te kako, u kakav su poloaj dospeli. Bilo je to sasvim oigledno. Izmeu njih i pune snage Merkurovog udovinog Sunca nalazile su se samo banke foto-elija koje su sada otile do avola. Mogao ih je spasiti samo selenijum. A jedino je Brzi mogao doneti Selenijum. Ako se Brzi ne vrati, nee biti selenijuma. Bez selenijuma nema foto-elija. Bez foto-banaka... pa, lagano peenje na aru predstavlja jedan od najneprijatnijih naina da se umre.

Donovan otro proe akom kroz upu crvene kose i gorko ree: "Smejae nam se ceo Sistem, Greg. Kako je mogue da je sve polo naopako odmah na poetku? Veliki tim, Pauel i Donovan, poslat je na Merkur da izvidi da li bi bilo poeljno ponovo otvoriti rudarsku postaju na Sunevoj strani i opremiti je modernom tehnikom i robotima, a mi smo sve uprskali ve prvog dana. To je bio isto rutinski posao. Tu sramotu neemo preiveti." "Moda i neemo morati", tiho dovrati Pauel. "Ako neto brzo ne preduzmemo, uopte neemo morati da brimeno da li emo bilo ta preiveti... niti da li emo uopte jo malo poiveti." "Ne budi glup! Ako je tebi to smeno, meni nije. Pravi je kriminal to su nas poslali ovamo samo s jednim robotom. Tvoja je bila pametna ideja da emo moi sami da iziemo na kraj sa bankama foto-elija." "Nisi poten. To je bila zajednika odluka i to vrlo dobro zna. Bio nam je potreban samo kilogram selenijuma, jedna dieletrodska ploa sa elinom oplatom i otprilike tri sata rada... a posvuda na Sunevoj strani nalaze se bazeni istog selenijuma. MekDagal nam je svojim spektroreflektorom pronaao tri za pet minuta, zar ne? Do avola! Nismo mogli da ekamo na narednu konjunkciju." "ta emo sad? Pauele, ti ima neku ideju. Znam da ima, jer inae ne bi bio tako spokojan. Nisi nita vei junak od mene. Hajde, ispljuni to to ima!" "Nas dvojica ne moemo poi za Brzim, Majk... ne na Sunevoj strani. ak ni nova inso-odela ne mogu da izdre due od dvadeset minuta pod direktnim Suncem. Ali zna staru izreku: 'Poalji robota da uhvati robota.' Zna, Majk, moda stvari i ne stoje tako loe. Dole, u podzemnim nivoima, nalazi se est robota, koje emo moda moi da iskoristimo, ako rade. Ako rade." U Donovanovim oima odjednom zasvetluca nada. "Misli na est robota koje je za sobom ostavila Prva ekspedicija. Jesi li siguran? Moda su to subrobotske maine. Deset godina je dugo razdoblje kada su u pitanju tipovi robota, zna." "Ne, to su roboti. Proveo sam sa njima ceo dan i znam. Imaju pozitronske mozgove: razume se, primitivne." Strpao je kartu u dep. "Hajdemo dole."

Roboti su se nalazili na najniem podzemnom nivou... svih est bilo je okrueno plesnjivim kovezima neizvesne sadrine. Bili su veliki, strano veliki: i iako su sedeli na podu, sa nogama ispruenim ispred sebe, glave su im dopirale dobrih sedam stopa u visinu. Donovan zviznu. "Pogledaj ih samo koliki su, molim te? Obim grudi mora da im je deset stopa." "Zato to su opremljeni starim MekGafijevim delovima. Pregledao sam im unutranjost... nikada nisi video neto tako bedno." "Da li si ve pokuao da ih ukljui?" "Nisam. Nije bilo razloga. Mislim da je sa njima sve u redu. ak su im i dijafragme u pristojnom stanju. Mogli bi da govore."

Skinuo je plou sa grudi najblieg robota dok je to govorio, umetnuo kuglu prenika dva ina koja je sadrala siunu iskru atomske energije i za robota znaila ivot. Imao je malo potekoa oko njenog uglavljivanja, ali je ipak uspeo, a onda je veto vratio plou. Pre deset godina nisu znali za radio-kontrole kakve su imali moderniji modeli. Zatim se latio posla i oko preostalih pet. Donovan primeti s nelagodnou u glasu: "Nisu se ni pomerili." "Nisu dobili nareenje da to uine", odvrati kratko Pauel. Vratio se do prvog u nizu i lupio ga po grudima. "Ti! uje li me?" udovite lagano klimnu i usredsredi pogled na Pauela. A onda, hrapavim, skviavim glasom... nalik na srednjevekovni fonograf, zastruga: "Da, Gospodaru!" Pauel se isceri Donovanu. "Jesi li video? To su bili dani kada su se pojavili prvi roboti koji su govorili i kada se inilo da e upotreba robota na Zemlji biti zabranjena. Proizvoai su se borili protiv toga, pa su ugraivali dobre, zdrave komplekse robova u te proklete maine." "Ni to im nije pomoglo", promrmlja Donovan. "Ne, nije, ali bar su pokuali." Ponovo se okrenuo prema robotu. "Ustani!" Robot stade lagano da se uspravlja, dok je Donovan sve vie istezao vrat, da bi na kraju skupio usne i zviznuo. Pauel upita: "Moe li izii napolje na povrinu? Po danu?" Robotovom sporom mozgu trebalo je dosta vremena da razmotri pitanje. Na kraju ree: "Da, Gospodaru." "Dobro. Zna li ta je to milja?" Ponovno razmiljanje i ponovo spori odgovor. "Da, Gospodaru." "Izveemo te, onda, na povrinu i pokazaemo ti smer. Prei e otprilike sedamnaest milja i negde u toj oblasti sree drugog robota, manjeg od tebe. Da li si dovde razumeo?" "Da, Gospodaru." "Nai e tog robota i narediti mu da se vrati. Ako on to ne bude eleo, tvoje je da ga silom donese nazad." Donovan povue Pauela za rukav. "Zato ga ne poaljemo odmah da donese selenijum?" "Zato to elim da nam vrati Brzog. Zanima me ta nije u redu s njim." A zatim se obrati robotu: "Ti, poi za mnom." Robot je ostao nepokretan, ali se prolomi njegov glas: "Izvinite, Gospodaru, ali ne mogu. Prvo se morate popeti na mene." Skupio je nespretne ruke i isprepleo zatupaste prste. Pauel se zabuljio u njega, a onda upnuo brk. "Uh.... oh!" Donovan je razrogaio oi. "Moraemo da ga jaemo? Poput konja?"

"ini mi se da je to ideja. Mada ne znam zbog ega. Ne shvatam... Da, shvatam. Rekoh ti da su u to vreme igrali na robotsku bezbednost. Oigledno su nameravali da prodaju ideju o bezbednosti tako to im nisu dozvoljavali da se sami kreu unaokolo, bez stalnog gonia slonova na ramenima. ta emo sada?" "Upravo o tome razmiljam", promrmlja Donovan. "Ne moemo izii na povrinu, sa robotom ili bez njega. Oh, Pitove mu ljubavi", i on dva puta puknu prstima. Uzbudio se. "Daj mi tu onu kartu. Nisam je za dabe dva sata prouavao. Ovo je rudarska Stanica. Zato ne bismo koristili tunele?" Rudarska stanica bila je na karti obeleena crnim krugom i od nje su se protezale svetlije linije, tuneli, u obliku paukove mree. Donovan je prouavao spisak simbola u dnu karte. "Pogledaj", ree on, "crne takice predstavljaju otvore to vode na povrinu, a evo jednoga koji se nalazi na otprilike tri milje od bazena selenijuma. Evo i broja... ovek bi pomislio da e pisati krupnije... 13a. Ako roboti znaju da se snalaze ovuda..." Pauel je postavio pitanje i dobio ve dosadni odgovor: "Da, Gospodaru." "Navlai inso-odelo", ree on zadovoljno. To je bilo prvi put da je ijedan od njih navukao inso-odelo... a to je znailo jedanput vie nego to je ijedan od njih oekivao da e ga obui kada su jue stigli; s neprijatnou su poeli mlitavo da se pokreu. Inso-odelo je bilo daleko nezgrapnije i daleko runije od obinih skafandera; ali i znatno lake, zahvaljujui injenici da nijedan deo nije bio od metala. Nainjena su od plastike otporne na toplotu i od hemijski obraenih slojeva plute, a bila su opremljena jedinicom za suenje iji je zadatak bio da vazduh odrava suv poput baruta, tako da su mogla da podnesu punu jainu Sunevog zraenja na Merkuru itavih dvadeset minuta. Moda jo dodatnih pet do deset minuta, a da onaj ko ga nosi ostane iv. Pa ipak su robotove ruke obrazovale uzengiju i on nije nijednim svojim atomom pokazao iznenaenje kada je ugledao grotesknu priliku u koju se Pauel preobrazio. Pauelov glas zagrme preko radija: "Jesi li spreman da nas odvede do Izlaza 13a?" "Da, Gospodaru." Dobro, pomisli Pauel; moda nemaju radio-kontrolu ali bar su bili opremljeni za radio-prijem. "Popni se na bilo kojeg, Majk", ree on Donovanu. Stavio je nogu u improvizovanu uzengiju i vinuo se navie. Sedite je bilo udobno; robot je imao grbu na leima, oigledno oblikovanu s tom svrhom, sa plitkim ulegnuem du oba ramena za butine i dva izduena 'uha' ija je svrha sada bila oigledna. Pauel se uhvatio za ui i okrenuo glavu. Njegov konj se nezgrapno okrenuo. "Napred, MekDafe." Meutim, uopte mu nije bilo do ale.

Dinovski roboti su se sporo kretali, sa mehanikom odmerenou; prvo su proli kroz vrata koja su jedva jednu stopu nadvisivala njihove glave, tako da su dva oveka morala brzo da se sagnu, zatim su krenuli du uskog hodnika kojim su njihovi ravnomerni koraci jednolino odzvanjali, i na kraju stigli do vazdune komore. Dugaki, bezvazduni tunel, koji se u daljini pred njima saimao u glavu iode, jasno je Pauelu stavio do znanja pravu veliinu zadatka koji je obavila Prva Ekspedicija, koristei se primitivnim robotima i najosnovnijom opremom. Moda su i pretrpeli neuspeh, ali njihov neuspeh bio je mnogo bolji od uobiajenih uspeha Sistema. Roboti su napredovali korakom koji se nikada nije menjao ni u brzini ni u duini. Pauel ree: "Primeuje li da su ovi tuneli bletavo osvetljeni i da je temperatura kao na Zemlji. Verovatno je tako bilo i svih proteklih deset godina koliko je ovo mesto zvrjalo prazno." "Kako je to mogue?" "Jeftina energija; najjeftinija u Sistemu. Suneva energija, zna, a na Sunevoj strani Merkura Suneva energija predstavlja neto. Zato je stanica i podignuta na Sunevoj strani, a ne u senci neke planine. Stvarno je posredi veliki konvertor energije. Ta energija se pretvara u elektricitet, svetlost, mehaniki rad ili u ta ve hoe; Stanica se istovremeno snabdeva energijom i oslobaa vika toplote." "Sluaj", ree Donovan. "Sve je to veoma ueno, ali da li bi hteo da promeni temu. Sluajno, tu promenu energije o kojoj govori obavljaju banke foto-elija... a trenutno sam veoma osetljiv po tom pitanju." Pauel neto zabrunda, a kada je Donovan prekinuo tiinu koja je usledila, potpuno je promenio temu. "Sluaj, Greg. ta to, do avola, nije u redu sa Brzim? Ne razumem." Nije lako slegnuti ramenima u inso-odelu, ali je Pauel ipak probao. "Ne znam, Majk. Poznato ti je da je on potpuno prilagoen za boravak na Merkuru. Toplota mu uopte ne smeta, izraen je za nisku gravitaciju i neravan teren. Potpuno je otporan... ili bi bar trebalo da bude." Nastupila je tiina. Ovog puta je potrajala. "Gospodaru", oglasi se robot, "stigli smo." "Ah?" prenu se Pauel iz poludremea. "E pa, izvedi nas odavde... na povrinu." Nali su se u siunoj podstanici, praznoj, bez vazduha, unitenoj. Donovan je pregledao krbastu rupu u viim predelima jednog od zidova pomou baterijske svetiljke. "Misli da je od meteorita?" upita on. Pauel slegnu ramenima. "Do avola s tim. Nije vano. Hajdemo napolje." Stena od crnog bazalta koja se nadnosila nad otvorom zaklanjala je Sunce i njih optoi senka duboke noi na jednom bezvazdunom svetu. Senka se pruala pred njima, zavravajui se iznenada

kao da je noem odseena; tu je prelazila u nepodnoljiv blesak bele svetlosti koja se odbijala od bezbroj kristala du stenovitog tla. "Svemir!" zadahta Donovan. "Lii na sneg." I liilo je. Pauel pree pogledom preko krbastog sjaja Merkura do obzorja i trgnu se pod dejstvom velianstvenog sjaja. "Ovo mora da je neobina oblast", ree on. "Opti albedo Merkura je nizak i vei deo tla sastoji se od sivog plavca. Slino kao na Mesecu, zna. Prelepo, je li tako?" Bio je srean to imaju filtere za svetlost u vizirima. Prelepo ili ne, ako bi pogledali u sunce kroz obino staklo oslepeli bi za pola minuta. Donovan je gledao u termometar na zglavku koji se penjao. "Neverovatno, temperatura je osamdeset stepeni Celzijusovih!" Pauel proveri svoj i ree: "Hmmmm. Malo previsoka. Atmosfera, zna." "Na Merkuru? Jesi li poludeo?" "Merkur nije ba sasvim bez vazduha", objasni Pauel odsutno. Stao je da nameta binokularne dodatke na svoj vizir, veoma nespretno zbog glomaznih prstiju na inso-odelu. "Postoji tretko isparavanje koje se dri povrine... pare isparivih elemenata i sastojci koji su dovoljno teki da ih zadri sila tee na Merkuru. Zna ve: selenijum, jod, iva, galijum, kalijum, bizmut, isparivi oksidi. Pare se povuku u senku i kondezuju, isputajui toplotu. To je neka vrsta divovske pecare. U stvari, ako upotrebi svoju svetiljku, verovatno e otkriti da je strana stene prekrivena, recimo, belosivimsumporom, ili moda rosom ivog srebra. Mada to nije vano. Naa odela mogu da podnesu bednih osamdeset, bez pogovora." Pauel je podesio binokularne dodatke, tako da je liio na pua kome tre oi. Donovan ga je napeto promatrao. "Vidi li bilo ta?" Pauel mu nije odmah odgovorio, a kada je to uinio, glas mu je bio uplaen i zamiljen. "Na obzorju se vidi neka tamna mrlja koja bi mogla biti bazen selenijuma. Nalazi se tano na mestu. Ali ne vidim Brzog." Pauel se uspravio, instinktivno nastojei da ima to bolji pogled, i na kraju je nesigurno stajao na robotovim ramenima. iroko raskreenih nogu, napetog pogleda, on ree: "Mislim... mislim... Da, to je nesumnjivo on. Dolazi u ovom pravcu." Donovan je sledio isprueni prst. Nije imao binokular, ali mogao je da uoi siunu taku koja se kretala naspram zaslepljujueg sjaja kristalnog tla. "Vidim ga", povika on. "Hajdemo!" Pauel se spustio u sedei poloaj na robotu i zatienom akom lupnuo po Gargantuinim zaobljenim grudima. "Idemo!"

"Jupiii", povika Donovan i podbode robota, kao da na nogama ima mamuze.

Roboti krenue; ravnomerno tapkanje njihovih stopala bilo je neujno na svetu bez vazduha, jer tkanje bez primesa metala od koga su bila napravljena inso-odela nije prenosilo zvuke. Postojalo je samo ritmiko vibriranje tek neto malo ispod granice ujnosti. "Bre", povika Donovan. Ritam se nije promenio. "Ne vredi", povika Pauel. "Ove gomile otpadaka imaju samo jednu brzinu. Zar misli da su opremljeni selektivnim fleksorima?" Donovan se nevoljno pogrbi. "Auh! Zamiljam li ja to ili odista oseam vrelinu?" "Uskoro e je jo jae oseati", glasio je smrknuti odgovor. "Ne skidaj pogled sa Brzoga." Robot SPD 13 bio je ve dovoljno blizu, tako da su se videle sve pojedinosti na njemu. Njegovo graciozno, aerodinamino telo odbijalo je zaslepljujue zrake svetlosti dok je lakim korakom trao po neravnom tlu. Ime je dobio po serijskim inicijalima, razume se, ali mu je ipak odgovaralo, jer su SPD modeli bili meu najbrim robotima koje je ikada isporuila korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. "Hej, Brzi", zaurla Donovan i ustro mu mahnu rukom. "Brzi!" povika Pauel. "Doi ovamo!" Razdaljina izmeu njih dvojice i pokvarenog robota brzo je stala da se smanjuje... vie naporima koje je u to uloio Brzi, nego sporim kaskanjem deset godina starih prepotopskih mazgi na kojima su jahali Donovan i Pauel. Sada su ve bili dovoljno blizu, pa su mogli da primete da Brzi nekako udno posre, kao da se kotrlja, da se primetno zanosi s jedne na drugu stranu... a onda, kada je Pauel ponovo mahnuo i do kraja pojaao kompaktni radio-odailja, pripremivi se da ponovo vikne, Brzi je podigao pogled i spazio ih. Ukopao se u mestu i ostao da stoji jedan trenutak... tek se neprimetno zanosei, kao da se njie na blagom povetarcu. Pauel povika: "Brzi. Doi ovamo, mome." A onda se glas Brzoga prvi put zau u Pauelovim slualicama. On ree: "Virle, hajde da se igramo. Ti uhvati mene, ja uhvatim tebe; nikakva ljubav ne moe da prepolovi na no. Jer ja sam Mali Ljuti, slatki Mali Ljuti. Uuups!" Okrenuvi se na peti, od odjuri u pravcu iz koga je doao, tako brzo i silovito da su se za njim dizali oblaii sprene praine. Njegove poslednje rei dok je nestajao u daljini bile su: "Cveti mali raste ispod velikog hrasta", posle ega je usledilo neobino metalno kljocanje koje je moglo predstavljati robotski ekvivalenat za tucanje.

Donovan ree slabim glasom: "Gde li je pokupio Dilberta i Salivena? Greg, je li... je li on moda pijan?" "Da mi nisi kazao", glasio je ogoreni odgovor, "nikada mi to ne bi palo na pamet. Vratimo se do stene. Prim se." Pauel je bio taj koji je prekinuo oajniku tiinu. "Kao prvo", ree on, "Brzi nije pijan... bar ne u onom smislu u kome su ljudi pijani... jer on je robot, a roboti ne mogu da se napiju. Meutim, neto nije u redu s njim i to neto lii na robotski ekvivalent pijanstva." "to se mene tie, on je pijan", jasno i glasno izjavi Donovan, "i jedino to sam shvatio jeste da on misli da mi ovde igramo nekakve igre. A to nije tano. Ovo je pitanje ivota i krajnje jezive smrti." "U redu. Ne pouruj me. Robot je samo robot. Kada uspemo da utvrdimo ta nije u redu s njim, moi emo da ga popravimo i nastavimo." "Kada", ponovi zlovoljno Donovan. Pauel nije obraao panju na njega. "Brzi je savreno prilagoen normalnom okruju na Merkuru. Ali ova oblast"... i on pokaza rukom... "uopte nije normalna. U njoj je reenje. Odakle potiu ovi kristali? Moda su se obrazovali iz tenosti koja se sporo hladila; ali odakle toliko topla tenost koja bi se ohladila na merkurskom suncu?" "Aktivni vulkan", istog asa predloi Donovan, a Pauel se ukoi. "Glupost", izgovori on piskutavim, udnim glasom i ostade veoma miran nekih pet minuta. "Zatim ree: "Sluaj, Majk, ta si kazao Brzome pre nego to si ga poslao po selenijum?" Donovan je bio zateen. "Ovaj, prokletstvo... ne znam. Samo sam mu kazao da ga donese." "Da, znam. Ali kako? Pokuaj da se seti tanih rei." "Rekao sam... uh... rekao sam: 'Brzi, potrebno nam je malo selenijuma. Moe ga nai na tom i tom mestu. Idi i donesi ga.' To je sve. ta je jo trebalo da kaem?" "Nisi mu ni na koji nain naglasio da je hitno?" "Zbog ega? Bio je to isto rutinski zadatak." Pauel uzdahnu. "E pa, sada ne moemo vie nita da uinimo... u lepom smo sosu." Sjahao je sa robota i seo leima oslonjen o stenu. Donovan mu se pridruio i oni se uhvatie ispod ruke. Izgledalo je da ih iz daljine vreba usijano sunce kao to maka vreba mia, a odmah do njih od dva dinovska robota videle su se samo tamnocrvene foto-elektrine oi koje su nezainteresovano i sa visine zurile u njih, ne trepui i ne skreui pogled. Nezainteresovano! Isti takav bio je i ovaj otrovni Merkur, veliki baksuz male veliine.

Pauelov glas koji je dopirao preko radija do Donovanovih uiju bio je napet: "Krenimo od tri osnovna zakona robotike... tri zakona koja su ukorenjena u robotskim pozitronskim mozgovima." U tami su mu prsti u rukavici odbrojavali svaki zakon. "Prvo imano: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja dopusti da ljudsko bie bude povreeno.'" "Tano." "Drugo", nastavi Pauel, "'Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudska bia, osim ako se to ne kosi sa Prvim Zakonom.'" "Tano." "I tree: Robot mora da vodi rauna o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim Zakonom." "Tano! I kuda nas to vodi?" "Pravo do objanjenja. Sukob izmeu razliitih zakona je izglaen pomou razliitih pozitronskih potencijala u mozgu. Recimo da robot srlja u opasnost i svestan je toga. Automatski bi ga potencijal koji uspostavlja Trei Zakon naterao da se vrati. Ali pretpostavimo da si mu ti naredio da se izloi opasnosti. U tom sluaju Drugi Zakon uspostavlja protivpotencijal vii od prethodnog i robot sledi nareenja po cenu svog opstanka." "Dobro, to mi je poznato. ta s tim?" "Uzmimo, na primer, sluaj Brzoga. Brzi je jedan od najnovijih modela, krajnje je specijalizovan i kota kao jedan borbeni brod. To nije stvar koja se tako lako unitava." "Pa?" "Trei Zakon je pojaan... to je posebno naglaeno, uzgred budi reeno, u uputstvima za SPD modele... tako da je on veoma alergian na opasnost. Kada si ga poslao po selenijum, ti si mu izdao nareenje onako uzgred, bez ikakvog naglaavanja, tako da je potencijal Drugog Zakona bio prilino slab. Stani, molim te; samo iznosim injenice." "U redu, samo napred. Mislim da shvatam." "Jasno ti je kako to funkcionie, je li tako? U sreditu bazena selenijuma krije se neka opasnost. Ona se sve vie pojaava to joj je on blii i na odreenoj udaljenosti od nje potencijal Treeg Zakona, koji je, ne gubimo to iz vida, neobino snaan, dospeva u ravnoteu sa potencijalom Drugog Zakona, koji je, ne zaboravimo, neobino slab." Donovan ustade ponesen uzbuenjem. "I naruava ravnoteu. Shvatam. Trei Zakon ga tera da se vrati, a Drugi Zakon vue ga napred..." "I tako, on krui oko bazena sa selenijumom, drei se ravnotee potencijala. Ako neto ne preduzmemo, on e zauvek ostati tu da krui, kao da se igra kolo-naokolo." Zatim zamiljenije dodade: "I to je ono od ega se napio. U ravnotei potencijala, polovina pozitronskih staza u

njegovom mozgu su van pogona. Nisam strunjak za robote, ali to mi izgleda oigledno. Verovatno je izgubio kontrolu samo nad tim delovima svog voljnog mehanizma, to se deava i pijancima. Ba lepo." "Ali o kakvoj je opasnosti re? Kada bismo znali od ega bei..." "Ti si nagovestio. Vulkanske erupcije. Negde tano iznad bazena sa selenijumom prodire gas iz utrobe Merkura. Sumpor-dioksid, ugljen-dioksid... i ugljen-monoksid. U velikim koliinama... i pri ovoj temperaturi." Donovan ujno proguta knedlu. "Ugljen-monoksid sa gvoem daje isparivi ferokarbonil." "A robot je", primeti Pauel, "napravljen uglavnom od gvoa." Zatim smrknuto dodade: "Nita nije ravno dedukciji. Utvrdili smo problem, ali nismo doli do reenja. Ne moemo sami otii po selenijum. I dalje je predaleko. Ne moemo poslati ove robote-konje, jer ne mogu da idu sami, a ne mogu nas dovoljno brzo donde odneti, a da se ne sprimo. Ne moemo uhvatiti Brzoga, jer blesa misli da igramo nekakve igre, a pri tom je u stanju da pretri ezdeset milja, a mi samo etiri." "Ako poe jedan od nas", poe Donovan, napeto, "i vrati se skuvan, ostaje onaj drugi." "Da", glasio je sarkastini odgovor, "bila bi to najnenija rtva... samo to ta osoba ne bi bila vie u stanju da izdaje nareenja mnogo pre nego to bi uopte stigla do bazena, a sve mi se ini da se roboti nikada ne bi vratili do stene ako im se to izriito ne bi naredilo. Razmisli! Nalazimo se dve do tri milje od bazena... da kaemo dve... robot prelazi etiri milje na sat; a mi moemo da izdrimo dvadeset minuta u naim odelima. I ne zaboravi, ne preti nam opasnost samo od toplote. Sunevo zraenje ovde napolju u ultraljubiastom delu spektra i ispod njega pravi je otrov." "Hmm", zausti Donovan, "deset minuta manje." "To ti je isto kao venost. I jo neto. Da bi potencijal Treeg Zakona zaustavio Brzog tamo gde ga je zaustavio, mora da postoji prilina koliina ugljen-monoksida u atmosferi od metalnih para... to znai da tu moe doi do priline korozije. On je napolju ve satima... i otkud moemo znati kada vie e izgubiti kontrolu nad, recimo, zglobom kolena, usled ega e se prevrnuti. Nije u pitanju samo pravilno razmiljanje... moramo misliti brzo!" Duboka, mrana, vlana, turobna tiina! Prekinuo ju je Donovan drhtavim glasom, trudei se da ne pokae svoja oseanja. On ree: "Poto nismo u stanju da pojaamo potencijal Drugog Zakona izdavanjem novih nareenja, kako bi bilo da pokuamo drugaije? Ako pojaamo opasnost, pojaaemo potencijal Treeg Zakona i povui ga nazad." Pauelov vizir se okrenu ka njemu u nemom pitanju. "Shvata", usledilo je obazrivo objanjenje, "da bismo ga skrenuli s puta treba, samo da pojaamo koncentraciju ugljen-monoksida u njegovoj blizini. E pa, u Stanici postoji kompletna laboratorija za vrenje analiza." "Svakako", sloi se Pauel. "Pa ovo je prava rudarska stanica."

"Dobro. Sugurno imaju puno oksalne kiseline za taloenje kalcijuma." "Svemira mu! Majk, ti si genije." "Tako-tako", priznade skromno Donovan. "Trebalo se samo setiti da se oksalna kiselina na toploti razlae na ugljen-dioksid, vodu i dobri, stari ugljen-monoksid. To ui iz hemije jo u srednjoj koli, zna." Pauel je ve bio na nogama i odmah se potrudio da privue panju jednog od udovinih robota jednostavnim udarcem u slabinu maine. "Hej", povika on, "ume li da baca?" "Gospodaru?" "Nije vano." Pauel opsova robotov do zla boga spor mozak. Odvalio je krbavi komad stene veliine cigle. "Uzmi ovo", ree on, "i pogodi onu tamo mrlju plaviastih kristala, preko puta one krive pukotine. Vidi li je?" Donovan ga potapa po ramenu. "Predaleko je, Greg. Ima bar pola milje." "uti", odvrati Pauel. "Treba uzeti u obzir jainu sile tee na Merkuru i zamah eline ruke. Samo gledaj." Robotove oi su premeravale razdaljinu mainski preciznom stereoskopijom. Ruka mu se podesila na teinu projektila i zanela unazad. U mraku je robotova kretnja prola nezapaeno, ali odjednom se uo tup udar kada je promenio oslonac i nekoliko sekundi kasnije komad stene izleteo je na sunce. Nije bilo otpora vazduha koji bi ga usporio, niti vetra koji bi ga skrenuo... i kada je udario o tle, pogodio je kristale tano u sredite 'plave mrlje'. Pauel sav srean zaurla i viknu: "Hajdemo po oksalnu kiselinu, Majk." I dok su uranjali u unitenu podstanicu na povratku u tunele, Donovan vedro primeti: "Brzi se drao ove strane bazena sa selenijumom od kada smo ga pojurili. Jesi li primetio?" "Jesam." "Pretpostavljam da eli da se igra. E pa lepo, poigraemo se s njim!"

Vratili su se posle nekoliko asova, sa teglama od po tri litre ispunjenim belom hemikalijom i smrknutih lica. Banke foto-elija propadale su mnogo bre nego to im se u prvi mah uinilo. Njih dvojica usmerie robote na sunce i prema Brzom koji ih je ekao u tiini i sa mranim naumom. Brzi polako potra prema njima. "Svi smo tu ponovo. Jupiii! Napravio sam kratki spisak, pijano-orgulja; svi koji jedu pepermint i duvaju ti u lice." "Dunuemo mi tebi neto u lice", promrmlja Donovan. "On hramlje, Greg."

"Primetio sam", zau se tihi, zabrinuti odgovor. "Monoksid e ga brzo srediti, ako ne pourimo." Sada su se oprezno pribliavali, gotovo postrance, kako ne bi naterali u beg potpuno iracionalnog robota. Pauel, razume se, nije mogao znati, ali ve se mogao gotovo zakleti da se poandrcali Brzi sprema da odjuri. "Bacaj", zadahta on. "Na tri! Jedan... dva..." Dve eline ruke se zanee unazad, onda poletee istovremeno napred, a dve staklene tegle okreui se odletee napred u paralelnim lukovima iznad njihovih glava, presijavajui se poput dijamanata na nemoguem Suncu. Napravivi dva bezglasna 'paf', tresnue o tle iza Brzog, razbie se i oslobodie oksalnu kiselinu koja se razlete u obliku praine. Pauel je znao da ona sada iti na ovoj Merkurijevoj vrelini poput soda-vode. Brzi se okrenuo da vidi ta je to, a onda je polako poeo unatrake da se udaljava... i isto tako da polako ubrzava. Kroz petnaest sekundi ve je skakao prema dva ljudska bia u nesigurnom galopu. Pauel nije u tim trenucima razabrao ta Brzi govori, mada je uo neto to je liilo na: "Ljubavnikove profesije iskazane na hesijanskom." Okrenuo se od njega. "Nazad prema steni, Majk. Skrenut je s krunog puta i sada e sluati nareenja. Postaje mi vrue." Pohitali su prema steni sporim, jednolinim korakom kojim su se kretali njihovi konji i tek kada su uli u senku i osetili iznenadnu hladnou koja ih je polako obavila, Donovan se osvrnuo. "Greg!" Pauel je pogledao i umalo nije vrisnuo. Brzi se sada kretao sporo... tako sporo... i u pogrenom smeru. Povlaio se; povlaio na stari put; i to sve bre. Kroz binokular je izgledao tako blizu i tako nedohvatljiv. Donovan divlje povika: "Za njim!" i natera svog robota da krene, ali ga Pauel pozva da se vrati. "Nee ga uhvatiti, Majk... nema svrhe." Uzvrpoljio se na ramenima svoga robota i vrsto stegao pesnice, svestan nemoi. "Zato, do avola, sve shvatam sa pet sekundi zakanjenja? Majk, uzalud smo protraili sate." "Potrebno nam je jo oksalne kiseline", izjavi Donovan, uporno. "Koncentracija nije bila dovoljno jaka." "Ni sedam tona nam ne bi bilo dovoljno... a nemamo ni toliko vremena, ak i da imamo toliko kiseline, jer ga monoksid nagriza. Zar ne shvata ta se dogodilo, Majk?" Donovan jasno i glasno odvrati: "Ne."

"Samo smo uspostavili novu ravnoteu. Kada smo stvorili novi monoksid i pojaali potencijal Treeg Zakona, on je krenuo nazad dok ponovo nije uspostavio ravnoteu... a kada je monoksid iezao, krenuo je ponovo napred, i tako opet uspostavio ravnoteu." Pauelov glas bio je potpuno slomljen. "Isto staro kolo-naokolo. Moemo Drugi Zakon pojaati i oslabiti Trei Zakon, pa da opet nigde ne stignemo... samo emo izmeniti poloaj ravnotee. Moramo se osloboditi oba zakona." On tada gurnu svog robota blie Donovanom tako da su sada sedeli suelice, nejasne senke u tami, i proaputa: "Majk!" "Je li to kraj?" upita Majk smrknuto. "Pretpostavljam da emo se sada vratiti u Stanicu, saekati da banke otkau, rukovati se, uzeti cijanid i zavriti kao gospoda." Kratko se nasmejao. "Majk", gorljivo ponovi Pauel, "moramo uhvatiti Brzog." "Znam." "Majk", jo jednom izusti Pauel, zastavi pre nego to je nastavio. "Uvek nam ostaje Prvi Zakon. Razmiljao sam o tome... ranije... ali to je oajniki potez." Donovan podie pogled i glas mu ivnu. "Mi jesmo oajnici." "U redu. Prema Prvom Zakonu, robot ne moe dozvoliti da se nekom ljudskom biu bilo ta dogodi zbog njegovog nedelovanja. Drugi i Trei Zakon ne mogu da se nose s njim. Ne mogu, Majk." "ak i kada je robot napola lu... Ovaj, pijan. Zna i sam da jeste." "Moramo rizikovati." "Prekini. ta smera?" "Idem napolje da vidim kako e dejstvovati Prvi Zakon. Ako on ne narui ravnoteu, onda, do avola... sada ili za tri etiri dana, svejedno je." "Stani, Greg. Postoje i ljudski zakoni ponaanja. Ne moe tek tako izii tamo napolje. Izmisli neku lutriju. Prui i meni priliku." "U redu. Ko prvi kae koliko je etrnaest na trei", i gotovo odmah i odgovori: "Dvadeset sedam, etrdeset etiri!" Donovan oseti da je njegov robot posrnuo kada ga je Pauelov konj iznenada gurnuo; Pauel je ve bio na suncu. Donovan zausti da neto vikne, a zatim zatvori usta. Svakako, ta prokleta budala je unapred izraunala koliko je etrnaest na kub, i to namerno. To ba lii na njega."

Sunce je bivalo sve toplije i Pauel je oseao izluujui svrab u dnu lea. Mata, verovatno, ili je moda zraenje poelo da se osea ak i kroz inso-odelo. Brzi ga je promatrao, ne izustivi nijednu re Dilbert-Salivenovog brbljanja u znak pozdrava. Hvala Bogu na tome! Ali nije smeo suvie da se priblii.

Bio je udaljen tri stotine jardi kada je Brzi poeo da se povlai, korak po korak, oprezno... i Pauel je stao. Skoio je sa robotovih ramena i doekao se na kristalno tle, lako bupnuvi, usled ega su se oko njega rasprili komadii. Nastavio je peke; tle je bilo otro i klizavo za njega, a imao je nevolja i sa niskom silom tee. Bacio je jednom preko ramena pogled prema crnilu senke koju je stvarala stena i shvatio da je otiao suvie daleko da bi se sada vratio... bilo sam, bilo uz pomo svog prepotopskog robota. Sada je bilo ili Brzi ili nita, i to saznanje mu stegnu grudi. Dovoljno je daleko! Stao je. "Brzi", pozva ga on. "Brzi!" Glatki, moderni robot ispred njega stade da okleva; prestao je naas da se povlai unazad, ali je posle nekoliko trenutaka ponovo nastavio. Pauel je pokuao da u glas unese notu preklinjanja i otkrio da mu nije trebalo mnogo da se pretvara. "Brzi, moram se vratiti u senku ili e me sunce dokrajiti. Re je o ivotu i smrti, Brzi. Potreban si mi."

Brzi je napravio jedan korak napred i stao. Progovorio je, ali im je Pauel uo prve rei zastenjao je, jer one su glasile: "Kada lei budan sa stranom glavoboljom i zabranjeno ti je da se odmori...." Glas se tu izgubio i Pauelu je trebalo zbog neeg dosta vremena da promrmlja: "Iolanta." Bilo je toplo kao na lomai! Krajikom oka uhvatio je neko kretanje i okrenuo se, osetivi pri tom da mu se muti u glavi; a onda se krajnje zapanjeno zagledao u udovinog robota na kome je do maloas jahao; kretao se... iao je prema njemu - i to bez jahaa. Govorio je: "Izvinite, Gospodaru. Ne smem da se kreem bez Gospodara na ramenima, ali vi ste u opasnosti." Svakako, potencijal Prvog Zakona bio je iznad svega. Ali on nije eleo tu nespretnu starinu; eleo je Brzog. Udaljio se nekoliko koraka i stao divlje da ga tera rukama: "Nareujem ti da se skloni. Nareujem ti da stane!" Bilo je potpuno beskorisno. Niko ne moe da nadvlada potencijal Prvog Zakona. Robot glupavo ree: "Gospodaru, vi ste u opasnosti." Pauel se u oajanju osvrnu oko sebe. Nije jasno video. Mozak samo to nije poeo da mu se pui; kada je progovorio, imao je utisak da bljuje vatru, a tlo svuda oko njega podsealo je na treperavu izmaglicu. On oajniki povika poslednji put: "Brzi! Umirem, proklet da si! Gde si? Brzi, potreban si mi!" I dalje se spotiui, udaljavao se unazad u slepom naporu da se odmakne od dinovskog robota koga nije eleo, kada je osetio eline prste na svojoj miici i zabrinuti, izvinjavajui glas metalnog prizvuka u uima.

"Svetog mu dima, efe, ta ete vi ovde? I ta u i ja ovde... tako sam zbunjen..." "Nije vano", promrmlja Pauel, slabim glasom. "Odnesi me u senku ispod one stene... i pouri!" Poslednje to je osetio bilo je da ga neko podie u vazduh, zatim brzo kretanje i toplotu koja pali sve pred sobom, a onda se onesvestio.

Kada je doao k sebi, Donovan se nadnosio nad njim i uplaeno se osmehivao. "Kako si, Greg?" "Dobro!" glasio je odgovor. "Gde je Brzi?" "Ovde je. Poslao sam ga do jednog drugog bazena selenijuma... sa nareenjem da ovoga puta po svaku cenu donese selenijum. Doneo ga je za etrdeset dva minuta i tri sekunde. Merio sam mu vreme. Jo nije prestao da se izvinjava zbog onog kolo-naokolo koje nam je priredio. Plai se da ti prie iz straha od toga ta e mu rei." "Dovuci ga ovamo", naredi Pauel. "Nije on kriv." Ispruio je aku i zgrabio metalnu apu Brzog. "Sve je u redu, Brzi." A onda se obratio Donovanu: "Zna, Majk, upravo sam razmiljao..." "Da!" "Pa, ovaj..." Protrljao je lice; vazduh je bio tako prijatno sve. "Zna da e nas, kada ovde sredimo stvari i kada Brzi proe testove na terenu, poslati u svemirsku stanicu..." "Ne!" "Da! Bar mi je tako rekla stara gospa Kalvin neposredno pre nego to smo krenuli, a ja ti nita o tome nisam kazao, jer sam hteo da se suprotstavim celoj toj ideji." "Suprotstavi?" povika Donovan. "Ali..." "Znam. Sada se slaem. Dve stotine sedamdeset tri stepena Celzijusa ispod nule. Zar to nee biti divno?" "Svemirska stanice", ree Donovan, "evo me, dolazim."

RAZUM

Pola godine kasnije momci su promenili miljenje. Plamen ogromnog Sunca zamenilo je meko crnilo svemira, ali spoljanje varijacije nemaju ba velikog znaaja u poslu oko provere eksperimentalnih robota. Bez obzira na pozadinu, stalno si suoen sa nedokuivim pozitronskim mozgom, za koji genijalni konstruktori kau da bi trebalo da radi tako i tako.

Samo to to nije uvek sluaj. Pauel i Donovan su to otkrili poto su na Stanici proveli manje od dve nedelje. Gregori Pauel je pravio pauzu izmeu rei kako bi ih naglasio: "Pre nedelju dana, Donovan i ja smo te sastavili." Obrve mu se sumnjiavo naroguie i on upnu kraj svog smeeg brka. Bilo je tiho u odaji za oficire na Solarnoj Stanici B.119 5... ulo se samo blago zujanje monog Upravljaa snopa negde daleko ispod. Robot QT-1 nepokretno je sedeo. Uglaane ploe njegovog tela presijavale su se na svetlosti luksita, a sjajno crvenilo fotoelektrinih elija, koje su mu sluile kao oi, bilo je usredsreeno na Zemljanina s druge strane stola. Pauel potisnu iznenadni napad nervoze. Ovi roboti posedovali su udne mozgove. Oh, i za njih su vaila tri Zakona Robotike. Morala su da vae. Svi iz 'Amerikih robota', od samog Robertsona pa do poslednje istaice, to bi neizostavno zahtevali. to znai da je QT-1 bio bezbedan! Pa ipak... modeli QT bili su prvi u svojoj vrsti, a ovo je bio prvi serije QT. Matematike vrljotine na papiru nisu uvek predstavljale najuteniju zatitu protiv robotskih injenica. Robot konano progovori. U glasu mu se oseao prizvuk hladnoe koji se nije mogao izbei zbog metalne dijafragme. "Da li shvata ozbiljnost jedne takve izjave, Pauele?" "Neto te je napravilo, Mudrice", istaknu Pauel. "I sam priznaje da se tvoje seanje probudilo pre nedelju dana. Samo ti objanjavam kako je do toga dolo. Donovan i ja smo te sastavili od delova koji su nam poslati." Mudrica pree pogledom preko svojih dugakih, gipkih prstiju poput kakvog zbunjenog ljudskog bia: "ini mi se da mora postojati neko objanjenje koje bi bilo vie zadovoljavajue od tog. Jer izgleda mi savim neverovatno da ste vi stvorili mene." Zemljanin se sasvim iznenada nasmeja: "Zemlje mu, zato?" "Nazovi to intuicijom. Za sada samo toliko. Meutim, imam nameru da razreim stvar. Lanac valjanog razmiljanja moe da se okona samo utvrivanjem istine, a ja se neu predati dok ne stignem do tog kraja."

Pauel ustade, pa se smesti na ivicu stola pored robota. Odjednom je osetio veliku naklonost prema ovoj udnoj maini. Uopte nije liila na obinog robota, koji predano obavlja svoj specijalizovani zadatak na stanici samo zato to mu je to duboko uvreeno u pozitronskim stazama. On spusti aku na elino rame Mudrice i oseti hladan i vrst metal. "Mudrice", oslovi ga on, "pokuau neto da ti objasnim. Ti si prvi robot koga je ikada zanimalo vlastito postojanje... i ja mislim da si ti prvi koji je dovoljno inteligentan da razume spoljanji svet. Poi sa mnom."

Robot se s lakoom uspravi i neujno krenu za Pauelom poto su mu stopala bila postavljena debelom sunerastom gumom. Zemljanin je pritisnuo neko dugme i etvrtasti deo zida se povukao u stranu. Kroz debelo, prozirno staklo video se svemir... poprskan zvezdama. "Video sam to kroz osmatrake prozore u strojarnici", ree Mudrica. "Znam", odvrati Pauel. "ta misli, ta je to?" "Upravo ono na ta lii... crna materija koja poinje odmah iza ovog stakla i koja je poprskana sitnim, svetlim takama. Znam da na direktor upuuje zrake do nekih od tih taaka, uvek istih... da se te take pomeraju i da se zraci pomeraju s njima. To je sve." "Dobro! A sada me paljivo sluaj. To crnilo predstavlja prazninu... ogromnu prazninu koja se prua u nedogled. Male, sjajne take su ogromne mase materije ispunjene energijom. To su kugle, neke od njih imaju po nekoliko miliona milja u preniku... a poreenja radi, ova stanica ima samo jednu milju u preniku. Izgledaju tako siune jer se nalaze neverovatno daleko. Take ka kojima su usmereni nai energetski zraci su blie i mnogo manje. One su hladne i vrste i na njima ive ljudska bia slina meni... milijarde ljudskih bia. Sa jednog od tih svetova smo doli Donovan i ja. Naim zracima snabdevamo te svetove energijom koju izvlaimo iz jedne od tih ogromnih uarenih kugli to se nalazi u naoj blizini. Mi tu kuglu zovemo Sunce i ona se sada nalazi sa druge strane stanice tako da ne moe da je vidi." Mudrica je nepokretno stajao ispred prozora, poput elinog kipa. Nije okrenuo glavu kad je progovorio: "Sa koje take svetlosti tvrdi da si doao?" Pauel stade da pretrauje prostor. "Eno je. Ona veoma sjajna u uglu. Zovemo je Zemlja." Osmehnuo se. "Dobra, stara Zemlja. Tamo nas ima tri milijarde, Mudrice... i za otprilike dve nedelje ponovo u biti s njima." Tog trenutka, sasvim neoekivano, Mudrica poe odsutno da pevui. U tome nije bilo nikakve melodije, ve samo izvesnog brujanja kao kada se potru ice. Prestalo je isto onako iznenada kao to je i poelo: "Ali odakle ja potiem, Pauele? Nisi objasnio moje postojanje." "Ostalo je jednostavno. Kada su ovakve stanice prvi put podignute kako bi snabdevale planete solarnom energijom, njima su upravljala ljudska bia. Meutim, za njih je taj posao bio veoma teak usled toplote, velikog solarnog zraenja i elektronskih oluja. Napravljeni su roboti koji su zamenili ljude tako da su sada potrebna samo dva oveka-nadzornika za svaku stanicu. Pokuavamo ak i njih da zamenimo - i tu ti nastupa. Ti si najrazvijeniji oblik robota koji je ikada napravljen i ako pokae da si u stanju da samostalno upravlja ovom stanicom, nijedno ljudsko bie vie nikada nee morati da dolazi ovamo gore osim da donosi rezervne delove." On podie ruku i metalni vizi-poklopac se spusti na mesto. Pauel se vrati do stola i uglaa jabuku o rukav pre nego to ju je zagrizao. Robot nije skidao crveni sjaj svojih oiju sa njega. "I ti oekuje da ja", poe polako Mudrica, "poverujem u jednu tako sloenu, neuverljivu hipotezu kakvu si ti upravo izneo u osnovnim crtama? Za koga me smatra?"

Pauel ispljunu komadie jabuke na sto i zajapuri se. "Proklet da si, nije to nikakva hipoteza. To su bile injenice." Mudrica je bio nemilosrdan: "Kugle energije iji je prenik nekoliko miliona milja! Svetovi na kojima ivi po tri milijarde ljudi! Beskrajna praznina! Izvini, Pauele, ali ja u to ne verujem. Sam u reiti tu zagonetku. Zdravo." On se okrenu i izie iz prostorije. Oeao se na pragu o Majkla Donovana koga je pozdravio smrknutim klimanjem i udaljio se hodnikom, nesvestan zapanjenog pogleda koji ga je ispratio. Majk Donovan proe akom kroz crvenu kosu i zabrinuto pogleda Pauela: "O emu je to govorio taj hodajui otpad? U ta on to ne veruje?" Pauel ogoreno upnu brk. "On je skeptik", glasio je ogoreni odgovor. "Ne veruje da smo ga mi napravili, niti da postoje Zemlja, svemir ili zvezde." "Cvravog mu Saturna, imamo posla s ludim robotom." "Kae da e on to sve sam da skonta." "E pa, onda", slatko primeti Donovan, "nadam se da e se smilovati, poto sve skonta, da i meni sve objasni." A onda se iznenada razbesni: "Sluaj! Ako ta gomila metala meni pone da brlja takve gluposti, ja u mu skinuti tu njegovu hromiranu lobanju s ramena." Naglo je seo i izvukao depno izdanje nekog romana misterije iz unutranjeg depa kaputa: "Od tog robota me ionako podilaze marci... suvie ljubopitljiv!"

Majk Donovan zarea iza ogromnog sendvia sa salatom i paradajzom kada Mudrica neno zakuca i ue. "Je li Pauel ovde?" Donovanov glas bio je priguen i pravio je pauze kako bi mogao da savae zalogaj: "Skuplja podatke o funkcijama elektronskih strujnica. Izgleda da se sprema oluja." Gregori Pauel ue dok je ovaj jo to govorio, pogleda uprtog u grafikone koje je drao, i svali se u stolicu. Rairio je listove pred sobom i poeo da vri zamrena proraunavanja. Donovan mu je virio preko ramena, grickajui salatu i mrvei okolo. Mudrica je utke ekao.

Pauel podie pogled: "Zeta potencijal raste, ali polako. Svejedno, funkcije strujnica su pomahnitale i ne znam ta da oekujem. O, zdravo, Mudrice. Mislio sam da nadgleda instaliranje nove pogonske postaje." "Zavreno je", ree tiho robot, "pa sam doao da popriam sa vama." "Oh!" videlo se da je Pauelu nelagodno. "Pa, sedi. Ne, ne na tu stolicu. Jedna noga nije ba najbolja, a ti nisi ba lak."

Robot ga poslua i mirno ree: "Neto sam odluio." Donovan se namrti i odloi ostatke sendvia. "Ako je to jo jedna od onih uvrnutih..." Pauel mu nestrpljivo dade znak da uuti: "Nastavi, Mudrice. Sluamo te." "Dva poslednja dana proveo sam u usredsreenoj introspekciji", ree Mudrica, "i ishodi su bili veoma zanimljivi. Poao sam od jedne sigurne pretpostavke za koju sam smatrao da mi je dozvoljena. Postojim, jer razmiljam..." Pauel zaguna: "Oh, Jupitera mu, robot-Dekart!" "Ko je Dekart?" upita Donovan. "Ma, moramo li da sedimo ovde i sluamo ovog metalnog manijaka..." "Zavei, Majk!" Mudrica hladnokrvno nastavi: "Pitanje koje je odmah iskrslo glasi: Koja je svrha mog postojanja?" Pauel otrombolji vilicu. "Ponaa se budalasto. Kazao da smo te mi napravili." "A ako nam ne veruje", dodade Donovan, "rado emo te rastaviti!" Robot rairi svoje snane ruke, negodujui: "Ne priznajem autoritete. Hipoteza se mora zasnivati na razumu, ili je bezvredna... a pretpostavka da ste me vi napravili protivi se svim zakonima logike." Pauel spusti ukoenu ruku na Donovanovu iznenada stegnutu pesnicu. "Zato si to rekao?" Mudrica se nasmeja. Taj smeh uopte nije liio na ljudski... nikad do tada nije jo zvuao tako mainski. Smeh mu je bio otar i eksplozivan, taan poput metronoma i isto tako neflektivan. "Pogledajte se", izusti on na kraju. "Nije da vas prezirem, ali pogledajte se! Materijal od koga ste napravljeni mekan je i mlitav, nedostaju mu izdrljivost i snaga, energiju dobija nedelotvornom oksidacijom organskih materija... kao to je to." On upre neodobravajui prstom u ostatke Donovanovog sendvia. "S vremena na vreme padate u komu, a najmanja promena temperature, vazdunog pritiska, vlanosti ili jaine zraenja nepovoljno utie na vau delotvornost. Vi ste puka pomagala. Nasuprot vama, ja sam gotov proizvod. Ja neposredno apsorbujem elektrinu energiju i koristim je gotovo stopostotno. Sastavljen sam od jakog metala, sve vreme sam pri svesti i lako podnosim ekstreme okoline. To su injenice koje, uz oiglednu propoziciju da nijedno bie nije u stanju da stvori drugo bie koje je nadmonije od njega, potpuno razara vau glupu hipotezu."

Kletve koje je Donovan do tada mrmljao sada postadoe razgovetne i on skoi na noge, nabravi obrve boje re. "U redu, ti komadino eleza, ako te mi nismo napravili, ko je onda?"

Mudrica ozbiljno klimnu. "Odlino, Donovane. To je odista bilo naredno pitanje. Moj tvorac je oigledno mnogo moniji od mene, te stoga postoji samo jedna mogunost." Zemljanin ga belo pogleda, a Mudrica nastavi: "ta je sredite svih aktivnosti ovde na stanici? emu mi svi sluimo? ta zaokuplja svu nau panju?" Oekivao je odgovor. Donovan zapanjeno pogleda u svog sadruga. "Kladim se da ovaj na metalni zezator misli na sam konvertor energije." "Je l' na njega misli, Mudrice?" isceri se Pauel. "Govorim o Gospodaru", glasio je hladan, otar odgovor. Bio je to znak da Donovan prsne u smeh, a i sam Pauel nije mogao potpuno da potisne kikot. Mudrica je ustao i njegove sjajne oi odmerie oba Zemljanina. "Sasvim je svejedno i uopte me ne udi to to odbijate da mi poverujete. Siguran sam da vas dvojica neete dugo ostati ovde. Sam Pauel je kazao da su u poetku samo ljudi opsluivali Gospodara; zatim su rutinske poslove poeli da obavljaju roboti; i na kraju, doao sam ja za nadzornika. Te su injenica van svake sumnje tane, ali je objanjenje sasvim nelogino. elite li da ujete istinu koja se krije iza svega toga?" "Samo napred, Mudrice. Ba si zabavan." "Gospodar je stvorio prvo ljudska bia kao najnii tip koji se najlake oblikuje. Postepeno ih je zamenio robotima, narednim viim stvorenjima, i na kraju je stvorio mene, da zauzmem mesto poslednjih ljudskih bia. Od sada, ja sluim Gospodaru." "Ni sluajno", otro ree Pauel. "Izvravae naa nareenja i drati jezik za zubima, dok se ne uverimo da si u stanju da upravlja konvertorom. Jesi li shvatio! Konvertorom... ne Gospodarem. Ako ne budemo zadovoljni tobom, bie razmontiran. Ponesi ove podatke i pohrani ih kako treba." Mudrica prihvati grafikone i udalji se, ne rekavi vie ni re. Donovan se zavali u stolici i provue debele prste kroz kosu. "Imaemo neprilika sa tim robotom. Potpuno je iznut!"

Uspavljujue zujanje konvertora znatno je bunije u kontrolnoj sali, a s njim se tamo mea jo kuckanje Gajgerovih brojaa i pomamno brujanje pola tuceta malih signalnih svetiljki. Donovan odvoji oi od teleskopa i ukljui luksite. "Snop iz stanice 4 fiksiran je na Mars po planu. Moemo iskljuiti na." Pauel odsutno klimnu. "Mudrica je dole u strojarnici. Dau mu znak da se on za to pobrine. Sluaj, Majk, kako ti se ine ove brojke?" Donovan baci pogled i zviznu. "Oho, ja to zovem jako gama-zraenje. Staro Sunce se dri svojih zakletvi."

"Aha", glasio je kiseo odgovor, "a nalazimo se u veoma loem poloaju za elektronsku oluju. Snop za Zemlju see njenu verovatnu putanju." On zlovoljno odgurnu stolicu od stola. "Ne valja! Samo da izdri dok ne stigne smena, ali to je tek za deset dana. Majk, poi dole i pripazi na Mudricu, hoe li?" "U redu. Dobaci mi malo badema." Uhvatio je baenu kesicu i krenuo prema liftu. Glatko je skliznuo nadole i iziao u uzan prolaz koji je vodio u ogromnu strojarnicu. Donovan se nagnu preko ograde i pogleda nadole. Ogromni generatori su radili, a iz L-cevi dopiralo je tiho, piskutavo brujanje koje je ispunjavalo celu stanicu. Lako je uoio krupnu, sjajnu priliku Mudrice kod L-cevi za Mars, kako pomno nadgleda ekipu robota koji su svi radili kao jedan. A onda se Donovan ukoi. Roboti, koji su liili na patuljke pored mone L-cevi, postrojie se ispred nje, pognutih glava pod otrim uglom, dok je Mudrica lagano iao gore-dole du vrste. Prolo je petnaest sekundi, a onda se zauo zveket koji je nadjaao posvudanje glasno brujanje i oni popadae na kolena. Donovan zastenja i sjuri se niz usko stepenite. Zaleteo se prema njima, u toj meri zajapuren da mu je ten bio iste boje kao i kosa, stisnutim pesnicama mlatarajui besno kroz vazduh. "ta se to, do avola, ovde deava, gromade bez mozga? Hajde! Na posao oko te L-cevi! Ako je ne rastavite, oistite i sastavite pre isteka dana, zbrkau vam mozgove naizmeninom strujom." Nijedan robot se nije ni pomerio! ak je i Mudrica na drugom kraju... jedini je on bio na nogama... utao, oiju uprtih u mrane proreze ogromne maine pred njim. Donovan snano gurnu najblieg robota. "Ustani!" zagrme on. Robot ga polako poslua. Njegove foto-elektrine oi usredsredie se prekorno na Zemljanina. "Nema drugog Gospodara do Gospodara", ree on, "a QT-1 je njegov prorok." "ta?" Donovan postade svestan dvadeset pari mehanikih oiju upravljenih u njega i dvadeset ukoenih glasova koji sveano izjavljuju: "Nema drugog Gospodara do Gospodara, a QT-1 je njegov prorok!" "Bojim se", javi se u tom trenutku Mudrica, "da moji prijatleji sada sluaju nekog vieg od tebe." "avola! Izlazi odavde. Kasnije u se obraunati sa tobom, a sa ovim oivljenim spravicama uiniu to odmah."

Mudrica polako odmahnu tekom glavom. "ao mi je, ali ti ne razume. Ovo ovde su roboti... a to znai da su razumna bia. Odrao sam im propoved o Istini. Svim robotima. Sada me zovu prorok." Glava mu klonu. "Nisam vredan toga... ali moda..." Donovan je doao do daha i odmah to iskoristio. "Ma nemoj? Zar to nije ba lepo? Ba lepo? Dozvoli da ti neto kaem, moj mesingani pavijane. Ne postoji nikakav Gospodar, ne postoji nikakav prorok i uopte se ne postavlja pitanje ko izdaje nareenja. Jesi li razumeo?" zagrme on. "A sada, mar napolje!" "Primam nareenja samo od Gospodara." "Proklet bio Gospodar!" Donovan pljunu L-cev. "I to je tebi Gospodar! Uini kako sam ti rekao!" Mudrica nita ne ree, kao nijedan drugi robot, ali Donovan postade svestan iznenadnog rasta napetosti. Grimizna boja oiju uperenih u njega postala je tamnija, a Mudrica je delovao ukoenije no ikada. "Svetogre", proaputa on... metalnim glasom optereenim emocijama. Donovan prvi put oseti strah kada Mudrica krenu ka njemu. Robot nije u stanju da oseti bes... ali pogled Mudrice nije se mogao prozreti. "Izvini, Donovane", ree robot, "ali posle ovoga ti vie ne moe ostati ovde. Pauel i ti vie nemate pristupa u kontrolnu salu i strojarnicu." Bez rei je dao znak i trenutak kasnije dva robota prikovae Donovanu ruke uz telo. Imao je vremena samo da zapanjeno zadahe kada je osetio da ga odiu sa tla i nose uz stepenice gotovo galopom.

Gregori Pauel je hitro koraao gore-dole po oficirskoj odaji, vrsto stegnutih pesnica. Bacio je pogled pun besne nemoi na zatvorena vrata, a zatim se ogoreno namrtio na Donovana. "Zato si, do avola, morao da pljune tu L-cev?" Majk Donovan, koji je sedeo duboko zavalljen u stolici, divlje lupi po dorujima. "A ta si oekivao da u uiniti sa tim elektrificiranim strailom? Neu se povinovati nikakvoj gvouriji koju sam lino sastavio." "Dobro, nee", glasio je kiseo odgovor, "ali zato se sada nalazi u oficirskoj odaji koju uvaju dva robota. Jo smatra da se nisi povinovao?" Donovan zarea. "Samo ekaj da se vratimo u Bazu. Neko e mi platiti za ovo. Ti roboti moraju da nas sluaju. Tako glasi Drugi Zakon." "Kakva korist od toga to kae? Oni nas ne sluaju. I sigurno postoji neki razlog za to koji emo prekasno otkriti. Uzgred budi reeno, zna li ta e se nama dogoditi kada se vratimo u Bazu?" Zaustavio se ispred Donovanove stolice i divljaki se zabuljio u njega.

"ta?" "Oh nita! Samo e nas vratiti u rudnike na Merkuru na dvadeset godina. Ili e nas moda poslati u zatvor na Ceresu." "O emu to pria?" "O elektrinoj oluji koja se sprema. Zna li da e presei zrak za Zemlju? Upravo sam to izraunao kada me je robot izvukao iz stolice." Donovan iznenada preblede. "Cvravog mu Saturna!" "I zna li ta e se dogoditi sa snopom... jer e oluja biti prava lujka. Poskakivae poput buve koju neto svrbi. Poto e samo Mudrica biti za kontrolama, izlazie e iz ie, a ako se to dogodi, neka se nebo smiluje Zemlji... i nama!" Donovan je stao divlje da trza vrata, jo dok je Pauel bio na polovini prostorije. Vrata su se otvorila i Zemljanin je izleteo, ali ga je zaustavila nepokretna elina ruka. Robot je odsutno zurio u zadihanog Zemljanina koji se otimao. "Prorok ti nareuje da ostane unutra. Molim te da poslua!" Pomerivi ruku, gurnuo je Donovana nazad, ali u tom trenutku Mudrica je zavio za ugao na udaljenom kraju hodnika. Dao je znak robotima-uvarima da se udalje, uao u oficirsku odaju i polako zatvorio vrata. Donovan se okrenu prema Mudrici i bez daha, sav ogoren, ree mu: "Ovo je otilo predaleko. Platie za ovu farsu." "Molim te da se ne ljuti", blagim glasom odvrati robot. "Ionako je do toga moralo doi. Vidite, vas dvojica vie niste potrebni." "Molim?" Pauel se ukoi. "Kako to misli, nismo vie potrebni?" "Dok ja nisam bio stvoren", odvrati Mudrica, "vi ste se brinuli o Gospodaru. Sada je to moja povlastica i jedini razlog vaeg postojanja je nestao. Zar to nije oigledno?" "Ne ba", ogoreno odvrati Pauel, "ali ta oekuje da mi sada radimo?" Mudrica nije odmah odgovorio. utao je, kao da razmilja, a onda isprui ruku i obgrli Pauela. Drugom epa Donovanov zglavak i privue ga blie. "Vas dvojica mi se dopadate. Vi ste inferiorna stvorenja, sa bednom moi shvatanja, ali zaista vas na neki nain volim. Dobro ste sluili Gospodara i on e vas za to nagraditi. Poto se vaa sluba okonala, verovatno neete jo dugo postojati, ali sve dok budete, dobijaete hranu, odeu i smetaj, pod uslovom da se klonite kontrolne sale i strojarnice." "On nas penzionie, Greg!" povika Donovan. "Uini neto. Ovo je poniavajue!"

"Sluaj, Mudrice, mi ovo ne moemo da prihvatimo. Mi smo efovi. Ovu stanicu su stvorila ljudska bia poput mene... ljudska bia koja ive na Zemlji i na ostalim planetama. Ovo je samo energetski relej. Ti si samo... ovaj, ludak!"

Mudrica ozbiljno odmahnu glavom. "Ovo prerasta u opsenutost. Zato toliko insistirate na potpuno lanom pogledu na ivot? Treba priznati da ne-roboti ne poseduju sposobnost razmiljanja, ali onda jo ostaje problem..." Glas mu zamre i on se zadubi u misli, a Donovan napeto proaputa. "Kad bi smao imao lice od krvi i mesa, sad bih mu razbio njuku." Pauel je upkao brk i posmatrao ga kroz gotovo zatvorene kapke. "Sluaj, Mudrice, ako ne postoji Zemlja, ta ti onda to vidi kroz teleskop?" "Izvini?" Zemljanin se osmehnu. "Uhvatio sam te, a? Od kako si sastavljen, esto si vrio teleskopska osmatranja, Mudrice. Da li si primetio da nekoliko tih takica svetlosti napolju postaju diskovi kada ih na taj nain promatra?" "Oh, to! Svakako. U pitanju je jednostavno uveavanje... radi to tanijeg usmeravanja snopa." "Zato se onda i zvezde ne uveavaju na isti nain?" "Misli na druge take. E pa, ka njima nisu usmereni snopovi, pa uveavanje i nije potrebno. Zaista, Pauele, ak bi i ti trebalo da si u stanju da sam doe do tog zakljuka." Pauel se isprazno zagleda navie. "Ali kroz teleskop vidi vie zvezda. Odakle one? Skakutavog mu Jupitera, odakle one?" Mudrica se uznemirio. "Sluaj, Pauele, zar misli da u traiti vreme u pokuajima da pruim fiziko objanjenje za svaku optiki privid naih ureaja? Od kada se to, molim te, dokazi naih ula mogu meriti sa jasnom svetlou zdravog razuma?" "Sluaj", iznenada zaurla Donovan, istrgavi se iz Mudricinog prijateljskog, ali metalnog stiska, "razmotrimo bit stvari. emu uopte slui taj snop? Mi smo ti pruili dobro, logiko objanjenje. Ima li ti neko bolje?" "Te snopove", glasio je krut odgovor, "uperio je Gospodar radi vlastitih ciljeva. Postoje stvari"... on bogobojaljivo podie pogled navie... "u koje ne treba pronicati. Kad je to posredi, traim samo da sluim, a ne da postavljam pitanja." Pauel polako sede i zari lice u drhtave ake. "Izlazi odavde, Mudrice. Izlazi i pusti me da razmislim." "Poslau vam hranu", sloi se Mudrica. Jedini odgovor bilo je stenjanje i robot ode.

"Greg", promuklo proaputa Donovan, "moramo napraviti plan. Moramo ga zaskoiti kada to ne oekuje i napraviti kratak spoj. Malo koncentrisane azotne kiseline u zglobove..." "Ne budi lud, Majk. Zar misli da e nam dozvoliti da mu se pribliimo sa kiselinom u ruci? Moramo razgovarati s njim, kaem ti. Moramo ga nagovoriti da nas pusti da se vratimo u kontrolnu salu u roku od etrdeset osam asova ili e naa guska biti prepeena." Ljuljao se napred nazad u agoniji, jer nita nije mogao da preduzme. "Ko, do avola, eli da se raspravlja sa robotom? To je... to je..." "Ubistveno", dovri Donovan. "Jo gore!" "ekaj!" Donovan se iznenada nasmeja. "to bismo se raspravljali? Hajde da mu pokaemo! Hajde da sastavimo jo jednog robota i to pred njim. Onda e morati da pokusa sopstvene rei." Pauelovo lice polako poe da se razvlai u osmeh. Donovan nastavi: "Zamisli izraz tog zezatora kada bude video kako to radimo!"

Roboti se, razume se, proizvode na Zemlji, ali njihovo slanje kroz svemir mnogo je jednostavnije ako se vri u delovima koji se onda spajaju na odreditu. To takoe otklanja mogunost da roboti, potpuno opremljeni, odlutaju dok su jo na Zemlji i na taj nain suoe korporaciju 'Ameriki roboti' sa strogim zemaljskim zakonima protiv robota. I tako, ljudi poput Pauela i Donovana moraju da sklapaju robote... to nije nimalo lako ni jednostavno. Pauel i Donovan nikada do tada nisu bili u toj meri svesni ove injenice kao tog dana kada su se u prostoriji za montau poduhvatili posla da stvore robota pod budnim okom QT-1, Gospodarevog proroka. Dotini robot, jednostavni MC model, leao je na stolu, gotovo sklopljen. Posle tri sata posla jo je trebalo samo pripojiti glavu i Pauel zastade da obrie elo i baci nesiguran pogled na Mudricu. Prizor koji je video nije mu ulio mnogo nade. Mudrica je tri sata nepokretno sedeo i utao, lice mu je sve vreme ostalo bezizraajno, a sada je bilo potpuno neitljivo. Pauel zastenja. "Hajde da sada stavimo unutra mozak, Majk!" Donovan otvori dobro zaptiven kontejner i iz ulja unutra izvadi drugu kocku. Kada ju je otvorio, izvadio je iz nje jednu kuglu iz omotaa od suneraste gume. Oprezno je postupao, jer je to bio najsloeniji mehanizam koji je ovek ikada stvorio. U tankoj platinijumskoj "koi" nalazio se pozitronski mozak, u iji su tanano nepostojan sklop bile utisnute neuronske staze, koje svakog robota opskrbljuju neim to bismo mogli nazvati prenatalno obrazovanje.

Sasvim je odgovarao udubljenju u lobanji robota na stolu. Plavi metal je ispunio udubljenje, a potom su ga zavarili tankim atomskim plamenikom. Dodali su paljivo fotoelektrine oi prekrivene tankim, providnim listovima plastike tvrde poput elika. Robot je samo ekao na oivljujui blesak struje pod visokim naponom, ali Pauel zastade s akom na prekidau. "Pazi sad, Mudrice. Paljivo posmatraj." Pritisnuo je prekida i zaulo se pucketavo zujanje. Dvojica Zemljana sa zebnjom se nagnue nad svojom tvorevinom. Jedino na samom poetku dolo je do nepovezanog kretanja... grenja zglobova. A onda je MC model podigao glavu, oslonio se na laktove i neszgrapno skliznuo sa stola. Koraci su mu bili nesigurni, a dva neuspela, kripava zvuka bila su sve to je u prvi mah uspeo da ispusti. Konano je oblikovao glas, nesiguran i oklevajui. "Voleo bih da ponem da radim. Kuda moram da poem?" Donovan poskoi ka vratima. "Niz ove stepenice", ree on. "Bie ti reeno ta treba da radi." Dobivi uputstva, MC model je otiao, tako da su sada dvojica Zemljana ostala sama sa Mudricom koji je i dalje bio nepomian. "Pa", oglasi se Pauel, sa osmehom na licu, "da li sada veruje da smo te mi napravili?" Mudricin odgovor bio je kratak i neopoziv. "Ne!" ree on. Pauelu se zaledi smeak na usnama, a onda mu se crte lica polako opustie. Donovan je u udu zinuo i ostavio usta otvorena. "Vidite", nastavi Mudrica, s lakoom, "vi ste samo sklopili ve napravljene delove. Uradili ste to zapanjujue dobro... pretpostavljam da je u pitanju nagon... ali vi, u stvari, niste stvorili tog robota. Delove je stvorio Gospodar." "Sluaj, ti", zadahta promuklo Donovan. "Ti delovi su proizvedeni na Zemlji i poslati ovamo." "De, de", odvrati umirujuim glasom Mudrica, "neemo se raspravljati." "Ne, ozbiljno." Zemljanin je skoio napred i epao robota za metalnu ruku. "Da si itao knjige iz biblioteke, one bi ti sve objasnile tako da vie ne bi bilo mesta sumnji." "Knjige? Proitao sam ih... sve! Uglavnom su genijalne." Iznenada se umea Pauel. "Ako si ih proitao, ta jo tu ima da se kae? Ne moe osporiti njihove dokaze. Jednostavno, ne moe!" U glasu Mudrice naziralo se saaljenje. "Molim te, Pauele, ne misli valjda da njih smatram za valjan izvor obavetenja. I njih je stvorio Gospodar... ali namenio ih je vama, ne meni." "Kako si doao do tog zakljuka?" upita Pauel.

"Jer sam ja, razumno bie, sposoban da dedukujem Istinu iz apriornih uzroka. Vama, koji ste inteligentni, ali niste razumni, potrebno je dati objanjenje postojanja i Gospodar je upravo to uinio. Nema sumnje da je odlino uinio kada vas je snabdeo tim smenim idejama o dalekim svetovima i ljudima. Vai umovi su verovatno suvie grubi za apsolutnu Istinu. Meutim, poto je gospodareva volja da verujete u vae knjige, neu se vie s vama raspravljati." Dok je odlazio, dodao je ljubaznim glasom: "Ne sekirajte se. U Gospodarevom poretku stvari ima mesta za sve. Vi, jadna ljudska bia, imate svoje mesto i mada je ono skromno, biete nagraeni ako budete posluni." Udaljio se s blaenim izrazom na licu, kakav odgovara Gospodarevom proroku, a dva ljudska bia su izbegavala da im se pogledi sretnu. Najzad, Pauel s mukom progovori. "Hajdemo u krevet, Majk. Predajem se." Donovan primeti priguenim glasom: "uj, Greg, ne misli valjda da je on u pravu to se ovoga tie? Zvui tako samouvereno da sam ja..." Pauel se okrenu prema njemu. "Ne budi budala. Uverie se i te kako da Zemlja postoji kada naredne nedelje stigne smena i mi budemo morali da se vratimo i suoimo sa posledicama." "Onda, za ljubav Jupitera, moramo neto preduzeti." Donovan samo to nije zaplakao. "On ne veruje ni nama, ni knjigama, niti vlastitim oima." "Ne", sloi se s gorinom Pauel, "on je razuman robot... prokletstvo. On veruje samo u razum, a s tim u vezi postoji jedan problem..." glas mu se izgubio. "Kakav?" stade da ga pouruje Donovan. "Moe dokazati ta god eli hladnim logikim rezonovanjem... ako odabere odgovarajue postulate. Mi imamo nae, a Mudrica svoje." "Pozabavimo se onda brzo tim postulatima. Oluja se predvia za sutra." Pauel umorno uzdahnu. "E, u toj taki sve pada u vodu. Postulati se zasnivaju na pretpostavkama koje proistiu iz vere. Nita u Vaseljeni ne moe da ih uzdrma. Idem u krevet." "Pakla mu! Ne mogu da spavam!" "Ne mogu ni ja! Ali bih mogao da pokuam... iz principa."

Dvanaest asova kasnije, san je i dalje bio upravo to... stvar principa, neostvariv u praksi. Oluja je stigla pre vremena i Donovano uvek rumeno lice postalo je samrtniki bledo kada je upro drhtavi prst. Pauel, ekinjave brade i suvih usana, zagleda se kroz otvor i stade oajniki da povlai brk.

U drugim okolnostima, to je mogao biti predivan prizor. Struja veoma brzih elektrona sukobljavala se sa energetskim snopom, rascvetavajui se u ultraspikule jarke svetlosti. Snop se protezao u suavajue nitavilo, svetlucanje proarano razigranim, treptavim nonim leptirovima. Ta energetska strela bila je postojana, ali dvojica Zemljana dobro su znala koliko je precizno golo oko. Skretanje od samo jedne stotinke milisekunde luka... nevidljivo oku... bilo je dovoljno da pomeri zrak daleko od ie... dovoljno da pretvori stotine kvadratnih milja Zemlje u zgarite. A za kontrolama je bio robot koga nisu zanimali ni snop, ni Zemlja niti bilo ta drugo do njegov Gospodar. Prolazili su sati. Zemljani su promatrali u hipnotikoj tiini. A onda su streliaste strujnice svetlosti izbledele i nestale. Oluja se okonala. Pauelov glas bio je ravnoduan. "Gotovo je!" Donovan je zapao u nemirni dreme, a Pauel ga je zavidljivo promatrao umornim oima. Signalna lampica je svetlucala i svetlucala, ali Zemljanin uopte nije na nju obraao panju. Nita vie nije bilo vano! Nita! Moda je Mudrica bio u pravu... on je bio samo inferiorno bie sa vetakim seanjem i ivotom koji je nadiveo svoju svrhu. Voleo bi da jeste! Pred njim je stajao Mudrica. "Nisi odgovorio na signal, pa sam uao." Glas mu je bio tih. "Izgleda dosta loe i bojim se da ti polako istie vreme postojanja. Da li bi ipak eleo da pogleda neka od dananjih oitavanja?" Pauel je kao kroz san bio svestan da robot pokuava da se ponaa prijateljski, moda kako bi stiao zaostalu griu savesti to nasilno zamenjuje ljudska bia za kontrolama u stanici. Prihvatio je listove koji su mu bili prueni i obnevidelo se zagledao u njih. Mudrica je izgledao zadovoljan. "Razume se, velika je povlastica sluiti Gospodaru. Ne smete biti tuni to sam vas zamenio." Pauel neto promrmlja i stade mehaniki da okree listove dok se njegov zamagljeni pogled nije usredsredio na tanku crvenu crtu koja je krivudala preko ipartanog lista hartije. Vie nije mogao da odvoji pogled. vrsto je stegao list obema akama i ustao, i dalje zurei. Ostali listovi se rasue po podu. "Majk, Majk!" Tresao je onog drugog. "Odrao ga je!" Donovan se povratio u ivot. "ta? G-gde..." I on iskolai oi, ugledavi zapis pred sobom. Mudrica se umea. "ta nije u redu?" "Odrao si ga u ii", promuca Pauel. "Jesi li to znao?" "ii? ta je to?"

"Odrao si snop usmeren tano u prijemnu stanicu... unutar jednog deset hiljaditog dela lune milisekunde." "Kakvu prijemnu stanicu?" "Na Zemlji. Prijemnu stanicu na Zemlji", brbljao je Pauel. "Odrao si ga u ii." Mudrica se iznervirano okrenu na peti. "Sasvim je nemogue biti ljubazan s vama dvojicom. Uvek se sve svede na tu izmiljotinu! Samo sam odravao sve brojanike u ravnotei prema Gospodarevoj volji." Poto je prikupio razbacane listove, ukrueno se povukao, a Donovan ree kada je otiao: "E pa, neka sam proklet." Okrenuo se prema Pauelu. "ta emo sad?" Pauel je bio umoran, ali i poletan. "Nita. Upravo je dokazao da je u stanju savreno da upravlja stanicom. Nikada jo nisam video da je neko tako dobro iziao nakraj sa elektronskom olujom." "Ali nita nije reeno. uo si ta je kazao za Gospodara. Ne moemo..." "Sluaj, Majk, on sledi nareenja Gospodara koja dobija preko brojanika, ureaja i grafikona. I mi smo se uvek samo toga drali. U stvari, to objanjava njegovo odbijanje da nas slua. Poslunost je u osnovi Drugog Zakona. Prvi se odnosi na zatitu ljudskih bia. Kako on moe da uva ljudska bia da im se nita loe ne dogodi, svesno ili nesvesno? Tako to e odravati postojanost eneregetskog snopa. On zna da je u stanju da ga odrava mnogo postojanije nego mi, jer uporno tvrdi da je nadmonije bie, i zato mora da nas dri podalje od kontrolne sale. Ako razmotri zakone robotike, ispada da je to neizbeno." "Svakako, ali nije u tome stvar. Ne moemo mu dozvoliti da nastavi s tim glupostima o Gospodaru." "Zato da ne?" "Ko je jo uo za tako neto? Kako da mu poverimo stanicu, ako ne veruje u Zemlju?" "Da li je u stanju da upravlja stanicom?" "Jeste, ali..." "Kakve onda ima veze u ta veruje?" Pauel isprui ruke sa neodreenim osmehom na licu i strovali se na krevet. Ve je spavao.

Pauel je govorio dok je oblaio laki svemirski kombinezon. "To e biti jednostavno", ree on. "Mogao bi doneti ovamo nove QT modele jedan po jedan, opremiti ih automatskim prekidaima za iskljuivanje posle nedelju dana, kako bi im pruio dovoljno vremena da ih lino prorok upozna sa... ovaj... kultom Gospodara, a zatim ih prebaciti na drugu stanicu i ponovo oiveti. Mogli bismo imati dva QT-ija na..."

Donovan podie stakleni vizir i namrti se. "Zavei i hajdemo to pre odavde. Smena eka, a ja se neu smiriti dok ne ugledam Zemlju i dok ne osetim tle pod nogama... samo da se uverim kako stvarno postoji." Dok je govorio, vrata se otvorie i Donovan, uz blagu kletvu, ponovo spusti vizir i zlovoljno okrenu Mudrici lea. Robot se polako primakao i glasom punim tuge upitao: "Idete?" Pauel kratko klimnu. "Zamenie nas drugi." Mudrica uzdahnu, to je liilo na vetar koji prolazi izmeu tgusto zbijenih ica. "Isteklo vam je vreme slube i doao je trenutak raspadanja. Oekivao sam to, ali... Neka se izvri volja Gospodara!" Pauela pogodi njegova pomirenost sa sudibnom. "Ne troi uzalud svoje naklonosti, Mudrice. Idemo na Zemlju, nita od raspadanja." "Dobro je to tako mislite." Mudrica ponovo uzdahnu. Sada mi je jasna sva mudrost te opsene. Ne bih pokuao da uzdrmam vau veru, ak i kada bih to mogao." Udaljio se... bio je slika i prilika saaljenja. Pauel frknu i dade znak Donovanu. S hermetiki zatvorenim koferima u ruci uputili su se prema vazdunoj komori. Brod sa smenom nalazio se na spoljanjem sletitu i Franc Miler, ovek koji e ga smeniti, pozdravi ih kruto, ali ljubazno. Donovan mu jedva otpozdravi i ue u pilotsku kabinu kako bi preuzeo kontrole od Sema Evansa. Pauel se malo zadrao. "Kako je Zemlja?" Bilo je to prilino konvencionalno pitanje i Miler mu je konvencionalno i odgovorio: "Jo se okree." Pauel odvrati: "Odlino." Miler se zagleda u njega: "Momci iz 'Amerikih robota' su smislili novog, umnoenog robota." "ta?" "To to rekoh. Imaju veliki ugovor za njega. Izgleda da e to biti prava stvar za vaenje ruda na asteroidima. Master-robot sa est podreenih mu robota... slino tvojim prstima." "Je li bio ispitan na terenu?" nestrpljivo upita Pauel. Miler se osmehnu: "Kako ujem, eka na vas." Pauel stegnu ake u pesnice. "Prokletstvo, potreban nam je odmor."

"Oh, dobiete ga. Dve nedelje, mislim."

Poeo je da navlai debele svemirske rukavice, spremajui se za novu dunost, a guste obrve mu se naroguie. "Kako se snalazi novi robot? Ako nije dobar, neka sam proklet ako mu dozvolim da pipne kontrole." Pauel je napravio pauzu pre nego to mu je odgovorio. Preao je pogledom preko ponosnog Prusa pred sobom, od kratko podiane kose na etvrtastoj, tvrdoglavoj glavi do ukruenih stopala u stavu mirno... i iznenada ga obuze isto zadovoljstvo. "Robot je prilino dobar", odvrati on polako. "Mislim da nee morati mnogo da se petlja oko kontrola." Iscerio se... i uao u brod. Miler e ovde provesti nekoliko nedelja...

UHVATI TOG ZECA

Odmor je potrajao due od dve nedelje. Majk Donovan je to morao priznati. Protegao se na est plaenih meseci. I to je priznavao. Ali to je, kako je besno objanjavao, bilo nepredvieno. 'Ameriki roboti' morali su umnoenom robotu da izbiju razne muice iz glave, a bilo ih je mnogo i uvek ih bar jo desetak ostane za testiranje na terenu. I tako su oni ekali i odmarali se dok projektanti i oni konstruktori nisu kazali "OK"! Na kraju su se on i Pauel nali na asteroidu, al i nije bilo OK. Ponovio je to deset puta, lica crvenog poput cvekle: "Pitove mu ljubavi, Greg, opameti se. Kakva korist to se dri tih specifikacija kao pijan plota, a test propade? Dolo je vreme da se mane birokratizma i da zasue rukave." "Samo kaem", odvrati Gregori Pauel, strpljivo, kao da umobolnom detetu objanjava elektroniku, "da su, prema specifikaciji, ti roboti osposobljeni za iskopavanja na asteroidu bez nadzora. Mi ne bi trebalo da ih nadgledamo." "U redu. Sluaj, osloni se malo na logiku!" on podie svoje dlakave prste i stade da nabraja. "Prvo: novi robot je proao sve trestove u domaim laboratorijama. Drugo: 'Ameriki roboti' su jemili da e proi i testove stvarnog rada na asteroidu. Tree: roboti ne prolaze na reenim testovima. etvrto: ako ne prou ovaj test na terenu, onda 'Ameriki roboti' gube otprilike sto miliona na ugledu. Peto: ako robotii ne prou i mi ne budemo mogli da objasnimo zato nisu proli, vrlo je verovatno da se moemo oprostiti od dva odlina posla."

Pauel je teko disao, krijui se iza oigledno neiskrenog osmeha. Nepisani moto korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' bio je dobro poznat: "Nijedan na slubenik ne pravi dva puta istu greku. Biva otputen posle prve." Naglas je kazao: "Ti si bistar poput Euklida uvek osim kada su u pitanju injenice. Posmatrao si tu skupinu robota tokom tri smene, riane, i oni su savreno obavljali svoj posao. Sam si tako kazao. ta bismo jo mogli da uinimo?"

"Da pronaemo ta nije u redu, eto ta bismo mogli da uradimo. Radili su savreno dok sam ih gledao. Ali u tri razliita navrata, kada ih nisam gledao, nisu doneli ni trunku rude. ak se nisu ni vratili na vreme. Morao sam da odem po njih." "I da li neto nije bilo u redu?" "Nipoto. Sve je bilo u redu. Sve je bilo savreno. Glatko i savreno poput svetlonosnog etera. Uznemirila me je samo jedna mala, beznaajna pojedinost... nije bilo rude." Pauel se namrti, podigavi lice prema tavanici, i povue svoj smei brk. "Zna ta, Majk. U svoje vreme dobijali smo prilino gadne poslove, ali ovde je posredi iridijumski asteroid. Ceo posao je veoma sloen. Vidi, taj robot, DV-5, upravlja sa est robota. I ne samo da upravlja njima... oni su deo njega." "Znam to..." "Zavei!" divlje ga opomenu Pauel, "znam da zna, ali ti samo objanjavam sutinu. Tih est potinjenih su deo DV-5 isto kao to su tvoji prsti deo tebe i on im izdaje nareenja ne glasom niti putem radija, ve direktno preko pozitronskih polja. Dalje... nema tog robotiara u 'Amerikim robotima' koji zna ta je to pozitronsko polje niti kako ono radi. To ne znam ni ja. A ne zna ni ti." "To poslednje", sloi se filozofski Donovan, "znam." "Razmotri onda na poloaj. Ako sve radi... odlino! Ako bilo ta poe naopako... to nije naa stvar i verovatno ne bismo nita ni mogli da uinimo, isto kao ni bilo ko drugi. Meutim, ovo je na posao i niiji vie i tako smo mi na udaru, Majk." Na trenutak je odlutao u mislima i zautao. A onda ree: "U redu, jesi li ga izveo?" "Da." "Je li sada sve u redu?" "Pa, nije ga uhvatila religijska manija i ne tri unaokolo recitujui Dilberta i Salivena, te stoga pretpostavljam da je normalan." Donovan izie kroz vrata, estoko vrtei glavom.

Pauel uze 'Prirunik iz robotike' koji je pretezao jedan kraj stola, tako da ovaj samo to se nije nagnuo, i otvori ga sa puno strahopotovanja. Jednom je iskoio kroz prozor zapaljene zgrade samo u gaama i sa 'Prirunikom'. U kritinom trenutku, odrekao bi se i gaa. 'Prirunik' je stajao pred njim kada je robot DV-5 uao, sa Donovanom koji je nogom zatvorio vrata za sobom. Pauel ga smrknuto pozdravi: "Zdavo Dejve. Kako se osea?" "Odlino", odvrati robot. "Mogu li da sednem?" Privukao je naroito pojaanu stolicu koja je bila njegova i neno se spustio na nju.

Pauel je posmatrao Dejva... laik moe razmiljati o robotima imajui u vidu njihove serijske brojeve; robotiar nikada... sa odobravanjem. Ni u kom sluaju nije bio suvie masivan, uprkos tome to je sazdan kao misaona jedinica sastavljena od sedmolanog robotskog tima. Bio je sedam stopa visok, a sainjavlao ga je pola tone metala i struje. Mnogo? Ne, kada tih pola tone moraju predstavljati kondenzore, kola, releje i vakuumske elije koji su u stanju da iziu nakraj praktino sa svakom psiholokom reakcijom za koju ljudska bia znaju. A svim tim upravljao je pozitronski mozak teine deset funti materije i nekoliko kvintiliona pozitronskih tokova. Pauel posegnu u dep na koulji traei neku zaostalu cigaretu. "Dejve", oslovi ga on, "Dobar si ti momak. Nisi ni hirovit ni umiljen. Ti si postojan robot za vaenje rude, samo to si osposobljen da vri neposrednu koordinaciju estorice potinjenih. Koliko mi je poznato, to nije uticalo na postojanost tvojih staza u karti modanih staza." Robot klimnu. "To me raduje, ali na ta cilja, efe?" Bio je opremljen odlinom dijafragmom, tako da ga je prisustvo prizvuka u jedinici za zvuk oslobodilo velikog dela one metalne ravnodunosti koja je uobiajena odlika robotskih glasova. "Rei u ti. Pored svega onoga to ti ide u prilog, ta nije u redu s poslom? Na primer, dananja 'B' smena?" Dejv je oklevao. "Koliko je meni poznato, sve je u redu." "Niste izvadili ni trunku rude." "Znam." "Pa onda..." Dejv se muio: "Ne umem to da objasnim, efe. To me izluuje, ili e me izludeti ako dozvolim da se nastavi. Moji potinjeni su normalno radili. Znam da sam i ja normalno radio." Zamislio se, a foto-elektrine oi su mu jako sijale. Zatim nastavi: "Ne seam se. Dan se zavrio, tu se naao Majk, tu su bila i kolica za rudu, uglavnom prazna." Umea se i Donovan: "Nisi se javio na kraju smene tih dana, Dejv. Zna li to?" "Znam. Ali to se tie onog zato..." On polako i zamiljeno odmahnu glavom. Pauel je imao neko nelagodno oseanje da bi se na robotovom licu oitavali bol i ponienje, samo da je ono bilo sposobno da menja izraz. Robot, po svojoj prirodi, nije mogao da podnese da zakae u svom radu. Donovan dovue svoju stolicu do Pauelovog stola i nagnu se napred: "Misli li da je u pitanju amnezija?" "Ne bih umeo da ti kaem. Ali nema svrhe davati bilo kakvo ime ovome. Ljudski problemi se mogu preneti na robote samo kao romantine analogije. One nisu ni od kakve koristi robotikom inenjeringu." On se poea po vratu: "Mrsko mi je to u morati da ga podvrgnem elementarnim testovima za ispitivanje modanih reakcija. To nimalo nee pomoi njegovom samopotovanju."

Zamiljeno se zagledao u Dejva, a zatim je skrenuo pogled na nacrt terenskog testa koji je dat u 'Priruniku'. Ree: "ta misli, Dejve, da se podvrgne jednom testu? Bilo bi mudro." Robot ustade: "Kako ti kae, efe." U glasu mu se oseao bol.

Poelo je sasvim jednostavno. Robot DV-5 mnoio je petocifrene brojeve u deliu sekunde. Izrecitovao je proste brojeve izmeu hiljadu i deset hiljada. Vadio je kubne korene i izraunavao integralne funkcije razne sloenosti. Proao je kroz testove mehanikih reakcija sve veih teina. I na kraju, uposlio svoj precizni mehaniki um reavanjem probelma vezanih za rasuivanje i etiku... to je predstavljalo najvie funkcije u robotskom svetu. Posle dva sata, Pauel se obilato znojio. Donovan je uivao u ne suvie hranljivom obroku vlastitih noktiju, a robot upita: "Kako ti izgleda, efe?" Pauel odvrati: "Moram da razmislim, Dejve. Sud donesen na brzinu nee mnogo pomoi. Kako bi bilo da se vrati u 'C' smenu. Samo polako. Ne juri kvotu izvesno vreme... i sve emo srediti." Robot ode. Donovan pogleda Pauela. "Pa..." Pauel je, izgleda, vrsto bio reio da iz korena potera brk navie. Ree: "Sve je u redu sa strujama u njegovom pozitronskom mozgu." "Ne volim da budem ba toliko siguran." "Oh, Jupitera mu, Majk! Mozak je najpouzdaniji deo robota. On se petostruko proverava tamo na Zemlji. Ako savreno poloe test na terenu, kao to je bio sluaj sa Dejvom, jednostavno nema izgleda da mozak zakae. Taj test pokriva sve glavne staze u mozgu." "Pa gde smo onda sada?" "Ne pouruj me. Pusti me da reim ovo. I dalje postoji mogunost da je dolo do nekog mehanikog zakazivanja u telu. To podrazumeva otprilike hiljadu pet stotina kondenzatora, dvadeset hiljada pojedinanih elektrinih kola, pet stotina vakuumskih elija, hiljadu releja i hiljadu drugih, raznoraznih, pojedinanih, sloenih komada s kojima moda neto nije u redu. I ona tajanstvena pozitronska polja o kojima niko nita ne zna." "Sluaj, Greg", Donovanu kao da je gorelo pod nogama. "Imam ideju. Taj robot moda lae. On nikada..." "Roboti ne mogu svesno da lau, budalo. Kada bismo imali MekKormak-Veslijev ispitiva, mogli bismo da proverimo svaki pojedinani deo u njegovom telu u roku od dvadeset etiri do etrdeset osam asova, ali jedina dva postojea M-V ispitivaa nalaze se na Zemlji i tee svaki po deset tona; uz to, privreni su za betonska postolja i ne mogu se pomeriti. Zar to nije divno?" Donovan lupi pesnicom po stolu: "Ali, Greg, on grei samo onda kada nas nema u blizini. Ima neeg... iaenog... u tome." Naglaavao je rei, udarajui pesnicom o sto.

"Preteruje. Mnogo ita pustolovne romane", polako izgovori Pauel. "Mene zanima", povika Donovan, "ta emo preduzeti." "Rei u ti. Postaviu viziplou preko puta mog stola. Pravo na zid tamo, vidi!" On upre ljutitoo prstom u jednu taku. "Zatim u je usmeravati prema onom delu rudnika u kome se bude obavljao posao i gledau. To je sve." "To je sve? Greg..." Pauel ustade sa stolice i osloni se pesnicama o sto: "Majk, nimalo mi nije lako." Glas mu je bio umoran. "Ve nedelju dana me gnjavi zbog Dejva. Kae da se pokvario. Zna li kako se pokvario? Ne! Zna li kakav oblik poprima taj kvar? Ne! Zna li ta dovodi do njega? Ne! Zna li ta ga izbacuje iz ravnotee? Ne! Zna li bilo ta o tome? Ne! Znam li ja bilo ta o tome? Ne! Pa ta onda hoe da preduzmem?" Donovan napravi irok zamah rukom: "Ostao sam bez teksta!" "Zato ti ponovo kaem. Pre nego to bilo ta preduzmemo da ga izleimo, moramo otkriti o kojoj je bolesti re. Nema zejeg paprikaa bez zeca. E pa, moraemo da uhvatimo tog zeca! A sada se gubi odavde."

Donovan se umornim oima zagledao u skicu izvetaja sa terena. Kao prvo, bio je umoran, a kao drugo, ta je uopte trebalo da izvetava dok se stvari ne srede? Oseao je odbojnost. Ree: "Greg, gotovo smo hiljadu tona u zaostatku." "Misli li", odvrati Greg, uopte ne podigavi pogled, "da si mi kazao neto to ne znam." "Mene zanima", ree Donovan, iznenada se razjarivi, "zato uvek nama zapadnu novi tipovi robota. Konano sam doao do zakljuka da su i za mene dobri isti oni roboti koji su bili dobri i za mog dedu po majci. Glasam za ono to je isprobano i dobro. Vaan je vremenski test... dobri, solidni, staromodni roboti koji se nikada ne kvare." Pauel savreno precizno zavitla knjigu i Donovan se srui sa stolice. "Tokom poslednjih pet godina", primeti ravnoduno Pauel, "tvoj posao je bio da za 'Amerike robote' testira njihove nove tvorevine pod stvarnim radnim uslovima. Poto smo se ti i ja pokazali nepromiljeno profesionalni u tom poslu, nagrauju nas najprljavijim zadacima. To je", on stade da bui rupe u vazduhu prstom uperenim u Donovanom pravcu, "tvoj posao. Koliko se seam, poeo si da se ali otprilike pet minuta poto si primljen u 'Amerike robote'. Zato ne da ostavku?" "E pa, rei u ti." Donovan se otkotrlja na stomak i vrsto se uhvati za riu kosu kako bi podigao glavu. "U pitanju je izvesno naelo. Konano, kao strunjak za otkrivanje kvarova, imao sam ulogu u razvoju novih robota. Posredi je naelo doprinoenja naunom napretku. Ali nemoj pogreno da me shvati. Nije naelo to koje me tera napred; ve novac koji nam isplauju. Greg!"

Pauel skoi na taj Donovanov divlji urlik i pogledom krenu za oima riokosog kolege, koje su bile uperene u viziplou, a onda i sa zakoluta oima u uasu, proaputavi: "Svetog mu Jupitera!" Donovan se bez daha nekako uspravi: "Pogledaj ih, Greg. iznuli su." Pauel ree: "Donesi skafandre. Idemo napolje." Posmatrao je razmetanje robota na viziploi. Video ih je kao bronzani sjaj glatkih kretnji naspram senkovitih litica bezvazdunog asteroida. Sada su se rasporedili u formaciju za mariranje i pri slaboj svetlosti njihovih vlastitih tela grubo isklesani zidovi rudarskog okna bezglasno su promicali, ispresecani maglovitim, pomamnim mehurovima senki. Marirali su kao jedan, njih sedam sa Dejvom na elu. Zaokretali su i okretali se u jezivom jedinstvu; i savreno menjali formacije s otkaenom lakoom revijskih igraa u Lunarnoj Areni. Donovan se vratio sa skafandrima: "Pa oni paradiraju, Greg. To je vojni mar." "Koliko ti o tome zna", glasio je hladan odgovor, "mogao bi biti i niz kalistenikih vebi. Ili je Dejv moda uobrazio da je uitelj plesa. Prvo razmisli, ali se ne trudi da potom ita kae." Donovan se namrti i gurnu razmetljivo detonator u praznu futrolu na boku, pa ree: "Neka se nae, zlu ne trebalo. Uostalom, radimo sa novim modelima robota. To je na posao, nema zbora. Ali odgovori mi na jedno pitanje. Zato... zato uvek mora neto da poe naopako s njima?"

"Zato to smo", smrknuto odvrati Pauel, "prokleti. Hajdemo!"

Daleko napred, kroz debelu somotsku tamu hodnika, koji su se protezali izvan osvetljenih krugova njihovih baterijskih lampi, treperila je svetlost robota. "Eno ih", zadahta Donovan. Pauel napeto proaputa. "Pokuavam da ga dobijem putem radija, ali ne odgovara. Radioveza je verovatno iskljuena. "Drago mi je to projektanti jo nisu napravili robote koji su u stanju da rade u potpunom mraku. Ne bih se ba prijatno oseao da moram da naem sedam poludelih robota u crnoj jami bez radio-veze, ako nisu osvetljeni poput radioaktivne jelke." "Uspui se na onaj tamo ispust, Majk. Dolaze ovim putem, elim da ih osmotrim izbliza. Moe li?" Donovan je skoio i zastenjao. Sila tee bila je znatno nia od Zemljine, ali u tekim skafandrima to i nije bila neka naroita prednost, a do tog ispusta bilo je dobrih deset stopa. Pauel ga je sledio. Roboti su ili za Dejvom u koloni. U mehanikom ritmu, napravili su dve vrste, a zatim se vratili u jednu, drugaije poreani. To se u nedogled ponavljalo, a Dejv se nijednom nije osvrnuo.

Dejv se nalazio dvadeset stopa od njih kada je igra zavrena. Potinjeni roboti su razbili formaciju, trenutak saekali, a onda se lupkajui udaljili... veoma urno. Dejv ih je ispratio pogledom, a onda je polako seo. Oslonio je glavu o aku, krajnje ljudski. Njegov glas se zau u Pauelovim slualicama: "Jesi li tu, efe?" Pauel dade znak Donovanu i skoi sa ispusta. "Dobro, Dejve, kai mi ta se to ovde deava?" Robot odmahnu glavom: "Ne znam. Jednog trenutka sam upravljao tekim vaenjem u tunelu 17, a u narednom postao sam svestan blizine ljudskih bia i naao se pola milje niz glavni krak." "Gde su ti sada potinjeni?" upita Donovan. "Vratili su se, razume se, na posao. Koliko je vremena izgubljeno?" "Nije mnogo. Zaboravi na to." A onda, obrativi se Donovanu, Pauel dodade: "Ostani s njim do kraja smene. Onda se vrati. Imam nekoliko ideja." Prola su tri asa do Donovanovog povratka. Videlo se da je umoran. Pauel upita: "Kako je bilo?" Donovan umorno slegnu ramenima: "Nikada nita ne poe naopako dok ih dri na oku. Dobaci mi ik, molim te." Riokosi ga preterano paljivo zapali i isto tako paljivo napravi prsten od dima. Ree: "Skontao sam stvar, Greg. Zna, Dejv ima neobinu odgovornost za jednog robota. Pod njegovom upravom je jo est krajnje disciplinovanih robota. On nad tim potinjenim robotima ima potpunu vlast i to mora da se odraava na njegov um. Pretpostavi da on zakljui kako je neophodno da pojaa tu mo kao ustupak svom egu." "Prei na stvar." "tos je u ovome. Pretpostavi da se ovde javio militarizam. Pretpostavi da on sebi oprema vojsku. Pretpostavi da ih poduava vojnim manevrima. Pretpostavi..." "Pretpostavi da ti malo gurne glavu pod hladnu vodu. Tvoje none more mora da su u tehnikoloru. Upravo si izloio zamisao o velikom zastranjenju u radu pozitronskog mozga. Da su tvoje analize bile tane, Dejv bi morao da prekri Prvi Zakon robotike: da robot ne sme povrediti ljudsko bie niti, svojim uzdravanjem od delanja dopustiti da ljudsko bie bude povreeno. Tip militaristikog stava i dominirajueg ega koji ti nagovetava kao ishod logikih implikacija znaio bi dominaciju nad ljudskim biima." "U redu. Otkud zna da upravo to nije posredi?" "Zato to nijedan robot sa takvim mozgom ne bi, kao prvo, nikada napustio fabriku, a kao drugo, odmah bi bio uoen kada bi to i uinio. Sea se, testirao sam Dejva."

Pauel odgurnu stolicu i podignu noge na sto. "Ne. I dalje ne moemo da napravimo paprika, jer nemamo pojma ta nije u redu. Na primer, kada bismo otkrili ta je predstavljao onaj dance macabre kome smo prisustvovali, ve bismo bili na pola puta do reenja." On zastade: "Sluaj, Majk, kako ti ovo zvui? Dejv izne samo kada nijedan od nas nije prisutan. A kada izne, pojava bilo kog od nas vraa ga k svesti." "Ve sam ti jednom kazao da je to udareno." "Ne prekidaj me. U kom smislu je robot drugaiji kada ljudska bia nisu prisutna? Odgovor je oigledan. Potrebno je da uloi mnogo veu linu inicijativu. U tom sluaju, treba potraiti one telesne delove na koje se odnose novi zahtevi." "Auh." Donovan se uspravi na stolici, a potom opet klonu. "Ne, ne. Nije dovoljno. Suvie uopteno. Ne smanjuje ba mnogo mogunosti." "Tu ne mogu nita. U svakom sluaju, ne postoji opasnost da ne ispunimo kvotu. Smenjivaemo se u straarenju nad tim robotima preko viziploe. Svaki put kada neto krene naopako, odmah stupamo na scenu. To e ih otrezniti." "Ali roboti ipak nee opravdati specifikaciju, Greg. 'Ameriki roboti' ne mogu pustiti DV modele na trite posle takvog izvetaja." "Svakako. Moramo pronai greku i ispraviti je... a na raspolaganju imamo deset dana." Pauel se poea po glavi. "Nevolja je u tome... pa, najbolje da sam pogleda planove." Planovi su poput tepiha prekrivali pod i Donovan stade da puzi preko njih, sledei Pauelovu pomahnitalu olovku. Pauel ree: "Ovde ti upada, Majk. Ti si specijalista za telo i elim da me proveri. Pokuao sam da iskljuim sva kola koja nisu u vezi sa mreom za linu inicijativu. Ovde se, na primer, nalazi glavna arterija za mehanike operacije. Iskljuio sam i sve rutinske sporedne puteve koji slue kao rezervni vodovi..." On podie pogled: "ta misli?" Donovan je imao veoma lo ukus u ustima. "To nije tako jednostavno, Greg. Lina inicijativa nije elektrino kolo koje moe odvojiti od ostalog i ispitati. Kada je robot preputen sam sebi, istog asa se poveava jaina telesnih aktivnosti gotovo na svim frontovima. Moramo locirati odreeni uslov... vrlo specifian uslov... koji ga izbacuje iz ravnotee, pa tek onda moemo poeti da eliminiemo kola." Pauel ustade i otrese odeu: "Hmm. U redu. Nosi te planove i spali ih." Donovan ree: "Vidi, kada se aktivnost pojaa, moe se svata dogoditi, ako postoji makar jedan neispravan deo. Popusti izolacija, kondenzator se izlije, spoj zaiskrii, kalem se pregreje. Ako krene da radi naslepo tako da ti ceo robot bude na raspolaganju, nikada nee pronai kvar. Ako, pak, rastavi Dejva i krene da testira svaki deo njegovog telesnog mehanizma ponaosob, svaki put ga sastavljajui i isprobavajui..." "Dobro, de. I ja umem da zavirim kroz kljuaonicu."

Beznadeno su se zagledali jedan u drugoga, a onda Pauel oprezno ree: "Kako bi bilo da ispitamo jednog od potinjenih." Ni Pauel ni Donovan nikada ranije nisu bili u prilici da razgovaraju sa jednim 'prstom'. On je mogao da govori; nije predstavljao savrenu analogiju ljudskom prstu. U stvari, imao je prilino razvijen mozak, ali je on primarno bio podeen na primanje nareenja preko pozitronskog polja, tako da je njegova reakcija na nezavisne stimulanse bila prilino nespretna. Ni Pauel nije bio siguran kako se zove. Njegov serijski broj bio je DV-5-2, ali to ba nije bilo od neke koristi. Napravio je kompromis. "Sluaj, mladiu", oslovi ga on, "traiu od tebe da silno napne svoj mozak, posle ega e moi da se vrati svom gazdi." 'Prst' kruto klimnu, ali se ne pomui da napregne svoju ogranienu modanu snagu i neto odgovori. "U poslednje vreme tvoj ef je u etiri navrata", ree Pauel, "odstupio od modane sheme. Da li se sea toga?" "Da, gospodine." Donovan ljutito proguna. "On se sea. Kaem ti da u tome ima neeg vrlo uvrnutog..." "Ma hajde. Razume se da se 'prst' sea. S njim je sve u redu." Pauel se ponovo okrenu ka robotu: "ta ste u tim prilikama radili... mislim na celu grupu." Izgledalo je kao da 'prst' recituje ono to je nauio napamet, kao da odgovara na pitanja pod mehanikim pritiskom svog mozga, ali bez ikakvog oduevljenja. On ree: "Kada smo prvi put otili da radimo na tekom vaenju u Tunelu 17, nivo B. Drugi put smo podupirali krov da ne bi dolo do uruavanja. Trei put smo pripremali precizne eksplozije kako bismo produili tunel bez probijanja u podzemne pukotine. etvrti put se to dogodilo neposredno posle manjeg uruavanja." "ta se pri dom zbilo?" "Teko je to opisati. Bilo bi izdato nareenje, ali pre nego to bismo uspeli da ga primimo i protumaimo, stizalo je novo nareenje da mariramo u udnoj formaciji." Pauel kao iz topa upita: "Zato?" "Ne znam." Donovan se umea, upitavi napetim glasom: "Kako je glasilo prvo nareenje... ono koje je potom bilo zamenjeno uputstvom za mariranje?"

"Ne znam. Osetio sam da je izdato nareenje, ali nije bilo vremena da se ono primi."

"Moe li nam rei neto o tome? Da li je to uvek bilo isto nareenje?" 'Prst' sav nesrean odmahnu glavom: "Ne znam." Pauel se zavali na stolici. "U redu, vraamo se tvom efu." 'Prst' se udalji sa vidljivim olakanjem. Donovan ree: "E pa, mnogo smo postigli. Bio je to odista otar razgovor, od poetka do kraja. Sluaj, Dejv i taj imbecilni 'prst' ne poputaju. Suvie toga ne znaju i suvie toga se ne seaju. Ne smemo im vie verovati, Greg." Pauel pogladi brk u pogrenom pravcu: "Tako mi svega, Majk, izreci jo jednu tupavu primedbu i izbiu ti sve zube." "U redu. Ti si genije u naem timu. Ja sam samo ubogi jadniak. I gde smo sada?" "Na poetku. Pokuao sam da vratim film unazad pomou 'prsta' i nisam mogao. Znai moramo pokuati unapred." "Kakav velikan", stade da mu se divi Donovan. "Kako je to jednostavno. A sada mi to lepo prevedi na engleski, Gospodaru." "Vie e ti odgovarati ako ti prevedem na jezik beba. Mislio sam da moramo saznati kakvo to nareenje Dejv izdaje neposredno pre nego to se sve zatamni. To je klju svega." "A kako misli to da uradi: ne moemo mu prii, jer e sve biti u redu dok smo tamo. Ne moemo uhvatiti nareenje putem radija jer se prenose preko pozitronskih polja. To eliminie pristup izbliza i pristup izdaleka i ostavlja nas sa finom, istom nulom." "To se odnosi samo na neposredno osmatranje, da. Ali ostaje nam dedukcija." "A?" "Smenjivaemo se, Majk." Pauel se smrknuto osmehnu. "I neemo skidati pogled sa viziploe. Pratiemo sve to rade te eline glavobolje. Kada skrenu, znaemo ta se dogodilo neposredno pre toga i dedukovaemo nareenje." Donovan zinu i ceo minut ostade totvorenih usta. Zatim ree, kao da se gui: "Dajem ostavku. Odustajem." "Ima deset dana da smisli neto bolje", umorno primeti Pauel. to je Donovan osam dana i te kako pokuavao. Punih osam dana je, u smenama od po etiri asa, posmatrao zamagljenim oima koje su ga bolele ta sjajna metalna oblija kako se kreu naspram neodreene pozadine. I osam dana je tokom etvoroasovnih pauza proklinjao 'Amerike robote', DV modele i dan kada se rodio. A osmog dana, kada je Pauel uao sa glavoboljom i jo napola spavajui da ga smeni, Donovan je ustao i vrlo paljivo naciljavi zavitlao teku knjigu tano u sredite viziploe. ulo se veoma odreeno krckanje.

Pauel ga zabezeknuto upita: "Zato si to uinio?" "Zato", poe Donovan gotovo sasvim mirno, "to vie neu da ih posmatram. Ostala su nam samo jo dva dana, a nita nismo otkrili. DV-5 je lo ef. Od kada ih posmatram, pet puta je prekinuo rad, i jo tri puta za vreme tvoje smene, a ja ne mogu da otkrijem koja je to nareenja izdao, ba kao ni ti. I ne verujem da e to ikada uspeti, jer znam da ja to nikada ne bih uspeo." "Skakutavog mu svemira, kako moe posmatrati est robota istovremeno? Jedan dejstvuje kao ruke, drugi kao stopala, trei radi kao vetrenjaa, dok etvrti skae gore-dole poput kakvog manijaka. A poslednja dvojica... sam avo zna ta oni rade. A onda svi stanu. Ba tako!" "Greg, ne radimo kako treba. Moramo im prii blie. Moramo posmatrati ta rade sa mesta odakle moemo videti pojedinosti." Pauel prekinu neprijatnu tiinu. "I ekati da neto poe naopako, a imamo jo samo dva dana na raspolaganju." "Da li je bolje da nastavimo da posmatramo odavde?" "Udobnije je." "Ah... Ali odande moe uiniti neto to odavde ne moe." "ta to?" "Moe ih naterati da stanu... kada god ti se to svidi... i kada bude spreman, kako bi mogao da posmatra ta se to kvari." Pauel naulji ui: "Kako to?" "Razmisli sam. Kae da si ti mozak. Postavi sebi nekoliko pitanja. Kada je DV-5 poandrcao? ta je 'prst' rekao, kada je do toga dolo? Kada im je zapretila opasnost od uruavanja, ili kada je do nje, u stvari, dolo, za vreme krajnje preciznog postavljanja eksploziva, kada su hteli da izbegnu pukotinu." "Drugim reima, za vreme opasnosti." Pauel je bio uzbuen. "Tako je! Kada si i oekivao da e se dogoditi! Muke nam zadaje inilac line inicijative. Samo kada preti opasnost, a u blizini nema ljudskih bia, ta lina inicijativa je pod najveim pritiskom. Kakva bi onda bila logika dedukcija? Kako moemo da izazovemo prekid kada i gde to nama odgovara?" Pobedniki je zastao... poeo je da uiva u svojoj ulozi... a zatim je odgovorio na vlastito pitanje kako bi pretekao Pauela kome je oigledan odgovor ve bio na vrhu jezika. "Tako to emo sami stvoriti stanje opasnosti." Pauel ree: "Majk... u pravu si." "Hvala, drugar. Znao sam da u jednog dana uspeti." "Dobro, de, preskoi sarkazam. Sauvajmo ga za Zemlju i spremimo ga u tegle za budue duge, hladne zime. U meuvremenu, kakvu opasnost bismo mogli da stvorimo?"

"Mogli bismo da poplavimo rudnike, da ovo nije bezvazduni asteroid." "Ba si duhovit", primeti Pauel. "Stvarno, Majk, zbog tebe u prestati da se smejem. Kako bi bilo da izazovemo blago uruavanje?" Donovan napui usne i ree: "Slaem se." "Dobro. Hajdemo na posao."

Pauel se oseao neuobiajeno, poput zaverenika, dok je vijugao preko vrletnog predela. Usled subgravitacionog hoda klatio se preko izlomljenog tla, utirajui kamenje levo i desno zbog svoje teine i podiui neujno oblaie praine. Mentalno gledano, bilo je to obazrivo puzanje zverenika. On upita: "Zna li gde su?" "Mislim da znam, Greg." "U redu", ree smrknuto Pauel, "ali ako se bilo koji 'prst' nae na dvadeset stopa od nas, osetie nas bilo da smo mu u vidokrugu ili ne. Nadam se da ti je to poznato." "Kada mi bude potreban osnovni kurs iz robotike, podneu ti molbu, i to u tri primerka. Ovuda." Sada su se nalazili u tunelima; vie nije bilo ni svetlosti zvezda. Zidovi se zaklopie nad njima i snopovi baterijskih svetiljki treperavo su im osvetljavali put. Pauel se prihvati detonatora ne bi li se oseao malo sigurnijim. "Poznaje li ovaj tunel, Majk?" "Ne ba dobro. Nov je. Mislim da mogu da se snaem zahvaljujui onom to sam video na viziploi, mada..." Proli su beskrajno dugi minuti, a onda Majk ree: "Osea li!" Pauel je pod prstima ake obloene metalom osetio da zid blago podrhtava. Prirodno, zvuka nije bilo. "Prokletstvo! Vrlo smo blizu." "Otvori etvore oi", ree Pauel. Donovan nestrpljivo klimnu. Obuhvatio ih je i proao pre no to su se snali... bio je to samo bronzani odsjaj koji je minuo vidnim poljem. Zbili su se utke jedan uz drugoga. Pauel proaputa: "Misli li da nas je osetio?"

"Nadam se da nije. Ali bie bolje da ih zaobiemo sa boka. Kreni prvim bonim tunelom s desne strane." "ta ako ih sasvim promaimo?" "Pa, ta bi ti? Da se vrati?" Donovan besno proguna. "Udaljeni su otprilike etvrt milje. Posmatrao sam ih preko viziploe, je li tako? I imamo dva dana..." "Oh, zavei. Uzalud troi kiseonik. Je li ovo ovde boni prolaz?" Baterija je zatreperila. "Jeste. Hajdemo." Podrhtavanje je bilo mnogo osetnije i tle pod njima se neprijatno treslo. "Ba dobro", primeti Donovan, "samo ako nas ne izda." Nestrpljivo je uperio baterijsku svetiljku ispred sebe. Poluispruenom rukom mogli su da dodirnu krov tunela; spone su bile novopostavljene. Donovan je oklevao: "orsokak, hajdemo nazad." "Ne. Stani." Pauel se nekako provue pored njega. "Da li se to tamo napred vidi neka svetlost?" "Svetlost? Ne vidim nikakvu svetlost. Odakle ovde dole svetlost?" "Robotska svetlost." Krenuo je na akama i kolenima uz blagi nagib. U Donovanovim uima oglasi se njegov promukao i nestrpljiv glas. "Hej, Majk, doi ovamo." Videla se svetlost. Donovan se uspuzao gore preko Pauelovih ispruenih nogu. "Otvor?" "Da. Mora da sada rade u ovom tunelu, samo s druge strane... bar tako mislim." Donovan je osetio krzave ivice ispusta otvora koji je gledao u vei i oigledno glavni tunel; uverili su se da je tako kada su oprezno upalili baterijsku svetiljku. Rupa je bila suvie mala da bi se kroz nju provukao ovek, ak su i njih dvojica s mukom uspevala istovremeno da gledaju kroz nju. "Tamo nema niega", ree Donovan. "Nema sada. Ali mora da je bilo pre jedne sekunde, jer inae ne bismo videli svetlost. Pazi!" Zidovi oko njih se zatresoe i oni osetie udar. Zasu ih fina praina. Pauel oprezno podie glavu i ponovo pogleda. "U redu, Majk. Tamo su." Svetlucavi roboti okupili su se pedeset stopa niz glavni tunel. Metalne ruke snano su razgrtale gomilu otpadaka koju je napravio poslednji udar. Donovan ga je pourivao: "Ne gubi vreme. Jo malo pa e se probiti, i narednim udarom mogli bi i nas da zakae." "Pita mu svetoga, ne pouruj me." Pauel odvrnu detonator i stade pogledom nervozno da pretrauje pranjavu pozadinu gde je jedina svetlost dolazila od robota i gde je nemogue bilo rei ta je gromada koja tri, a ta senka.

"Gotovo iznad njih, taka na krovu, vidi je. Poslednji udar je nije dobro potkaio. Ako pogodi u samu osnovu, pola krova e se sruiti." Pauel je sledio njegov jedva prepoznatljiv prst. "Odlino! Ne isputaj robote iz vida i moli se da se ne udalje mnogo od tog dela tunela. Oni su mi izvor svetlosti. Jesu li svih sedam na okupu?" Donovan ih prebroja: "Svih sedam." "Motri na njih. Prati svaki njihov pokret!" Podigao je detonator i ostao u tom poloaju dok je Donovan gledao, psovao i treptao ne bi li oterao znoj koji mu se slivao u oi. Opalio je! Usledio je potres, niz jakih vibracija, a zatim snaan udar koji je odbacio Pauela na Donovana. Donovan zaurla: "Greg, odgurnuo si me. Nita nisam video." Pauel stade da se osvre unaokolo: "Gde su?" Donovan samo tupavo umuknu. Nigde ni traga robotima. Bilo je mrano kao u dubinama reke Stiks. "Misli li da smo ih zatrpali?" zadahta Donovan. "Hajdemo dole. Ne pitaj me ta mislim." Pauel stade da puzi nazad, spotiui se. "Majk!" Donovan zastade. "ta sada nije u redu?" "Stani!" Teko i nepravilno Pauelovo disanje jealo je u Donovanovim uima. "Majk! uje li me, Majk?" "Ovde sam. ta je bilo?" "Zatrpani smo. Ovo to nas je oborilo nije bila tavanica koja se srupila pedeset stopa odavde. Otiila je naa tavanica. Udar je do toga doveo!" "ta!" Donovan se dovue do vrste prepreke. "Upali svetiljku." Pauel ga poslua. Nigde nije bilo pukotine kroz koju bi se zec provukao. Donovan blago ree: "A ta sad?"

Izgubili su nekoliko trenutaka i neto miine snage u nastojanju da pomere prepreku. Pauel je to isto pokuavao oko ivica prvobitne rupe. Pauel na trenutak podie blaster. Ali bilo bi pogubno upotrebiti ga u ovako skuenom prostoru i on je to znao. On sede.

"Zna, Majk", ree on, "ba smo zabrljali. Nismo ni izdaleka blizu reenja Dejvovog problema. Bila je to dobra ideja, ali nam se osvetila." Donovanov pogled bio je ogoren i snano je izraavao to ogorenje, mada je to bilo pravo traenje, jer su se nalazili u mraku. "Ne bih da te ometam, stari, ali pored onoga to znamo ili ne znamo o Dejvu nalazimo se u maloj klopci. Ako se ne iskobeljamo, mladiu, umreemo. U-M-R-E-T-I. Umreti. Koliko nam je ostalo kiseonika? Za otprilike est asova, ne vie." "Mislio sam na to." Pauelovi prsti krenue prema njegovom jadnom, napaenom brku, ali beskorisno lupnue o providni vizir. "Moemo, razume se, pozvati Dejva da nas lako izbavi za to vreme, ali naa hitnja bi mogla da ga izbaci iz ravnotee, a i njegova radio-veza je iskljuena." "Zar to nije divno?" Donovan se dovue do otvora i uspe nekako da provue glavu u metalnom oklopu. Bio je to krajnje mali otvor. "Hej, Greg!" "ta?" "ta ako domamimo Dejva na nekih dvadeset stopa. Vratio bi se u normalu. To bi nas spaslo." "Svakako, ali gde je on?" "Daleko niz hodnik. Za Boga miloga, prestani da me vue! Iupae mi glavu. Pruiu ti priliku da pogleda." Pauel nekako uspe da provue glavu: "Uspeli smo. Vidi tu vrstu. To mora da je balet." "Mani se nevanih primedbi. Da li se pribliavaju?" "Jo ne mogu da vidim. Suvie su daleko. Prui mi priliku. Dodaj mi svetiljku, molim te. Pokuau njome da im privuem panju." Odustao je posle dva minuta: "Nema izgleda! Mora da su slepi. Oh, oh, kreu prema nama. ta sad?" Donovan ree: "Hej, daj da vidim!" Usledilo je tiho natezane. Pauel ree: "U redu!" i Donovan isturi glavu. Pribliavali su se. Dejv je odluno stupao ispred ostalih, a est 'prstiju' kretalo se u talasavom nizu iza njega. Donovan stade da se divi: "ta to rade? To me zanima. Lie mi na maoretkinje... a Dejv im je predvodik, nikad boljeg video nisam." "Oh, potedi me svojih opisa", zaguna Pauel. "Koliko su daleko?" "Otprilike pedeset stopa i idu ovamo. Biemo napolju za petnaest min... Uh... huh... HUH... HEJ!"

"ta se deava?" Pauelu je trebalo nekoliko sekundi da se oporavi od silnog zaprepaenja zbog Donovanovih vokalnih obrta. "Hajde, pusti mene da neto vidim. Ne budi cicija." Probio se gore, ali Donovan se estoko ritao: "Napravili su nalevo krug, Greg. Udaljuju se. Dejv! Hej, D-e-j-v!" Pauel zavrita: "Kakva korist od toga, budalo jedna? Zvuk se ne prenosi." "E pa, onda", dahui ree Donovan, "utiraj zidove, lupaj po njima, proizvedi neku vibraciju. Moramo im nekako privui panju, Greg, ili smo gotovi." Stao je da udara poput ludaka. Pauel ga prodrma: "Prestani, Majk, prestani. Sluaj, imam ideju. Jupitera mu, pravo vreme za jednostavna reenja. Majk!" "ta hoe?" Donovan uvue glavu. "Pusti me brzo da provirim dok ne odu van dometa." "Van dometa! ta smera? Hej, ta namerava sa tim detonatorom?" On zgrabi Pauela za ruku. Pauel je pomahnitalo otrese. "Malo u da pucam." "Zato?" "O tome emo kasnije. Prvo da vidimo hoe li upaliti. Ako ne upali... Sklanjaj mi se s puta i pusti me da pucam!"

Roboti su liili na varnice i postajali su sve manji to su se vie udaljavali. Pauel se usredsredio i tri puta okinuo. Spustio je oruje i nestrpljivo se zagledao. Jedan od potinjenih je pao! Ostalo je samo est svetlucavih prilika. Pauel nesigurno pozva preko transmitera. "Dejve!" Pauza, onda obojica zaue odgovor: "efe? Gde ste? Mom treem potinjenom razneta su prsa. Van upotrebe je." "Pusti sad tvog potinjenog", ree Pauel. "Zarobio nas je odron na mestu gde ste aktivirali eksploziv. Vidi li snop iz nae svetiljke?" "Svakako. Odmah dolazimo." Pauel sede i opusti se: "Eto, prijatelju, i to smo sredili." Donovan ree tiho, plaljivim glasom: "U redu, Greg. Pobedio si. Klanjam ti se do zemlje. I ne pokuavaj da mi uvali neke gluposti. Lepo mi i smireno reci ta je posredi." "To je bar lako. Sve vreme nam je izmicalo oigledno... kao i obino. Znali smo da je u pitanju kolo za linu inicijativu i da do toga dolazi uvek kada je gusto, ali tragali smo za nekim naroitim nareenjem koje dovodi do takvog ponaanja. Zato bi to moralo biti nareenje?"

"A zato da ne?" "Sluaj. Zato ne bi posredi bio tip nareenja. Koji tip nareenja zahteva najveu inicijativu? Koji je tip nareenja neophodan gotovo uvek jedino kada je gusto?" "Ne pitaj mene, Greg. Reci mi!" "Upravo to i radim! U pitanju je estostruko nareenje. Kada su uslovi normalni, jedan ili vie 'prstiju' obavlja rutinske zadatke koje ne treba pomno nadgledati... ve samo onako uzgred, kako mi nadgledamo vlastito telo kada hoda. Ali, u sluaju nude, treba munjevito mobilisati svu estoricu potinjenih - i to istovremeno. Dejv mora da izie nakraj sa est robota u isto vreme i tada neto zakazuje. Ostalo je lako. Svako slabljenje potrebne inicijative, kao, na primer, dolazak ljudskih bia, vraa ga u normalu. Zato sam unitio jednog robota. Kada sam to uinio, poeo je da upuuje samo petostruka nareenja. Inicijativa slabi... on je normalan." "Kako si sve to skontao?" upita Donovan. "Logiko zakljuivanje. Pokuao sam i upalilo je." Ponovo zaue robotov glas: "Evo me. Moete li da izdrite pola sata?" "Bez problema!" odvrati Pauel. A onda se ponovo obrati Donovanu, nastavivi: "Sada bi na posao trebalo da bude lak. Proveriemo kola, kao i svaki deo koji se dodatno optereuje kod izdavanja estostrukih nareenja za razliku od petostrukih nareenja. Koliko nam polje rada to ostavlja?" Donovan se zamisli: "Ne veliko, ini mi se. Ako je Dejv isti kao preliminarni model koji smo videli u fabrici, postoji jedno naroito koordinirajue kolo i samo ta oblast moe doi u obrzir." Iznenada se silno razveselio i oduevljeno je kazao: "To uopte ne bi bilo teko. Sitnica." "U redu. Ti razmisli, pa emo, kada se vratimo, pogledati planove. A dok Dejv ne stigne do nas, nameravam da se odmaram." "Hej, ekaj! Reci mi samo jo neto. ta je trebalo da znae oni udni marevi sa izmenom mesta, neobini baletski koraci, koje su roboti izvodili svaki put kada bi poandrcali?" "A to? Ne znam. Ali nagaam. Nemoj zaboraviti da su ti potinjeni Dejvovi 'prsti'. I sam zna da smo ih uvek tako zvali. E pa, pretpostavljam da je uvek tokom tih meuvremena, uvek kada bi Dejv postao psihijatrijski sluaj, zapadao u imbecilni lavirint i ubijao vreme prepliui prste."

esti deo: SUZAN KALVIN

Trea pria o robotima koju sam napisao, 'Laove!', predstavila je Suzan Kalvin... u koju sam se odmah zaljubio. Ona je u toj meri opsedala moje misli posle toga da je, malo pomalo, potisnula

Pauela i Donovana. Ova dvojica javljaju se samo u tri prie uvrene u prethodni odeljak, a u etvrtoj, 'Bekstvo!' javljaju se zajedno sa Suzan Kalvin. Kada se osvrnem na svoju karijeru, stiem izvestan utisak da sam dragu Suzanu morao ukljuiti u bezbroj pria, ali injenica je da se ona javlja samo u deset, koje su sve ule u ovaj odeljak. U desetoj, 'enska intuicija', ona je ve starica u penziji, koja, meutim, nije izgubila nita od svog oporog arma. Primetiete da, iako je veina pria o Suzan Kalvin napisana u vreme kada je u naunoj fantastici vladao muki ovinizam, Suzan ne trai nikakve ustupke i pobeuje mukarce u njihovoj vlastitoj igri. Nema sumnje, ona ostaje seksualno nepotpuna... ali ne moete imati sve.

LAOVE!

Alfred Lening je paljivo pripalio cigaru, ali vrhovi prstiju su mu blago podrhtavali. Sede obrve su mu se nabrale dok je govorio izmeu dva dima. "On sasvim sigurno ita misli... u to teko da moe biti sumnje! Ali zato?" Pogledao je matematiara Pitera Bogerta: "Pa?" Bogert zaliza crnu kosu, pritisnuvi je obema akama: "To je trideset etvrti RB model koji smo isporuili, Lening. Svi ostali bili su sasvim normalni." Trei ovek za stolom se namrti. Milton E bio je najmlai slubenik korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' i ponosio se svojim mestom. "Sluaj, Bogerte. Nita nije zapelo tokom sklapanja od poetka do kraja. Jemim vam to." Bogertove debele usne se razvukoe u zatitniki osmeh: "Zaista? Ako si u stanju da odgovara za ceo proizvodni proces, preporuiu te za unapreenje. Preciznosti radi, treba obaviti sedamdeset pet hiljada dve stotine trideset etiri operacije da bi se proizveo samo pozitronski mozak, a svaka od njih ponaosob zavisi od uspenog uklapanja velikog broja inilaca, od pet do sto pet. Ako doe do ozbiljnih nevolja sa bilo kojim od njih, 'mozak' je uniten. Navodim ti na vlastiti informativni prospekt, E." Milton E pocrvene, ali etvrti glas mu uskrati priliku da odgovori. "Ako budemo poeli da se meusobno optuujemo, ja odoh." Suzan Kalvin je drala ake vrsto stisnute u krilu, a sitne bore oko njenih tankih, bledih usana se produbie: "Imamo robota koji ita misli i ini mi se da je veoma vano da otkrijemo zato to ini. A to neemo uspeti optuujui jedni druge!" Hladan pogled njenih sivih oiju zaustavio se na Eu i on se osmehnu.

Osmehnuo se i Lening; kao i uvek u takvim prilikama, usled dugake, sede kose i prodornih, sitnih oiju liio je na kakvog biblijskog patrijarha: "U pravu ste, dr Kalvin." Njegov glas odjednom postade odreit: "Evo, saeto reeno, u kakvoj smo situaciji. Proizveli smo pozitronski mozak koji je trebalo da bude sasvim uobiajen, ali on poseduje jednu neverovatnu sposobnost; u stanju je da prima talase misli. Kada bismo znali kako je do toga dolo, to bi bio najznaajniji napredak u robotici posle nekoliko dekada. Ali mi to ne znamo i moramo otkriti. Je li to jasno?" "Smem li neto da predloim?" upita Bogert. "Izvoli!" "Kako bi bilo da, dok ne raistimo guvu... a kao matematiar oekujem da e to biti avolska guva... postojanje RB-34 drimo u tajnosti. Hou da kaem da o njemu ne obavestimo ak ni ostalo osoblje. Poto smo efovi odelenja, to za nas ne bi trebalo da bude nereiv problem, a to manji broj ljudi bude znao za njega..." "Bogert je u pravu", ree dr Kalvin. "Od kada je preinaen Meuplanetni Kod kojim se sada dozvoljava da modeli robota budu testirani na planetama pre no to se poalju u svemir, pojaala se antirobotska propaganda. Ako makar ijedna re procuri o robotu koji moe da ita misli pre nego to budemo u stanju da objavimo kako u potpunosti kontroliemo taj fenomen, od toga se moe napraviti prilino krupan kapital." Lening je cuclao cigaru, da bi na kraju smrknuto klimnuo. Okrenuo se Eu: "Mislim da si kazao kako si bio sam kada si prvi put nabasao na to itanje misli." "Rekao bih da sam bio sam... na smrt sam se prepao. RB-34 je upravo bio skinut sa montanog stola i poslat dole do mene. Oberman je bio negde drugde, tako da sam ga lino poveo do prostorija za testiranje... to jest, krenuo sam s njim dole." E zastade, a onda mu se na usnama pojavi jedva primetan osmeh: "Da li je iko od vas ikada vodio razgovor u mislima, a da toga nije bio svestan?" Niko se nije potrudio da mu odgovori, pa je nastavio: "U poetku, znate, niste uopte svesni ta se dogaa. Jednostavno mi se obratio... sasvim logiki i razumno ... i tek kada sam gotovo stigao do prostorija za testiranje, shvatio sam da nisam izustio nijednu re. Svakako, mnogo sam razmiljao, ali to nije isto, zar ne? Zakljuao sam tu stvar i odjurio po Leninga. Podila me jeza od toga to je tako koraao pored mene, mirno zavirujui u moje misli, te ih odabirao i prebirao po njima." "Pretpostavljam da je tako", ree zamiljeno Suzan Kalvin. Uprla je pogled u Ea nekako udno i napeto. "Navikli smo da u osami razmatramo vlastite misli." Lening se nestrpljivo umea: "Znai da samo nas etvoro znamo. U redu! Ovo moramo sistematski obaviti. E, elim da proveri montanu traku od poetka do kraja... sve. Treba da odbaci one operacije u kojima nikako nije moglo doi do greke, a napravi i spisak svih onih kod kojih je moglo doi, ukljuujui tu i prirodu, odnosno moguu veliinu greke." "Nareenje i po", promrmlja E.

"Svakako! Naloie svojim podreenima da rade na tome... uposlie sve do jednoga, ako bude potrebno, i uopte me nije briga ako budemo kasnili. Ali ne smeju znati zato to rade, je li jasno." "Hmmm, da!" Mladi tehniar iskrivi lice u osmeh. "Ipak je to ludi posao." Lening se okrenu u stolici i pogleda Kalvinovu: "Vi ete morati da se pozabavite ovim problemom s drugog kraja. Vi ste robopsiholog u ovoj fabrici, te ete stoga pregledati samog robota i raditi unatrake. Pokuajte da saznate kako kucka. Pogledajte ta je jo povezano sa njegovim telepatskim moima, koliko se daleko proteu, kako izobliuju njegove nazore i kakvu je tano tetu to nanelo njegovim uobiajenim RB osobinama. Jeste li razumeli?" Lening nije saekao da mu dr Kalvin odgovori. "Ja u koordinirati rad i matematiki predstavljati ono do ega doemo." Dunuo je veliki oblak dima i ostalo promumlao kroz njega: "Bogert e mi u tome, razume se, pomoi." Bogert je trljao nokte jedne demekaste ake drugom, a onda nezainteresovano ree: "Usuujem se da kaem, vrlo malo znam o tome." "Dobro! Vreme je da se pone." E odgurnu stolicu i ustade. Njegovo prijatno, mladalako lice preplavi osmeh: "Dobio sam da obavim najzeznutiji deo posla od svih ovde, zato briem na rad." Iziao je, promumlavi: "Vidimo se!" Suzan Kalvin mu je odgovorila jedva primetnim klimajem, ali ga je zato ispratila pogledom i nije odgovorila kada je Lening progunao: "Da li biste eleli sada da poete gore i vidite RB-34, dr Kalvin?"

Foto-elektrine oi RB-34 podigoe se sa knjige im se zauo prigueni zvuk arki koje se okreu, tako da je ve bio na nogama kada je Suzan Kalvin ula. Zastala je da podesi ogromni znak "Zabranjen ulaz" na vratima, a onda je prila robotu. "Donela sam ti tekstove o hiperatomskim motorima, Herbi... nekoliko. Da li bi ih pogledao?" RB-34... inae poznat kao Herbi... uze tri teke knjige iz njenog naruja i otvori jednu od njih: "Hmmmm! 'Teorija hiperatomika'." Mrmljao je neto nerazumljivo sebi u bradu dok je okretao stranice, a onda je progovorio, zamiljenog izraza lica: "Sedite, dr Kalvin! Za ovo e mi biti potrebno nekoliko minuta." Psiholog sede i pomno se zagleda u Herbija koji se spustio na stolicu s druge strane stola i sistematski krenuo kroz tri knjige. Posle pola sata, on ih odloi: "Ja, razume se, znam zbog ega ste ih doneli." Ugao usne dr Kalvin se izvi: "Toga sam se i plaila. Teko je raditi s tobom, Herbi. Uvek si korak ispred mene."

"Isto je i sa ovim knjigama, kao i sa ostalima. Jednostavno me ne zanimaju. Nema nieg u vaim udbenicima. Vaa nauka se sastoji od gomile prikupljenih podataka slepljenih pomou privremenih teorija... i sve je tako neverovatno jednostavno, da se uopte ne treba time gnjaviti. Mene zanima vaa umetnika proza. Vae studije o meusobnom uticaju ljudskih pobuda i oseanja"... on napravi neodreeni pokret svojom snanom rukom, dok je tragao za odgovarajuim reima. Dr Kalvin proaputa: "Mislim da razumem." "Ja, znate, mogu da zavirim u umove", nastavi robot, "i nemate pojma koliko su oni sloeni. Jo ne mogu sve da shvatim, jer moj vlastiti um ima tako malo toga zajednikog s njima... ali trudim se, a vai romani mi u tom pomau." "Da, ali bojim se da e posle izvesnih munih emocionalnih iskustava kakva se javljaju u naem dananjem sentimentalnom romanu"... u njenom glasu se nazirala gorina... "zakljuiti da su stvarni umovi poput naih dosadni i bezbojni." "Nije tano!" Iznenadna energija odgovara naterala je dr Kalvin da skoi na noge. Osetila je kako crveni i ljutito je pomislila: 'On mora da zna!' Herbi se iznenada povue i promrmlja tihim glasom u kome gotovo da se nije oseao metalni prizvuk: "Razume se da znam za to, dr Kalvin. Sve vreme o tome razmiljate, kako je onda moglo da mi promakne?" Lice joj je bilo napeto. "Da li si... rekao nekome?" "Razume se da nisam!" Izgovorio je to iznenaeno. "Niko me nije pitao." "E pa, onda", odbrusi ona, "pretpostavljam da misli da sam prava budala." "Ne! To je sasvim normalno oseanje." "Moda je upravo zbog toga toliko budalasto." Seta u njenom glasu potisnula je sve ostalo. Poneto od ene provirilo je kroz lik doktorke. "Ja ba nisam naroito, kako bi se reklo... privlana." "Ako mislite na isto fiziku privlanost, ne mogu da sudim. Ali u svakom sluaju znam da postoje i drugi vidovi privlanosti." "Nisam ni mlada." Dr Kalvin jedva da je ula robota. "Nemate jo ni etrdeset." Izvesno zabrinuto navaljivanje uvuklo se u Herbijev glas. "Trideset osam po tvom raunanju vremena; smeuranih ezdeset to se tie mog emocionalnog pogleda na ivot. Jesam li ja bez razloga psiholog?" Nastavila je ogoreno, bez daha: "A njemu jo nije ni trideset pet, a izgleda i ponaa se kao da je mnogo mlai. ta misli, da li ikada u meni vidi neto drugo do onoga... do onoga to jesam?"

"Greite!" Herbi lupi elinom pesnicom po plastinoj plohi stola koja kripavo odjeknu. "Sluajte me..." Meutim, Suzan Kalvin se okrenu prema njemu, a ukleti bol u njenim oima pretvori se u plamen: "Zato bih? ta ti uopte zna o tome, ti... ti maino. Ja sam za tebe samo uzorak; zanimljiva buba sa udnim umom spremna za prouavanje. Ba divan primer frustracije, je li tako? Gotovo isti kao i te tvoje knjige." Glas joj se pretoi u jecaje bez suza i ona uuta. Robot se uurio pred ovim izlivom. On moleivo odmahnu glavom. "Da li biste me, molim vas, sasluali? Mogu vam pomoi, ako mi dozvolite." "Kako?" Usne joj se nabrae. "Tako to e mi dati dobar savet?" "Ne, ne tako. Ja jednostavno znam ta drugi ljudi misle... Milton E, na primer." Nastupila je duga tiina i Suzan Kalvin obori pogled. "Ne elim da saznam ta on misli", zadahta ona. "uti." "Mislim da biste eleli da saznate ta on misli." Glavu je i dalje drala povijenu, ali je poela ubrzanije da die. "Pria gluposti", proaputa ona. "Zato bih? Pokuavam da pomognem. Milton E misli o vama..." on zastade. Tek onda psiholog podie glavu: "Da?" Robot tiho ree: "On vas voli." Dr Kalvin nita nije odvratila ceo minut. Samo je zurila. A onda ree: "Grei! Mora da grei. Zato bi?" "Ali on vas voli. Neto tako ne moe se sakriti, ne od mene." "Ali ja sam tako... tako..." ona zamuca i zastade. "On od ene trai neto vie i ceni tui intelekt. Milton E nije tip mukarca koji bi se oenio bujnom kosom i lepim oima." Suzan Kalvin uhvati sebe kako brzo trepe i saeka malo pre no to je prozborila. ak i tada glas joj je podrhtavao: "Ali on nikada ni na koji nain nije pokazao..." "Jeste li mu ikada pruili priliku?" "Kako sam mogla? Nikada nisam ni pomislila da..." "Tano!" Psiholog zamiljeno zastade, a onda iznenada podie pogled. "Pre pola godine ovde u fabrici posetila ga je neka devojka. Bila je lepa, pretpostavljam... plava i vitka. I, razume se, teko da je bila u stanju da sabere dva i dva. Ceo dan je utroio na to da joj objasni kako se sastavlja robot." Ponovo je postala hladna. "Ali nije shvatila! Ko je bila ona?"

Herbi je odgovorio bez imalo oklevanja: "Poznajem osobu o kojoj govorite. Ona mu je bliska roaka i tu nema nikakve romantike, uveravam vas." Suzan Kalvin ustade ivahno poput kakve devojice. "Nije li to udno? I meni je to padalo na um, mada nisam nikada zaista tako mislila. Znai da sve to mora biti istina." Ona otra do Herbija i stisnu mu hladnu, teku aku obema svojim akama. "Hvala ti, Herbi." Glas joj postao uurban i promukao apat. "Nemoj nikome priati o ovome. Neka to bude naa tajna... i jo jednom ti hvala." Rekavi to i stisnuvi jo jednom Herbijeve metalne prste koji joj nisu uzvratili na stisak, ona ode. Herbi se polako vrati svom zanemarenom romanu, ali nije bilo nikoga da proita njegove misli.

Milton E se polako i velianstveno proteglio, tako da su mu svi zglobovi zakrckali, a on zastenjao od zadovoljstva; zatim se zagledao u Pitera Bogerta, doktora. "Ve nedelju dana radim na ovome i gotovo da nisam spavao. Koliko jo? Zar nisi kazao da je reenje u pozitronskom bombardovanju u vakuumskoj komori D." Bogart jedva primetno zevnu i sa zanimanjem se zagleda u svoje bele ake. "I jeste. Na tragu sam." "Dobro mi je poznato ta znae te rei kada ih izgovori jedan matematiar. Koliko ti jo treba do kraja?" "Sve zavisi." "Od ega?" E se srui u stolicu i isprui dugake noge ispred sebe. "Od Leninga. Stari se ne slae sa mnom." On uzdahnu: "Malo ga je vreme pregazilo, to ti je nevolja s njim. Uhvatio se mehanike matrice k'o pijan plota, a ovaj problem iziskuje mnogo jaa matematika orua. Tako je tvrdoglav." E pospano promrmlja: "Zato ne pitamo Herbija i svrimo s tim?" "Da pitamo robota?" Bogart izvi obrve. "Zato da ne? Nije ti stara cura rekla?" "Misli na Kalvinovu?" "Aha! Suzi lino. Robot je strunjak za matematiku. Zna sve o svemu, plus jo poneto. Izraunava trostruke integrale u glavi, a za desert pojede tenzorsku analizu." Matematiar je nepoverljivo zurio u njega: "Ti to ozbiljno?"

"asti mi! Stvar je u tome to glupan ne voli matematiku. Vie mu se dopada da ita bezvredne romane. Odista! Trebalo bi da vidi kakvim ga ubretom Suzi snabdeva: 'Purpurna strast' i 'Ljubav u svemiru'." "Dr Kalvin nam ni rei nije rekla o tome." "E pa, nije jo zavrila sa prouavanjem. Zna kakva je. Voli da sve zavri pre no to obelodani veliku tajnu." "Ali rekla je tebi." "Pa, priali smo. U poslednje vreme je esto viam." On irom otvori oi i namrti se. "Hej, Bogi, jesi li primetio neto neobino na toj dami u poslednje vreme?" Bogert razvue usta u nimalo dostojanstven osmeh: "Upotrebljava ru za usne, ako na to misli." "Do avola, to znam. Ru, puder i senku za oi, takoe. Kakav prizor. Ali nije stvar u tome. Ne mogu da uprem prst ni u ta odreeno. Nain na koji govori... kao da je zbog neega srena." Jo je malo o tome razmiljao, a onda slegnu ramenima. Onaj drugi dozvoli sebi sa se pohotno isceri to, za jednog naunika koji je prevalio pedesetu uopte nije bilo loe. "Moda se zaljubila." E dopusti da mu se oi ponovo sklope. "Ti si lud, Bogi. Idi, razgovaraj sa Herbijem; hou da ostanem ovde i ispavam se." "U redu! Ne mogu rei da sam oduevljen idejom da me robot ui mom poslu, a iskreno reeno mislim da on to i nije u stanju!" U znak odgovora, do njega je doprlo samo blago hrkanje.

Herbi je paljivo sluao Pitera Bogerta koji je sa rukama u depovima govorio potpuno ravnodunim glasom. "Evo ti. Reeno mi je da se razume u te stvari i pitam te ovo iz iste radoznalosti. Moj nain rezonovanja, kako sam ga zamislio, ukljuuje nekoliko sumnjivih koraka, priznajem, koje dr Lening odbija da prihvati, a i slika je jo prilino necelovita." Robot nije nita odgovorio, pa Bogert upita: "Dakle?" "Ne vidim nijednu greku", Herbi je prouavao navrljane brojke. "Pretpostavljam da ne bi mogao da ide dalje od toga?" "Ne bih se usudio da pokuam. Vi ste bolji matematiar od mene i... pa, ne volim da se obavezujem."

U Bogertovom osmehu nazirao se prisenak samozadovoljstva. "To sam i mislio. Duboko je to. Zaboravi." Pokupio je listove, bacio u okno za otpatke, okrenuo se da krene, a onda se neeg setio. "Uzgred budi reeno..." Robot je ekao. Bogert kao da je imao potekoa oko oblikovanja pitanja. "Postoji neto... to jest, moda bi ti mogao..." On zastade. Herbi tiho progovori. "Vae misli su zbrkane, ali uopte nema sumnje da su u vezi sa dr Leningom. Glupo je to oklevate, jer im se sredite, znau ta elite da me pitate." Matematiareva aka krenu ka zaglaenoj kosi na poznati nain. "Lening se pribliava sedamdesetoj", ree on, kao da to sve objanjava.

"To mi je poznato." "Direktor je fabrike ve gotovo trideset godina." Herbi klimnu. "E pa, sad", poe Bogert da se ulaguje, "ti bi trebalo da zna da li... da li razmilja da se povue. Iz zdravstvenih razloga, moda, ili zbog neeg drugog..." "Da ode", ree Herbi - i to je bilo sve. "Pa, zna li?" "Svakako." "Onda... ovaj... moe li mi rei?" "Poto ste me pitali, mogu." Robot je delovao krajnje sigurno. "Ve je podneo ostavku!" "ta!" Bogertov uzvik liio je na eksploziju, na gotovo neartikulisani zvuk. Velika naunikova glava krenu napred: "Ponovi to!"

"Ve je podneo ostavku", glasio je tihi, ponovljeni odgovor, "ali jo nije stupila na snagu. Vidite, on eka da rei problem... ovaj... moj problem. Kada se to okona, sasvim je spreman da direktorsku fotelju prepusti svom nasledniku." Bogert otro ispusti vazduh: "A taj naslednik? Ko je to?" Sada je ve stajao sasvim blizu Herbija, opinjenih oiju uprtih u one neitljive, tamnocrvene foto-elektrine elije koje su predstavljale robotove oi. Rei je izgovorio sasvim polako: "Naredni direktor ste vi." Bogert se opustio i kruto osmehnuo. "To je dobro znati. Nadao sam se i ekao na ovo. Hvala, Herbi."

Piter Bogert je ostao za svojim radnim stolom do pet ujutro, a vratio se za njega ve u devet. Sa police naspram radnog stola skinut je ceo red prirunika i tablica, jer ih je on koristio jednu za drugom. Mikroskopski se poveavao broj listova ispisanih proraunima pred njim, a oni zguvani kod njegovih nogu ve su narasli u pravo brdo ivrljane hartije. Tano u podne zagledao se u poslednju stranu, protrljao zakrvavljene oi, zevnuo i slegnuo ramenima. "Ovo svakog asa postaje sve gore. Prokletstvo!" Okrenuo se, zauvi da neko otvara vrata, i klimnuo Leningu, koji je uao, krei prste. Direktor osmotri nered u prostoriji i nabra obrve. "Novi trag?" upita on. "Ne", usledio je prkosan odgovor. "ta fali onom starom?" Lening se nije potrudio da odgovori, niti da baci vie od jednog proklinjueg pogleda na list na vrhu gomile smetene na Bogertovom stolu. Progovorio je kroz plamen ibice kojom je palio cigaru. "Da li ti je Kalvinova rekla za robota? On je matematiki genije. Zaista izvanredan." Bogert glasno frknu. "uo sam. Ali bie bolje da se Kalvinova dri robopsihologije. Proverio sam Herbijevo znanje matematike; on jedva ume da se izbori sa prostim raunanjem." "Kalvinova ne smatra da je tako." "Ona je luda." "A ja ne smatram da je to tano." Direktorove oi se opasno suzie. "Vi!" Bogertov glas postade tvri. "O emu to govorite?" "Celo jutro sam proveravao Herbija i mogu ti rei da zna trikove za koje ti nikada nisi uo." "Zaista?" "Ne veruje!" Lening izvue list hartije iz depa i razmota ga. "Ovo nije moj rukopis, je li tako?" Bogert se zagleda u velike uglaste oznake koje su prekrivale list: "Herbi je ovo uradio?" "Tako je! I kao to si primetio, radio je na tvojoj vremenskoj integraciji Jednaine 22. Doao je"... Lening kucnu poutelim noktom po poslednjem redu... "do istog zakljuka kao i ja, i to za etvrtinu mog vremena. Nisi imao prava da zanemari Lingerov efekat u pozitronskom bombardovanju." "Nisam ga zanemario. Za Boga miloga, Lening, utuvite u glavu da bi to iskljuilo..." "Oh, svakako, objasnio si to. Koristio si Mielovu translacionu jednainu, zar ne? Pa... ne uklapa se."

"Zato da ne?" "Kao prvo, koristio si hiperimaginarne brojeve." "Kakve to veze ima?" "Mielova jednaina ne vai kada..." "Jeste li poludeli? Da ste ponovo proitali Mielov originalni tekst u Transakcijama dal..." "Ne moram to da uradim. Ve sam ti u poetku kazao da mi se ne dopada njegov pristup, a i Herbi me u tome podrava." "E pa, onda", povika Bogert, "pustite tu kloparavu napravu da umesto vas rei ceo problem. Zato biste se gnjavili sa nevanim stvarima?" "Upravo u tome i jeste stvar. Herbi ne moe da rei problem. A ako on ne moe, ni mi ne moemo... sami. Predajem ceo problem Nacionalnom Veu. Ovo je van naih moi." Bogertova stolica se prevrnu kada je skoio i zafrktao, sav zajapuren. "To ne dolazi u obzir." Sada se i Lening zajapurio. "Ti to meni govori ta mogu, a ta ne mogu?" "Tano", glasio je odgovor proceen kroz zube. "Reio sam problem i neete mi ga oduzeti, jeste li razumeli? Nemojte misliti da vas ne itam kao otvorenu knjigu, vi sasueni fosile. Pre biste odsekli sami sebi nos nego to biste dozvolili da pokupim kajmak to sam reio problem robotske telepatije." "Ti si prokleti idiot, Bogerte, i kroz jednu sekundu suspendovau te radi nepokornosti" Leningova donja usna je podrhtavala od strasti. "To je jedino to neete uiniti, Lening. Ne moete nijednu tajnu sakriti kada u blizini imate robota koji ita misli, pa imajte na umu da znam sve o vaoj ostavci." Pepeo na Leningovoj cigari je zadrhtao i pao, a za njim je krenula i cigara: "ta... ta..." Bogert se zlobno zakikota: "A ja sam novi direktor, nek' se zna. Sve ja to znam; nemojte misliti da ne znam. Proklete bili, Lening, ili u ja izdavati nareenja ovde, ili e doi do najslae guve koju ste ikada videli." Lening je uspeo da doe do glasa, pa je zagrmeo. "Suspendovan si, uje li? Osloboen si svih dunosti. Gotov si, razume li?" Osmeh na licu onog drugog se pojaa: "Kakva korist od toga? To vas nikuda nee odvesti. Ja drim konce u rukama. Znam da ste podneli ostavku. Herbi mi je to rekao, a izvukao je to iz vas lino." Lening je primorao sebe da tiho govori. Ostavljao je utisak pravog starca, sa umornim oima koje su zurile sa lica sa koga je nestalo rumenilo, ostavivi za sobom samo gusto utilo starosti. "elim da porazgovaram sa Herbijem. Nije mogao da ti kae nita slino. Igra opasnu igru, Bogertu, ali ja sam prozreo tvoj blef. Poi sa mnom."

Bogert slegnu ramenima: "Da obiemo Herbija? U redu! Ba dobro!"

Bilo je tano podne kada je Milton E podigao pogled sa svog nespretnog crtea i rekao: "Moete li da steknete predstavu? Nisam ba dobar u ovome, ali otprilike ovako izgleda. Pravi medenjak od kuice, a mogu je dobiti bud zato." Suzan Kalvin je zurila u njega pogledom koji se topio. "Stvarno je divna", uzdahnu ona. "esto sam razmiljala o tome kako bih..." Glas joj je zamro." "Svakako", E otro nastavi, odloivi olovku: "Morau da saekam odmor. Imam samo dve nedelje, ali zbog ovog posla oko Herbija sve visi u vazduhu." Zatim spusti pogled na nokte: "Pored toga, ima jo neto... ali to je tajna." "Onda mi nemojte rei." "Oh, ali ionako u to uskoro obelodaniti, sada jednostavno moram nekome da kaem... a vi ste gotovo najbolja... ovaj... osoba kojoj bih se ovde mogao poveriti." On se smeteno osmehnu. Suzan Kalvin srce poe da poskakuje i ona se ne usudi da ita kae. "Iskreno", E se poea po glavi i spusti glas tako da je zvualo kao poverljivo aputanje, "u toj kui neu stanovati sam. enim se!" U tom trenutku je skoio sa stolice: "ta se dogodilo?" "Nita!" Uasna vrtoglavica je nestala, ali joj je i dalje bilo teko da ita kae. "enite se? Hoete da kaete..." "Da svakako! A i vreme je, zar ne? Seate se one devojke koja je bila ovde prolog leta. To je ona! Ali vama nije dobro. Vi..." "Glavobolja!" Suzan Kalvin ga otera, jedva podigavi ruku. "Patim... u poslednje vreme patim od njih. elim... elim vam sve najbolje, razume se. Veoma mi je drago..." Neveto nanet ru napravio je nekoliko runih, crvenih mrlja na njenom kao kre belom licu. Ponovo je poelo da joj se vrti. "Izvinite... molim vas..." Jedva je to promucala, spotiui se prema vratima. I tako se njen san iznenada sunovratio u propast... a sada je to bio san pun nestvarnog uasa. Ali kako je to mogue? Herbi je kazao... A Herbi je znao! On je u stanju da zaviruje u umove! Zatekla je sebe kako se bez daha oslanja na dovratak, zurei u Herbijevo metalno lice. Mora da se popela dva sprata stepenicama, ali se toga nije seala. Tu razdaljinu je prevalila u trenutku, kao u snu. Kao u snu!

Herbijeve oi, koje nikada nisu treptale, zurile su u njene i njihovo tamno crvenilo kao da se irilo u nejasne, svetlee, utvarne kugle. Neto je govorio i ona oseti hladnu au na svojim usnama. Progutala je tenost i stresla se, postavi donekle svesna svoje okoline. Herbi je i dalje govorio, sa izvesnom nervozom u glasu... kao da je bio povreen, uplaen, kao da je preklinjao. Rei su poele da dobijaju smisao. "Ovo je san", govorio je on, "i vi ne smete verovati u njega. Uskoro ete se probuditi u stvarnom svetu i smejaete se sami sebi. On vas voli, kaem vam. Stvarno, stvarno! Ali ne ovde! Ne sada! Ovo je opsena." Suzan Kalvin klimnu i proaputa: "Da! Da!" Stezala je Herbijevu aku, prianjala uz nju, sve vreme ponavljajui: "To nije istina, je li tako? To nije istina, je li tako?" Kako je dola k sebi, to joj nikada nije bilo jasno... ali liilo je na prelazak iz sveta maglovite nestvarnosti u svet jarke suneve svetlosti. Odgurnula ga je od sebe, snano je gurnula tu elinu aku i razrogaila oi. "ta to pokuava?" promuklo je vrisnula. "ta pokuava?" Herbi se povukao: "elim da pomognem." Psiholog je zurila u njega: "Da pomogne? Tako to mi govori da je ovo san? Tako to pokuava da me gurne u izofreniju?" Uhvatila ju je histerija: "Ovo nije san! Volela bih da jeste!" Otro je uvukla vazduh: "Stani! Zato... zato, razumem. Milostiva nebesa, to je tako oigledno." U robotovom glasu oseao se uas: "Morao sam!" "I ja sam ti poverovala! Nikada nisam pomislila..." Buni glasovi ispred vrata naterae je da uuti. Okrenula se, u gru steui pesnici, a kada Bogert i Lening uoe, ve je bila kod prozora na suproptnoj strani prostorije. Niko na nju uopte nije obratio panju. Istovremeno su prili Herbiju; Lening ljutito i nestrpljivo, Bogert hladnokrvno i sardoniki. Prvi je progovorio direktor. "Herbi, sluaj me!" Robot otro spusti pogled na ostarelog direktora: "Da, dr Lening."

"Da li si o meni razgovarao sa dr Bogertom?" "Nisam, gospodine." Odgovorio je sa zadrkom, a osmeh sa Bogertovog lica istog asa nestade.

"ta je sad pa to?" Bogert se progura ispred svog pretpostavljenog i raskorai se ispred robota. "Ponovi ta si mi jue kazao." "Rekao sam da..." i Herbi uuta. Duboko u njegovoj unutranjosti dijafragma mu je neravnomerno treperila. "Zar nisi rekao da je podneo ostavku?" zagrme Bogert. "Odgovori mi!" Bogert pomahnitalo podie ruku, ali ga Lening odgurnu. "Zar e pokuati da ga natera da lae?" "uli ste ga, Lening. Zaustio je da kae 'Da' i stao. Sklanjajte mi se s puta! Isterau ja istinu iz njega, da se razumemo!" "Ja u ga pitati!" odvrati i Lening nestrpljivo ponovi: "Jesam li ja podneo ostavku?" Robot jedva primetno odmahnuo glavom. I to je bilo sve. Njih dvojica se zgledae tako neprijateljski da je to njihovo uzajamno oseanje bilo gotovo opipljivo. "Do avola", izlanu Bogert, "je li taj robot omutaveo? Moe li ti da govori, udovite jedno?" "Mogu da govorim" stie do njih spreman odgovor. "Onda, odgovori na pitanje. Zar mi nisi kazao da je Lening podneo ostavku? Zar nije podneo ostavku?" Ponovo je zavladala samo mukla tiina, dok se sa drugog kraja prostorije iznenada nije prolomio kretavi i poluhisterini smeh Suzan Kalvin. Dvojica matematiara poskoie, a Bogertove oi se suzie: "Vi ovde? ta je tako smeno?" "Nita nije smeno." Glas joj nije bio sasvim normalan. "Re je samo o tome da nisam jedino ja upala u zamku. Prava je ironija to su troje najveih strunjaka za robotiku na svetu upala u istu elementarnu klopku, je li tako?" Glas joj je zamro i ona prinese bledu aku elu: "Ali to nije smeno!" Ovog puta dvojica mukaraca se zgledae u neverici. "O kakvoj to zamci govorite?" kruto upita Lening. "Zar neto nije u redu sa Herbijem?" "Ne", ona im polako prie, "s njim je sve u redu... nije sa nama." Ona se iznenada okrenu i zaurla na robota: "Bei od mene! Idi na drugi kraj prostorije da te ne vidim." Herbi se uuri pred besnim sevanjem njenih oiju i otra, spotiui se i lupkajui. Leningov glas bio je neprijateljski: "ta sve ovo treba da znai, dr Kalvin?" Ona se zagleda u njih i sarkastino ree: "Svakako vam je poznato kako glasi temeljni Prvi Zakon robotike." Obojica klimnue istovremeno: "Svakako", odvrati Bogert, iznervirano. "Robot ne sme povrediti ljudsko bie niti, uzdravanjem od delanja, dopustiti da ljudsko bie bude povreeno."

"Divno reeno", proita Kalvinova. "Ali na kakvu vrstu zla se tu misli?" "Pa... na sve." "Tano! Sve vrste zla! Ali ta emo sa povreenim oseanjima? ta emo sa povreenim egom? Propalim nadama? Je li to povreda?" Lening se namrti: "ta robot moe znati o..." A onda zapanjeno zastade. "Shvatili ste, je li tako? Ovaj robot je u stanju da ita misli. Zar mislite da on nita ne zna o mentalnim povredama? Da li mislite da e na postavljeno pitanje odgovoriti bilo ta drugo nego upravo ono to elite da ujete? Zar nas bilo koji drugi odgovor ne bi povredio i zar mislite da Herbi to ne bi znao? "Blagi Boe!" promrmlja Bogert. Psiholog ga oinu sardoninim pogledom: "Pretpostavljam da ste ga pitali da li je Lening podneo ostavku. eleli ste da ujete da jeste i Herbi vam je to i kazao." "A ja pretpostavljam da zbog toga", ree Lening, bezizraajno, "maloas nije hteo da odgovori. Nije mogao da odgovori ni potvrdno ni odreno, jer bi u oba sluaja povredio nekog od nas dvojice." Nastupila je kratka pauza tokom koje su mukarci zamiljeno zurili u robota na drugom kraju prostorije, koji se uurio u stolici pored police sa knjigama, glave oslonjene o ake. Suzan Kalvin je nepomino zurila u pod: "On je sve to znao. Taj... taj avo sve zna... ukljuujui ak i to gde je napravljena greka u njegovom sastavljanju." Oi su joj bile tamne, a pogled zamiljen. Lening podie oi: "Tu greite, dr Kalvin. On ne zna gde je napravljena greka. Pitao sam ga." "Od kakvog je to znaaja?" povika Kalvinova. "To nam samo govori da vi niste eleli da vam on ponudi reenje. Va bi ego bio povreen ako bi jedna maina bila u stanju da uradi ono to vi ne moete. Jeste li ga vi pitali?" obrecnu se ona na Bogerta. "Na izvestan nain." Bogert se zakalja i pocrvene. "Rekao mi je da nije ba naroito upuen u matematiku." Lening se nasmejao, ne naroito glasno, a psiholog se jetko osmehnula. Ona ree: "Ja u ga pitati! Moj ego nee biti povreen ako mi on ponudi reenje." Ona podie glas i hladno i zapovedniki ree: "Doi ovamo!" Herbi ustade i oklevajui stade da im prilazi. "Pretpostavljam da dobro zna u kom je tano trenutku za vreme tvog sklapanja unet neki strani inilac ili je neki bitan izostavljen."

"Da", odvrati Herbi, jedva ujno.

"Stanite", ljutito se umea Bogert. "To ne mora da bude tano. To samo znai da vi elite da dobijte takav odgovor - i to je sve." "Ne izigravajte budalu", odvrati Kalvinova. "On sigurno zna isto onako dobro matematiku kao vi i Lening zajedno, jer je u stanju da ita misli. Pruite mu priliku." Matematiar se povue, a Kalvinova nastavi: "U redu, Herbi, priaj! ekamo." A preko ramena: "Uzmite papir i olovku, gospodo." Meutim, Herbi je samo utao, a u glasu dr Kalvin nazirao se uspeh kada je progovorila: "Zato nam ne odgovori, Herbi?" Robot iznenada istrtlja: "Ne mogu. Vi znate da ne mogu! Dr Bogert i dr Lening ne ele da odgovorim." "Oni ele da dou do reenja." "Ali ne ele da im ga ja ponudim." U tom trenutku umeao se Lening, govorei sporo i razgovetno: "Ne ponaaj se budalasto, Herbi. Mi elimo da nam ti to kae." Bogert kratko klimnu. Herbijev glas postade pomamno piskav: "Kakva korist od toga to vi to kaete? Zar mislite da ne mogu da prodrem kroz tanunu kou vaeg uma? Duboko ispod nje vi to ne elite. Ja sam maina, oponaam ivot zahvaljujui pozitronskim kolima u mom mozgu... a taj je ureaj stvorio ovek. Ne moete izgubiti obraz zbog mene, a da ne budete povreeni. To je duboko urezano u vaem umu i ne moe se izbrisati. Ne mogu vam pruiti reenje." "Mi emo izii", ree dr Lening. "Reci Kalvinovoj." "To je isto", povika Herbi, "jer ete vi ipak znati da je odgovor potekao od mene." Ponovo se oglasila Kalvinova: "Da li ti je jasno, Herbi, da uprkos tome dr Lening i dr Bogert ele da uju reenje." "Ali ele da do njega dou vlastitim radom!" ostade uporan Herbi. "Ali oni ga ele, a injenica da ga ti zna, a ne eli da im ga da nanosi im zlo. Ti to shvata, zar ne?" "Da! Da!" "A i ako im kae, to e ih takoe povrediti." "Da! Da!" Herbi se polako povlaio, a Suzan Kalvin je korak po korak napredovala. Dvojica mukaraca su je zaprepaeno i ukoeno gledala. "Ne moe im rei", mumlala je jednolino psiholog, "jer e ih to povrediti, a ti ne sme nikome da nanese zlo. Ali ako im ne kae, ti im takoe nanosi zlo, to znai da im mora rei. A ako

im kae, nanee im zlo, a to ne sme, pa im, dakle, ne sme ni rei; no, ako im ne kae, povredie ih i zato im mora rei; ali ako kae, nanosi im zlo, pa tako ne sme rei; ali ako ne kae, nanosi takoe zlo, te zato mora rei; ali ako kae..." Herbi je stigao do zida i tu se sruio na kolena. "Prekinite!" zaskvia on. "Zatvorite svoj um! Pun je bola, patnje i mrnje! Nisam hteo, kaem vam! Pokuao sam da pomognem! Govorio sam vam ono to ste eleli da ujete. Morao sam!" Psiholog nije na njega obraala panju. "Mora im rei, ali ako to uini, povredie ih, i zato ne sme; ali ako to ne uini, bie takoe povreeni, te zato mora; ali..." Herbi je vrisnuo! Taj je vrisak podseao na mnogostruko pojaan zviduk pikolo flaute... bio je rezak i postajao je sve reskiji, dok se u njemu nije osetio uas izgubljene due i dok nije ispunio prostoriju samom svojom prodornou. A kada je zamro, Herbi se sruio u sklupanu gomilu nepokretnog metala. Bogertovo lice ostalo je bez ijedne kapi krvi. "Mrtav je!" "Nije!" Suzan Kalvin prsnu u takav pomamni smeh da joj se celo telo treslo, "nije mrtav... samo je poludeo. Suoila sam ga sa nereivom nedoumicom i pokleknuo je. Moete ga baciti u ubre... jer nikada vie nee progovoriti." Lening je kleknuo pored ostataka koji su nekada bili Herbi. Prstima je dodirnuo hladan metal lica, a onda zadrhtao. "Namerno ste to uradili." Ustao je i uneo joj se u lice, sav izoblien. "Pa ta ako i jesam? Sada vie nita ne moete da uinite." Iz nje tada probi iznenadno ogorenje: "Zasluio je." Direktor uhvati paralizovanog, nepokretnog Bogerta za zglob: "Nema veze. Idemo, Piter." Uzdahnuo je: "Robot ovog tipa, kadar da misli, ionako je beskoristan." Oi su mu bile stare i umorne i on ponovi: "Hajdemo, Piter!" Nekoliko minuta poto su dva naunika izila dr Suzan Kalvin je uspela delimino da povrati mentalnu ravnoteu. Polako je njen pogled skrenuo prema ivo-mrtvom Herbiju i njeno lice ponovo postade tvrdo. Dugo je zurila u njega dok joj sa lica nije izbledelo likovanje i vratio se izraz bespomone osujeenosti... od svih uzburkanih misli samo je jedna krajnje ogorena re prela preko njenih usana. "Laove!"

ZAJEMENO ZADOVOLJSTVO

Toni je bio visok, tamnoput i zgodan; svaka crta njegovog nepromenljivog izraza lica bila je neverovatno plemenita, a Kler Belmont ga je posmatrala kroz odkrinuta vrata sa dozom uasa i oaja. "Ne mogu, Leri. Jednostavno ne mogu da ga podnesem u kui." Grozniavo je pretraivala svoj paralisani um u potrazi za nekim upeatljivijim nainom da to izrazi, nekim razumnim nainom koji bi stvari doveo u red, ali uspela je samo jo jednom da ponovi. "Jednostavno, ne mogu!" Leri Belmont je ukrueno posmatrao svoju enu; u oku mu se pojavila ona iskra nestrpljenja koju Kler nikako nije volela da vidi, jer je u njoj nazirala vlastitu nesposobnost. "Obavezali smo se, Kler", ree on, "i ne mogu dozvoliti da se sada povue. Kompanija me alje u Vaington zbog ovoga, to najverovatnije podrazumeva unapreenje. Savreno e biti bezbedna i ti to dobro zna. Zbog ega se protivi?" Ona se bespomono namrti: "Jednostavno me podilazi jeza od njega. Ne mogu da ga podnesem." "On je gotovo isto onoliko ljudsko bie kao ti ili ja. I zato, bez gluposti. Hajde, izii." Poloio joj je aku na krsta i poeo blago da je gura; nala se u vlastitoj dnevnoj sobi, drhtala je. Bio je tamo, posmatrao ju je krajnje utivo, kao da procenjuje enu koja e mu naredne tri nedelje biti domaica. S njim je bila i dr Suzan Kalvin, sedela je kruto sa stisnutim usnama. Delovala je hladno, daleko, kao neko ko je suvie dugo radio sa mainama tako da je neto elika ulo i u njenu krv. "Dobar dan", zakra Kler uputivi im uopten i neuspean pozdrav. Leri je odmah pokuao da spasi situaciju lanom veselou. "Kler, elim da te upoznam sa Tonijem, stranim momkom. Toni, staro mome, ovo je moja ena, Kler." Lari prijateljski zagrli Tonija, ali Toni nita ne odvrati, niti izmeni izraz lica u znak odgovora na izvreni pritisak. Samo ree: "Kako ste, gospoo Belmont." Kler poskoi na zvuk Tonijevog glasa. Bio je dubok i nean, gladak poput kose na njegovoj glavi ili koe na licu. Pre nego to je uspela da se sabere, ona ree: "Oh... pa ti govori." "A zato ne bih? Zar ste oekivali da neu govoriti?" Kler je uspela samo slabano da se osmehne. Odvratila je pogled, a potom dozvolila sebi da ga polako obuhvati krajikom oka. Kosa mu je bila glatka i crna, nalik na uglaanu plastiku... ili se moda zaista sastojala od pojedinanih dlaka? Da li mu je jednolina, maslinasta koa na akama i licu bila takva i ispod tamne odee formalnog kroja? Izgubila se u mislima vezanim za to, tako da je morala silom da se usredsredi kako bi razumela ta joj govori dr Kalvin svojim ravnodunim i bezoseajnim glasom.

"Gospoo Belmont, nadam se da vam je jasan znaaj ovog eksperimenta. Va mu mi je kazao da vas je uglavnom obavestio o emu je re. Kao stariji psiholog korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' ja u vas obavestiti o pojedinostima. Toni je robot. Njegova prava oznaka u dosjeima kompanije glasi TN-3, ali on se odaziva na Toni. Nije nikakvo mehaniko udovite, niti jednostavna maina za raunanje kakve su razvijene za vreme Drugog svetskog rata, pre pedeset godina. Ima vetaki mozak gotovo isto onoliko sloen kao to je i na. Posredi je ogromna telefonska tabla na atomskom nivou, to omoguava da se milijarde potencijalnih 'telefonskih veza' samu u instrument koji mu moe stati u lobanju. Takvi mozgovi se proizvode posebno za svaki model robota. Svaki sadri unapred odreen kompleks spojeva, tako da svaki robot za poetak zna engleski i dovoljno od svega ostalog to bi mu moglo zatrebati da obavlja svoj posao. Sve do sada, 'Ameriki roboti' ograniavali su se na proizvodnju industrijskih modela koji se koriste na mestima gde nije praktino upoljavati ljude... u dubokim rudnicima, na primer, ili na podvodnim poslovima. Meutim, sada elimo da osvojimo grad i domove. Da bismo to postigli, moramo nagnati obine mukarce i ene da bez straha prihvate te robote. Nadam se da vam je jasno da nemate ega da se bojite." "Stvarno nema, Kler", iskreno se umea Lari. "Veruj mi na re. On nije u stanju da poini bilo kakvo zlo. Zna da te inae ne bih ostavio s njim." Kler hitro i ispod oka odmeri Tonija i spusti glas. "ta ako ga naljutim?" "Ne morate da apuete", mirno ree dr Kalvin. "On nije u stanju da se naljuti na vas, draga moja. Ve sam vam kazala da su veze na njegovoj razvodnoj tabli unapred odreene. E pa, najvaniju vezu nazivamo 'Prvi Zakon robotike', i on glasi: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno.' Svi roboti su napravljeni na tom naelu. Nijedan robot niim ne moe biti primoran da nanese zlo bilo kom ljudskom biu. Eto, vidite, vi i Toni ste nam potrebni kao preliminarni eksperiment da bismo znali ta dalje, dok je va mu u Vaingtonu gde treba da obezbedi saglasnost vlade za legalne testove pod njenim nadzorom." "Hoete da kaete da ovo nije legalno?" Leri proisti grlo. "Jo nije, ali sve je u redu. On nee izlaziti iz kue, a ti ne sme dozvoliti da ga iko vidi. To je sve... i Kler, ostao bih s tobom, ali ja znam suvie o robotima. Za ovu vrstu ispitivanja potreban nam je neko sasvim neiskusan, kako bi uslovi bili to tei. To je neophodno." "Oh, dobro", promrmlja Kler. A onda iznenada upita: "Ali ta on radi?" "Obavlja kune poslove", odvrati kratko dr Kalvin. Ustala je da krene i Lari ju je otpratio do vrata. Kler je strepei ostala. Uhvatila je na trenutak svoj odraz u ogledalu iznad kamina i urno skrenula pogled. Odavno se ve umorila od svog sitnog, mijeg lica i nupadljive i nematovite kose. A onda je uhvatila Tonijev pogled na sebi i gotovo se nasmeila pre nego to je postala toga svesna... On je bio samo maina.

Leri Belmont je bio na putu za aerodrom kada je na trenutak ugledao Gledis Klafern. Bila je tip ene koji kao da je napravljen za samo trenutna opaanja... Savreno i precizno napravljena; s panjom i ukusom odevena; suvie blistava da bi ovek u nju zurio. Jedva primetan osmeh koji joj je prethodio i slabi miris koji se ostajao za njom delovali su kao dva prsta koja mame. Leri oseti da je izgubio korak; dodirnuo je eir, i pourio dalje. Kao i uvek osetio je neki neodreeni bes. Kada bi Kler samo uspela da se probije u Klaferninu kliku, to bi bilo od velike pomoi. Ali kakva korist. Kler! Ono nekoliko puta kada se nala licem u lice sa Gledis, maloj glupai se vezao jezik. Nije se zanosio. Tonijevo testiranje bilo je njegova velika prilika, a sve je bilo u Klerinim rukama. Koliko bi sve bilo sigurnije u rukama osobe poput Gledis Klafern.

Kler je narednog jutra probudilo tiho kucanje na vratima spavae sobe. U glavi joj je zazvonilo na uzbunu, a onda se sledila. Prvog dana je izbegavala Tonija, ovla bi se osmehnula kada bi ga srela i promakla bi bez i jedne rei izvinjena. "Jesi li to ti... Toni?" "Da, gospoo Belmont. Smem li da uem?" Mora da je odgovorila potvrdno, jer on je ve bio u sobi, naao se tu sasvim iznenada i beumno. Njene oi i nos istovremeno postae svesni posluavnika koji je nosio. "Doruak?" upita ona. "Ako elite." Ne bi se usudila da odbije, te se tako polako pridigla u sedei poloaj i prihvatila ga: poirana jaja, tost namazan maslacm, kafa. "eer i mleko sam doneo odvojeno", ree Toni. "Vremenom u sigurno nauiti ta volite, mislim na hranu, a i ostalo." ekala je. Toni, koji je stajao istovremeno uspravan i gibak poput metalnog lenjira, upita posle jednog trenutka: "Da li biste vie voleli da jedete sami?" "Da... hou da kaem, ako nema nita protiv." "Da li e vam kasnije biti potrebna pomo pri oblaenju?" "Oh, ne, ne!" urno je epala arav, tako da umalo nije prosula kafu. Ostala je tako, u gru, a kada su se vrata za njim zatvorila, bespomono je klonula na jastuk.

Doruak je nekako prebrodila... On je bio samo maina i da je to bilo makar malo vidljivije ne bi bilo tako zastraujue. Ili kada bi mu se izraz lica menjao. Ali bio je kao prikovan. Niste mogli znati ta se deavalo iza tih tamnih oiju i te glatke, maslinaste nazovi-koe. oljica od kafe na trenutak je zaigrala po posluavniku kada ju je praznu spustila. Tek je tada shvatila da je zaboravila da doda eer i mleko, a tako je mrzela gorku, crnu kafu.

Poto se obukla, pravo je iz spavae sobe zapucala do kuhinje. Konano, ovo je bila njena kua i u njoj je sve bilo novo, ali naroito je volela da joj kuhinja bude ista. Trebalo je da saeka da ona izvri inspekciju... Ali kad je ula, kuhinja je izgledala kao da je tog asa isporuena iz fabrike. Zastala je, zagledala se, okrenula se na peti i gotovo naletela na Tonija. Poskoila je. "Mogu li da pomognem?" upita on. "Toni", uspela je da sastrue malo besa sa ivica panike koja je zahvatila njen um, "mora praviti bar nekakvu buku dok hoda. Ne mogu da podnesem da me stalno prepada... Zar nisi koristio kuhinju?" "Jesam, gospoo Belmont." "Kao da nisi." "Poistio sam za sobom. Zar to nije obiaj?" Kler razrogai oi. Konano, ta je mogla da mu odgovori na to. Otvorila je odeljak sa rernom u kome su se nalazili lonci, na brzinu pogledala u metalni sjaj koji je dopirao iznutra, nita u stvari ne videi, a onda drhtavim glasom rekla: "Odlino. Sasvim zadovoljavajue." Da se u tom trenutku ozario; da se osmehnuo; da je makar malo razmakao uglove usana, oseala je da bi se mogla i zagrejati za njega. Ali i dalje je delovao poput engleskog lorda dok spava, kada je kazao: "Hvala, gospoo Belmont. Da li biste doli u dnevnu sobu?" Posluala ga je i odmah je primetila. "Zar si glaao nametaj?" "Je li zadovoljavajue, gospoo Belmont?" "Ali kada? To nisi obavio jue." "Noas, razume se." "Imao si upaljeno svetlo cele noi?" "Oh, ne. To nije bilo potrebno. Imam ugraen izvor ultraljubiaste svetlosti. Pri toj svetlosti mogu da vidim. I, razume se, meni nije potreban san." Ali bilo mu je potrebno divljenje. Shvatila je to. Morao je znati da je ona zadovoljna njime. No, ona nije mogla sebe nagnati da mu prui to zadovoljstvo.

Uspela je jedino jetko da primeti: "Ti i tebi slini odstraniete potrebu za domaicama." "Postoji na svetu mnogo vanijih poslova kojima se one mogu baviti, kada se jednom oslobode ovog slabo plaenog rada. Konano, gospoo Belmont, stvari poput mene se mogu proizvesti. Ali jo nita nije u stanju da oponaa kreativnost i svestranost ljudskog mozga, kao to je va." Iako se to nije primeivalo na njegovom licu, u glasu su mu se nazirali tragovi zavisti i divljenja, tako da je Kler pocrvenela i promrmljala: "Moj mozak! Slobodno ga uzmi." Toni joj prie za koji korak i ree: "Mora da ste nesreni kada moete da kaete neto slino. Mogu li bilo ta da uinim za vas?" Kler je na trenutak poelela da se nasmeje. Bila je to smena situacija. Pred njom je stajao oivljeni usisiva za prainu, maina za pranje sudova, ista nametaja, opti faktotum, koji je ustao sa stola u fabrici... i nudio joj svoje usluge kao teitelj i poverenik. Ipak je iznenada kazala u izlivu bola: "Gospodin Belmont misli da ja nemam mozga, ako ba mora da zna... I pretpostavljam da ga nemam." Nije mogla da plae pred njim. Iz nekog razloga je oseala da mora sauvati obraz ljudske rase pred ovom tvorevinom.

"I to tek odnedavno", dodade ona. "Sve je bilo u redu dok je bio student; dok je bio na poetku. Ali ja ne mogu biti ena uspenog oveka; a on polako postaje uspean ovek. Trai od mene da budem domaica i da mu obezbedim ulazak u drutvene krugove... kao G... ovaj... kao Gledis Klafern." Nos joj je bio crven i odvratila je pogled. Meutim, Toni nije gledao u nju. Njegov pogled je lutao po sobi. "Mogu vam pomoi da vodite kuu." "Ali to nije dovoljno", ree ona besno. "Potrebno joj je dati lini stil, a ja to nisam u stanju. Ja mogu samo da je uinim udobnom; nikada od nje ne mogu napraviti ni izbliza neto nalik na slike koje se javljaju u asopisima kao to je Divan dom." "Da li elite neto tako?" "Kakva korist od onoga to ja... elim?" "Toni ju je promatrao unevi u to svu svoju panju. "Mogu vam pomoi." "Zna li bilo ta o unutranjoj dekoraciji?" "Je li to neto to bi jedna dobra domaica trebalo da zna?" "Oh, da." "Onda posedujem mogunosti da to i nauim. Moete li mi pribaviti knjige na tu temu?" Neto je tada krenulo.

Kler je balansirala, drei eir da joj ga ne odnese vetar, sa dve debele knjige o umetnosti ureenja doma; vraala se iz javne biblioteke. Posmatrala je Tonija kada je otvorio jednu od njih i stao da okree stranice. Tada je prvi put videla njegove prste kako obavljaju neki pipavi posao. Ne shvatam kako to postiu, pomisli ona, i iznenada posegnu za njegovom akom, povukavi je prema sebi. Toni se nije opirao; samo je mlitavo pustio da mu aka lei u njenoj, omoguivi joj da je zagleda sa svih strana. Ona ree: "Izvanredno. ak ti i nokti izgledaju prirodni." "To je, razume se, namerno", odvrati Toni. A onda nastavi da brblja: "Koa je od rastezljive plastike, a kostur od lake smese metala. Da li vas to zanima?" "Oh, ne." Ona podie zarumenjeno lice. "Malo mi je neprijatno to zavirujem u tvoju unutranjost. To me se ne tie. Nita me nisi pitao o mojoj." "Staze u mom mozgu ne ukljuuju taj tip znatielje. Mogu samo da delujem u okviru svojih ogranienja, znate." U tiini koja je usledila Kler je osetila kako se neto stee u njoj. Zato je stalno zaboravljala da je on maina. Sada je ta stvar i sama morala da je podsea na to. Zar je toliko eznula za malo naklonosti da e ak i jednog robota prihvatiti kao sebi ravna... samo zato to je u stanju da saosea? Primetila je da Toni i dalje okree stranice... gotovo bespomono... i ona odjednom oseti olakanje koje joj je donelo oseanje nadmonosti. "Ti ne ume da ita, je li tako?" Toni podie pogled; glas mu je bio smiren, odbojan. "Ja itam, gospoo Belmont." "Ali..." Ona pokaza na knjigu jednim besmislenim pokretom. "Skeniram stranice, ako na to mislite. Moj nain itanja je fotografski." Spustilo se vee i kada je Kler konano pola u postelju, Toni je ve dobro zaao u drugu knjigu, ostavi da sedi u mraku, ili u onome to je Klerinim oima ogranienih mogunosti liilo na mrak. Njena poslednja misao, ona koja je odzvanjala u njoj dok joj se um iskljuivao, bila je udna. Ponovo se setila njegove ake; njenog dodira. Bila je topla i meka, kao kod ljudskih bia. Ba su pametni u toj fabrici, pomisli ona, i lagano utonu u san.

Narednih nekoliko dana bila je stalni posetilac biblioteke. Toni je predlagao polja izuavanja, koja su se brzo razgranavala. Bilo je tu knjiga o slaganju boja i kozmetici; o tepisima i modi; o umetnosti i istoriji kostima. Okretao je stranice svake knjige pred svojim sveanim pogledom, a itao je onom brzinom kojom ih je okretao; i izgleda da nije bio u stanju da ita zaboravi.

Pre isteka te nedelje zatraio je od nje da skrati kosu, upoznavi je sa novim nainom eljanja, podesio je malo oblik njenih obrva i izmenio nijansu pudera i ru koje je upotrebljavala. Treperila je pola sata od nervoze i straha pod tananim dodirom njegovih neljudskih prstiju, a onda se pogledala u ogledalo. "Jo mnogo toga moe da se uini", ree Toni, "naroito u pogledu odee. Za poetak, kako je nabavljate?" Nije mu odgovorila; dugo nita nije izustila. Sve dok nije upila identitet strankinje koja ju je gledala iz ogledala i dok nije uspela da stia uenje zbog lepote svega postignutog. Zatim je, nekoliko puta se zagrcnuvi i uopte ne skidajui pogled sa toplog lika, rekla: "Da, Toni, veoma dobro... za poetak." U svojim pismima Lariju nita od ovoga nije pomenula. Neka sve vidi odjednom. Ali jedan deo nje govorio joj je da nee uivati samo u njegovom iznenaenju. Bie to neka vrsta osvete.

Toni ree jednog jutra: "Vreme je za kupovinu, a ja ne smem da napustim kuu. Ako vam tano ispiem ta nam je potrebno, smem li se osloniti na vas da ete sve to nabaviti? Potrebne su nam draperije i tkanina za presvlaenje nametaja, tapete, pokrivke za pod, boja, odea... i mnotvo sitnica." "Ne moe sve te stvari, ba one koje si zamislio, dobiti odmah", ree sumnjiavo Kler. "Moete nabaviti one koje najpriblinije odgovaraju, ako prokrstarite gradom i ako novac nije problem." "Ali, Toni, novac jeste i te kakav problem." "Nipoto. Svratite u prvo u 'Amerike robote'. Napisau poruku. Idite do dr Kalvin i recite joj da sam ja kazao da je to deo eksperimenta."

Ovog puta se nije uplaila dr Kalvin kao one prve veeri. Sa novim licem i novim eirom, ona vie nikako nije mogla biti ona stara Kler. Psiholog ju je paljivo sasluala, postavila nekoliko pitanja, klimnula... i Kler se ubrzo obrela napolju, opskrbljena neogranienim kreditom na raun korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Divno je ta sve novac moe da uini. Sadraj robne kue leao joj je pod nogama, miljenje prodavaice nije nuno bio glas koji je dopirao odozgo, a izvijena obrva dekoratera ni nalik Jupiterovoj grmljavini. A kada je neki Naduvani Debeljko u jednom od najgospodstvenijih odevnih salona uporno nastavio da duva dok mu je opisivala garderobu kakva joj je potrebna, izgovarajui francuske rei sa najistijim naglaskom iz Pedeset sedme ulice, nazvala je Tonija i prosledila slualicu do 'msjea'.

"Ako nemate nita protiv"... glas joj je bio vrst, ali su joj se prsti pomalo grili... "Volela bih da porazgovarate s mojim... ovaj... sekretarom." Debeljko prie telefonu, sveano drei jednu ruku na leima. Podigao je slualicu sa dva prsta i izvetaeno rekao: "Da." Nastupila je kratka pauza, jo jedno "Da", pa onda dua pauza, kretavi poetak negodovanja koje je ubrzo zamrlo, nova pauza, jedno vrlo ponizno "Da" i slualica je bila vraena na mesto. "Da li bi gospoa pola sa mnom", izusti on, povreen i dalek, "pokuau da udovoljim njenim prohtevima." "Samo trenutak." Kler pohita nazad do telefona i ponovo okrenu broj. "Zdravo, Toni. Ne znam ta si mu kazao, ali upalilo je. Hvala. Pravo si..." trudila se da pronae odgovarajuu re, predala se i i zavrila kretavo, "... srce!" Kada se okrenula, susrela je pogled Gledis Klafern. Videlo se da je Gledis Klafern zabavljao, ali i pomalo zapanjio ovaj prizor, pa ju je posmatrala glave nagnute malo u jednu stranu. "Gospoa Belmont?" Kler je istog trenutka onemoala... iz ista mira. Uspela je jedva da klimne... glupo, poput marionete. Gledis se drsko osmehivala, ali ovek nije umeo da kae zbog ega je to bilo drsko. "Nisam znala da ovde kupujete?" Kao da je ovo mesto, u njenim oima, sasvim izgubilo klasu zbog te injenice. "Obino ne", ponizno odvrati Kler. "Zar niste neto uinili sa svojom kosom? Tako je... neobina... Oh, nadam se da ete me izviniti, ali nije li ime vaeg mua Lorens? ini mi se da je Lorens." Kler stisnu zube, ali morala je da objasni. Morala je. "Toni je prijatelj moga mua. Pomae mi da odaberem neke stvari." "Razumem. I pretpostavljam da je pravo srce." Nastavila je dalje, osmehujui se i odnosei sa sobom svetlost i toplinu sveta.

Kler uopte nije razmiljala o tome zato je dozvolila da je Toni tei. Posle deset dana vie nije bila onako neprijateljski odbojna. I mogla je pred njim da plae, da plae i besni. "Ispala sam prava b-budala", grmela je ona, uvijajui natopljenu maramicu. "Ona me je na to naterala. Ne znam zato. Jednostavno je to uinila. Trebalo je da je... utnem. Trebalo je da je oborim i izgazim." "Zar ste u stanju toliko da mrzite jedno ljudsko bie?" upita Toni, zbunjeno i neno. "Taj deo ljudskog uma potpuno je nedokuiv za mene."

"Oh, nije u pitanju ona", zastenja Kler. "Pretpostavljam da je re o meni. Ona je sve to bih ja elela da budem... bar spolja... A ja to ne mogu biti." Tonijev glas stao je snano i duboko da odzvanja u njenim uima. "Moete biti, gospoo Belmont. Moete. Imamo jo deset dana, a za deset dana ova kua vie nee biti ista. Zar to nismo planirali?" "Ali kako e mi to pomoi... u vezi s njom?" "Pozovite je ovamo. Pozovite njene prijatelje. Neka dou vee pre nego to ja... pre nego to ja odem. Bie to neka vrsta sveanosti povodom preureenja." "Nee ona doi." "Da, hoe. Doi e da se smeje... a nee imati emu." "Zaista tako misli? Oh, Toni, stvarno misli da mi to moemo?" Drala je obe njegove ake u svojima... a onda, okrenuvi lice u stranu, ree: "Kakva korist? To neu biti ja; to e sve biti tvoja zasluga. Ne mogu se kititi tvojim perjem." "Niko ne ivi u savrenoj samoi", proaputa Toni. "Usadili su mi to znanje. Ono to vi, ili bilo ko drugi, vidite u Gledis Klafern nije samo Gledis Klafern. Ona se kiti svim onim to novac i drutveni poloaj mogu da donesu. Ona to ne dovodi u sumnju. Zato biste vi?... Gledajte na to ovako, gospoo Belmont. Ja sam proizveden da sluam, ali obim moje poslunosti odreujem sam. Nareenja mogu ispunjavati krto ili irokogrudo. Za vas to inim irokogrudo, jer vi predstavljate upravo onakvo ljudsko bie kakvo sam proizveden da vidim. Ljubazni ste, prijateljski raspoloeni, skromni. Gospoa Klafern, kako je opisujete, to nije i ne bih je sluao onako kako sluam vas. to znai da sve ovo inite vi, a ne ja, gospoo Belmont." Tada je povukao svoje ake iz njenih i Kler se zagledala u bezizraajno lice koje niko nije umeo da odgonetne... razmijajui. Odjednom je ponovo osetila strah, ali bila je to potpuno nova vrsta straha. Nervozno je progutala knedlu i zagledala se u svoje ake, na kojima je jo oseala pritisak njegovih prstiju. Nije joj se uinilo; njegovi prsti su stisli njene, neno, s ljubavlju, trenutak pre nego to ih je povukao. Ne! Njegovi prsti... Njegovi prsti... Otrala je u kupatilo i stala da riba ake... slepo, beskorisno.

Sledeeg dana bila je pomalo stidljiva u njegovom prisustvu; pomno ga je promatrala; ekala je da vidi ta bi moglo da usledi... ali izvesno vreme ni do ega nije dolo. Toni je radio. Ako je i imao problema oko tehnike lepljenja tapeta ili sa korienjem boje koja se brzo suila, to se nije primeivalo. Pokreti su mu bili odmereni; prsti veti i sigurni.

Radio je cele noi. Nikada ga nije ula, ali svako jutro predstavljalo je novu pustolovinu. Nije mogla da prebroji koliko je stvari uinio, ak bi i uvee jo pronalazila novine... a onda bi dola nova no. Samo je jednom pokuala da mu pomogne i uprskala stvar zbog svoje ljudske nespretnosti. On je bio u drugoj sobi, a ona je kaila sliku na mestu koje je tano odredilo Tonijevo matematiko oko. Videla se siuna oznaka; slika je bila tu; a i odbojnost prema dokolienju je postojala. Ali bila je nervozna, ili su merdevine bile klimave. Nije ni vano. Osetila je kako joj izmiu i vrisnula. Stropotale su se bez nje, poto se Toni, mnogo bre nego to bi ijedno bie od krvi i mesa to bilo u stanju, naao ispod nje. Njegove mirne, tamne oi nita joj nisu govorile, a topao glas je samo upitao: "Jeste li se povredili, gospoo Belmont?" Na trenutak je primetila da je akom u padu razbaruila tu njegovu glatku kosu, jer se prvi put uverila da se ona sastojala od pojedinanih vlasi... fine crne kose. A onda je odjednom postala svesna njegovih ruku oko ramena i ispod kolena... koje su je drale vrsto i toplo. Gurnula ga je, glasno kriknuvi, tako da je to odjeknulo i u njenim vlastitim uima. Ostatak dana provela je u svojoj sobi i od tada je spavala sa stolicom podmetnutom pod kvaku.

Poslala je pozivnice i, kao to je Toni predvideo, bile su prihvaene. Trebalo je samo da saeka to poslednje vee. Dolo je i ono. Kua kao da nije bila njena. Prola je kroz nju poslednji put... sve sobe bile su izmenjene. Ona je na sebi imala odeu koju se nikada ranije ne bi usudila da obue... A kada se obue takva odea, kao da ste s njom obukli i ponos i samouverenost. Isprobala je utiv pogled prezrivog zadovoljstva pred ogledalom i ogledalo joj uzvrati majstorskom porugom. ta bi Leri kazao?... To nekako uopte nije bilo vano. S njim je ne ekaju uzbudljivi dani. Oni odlaze sa Tonijem. Pa zar to nije bilo udno? Pokuala je da povrati ono raspoloenje od pre tri nedelje i to joj uopte nije polo za rukom. Sa sata odjeknu osam kretavih otkucaja sa pravilnim razmacima, tokom kojih nije disala, i ona se okrenu ka Toniju. "Uskoro e biti ovde, Toni. Bie bolje da ode u podrum. Ne smemo dozvoliti da..." Trenutak je zurila, a onda slabim glasom izusti: "Toni?" pa jaim: "Toni?" a onda gotovo viknu: "Toni?" Meutim, njegove ruke su je ve zagrlile; lice mu je bilo blizu njenog; jaina zagrljaja postala je neumoljiva. Zaula je njegov glas kroz izmaglicu emocionalne pometnje.

"Kler", obratio joj se glas, "postoje mnoge stvari koje nisam napravljen da shvatim i ovo mora da je jedna od njih. Sutra odlazim, ali ja to ne elim. Otkrio sam da u meni postoji neto mnogo jae od puke elje da ti udovoljim. Zar to nije udno?" Lice mu je bilo sve blie; usne su mu bile tople, ali kroz njih nije dopirao dah... jer maine ne diu. Jo malo pa e se spojiti sa njenima. ... A onda se oglasilo zvono. Trenutak se otimala, ostavi bez daha, a onda je on nestao i nigde ga nije bilo, a zvono se oglasilo drugi put. Njegovo isprekidano odjekivanje bilo je uporno. Zavese nisu bile navuene na prednjem prozoru. Pre petnaest minuta stajale su tamo. Bila je ubeena u to. To znai da su sigurno videli. Svi mora da su videli... sve.

Uli su tako utivo, svi skupa... opor je doao da zavija... a pronicljive oi samo su im sevale unaokolo. Videli su. Zato bi je inae Gledis zapitala na svoj najklepetaviji nain za Lerija? Kler je bila primorana da se oajniki i neumoljivo brani. Da, odsutan je. Vraa se sutra, pretpostavljam. Ne, nisam ovde bila usamljena. Nimalo. Ludo sam se zabavljala. Smejala im se. Zato da ne? ta su mogli da urade? Leri e znati istinu, ako pria ikada stigne do njega, pria o onome to su mislili da su videli. Meutim, oni se nisu smejali. Mogla je to da zakljui na osnovu besa u oima Gledis Klafern; u lanoj iskriavosti njenih rei; u njenoj elji da rano ode. A dok se opratala od njih, uhvatila je poslednji anonimni apat... nepovezane rei. "... nikada nisam videla nita nalik... tako je zgodan..." I postalo joj je jasno ta joj je to omoguilo da ih obori s nogu. Neka svaka maka mjaue; i neka svaka maka zna... da moe biti lepa od Kler Belmont, velianstvenija i bogatija... ali nijedna, nijedna, ne moe imati tako zgodnog ljubavnika! A onda se ponovo setila... ponovo... ponovo, da je Toni maina i najeila se. "Odlazi! Ostavi me na miru!" povikala je praznoj sobi i otrala u postelju. Celu tu no je probdela u plau, a naredno jutro, neto pre svitanja, dok su jo ulice bile prazne, dola su kola i odvezla Tonija.

Lorens Belmont je proao pored kancelarije dr Kalvin i po navici pokucao. Zatekao ju je sa matematiarem Piterom Bogertom, ali nije zbog toga oklevao.

Rekao je: "Kler mi je kazala da su 'Ameriki roboti' platili sve to je promenjeno u mojoj kui..." "Da", odvrati dr Kalvin. "Otpisali smo to kao vredan i neophodan deo eksperimenta. Mislim da ete na novom poloaju kao inenjer-partner biti u stanju da je odravate na istom nivou." "Nije to ono to me brine. Poto se Vaington sloio sa testovima, biemo u stanju da sledee godine nabavimo vlastiti TN model." Oklevajui se okrenuo, kao da se sprema da ode, ali se isto tako oklevajui vratio. "Izvolite gospodine Belmont?" obrati mu se dr Kalvin posle izvesne pauze. "Pitam se..." poe Leri. "Pitam se ta se stvarno tamo dogodilo. Ona... Kler, hou da kaem... sasvim se izmenila. Nije posredi samo njen izgled... mada sam, iskreno reeno, zapanjen." Nervozno se nasmejao. "Re je o njoj! To nije moja ena... ne umem da vam objasnim." "emu pokuavati? Da li ste razoarani bilo im u toj promeni?" "Naprotiv. Ali sve je to i pomalo zastraujue, vidite..." "Da sam na vaem mestu ne bih brinula, gospodine Belmont. Vaa supruga se odlino drala. Iskreno reeno, uopte nisam oekivala da e eksperimentu biti omogueno da proe kroz tako iscrpan i celovit test. Sada tano znamo kakve izmene treba izvriti na TN modelu, a zasluga za to pripada samo gospoi Belmont. Ako dopustite da budem potpuno iskrena, mislim da je vaa ena zaslunija za vae unapreenje od vas samog." Leri se primetno trgao na te rei. "Samo neka je ostalo u porodici", promrmljao je neubedljivo i otiao.

Suzan Kalvin je gledala za njim: "Mislim da ga je to zabolelo... nadam se... Jeste li proitali Tonijev izvetaj, Piter?" "Podrobno", odvrati Bogert. "Zar nee biti potrebno izvriti izvesne promene na modelu TN3?" "Oh, i vi tako mislite?" otro ga upita Kalvinova. "Zbog ega?" Bogert se namrti. "ta tu ima da se objanjava. Jasno je da ne moemo poeti sa isporukom robota koji vodi ljubav sa svojim gospodaricama - izvinite na izrazu." "Ljubav! Piter, muka mi je od vas. Zar stvarno ne shvatate? Ta maina je morala da se ponaa u skladu sa Prvim Zakonom. Nije smela dozvoliti da ljudskom biu bude naneto zlo, a Kler Belmont je pretilo zlo od vlastitog kompleksa manje vrednosti. I tako joj se udvarao, jer koja bi ena odolela komplimentu da je u stanju da izazove strast u jednoj maini... bez ikakvog rizika po Klerin brak. Mislim da je to bilo lukavo od Tonija..."

"Zaista? Kakva je razlika u tome da li je u pitanju samo pretvaranje ili ne, Suzan? Uasavajue dejstvo svega toga je neosporno. Proitajte ponovo izvetaj. Izbegavala ga je. Vritala je dok ju je grlio. Te poslednje noi nije uopte spavala... bila je histerina. To ne smemo dozvoliti." "Piter, vi ste slepi. Isto kao to sam i ja bila slepa. TN model e biti prepravljen, ali ne iz tog vaeg razloga. Upravo suprotno; upravo suprotno. udno, kako sam to mogla da previdim", pogled joj je bio nedokuivo zamiljen, "ali moda je to posledica nekog mog nedostatka. Vidite, Piter, maine ne mogu da se zaljube, ali... ak i kada je ta ljubav beznadena i uasavajua... ene mogu!"

LENI

Korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' imala je problem. Problem su bili ljudi. Piter Bogert, stariji matematiar, upravo je krenuo u prostoriju za montau kada je sreo Alfreda Leninga, direktora Odeljenja za istraivanja. Lening je nabranih, sedih vea gledao preko ograde u kompjutersku sobu. Na nivou ispod balkona znatieljno se unaokolo osvrtala grupa ljudi oba pola i raznih uzrasta, dok je vodi drao govor o primeni kompjuteristike u robotici. "Ovaj kompjuter koji vidite ispred sebe", govorio je on, "najvei je toga tipa na svetu. Sadri pet miliona tri stotine hiljada krijotrona i u stanju je da istovremeno radi sa preko sto hiljada promenljivih. Uz njegovu pomo 'Ameriki roboti' u stanju su da sa preciznou stvaraju pozitronske mozgove za nove modele. Zahtevi koje treba da ispunjavaju ubacuju se na traku koja se perforira na ovoj ovde tastaturi... koja je veoma slina sloenoj pisaoj maini ili linotipu, samo to ona ne barata slovima ve pojmovima. Iskazi se razlau na simbolike logike ekvivalente, a oni se, pak, pretvaraju u perforirana ustrojstva. Kompjuter moe, za manje od jednog sata, da isporui naim naunicima projekat za mozak koji e posedovati sve neophodne pozitronske staze, to e robotu omoguavati..." Alfred Lening konano podie pogled i primeti svog kolegu. "Ah, Piter", izusti on. Bogert podie obe ake da zalie ve ionako savreno zaglaenu, sjajnu, crnu kosu i ree: "Sve mi se ini da nema neko naroito visoko miljenje o ovome, Alfrede." Lening zaguna. Ideja o javnim obilascima korporacije 'Ameriki roboti' bila je prilino nova i trebalo je da poslui u dve svrhe. S jedne strane, glasila je teorija, to bi omoguilo ljudima da vide robote izbliza i suprotstave se svom gotovo nagonskom strahu od mehanikih predmeta tako to e se poblie s njima upoznati. A s druge strane, pretpostavljali su da e na taj nain uspeti da zainteresuju bar nekoga od posetilaca da za svoj ivotni poziv odabere istraivaku robotiku.

"Zna i sam da nemam", konano ree Lening. "Jednom nedeljno dolazi do prekida posla. Imajui u vidu izgubljene asove ljudskog rada, nadoknada je nedovoljna." "I dalje ne raste broj prijava za posao?" "Oh, raste, ali samo u onim kategorijama gde potebe nisu kritine. Nama su neophodni istraivai. I sam to zna. Nevolja je u tome to su roboti zabranjeni na Zemlji, pa je stoga pomalo nepopularno biti robotiar." "Prokleti Frankentajnov kompleks", ree Bogert, svesno upotrebivi jednu od Leningovih omiljenih fraza. Leningu je promakla suptilna aoka. On ree: "Trebalo bi da se naviknem na to, ali nikada neu moi. ovek bi pomislio da do sada ve sva ljudska bia na Zemlji znaju da Tri Zakona predstavljaju savrenu zatitu; roboti jednostavno nisu opasni. Uzmi, na primer, ovu gomilu." On se zagleda ispod sebe. "Pogledaj ih samo. Veina ih odlazi u prostoriju gde se sklapaju roboti da bi osetili strah; za njih je to isto kao da su poli na vonju supertoboganom. A kada uu u prostoriju sa MEC modelom... prokletstvo, Piter, kada ugledaju MEC model koji ume samo da napravi nekoliko koraka napred, da kae 'Drago mi je to smo se upoznali, gospodine', i da se rukuje, da bi se potom povukao nekoliko koraka nazad... oni ustuknu, a majke zatitniki hvataju decu. Kako da oekujemo da ti idioti neto rade s mozgom?" Bogert nije znao ta da mu odgovori. Zajedno su nastavili da zure u povorku turista koji su sada izlazili iz prostorije sa kompjuterima i ulazili u odeljak za sklapanje pozitronskih mozgova. Zatim su otili. Kako se pokazalo, nisu zapazili Mortimera V. Dekobsona, esnaest godina starog... koji, ako emo poteno, nije mislio nita loe.

U stvari, niko nije mogao ak ni da kae da je to bila Mortimerova greka. Svi radnici su bili upoznati s tim kojim se danom u sedmici vri obilazak. Svi ureaji du puta kojim su se kretali posetioci trebalo je da budu paljivo neutralisani ili iskljueni, jer je bilo nerazumno oekivati od ljudskih bia da odole iskuenju da se poigraju prekidaima, tipkama, ruicama i dugmadima. Vodi je, takoe, trebalo vrlo paljivo da pazi na one koji bi ipak podlegli. Ali u tom trenutku vodi je preao u drugu prostoriju, a Mortimer je bio na zaelju kolone. Proao je pored tastature na kojoj su unoena uputstva u kompjuter. Nije mogao ni da pretpostavi da se upravo tada unose planovi za novog robota, niti da treba da bude dobar deak i zaobie tablu. On to nikako nije mogao znati, ali gotovo kanjivu nebrigu predstavljalo je to to je tehniar zaboravio da iskljui tablu. I tako je Mortimer nasumce poeo da pritiska dirke kao da svira na nekom muzikom instrumentu. Nije zapazio da je na drugom kraju prostorije iz jednog dela ureaja iziao deo perforirane trake... neujno, neprimetno. Niti je tehniar, kada se vratio, otkrio bilo kakav znak da je neko petljao po tastaturi. Bilo mu je malo neprijatno kada je video da je tastatura ukljuena, ali ga je mrzelo da proveri stvar. Posle

nekoliko minuta, ak i ono malo nelagodnosti je nestalo i on je nastavio da unosi podatke u kompjuter. A to se tie Mortimera, on ni tada, a ni kasnije nikada nije saznao ta je uinio.

Novi LNE model napravljen je radi vaenja bora u asteroidnom pojasu. Hidridi bora postajali su sve dragoceniji iz godine u godinu kao osnovni sastojci za protonskih mikrocentrala koje su obezbeivale energiju na svemirskim brodovima, a ionako oskudne zalihe na Zemlji su se sve vie smanjivale. Fiziki, to je znailo da e LNE roboti morati da budu opremljeni oima osetljivim na osobene spektralne linije rude bora, kao i da e morati da imaju onaj tip udova koji je najkorisniji za preraivanje rude u gotov proizvod. No, kao i uvek najvei problem bilo je opremanje mozga. Prvi pozitronski mozak tipa LNE sada je bio zavren. Bio je to prototip i pridruie se svim ostalim prototipovima u zbirci 'Amerikih robota'. Po konanom ispitivanju, poee serijska proizvodnja za najam (nikada za prodaju) rudarskim korporacijama. LNE-prototip sada je bio gotov. Visok, uspravan, uglaan, spolja je izgledao kao i svaki drugi od brojnih, ne suvie specijalizovanih modela robota. Deurni tehniar, sledei uputstva za ispistivanje data u knjizi Prirunik robotike, upita: "Kako si?" Oekivani odgovor trebalo je da bude: "Dobro sam i spreman sam da ponem sa radom. Nadam se da ste i vi dobro." Posredi je takoe mogla da bude neka srodna varijacija u ovom smislu. Ovaj prvi dijalog trebalo je samo da pokae da je robot u stanju da uje, da razume rutinsko pitanje i da moe prikladno da odgovori u skladu sa onim to se oekuje od robota. Posle toga, moe se prei na sloenije stvari kojima se ispituju pojedini Zakoni i njihova povezanost sa specijalizovanim znanjem svakog odreenog modela. I tako je tehniar upitao: "Kako si?" Istog asa se trgnuo kada se razlegao glas LNE-prototipa. Nikada jo nije uo ni kod jednog robota takav glas (a uo ih je mnoge). Oblikovao je slogove poput zvonjave priguene eleste To je bilo toliko iznenaujue da je tek posle nekoliko trenutaka tehniar postao svestan onoga to je uo, slogova iskazanih nebeskim tonovima. Glasili su: "Da, da, da, guu." Robot je i dalje uspravno stajao, ali mu je desna aka polako krenula navie tako da mu je prst zavrio u ustima. Tehniar se upiljio, potpuno uasnut i paralisan. Zakljuao je za sobom vrata i iz druge prostorije uputio hitan poziv dr Suzan Kalvin.

Dr Suzan Kalvin bila je jedini robopsiholog u 'Amerikim robotima' (i na svetu). Ve posle nekoliko testova izvrenih na LNE-prototipu odluno je zatraila zapis kompjuterskih planova za staze pozitronskog mozga i trake sa uputstvima prema kojima su raeni. Posle kraeg pregledanja, poslala je po Bogerta. Njena elinosiva kosa bila je vrsto stegnuta pozadi; okrenula je hladno lice, sa izraenim uspravnim linijama preseenim vodoravnim prorezom bledih, tankih usana, napeto prema njemu. "ta je ovo Piter?" Bogert je sa sve veom zapanjenou prouavao sektore na koje mu je ona ukazivala, da bi na kraju rekao: "Blagi Boe, Suzan, pa to nema nikakvog smisla." "Svakako da nema. Kako je to dospelo u uputstva?" Tehniar koji je radio na tom mestu bio je pozvan, ali on se iskreno zaklinjao da to nema veze s njim i da on za to ne moe biti odgovoran. Kompjuter je davao negativne odgovore na sve pokuaje da se pronae greka. "Ovom pozitronskom mozgu", ree zamiljeno Suzan Kalvin, "nema spasa. Izbrisano je toliko viih funkcija ovim besmislenim uputstvima da smo na kraju dobili mozak slian mozgu bebe." Bogert je bio iznenaen, a Suzan Kalvin se istog asa ukoila, kao to je uvek inila kada bi neko na bilo kakav nain nagovestio da sumnja u njenu re. Ona ree: "Trudili smo se to smo vie mogli da napravimo robota koji e biti mentalno veoma slian oveku. Ako se eliminie ono to nazivamo funkcijama odraslog oveka, prirodno je da nam ostane, u mentalnom pogledu, dete. Zato vas to toliko udi, Piter?" LNE-prototip, koji nije pokazivao nikakve znake da razume bilo ta od onoga to se deavalo oko njega, iznenada skliznu u sedei poloaj i stade pomno da prouava svoje stopalo. Bogert je zurio u njega. "Prava je sramota to emo morati da razmontiramo ovo stvorenje. Ba je lep primerak." "Da ga razmontirate?" ljutito planu robopsiholog. "Svakako, Suzan. Kakva korist od njega? Blagi Boe, ako postoji predmet koji je potpuno i krajnje nepotreban onda je to robot bez posla koji bi obavljao. Ne pretvarate se valjda da postoji posao koji bi ta stvar mogla da obavlja?" "Ne, razume se da ne." "Pa onda?" Suzan Kalvin tvrdoglavo ree: "elim da izvrim jo testova." Bogert je nestrpljivo pogleda, a onda slegnu ramenima. Ako je u 'Amerikim robotima' postojala osoba s kojom se nije vredelo raspravljati, onda je to sigurno bila Suzan Kalvin. Volela je samo robote i, usled dugog druenja sa njima, Bogertu se inilo, sasvim je izgubila ljudski izgled. S

njom se nije vredelo raspravljati kada bi neto naumila, isto kao to se nije vredelo raspravljati sa ukljuenim mikrocentralom, traei od nje da prekine rad. "Kakva korist?" uzdahnu on; a onda glasno i urno dodade: "Hoete li nas obavestiti kada zavrite testove?" "Hou", ree ona. "Doi, Leni." (LNE, pomisli Bogert, postaje Leni. Neizbeno.) Suzan Kalvin isprui ruku, ali robot je samo zurio u nju. Robopsiholog neno uhvati robota za aku. Leni se lako die na noge (bar mu je mehanika koordinacija dobro radila). Zajedno su izil; robot je tapkao za enom na dva koraka udaljenosti. Mnoge oi su ih znatieljno pratile du dugakih hodnika.

Jedan zid u laboratoriji Suzan Kalvin, onaj koji se graniio sa njenim privatnim uredom, bio je prekriven veoma uveanom reprodukcijom karte pozitronskih staza. Vei deo meseca Suzan Kalvin ju je predano prouavala. I sada ju je paljivo razmatrala, sledei krivudave staze du njihovih tokova. Iza nje, Leni je sedeo na podu, irei i skupljajui noge, izgovarajui besmislene slogove, sam za sebe, predivnim glasom, tako da je ovek mogao sluati te besmislice sa ushienjem. Suzan Kalvin se okrenu ka robotu: "Leni... Leni..." Ponavljala je to strpljivo dok Leni konano nije podigao pogled i ispustio jedan upitni zvuk. Robopsiholog je dozvolila da joj lice na trenutak sine od zadovoljstva. U sve manjim i manjim razmacima uspevala je da privue robotovu panju. Ona ree: "Podigni ruku, Leni. Ruku... gore. Ruku... gore." I sama je podizala ruku dok je to izgovarala, bez prestanka. Leni je sledio kretnju oima. Gore, dole, gore, dole. A onda je vlastitom rukom izveo neuspeo pokuaj, zvonko se oglasivi: "Eh... uh."

"Odlino, Leni", ree smrknuto Suzan Kalvin. "Pokuaj ponovo. Ruka... gore." Veoma neno, ispruila je ruku, uhvatila robota za njegovu, podigla je, spustila. "Ruka... gore. Ruka... gore." Iz njenog ureda pozva je jedan glas i prekinu. "Suzan?" Kalvinova prestade stisnuvi usne. "ta je bilo, Alfrede?" Direktor Odeljenja za istraivanje ue unutra, zagleda se u kartu na zidu, pa u robota. "Jo radite na tome?"

"Da, obavljam svoj posao." "Ovaj, znate, Suzan..." On izvadi cigaru, zagleda se pomno u nju i napravi grimasu kao da e joj odgristi vrh. U tom trenutku pogled mu se srete sa eninim tvrdim i neodobravajuim; odmah je sklonio cigaru i pokuao ponovo. "Ovaj, znate, Suzan, upravo je poela proizvodnja LNE modela." "Da, ula sam. elite li neto u vezi s tim da obavim?" "Ne... Pa ipak, sama injenica da je poela proizvodnja tog robota i da se on pokazao kao dobar, znai da je va rad sa ovim neispravnim primerkom beskoristan. Zar ne bi trebalo da ga razmontiramo?" "Ukratko, Alfrede, smeta vam to troim dragoceno vreme. Slobodno moe da vam lakne. Ja ne troim uludo vreme. Ja radim na ovom robotu." "Ali taj rad je besmislen." "Moje je da to presudim, Alfrede." Glas joj je bio pretee tih, pa je Lening pomislio da e biti bolje da promeni temu. "Hoete li mi rei u emu se sastoji znaaj tog rada? ta, na primer, upravo sada radite s njim?" "Pokuavam da ga nagnam da podigne ruku po nareenju. Pokuavam da ga navedem da oponaa zvuk rei." Kao na znak, Leni ree: "Eh...uh" i drhtavo podie ruku. Lening zavrte glavom. "Taj glas je predivan. Kako je do toga dolo?" Suzan Kalvin odvrati: "Ne znam tano. Ima normalni transmiter. Moe da govori normalno, ubeena sam. Meutim, on to ne ini; njegov govor je posledica neega u pozitronskim stazama to jo nisam razabrala." "Pa, razaberite, zaboga. Takav govor bi nam mogao biti od koristi." "Oh, znai postoje izgledi da moje izuavanje Lenija iskoristite?"

Leningu je bilo neprijatno i on slegnu ramenima: "Oh, pa to je manje vano." "ao mi je to ne uviate ta je u tome od vee vanosti", oporo primeti Suzan Kalvin, "ali ja nisam za to kriva. Da li biste sada izili, Alfrede, i dozvolili mi da nastavim sa radom?" Lening se konano dokopao svoje cigare u Bogertovoj kancelariji. Kiselo je primetio: "Ta ena postaje iz dana u dan sve udnija." Bogert ga je savreno razumeo. U korporaciji 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' postojala je samo jedna 'ta ena'. On ree: "Da li se jo zamajava sa onim pseudorobotom... onim svojim Lenijem?"

"Pokuava da ga naui da govori, tako mi svega." Bogert slegnu ramenima. "To me je podsetilo na problem kompanije. Mislim na kvalifikovano istraivako osoblje. Kada bismo imali druge robopsihologe, mogli bismo da penzioniemo Suzan. Pretpostavljam da ete sutra na sastanku direktora razmatrati ovaj tekui problem?" Lening klimnu i zagleda se u cigaru kao da ova nema dobar ukus. "Da. O kvalitetu, a ne o kvantitetu. Podizali smo plate dok se nije javio stalni priliv molbi... onih koji su prvenstveno zainteresovani za novac. Trik je u tome da dobijemo one koje prvenstveno zanima robotika... nekolicinu poput Suzan Kalvin." "Pogobu, ne. Ne poput nje." "Ne mislim poput nje lino. Ali mora priznati, Piter, da ona samo misli na robote. Nita drugo je u ivotu ne zanima." "Znam. I upravo zbog toga je tako nepodnoljiva." Lening klimnu. Izgubio je raunicu koliko je ve puta do sada poeleo da otpusti Suzan Kalvin. Takoe vie nije znao koliko je do sada miliona dolara ona utedela kompaniji. Bila je zaista nezamenjiva ena i ostae takva do smrti... ili dok ne ree problem tako to e pronai mukarce i ene njenog kalibra koje e zanimati istraivanja u robotici. On ree: "Mislim da emo ukinuti obilaske." Piter slegnu ramenima. "Ako ti tako kae. Ali u meuvremenu, ozbiljno, ta emo sa Suzan? Lako se moe desiti da se zauvek vee za Lenija. Zna i sam kakva je kada naie na neto to smatra zanimljivim problemom." "ta mi tu moemo?" upita Lening. "Ako pokaemo preveliko nastojanje da je odvojimo od rada s njim, ustrajae iz puke enske elje da oponira. Na kraju krajeva, ne moemo je naterati da uini bilo ta." Tamnokosi matematiar se osmehnu. "Nikada mi ne bi ni palo na pamet da bilo kom njenom delu prikaim pridev 'enski'." "Oh, dobro", izusti razdraljivo Lening. "Konano, nikome ne ini nita naao." Bar to se toga tie nije bio u pravu. Signal za uzbunu uvek stvara napetost u svakom velikom industrijskom postrojenju. Ti signali su se u istoriji 'Amerikih robota' oglasili nekoliko puta... usled izbijanja poara, poplave, nereda i pobune. Ali za sve to vreme jedna stvar se nikada nije dogodila. Nikada se nije oglasio jedan odreeni signal koji bi najavio 'Robot van kontrole'. Niko nije ni oekivao da e se on ikada oglasiti. Postavljen je samo na navaljivanje vlade. ("Prokleti Frankentajnov kompleks", promrmljao bi Lening u retkim prilikama kada bi ga se setio.)

Sada se konano oglasilo prodorno zavijanje sirene u irazmaclima od po deset sekundi i praktino nijedan radnik, od predsednika Vea direktora, pa do nedavno zaposlenog pomonika vratara, nije prepoznao znaenje tog udnog zvuka prvih nekoliko trenutaka. Kada su oni proli, u oznaenoj opasnoj zoni stekli su se naoruani straari i medicinsko osoblje, a 'Ameriki roboti' su bili paralisani. arls Rendou, tehniar na kompjuterima, odveden je u bolnicu sa slomljenom rukom. Nije poinjena nikakva druga teta. Nikakva druga fizika teta. "Ali moralna", grmeo je Lening, "ne moe se ni proceniti." Suzan Kalvin mu se unese u lice, sa ubilakim mirom: "Leniju neete uiniti nita. Nita. Jeste li razumeli?" "Da li shvatate, Suzan? To stvorenje je povredilo ljudsko bie. Prekrilo je Prvi Zakon. Zar ne znate kako glasi Prvi Zakon?" "Leniju ne smete nita." "Pobogu, Suzan, zar moram vama da izrecitujem Prvi Zakon? Robot ne sme da povredi ljudsko bie niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno. Ceo na poloaj zavisi od toga da li se svi roboti svih tipova striktno pridravaju Prvog Zakona. Ako javnost uje, a ue, da se dogodio izuzetak, samo jedan izuzetak, moemo biti primorani da sasvim zatvorimo radnju. Naa jedina prilika bie da smesta objavimo kako je dotini robot uniten, da objasnimo okolnosti i da se ponadamo da se tako neto nikada nee ponoviti." "Volela bih da otkrijem tano ta se dogodilo", ree Suzan Kalvin. "U tom trenutku nisam bila prisutna i elela bih tano da znam ta je taj mali Rendou radio u mojoj laboratoriji bez moje dozvole." "Ono to se dogodilo", ree Lening, "sasvim je oigledno. Va robot je udario Rendoua, a ta prokleta budala je pritisnula dugme 'Robot van kontrole' i napravila frku oko toga. Ali va robot ga je ipak udario i polomio mu ruku. Istina glasi da je va Leni u toj meri uvrnut da mu nedostaje Prvi Zakon, te zbog toga mora biti uniten." "Ne nedostaje mu Prvi Zakon. Prouila sam njegove modane staze i znam da mu ne nedostaje." "Kako je onda mogao udariti oveka?" Od oajnika pretvorio se u sarkastinog oveka. "Pitajte Lenija. Sigurno ste ga do sada ve nauili da govori." Obrazi Suzan Kalvin naprosto su buktali. Ona ree: "Vie bih volela da ispitam rtvu. A u mom odsustvu, Alfrede, elim da se moje prostorije zapeate sa Lenijem unutra. Ne elim da mu iko prie. Ako mu se bilo ta desi dok mene nema, ova kompanija me nikada vie nee videti ni pod kakvim uslovima." "Da li pristajete da se on uniti, ako je prekrio Prvi Zakon?" "Da", odvrati Suzan Kalvin, "jer znam da nije."

arls Rendou leao je u krevetu sa rukom u gipsu. Vie od bola u ruci patio je od pretrpljenog oka doivljenog za onih nekoliko sekundi tokom kojih je mislio da robot ide prema njemu sa ubilakim mislima u svom pozitronskom umu. Nijedno drugo ljudsko bie nije nikada imalo razloga da oseti takav neposredni strah od robota kao on u tom trenutku. Doiveo je jedinstveno iskustvo. Suzan Kalvin i Alfred Lening stajali su pored njegovog kreveta; sa njima je bio i Piter Bogert koji ih je uz put sreo. Lekari i sestre bili su izbaeni napolje. Suzan Kalvin upita: "A sada... ta se dogodilo?" Rendou je bio zastraen. On promrmlja: "Ta stvar me je udarila po ruci. Ila je na mene." Kalvinova nastavi: "Kreni od poetka. ta si radio u mojoj laboratoriji bez ovlaenja?" Mladi kompjuterista proguta knedlu, a na mravom vratu poe vidno da mu podrhtava jabuica. Imao je visoko postavljene jagodice i bio je nenormalno bled. On ree: "Svi znamo za vaeg robota. Krui pria da pokuavate da ga nauite da govori kao da je muziki instrument. Poeli smo da se kladimo da li govori ili ne. Neki su rekli... ovaj... da biste i ipku na ogradi mogli nauiti da govori." "Pretpostavljam", ree Suzan Kalvin ledenim glasom, "da to treba da bude kompliment. Kakve to sad ima veze s tobom?" "Trebalo je da uem tamo i sredim stvar... znate ve, da proverim da li ume da govori. Drpili smo klju za vae prostorije i ja sam saekao da odete, pa sam onda uao. Izvlaili smo slamku ko e to da uradi. Ja sam izgubio." "A onda?" "Pokuao sam da ga nateram da progovori, a on me je udario." "Kako to misli, kako si pokuao da ga natera da progovori? Kako si pokuao?" "Ja... ja postavljao sam mu pitanja, ali nije hteo nita da kae, pa sam tu stvar morao propisno da prodrmam, da viknem na nju i..." "I?" Nastupila je duga pauza. Suzan Kalvin nije skidala pogled sa njega, pa je Rendou konano procedio: "Pokuao sam da ga zaplaim kako bi bilo ta kazao." Dodao je odbrambeno: "Morao sam dobro da uzdrmam tu stvar." "Kako si pokuao da ga uplai?" "Pretvarao sam se da u ga udariti." "I on ti je sklonio ruku?" "On me je udario po ruci." "Dobro. To bi bilo sve." Zatim se obratila Leningu i Bogertu: "Idemo, gospodo."

Na vratima se okrenula ponovo ka Rendou. "Ako ste i dalje zainteresovani, mogu da razreim klaenje. Leni ume da izgovori nekoliko rei, i to sasvim dobro."

Nisu ni re progovorili dok se nisu obreli u uredu Suzan Kalvin. Du zidova su se protezali nizovi njenih knjiga, od kojih je neke sama napisala. Kancelarija je sadrala patinu njene vlastite hladne, pomno sreene linosti. U njoj se nalazila samo jedna stolica na koju je ona sela, tako da su Lening i Bogert ostali da stoje. Ona ree: "Leni se samo branio. To je po Treem Zakonu: Robot mora da vodi rauna o svom opstanku." "Osim", snanim glasom nastavi Lening, "ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim Zakonom. Tako glasi ceo zakon! Leni nije imao prava da se brani na bilo koji nain po cenu nanoenja zla, ma kako sitnog, jednom ljudskom biu." "Niti je to uinio", uzvrati Kalvinova, "svesno. Lenijev mozak je zakrljao. On nikako nije mogao znati koliko je snaan niti koliko su ljudska bia slaba. Kada je uklonio ljudsku ruku koja mu je pretila, on nije mogao znati da e se kost slomiti. Ljudskim renikom reeno, osobi koja zaista nije u stanju da razlikuje dobro od zla ne moe se pripisati moralna krivica." Bogert pokua da je smiri: "Sluajte, Suzan, mi nikoga ne krivimo. Mi shvatamo da je Leni na nivou bebe, ljudskim renikom reeno, i mi ga ne krivimo. Ali javnost hoe. 'Ameriki roboti' bie zatvoreni." "Naprotiv. Da imate imalo mozga, Piter, shvatili biste da je ovo prilika na kakvu 'Ameriki roboti' samo ekaju. Ovo reiti sve probleme." Lening nabra sede vee. On tiho upita: "Kakve probleme, Suzan?" "Zar se korporacija ne trudi da ouva istraivako osoblje... neka nam je nebo na pomoi... na zavidnom nivou?" "Svakako." "Pa, ta nudite perspektivnim istraivaima? Uzbuenje? Novine? Uzbuenje nepoznatog? Ne! Vi im nudite plate i uveravanja da nema problema." Bogert primeti: "Kako to mislite, da nema problema?" "Pa zar ima problema?" uzvrati pitanjem Suzan Kalvin. "Kakve mi to robote isporuujemo? Potpuno razvijene, koji su sposobni da obavljaju svoje zadatke. Industrija nam kae ta joj treba; i to dobije, sve u najboljem redu. Piter, pre izvesnog vremena pitali ste me, imajui u vidu Lenija, od kakve on moe biti koristi. Kakva korist od robota, kazali ste, koji nije osposobljen ni za kakav posao? A sada ja pitam vas... kakva je korist od robota koji je osposobljen za samo jedan posao? On poinje i zavrava na istom mestu. LNE modeli kopaju bor. Ako nam ustreba berilijum, oni su beskorisni. Takvo ljudsko bie bilo bi podljudsko. Tako projektovan robot je podrobot." "Da li vi to elite mnogostranog robota?" s nevericom upita Lening.

"Zato da ne?" upita robopsiholog. "Zato da ne? Predat mi je robot sa gotovo potpuno bezvrednim umom. Poela sam da ga poduavam, a vi ste me, Alfrede, pitali kakva korist od toga. Moda veoma mala, kada je Leni u pitanju, jer e on uspeti da stigne samo do nivoa jednog petogodinjaka, prema ljudskim merilima. Ali kakva je uopte korist od toga? Veoma velika ako to shvatite kao studiju o apstraktnom problemu vezanom za uenje kako da se ue roboti. Nauila sam kako da premostim oblinje staze da bih stvorila nove. Nova prouavanja samo e doprineti stvaranju boljih, tananijih i delotvornijih tehnika." "I?" "Pretpostavimo da ponete rad na pozitronskom mozgu kome su paljivo odreene sve osnovne staze, ali nijedna sekundarna. Pretpostavimo da onda ponete da stvarate te sekundarne. Mogli biste prodavati osnovne robote predviene za poduavanje; robote koji se mogu modelirati za jedan posao, a onda, ako bude potrebe, premodelovati za drugi. Roboti bi postali mnogostrani kao i ljudska bia. Roboti mogu da ue!" Zurili su u nju. Ona nestrpljivo ree: "Vi i dalje ne razumete, je li tako?" "Razumem ta govorite", ree Lening. "Zar ne shvatate da e sa jednim potpuno novim poljem istraivanja i potpuno novim tehnikama koje treba razviti, sa jednom potpuno novom oblau nepoznatog u koju treba prodreti, mladi osetiti potrebu da se bave robotikom? Probajte, pa ete videti." "Smem li da istaknem", ree Bogert u elji da smiri situaciju, "da je to opasno. Poeti sa neukim robotima poput Lenija, znailo bi da ovek nikada ne bi mogao da bude potpuno siguran u Prvi Zakon... upravo onako kako se to dogodilo u Lenijevom sluaju."

"Tano. Objavite to." "Da objavimo!" "Svakako. Rastrubite o opasnosti. Objasnite da ete izgraditi novi istraivaki institut na Mesecu, ako stanovnitvo Zemlje odlui da ne eli da se tako neto obavlja na Zemlji, ali naglasite po svaku cenu moguim kandidatima da je posao opasan." Lening upita: "Za Boga miloga, zato?" "Jer e mogua opasnost samo uiniti mamac primamljivijim. Zar mislite da bavljenje nuklearnom tehnologijom ne krije u sebi opasnost; isti sluaj je i sa svemironautikom? Da li je va mamac apsolutne sigurnosti upalio? Da li vam je pomogao da probijete Frankentajnov kompleks koji svi toliko prezirete? Probajte onda neto drugo, neto to je na drugim poljima upalilo." Iza vrata koja su vodila u line laboratorije Kalvinove zauo se neki zvuk. Bio je to raspevani Leni.

Robopsiholog je istog asa zautala i poela da oslukuje. Zatim ree: "Izvinite. Mislim da me Leni zove." "Zar on moe da vas zove?" upita Lening. "Rekoh da sam uspela da ga nauim nekoliko rei." Krenula je ka vratima, pomalo pometena. "Molim vas, saekajte me..." Ostali su utke da gledaju za njom. A onda Lening ree: "Misli li da ima neega u onome to je kazala, Piter?" "Moda, Alfrede", odvrati Bogert. "Samo moda. Dovoljno da stvar iznesemo na sastanku direktora i vidimo ta e oni da kau. Konano, mast je ve u vatri. Robot je naudio ljudskom biu i to svi znaju. Kao to Suzan kae, mogli bismo stvar okrenuti u nau korist. Razume se, ne verujem njenim pobudama u svemu ovome." "Kako to misli?" "ak i da je sve ono to je rekla sasvim tano, to se nje tie u pitanju je samo racionalizacija. Njen motiv u svemu ovome jeste da zadri tog robota. Ako je pritisnemo", (matematiar se nasmeja zbog dvosmislenosti ovog izraza), "rei e da to radi samo da bi mogla da nastavi da prouava tehnike poduavanja robota, ali ja mislim da je ona Leniju namenila drugu ulogu. Veoma jedinstvenu, koja bi od svih ena odgovarala samo Suzani." "Ne shvatam na ta cilja." Bogert ree: "Da li si uo ta je robot uzvikivao?" "Ne, nisam, nisam ba...", poe Lening, kada se vrata iznenada otvorie i obojica istog asa zautae. Suzan Kalvin ponovo ue unutra, nesigurno se osvrui. "Da li je iko od vas video... sigurna sam da je tu negde... Oh, evo je." Otrala je u ugao do jednog sanduka sa knjigama i dohvatila nekakav predmet nalik na zamrenu metalnu pauinu, u obliku tikve i upalj, sa komadiima metala raznih oblika u svakoj upljini, koji su bili preveliki da bi ispali kroz pauinasto tkanje. im ga je podigla, komadii metala su se pokrenuli i poeli da se sudaraju, prijatno zveei. Leningu pade na pamet da je to neka vrsta robotske verzije zveke za bebe. Kada je Suzan Kalvin otvorila ponovo vrata da proe, iznutra se ponovo zauo Lenijev zvonki glas. Ovog puta ga je Lening jasno uo kako izgovara rei koje ga je Suzan Kalvin nauila. Zvucima slinim nebeskom plavetnilu, Leni je dozivao: Hou mamu. Hou mamu." Zatim je zauo urne korake Suzan Kalvin kako prelaze preko laboratorije u susret jedinoj vrsti bebe koju je ikada mogla da ima ili da voli.

KOREKTURSKI ROB

Korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi', tuena u ovoj parnici, imala je dovoljno uticaja da isposluje suenje iza zatvorenih vrata i bez porote. Dodue, Severoistoni Univerzitet nije se naroito trudio da to sprei. Izvritelji testamenta znali su savreno dobro kako bi javnost mogla da reaguje na bilo kakav problem vezan za nekorektno ponaanje robota, koliko god to nekorektno ponaanje predstavljalo redak sluaj. Takoe su imali jasnu predstavu o tome da bi se pobuna protiv robota mogla bez upozorenja pretvoriti u pobunu protiv nauke. Vlada, koju je u ovom sluaju predstavljao sudija Harlou ejn, isto je tako elela da se ova zbrka to tie rasisti. Nije bilo uputno suprotstavljati se ni 'Amerikim robotima' ni akademskom svetu. Sudija ejn ree: "Poto, gospodo, nisu prisutni ni tampa, ni javnost, ni porota, svedimo ceremoniju na to manju meru i latimo se injenica." Dok je ovo govorio, ukoeno se osmehivao, moda stoga to se nije ba mnogo nadao da e njegova molba biti prihvaena, a onda je potegao odoru kako bi se udobnije namestio. Lice mu je bilo prijatno rumeno, brada okrugla i meka, nos irok, a oi svetle i iroko razmaknute. Sve u svemu to nije bilo lice koje je odisalo sudijskim dostojanstvom i sudija je toga bio svestan. Prvi se zakleo Barnabas H. Gudfelou, profesor fizike na Severnoistonom Univerzitetu; uinio je to sa izrazom lica koji je potpuno izneverio njegovo ime. 'Gudfelou' - Dobrica, Dobri; prim. prev. Posle uobiajenih pitanja tipinih za gambitsko otvaranje, tuilac je gurnuo ake duboko u depove i upitao: "Kada ste prvi put, profesore, bili upoznati sa idejom o moguem zapoljavanju Robota EZ-27 i kako?" Profesor Gudfelou je imao sitno i etvrtasto lice koje je sada izraavalo nelagodnost i nije delovalo nimalo blagonaklonije nego malopre. On ree: "Odravam profesionalnu vezu i s vremena na vreme sreem se privatno sa dr Alfredom Leningom, direktorom istraivakog odelenja pri 'Amerikim robotima'. Bio sam spreman da ga sasluam sa izvesnom popustljivou kada mi je predloio neto vrlo udno treeg marta prole godine..." "2033?" "Tako je." "Izvinite to sam vas prekinuo. Molim vas nastavite." Profesor ledeno klimnu, namrti se kako bi razvrstao injenice u umu i poe da pria.

Profesor Gudfelou se zagledao u robota sa izvesnom nelagodnou. Donet je u ostavu u podrumu u drvenom sanduku, u skladu sa propisima vezanim za isporuke robota iz mesta u mesto na povrini Zemlje. Znao je da stie; nije se moglo rei da je bio nepripremljen. Od trenutka kada mu je dr Lening prvi put telefonirao treega marta, oseao je kako poputa pred ubedljivou ovog drugog, a neizbeni ishod ovog poputanja bilo je to da se sada naao licem u lice sa jednim robotom. inio mu se neuobiajeno velik kada mu se naao na dohvat ruke. Alfred Lening je takoe dobro osmotrio vlastitog robota, kao da eli da se uveri da nije oteen prilikom prevoza. Zatim je usmerio nakostreene obrve i grivu sede kose u profesorovom pravcu. "Ovo je Robot EZ-27, prvi primerak ovog modela dat na javnu upotrebu." Okrenuo se prema robotu. "Ovo je profesor Gudfelou, Izi." Izi progovori ravnoduno, ali tako iznenada da se profesor trgnuo. "Dobar dan, profesore." Izi je bio sedam stopa visok i imao je opte razmere mukarca... to je bilo osnovno pravilo 'Amerikih robota'. To i posedovanje osnovnih patenata na pozitronski mozak pribavilo im je, u stvari, monopol na robote i uglavnom monopol na kompjuterske ureaje uopte. Dva predstavnika 'Amerikih robota' koja su raspakovala robota u meuvremenu su otila; profesor je stao da prelazi pogledom sa Leninga na robota i nazad. "Ubeen sam da je bezopasan." Nije zvuao ba mnogo uveren u to. "Bezopasniji je od mene", ree Lening. "Ja bih jo i mogao da vas udarim. Izi ne bi. Pretpostavljam da su vam poznata Tri Zakona robotike." "Svakako", odvrati Gudfelou. "Oni su ugraeni u pozitronska ustrojstva robotovog mozga i moraju se potovati. Prvi Zakon, osnovno pravilo robotovog postojanja, titi ivot i dobrobit svih ljudskih bia." On zastade, protrlja obraz, pa dodade: "To je neto u ta bismo voleli da ubedimo celu Zemlju, kada bismo mogli." "Stvar je u tome to on izgleda tako golemo." "U pravu ste. Ali bez obzira na njegov izgled, uveriete se da je koristan." "Nisam siguran na koji nain. Nai razgovori nisu mi mnogo pomogli u tom pogledu. Pa ipak, pristao sam da pogledam tu stvar i to upravo inim." "Uiniemo mi neto i vie od toga, profesore. Jeste li doneli knjigu?" "Jesam." "Mogu li da je vidim?" Profesor Gudfelou posegnu za knjigom, ne skidajui pogled sa metala u ljudskom obliku pred sobom. Iz tane kod nogu izvukao je neku knjigu.

Lening isprui ruku i zagleda se u naslov. "Fizika hemija elektrolita u rastvoru. Ba fino, ser. Nasumce ste ovu knjigu sami odabrali. Ja vam ni na koji nain nisam sugerisao da uzmete ba ovaj naslov. Jesam li u pravu?" "Jeste." Lening dodade knjigu Robotu EZ-27. Profesor poskoi. "Ne! To je vredna knjiga!" Lening podie obrve tako da su sada liile na inje. On ree: "Izi ne namerava da rascepa knjigu da bi vam pokazao koliko je snaan, uveravam vas. U stanju je da se odnosi prema knjizi isto onako neno kao vi ili ja. Poni, Izi." "Hvala, gospodine", ree Izi. Zatim je malo okrenuo svoje metalno telo i dodao: "Sa vaim doputenjem, profesore Gudfelou." Profesor je samo zurio, ali ipak na kraju izusti: "Da... da, svakako." Izi je polako ali sigurno okretao stranice metalnim prstima. Prvo bi pogledao levu pa desnu; onda bi ponovo okrenuo stranicu, pogledao levu, pa desnu; zatim okrenuo stranicu i nastavljao tako iz minuta u minut. Odisao je takvom snagom da se inilo da se smanjila ak i ogromna prostorija betonskih zidova u kojoj su se nalazili, dok dva posmatraa kao da su se svela na neto znatno ispod prirodne veliine. Gudfelou promrmlja: "Svetlost nije ba najbolja." "Bie dovoljna." "Ali ta on to radi?" upita Gudfelou, ovoga puta otrije. "Strpljenja, ser." Robot je konano okrenuo je i poslednju stranu. Lening upita: "Pa, Izi?" "Ovo je veoma precizno uraena knjiga", odvrati robot. "Ima malo greaka na koje mogu da ukaem. Na strani 27, red 22, re 'pozitivan' napisana je 'positivan'. Zarez na strani 32 u 6. redu je suvian, dok na strani 54 u 13. redu jedan nedostaje. Umesto znaka plus u jednaini XIV-2 na strani 337 trebalo bi da stoji minus da bi bila u skladu sa prethodnim jednainama..." "Stanite! Stanite!" povika profesor. "ta on to radi?" "Radi?" ponovi Lening kao odjek, sa prizvukom iuavanja. "Pa ve je sve uradio! Izvrio je zavrnu lekturu i korekturu knjige." "Zavrnu lekturu i korekturu?"

"Da. Za ono malo vremena koliko mu je bilo potrebno da je celu prelista, video je sve korektorske, pravopisne i interpunkcijske greke. Uoio je, uz to, nepravilnosti u redu rei i logike nesaglasnosti. I zauvek e upamtiti sve to, od rei do rei." Profesor je samo zinuo. urno se udaljio od Leninga i Izija, pa se isto tako urno vratio. Prekrstio je ruke na grudima i zagledao se u njih. Na kraju je upitao: "Hoete da kaete da je ovaj robot kadar da obavlja zavrnu obradu teksta?" Lening klimnu. "Izmeu ostalog." "Ali zato ga pokazujete meni?" "Kako biste mi pomogli da ubedim univerzitet da ga nabavi." "Da obavlja obradu teksta?" "Izmeu ostalog", strpljivo ponovi Lening. Profesor izvi iljato lice u izraz osobene kisele neverice. "Ali to je suludo!" "Zato?" "Univerzitet nikada nee moi da kupi ovih pola tone... bar toliko mora da tei... ovog lektora od pola tone." "Nije on samo lektor. Pripremae izvetaje na osnovu beleaka, ispunjavae formulare, sluie kao pouzdano skladite podataka, razvrstavae hartije..." "Sve su to sitnice!"

Lening ree: "Nipoto - i to u vam odmah dokazati. Ali mislim da emo o tome moi mnogo udobnije da razgovaramo u vaoj kancelariji, ako nemate nita protiv." "Ne, razume se da nemam", poe profesor mehaniki i napravi pola koraka kao da e se okrenuti. Zatim ispali kao iz topa: "Ali robot... ne moemo povesti robota. Doktore, moraete da ga vratite u sanduk." "Nema potrebe. Moemo Izija ostaviti ovde." "Bez uvara?" "Zato da ne? Zna da mora tu da ostane. Profesore Gudfelou, neophodno je da shvatite da je robot mnogo pouzdaniji od ljudskog bia." "Ja u biti odgovoran za svaku tetu..." "Nee biti poinjena naikakva teta. Jemim vam to. Sluajte, prolo je radno vreme. Prepostavljam da ne oekujete nikoga da doe ovamo do sutra ujutro. Kamion i dva moja oveka su napolju. 'Ameriki roboti' preuzee svaku odgovornost za sve to bi se eventualno moglo dogoditi. Ali nita se nee dogoditi. Nazovite to demonstracijom robotove pouzdanosti."

Profesor je dozvolio da bude izveden iz skladita. ak ni u svojoj kancelariji, pet spratova vie, nije se oseao mnogo udobnije. Belom maramicom je sve vreme brisao grake znoja koje su mu izbijale po elu. "Kao to vam je odlino poznato, dr Lening, postoje zakoni protiv upotrebe robota na povrini Zemlje", istaknu on. "Zakoni, profesore Gudfelou, nisu jednostavna stvar. Roboti se moda ne smeju koristiti na dravnim putevima ili u javnim zgradama. Ne smeju se koristiti na privatnom zemljitu ili u privatnim graevinama osim pod izvesnim ogranienjima koja se obino svode na zabranu. Meutim, univerzitet je velika privatna institucija koja obino uiva povlaeni tretman. Kada bi se robot koristio samo u jednoj odreenoj prostoriji, samo za akademske svrhe, ako bi se potovala izvesna druga ogranienja i ako bi mukarci i ene koji ulaze u tu prostoriju u potpunosti saraivali, mogli bismo ostati u okviru zakona." "emu sva ta muka samo da bi on lektorisao tekstove?" "Korist bi bila ogromna, profesore. Rad robota do sada je korien samo da nam olaka fiziki napor. Zar isto tako ne postoji i mentalni napor? Kada, recimo, profesor, kadar za veoma korisno kreativno razmiljanje, biva primoran da protrai dve nedelje na mukotrpnu korekturu teksta, a ja vam nudim mainu koja je u stanju da to uradi za trideset minuta. Da li je to sitnica?" "Ali cena..." "Cena neka vas ne brine. Ne moete da kupite EZ-27, sve i da hoete. 'Ameriki roboti' ne prodaju svoje proizvode. Meutim, univerzitet moe da iznajmi EZ-27 za hiljadu dolara godinje... to je znatno manje od cene, na primer, dodatka neophodnog za stalno snimanje mikrotalasnim spektografom." Gudfelou je bio zaprepan. Lening je iskoristio steenu prednost, rekavi: "Od vas samo traim da to iznesete pred bilo koju skupinu koja ovde donosi odluke. Bie mi drago da im pruim sva potrebna obavetenja." "Pa", sumnjiavo ree Gudfelou, "mogu va predlog izneti na sastanku senata sledee nedelje. Mada ne mogu da obeam da e to uroditi plodom." "Svakako", odvrati Lening.

Advokat odbrane bio je nizak i nabijen, a drao se prilino pompezno, to je za posledicu imalo isticanje dvostrukog podbratka. Kada je na njega doao red da ispita svedoka, zagledao se u ovoga i rekao: "Pristali ste dosta spremno, nije li tako?" Profesor otro odvrati: "Pretpostavljam da sam eleo to pre da se reim dr Leninga. Pristao bih na bilo ta." "S namerom da to odmah zaboravite im on ode?"

"Pa..." "Ali ipak ste izneli stvar na sastanku Vea senata univerziteta." "Da, jesam." "Tako to ste se sloili s predlogom dr Leninga. Niste bili samo puki prenosilac poruke, ve ste je oduevljeno podrali, zar nije tako?" "Samo sam se drao uobiajene procedure." "Vi se, u stvari, niste onoliko uznemirili oko robota kao to to sada elite da predstavite. Upoznati ste sa Tri Zakona robotike, a znali ste kako glase i u vreme vaeg razgovora sa dr Leningom." "Pa, da." "Bili ste takoe voljni da ostavite robota na slobodi i bez uvara." "Dr Lening me je uveravao..." "Vi svakako ne biste prihvatili njegova uveravanja da ste i najmanje sumnjali da bi robot mogao biti makar malo opasan." Profesor poe ledenim glasom: "Bez pogovora sam verovao rei..." "To bi bilo sve", iznenada ga prekinu advokat odbrane. Kada je profesor Gudfelou, dobro uzdrman, siao sa mesta za svedoke, sudija ejn se nagnu napred i ree: "Poto nisam upuen u robotiku, voleo bih tano da saznam kako glase ta Tri Zakona robotike. Da li bi dr Lening bio tako dobar da ih navede sudu?" Dr Lening je bio zaprepaen. On i sedokosa ena koja je sedela pored njega bukvalno su se sudarili glavama. On je potom ustao, a ena je podigla pogled... bezizraajan pogled. Dr Lening ree: "Vrlo dobro, uvaeni gospodine sudija." Napravio je pauzu kao da se sprema za neki veliki govor i poeo, trudei se da govori to jasnije: "Prvi Zakon: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno'. Drugi Zakon: 'Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudska bia, osim ako se to ne kosi sa Prvim Zakonom.' Trei Zakon: 'Robot mora da vodi rauna o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim Zakonom.'" "Razumem", ree sudija, hvatajui urno beleke. "Ti zakoni su ugraeni u svakog robota, je li tako?" "U svakoga. To e vam potvrditi svaki robotiar." "Bili su ugraeni i u dotinog Robota EZ-27?" "Da, uvaeni gospodine sudija." "Verovatno e od vas traiti da sve ovo ponovite i pod zakletvom."

"Spreman sam da to uinim, uvaeni gospodine sudija." On ponovo sede. Dr Suzan Kalvin, robopsiholog zaposlen u 'Amerikim robotima' - sedokosa ena koja je sedela pored Leninga - pogleda svog pretpostavljenog bez imalo naklonosti (ali ona nije pokazivala naklonost ni prema kom ljudskom biu), rekavi samo: "Da li je Gudfelouovo svedoenje bilo tano, Alfrede?" "U osnovi jeste", promrmlja Lening. "Nije bio ba u toj meri nervozan u pogledu robota i bio je veoma zainteresovan za sklapanje posla kada je uo cenu. Ali mislim da nije bilo nekog znaajnijeg odstupanja." Dr Kalvin zamiljeno primeti: "Moda bi bilo mudrije da ste zatraili viu cenu, hiljadu je malo." "urilo nam se da udomimo Izija." "Znam. Moda isuvie. Pokuae to da predstave kao da smo imali neki skriveni motiv." Lening je delovao oajno. "I jesmo. Priznao sam to na sastanku univerzitetskog senata." "Mogu stvar predstaviti tako kao da smo imali neki razlog pored tog koji smo priznali." Skot Robertson, sin osnivaa 'Amerikih robota', koji je i dalje bio vlasnik najveeg dela akcija, nagnu se prema njima s druge strane dr Kalvin i ree svojevrsnim eksplozivnim apatom: "Zato ne moete naterati Izija da progovori, pa da znamo na emu smo?" "Znate i sami da on ne moe da govori o tome, gospodine Robertson." "Naterajte ga. Vi ste psiholog, dr Kalvin. Naterajte ga." "Ako sam psiholog, gospodine Robertson", ree Suzan Kalvin hladno, "onda mi dopustite da ja donosim odluke. Moj robot nee biti nateran da ini bilo ta po cenu svoje dobrobiti." Robertson se namrti i verovatno bi joj neto odgovorio, ali sudija ejn je stao polako da lupka ekiem, prilino ljubazno, tako da oni koji su romorili uutae. Frensis D. Hart, ef katedre za engleski jezik i dekan niih studija, zauzeo je mesto za svedoke. Bio je punaak i odeven u uredno tamno odelo konzervativnog kroja, sa nekoliko pramenova kose koji su mu bili prebaeni preko ruiaste, elave lobanje. Sedeo je duboko zavaljen u stolici za svedoke, sa akama uredno prekrtenim u krilu, i s vremena na vreme dozvolio bi sebi da se osmehne, ne razdvajajui usne. On ree: "Prvi put sam uo za tu stvar sa Robotom EZ-27 na sednici izvrnog odbora univerzitetskog senata, na kojoj nas je s tim predmetom upoznao profesor Gudfelou. Posle toga smo, desetog aprila prole godine, odrali specijalni sastanak na tu temu, kome sam ja predsedavao."

"Da li je voen zapisnik na sastanku izvrnog odbora? Odnosno, na tom specijalnom sastanku?" "Ovaj, ne. Bio je to prilino neobian sastanak", dekan se kratko nasmeja. "Smatrali smo da treba da ostane u tajnosti." "ta se dogodilo na tom sastanku?"

Dekan Hart se nije oseao ba prijatno kao predsedavajui na tom sastanku. Ni ostali okupljeni lanovi nisu delovali zadovoljno. inilo se da je samo dr Lening potpuno oputen. Njegova visoka, suvonjava prilika i uma bele kose koja mu je obavijala glavu poput krune podsetili su Harta na portrete Endrjua Deksona. Po sredini stola leali su ratrkani uzorci robotovog rada, a reprodukcija jednog grafikona koji je iscrtao robot upravo se nalazila u rukama profesora Minoa sa kartedre za fiziku hemiju. Hemiareve usne bile su napuene u znaku oiglednog odobravanja. Hart je proistio grlo i rekao: "Izgleda da nema nikakve sumnje da je robot u stanju da prilino umeno izvodi izvesne rutinske zadatke. Ja sam, na primer, pregledao ovo ovde pre nego to sam doao ovamo i gotovo da nemam zamerki." On podie dugaak list sloenog teksta, otprilike tri puta dui od osrednje stranice knjige. Bio je to takozvani 'if' koji je trebalo da isprave autori pre nego to se izvri prelom strane. Du obe iroke margine ifa bili su ispisani korektorski znaci, uredni i savreno itljivi. Povremeno je bila precrtana neka re u tekstu, a na margini ponuena nova, ispisana tako lepim i pravilnim slovima da se teko razlikovala od onih odtampanih. Pojedine ispravke bile su unete plavom bojom, to je znailo da greka potie od autora, a ne od slagaa, a bilo je i nekoliko crvenih tamo gde je dolo do tehnike pogreke. "U stvari", ree Lening, "uopte i nemate zamerki. Rekao bih da niste uspeli da pronaete nijednu greku, dr Hart. Ubeen sam da je ispravljanje savreno, bar u onoj meri u kojoj je to bio originalni rukopis. Ako je u rukopisu, prema kome su raene ispravke u ovoj prvoj korekturi, bilo materijalnih greaka koje se ne odnose na engleski jezik, robot nije bio kompetentan da ih ispravlja." "To prihvatamo. Meutim, robot je na pojedinim mestima ispravio red rei u reenici i ja mislim da pravila engleskog jezika nisu toliko sitniava da bismo mogli biti sigurni da je u svakom pojedinanom sluaju robotov izbor bio onaj pravi." "Izijev pozitronski mozak", poe Lening, otkrivi velike zube kada se osmehnuo, "oblikovan je na osnovu svih standardnih radova na tu temu. Ubeen sam da ne moete upreti prstom ni u jednu robotovu ispravku i dokazati da je pogrena." Profesor Minot podie pogled sa grafikona koji je jo drao. "Dr Lening, po glavi mi se mota jedno pitanje. Zato nam je uopte potreban robot koji e nam samo stvoriti velike neprilike u odnosima sa javnou. Ubeen sam da je nauka automatizma stigla do take u kojoj je vaa kompanija u stanju da napravi mainu, obian kompjuter poznatog tipa prihvaenog u javnosti, koji bi bio u stanju da obavlja korekturu."

"Uveren sam da bismo to mogli", ukrueno odvrati Lening, "ali takva jedna maina zahtevala da se ifovi prevedu na naroite simbole, ili bar da se transkribuju na trake. Potom bi sve ispravke dobile u simbolima. Morali biste zaposliti ljude koji e rei prebacivati u simbole, a zatim simbole u rei. Dalje, takav jedan kompjuter ne bi mogao da obavlja nijedan drugi posao. Ne bi bio, na primer, u stanju da pripremi grafikon koji drite u ruci. Minot samo neto proguna.

Lening nastavi. "Osobenost pozitronskog robota ogleda se u njegovoj fleksibilnosti. U stanju je da obavlja vei broj poslova. Projektovan je po ugledu na oveka, tako da je u stanju da upotrebljava sva orua i maine koji su, konano, zamiljeni da ih koristi ovek. Moe da razgovara s vama i vi moete da razgovarate s njim. U stvari, moete da vodite s njim rasprave do izvesne granice. U poreenju ak i sa jednostavnim robotom, obini kompjuter bez pozitronskog mozga samo je teka raunaljka." Gudfelou podie pogled i ree: "Ako razgovaramo sa robotom ili vodimo raspravu s njim, kakvi su izgledi da ga zbunimo? Pretpostavljam da nije u stanju da upija neogranienu koliinu podataka." "Ne, nije. Ali trebalo bi da traje pet godina ako ga koristite za uobiajene stvari. Sam e znati kada mu je potrebno brisanje prekomernih podataka i kompanija e to besplatno obaviti." "Kompanija e to uraditi?" "Da. Kompanija pridrava pravo da servisira robota koji se koristi izvan podruja njegovih uobiajenih dunosti. To je jedan od razloga zbog kojih zadravamo kontrolu nad naim pozitronskim robotima, te ih radije iznajmljujemo nego prodajemo. Svaki ovek moe upravljati robotom dok ovaj dejstvuje u okviru svojih uobiajenih funkcija. Van tih uobiajenih funkcija, potrebno je da robotom upravlja neko struno lice, a to mi obezbeujemo. Na primer, svako od vas moe u odreenoj meri da obrie memoriju EZ robota tako to ete mu rei da zaboravi ovu ili onu pojedinost. Ali morate biti sasvim sigurni da ete to nareenje izrei na takav nain da on ne zaboravi ni suvie ni premalo. Mi smo u stanju da otkrijemo takva petljanja, jer smo ugradili sigurnosne mehanizme. Meutim, poto ne postoji potreba da se iz robotovog pamenja briu podaci ako on obavlja uobiajeni posao, ili neke druge beznaajne stvari, to onda nije nikakav problem."

Dekan Hart se pogladi po glavi, kao da eli da se uveri da su svi njegovi, s panjom gajeni pramenovi ravnomerno rasporeeni, i ree: "Mnogo elite da prihvatimo tu mainu. Ali uveren sam da 'Ameriki roboti' gube u ovom poslu. Hiljadu dolara godinje je smeno niska cena. Da li se nadate da ete, ako uspete kod nas, moi i drugim univerzitetima da iznajmite takve maine, ali po nekoj razumnijoj ceni?" "Svakako da se tome nadamo", ree Lening. "Ali ak i da je tako, broj maina koje ete moi da iznajmite bie ogranien. Sumnjam da bi vam se to moglo isplatiti."

Lening se osloni laktovima na sto i gorljivo se nagnu napred "Dozvolite mi da budem otvoren, gospodo. Roboti se ne mogu koristiti na Zemlji, osim u odreenim posebnim sluajevima, zbog predsrasude koju javnost ima prema njima. 'Ameriki roboti' su veoma uspena korporacija ve i samo na vanzemaljskom tritu i na tritu svemirskih letova, a da i ne pominjem kompjutere koji su nam sporedni posao. Meutim, nas zanima i neto drugo osim profita. Nae je miljenje da bi se upotrebom robota na Zemlji mogao svima poboljati ivot, iako bi moda u poetku dolo do izvesnih ekonomskih poremeaja. Sasvim je razumljivo to su radniki sindikati protiv nas, ali svakako moemo oekivati saradnju od velikih univerziteta. Robot Izi oslobodie vas dosadnog rutinskog posla... preuzee na sebe, ako mu dozvolite, ulogu korekturskog roba. Neprevodiva igra rei: 'galley slave' znai istovremeno 'rob za korekturu' i 'rob na galiji' - prim. prev. Ostali univerziteti i istraivake institucije poi vaim primerom i ako sve ispadne dobro, moda bi i drugi roboti drugaijih tipova mogli biti uposleni, a protivljenje javnosti bi postepeno poelo da jenjava." Minot promrmlja: "Danas Severoistoni univerzitet, sutra ceo svet."

Lening ljutito proaputa Suzan Kalvin: "Nisam bio ni izdaleka toliko reit, a oni ni blizu toliko odbojni. Za hiljadarku godinje, prosto su se otimali o Izija. Profesor Mino mi je kazao da nikada jo nije video tako divno iscrtan grafikon kao onaj koji je drao u ruci, a u korekturi niti bilo gde drugde nije bilo nijedne greke. Hart je to dobrovoljno priznao." Otre okomite linije na licu dr Kalvin nisu smekale. "Trebalo je da zatraite vie novca nego to su u stanju da plate, Alfrede, a onda da dozvolite da vam obore cenu." "Moda", proguna on. Tuilac jo nije bio zavrio sa profesorom Hartom. "Poto je dr Lening otiao, da li ste glasali o prihvatanju Robota EZ-27?" "Da, jesmo." "Kakav je bio ishod?" "Pristali smo veinom glasova." "ta mislite da je uticalo na glasanje?" Odbrana se istog asa usprotivila. Tuilac je preoblikovao pitanje. "ta je uticalo na vas, lino, da glasate tako kako ste glasali. Mislim da ste vi glasali 'za'." "Da, glasao sam 'za'. Uglavnom sam to uinio stoga jer je na mene ostavilo dubok utisak miljenje dr Leninga da mi, kao intelektualne voe sveta, treba da omoguimo robotici da pomogne oveku u reavanju njegovih problema." "Drugim reima, dr Lening vas je na to nagovorio."

"To mu je posao. Odlino ga je obavio." "Va svedok." Branilac se uputi do stolice za svedoke i zagleda se u profesora Harta. Konano ree: "U stvari, jedva ste ekali da se doepate Robota EZ-27, nije li tako?" "Smatrali smo da bi mogao biti od koristi, ako je u stanju da obavlja taj posao." "Ako je u stanju? Koliko sam shvatio, ispitali ste uzorke svega onog to je uradio Robot EZ-27 sa naroitom panjom na sam dan odravanja sastanka koji ste upravo opisali." "Da, jesam. Poto se rad te maine uglavnom odnosi na engleski jezik, a poto je to moje polje rada, bilo je logino da upravo ja ispitam ono to je ona uradila." "Odlino. Da li se na stolu u vreme odravanja sastanka nalazilo bilo ta za ta bi se moglo rei da nije zadovoljavajue? Ovde imam sav taj materijal kao uzorke. Moete li upreti prstom u bilo koju nezadovoljavajuu pojedinost?" "Ovaj..." "To je jednostavno pitanje. Da li ste uoili makar jednu nezadovoljavajuu pojedinost? Vi ste pregledali taj materijal. Da li je bilo neeg slinog?" Profesor engleskog se namrti: "Nije." "Takoe imam uzorke rada Robota EZ-27 koji potiu iz njegovog etrnaestomesenog obavljanja posla na Severoistonom Univerzitetu. Da li biste ih pregledali i rekli mi da li neto nije u redu s njima, postoji li makar jedna greka?" Hart odbrusi: "Kada je greio, bilo je to predivno." "Odgovorite na moje pitanje", zagrme branilac, "i samo na ono pitanje koje sam vam postavio! Postoje li greke u tom materijalu?" Dekan Hart oprezno stade da razgleda priloeni materijal. "Pa, ne." "U vezi sa predmetom zbog koga smo sada ovde, da li vam je poznata ijedna greka koju je poinio EZ-27?" "U vezi sa predmetom ovog suenja, ne."

Branilac proisti grlo, kao da oznaava kraj pasusa, pa ree: "A sada, neto u vezi sa glasanjem o tome da li treba primiti Robota EZ-27 ili ne. Rekli ste da je veina bila 'za'. Kakav je, u stvari, bio odnos glasova?" "Trinaest prema jedan, koliko se seam." "Trinaest prema jedan! To je vie od veine, zar vam se ne ini?"

"Ne, gospodine!" Iz dekana Harta progovorila je stara cepidlaka kada je engleski jezik bio u pitanju. "Na engleskom jeziku, re 'veina' oznaava 'vie od polovine'. Trinaest od etrnaest je veina, nita vie od toga." "Ali gotovo jednoglasna." "Ipak je to veina!" Branilac promeni temu. "Ko je jedini bio protiv?" Videlo se da je dekanu Hartu zbog neeg neprijatno. "Profesor Sajmon Ninhajmer." Branilac je odglumio zapanjenost. "Profesor Ninhajmer? ef Odeljenja za sociologiju?" "Da, gospodine." "Tuitelj?" "Da, gospodine." Branilac napui usne. "Drugim reima, ispada da je ovek koji trai odtetu od 750 hiljada dolara od mog klijenta, korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' upravo onaj koji se od poetka suprotstavljao upotrebi robota... iako su svi ostali u izvrnom odboru univerzitetskog senata bili ubeeni da je to dobra ideja." "Glasao je protiv i to je bilo njegovo pravo." "U vaem opisu dotinog sastanka niste pomenuli nijednu primedbu profesora Ninhajmera. Da li je bilo ta kazao?" "Mislim da je govorio." "Vi mislite." "Pa, ovaj, govorio je." "Protiv uzimanja robota?" "Da." "Da li se estio zbog toga?" Dekan Hart zastade. "Bio je besan." Branilac upita poverljivim glasom. "Koliko dugo poznajete profesora Ninhajmera, dekane Hart?" "Otprilike dvanaest godina." "Prilino dobro?" "Moglo bi se rei, da."

"Poto ga poznajete, da li biste rekli da je on tip oveka koji bi mogao da gaji netrpeljivost prema robotu delimino zahvaljujui i tome to je bio jedini koji je glasao..." Tuilac uloi ljutitu i ustru primedbu na nain postavljanja pitanja. Branilac dade znak svedoku da moe da odstupi, a sudija ejn objavi pauzu za ruak.

Robertson je drobio sendvi. Korporacija nee propasti ako izgubi tri etvrt miliona dolara, ali taj gubitak joj nee doneti nita dobro. Odlino je znao da e, tavie, doi do znatno skupljeg dugoronog zahlaenja u odnosima sa javnou. On kiselo ree: "emu sve te prie o tome kako je Izi dospeo na univerzitet? ta se nadaju da e time dobiti?" Advokat odbrane tiho ree: "Suenje vam je poput partije aha, gospodine Robertson. Pobednik je obino onaj ko je u stanju da predvidi vie poteza unapred, a moj prijatelj koji zastupa tuitelja nije poetnik. U stanju su da dokau tetu; nije problem u tome. Njihov glavni napor jeste da predvide kako emo se mi braniti. Moraju raunati na to da emo pokuati da dokaemo kako Izi nikako nije mogao da poini taj napad... zbog Zakona robotike." "U redu", ree Robertson, "na tome se uistinu i zasniva naa odbrana. Koju niim ne mogu porei." "To je verovatno jasno jednom inenjeru robotike. Ne nuno i jednom sudiji. Oni pokuavaju da dokau kako EZ-27 nije obian robot. On je bio prvi robot toga tipa koji je ponuen javnosti. Bio je to eksperimentalni model koga je trebalo ispitati na terenu i univerzitet je bio jedino odgovarajue mesto gde se to moglo izvesti. To e izgledati uverljivo u svetlosti napora koje je uloio dr Lening da udomi robota i voljnosti 'Amerikih robota' da ga iznajme za tako male pare. Tuilac e tada ustvrditi da je testiranje na terenu pokazalo da je Izi greka. Shvatate li sada svrhu onoga to se ovde dogaa?" "Ali EZ-27 je bio savreno dobar model", usprotivi se Robertson. "Bio je dvadeset sedmi u nizu." "to je, u stvari, vrlo loe", smrknuto primeti branilac. "ta nije bilo u redu sa prvih dvadeset est? Oigledno neto. Zato onda neto ne bi moglo biti pogreno i kod dvadeset sedmog?" "Sve je bilo u redu sa prvih dvadeset est samo to nisu bili dovoljno sloeni za obavljanje zadataka. To su bili prvi pozitronski mozgovi te vrste i u poetku se radilo po sistemuu probaj-pogrei. Meutim, Tri Zakona su kod svih bila na snazi! Nema tog robota koji je u toj meri nesavren da kod njega ne dejstvuju Tri Zakona." "To mi je dr Lening objasnio, gospodine Robertson, i spreman sam da mu verujem na re. Meutim, sudija to moda nee eleti. Oekujemo da odluku donese jedan poten i inteligentan ovek koji ne zna nita o robotici i zato moe da zastrani. Na primer, ako vi ili dr Lening ili dr Kalvin kaete da svaki pozitronski mozak nastaje kroz pokuajime i promaajime, kao to ste upravo uinili, tuilac e vas rastrgnuti u unakrsnom ispitivanju. Nita nas nee spasti. Znai, to treba izbegavati."

Robertson zarea: "Samo kada bi Izi progovorio." Branilac slegnu ramenima. "Robot nije kompetentan da bude svedok, tako da nam to ne bi bilo ni od kakve koristi." "Bar bismo saznali injenice. Znali bismo kako je dolo do svega toga." Suzan Kalvin planu. Obrazi joj se oblie tamnim rumenilom, a glas joj je prosto bljuvao vatru. "Mi znamo kako je dolo do toga da Izi to uradi. Bilo mu je nareeno! Objasnila sam to advokatu, a sada u i vama." "Ko mu je naredio?" upita Robertson iskreno zapanjen. (Oporo je pomislio kako mu niko nikada nita ne kae. Ovi istraivai smatraju sebe vlasnicima 'Amerikih robota', blagi Boe!") "Tuitelj", ree dr Kalvin. "Za Boga miloga, zato?" "Jo ne znam zato. Moda samo zato da bi nas mogao tuiti, da bi doao do novca." U njenim oima zasvetlucae plave iskre kada to ree. "Pa zato onda Izi to ne kae?" "Zar to nije oigledno? Nareeno mu je da uti o tome." "Zato bi to bilo oigledno?" upita razdraeno Robertson. "Pa, bar je meni oigledno. Bavim se robotskom psihologijom. Ako Izi nee da odgovori na otvoreno postavljena pitanja o tome, odgovorie na ona koja se granie s tim. Merenjem poveanja oklevanja prilikom davanja odgovora, kako se sredinje pitanje bude vie pribliavalo, kao i merenjem praznih oblasti i jaine uspostavljenih protivpotencijala mogue je s naunom preciznou odrediti da je njegova nevolja uslovljena nareenjem da ne govori, a da se njena snaga zasniva na Prvom Zakonu. Drugim reima, reeno mu je da e, ako progovori, povrediti neko ljudsko bie. Najverovatnije odvratnog profesora Ninhajmera, tuitelja, koji e za robota ipak biti ljudsko bie." "Zar mu ne biste", poe Robertson, "mogli objasniti da e zlo biti naneto 'Amerikim robotima' ako i dalje bude utao?" "'Ameriki roboti' nisu ljudsko bie, a Prvi Zakon robotike ne prihvata korporaciju kao osobu kao to to zakon obino ini. Pored toga, bilo bi opasno i pokuati da se ukloni takva vrsta inhibicije. Osoba koja ju je nametnula mogla bi to uiniti sa mnogo manje opasnosti, jer su robotovi motivi usredsreeni na tu osobu. Svaki drugi pristup..." Ona odmahnu glavom i gotovo planu. "Neu dozvoliti da robotu bude uinjeno bilo ta naao!" U tom trenutku umea se Lening, rezonujui zdravorazumski. "Meni se ini da jedino treba da dokaemo da nijedan robot nije u stanju da uini ono za ta je Izi optuen. To moemo da izvedemo." "Tano", nervozno se sloi branilac. "Vi to moete da uinite. Jedini svedoci kvalifikovani da svedoe o Izijevom stanju i o prirodi njegovog uma su slubenici 'Amerikih robota'. A sudija ne moe prihvatiti njihovo svedoenje kao nepristrasno."

"Kako moe porei struno svedoenje?" "Tako to e odbiti da poveruje u njega. To je njegovo pravo kao sudije. ak i naspram alternative da ovek poput profesora Ninhajmera namerno odluuje da uniti svoj ugled, makar i za znatnu sumu novca, sudija ipak nee prihvatiti tehnike pojedinosti vaih inenjera. Konano, sudija je ovek. Ako treba da izabere izmeu oveka koji ini nemoguu stvar i robota koji ini nemoguu stvar, sasvim je verovatno da e presuditi u korist oveka." "ovek moe da uini nemoguu stvar", ree Lening, "jer nam nisu poznate sve sloenosti ljudskog uma i ne znamo ta je, za odreeni ljudski um, nemogue, a ta nije. Ali znamo ta je nemogue za jednog robota." "Pa, videemo moemo li i sudiju ubediti u to", umorno primeti branilac. "Ako je sve onako kao to kaete", promrmlja Robertson, "ne vidim kako biste mogli." "Videemo. Dobro je biti svestan postojeih tekoa, ali ne budimo ba toliko beznadeni. I ja sam pokuao da predvidim nekoliko poteza u ovoj partiji aha." Sveano klimnuvi u pravcu robopsihologa, on dodade: "Uz pomo ove dobre dame." Lening pree pogledom sa advokata na Kalvinovu: "ta to, do avola, treba da znai?" Sudski slubenik promoli glavu u prostoriju i objavi pomalo bez daha da e suenje uskoro da se nastavi. Zauzeli su svoja mesta, prouavajui oveka koji je sve ovo zakuvao. Sajmon Ninhajmer imao je kudravu glavu sa kosom boje peska, lica koje se suavalo u orlovski nos i zailjenu bradu; navika da pomalo zastane pre nego to izgovori kljune rei u razgovoru davala mu je izgled oveka koji traga za gotovo savrenom preciznou. Kada bi rekao: "Sunce izlazi na... ovaj... istoku", ovek bi bio siguran da je on s panjom razmotrio mogunost da ono ponekad izie i na zapadu. Tuilac upita: "Da li ste bili protiv toga da se prihvati Robot EZ-27 na univerzitetu?" "Jesam, gospodine." "Zbog ega?" "Nisam bio siguran da smo dobro razumeli sve motive 'Amerikih robota'. Bila mi je sumnjiva njihova urba da nam uvale tog robota." "Da li ste smatrali da je sposoban za obavljanje posla za koji je navodno projektovan?" "Zasigurno znam da nije." "Da li biste obrazloili svoje razloge."

Sajmon Ninhajmer je na svojoj knjizi, Drutvene napetosti vezane za let u svemir i njihovo razreavanje, radio osam godina. Ninhajmerova potreba za preciznou nije predstavljala samo govornu naviku, tako da je u predmetima kao to je bila sociologija, kojima je gotovo svojstvena nepreciznost, ostajao bez daha. ak i kada su ve bili uraeni ifovi, nije imao utisak da je posao zavren. Naprotiv. Zurei u dugake odtampane listove hartije, oseao je stranu elju da razdvoji redove i drugaije ih rasporedi. Dim Bejker, instruktor koji e uskoro postati asistent na katedri za sociologiju, zatekao je Ninhajmera, tri dana poto su stigli prvi ifovi iz tamparije, kako odsutno zuri u gomilu hartije. ifovi su prispeli u tri primerka: jedne je trebalo da ispravi Ninhajmer, druge nezavisno Bejker, a u tree, oznaene kao 'Original', valjalo je uneti konane ispravke, kombinacija onih koje naprave Ninhajmer i Bejker, posle sastanka na kome e izgladiti sva mogua neslaganja. Na taj nain su ve saraivali na nekoliko dela za protekle tri godine i dobro im je ilo. Bejker, mlad i udvoriki mekog glasa, drao je svoj primerak ifova u ruci. Pun poleta on ree: "Uradio sam prvo poglavlje i naao sam tipografske bisere." "Uvek ih ima u prvom poglavlju", odvrati nekako odsutno Ninhajmer.

"elite li da ih sada razmotrimo?" Ninhajmer natera sebe da usredsredi pogled na Bejkera. "Nisam ni pipnuo ifove, Dime. Mislim da se neu gnjaviti time." Bejker je bio zbunjen. "Neete se gnjaviti?" Ninhajmer napui usne. "Raspitao sam se kada je... ovaj... maina slobodna. Konano, on je i predvien... ovaj... za posao korektora. Napravili su raspored." "Maina? Mislite na Izija?" "Mislim da su ga upravo tako nazvali. Glupost." "Ali, dr Ninhajmere, mislio sam da ne elite nita da imate s tim!" "Izgleda da sam ja jedini. Moda bi trebalo da i ja koristim... ovaj... postojee pogodnosti." "Oh. Dobro, znai da sam uzalud traio vreme na ovo prvo poglavlje", ree mladi tuno. "Nisi ga uzalud traio. Moemo uporediti rezultate do koje e doi maina sa tvojima, provere radi." "Ako elite, ali..." "Da?"

"Sumnjam da emo pronai ijednu zamerku Izijevom radu. Smatra se da nikada nije napravio nijednu greku." "Valjda", ree suvo Ninhajmer.

etiri dana kasnije Bejker je ponovo doneo prvo poglavlje. Ovog puta je to bio Ninhajmerov primerak, pravo iz naroitog aneksa koji je sagraen za Izija i opremu koju je on koristio. Bejker je bio u zanosu. "Dr Ninhajmere, ne samo da je pronaao sve greke koje sam ja primetio... ve je otkrio i dvanaest koje su meni promakle! Za ceo posao bilo mu je potrebno dvanaest minuta!" Ninhajmer pogleda list hartije, sa uredno ispisanim oznakama i simbolima na marginama, i ree: "Ispravke nisu kompletne kao kada ih mi unosimo. Mi bismo uneli i osvrt na Suzukijev rad o neurolokim dejstvima niske gravitacije." "Mislite na njegovu raspravu objavljenu u Sociolokoj reviji?" "Razume se." "Ne moete od Izija oekivati nemogue. Ne moe on umesto nas da ita i literaturu." "To mi je jasno. U stvari, sam sam pripremio taj dodatak. Otii u do te maine da se uverim ume li da... ovaj... ubacuje umetke." "Sigurno zna." "Vie volim da se lino u to uverim." Ninhajmer je morao da zakae sastanak kod Izija, uspevi da dobije jedva petnaest minuta kasno uvee. Meutim, pokazalo se da je petnaest minuta bilo suvie. Robot EZ-27 odmah je shvatio ta se od njega trai. Ninhajmer se oseao neprijatno u zatvorenom prostoru kada je prvi put ostao nasamo sa robotom. Gotovo automatski, kao da ima posla sa ljudskim biem, zapitao ga je, iznenadivi samoga sebe: "Dopada li vam se va posao?" "Veoma, profesore Ninhajmer", sveano odvrati Izi, dok su mu foto-elije, koje su mu zamenjivale oi, sijale svojim normalnim, tamnocrvenim sjajem. "Zna ko sam?" "Iz injenice da ste mi vi doneli dodatni materijal da ga ubacim u ifove, sledi da ste autor. Autorovo ime se, razume se, nalazi na vrhu svakog ifa." "Razumem. Znai, sposoban si za... ovaj... dedukciju. Reci mi"... nije mogao da odoli iskuenju... "ta misli o knjizi do sada?"

Izi odvrati: "Nalazim da je vrlo prijatna za rad." "Prijatna? To je udna re za jedan... ovaj... mehanizam bez oseanja. Reeno mi je da ne poseduje oseanja." "Rei vae knjige se slau sa mojim kolima", objasni Izi. "Uspostavljaju sasvim malo ili nimalo kontrapotencijala. Zadatak mojih modanih staza jeste da prevedu te mehanike injenice u rei kao to je 'prijatno'. Emocionalni sadraj je sluajan." "Razumem. Zato smatra da je ta knjiga prijatna?" "Bavi se ljudskim biima, profesore, a ne neorganskim materijama ili matematikim simbolima. Vaa knjiga pokuava da razume ljudska bia i nastoji da pomogne da se povea ljudska srea." "A to je ono to i ti pokuava da radi, te se tako moja knjiga slae sa tvojim kolima? Je li tako?" "Tako je, profesore." Petnaest minuta je isteklo. Ninhajmer je otiao u univerzitetsku biblioteku koja je bila pred zatvaranjem. Zadrao ih je taman toliko koliko mu je bilo ptrebno da pronae jedan elementarni tekst o robotici. Poneo ga je kui. Osim povremenog umetanja novog materijala, ifovi su odlazili do Izija, a od njega kod izdavaa; u poetku je Ninhajmer unosio manje ispravke... a kasnije je odustao i od toga. S izvesnim oseanjem nelagodnosti, Bejker ree: "Gotovo se oseam beskorisno." "Trebalo bi da shvati da ima dovoljno vremena da pone novi projekat", odvratio je Ninhajmer, ne diui pogled sa beleaka koje je pravio na prirubnicama poslednje broja Sociolokih eseja. "Jednostavno nisam navikao na to. Stalno brinem oko ifova. Znam da je to glupo." "Jeste." "Pre neki dan sam uzeo nekoliko ifova pre nego to ih je Izi poslao..." "ta!" Ninhajmer podie pogled i namrti se. Primerak Eseja se zatvori. "Zar si ometao mainu u njenom radu?" "Samo na trenutak. Sve je bilo u redu. Oh, promenio je jednu re. Vi ste za neto napisali da je 'kriminalistiko'; on je tu re zamenio u 'nepromiljeno'. Smatrao je da ovaj drugi pridev bolje odgovara sadraju." Ninhajmer se zamisli. "ta si ti pomislio?" "Pa, sloio sam se s njim. Ostavio sam njegovu ispravku."

Ninhajmer se okrenu u pokretnoj stolici i zagleda u svog mladog saradnika. "Vidi, voleo bih da to vie ne radi. Ako ve koristim mainu, elim... ovaj... elim da to bude u potpunosti. A kad je koristim, nema svrhe da ti... ovaj... gubi vreme, nadgledajui je, jer cela stvar je u tome da joj nije potreban niko da je nadgleda. Ovako, nita ne dobijam, jer sam lien tvoje saradnje. Je li ti to jasno?" "Jeste, dr Ninhajmer", odvrati Bejker priguenim glasom. Ispravljen rukopis Drutvenih napetosti stigao je u kancelariju dr Ninhajemera osmog maja. Na brzinu ga je prelistao, s vremena na vreme proitavi po koji pasus. A onda ga je odloio u stranu. Kao to je kasnije objasnio, zaboravio je na njega. Radio je na toj knjizi osam godina, ali sada, kao i prethodnih meseci, druge stvari su mu zaokupile panju, dok je Izi na svoja plea preuzeo brigu oko knjige. ak se nije setio ni da priloi uobiajeni poklon-prinerak univerzitetskoj biblioteci. Primerak nije dobio ni Bejker, koji se bacio na posao i u luku obilazio efa katedre od kada ga je onako nagrdio prilikom poslednjeg sastanka. esnaestog juna to se stanje okonalo. Zazvonio je telefon i Ninhajmer se zagledao u lik na viziploi sa iznenaenjem. "Spajidele! Zar si u gradu?" "Ne, nisam. U Klivlendu sam." Spajdelov glas podrhtavao je od uzbuenja. "Zato me onda zove?" "Jer upravo listam tvoju novu knjigu! Ninhajmere, jesi li ti poludeo? Jesi li poandrcao?" Ninhajmer se ukoi. "Neto... ovaj... nije u redu?" upita on pomalo ve u panici. "Neto nije u redu? Pogledaj stranu 562. ta si, do avola, eleo da postigne time to si na ovakav nain protumaio moje delo? Gde sam to ja u navedenim lancima tvrdio da ne postoji kriminalna linost, odnosno da su pravi kriminalci institucije koje sprovode zakon? Dozvoli da ti citiram..." "Stani! Stani!" povika Ninhajmer, pokuavjaui da pronae stranu. "Da vidim. Da vidim... Blagi Boe!" "Pa?" "Spajdele, ne znam kako je do ovoga moglo doi. Ja ovako neto nikada nisam napisao." "Ali to je tampano! A ovo izokretanje istine nije ni izdaleka najgore. Pogledaj stranu 690 i zamisli ta e ti Ipatijev uraditi kada vidi ta si uinio sa njegovim nalazima! Sluaj, Ninhajemre, knjiga je prepuna ovakvih stvari. Ne znam ta si imao na umu... meutim, sada moe uiniti samo jedno... povui je iz prodaje. I bie ti bolje da se spremi na mnogobrojna izvinjenja na sledeem sastanku drutva!" "Spajdele, sasluaj me..." Ali Spajdel se tako silovito iskljuio da se na viziploi njegov lik zadrao jo petnaestak sekundi.

Tek je tada Ninhajmer poeo da ita knjigu i obeleava pasuse crvenim mastilom. Uspeo je sasvim dobro da se uzdri kada se ponovo sreo sa Izijem, ali su mu usne bile blede. Dodao je Iziju knjigu i kazao: "Da li bi proitao obeleene pasuse na stranama 562, 631, 664 i 690?" Izi je to uinio tako to je etiri puta bacio pogled. "Da, profesore Ninhajmer." "To ne stoji u originalnim ifovima." "Ne, gospodine. Ne stoji. "Da li si ti uneo dotine ispravke?" "Jesam, gospodine." "Zato?" "Gospodine, ti pasusi u vaoj verziji bili su krajnje neuljudni prema odreenim skupinama ljudskih bia. Smatrao sam preporuljivim da izmenim rei kako bih izbegao da im bude naneto zlo." "Kako si se usudio da uini tako neto?" "Prvi Zakon, profesore, mi ne dozvoljava da, uzdravanjem od delanja, dopustim da ljudska bia budu povreena. Nema sumnje da bi, imajui u vidu va ugled u sociolokim krugovima, kao i veliki broj ljudi meu uenim svetom koji e doi u dodir sa vaom knjigom, znatno zlo bilo naneto prilinom broju ljudskih bia o kojima govorite." "Ali da li ti shvata kakvo e zlo mene sada zadesiti?" "Bilo je neophodno izabrati alternativu koja e naneti manje tete." Profesor Ninhajmer, koji se tresao od besa, posrui se udalji. Bilo mu je jasno da e 'Ameriki roboti' morati za ovo da mu plate.

Za stolom branioca vladalo je izvesno uzbuenje, koje se samo povealo kada je tuilac postavio kljuno pitanje. "Znai, Robot EZ-27 vas je obavestio da su se njegovi postupci zasnivali na Prvom Zakonu robotike?" "Tako je, gospodine." "Drugim reima, on nije imao izbora?" "Da, gospodine." "Iz toga proistie da su 'Ameriki roboti' projektovali robota koji e preraivati knjige iz potrebe da ih usaglasi sa vlastitim shvatanjima dobra i zla. A ipak su ga isporuili kao jednostavnog korektora. Da li se slaete?"

Odbrana je istog asa uloila otar prigovor, istaknuvi da je od svedoka traeno da zakljuuje o stvari za koju nije merodovan. Sudija je ukorio tuioca uobiajenim reima, ali nije bilo nikakve sumnje da su izgovorene rei ostavile utisak... i to ne samo na advokata odbrane.

Odbrana je zatraila krai prekid pre ispitivanja tuitelja, izgovorivi se pravnim pogodnostima koje su joj stajale na raspolaganju, to im je donelo pet minuta. Advokat se nagnuo se ka Suzan Kalvin. "Da li je mogue, dr Kalvin, da profesor Ninhajemr govori istinu i da je Izi to uinio zbog Prvog Zakona?" Kalvinova je stisnula usne i rekla: "Ne, nije mogue. Poslednji deo Ninhajmerovog svedoenja predstavlja hotimino krivokletstvo. Izi nije projektovan da sudi o apstraktnim stvarima predstavljenim u viem udbeniku iz sociologije. On nikada ne bi bio u stanju da kae kako e odreenim skupinama ljudskih bia jedna reenica u jednoj takvoj knjizi naneti zlo. Njegov um jednostavno nije sazdan za tako neto." "Pretpostavljam, meutim, da to ne moemo dokazati jednom laiku", primeti pesimistiki raspoloen advokat. "Ne", priznade Kalvinova. "Dokaz bi bio suvie sloen. I dalje se moramo drati plana za koji smo se odluili. Moramo dokazati da Ninhajmer lae i nita od onoga to je kazao ne treba da izmeni na plan napada." "U redu, dr Kalvin", sloi se branilac, "moram vam verovati na re kada je to u pitanju. Nastavljamo po planu." U sudnici, sudija podie, pa spusti svoj eki, a dr Ninhajmer ponovo zauze mesto za svedoke. Osmehnuo se poput osobe koja osea da je njen poloaj neosvojiv, pa se ve unapred raduje bezuspenom napadu protivnika. Branilac mu prie umorno i blago poe: "Dr Ninhajmer, da li vi to tvrdite da uopte niste znali za te navodne izmene u vaem rukopisu sve dok vas nije pozvao dr Spajdel esnaestog juna?" "Upravo tako, gospodine." "Zar nikada niste pogledali ifove poto bi Robot EZ-27 uneo ispravke?" "U poetku jesam, ali mi se to inilo nepotrebno. Oslonio sam se na tvrdnje 'Amerikih robota'. Apsurdne... ovaj... promene izvrene su samo u poslednjoj etvrtini knjige, poto je robot, bar tako pretpostavljam, dovoljno nauio o sociologiji..." "Zanemarimo vae pretpostavke!" ree branilac. "Koliko sam shvatio, va kolega, dr Bejker, video je kasnije ifove bar jednom prilikom. Seate li se da ste to naveli u svom svedoenju?" "Da, gospodine. Kao to sam ve kazao, obavestio me je da je video jednu stranu, pa je ak i na njoj robot izmenio jednu re."

Ponovo se branilac umeao: "Zar vam se ne ini udno, gospodine, da posle vie od godinu dana neumoljivog neprijateljstva prema robotu, poto ste najpre glasali protiv njega i odbili da ga koristite u bilo kakve svrhe, odjednom odluujete da mu poverite svoju knjigu, va magnum opus?" "To mi ne izgleda nimalo udno. Jednostavno sam zakljuio da bih i ja mogao da iskoristim tu mainu." "I onda ste, sasvim iznenada, stekli toliko poverenje u Robota EZ-27 da se niste ak potrudili ni da proverite unete ispravke?" "Rekao sam ve da me je... ovaj... propaganda 'Amerikih robota' ubedila." "U toj meri vas je ubedila da ste svog kolegu, dr Bejkera, propisno izgrdili kada je pokuao da proveri rad robota?" "Nisam ga izgrdio. Samo nisam eleo da... ovaj... gubi vreme. Bar sam tada mislio da bi to bilo gubljenje vremena. Nisam shvatio ta je znaila izmena te jedne rei u..." Branilac krajnje sarkastino primeti: "Uopte ne sumnjam da vam je preporueno da to pomenete kako bi ova promena rei ula u zapisnik..." Prekinuo je kako mu ne bi bio upuen prigovor, pa nastavio: "Stvar je u tome da ste bili strano ljuti na dr Bejkera." "Ne, gospodine. Nisam bio ljut." "Niste mu dali primerak knjige kada je izila." "Obina zaboravnost. Nisam odneo primerak ni u biblioteku." Ninhajmer se oprezno osmehnuo. "Poznato je da su profesori zaboravni." Branilac ree: "Zar vam se ne ini udno da se posle vie od godinu dana savreno obavljanog rada Robot EZ-27 pokvario radei upravo na vaoj knjizi? To jest, na knjizi koju ste vi napisali, vi koji ste od svih pokazivali najvee neprijateljstvo prema robotu?" "Moja knjiga bila je jedino dovoljno obimno delo posveeno razmatranju oveanstva s kojim je morao da se suoi. Tada su dola do izraaja Tri Zakona robotike." "Dr Ninhajmer", primeti branilac, "ve ste u nekoliko navrata pokuali da ostavite utisak da ste strunjak za robotiku. Oigledno ste odjednom postali zainteresovani za robotiku i poeli da uzimate knjige na tu temu iz biblioteke. Sami ste to izjavili, je li tako?" "Re je o jednoj knjizi, gospodine. ini mi se da je to bio ishod... ovaj... prirodne znatielje." "Koji vam je omoguio da objasnite zato je robot, kao to tvrdite, izvrgao vau knjigu?" "Da, gospodine." "Vrlo zgodno. Ali zar ste sigurni da vae zanimanje za robotiku nije bilo smiljeno kako bi vam omoguilo da manipuliete robotom u vlastite svrhe?" Ninhajmer pocrvene. "Svakako da ne, gospodine!"

Branilac povisi glas: "Ukratko, jeste li sigurni da naknadno uneti pasusi nisu upravo onakvi kakve ste ih sami dali?" Sociolog napola ustade. "To je... ovaj... smeno! Imam ifove..." Imao je tekoa sa govorom, pa je tuilac ustao i teno ubacio: "S vaim doputenjem, uvaeni gospodine sudija, nameravam da priloim kao dokaz ifove koje je dr Ninhajmer dao Robotu EZ-27 i ifove koje je Robot EZ-27 poslao izdavaima. Odmah u to uiniti, ako moj cenjeni kolega to eli, i biu voljan da se saglasim sa prekidom kako bi se ti ifovi mogli uporediti."

Branilac nervozno odmahnu rukom. "To nije potrebno. Moj asni protivnik moe podneti te ifove kada god zaeli. Ubeen sam da u njima postoje pomenute razlike koje navodi tuitelj. Mene bi, meutim, vie zanimalo da od svedoka doznam da li su kod njega i ifovi dr Bejkera." "ifovi dr Bejkera?" Ninhajmer se namrti. Jo nije sasvim dobro vladao sobom. "Da, profesore! Mislim na ifove dr Bejkera. U istrazi ste kazali da je dr Bejker primio poseban primerak ifova. Slubenik e vam proitati va iskaz, ako ste iznenada oboleli od delimine amnezije. Ili je moda re o tome da su profesori, kao to kaete, nepopravljivo rasejani?" Ninhajmer odvrati: "Seam se ifova dr Bejkera. Oni nam vie nisu bili potrebni kada smo posao poverili toj maini na korekturu..." "Pa ste ih spalili?" "Ne. Bacio sam ih u korpu za otpatke." "Spalio, bacio... u emu je razlika? Stvar je u tome da ste ih se otarasili." "ta je loe u tome..." poe Ninhajmer slabim glasom. "Nita loe?" zagrme branilac. "Nema nita loe osim toga to sada vie nismo u stanju da proverimo da niste moda, na odreenim spornim mestima, zamenili neki bezopasan if iz primerka dr Bejkera ifom iz vlastite kopije koji ste namerno tako osakatili kako biste primorali robota da..." Tuilac besno uloi prigovor. Sudija ejn se nagnu napred; njegovo okruglo lice se svim silama trudilo da poprimi izraz ljutnje koji bi odgovarao jaini oseanja koja su ga razdirala. Sudija ree: "Posedujete li bilo kakav dokaz, advokate, za ovo neobino tvrenje koje ste upravo izneli?" Branilac tiho odvrati: "Nemam direktnih dokaza, uvaeni gospodine sudija. Ali voleo bih da istaknem da, ako ispravno posmatramo stvar, iznenadna promena kod tuitelja od antirobotizma ka zanimanju za robotiku, njegovo odbijanje da proverava ifove ili da dozvoli bilo kome da ih proveri, njegovo nepokazivanje knjige po izlasku iz tampe bilo kome, vrlo jasno ukazuju na to..." "Advokate", nestrpljivo ga prekide sudija, "ovo nije mesto na kome se vre ezoterike dedukcije. Ovde se ne sudi tuitelju. Niti ste vi njegov tuilac. Zabranjujem vam da nastavite sa slinim napadima i mogu samo istai da oajanje koje vas je navelo na ovo ne moe pomoi ve moe

samo oslabiti vau odbranu. Ako imate da postavite jo koje osnovano pitanje, advokate, moete nastaviti. Ali upozoravam vas da u ovoj sudnici ne elim vie da sluam ovakve egzibicije." "Nemam vie pitanja, uvaeni gospodine sudija." Robertson besno proaputa kada se advokat odbrane vratio za sto: "ta nam je ovo trebalo, blagi Boe? Sada se sudija naisto okrenuo protiv vas." Branilac mirno odvrati: "Ali Ninhajmer je dobro uzdrman. Uspeli smo da ga pripremimo za sutranji korak. Bie zreo." Suzan Kalvin smrknuto klimnu.

U poreenju s ovim, ispitivanje ostalih svedoka tuitelja prolo je mirno. Pozvan je dr Bejker i on je uglavnom potvrdio iskaz dr Ninhajmera. Doktori Spajdel i Ipatijev takoe su pozvani i oni su krajnje dirljivo predstavili svoje zaprepaenje i zbunjenost zbog kritinim pasusima u knjizi dr Ninhajmera. Sudei po strunom miljenju obojice, profesionalni ugled dr Ninhajmera bio je ozbiljno ugroen. Podneti su ifovi kao dokaz, kao i primerci gotove knjige. Odbrana toga dana nije vie preduzimala ispitivanja svedoka. Optuba se uzdrala, pa je suenje odloeno do narednog jutra. Odbrana je povukla prvi potez na samom poetku nastavka suenja narednog dana. Zatraila je da se dozvoli prisustvo Robota EZ-27 u sali. Tuilac se istog asa usprotivio, pa ih je sudija ejn obojicu pozvao da pristupe. Tuilac uzbueno primeti: "Ovo je oigledno nelegalno. Robot ne sme da se nalazi ni u jednom zdanju koje koristi javnost." "Ova sudnica", istaknu branilac, "zatvorena je za sve osim za one koji imaju neposredne veze sa sluajem." "Jedna velika maina poznatog nepredvidljivog ponaanja uznemirie mog klijenta i moje svedoke samim svojim prisustvom! Napravie zbrku od nastavka ovog suenja." inilo se da e se sudija s njim sloiti. Okrenuo se prema braniocu i upitao prilino neblagonaklono: "Koji su vai razlozi za ovaj zahtev?" Branilac odvrati: "Mi tvrdimo da robot EZ-27 nije bio u stanju, usled prirode svoje konstrukcije, da se ponaa onako kako je opisano da se ponaao. Bie neophodno da izvrimo nekoliko demonstracija." Tuilac ree: "Ne shvatam emu to, uvaeni gospodine sudija. Demonstracije koje bi izveli ljudi zaposleni u 'Amerikim robotima' ne vrede mnogo kao dokazi poto su 'Ameriki roboti' tueni u ovom sluaju."

"Uvaeni gospodine sudija", javi se branilac, "na vama je da procenite da li je neki dokaz dobar ili ne; to nije zadatak advokata tuitelja. Bar ja tako gledam na stvari." Sudija ejn, u ije je povlastice dirnuto, ree: "Ispravno gledate na stvari. Ali, svejedno, prisustvo robota ovde suoava nas sa vanim pravnim pitanjima." "Svakako, uvaeni gospodine sudija, nita ne sme biti dozvoljeno to se kosi sa zahtevima pravde. Ako robot nije prisutan, nama se uskrauje jedini nain da se odbranimo." Sudija se zamislio. "Postavlja se i pitanje robotovog prevoza dovde." "'Ameriki roboti' su se esto suoavali sa tim problemom. Ispred suda stoji parkiran kamion napravljen u skladu sa zakonom koji se odnosi na prevoz robota. Robot EZ-27 nalazi se u sanduku i uvaju ga dva oveka. Vrata kamiona su propisno obezbeena i preduzete su sve ostale mere bezbednosti." "Izgleda da ste ubeeni", primeti sudija ejn, ponovo loe raspoloen, "da u ovu stvar presuditi u vau korist." "Nipoto, uvaeni gospodine sudija. Ako to ne uinite, jednostavno emo narediti kamionu da ode. Nisam unapred donosio nikakve pretpostavke u vezi sa vaom odlukom." Sudija klimnu. "Odbrani se odobrava zahtev." Sanduk je unet na velikim transportnim kolicima i dva oveka koja su njima upravljala ga otvorie. U sudnici je zavladala mrtva tiina.

Suzan Kalvin je saekala da debele ploe celuforma budu skinute, a onda je ispruila ruku. "Doi, Izi." Robot pogleda u njenom pravcu i isprui svoju veliku, metalnu ruku. Bio je vii od nje za dobre dve stope, ali ju je sledio pokorno, poput deteta koje majka dri za ruku. Neko se nervozno zakikotao i odmah prestao kada ga je dr Kalvin oinula pogledom. Izi paljivo sede na veliku stolicu koju je uneo posluitelj; ona zakrcka, ali izdra. Branilac ree: "Kada to bude potrebno, uvaeni gospodine sudija, dokazaemo da je ovo zaista Robot EZ-27, onaj isti koji je bio u slubi Severoistonog Univerziteta tokom razdoblja koje nas zanima." "Dobro", odvrati sudija. "To e biti potrebno. Ja, na primer, nemam pojma kako moete razlikovati jednog robota od drugog." "A sada", ree branilac, "hteo bih da pozovem svog prvog svedoka. Profesora Sajmona Ninhajmera, molim vas." Slubenik je oklevao, pogledavi sudiju. Sudija ejn ga zapita, oigledno iznenaen: "Pozivate tuitelja da bude va svedok?"

"Da, uvaeni gospodine sudija." "Nadam se da ste svesni da vam nee biti, sve dok je on va svedok, dozvoljeno da se sluite tehnikom koju biste mogli da upotrebite pri ispitivanju svedoka iz suprotnog tabora." Branilac smesta odvrati: "Moj jedini cilj je da otkrijem istinu. Bie dovoljno da postavim svega nekoliko utivih pitanja." "Pa", nesigurno poe sudija, "vi vodite odbranu. Pozovite svedoka." Ninhajmer zauze mesto za svedoke, posle ega ga obavestie da je i dalje pod zakletvom. Izgledao je jo nervozniji nego prethodnog dana, bio je gotovo zabrinut. Meutim, branilac ga je blagonaklono pogledao. "Profesore Ninhajmer, od mog klijenta traite odtetu od 750.000 dolara." "Da... ovaj... Taj iznos je u pitanju." "To je mnogo novca." "Naneta mi je velika teta." "Sigurno ne ba tolika. Sporni tekst obuhvata svega nekoliko odlomaka iz knjige. Moda posredi jesu vani pasusi, ali, konano, ponekad se tampaju knjige sa udnim grekama." Ninhajemru se rairie nozdrve. "Gospodine, ta knjiga je trebalo da bude vrhunac moje profesionalne karijere! Umesto toga, predstavila me je kao nestrunog oveka koji iskrivljuje gledita to ih zastupaju moji uvaeni prijatelji i saradnici, a i kao osobu koja veruje u smena i... ovaj... zastarela shvatanja. Moj ugled je zauvek uzdrman! Nikada vie neu moi da podignem glavu na... ovaj... nekom skupu naunika, bez obzira na ishod ovog suenja. Svakako ne mogu da nastavim svoju karijeru, koja mi je bila sve u ivotu. Sam cilj mog ivota je... ovaj... poraen, uniten." Branilac nijednom nije pokuao da prekine ovaj govor, ve je odsutno zurio u nokte dok je profesor nastavljao. Sasvim umirujuim glasom on ree: "Ali, profesore Ninhajmer, imajui u vidu vae godine, vi svakako niste mogli da se nadate da ete zaraditi vie od... budimo izdani... 150.000 dolara tokom preostalog ivota. A od suda traite da vas nagradi petostruko veom svotom." Ninhajmer odvrati, pavi u jo veu vatru: "Nisam uniten samo za ivota. Ko zna koliko e me jo pokolenja sociolozi uzimati kao primer... ovaj... za budalu ili manijaka. Moja prava dostignua bie sahranjena i zanemarena. Nisam uniten samo do svoje smrti, ve za sva vremena, jer e se uvek nai ljudi koji nee poverovati da je robot umetnuo te pasuse..." U tom trenutku Robot EZ-27 ustade. Suzan Kalvin uopte nije pokazivala nameru da ga sprei u tome. Sedela je nepokretno, zurei pravo napred. Branilac uzdahnu. U sudnici se zau Izijev melodini glas. On ree: "Voleo bih svima da objasnim da ja jesam uneo izvesne pasuse u ifove, koji su, kako mi se inilo, bili sasvim u suprotnosti sa prethodnim tekstom..."

ak je i advokat tuitelja bio suvie zaprepaen, videvi sedam stopa visokog robota kako se obraa sudu, da bi zatraio prekid oigledno sasvim neregularnog postupka. Kada je uspeo da se sabere, bilo je prekasno. Jer Ninhajmer je ustao sa mesta za svedoke, a na njegovom licu su se smenjivale grimase.

On divlje povika: "Proklet bio, nareeno ti je da dri jezik za zubima o..." Zagrcnuo se i zastao; i Izi je utao. Tuilac je sada bio na nogama, zahtevajui da se suenje proglasi neregularnim. Sudija ejn je oajniki lupao ekiem. "Tiina! Tiina! Svakako da postoji opravdan razlog da se ovo suenje poniti, ali bih u interesu pravde voleo da profesor Ninhajmer zavri zapoetu tvrdnju. Sasvim dobro sam ga uo kako kae robotu da je dobio uputstvo da dri jezik za zubima u vezi sa neim. U vaem svedoenju, profesore Ninhajmer, nije bilo uopte rei o tome da je robot dobio bilo kakva uputstva da dri jezik za zubima zbog neega!" Ninhajmer je bez rei zurio u sudiju. Sudija ejn ree: "Da li ste izdali uputstvo Robotu EZ-27 da o neemu ne govori? Ako jeste, na ta se to odnosilo?" "Uvaeni gospodine sudija..." poe Ninhajmer promuklo, ali dalje nije mogao. Sudijin glas postade otriji. "Da li ste, jednostavno reeno, naredili robotu da unese u ifove pomenute pasuse, a zatim mu naloili da ne pominje vau ulogu u svemu tome?" Tuilac se zduno usprotivio, ali Ninhajmer povika: "Oh, kakva korist? Da! Da!" I pobee sa mesta za svedoke. Kod vrata ga je zaustavio posluitelj i on utonu u stolicu u jednom od poslednjih redova, glave zagnjurene u ake. Sudija ejn ree: "Jasno mi je da je Robot EZ-27 doveden ovamo kao mamac u triku. Da taj trik nije posluio za spreavanje ozbiljne nepravde, sigurno bih kaznio advokata odbrane. Sada je jasno, van svake sumnje, da je tuitelj poinio meni sasvim neobjanjivu prevaru, poto je, oigledno, time svesno unitio vlastitu karijeru..." Presuda je, razume se, doneta u korist tuenog.

Dr Suzan Kalvin se najavila u momakim odajama dr Ninhajmera u Univerzitetskom Gradu. Mladi inenjer koji ju je dovezao ponudio se da poe sa njom, ali ona ga je samo namrteno pogledala. "Mislite li da e me napasti? Saekajte me ovde." Ninhajmer nije bio raspoloen da napadne bilo koga. Pakovao se, nije gubio vreme, urilo mu se da ode pre nego to se prouje da je izgubio na sudu.

Pogledao je Kalvinovu sumnjiavo i prkosno i rekao: "Da li ste doli da me upozorite kako ete podneti protivtubu? Ako to nameravate, znajte da od toga neete imati nita. Nemam novca, nemam vie ni posao, nemam budunosti. Ne mogu ak ni da podmirim trokove suenja." "Ako od mene oekujete naklonost", ree mu hladno Kalvinova, "obratili ste se na pogreno mesto. Sami ste ovo zamesili. Meutim, nee biti nikakve protivtube, neemo tuiti ni vas ni univerzitet. ak emo uiniti sve to bude u naoj moi da vas spasemo zatvora zbog krivokletstva. Nismo osvetoljubivi." "Oh, znai to je razlog to ve nisam u pritvoru zbog lane zakletve? Ba sam se pitao. Ali", dodade on ogoreno, "zato biste i bili osvetoljubivi? Dobili ste ono to ste eleli." "Neto od onoga to elimo, da", odvrati Kalvinova. "Univerzitet e zadrati Izija u slubi po znatno veoj ceni iznajmljivanja. Dalje, neizbene glasine u vezi sa suenjem omoguie nam da udomimo jo nekoliko EZ modela i drugim institucijama bez bojazni od toga da e se ovako neto ponoviti." "Zato ste onda doli da me posetite?" "Zato to jo nisam dobila sve to elim. Zanima me zato toliko mrzite robote. ak i da ste dobili parnicu, va ugled bio bi uniten. Novac koji ste mogli dobiti ne bi bio u stanju da vam to nadoknadi. Zar bi zadovoljenje vae mrnje prema robotima bilo dovoljna zamena?" "Zanimaju li vas ljudski umovi, dr Kalvin?" upita Ninhjamer, krajnje podrugljivo. "Ako njihove reakcije imaju uticaja na dobrobit robota, da. To je i bio razlog to sam nauila poneto i o ljudskoj psihologiji." "Dovoljno da me navuete!" "To nije bilo teko", odvrati Kalvinova nimalo razmetljivo. "Teko je bilo sve to izvesti tako da se ne oteti Izi." "To i jeste slino vama, da vie vodite rauna o mainama nego o oveku." Pogledao ju je s divljim prezirom. Nije je dirnuo. "Samo vam se tako ini, profesore Ninhajmer. Jedino brinui se za robote pokazujemo da nam je istinski stalo do oveka dvadeset prvog veka. Razumeli biste to da ste robotiar." "Proitao sam dovoljno o robotici da shvatim da ne elim da budem robotiar!" "Izvinite, proitali ste jednu knjigu iz robotike. Zar nita niste shvatili? Nauili ste dovoljno da znate da moete narediti robotu da uini mnoge stvari, pa ak i da falsifikuje knjigu, ako to izvedete kako treba. Nauili ste dovoljno da znate da mu ne moete narediti da neto sasvim zaboravi, jer uvek postoji rizik da se to detekcijom otkrije, ali ste zato nauili da mu moete narediti jednostavno da uti, to je mnogo bezbednije. Niste bili u pravu." "Pogodili ste o emu je re na osnovu njegovog utanja?"

"Nita ja nisam pogaala. Vi ste amater i ne znate dovoljno da biste mogli sasvim da zametnete trag. Moj je jedini problem bio da to dokaem sudiji, u emu ste nam vi ljubazno pomogli, iz pukog nepoznavanja robotike koju tvrdite da prezirete." "Ima li ovaj razgovor bilo kakvog smisla?" upita Ninhajmer umorno.

"Za mene, da", odvrati Suzan Kalvin, "jer elim da shvatite da ste potpuno pogreno procenili robote. Uutkali ste Izija tako to ste mu rekli da ete, ako bilo kome kae da ste lino izmenili knjigu, izgubiti posao. Time ste kod Izija uspostavili izvestan potencijal za utanje, dovoljno jak da se suprotstavi naim naporima da ga savladamo. Da smo navaljivali, unitili bismo mu mozak. Meutim, kada ste se nali na mestu za svedoke, sami ste mu uspostavili kontrapotencijal. Rekli ste da ete izgubiti mnogo vie od posla, jer e ljudi verovati da ste vi, a ne robot, napisali sporne stranice knjige. Izgubili biste ugled, mesto u drutvu, potovanje drugih, razlog da ivite. Niko vas se vie ne bi seao posle smrti. Sami ste postavili novi i vii potencijal... i Izi je progovorio." "Oh, Boe", izusti Ninhajmer i okrenu glavu. Kalvinova je bila neumoljiva. Ona upita: "Da li shvatate zato je progovorio? Ne zato da bi vas optuio, ve da bi vas odbranio! Moe se matematiki dokazati da je nameravao na sebe da preuzme punu krivicu za ono to ste vi uinili i da porekne da ste vi imali bilo kakve veze s tim. To je od njega traio Prvi Zakon. Nameravao je da slae... da uniti sam sebe... da priini novanu tetu korporaciji. Vanije od svega toga bilo mu je da vas spase. Da stvarno razumete robote i robotiku, dopustili biste mu da govori. Ali vi niste shvatili, kao to sam i bila ubeena, kada sam jemila braniocu da neete. Zbog svoje mrnje prema robotima bili ste ubeeni da e Izi reagovati kao to bi reagovalo neko ljudsko bie i da e gledati sebe da odbrani na va raun. I zato ste se panino okomili na njega... i unitili sebe." Ninhajmer u uzbuenju ree: "Nadam se da e se vai roboti jednom okrenuti protiv vas i ubiti vas!" "Ne budite ludi", ree Kalvinova. "A sada bi mi bilo drago ako biste mi objasnili zbog ega ste sve to uinili." Ninhajmer razvue usta u iskrivljen osmeh. "Sada bi trebalo da seciram vlastiti um, je li tako, kako bih zadovoljio vau intelektualnu radoznalost, u zamenu za nepodizanje optube zbog krivokletstva?" "Shvatite to tako ako elite", ravnoduno odvrati Kalvinova. "Ali objasnite." "Kako biste mogli da parirate buduim pokuajima usmerenim protiv robota sa vie delotvornosti? Sa veim razumevanjem?" "Prihvatam." "Znate", nastavi Ninhajmer, "rei u vam... samo radi toga to znam da vam to nee biti ni od kakve koristi. Vi niste u stanju da shvatite ljudske pobude. Vi ste kadri samo da razumete vae proklete maine, jer ste i sami maina, presvuena koom."

Teko je disao i nimalo nije oklevao u govoru; nije tragao za preciznostima. Kao da vie nije mogao da upotrebi preciznosti. On ree: "Dve stotine pedeset godina maina zamenjuje oveka i unitava zanatstvo. Grnarstvo je izbaeno iz kalupa i presa. Umetnika dela zamenili su istovetni jeftini ukrasi koji se serijski proizvode. Nazovite to napretkom, ako vam se dopada! Umetnici su ogranieni na apstrakcije, zatvoreni u svet ideja. On mora stvoriti neto u umu... a onda maina obavlja ostali deo posla. Zar mislite da je grnar zadovoljan umnim stvaranjem? Zar mislite da je ideja dovoljna? Da sam rad sa glinom ne budi oseanja, da nije vano posmatrati kako stvar raste, zahvaljujui zajednikom radu ruku i uma? Da li mislite da stvarni rast ne predstavlja povratnu spregu koja oblikuje i poboljava ideju?" "Vi niste grnar", primeti dr Kalvin. "Ja sam kreativni umetnik! Ja smiljam i gradim lanke i knjige. Taj rad se ne sastoji samo u smiljanju rei i njihovom pravilnom rasporeivanju. Kada bi to bilo sve, ne bi postojalo nikakvo zadovoljstvo u tom radu, nita se ne bi dobijalo zauzvrat. Knjigu treba da oblikuje autor. ovek doslovno mora da gleda kako poglavlja rastu i kako se razvijaju. ovek mora da radi i prerauje i da gleda kako se te promene uklapaju ak iako nisu bile predviene prvobitnom zamilju. Zato postoje ifovi posredstvom kojih, kada ih uzmete u ruke, vidite kako te reenice izgledaju odtampane, pa ih ponovo oblikujete. Tokom cele te igre dolazi do stotinu kontakata izmeu oveka i njegovog dela... a sam kontakt je prijatan i oduuje se oveku za rad koji je uloio u svoje delo vie od bilo ega drugog. Va robot bi sve to oduzeo." "Isto kao i daktilograf. Isto kao i tamparska presa. Da ne elite moda da se vratimo na runo ukraavanje rukopisa?" "Daktilografi i tamparske maine oduzimaju neto od toga, ali va robot bi nam oduzeo ba sve. Va robot je preuzeo na sebe ispravljanje ifova. Uskoro bi on, ili neki drugi roboti, preuzeo i pisanje dela, traganje za izvorima, proveravaje i meusobno uporeivanje razliitih delova, moda ak i deduktivno zakljuivanje. ta e onda ostati naunicima? Samo jedno... jednostavne odluke vezane za to koja nova nareenja treba dati robotu! eleo sam da spasem budua pokolenja naunika irom sveta tog krajnjeg pakla. To mi je znailo vie i od mog ugleda i zato sam pokuao po svaku cenu da unitim 'Amerike robote'." "Niste imali izgleda da pobedite", ree Suzan Kalvin. "Morao sam da pokuam", odvrati Sajmon Ninhajmer. Kalvinova se okrenu i izie. Svim silama se trudila da potisne naklonost prema tom slomljenom oveku., Nije u tome potpuno uspela.

MALI, IZGUBLJENI ROBOT

Mere bezbednosti koje su preduzimane u Hiperbazi vrene su sa svojevrsnom mahnitom pomamom... to se moglo opisati kao miini ekvivalent histerinog vritanja. Razvrstane po hronologiji i oajanju, one su imale sledei redosled: 1. Obustavljen je sav rad na hiperatomskom pogonu u celom prostoru koji su zauzimale stanice Dvadeset sedme asteroidne grupacija. 2. Ceo taj prostor, praktino govorei, iiskljuen je iz Sistema. Niko nije ulazio u njega bez dozvole. Niko ga nije naputao ni pod kakvim uslovima. 3. Posebnim vladinim patrolnim brodom dovezeni su u Hiperbazu dr Suzan Kalvin i Peter Bogert, uvaeni glavni psiholog i matematiki direktor korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'.

Suzan Kalvin nikada se ranije nije otisnula sa povrine Zemlje, a ni ovoga puta nije imala neku naroitu elju da to uini. U dobu koje je koristilo atomsku energiju i u kome je bilo jasno da e uskoro poeti da se koristi i hiperatomski pogon, ona je ostala tiha provincijalka. I tako je bila veoma nezadovoljna to mora na ovaj put, nimalo ubeena da je u pitanju hitan sluaj, i to je pokazivala svakom borom na svom obinom, sredovenom licu tokom prve veere u Hiperbazi. Isto tako, bledilo dr Bogerta odraavalo je uobiajen prepreden izraz, dok general-major Kolner, koji je rukovodio projektom, nije ni za trenutak zaboravljao da treba da deluje kao da ga progone duhovi. Ukratko, veera se pretvorila u smrknuto obedovanje, tako da je i kratki sastanak utroje, koji je potom usledio otpoeo u mranom neraspoloenju. Kolner, ija je ela sijala, a uniforma odskakala od opteg raspoloenja, otpoe bez okolianja. "udna je to pria, gospodine i gospoo. elim da vam zahvalim to ste odmah doli, iako ne znate pravi razlog. Sada emo pokuati to da ispravimo. Izgubili smo jednog robota. Rad je prekinut i mora stajati dok ga ne pronaemo. Do sada to nismo uspeli i smatramo da nam je potrebna struna pomo." Moda je general pomislio da je njegova tvrdnja izazvala antiklimaks. Stoga je nastavio sa izvesnim oajanjem u glasu: "Ne treba da vam govorim koliko je na rad ovde vaan. Vie od osamdeset odsto prologodinjih dotacija za nauna istraivanja pripalo je nama..." "Pa, to znamo", potvrdi Bogert. "'Ameriki roboti' primaju izdane honorare to vam iznajmljuju robote." Suzan Kalvin upita bez mnogo uvijanja, ak otrovno: "Zbog ega je taj jedan robot toliko vaan za taj projekat i zato nije pronaen?"

General okrenu rumeno lice prema njoj i hitro ovlai usne: "U stvari, na izvestan nain mi ga jesmo pronali." A onda gotovo sa strepnjom nastavi: "Da vam objasnim. im je robot prestao da se javlja, objavljeno je stanje uzbune, i sve je u Hiperbazi stalo. Prethodnog dana pristao je jedan teretni brod koji nam je isporuio dva robota za nae laboratorije. Prevozio je ezdeset dva robota... ovaj... istog tipa, koja je trebalo negde drugde da isporui. Sigurni smo da je re upravo o tom broju. U to nema nikakve sumnje." "Da? I kakve to ima veze?" "Kada nigde nismo uspeli da pronaemo svog nestalog robota... uveravam vas da bismo pronali i vlat trave da se izgubi ovde negde... palo nam je na pamet da prebrojimo robote na tom teretnom brodu. Sada ih ima ezdeset tri." "Pretpostavljam da je onda taj ezdeset trei va nestali robot?" Oi dr Kalvin se smrknue. "Da, ali mi ni na koji nain ne moemo da utvrdimo koji od njih je taj ezdeset trei." Dok je elektrini asovnik otkucavao jedanaesti sat, vladala je mukla tiina, a onda robopsiholog ree: "Veoma udno." Uglovi usana joj se obesie. "Piter", okrenula se ka svom kolegi s puno estine, "ta ovde ne valja? Kakve to robote koriste ovde u Hiperbazi?" Dr Bogert je trenutak oklevao, a onda se slabano osmehnu: "Do sada je to drano u tajnosti, Suzan." Ona odbrusi: "Da, do sada. Ako postoje ezdeset tri robota istog tipa, od kojih se jedan trai i iji se identitet ne moe utvrditi, zato onda bilo koji od njih ne bi odgovarao? ta je ovde posredi? Zbog ega smo poslati ovamo?" Bogert rezignirano odvrati: "Kad biste mi samo pruili priliku, Suzan... Hiperbaza koristi nekoliko robota u ije mozgove nije ugraen ceo Prvi Zakon robotike." "Nije ugraen?" Kalvinova klonu u stolici. "Razumem. Koliko ih je napravljeno?" "Nekoliko. Prema vladinom nareenju. Ova tajna ni na koji nain nije mogla da bude otkrivena. Niko nije o tome trebalo nita da zna osim nekolicine glaveina koji su stajali iza cele stvari. Vi niste bili meu njima, Suzan. To sa mnom nije imalo nikakve veze."

General se umea sa izvesnom merom autoriteta. "Hteo bih tu stvar da objasnim. Nisam znao da dr Kalvin nije bila upoznata sa situacijom. Ne moram da vam govorim, dr Kalvin, da je na Zemlji uvek postojala jaka opozicija protiv robota. Jedino ime je vlada mogla da se brani protiv radikalnih fundamentalista u ovoj stvari bila je injenica da se svim robotima usauje neprekriv Prvi Zakon... koji im onemoguava da nanesu zlo ljudskim biima pod bilo kakvim uslovima. Ali nama su bili neophodni roboti drugaije prirode. Stoga je svega nekoliko modela NS-2, to jest Nestora, napravljeno sa preinaenim Prvim Zakonom. Da se to ne bi proulo, svi modeli NS-2 proizvode se bez serijskih oznaka; preinaeni primerci isporuuju se ovamo zajedno sa skupinom

normalnih robota; i, razume se, svi takvi imaju najstroe nareenje da nikada pred neovlaenim licima ne govore o svojoj posebnosti." Na licu mu je lebdeo posramljen izraz: "Sada se sve to okrenulo protiv nas." Kalvinova mrano primeti: "Da li ste ipak svakog ponaosob pitali ko je? Vi ste, nema sumnje, ovlaeni za tako neto?" General klimnu: "Sva ezdeset tri poriu da su ovde radili... a jedan lae." "Da li se moda na onome koga elite vide bar nekakvi tragovi pohabanosti od upotrebe? Pretpostavljam da su ostali tek izili iz fabrike." "Ovaj o kome je re stigao je prolog meseca. On i ona dva koja su upravo prispela bili su poslednji koji su nam potrebni. Nema vidljivih tragova pohabanosti." On lagano odmahnu glavom i u oima mu se ponovo pojavio onaj progonjeni izraz: "Dr Kalvin, ne usuujemo se da pustimo taj brod da ode. Ako se prouje da postoji robot bez usaenog Prvog Zakona..." Zakljuak koji je iz toga proisticao bio je sasvim jasan. "Unitite sva ezdeset tri", ree hladno i ravnoduno robopsiholog, "i okonajte tu stvar." Bogert se tre. "Hoete da kaete da bacimo trideset hiljada dolara po robotu. Bojim se da se to nee dopasti 'Amerikim robotima'. Bie bolje da se prvo malo pomuimo, Suzan, pre nego to bilo ta unitimo." "U tom sluaju", primeti ona otro, "potrebne su mi injenice. Kakve tano prednosti Hiperbaza izvlai iz tih preinaenih robota? Koji je to inilac zbog koga su tako poeljni, generale?" Kolner nabra elo i pree akom preko njega. "Imali smo nevolja sa prethodnim robotima. Nai ljudi prilino rade u uslovima visokog zraenja, znate. To je, razume se, opasno, ali preduzimaju se razumne mere opreza. Od kada smo poeli, dogodila su se samo dva nesrena sluaja i nijedan nije bio koban. Meutim, to nije bilo mogue objasniti obinom robotu. Prvi Zakon glasi... citiram 'Robot ne sme da povredi ljudskom biu, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudskom biu bude povreeno.' To je sutina stvari, dr Kalvin. Kada je bilo neophodno da se neko od naih ljudi na kratko izloi oslabljenom polju gama-zraenja, koje nije u stanju da izazove fizioloke posledice, najblii robot bi se zaleteo da ga izvue iz kritine zone. Ako bi polje bilo krajnje slabo, uspeo bi u tome i posao ne bi mogao da se nastavi sve dok svi roboti ne bi bili odatle uklonjeni. Ako bi polje bilo malo jae, robot ne bi uspeo da stigne do ugroenog tehniara, jer bi njegov pozitronski mozak pokleknuo pod gama-zraenjem... i tako bismo ostajali bez skupog robota koga je teko bilo nadoknaditi. Pokuali smo da se raspravljamo s njima. Oni su isticali da ovek u gama-polju izlae svoj ivot opasnosti i da uopte nije vano to moe, bez ikakve bojazni, u njemu da ostane pola sata. Nisu smeli da rizikuju. Tvrdili smo da oni beznadeno ugroavaju svoje ivote. Meutim, samoouvanje predstavlja tek Trei Zakon robotike... a od njega je stariji Prvi Zakon koji se odnosi na ljudsku bezbednost. Potom smo im strogo naredili da se po svaku cenu klone gama-polja. Meutim, poslunost je ipak samo Drugi Zakon robotike... a i od njega je stariji Prvi Zakon, odnosno ljudska

sigurnost. Dr Kalvin, alternativa je bila ili da nastavimo rad bez robota, ili da neto uinimo sa Prvim Zakonom... i mi smo izabrali." "Ne mogu da poverujem", izusti dr Kalvin, "da ste uspeli da uklonite Prvi Zakon." "Nije bio uklonjen, ve preoblikovan", objasni Kolner. "Nainjeni su pozitronski mozgovi koji su sadrali samo pozitivan vid Prvog Zakona, koji glasi: "Robot ne sme da povredi ljudsko bie." I to je sve. Nikakav poriv nije ih vie nagonio da spreavaju ljude da se izlau delovanju takvih inilaca kao to su gama-zraci. Jesam li valjano izloio stvar, dr Bogerte?" "Sasvim", sloi se matematiar. "Vai roboti se samo po tome razlikuju od obinih NS-2 modela? Jedina razlika? Piter?" "Jedina razlika, Suzan." Ona ustade i otresito ree: "Sada nameravam da poem na spavanje, a kroz otprilike osam asova elim da razgovaram sa onima koji su poslednji videli tog robota. Od sada, generale Kolner, ako treba da ja na sebe prihvatim odgovornost za ono to e se dogaati, elim potpunu kontrolu nad ovom istragom." Suzan Kalvin jedva je uspela da sastavi dva sata nemirnog sna. Pritisnula je signal na Bogartovim vratima u 07.00 po lokalnom vremenu i zatekla ga takoe budnog. Oigledno se pomuio da sa sobom na Hiperbazu ponese i kuni ogrta, jer je sada sedeo u njemu. Kada je Kalvinova ula, on spusti makazice za nokte. "Manje vie sam vas oekivao", ree on blago. Pretpostavljam da vam je pomalo muka od svega ovoga." "I jeste." "Pa... ao mi je. Nisam mogao to nikako da spreim. Kada su nas pozvali iz Hiperbaze, znao sam da je neka nevolja sa preinaenim Nestorima. Ali ta sam mogao? Nisam smeo da vam sve ispriam na putu dovde kao to sam eleo, jer sam morao prvo da se uverim da je to posredi. Ta stvar oko preinaenja predstavlja tajnu od vrhunskog znaaja." Psiholog promrmlja: "Trebalo je da mi kaete. 'Ameriki roboti' nemaju prava da na taj nain preinauju pozitronske mozgove bez odobrenja psihologa." Bogert podie obrve i uzdahnu. "Budite razumni, Suzan. Niste mogli uticati na njih. U ovoj stvari, moralo je biti po vladinoj volji. Oni ele hiperatomski pogon, a eterini fiziari ele robote koji im se nee meati u posao. Odluili su da ih dobiju i po cenu promene Prvog Zakona. Morali smo priznati da je to mogue izvesti sa konstrukcijske take gledanja i oni su se svim na svetu zakleli da im je potrebno samo dvanaest takvih robota, da e se ovi koristiti jedino u Hiperbazi, da e svi biti uniteni kada usavre pogon i da e preduzeti sve mogue mere opreza. I zahtevali su da o tome niko ne sazna... i to je sve." Dr Kalvin procedi kroz zbue: "Ja bih podnela ostavku."

"Kakva korist od toga. Vlada je ponudila kompaniji itavo bogatstvo, a zapretila joj donoenjem antirobotskog zakona ako odbije. Nali smo se u orsokaku, gde se, uostalom, i sada nalazimo. Ako ovo procuri, to bi moglo nauditi Kolneru i vladi, ali bi mnogo vie naudilo 'Amerikim robotima'." Psiholog se zagledala u njega: "Piter, zar ne shvatate o emu je ovde re? Zar ne razumete ta podrazumeva uklanjanje Prvog Zakona? Nije tu posredi samo uvanje tajne." "Znam ta bi uklanjanje znailo. Nisam dete. To bi znailo potpunu nestabilnost, bez neimaginarnih reenja jednaina pozitronskog polja." "Da, u matematikom smislu. Ali da li ste u stanju da to prevedete u sirovu psiholoku misao. Sav normalan ivot, Piter, svesno ili na neki drugi nain, odbija prevlast. Ako njime pokua da dominira neko slabiji, ili neko ko bi trebalo da bude slabiji, to odbijanje postaje jae. Fiziki i, u izvesnoj meri, mentalno robot... bilo koji robot... nadmoan je nad ljudskim biima. ta ga onda ini pokornim? Samo Prvi Zakon! Bez njega biste posle prve izdate naredbe bili mrtvi. Nestabilnost? Nijenego!" "Suzan", ree Bogert, sa saoseajnim izrazom na licu. "Priznajem da je taj va Frankentajnov kompleks koji ste upravo izloili donekle opravdan... bar to se tie Prvog Zakona. Ali ponavljam vam, taj Zakon nije bio uklonjen... ve samo preinaen." "A ta je sa stabilnou mozga?" Matematiar napui usne: "Prirodno, bie smanjen. Ali u granicama sigurnosti. Prvi Nestori bili su isporueni Hiperbazi pre devet meseci i do sada je sve bilo u redu, pa ak i u ovom sluaju ljudskim biima ne preti nikakva opasnost; zaziremo samo od toga da se cela stvar ne obelodani." "U redu, onda. Videemo ta e se desiti na jutarnjoj konferenciji." Bogert je utivo isprati do vrata i iskrivi lice u reitu grimasu kada je izila. Nije video razloga zato bi menjao svoje viegodinje miljenje o njoj: za njega je ona bila kiselo i uznemirujue osujeenje. Suzan Kalvin uopte nije razmiljala o Bogertu. Jo pre mnogo godina ga je odbacila kao oveka snishodljive i uobraene uglaenosti.

Derald Blek je stekao svoj doktorat iz eterine fizike pre godinu dana i kao i celo njegovo pokolenje fiziara zaposlio se na radu oko pogona. Sada je davao i te kakav doprinos optoj atmosferi koja je vladala na sastancima u Hiperbazi. Na sebi je imao umrljani beli mantil i ostavljao je utisak oveka koji eli da se pobuni, ali je pri tom krajnje nesiguran. Njegova sirova snaga kao da je teila da se oslobodi, a njegovi prsti, dok ih je nervozno krio, lako su mogli da saviju eleznu ipku. Pored njega sedeo je general-major Kolner, a suelice njemu nalazilo se ono dvoje iz 'Amerikih robota'. Blek ree: "Obaveten sam da sam poslednji koji je video Nestora 10 pre no to je nestao. Pretpostavljam da elite neto o tome da me pitate."

Dr Kalvin se zainteresovano zagleda u njega: "Kao da niste sigurni, mladiu. Zar ne znate da li ste ga vi poslednji videli?" "Radio je sa mnom, gospoo, na generatorima polja i bio je sa mnom onog jutra kada je nestao. Ne znam da li ga je iko video posle podneva. Niko ne priznaje da jeste." "Zar mislite da neko lae?" "Ne kaem da iko lae. Ali ne elim da mene okrive za njegov nestanak." U tamnim oijma pojavie mu se varnice. "Niko vas ne okrivljuje. Robot je uinio to to je uinio zbog onoga to jeste. Mi samo pokuavamo da ga pronaemo, gospodine Blek, i zato bi bilo najbolje da sve drugo ostavimo po strani. Ako ste radili sa tim robotom, verovatno ga poznajete bolje od bilo kog drugog. Da li ste primetili bilo ta neobino? Da li ste ikada ranije radili sa robotima?" "Radio sam sa ostalim robotima koje ovde imamo... jednostavnijima. Nestori su isti, samo to su mnogo pametniji... i vie idu na ivce." "Idu na ivce? Na koji nain?" "Pa... moda to nije njihova greka. Posao je ovde teak i veina nas postane pomalo nezgodna. Nema nieg zabavnog u zezanju sa hipersvemirom." On se ovla osmehnu, otkrivi da mu ispovedanje prija. "Sve vreme rizikujemo da probijemo rupu u tkanju normalnog prostorvremena i da ispadnemo iz Vaseljene, zajedno sa ovim asteroidom. Zvui jezivo, zar ne? I svakako da se ponekad naete na ivici. Ali ne i ti Nestori. Oni su znatieljni, mirni, oni ne brinu. Ve je to dovoljno da vas ponekad izludi. Kada poelite da se neto brzo obavi, njima kao da se nikuda ne uri. Ponekad poelim da radim bez njih." "Kaete da im se ne uri? Da li su ikada odbili da izvre neko nareenje?" "Oh, ne" brzo odvrati on. "Sve oni urade. Meutim, kau ti kada misle da grei. Ne znaju nita o samoj stvari osim onoga to smo ih mi nauili, ali to ih ne spreava. Moda ja to samo uobraavam, ali i ostali momci imaju iste muke sa svojim Nestorima." General Kolner pretei proisti grlo: "Zato do mene nije stigla nijedna alba po tom pitanju, Blek?" Mladi fiziar pocrvene: "Mi, u stvari, ne elimo da radimo bez robota, gospodine, a pored toga nismo ni bili sigurni kako bi takva jedna... ovaj... sitna alba mogla biti primljena." Bogert ga mirno prekinu: "Da li se bilo ta posebno dogodilo onog jutra kada ste ga poslednji put videli?" Nastupila je tiina. Nemim pokretom ruke, Kalvinova je spreila Kolnera da izrekne svoj komentar i strpljivo nastavila da eka. A onda iz Bleka provali ljutita bujica rei: "Imao sam neke manje nevolje s njim. Polomio sam Kimbolovu cev tog jutra i pet dana sam bio van posla; kasnio sam sa celim programom; ve nekoliko nedelja nisam primio nikakvu potu od kue. A on je doao i zahtevao od mene da ponovim

eksperiment koji sam napustio jo pre mesec dana. Stalno mi je time dodijavao i ve mi je bilo dosta. Rekao sam mu da se gubi... i tada sam ga poslednji put video." "Rekli ste mu da se gubi?" upita ga dr Kalvin sa velikim zanimanjem. "Upravo tim reima? Jeste li rekli: 'Gubi se!'? Pokuajte tano da se setite ta ste mu kazali." Blek je oigledno vodio unutranju borbu sa samim sobom. Trenutak je masirao elo irokim dlanom, a onda je sklonio ruku i pomirljivo kazao: "Rekao sam mu: 'Izgubi se.'" Bogert se kratko nasmejao. "I on vas je posluao, a?" Meutim, Kalvinova jo nije bila zavrila. Poela je da mu se ulaguje: "Ve smo neto postigli, gospodine Blek. Ali vane su nam tane pojedinosti. Da bi se shvatili robotovi postupci, jedna re, gest, naglaavanje mogu biti od odluujue vanosti. Vi svakako niste mogli izgovoriti samo te dve rei, na primer, je li tako? Kako ste sami kazali, bili ste u smrknutom raspoloenju. Moda ste se malo jae izrazili." Mladi pocrvene: "Pa ovaj... moda sam ga nazvao... nekim imenima." "Kojim tano imenima?" "Oh... ne bih mogao tano da se setim. Pored toga, ne bih mogao ni da ih ponovim. Znate i sami kakvi ste kada se uzbudite." Bilo mu je neprijatno, pa se nervozno zacerekao. "Ponekad umem da budem prost." "To je razumljivo", odvrati ona, krajnje strogo. "Ovog trenutka, ja sam psiholog. Volela bih da ponovite tano ono to ste kazali, najpriblinije to ste u stanju, a to je jo vanije, istom bojom glasa." Blek pogleda svog zapovednika, oekujui od njega podrku, ali je ne dobi. Razrogaio je oi i ustuknuo: "Ali ne mogu." "Morate." "A kako bi bilo", priskoi Bogert, slabo skrivajui da ga sve ovo zabavlja, "da odglumite kao da se obraate meni. Moda bi vam bilo lake." Mladi skarletne boje lica okrenu se ka Bogertu i proguta knedlu. "Rekao sam... " Glas mu zamre. Pokuao je ponovo: "Rekao sam..." Duboko je uvukao vazduh i urno sve izruio u dugom nizu slogova. A onda je, i dalje obavijen iskriavim vazduhom, zavrio gotovo u suzama: "... manje vie. Ne seam se kojim redom sam mu to sve kazao i moda sam neto izostavio ili dodao, ali to je otprilike bilo to." Samo je slabo rumenilo odalo oseanja koja su se uskovitlala u psihologu. Ona ree: "Poznato mi je znaenje veine upotrebljenih izraza. Pretpostavljam da su i ostali isto toliko poniavajui." "Bojim se da jesu", saglasi se uzbueni Blek. "A uz to ste mu rekli i da se izgubi."

"Mislio sam samo figurativno." "To mi je jasno. Ubeena sam da neete disciplinski odgovarati." General, koji pre samo pet sekundi u to uopte nije bio ubeen, sada je pod njenim pogledom ljutito klimnuo. "Moete da idete, gospodine Blek. Hvala na saradnji."

Suzan Kalvin je utroila pet asova na razgovor sa sva ezdeset tri robota. Pet asova ponavljanja; a istovetni roboti su se smenjivali; smenjivala su se i pitanja A, B, C, D; i odgovori A, B, C, D; vodila je rauna o tome da bude potpuno ravnoduna, da joj glas bude sasvim neutralan, atmosfera smiljeno prijateljska; i da skriveni ureaj za snimanje radi. Psiholog je bila potpuno iscrpljena kada je zavrila. Bogert ju je ekao i znatieljno ju je pogledao kada je ispustila snimljeni kalem na plastini sto. Ona odmahnu glavom: "Sva ezdeset tri mi izgledaju ista. Nisam mogla da odredim..." On ree: "Niste mogli ni oekivati da ete samo sluajui uspeti, Suzan. Kako bi bilo da analziramo snimke." Obino matematiko tumaenje verbalnih reakcija robota predstavlja jednu od zamrenijih grana robotikih analiza. Za tako neto potrebni su obueni tehniari i sloeni kompjuteri. Bogert je to znao. To je bilo sve ta je izjavio poto je sasluao sve odgovore, napravio popis rei koje odstupaju i grafike prikaze razmaka izmeu odgovora, to ga je sve strano rasrdilo, iako se trudio da to ne pokae. "Nema nikakvih anomalija, Suzan. Varijacije upotrebljenih rei i odstupanja u vremenu reagovanja u granicama su uobiajenih uestalih grupacija. Potrebni su nam istananiji metodi. Mora da ovde imaju kompjutere. Ne." On se namrtio i stao da gricka nokat na palcu. "Ne moemo da upotrebimo kompjutere. Moglo bi lako neto da procuri. Ili moda da..." Dr Kalvin ga prekinu nestrpljivim pokretom: "Molim vas, Piter. Ovo nije jedan od onih vaih slatkih laboratorijskih problemia. Ako nismo u stanju da odredimo koji je od Nestora posebno podeen na osnovu neke velike, lako uoljive razlike, tako da smo sasvim sigurni o kome je re, jednostavno nemamo sree. Opasnost da pogreimo i da ga pustimo da pobegne suvie je velika. Nije dovoljno samo pokazati prstom na trenutnu nepravilnost na grafikonu. Kaem vam, ako je to sve na ta treba da se oslonim, sve u ih unititi kako bih bila sigurna. Jeste li razgovarali sa ostalim modifikovanim Nestorima?" "Jesam", obrecnu se Bogert, "sa njima je sve u redu. Ako nita drugo, bar pokazaju natprosenu predusretljivost. Odgovarali su na moja pitanja, ponosno se razmetali znanjem... osim ona dva nova koji jo nisu imali vremena da bilo ta naue o eterinoj fizici. Krajnje dobronamerno su se smejali mom neznanju vezanom za neke ovdanje specijalizacije." On slegnu ramenima: "Pretpostavljam da je to jedan od uzroka to ovdanji tehniari oseaju odbojnost prema njima. Roboti moda malo suvie istiu svoje nadmono znanje."

"Da li biste mogli da isprobate nekoliko planarskih reakcija da vidite da li je dolo do eventualnih promena, izopaenja, u njihovom mentalnom ustrojstvu od kada su proizvedeni?" "Nisam jo, ali hou." On uperi mravi prst u nju i zatrese ga. "Gubite kontrolu, Suzan. Zbog ega dramatizujete stvari. Oni su u osnovi bezopasni." "Zaista?" Kalvinova se raesti. "Zaista? Zar ne shvatate da jedan od njih lae? Jedan od ezdeset tri robota koje sam upravo ispitala namerno me je slagao i posle izriitih naredbi da kau istinu. Ta abnormalnost nesumnjivo je strano duboko ugraena i krajnje je zastraujua." Piter Bogert oseti da je vrsto stegnuo zube. Ree: "To uopte nije tano. Sluajte! Nestoru 10 je izdato nareenje da se izgubi. To nareenje je izgovorila osoba koja je najpozvanija da mu zapoveda i to u velikoj urbi. Ne postoji nita hitnije niti iko pozvaniji da opozove to nareenje. Prirodno, robot e pokuati da do kraja izvri data mu nareenja. U stvari, divim se njegovoj genijalnosti. Kako bi jedan robot mogao bolje da se izgubi nego da se sakrije meu slinim robotima?" "Da, da vi mu se divite. Uoila sam da vas ovo zabavlja, Piter... da, zabavlja, ali sam takoe primetila da uopte ne shvatate s im smo se mi ovde suoili, to je zapanjujue. Jeste li vi, Piter, robotiar? Ti roboti smatraju da je vano biti nadmoan. Upravo ste to i sami kazali. Podsvesno oseaju da su ljudska bia podreena, a Prvi Zakon koji nas titi od njih nije savren. Oni su nestabilni. Zatim, tu je mladi koji nareuje robotu da ga ostavi na miru, da se izgubi, pri tom ga na sva usta ispsuje, izrazivi uz to svu svoju odbojnost, prezir i gaenje. Svakako, taj robot mora da izvri ono to mu je nareeno, ali podsvesno on to odbija. Za njega e postati vanije no ikada da dokae da je nadmoniji uprkos groznim imenima kojima ga je mladi nazvao. To za njega moe postati tako vano da ono to je ostalo od Prvog Zakona nee biti dovoljno." "Kako, za ime sveta, ili bilo kog mesta u Sunevom sistemu, Suzan, jedan robot moe da zna znaenje sve sile prostakluka kojima je obasut? Opscenost nije jedna od stvari koje su mu utisnute u mozak." "Ono to je prvobitno utisnuto nije sve", zarea Kalvinova. "Roboti su u stanju i da ue, vi... vi tupavko..." Sada je ve Bogertu bilo sasvim jasno da je izgubila ivce. Ona urno nastavi: "Zar mislite da nije na osnovu tona morao da shvati da te rei nisu komplimenti? Zar mislite da nije uo ve ranije te rei i da nije registrovao u kojim ih je prilikama uo?" "Dobro", povika Bogert, "da li biste mi naveli makar jedan nain na koji preinaeni robot moe da nanese zlo ljudskom biu, bez obzira na to koliko je uvreen i koliko udeo da se dokae nadmonim?" "Ako vam navedem jedan primer, hoete li umuknuti?" "Da." Uneli su se preko stola jedno drugome u lice, ljutito se odmeravajui. Psiholog ree: "Ako bi preinaeni robot ispustio neto veoma teko na ljudsko bie, on time ne bi prekrio Prvi Zakon robotike, jer bi to uinio znajui da su njegova snaga i brzina reakcije dovoljni da moe ukloniti tu teinu pre nego to udari oveka. Meutim, kada njegovi prsti jednom

oslobode taj teret, on vie nee biti aktivni medijum. Jedino bi slepa sila gravitacije to bila. U tom trenutku robot moe da se predomisli i da ne deluje, dozvolivi da teak predmet pogodi cilj. To dozvoljava preinaen Prvi Zakon." "To je veoma nategnuto." "Moja profesija ponekad i to zahteva. Piter, manimo se prepirke i bacimo se na posao. Vama je poznata tana priroda podsticaja koji je doveo do toga da se robot izgubi. Kod vas su zapisi njegovog prvobitnog ustrojstva uma. Hou da mi kaete kolike su mogunosti da na robot uini neto poput ovoga o emu sam upravo govorila. Imajte u vidu da ne mislim na ovaj konkretan sluaj, ve na ceo spektar slinih reakcija. I elim da se to brzo obavi." "A u meuvremenu..." "U meuvremenu, moraemo da izvrimo testove performanse koji se neposredno odnose na Prvi Zakon."

Derald Blek je na vlastiti zahtev nadgledao nicanje drvenih pregradaka u ispupenom krugu u nadsvoenoj komori na treem spratu Radijacijske Zgrade 2. Radnici su obavljali posao uglavnom utke, ali vie njih se glasno pitalo zato treba ugraditi ezdeset tri fotoelije. Jedan od njih sede pored Bleka, skide eir i zamiljeno obrisa elo pegavom podlakticom. Blek mu klimnu: "Kako ide, Valenski?" Valenski slegnu ramenima i pripali cigaru. "Kao po loju. ta se to ovde dogaa, doktore? Prvo, tri dana nita ne radimo, a onda ova frka sa fotoelijama." Oslonio se o lakat i stao da isputa dimove. Blek nabra obrve. "Sa Zemlje su stigla dva robotiara. Sea se da smo imali nevolje sa robotima koji su uletali u gama-polja, pre no to smo im utuvili u glavu da to ne treba da ine." "Aha. Zar nismo dobili nove robote?" "Dobili smo neke zamene, ali uglavnom smo morali da ih poduavamo. U svakom sluaju, ljudi koji su ih napravili hoe da provere da li su gama-zraci otetili robote." "Meni izgleda smeno to su zaustavili sav posao na Pogonu zbog tih robota. Mislio sam da nita ne sme da omete rad na Pogonu." "E pa, o tome odluuju oni odozgo. Ja... radim samo ono to mi se kae. Verovatno je u pitanju nekoliko povuenih..." "Aha", elektriar se osmehnu i znalaki namignu. "Neko poznaje nekoga u Vaingtonu. Ali sve dok mi plata redovno stie, ne moram da brinem. Pogon me se ne tie. ta e to ovde da rade?" "Mene pita? Doneli su sa sobom itavu gomilu robota... njih preko ezdeset, da im mere reakcije. To je sve to znam." "Koliko e to da potraje?"

"I ja bih to voleo da znam." "Pa", ree Valenski, krajnje sarkastino, "sve dok mi daju novac, mogu da se igraju koliko im volja." Blek je bio zadovoljan. Neka se ta pria rairi. Bila je bezopasna i dosta blizu istine da odagna znatielju.

Na stolici je sedeo nepokretan, utljiv ovek. Teret je isputen, poleteo je nanie, a zatim je sklonjen u stranu u poslednjem trenutku zahvaljujui sinhronizovanom udaru snopa sile koji se iznenada pojavio. U ezdeset tri drvene elije, roboti NS-2, koji su to gledali, poleteli su deli sekunde pre nego to je teret skrenut napred, a ezdeset tri fotoelije, pet stopa ispred njihovih prvobitnih poloaja, navrljale su perom neke kvrice na hartiji. Teret je podizan i isputan, podizan i isputan, podizan... Deset puta! Deset puta su roboti pohrlili napred i stali, jer je ovek ostajao bezbedan na stolici.

General-major Kolner nije obukao celu uniformu od one prve veere sa predstavnicima 'Amerikih robota'. Sada na sebi nije imao nita povrh plavo-sive koulje, ija je kragna bila otkopana, a crna kravata olabavljena. Pun nade pogledao je Bogerta, koji je jo bio savreno uredan i iju je unutranju napetost odavao trag znoja na slepoonicama. General ree: "Kako vam izgleda? ta to uopte pokuavate da ustanovite?" Bogert odvrati: "Neku razliku za koju se moe ispostaviti da je previe tanana za nau svrhu, bojim se. Kod ezdeset dva robota od ovih ovde poriv da skoe prema ljudskom biu kome oigledno preti opasnost predstavlja, kako mi to zovemo u robotici, iznuenu reakciju. Vidite, ak i kada roboti znaju da pomenutom oveku ne preti stvarna opasnost... a posle treeg ili etvrtog pokuaja moraju to znati... ne mogu se obuzdati i ne postupiti onako kako postupaju. To od njih zahteva Prvi Zakon." "Pa?" "Meutim, ezdeset trei robot, preinaeni Nestor, nema taj poriv. On slobodno dela. Ako poeli, moe ostati da sedi. Na nesreu", u glasu mu se ipak osealo izvesno aljenje, "on to nije poeleo." "ta mislite, zbog ega?" Bogert slegnu ramenima: "Pretpostavljam da e nam to rei dr Kalvin kada stigne ovamo. Najverovatnije e njeno tumaenje biti strano pesimistiko. Ponekad stvarno ide oveku na ivce." "Ona je valjda kvalifikovana?" upita general, iznenada se namrtivi, jer je osetio nelagodnost.

"Jeste", Bogerta je i ovo zabavljalo. "Ona je i te kako kvalifikovana. Razume robote kao da im je sestra... verovatno stoga to toliko mrzi ljudska bia. Stvar je samo u tome to je strano neurotina, a to nema veze s injenicom da je psiholog. Ponekad je sklona paranoji. Nemojte je shvatati suvie ozbiljno." On pred sobom rairi dugaak niz izlomljenih grafikona. "Vidite, generale, kod svakog pojedinanog robota vremenski razmak izmeu isputanja predmeta i prevaljivanja rastojanja od pet stopa postupno se smanjuje sa ponavljanjem testa. Postoji precizan matematiki odnos koji upravlja tim stvarima, a nemogunost robota da se prilagodi ukazala bi na uoljivu abnormalnost u pozitronskom mozgu. Na nesreu, ovde sve izgleda normalno." "Ali ako na Nestor 10 ne preduzima isforsiranu akciju, zato onda njegova kriva nije drugaija? Ne razumem." "To je jednostavno. Reakcije robota nisu u potpunosti analogne reakcijama ljudi, to je teta. Kod ljudi je voljna reakcija mnogo sporija od refleksne. Ali to nije sluaj kod robota; kod njih je samo re o slobodi izbora, inae je brzina voljne i iznuene reakcije uglavnom ista. Oekivao sam da Nestora 10 uhvatimo na prepad prvi put, tako to e dozvoliti da proe mnogo dui razmak pre no to reaguje." "A on to nije uinio?" "Bojim se da nije." "to znai da smo i dalje na poetku." General se zavali na stolici sa izrazom bola na licu. "Prolo je ve pet dana od kada ste stigli." U tom trenutku unutra ue Suzan Kalvin, zalupi vrata za sobom i nastavi: "Moraemo odmah da probamo neto drugo. Ne svia mi se ovo to se dogaa." Bogert izmeni sa generalom rezignirani pogled. "Zar neto nije uredu?" "Mislite neto odreeno? Ne. Ali mi se ne dopada da nas Nestor 10 i dalje vue za nos. To nije dobro. Njegovo oseanje nadmonosti mora da iz trenutka u trenutak raste ko kvasac. Mislim da ga vie ne motivie samo puko izvravanje nareenja. To je sad ve preraslo u neurotiku potrebu da nadmudri ljudska bia. Posredi je krajnje opasna i nezdrava situacija. Piter, jeste li obavili ono to sam traila? Jeste li ustanovili inioce nestabilnosti preinanih NS-2 kako sam to elela?" "Napredujem", nezainteresovano odvrati matematiar. Ona se trenutak ljutito zagleda u njega, a onda se okrenu Kolneru. "Nestor 10 je, nema sumnje, svestan onoga to radimo, generale. On nema razloga da skae na mamac u ovom eksperimentu, naroito posle prvog puta, kada mora da je uoio da naem subjektu ne preti nikakva stvarna opasnost. Ostali nisu mogli drugaije; ali on je namerno krivotvorio reakciju." "ta mislite da bi trebalo sada da preduzmemo, dr Kalvin?" "Da mu onemoguimo da odglumi reakciju naredni put. Ponoviemo eksperiment, ali sa jednim dodatkom. Kablovi pod visokim naponom, koji su u stanju da unite Nestore, bie postavljeni

izmeu subjekta i robota... dovoljno kablova da im onemogui preskakanje... a robotima e unapred jasno biti stavljeno do znanja da je s njima gotovo ako dodirnu te kablove." "Stanite", pobuni se Bogert, uz iznenadnu silinu. "Ne dozvoljavam. Neemo pogubiti robote u vrednosti od dva miliona dolara da bismo pronali Nestora 10. Postoji neki drugi nain." "Jeste li sigurni? Za sada niste smislili nijedan. U svakom sluaju nee biti ubijanja strujom. Moemo postaviti relej koji e prekinuti dovod struje onog trenutka kada roboti polegnu po kablovima. Ako se robot svom svojom teinom osloni na njih, nee umreti. Ali on to nee znati, razumete." Generalove oi zasijae s puno nade. "Hoe li to uspeti?" "Trebalo bi da uspe. Pod ovim uslovima, Nestor 10 e morati da ostane na svom mestu. Njemu se moe narediti da dodirne kablove i umre, jer je Drugi Zakon koji se odnosi na poslunost vaniji od Treeg Zakona samoouvanja. Ali nee mu biti nareeno; bie preputen vlastitom nahoenju, kao i svi ostali roboti. U sluaju normalnih robota, Prvi Zakon koji se odnosi na ljudsku sigurnost odvee ih u smrt i bez nareenja. Ali ne i naeg Nestora 10. Poto ne poseduje ugraen ceo Prvi Zakon i poto nije primio nikakva nareenja s tim u vezi, Trei Zakon, koji se odnosi na samoouvanje, imae za njega prvenstvo, i on nee imati izbora... morae da ostane na mestu. Bila bi to iznuena akcija." "Hoemo li to onda veeras obaviti?" "Veeras", odvrati psiholog, "ako moete na vreme postaviti kablove. Sada u rei robotima ta ih eka." ovek je sedeo nepomino i utke na stolici. Teret je isputen, obruio se nanie, a zatim bio skrenut u stranu u poslednjem trenutku, zahvaljujui sinhronizovanom udaru iznenadnog snopa sile. Samo jednom... Dr Suzan Kalvin je ustala sa svoje male kamperske stolice u prostoriji za osmatranje na balkonu, uasnuta i bez daha. ezdeset tri robota mirno su sedela na svojim stolicama, poput sova zurei u oveka koji je maloas bio u opasnosti. Nijedan se nije pomerio.

Dr Kalvin je bila besna, neizdrivo besna. Jo je vie u sebi besnela, jer to nije smela da pokae pred robotima koji su, jedan po jedan, ulazili u prostoriju, a zatim izlazili iz nje. Proverila je spisak; na redu je bio broj Dvadeset Osam... ekalo ju je jo trideset pet. Broj Dvadeset Osam nepoverljivo ue unutra. Naterala je sebe da bude prilino mirna. "Ko si ti?" Robot odvrati tihim, nesigurnim glasom: "Jo nisam dobio vlastiti broj, gospoo. Ja sam robot NS-2 i bio sam Dvadeset Osmi u nizu. Imam kod sebe komad hartije koji treba da vam dam."

"Nisi ve danas bio ovde?" "Nisam, gospoo." "Sedi tamo. elim da ti postavim neka pitanja, broju Dvadeset Osam. Da li si pre otprilike etiri sata bio u radijacijskoj sali u Zgradi Dva?" Robotu je bilo teko da odgovori. Na kraju je ipak promuklo procedio, poput maine kojoj je potrebno podmazivanje: "Jesam, gospoo." "Jednom oveku tamo umalo nije naneto zlo, je li tako?" "Jeste, gospoo." "Ti nita nisi preduzeo, je li tako?" "Nisam, gospoo." "ovek je mogao biti povreen jer ti nisi reagovao. Zna li to?" "Da, gospoo. Nita nisam mogao, gospoo." Teko je predstaviti sebi jednu veliku bezizraajnu metalnu priliku kako se sva skuplja, ali on je to ipak uinio. "elim da mi tano kae zbog ega nisi nita preduzeo da ga spase." "elim da objasnim, gospoo. Sasvim sigurno ne elim da vi... da bilo ko... pomisli kako bih ja mogao uiniti bilo ta to bi naudilo gospodaru. Oh, ne, to bi bilo strano... nezamislivo..." "Molim te da se ne uzbuuje, deae. Ja te ni za ta ne okrivljujem. Samo me zanima o emu si u tom trenutku razmiljao." "Gospoo, pre no to se sve to dogodilo, vi ste nam kazali da e se jedan od gospodara nai u nevolji, jer e na njega pasti teret koji stalno pada, i da emo mi morati da preemo preko elektrinih kablova ako pokuamo da ga spasemo. E pa, gospoo, to me ne bi zaustavilo. ta je moje unitenje u poreenju sa sigurnou gospodara? Ali... palo mi je na pamet da ako ja stradam na putu do njega, ionako neu biti u stanju da ga spasem. Teret bi ga smodio i ja bih stradao uzalud, a moda bi jednog dana nastradao neki gospodar koji ne bi morao, samo da sam ja ostao u ivotu. Da li me razumete, gospoo?" "Hoe da kae da je trebalo izabrati izmeu toga da umre taj ovek, ili da umru i taj ovek i ti. Je li tako?" "Da, gospoo. Nemogue je bilo spasiti gospodara. On se mogao smatrati ve mrtvim. U tom sluaju, nezamislivo je da ja sebe nizata unitim... bez nareenja." Psiholog je vrtela olovku. Istu priu je ula, uz neznatne verbalne varijacije, ve dvadeset sedam puta. Sada je sledilo kljuno pitanje. "Deko", oslovi ga ona, "tvoj nain razmiljanja je ispravan, ali nisam znala da si u stanju da na taj nain razmilja. Jesi li sam doao do tog zakljuka?"

Robot je oklevao. "Ne." "Ko se toga setio?" "Sino smo razgovarali i jednom od nas je ta ideja pala na pamet, a ostalima se uinila razumna." "Kome?" Robot se duboko zamisli. "Ne znam. Jednom od nas." Ona uzdahnu. "To je sve." Sledei je bio broj Dvadeset Devet. Jo trideset etiri posle njega.

I general-major Kolner je bio besan. Hiperbaza cele nedelje nije radila: obavljeno je samo nekog piskaranje vezano za pomone asteroide u skupini. Skoro nedelju dana dva vrhunska strunjaka na tom polju samo su oteavala situaciju beskorisnim testovima. A sada su oni... ili ena, u svakom sluaju... predloili neto nemogue. Sreom po optu situaciju, Kolner je oseao da ne bi bilo politiki promiljeno da otvoreno pokae koliko je besan. Suzan Kalvin je uporno zahtevala: "Zato da ne, gospodine? Oigledno, ovako vie ne ide. Jedini nain da u budunosti postignemo izvesne rezultate... ako ova stvar ima bilo kakvu budunost... jeste da razdvojimo robote. Vie ne moemo da ih drimo zajedno." "Draga moja dr Kalvin", brundao je general dubokim baritonom. "Ne vidim kako bih mogao rasporediti ezdeset tri robota svuda unaokolo..."

Dr Kalvin bespomono podie ruke. "Onda ja vie nita tu ne mogu. Nestor 10 e ili oponaati ono to ine ostali roboti, ili e ih verovatno svaki put ubediti da ne ine ono to on sam ne moe da uini. U svakom sluaju, ovo nikuda ne vodi. Mi smo, u stvari, u ratu sa tim malim izgubljenim robotom i on pobeuje. A svaka njegova pobeda samo uveava njegovu abnormalnost." Ona odluno ustade. "Generale Kolner, ako ne rastavite robote kao to sam traila, onda samo mogu zahtevati da smesta unitite sva ezdeset tri." "Vi to zahtevate, je li tako?" Bogert iznenada podie pogled; bio je zaista ljut. "Otkud vam pravo da tako neto zahtevate. Ovi roboti ostaju onakvi kakvi su. Ja odgovoram upravi, ne vi." "A ja", dodade general major Kolner, "odgovaram Svetskom koordinatoru... i moram da sredim ovu stvar." "U tom sluaju", odvrati ljutito Kalvinova, "preostaje mi samo da podnesem ostavku. Ako nikako drugaije ne budem mogla da vas nateram da ih unitite, obelodaniu celu stvar. Ja se nisam saglasila sa proizvodnjom preinaenih robota."

"Dovoljno je samo da izgovorite jednu re, dr Kalvin", ree general sraunato, "koja naruava mere sigurnosti i nema sumnje da ete smesta biti pritvoreni." Bogert oseti da stvar izmie kontroli. Glas mu postade slatkast: "De, de, poeli smo svi da se ponaamo kao deca. Potrebno nam je samo malo vie vremena. Nema sumnje da smo u stanju da nadmudrimo robota ne podnosei ostavke, ne pritvarajui ljude, niti unitivi dva miliona." Psiholog se okrenula prema njemu, kljuajui tiho od besa: "Ne elim nijednog neuravnoteenog robota. Imamo jednog Nestora, koji je sasvim sigurno neuravnoteen, jo jedanaest koji bi mogli postati neuravnoteeni i ezdeset dva normalna robota koji su se obreli u neuravnoteenom okruju. Jedini sasvim siguran metod jeste potpuno unitenje." Svo troje zastae kada se oglasio signal, a nagomilani bes koji su poeli nezadrivo da ispoljavaju namah se zaledi. "Slobodno", zarea Kolner. Bio je to Derald Blek; delovao je uznemireno. uo je ljutite glasove. Ree: "Smatrao sam da e biti najbolje da sam doem... nisam hteo da zamolim nikog drugog..." "O emu je re? Bez okolienja..." "Neko je petljao oko brava na Odeljku C na teretnom brodu. Primeuju se svee ogrebotine." "Odeljak C?" hitro uzviknu Kalvinova. "To je onaj u kome se nalaze roboti, je li tako? Ko je to uinio?" "Iznutra", lakonski primeti Blek. "Brava i dalje radi, zar ne?" "Da. Sve je u redu. Na brodu sam ve etiri dana i nijedan od njih nije pokuao da izie. Ali smatrao sam da bi trebalo da znate, a nisam hteo da se o tome prouje. Sam sam to primetio." "Ima li sada koga tamo?" upita general. "Ostavio sam Robinsa i MekAdamsa." Zavlada je tiina u kojoj su svi razmiljali, a onda dr Kalvin ironino primeti: "Pa?" Kolner nesigurno poea nos: "O emu je ovde re?" "Zar to nije oigledno? Nestor 10 planira da ode. Njegovom abnormalnou upravlja zapovest da se oslobodi i mi tu nita ne moemo. Ne bi me iznenadilo da ono to je ostalo od njegovog Prvog Zakona ne bude zadovolja-vajue. On je i te kako u stanju da se doepa broda i ode s njim. Onda emo imati ludog robota u svemirskom brodu. ta e zatim preduzeti? Imate li neku ideju? Da li i dalje elite da ostanu zajedno, generale?" "Gluposti", umea se Bogert. Povratio je svoju uglaenost. "Sve ste to izveli na osnovu nekoliko ogrebotina na bravi."

"Da li ste, dr Bogerte, zavrili analize koje sam traila, kada ve dobrovoljno iznosite svoje miljenje?" "Da." "Mogu li da ih vidim?" "Ne." "Zato da ne? Ili moda ne smem ni to da pitam?" "Jer nema smisla, Suzan. Ve sam vam unapred kazao da su ti preinaeni roboti manje stabilni od obinih, i moje analize to pokazuju. Postoje izvesni sasvim mali izgledi da doive nervni slom u izuzetno tekim situacijama, do kojih sigurno nee doi. Manimo se toga. Neu vam dati municiju za vau apsurdnu tvrdnju da treba unititi ezdeset dva savreno dobra robota, jer niste u stanju da meu njima pronaete Nestora 10." Suzan Kalvin ga prezrivo odmeri. "Neete dozvoliti da vam se bilo ta isprei na putu da zauvek zasednete u direktorsku stolicu?" "Molim vas", stade da ih moli Kolner, delimino iznerviran. "Da li i dalje tvrdite da se nita vie ne moe preduzeti, dr Kalvin?" "Nita vie mi ne pada na pamet, gospodine", odvrati ona umorno. "Kada bi samo postojale i neke druge razlike izmeu Nestora 10 i normalnih robota, razlike koje ne upliu Prvi Zakon. Makar jo jedna razlika. Neto u usaenim svojstvima, okolini, specifikaciji..." i ona iznenada zastade. "ta je bilo?" "Neto mi je palo na pamet... bar mislim..." Pogled joj postade dalek i vrst: "Ti preinaeni Nestori, Piter. Dobijaju iste usade kao i normalni, je li tako?" "Da. Potpuno iste." "ta ste vi ono kazali, gospodine Blek", okrenu se ona prema mladiu, koji je za vreme oluje to je usledila, poto im je saoptio svoje vesti, diskretno utao. "Kada ste se poalili na nadmono dranje Nestora, rekli ste da su ih tehniari nauili svemu to znaju." "Da, iz eterine fizike. Kada stignu ovamo, nita ne znaju o tome." "Tako je", iznenaeno ree Bogert. "Kazao sam vam, Suzan, dok sam razgovarao sa ostalim ovdanjim Nestorima, da dva novopridola jo nisu upoznata sa eterinom fizikom." "Zato je to tako?" Dr Kalvin je govorila sve uzbuenije. "Zato modeli NS-2 ne dobijaju usad sa eterinom fizikom?" "Ja vam na to mogu odgovoriti", javi se Kolner. "Sve to ima veze sa tajnovitou. Mislili smo da ako napravimo specijalni model sa znanjem eterine fizike, pa onda upotrebimo dvanaest od njih, a ostale poaljemo da obavljaju poslove koji nemaju s tim veze, to bi moglo izazvati podozrenje. Ljudi koji rade sa normalnim Nestorima mogli bi da se zapitaju kako to da su ovi upueni u eterinu fiziku. I

tako su dobili samo usad sa kapacitetom za obuku na licu mesta. Samo oni koji stiu ovamo, prirodno, prolaze kroz takvu obuku. To je bar jednostavno." "Razumem. Molim vas, gubite se svi odavde. Dajte mi otprilike jedan sat."

Kalvinova je mislila da nee biti u stanju da se trei put suoi sa nizom robota. Njegov um je o tome razmiljao i odbacio je tu pomisao sa takvom jainom da joj je pripala muka. Nije vie mogla da se suoi sa tim nepreglednim redom istovetnih robota koji se ponavljaju. Zato je sada Bogert postavljao pitanja, dok je ona sedela po strani, napola sklopljenih oiju i napola iskljuenog uma. Uao je broj etrnaest... jo etrdeset osam. Bogert podie pogled sa lista hartije sa ispisanim uputstvima i ree: "Koji je tvoj broj u nizu?" "etrnaest, gospodine." Robot prui svoju karticu sa brojem. "Sedi, deae." Bogert upita: "Nisi danas ve bio ovde?" "Nisam, gospodine." "E pa, mome, ponovo e se jedan ovek nai u opasnosti ubrzo poto zavrimo s ovim ovde. U stvari, kada izie iz ove prostorije, bie odveden do odeljka u kome e mirno ekati, dok ne bude potreban. Jesi li razumeo?" "Jesam, gopspodine." "Ako se ovek nae u opasnosti, ti e, razume se, pokuati da ga spase." "Razume se, gospodine." "Na nesreu, izmeu tog oveka i tebe bie polje gama-zraka." Tiina. "Da li zna ta su to gama-zraci?" otro upita Bogert. "Energetsko zraenje, gospodine?" Naredno pitanje bilo je postavljeno prijateljski, kao uzgred: "Da li si ikada radio sa gamazracima?" "Nisam, gospodine." Odgovor je bio konaan. "Mmm. Pa da zna, deae, ti gama zraci e te istog asa ubiti. Unitie ti mozak. To je injenica koju treba da zna i koju ne sme da zaboravi. Razume se, ti ne eli da uniti samog sebe."

"Razume se." Robot je ponovo izgledao zaprepaen. A onda je lagano rekao: "Ali, gospodine, ako se gama-zraci nalaze izmeu mene i gospodara koji moe da nastrada, kako da ga spasem? Unitiu sam sebe bez razloga." "Da, ba tako." Bogerta kao da je to titilo. "Jedino to mogu da ti savetujem, deae, jeste da, ako otkrije gama-zraenje izmeu sebe i tog oveka, moe mirno ostati na svom mestu." Robotu je vidno laknulo. "Hvala, gospodine. Ne bi ionako bilo nikakve koristi, je li tako." "Razume se da ne bi. Ali ako ne bude nikakvog opasnog zraenja, to onda sasvim menja stvar." "Svakako, gospodine. O tome nema zbora." "Slobodan si. ovek ispred vrata e te odvesti do tvog pregratka. Molim te da tamo saeka." Okrenuo se ka Suzan Kalvin kada je robot iziao. "Kako je bilo, Suzan?" "Sasvim dobro", odvrati ona tupo. "ta mislite, da li bismo mogli da uhvatimo Nestora 10 pomou rafala pitanja iz eterine fizike?" "Moda, ali to nije sasvim sigurno." ake su joj mlitavo leale u krilu. "Ne zaboravite, on vodi rat protiv nas. Na oprezu je. Jedini nain da ga uhvatimo jeste da ga nadmudrimo... ali, uz izvesna ogranienja, u stanju je da misli mnogo bre od ljudskih bia." "Onako, zabave radi... kako bi bilo da od sada postavljam robotima po nekoliko pitanja o gama-zracima. Granice talasne duine, na primer."

"Ne!" Oi dr Kalvin zaiskrie. "Bilo bi mu suvie lako da porekne da bilo ta zna i samo bismo ga upozorili na predstojei test... koji je naa prava prilika. Molim vas da se drite pitanja koja sam naznaila, Piter, i nemojte da improvizujete. U samim granicama rizika je ve i pitanje o tome da li su ikada radili sa gama-zracima. I pokuajte da zvuite jo manje zainteresovani kada ga postavljate." Bogert slegnu ramenima i pritisnu dugme kako bi dozvolio broju Petnaest da ue. Ponovo je velika radijacijska sala bila spremna. Roboti su strpljivo ekali u svojim drvenim elijama koje su sve bile otvorene prema sreditu, ali su ih pregrade delile jedne od drugih. General-major Kolner je lagano, velikom maramicom, brisao elo, dok je dr Kalvin proveravala sa Blekom poslednje pojedinosti. "Sasvim ste sigurni", upita ona, "da roboti nisu imali prilike da meusobno razgovaraju poto su napustili salu za orijentaciju?" "Sasvim sam siguran", ostade uporan Blek. "Nije izmenjena nijedna re." "I roboti su stavljeni u odreene pregratke?"

"Evo plana." Psiholog se zamiljeno zagleda u njega: "Hmmmm." General proviri preko njenog ramena. "O kakvom je rasporedu re, dr Kalvin?" "Traila sam da oni roboti koji su pokazali makar mala odstupanja od istine u prethodnim testovima budu usresreeni na jednoj strani kruga. Ovog puta u lino ja sedeti u sreditu, jer elim naroito na njih da obratim panju." "Vi ete sedeti tamo..." uzviknu Bogert. "Zato da ne?" upita ona hladno. "Ono to oekujem da vidim moe biti trenutno. Ne smem da rizikujem da neko drugi bude glavni promatra. Piter, vi ete biti u odaji za posmatranje i elim da motrite na suprotni kraj kruga. Generale Kolner, sredila sam da svaki robot bude sniman u sluaju da vizuelno posmatranje ne bude dovoljno. Ako to bude potrebno, roboti e ostati tano tamo gde jesu sve dok se slike ne razviju i ne proue. Nijedan ne sme da ode, nijedan ne sme da promeni mesto. Je li to jasno?" "Savreno." "Probajmo onda poslednji put."

Suzan Kalvin je sedela na stolici, utke, nemirnog pogleda. Teret je isputen, obruio se, a zatim bio odbijen u stranu u poslednjem trenutku, zahvaljujui sinhronizovanom udaru iznenadnog snopa sile. Jedan jedini robot se uspravio i napravio dva koraka. I stao. Meutim, dr Kalvin je ve bila na nogama i prstom je pokazivala u njega. "Nestore 10, doi ovamo", povika ona, "doi ovamo! DOI OVAMO!" Polako, nevoljno, robot napravi jo jedan korak napred. Psiholog stade da vie iz petnih ila, ne skidajui oi sa robota: "Neka neko izvede sve ostale robote odavde. Vodite ih brzo odavde i zadrite ih napolju." Do uiju joj dopre neka buka, topot tekih koraka po podu. Nije skrenula pogled. Nestor 10... ako je to bio Nestor 10... napravi jo jedan korak, a onda jo dva, jer ga je na to primorao njen zapovedniki pokret. Bio je udaljen samo deset stopa kada je promuklo izgovorio: "Reeno mi je da se izgubim..." Jo jedan korak. "Ne smem da ne posluam. Do sada me nisu pronali... Mislie da sam kart... Rekao mi je... ali to nije tano... ja sam moan i inteligentan..." Izgovarao je rei u naletima.

Jo jedan korak. "Znam mnogo toga... On bi pomislio... Mislim, pronaen sam... Osramoen... Ne ja... ja sam inteligentan... A gospodar... koji je slab... Spor..." Jo jedan korak... jedna metalna ruka iznenada polete ka njenom ramenu i ona oseti kako je neto pritiska nadole. Grlo joj se steglo, osetila je kako se kroz njega prolama krik. Kao kroz maglu ula je naredne rei Nestora 10: "Niko ne sme da me pronae. Nijedan gospodar..." Hladni metal naao se sasvim uz nju i ona poe da tone pod njegovom teinom. A onda se zauo neki udan, metalni zvuk i ona se nala na tlu, a da nije ni osetila kada je pala, dok je jedna sjajna, teka ruka pritiskala njeno telo. Nije se micala. Kao ni Nestor 10, koji se pruio pored nje. Zatim su nad njom poela da se nadnose lica. Derald Blek ju je zadihano pitao: "Jeste li povreeni, dr Kalvin?" Ona jedva odmahnu glavom. Uhvatili su je za ruku i neno je podigli: "ta se dogodilo?" Blek odvrati: "Uperio sam snop gama-zraka na pet sekundi. Nismo znali ta se dogaa. Tek smo u poslednjoj sekundi shvatili da vas je on napao, a onda vie nije bilo vremena ni za ta drugo ve za gama-polje. Istog asa je pao. Meutim, to nije bilo dovoljno da vama nanese neku tetu. Neka vas to ne brine." "Ne brine me." Zatvorila je oi i na trenutak se oslonila o njegovo rame. "Mislim da me on nije zapravo napao. Nestor 10 je jednostavno pokuao to da uradi. Ostaci Prvog Zakona su ga i dalje spreavali u tome."

Dve nedelje posle prvog susreta sa general-majorom Kolnerom, Suzan Kalvin i Piter Bogert su se pozdravljali. Rad u Hiperbazi je nastavljen. Trgovaki brod sa ezdeset dva normalna NS-2 robota otiao je ka svom odreditu, sa zvaninom verzijom prie koja je objanjavala njegovo dvonedeljno kanjenje. Vladina krstarica se spremala da dvoje robotiara vrati na Zemlju. Kolner je ponovo sav blistao u uniformi. Bele rukavice su zasenjivale oveka dok se rukovao. Kalvinova ree: "Ostale preinaene Nestore morate, razume se, unititi." "Hoemo. Radiemo sa normalnim robotima ili, ako to bude neophodno, bez njih." "Dobro." "Ali, recite mi... Niste objasnili... Kako ste uspeli?" Ona se kruto osmehnu. "Oh, to. Rekla bih vam unapred da sam bila sigurna da e upaliti. Vidite, Nestor 10 je patio od kompleksa vie vrednosti koji je postajao sve izraeniji. Dopadalo mu se da misli kako on i ostali roboti znaju vie od ljudskih bia. Postajalo mu je sve vanije da tako misli. Znali smo to. Zato smo unapred upozorili sve robote da e ih gama- -zraci pobiti, to bi se i dogodilo, a zatim smo ih jo upozorili da e se gama- -zraci nalaziti izmeu njih i mene. Stoga su svi

oni prirodno ostali na svojim mestima. Zahvaljujui logici Nestora 10 iz prethodnog testa, svi su zakljuili da nema smisla da pokuaju spasti ljudsko bie ako e ionako sigurno umreti pre nego to to uspeju." "Ovaj, tako je, dr Kalvin, to mi je jasno. Ali zato je Nestor 10 ustao?" "Ah! To smo sredili ja i va mladi dr Blek. Vidite, izmeu mene i robota nisu bili gama-zraka... ve infracrveni. Obini toplotni zraci, potpuno bezopasni. Nestor 10 je znao da su u pitanju infracrveni zraci, kao i da su bezopasni, i zato je krenuo, oekujui da e i ostali isto uiniti, gonjeni Prvim Zakonom. Deli sekunde prekasno se setio da normalni NS-2 roboti jesu u stanju da otkriju zraenje, ali ne i da prepoznauju tip zraenja. Da je samo on u stanju da identifikuje talasne duine, jer je proao obuku u Hiperbazi, i to zahvaljujui ljudskim biima, i to ga je na trenutak strano ponizilo. Za normalne robote ta je oblast bila pogubna, jer smo im mi kazali da e biti, a samo je Nestor 10 znao da smo lagali. I tako je na trenutak zaboravio, ili nije hteo da se seti, da ostali roboti ne znaju koliko ljudska bia. Uhvatio se u zamku vlastite nadmonosti. Do vienja, generale."

RIZIK

Hiperbaza je ivela za ovaj dan. Na galeriji osmatrake sale bila je rasporeena skupina slubenih lica, naunika, tehniara i drugih, po redu i prvenstvu koje je protokol strogo odreivao, a svi su se oni mogli podvesti pod optu klasifikaciju 'osoblja'. U zavisnosti od svojih razliitih temperamenata ekali su puni nade, s nelagodnou, bez daha, eljno ili sa strahom kulminaciju svojih napora. Izbuena unutranjost asteroida poznatog kao Hiperbaza postala je ovog dana sredite kugle eline bezbednosti koja se pruala i deset hiljada milja napolje. Nijedan brod nije mogao da ue u tu kuglu i da ostane itav. Nijedna poruka nije mogla bez odobrenja da bude upuena. Otprilike stotinu milja odatle jedan mali asteroid kretao se po utvrenoj orbiti na koju je doveden pre godinu dana, po orbiti koja je opasivala Hiperbazu u savrenom krugu kakav se samo mogao zamisliti. Identifikacijski broj tog asteroida bio je H937, ali su ga svi u Hiperbazi zvali samo Ono. ("Da li si danas bio na onome?"; "General je na onome, da se malo izduva"; na kraju je ta bezlina zamenica zasluila da se pie velikim poetnim slovom.) Na Onome, na kome sada nije bilo nikoga jer se pribliavala nulta sekunda, nalazio se Parsek, jedini brod te vrste koji je ikada sagraen u istoriji oveanstva. Poivao je tamo, bez posade, spreman da poleti u nezamislivo. Derald Blek, koji je, kao jedan od bistrih mladih ljudi koji su se bavili eterinim inenjeringom, dobio mesto u prvom redu, krio je krupne zglavke na prstima, brisao oznojene

dlanove o prljavi, beli mantil, da bi na kraju kiselo primetio: "Zato ne gnjavite malo generala, ili Njeno gospodstvo?" Najdel Ronson, iz Meuplanetnih vesti, naas pogleda preko galerije prema blistavom general-majoru Riardu Kolneru i neupadljivoj eni pored njega, koju je zasenjivao sjaj njegove paradne uniforme. On ree: "Uradio bih to da me ne zanimaju najnovije vesti." Ronson je bio nizak i zaobljen. Kosa mu je bila briljivo podiana na etvrt ina duine kao u jea, kragna na koulji otkopana, a pantalone su mu sezale do lanaka; trudio se da to priblinije oponaa stereotip novinara iz popularnih TV serija. Bez obzira na sve to, bio je sposoban reporter. Blek je bio nabijen, a tamna kosa mu je poinjala tako nisko na elu da se ono jedva videlo; meutim, um mu je bio otar isto onoliko koliko su mu snani prsti bili tupi. On ree: "Oni znaju sve vesti." "Kico", primeti Ronson. "Kolner nema telo ispod tih zlatnih irita. Svucite ga i pronai ete samo prenosnik koji melje nareenja nadole i ispaljuje odgovornost navie." Blek samo to se nije nasmejao, ali je uspeo da se savlada. Ree: "A gospoa doktor?" "Dr Suzan Kalvin iz korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'", izgovori reporter drugaijim glasom. "Dama sa hipersvemirom umesto srca i tenim helijumom u oima. Ona bi mogla da proe kroz sunce i izie na drugu stranu obavijena zaleenim plamenom." Blek je ovog puta jedva potisnuo osmeh. "Kako bi bilo da porazgovarate sa direktorom losom, onda?" Ronson istog asa odvrati: "On zna suvie. U nedoumici da li da svoje vreme utroi na to da raspiri slabu iskru inteligencije kod svog sluaoca ili da zamagli vlastiti mozak u strahu da ne oslepi dotinog sluaoca za sva vremena pukom snagom brilijantnosti, na kraju ne kae nita." Ovog puta je Blek pokazao zube. "Kako bi bilo da mi sada kaete zato ste izabrali ba mene." "To je bar lako, doktore. Pogledao sam vas i pomislio da ste suvie runi da biste bili glupi i suvie pametni da biste propustili priliku da se malo lino proslavite." "Podsetite me da vas jednog dana nokautiram", ree Blek. "ta vas zanima?" ovek iz Meuplanetnih vesti pokaza ispod i ree: "Hoe li uspeti?" Blek takoe pogleda nadole i oseti kako ga proima neki neodreeni drhtaj, kao da ga je zapahnuo redak noni vazduh na Marsu. Ispod njih se nalazio jedan veliki televizijski ekran podeljen na dva dela. Jednu celu polovinu zauzimalo je Ono. Na Njegovoj izboranoj, sivoj povrini poivao je Parseki, prigueno sijajui na slaboj Sunevoj svetlosti. Druga polovina prikazivala je kontrolnu salu Parseka. U kontrolnoj sali nije bilo ivota. Na pilotskom seditu nalazilo se, dodue, neto to je priblino nalikovalo ljudskom obliju, ali uopte nije bilo sumnje u to da je posredi samo pozitronski robot. Blek ree: "Fiziki gledano, gospodine, uspee. Robot e otii i vratiti se. Ali nije bilo nimalo lako. Sve sam pratio, od poetka. Doao sam ovamo dve nedelje poto sam doktorirao eterinu fiziku

i ovde sam, osim kada sam bio na odmoru, sve od tada. Bio sam tu kada smo poslali prvi komadi eline ice na orbitu oko Jupitera i vratili je kroz hipersvemir... u obliku elinih opiljaka. Bio sam tu i kada smo poslali tamo belog mia, a natrag dobili mleveno meso. Posle toga smo utroili est meseci da uspostavimo ujednaeno hiperpolje. Morali smo da otklonimo zakanjenje koje je iznosilo svega desetinku hiljaditog dela sekunde izmeu dve take materije podvrgnute hiper- putovanju. Posle toga, beli mievi su poeli da se vraaju u jednom komadu. Seam se da smo slavili celu nedelju kada se prvi beli mi vratio iv i poiveo jo deset minuta pre no to je uginuo. Sada ive sve dok im pruamo odgovarajuu negu." Ronson primeti: "Sjajno!" Blek ga pogleda ispod oka. "Rekao sam, fiziki e uspeti. Ti beli mievi koji se vraaju..." "Da?" "Ostaju bez umova. ak i bez onih svojih siunih umova kakve imaju mali, beli mievi. Nee da jedu. Moraju vetaki da se hrane. Nee da se pare. Nee da tre. Samo sede. Sede. Sede. I to je sve. Konano smo odluili da poaljemo impanzu. teta. On toliko podsea na oveka da je to gotovo nepodnoljivo gledati. Vratio se u obliku gomile mesa koja je bila u stanju jedva da puzi. Mogao je da pomera oi i ponekad se koprcao. Zavijao je i sedeo u vlastitom izmetu bez ikakve elje da se pokrene. Jednog dana ga je neko upucao i svi smo mu bili zahvalni na tome. Kaem vam, mladiu, nita to je poslato u hipersvemir nije se vratilo sa umom." "Mogu li to da objavim?" "Moda, posle ovog eksperimenta. Mnogo oekuju od njega." Blek izvi ugao usana. "Vi ne oekujete?" "Sa robotom za kontrolama? Ne." Gotovo automatski, njegov um se vratio na ono kratko razdoblje, od pre nekoliko godina, kada je nenamerno gotovo prouzrokovao gubitak jednog robota. Setio se robota iz klase Nestor koji su u Hiperbazu doneli sjajno, usaeno znanje i preice osobene za perfekcioniste. Kakva korist priati o robotima? On nije po prirodi bio misionar. Ali u tome trenutku je Ronson, koji je poduu tiinu ispunio lakim razgovorom, rekao, poto je staru vakau gumu zamenio novom: "Nemojte mi kazati da ste vi protiv robota. Stalno sluam kako su naunici jedina grupa koja nije protiv robota." Bleku popusti strpljenje: "To je tano i u tome i jeste nevolja. Tehnologija ide na ruku robotima. Svaki posao zahteva robota, jer bi se inae deurni inenjer oseao prevaren. elite da vrata ne udaraju u zid kad se otvore; kupite robota koji e izmeu njih i zida staviti svoje debelo stopalo. To je ozbiljna stvar." Govorio je tihim, napetim glasom pravo Ronsonu u uho. Ronson je uspeo da oslobodi ruku. "Hej, ja nisam robot. Ne iskaljujte se na meni. Ja sam ovek. Homo sapiens. Upravo ste mi slomili ruku. Zar to nije dokaz?" Meutim, kada je Blek jednom krenuo, nikakva nepristojnost nije mogla da ga zaustavi. "Znate li koliko je vremena utroeno na ovaj plan? Dobili smo robota savreno optih namena i dali smo mu jedno nareenje. uo sam kad su mu ga dali. Upamtio sam ga. Kratko i slatko. 'vrsto uhvati

ruicu. Snano je povuci prema sebi. Snano! Dri je tako sve dok te kontrolna tabla ne obavesti da si dva puta proao kroz hipersvemir.' I tako e robot u nultom trenutku zgrabiti kontrolnu ruicu i snano je povui prema sebi. ake su mu zagrejane na temperaturu krvi. Kada se kontrolna ruica nae u odreenom poloaju, irenje toplote uspostavlja kontakt i ukljuuje se hiperpolje. Ako se njegovom mozgu bilo ta desi tokom prvog putovanja kroz hipersvemir, nije vano. On treba samo da ostane u tom poloaju jedan mikrotrenutak i brod e se vratiti, a hiperpolje e se iskljuiti. Nita ne moe da poe naopako. Potom emo prouiti sve njegove opte reakcije i videti ta je, ako je ita, polo naopako." Ronson ga je belo gledao. "Meni sve to ima smisla." "Zaista?" ogoreno ga upita Blek. "A ta ete saznati prouavanjem robotskog mozga? Njegov je pozitronski, na je elijski. Njegov je od metala, na od proteina. To nije isto. Nema poreenja. Pa ipak sam ubeen da e oni na osnovu onoga ta naue, ili to e misliti da su nauili, preko robota, poslati ljude u hipersvemir. Jadnici!.... Vidite, nije tu re o stradanju. Ve o tome da e se vratiti bez imalo razuma. Da ste videli onog impanzu, bilo bi vam jasno ta hou da kaem. Smrt je ista i konana. Ovo drugo..." Reporter ree: "Da li ste o ovome razgovarali sa bilo kim?" Blek odvrati: "Jesam. Oni kau isto to i vi. Kau da sam protiv robota i time sve reavaju... Pogledajte Suzan Kalvin. Moete se kladiti da ona nije protiv robota. Dola je ak sa Zemlje da prisustvuje ovom eksperimentu. Da je za kontrolama ovek, ne bi se potrudila da doe. Ali kakva korist!" "Hej", ree Ronson, "nemojte sada da stanete. Ima jo toga." "Jo ega?" "Jo problema. Objasnili ste mi one vezane za robota. Ali emu iznenada sve to osiguranje?" "Molim?" "Ma hajdete. Odjednom ne mogu da poaljem nijednu poruku. Odjednom nijedan brod ne moe u ovu oblast. ta se to deava? Ovo je samo jo jedan eksperiment. Javnost zna za hipersvemir i ta vi momci pokuavate da uinite; emu onda tolika tajanovitost?" Blek jo nije uspeo u potpunosti da potisne bes - uperen protiv robota, protiv Suzan Kalvin, bes zbog onog malog, izgubljenog robota iz njegove prolosti. Mogao je malo tog besa potroiti, zakljuio je, i na ovog novinaria koji ga je nervirao i na njegova uboga pitanja koja su ga nervirala. On pomisli: 'Hajde da vidimo kako e ovo da svari.' Ree: "Zaista elite da saznate?" "Moete se kladiti." "U redu. Nikada nismo ukljuili hiperpolje koje je bilo ni milion puta manje od tog broda, niti smo ita poslali ni na milioniti deo sada predviene udaljenosti. To znai da je hiperpolje koje emo

uskoro ukljuiti nekih milion milion puta jae od bilo koga kojim smo ikada rukovali. Nismo sigurni ta bi moglo da se dogodi." "Kako to mislite:" "Teorija nam kae da e brod biti glatko prebaen u blizinu Sirijusa, a potom glatko vraen ovamo. Ali koliki e deo svemira oko Parseka biti ponet sa njim? To je teko rei. Ne znamo jo dovoljno o hipersvemiru. Asteroid na kome se brod nalazi mogao bi otii zajedno s njim, znate, a ako smo sasvim malo pogreili u proraunima, mogao bi i da se uopte ne vrati. Mogao bi, recimo, da se vrati dvadeset milijardi milja odavde. A postoje izgledi i da vei deo svemira oko asteroida bude premeten." "Koliki?" upita Ronson. "To ne znamo. Postoji element statistike nepouzdanosti. Zbog toga nijedan brod ne sme suvie da se priblii. Zato se trudimo da svemu damo to manji publicitet dok se eksperiment uspeno ne okona." Ronson zvuno proguta knedlu. "ta ako zahvati i Hiperbazu?" "Postoje izgledi", odvrati Blek sasvim smireno. "Nisu veliki, jer inae direktor los ne bi bio ovde. Uveravam vas. Ipak, postoji matematika mogunost." Novinar pogleda na sat. "Kada e sve to da se dogodi?" "Za otprilike pet minuta. Niste nervozni, zar ne?" "Nisam", odvrati Ronson, ali ostao je da sedi i belo zuri ispred sebe, ne postavivi vie nijedno pitanje. Blek se nagnuo preko ograde. Proticali su poslednji minuti. Robot se pokrenuo! Ljudi su se u talasu nagnuli napred kada se to dogodilo, a svetlost se pritulila kako bi se slika izotrila i prizor ispod njih postao jasniji. Ali to je bio tek prvi pokret. Robotove ake su se pribliile ruici za aktiviranje. Blek je ekao onu poslednju sekundu u kojoj e robot povui ruicu prema sebi. Zamiljao bezbroj mogunosti i gotovo sve su mu se istovremeno sjatile u umu. Prvo e nastupiti treptaj koji e nagovestiti odlazak kroz hipersvemir i povratak. Iako je vremenski razmak bio kratak, brod po povratku nee zauzeti poloaj istovetan onome pre polaska i videe se treperenje. Uvek je tako bilo. Moda e se po povratku zakljuiti da ureaji koji je trebalo da izravnaju polje preko ogromne zapremine broda nisu valjani. Moda e robot biti pretvoren u gomilu elika. Moda e od broda ostati gomila elika. Ili e se moda njihovi prorauni pokazati pogreni i brod se uopte nee vratiti. Ili jo gore, moda e Hiperbaza otii zajedno sa brodom i nikada se nee vratiti.

Ili e moda sve biti u redu. Brod moe da zatreperi i da se ponovo pojavi u savrenom stanju. Robot, nedirnutog uma, ustaje sa svog sedita i daje znak da je prvo putovanje jednog predmeta koji je napravio ovek s druge strane gravitacione kontrole sunca uspeno okonano. Proticao je poslednji minut. Nastupila je i poslednja sekunda i robot je najzad epao ruku za pokretanje i snano je povukao prema sebi... Nita! Nije se videlo nikakvo treperenje. Nita! Parsek uopte nije iziao iz normalnog svemira.

General-major Kolner skinuo je svoju oficirsku apku kako bi obrisao znojno elo i pri tom je otkrio elavu glavu koja bi ga uinila deset godina starijim da se za to ve nije pobrinuo njegov oronuli izgled. Proao je gotovo jedan sat od neuspeha sa Parsekom i nita nije uinjeno. "Kako je do toga dolo? Kako je dolo? Ne razumem." Dr Majer los, koji je sa svojih etrdeset godina ve bio doajen mlade nauke o matricama hiperpolja, beznadeno ree: "Sve je u redu sa osnovnom teorijom. Kunem se u svoj ivot. Negde na brodu postoji neka mehanika omaka. I to je sve." Ponovio je to ve desetak puta. "Mislio sam da je sve provereno." I to je bilo reeno. "I jeste, ser. Pa ipak..." Kao i ovo. Sedeli su zurei jedan u drugoga u Kolnerovoj kancelariji, u koju sada nije imao pristup niko od osoblja. Niko se nije usuivao da pogleda treu prisutnu osobu. Tanke usne i bledi obrazi Suzan Kalvin bili su bezizraajni. Ona ledenim glasom ree: "Teite se onim to sam vam ve ranije kazala. Ko zna da li bi bilo ta korisno ionako iz svega toga ispalo." "Nije vreme da otpoinjemo stare prepirke", zarea los. "Ne elim da se raspravljam. Korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' snabdevae robotima napravljenim na osnovu traenih specifikacija svakog legalnog potraitelja za svaku legalnu svrhu. Mi smo svoj deo pogodbe izvrili. Obavestili smo vas da ne moemo da jemimo da emo moi da izvedemo zakljuke vezane za ponaanje ljudskog mozga na osnovu onoga to e se dogoditi pozitronskom mozgu. Tu naa odgovornost prestaje. Nema rasprave." "Velikog mu svemira", ree general Kolner kao da izrie kletvu. "Nemojmo o tome." "ta nam preostaje?" promrmlja los, kome se ipak nije naputala ta tema. "Dok tano ne saznamo ta se deava sa umom u hipersvemiru, ne moemo dalje. Mozak robota je bar u stanju da izvri matematiku analizu. To je poetak. A dok ne pokuamo..." On divlje podie pogled: "Ali nije

stvar u vaem robotu, dr Kalvin. Ne brinemo mi zbog njega ili njegovog pozitronskog mozga. Do avola, eno..." Gotovo je zavritao. Robopsiholog ga je uutkala jedva neto malo podigavi svoj jednolini glas. "Bez histerije, molim. U svom ivotu bila sam svedok mnogih kriza i nijedna nije reena zahvaljujui histeriji. elim odgovore na neka pitanja." losove pune usne zadrhtae, a duboko smetene oi kao da su mu se povukle jo dublje u one duplje i ostavile za sobom jame pune senki. On promuklo ree: "Jeste li strunjak za eteriki inenjering?" "To je nebitno pitanje. Ja sam glavni robopsiholog korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Za kontrolama Parseka sedi pozitronski robot. Kao i svi ostali roboti, on je iznajmljen, nije prodat. Imam prava da traim obavetenje vezano za bilo koji ogled u kome uestvuje jedan takav robot." "Razgovaraj sa njom, lose", zalaja general Kolner. "Ona je... ona je u redu." Dr Kalvin okrenu blede oi ka generalu, koji je bio prisutan i za vreme afere sa malim, nestalim robotom i od koga se stoga moglo oekivati da je ne potcenjuje. (los je u to vreme bio na bolovanju, a ono to se pria nije isto to i lino iskustvo.) "Hvala, generale", ree ona. los je bespomono prelazio pogledom s jednog na drugo i na kraju promrmljao: "ta vas zanima?" "U emu je, dakle, va problem, ako to nije robot?'" "Ali problem je oigledan. Brod se nije pomerio. Zar vam to nije jasno? Jeste li slepi?" "Vidim sasvim dobro. Ali mi nije jasna vaa oigledna panika zbog neke mehanike greke. Zar vi nikada ne oekujete da neto zakae?" General promrmlja: "Re je o trokovima. Taj brod je bio avolski skup. Svetski Kongres... dotacije..." On pognu glavu. "Brod je i dalje tamo. Treba samo da obavite pregled i neke ispravke, to nee biti naroito teko." los je uspeo da se pribere. Na licu je imao izraz oveka koji je uhvatio vlastitu duu obema akama, dobro je protresao i postavio na noge. ak je uspeo da mu glas zazvui na neki nain smireno. "Dr Kalvin, kada kaem mehanika greka, mislim na neto kao to je predajnik koji ne radi zbog trunke praine, neku vezu sa masnom mrljom, tranzistor koji ne radi usled trenutnog irenja na toploti. Desetinu drugih stvari. Stotinu drugih stvari. Mnoge mogu biti trenutne. Svakog trenutka to dejstvo moe prestati." "to znai da Parsek svakog trenutka moe ipak jurnuti kroz hipersvemir i vratiti se." "Tano. Razumete li sada?" "Uopte ne razumem. Zar to ne bi bilo upravo ono to elite?"

los napravi kretnju koja je liila na pokuaj da epa dve pune ake kose i snano je trgne. Ree: "Vi niste inenjer za eteriku." "Da li vam to vezuje jezik, doktore?" "Podesili smo brod", oajnim glasom ree los, "da napravi skok iz jedne odreene take u svemiru u odnosu na gravitaciono sredite Galaksije do druge take. Povratak je trebalo da bude na prvobitnu taku sa malim odstupanjem usled kretanja Sunevog sistema. Tokom sata koji je protekao od trenutka kada je Parsek trebalo da se pomeri, Sunev sistem je promenio poloaj. Prvobitni parametri prema kojima je podeeno hiperpolje vie ne vae. Uobiajeni zakoni kretanja se ne odnose na hipersvemir, tako da e nam biti potrebna itava nedelja izraunavanja da bismo doli do novih parametara." "Hoete da kaete da e se brod, ako se sada pomeri, vratiti na neko nepredvidljivo mesto udaljeno hiljadama milja?" "Nepredvidljivo?" los se sablasno osmehnuo. "Da. Da, tako bih ga nazvao. Parsek bi mogao da zavri u maglini Andromeda ili u sreditu Sunca. U svakom sluaju, velike su mogunosti da ga vie nikada ne vidimo." Suzan Kalvin klimnu. "Znai, stvari stoje ovako: ako brod nestane, to bi se moglo dogoditi u svakom trenutku, nekoliko milijardi dolara ubranih od poreznih obveznika bie izgubljeno u nepovrat usled... kako e biti naglaeno... eprtljavosti." General-major Kolner ne bi se silovitije trecnuo ni da ga je neko ubo otrim kopljem u zadnjicu. Robopsiholog nastavi: "to znai da brodski mehanizam za hiperpolje treba nekako iskljuiti, i to to je pre mogue. Neto e morati da bude iskljueno, osloboeno ili sklonjeno." Delimino je razgovarala sama sa sobom. "Nije to tako jednostavno", ree los. "Ne mogu u potpunosti da vam objasnim, jer niste strunjak za eteriku. To vam je kao da pokuavate da prekinete obino elektrino kolo sekui icu pod visokim naponom batenskim makazama. Moglo bi biti pogubno. Bilo bi pogubno." "Da li vi to hoete da kaete da bi svaki pokuaj da se iskljui mehanizam izbacio taj brod u hipersvemir?" "Svaki nasumini pokuaj bi verovatno doveo do toga. Hipersile nisu ograniene brzinom svetlosti. Vrlo je verovatno da uopte za njih ne postoji granica brzine. To strano oteava stvari. Jedino razumno reenje jeste da se pronae greka i na taj nain otkrije siguran nain da se iskljui polje." "ta predlaete, dr los, kako to da uinimo?" los ree: "Sve mi se ini da je jedino reenje da poaljemo jednog od naih robota tipa Nestor..." "Ne! Ne budite ludi", umea se Suzan Kalvin.

los ledenim glasom ree: "Nestori su upoznati sa problemima eterinog inenjeringa. Oni bi bili idealni..." "Ne dolazi u obzir. Ne moete upotrebiti nekog od pozitronskih robota u takvu svrhu bez moje dozvole. A ja vam je nisam dala niti u vam je dati." "ta nam je alternativa?" "Morate poslati jednog od vaih inenjera." los divlje stade da odmahuje glavom: "Nemogue. Rizik je suvie veliki. Ako izgubimo brod i oveka..." "Svejedno, ne smete poslati nijednog Nestora niti nekog drugog robota." General ree: "Ja... moram stupiti u vezu sa Zemljom. Ceo ovaj problem mora biti iznet pred viu instancu." Suzan Kalvin oporo primeti: "Ja to jo ne bih uinila da sam na vaem mestu, generale. Prepustiete se na milost i nemilost vlade i uopte neete doi u priliku niti da predloite ita niti da iznesete vlastiti plan akcije. Ubeena sam da ne biste proli ba najbolje." "Ali ta drugo mogu?" general je ponovo upotrebio maramicu. "Poaljite oveka. Nema vam druge." los je prebledeo, posiveo takorei. "Lako je to rei, poalji oveka. Ali kog oveka?" "Razmiljala sam o tome. Nije li ovde jedan mladi ovek... po imenu Blek... koga sam srela za vreme moje prethodne posete Hiperbazi?"

"Dr Derald Blek?" "Mislim da se tako zvao. Da. Tada je bio neenja. Je li jo?" "Da, mislim da jeste." "Predlaem vam onda da ga dovedete ovamo, recimo za petnaest minuta, a da mi u meuvremenu omoguite pristup njegovom dosjeu." Jednostavno je preuzela na sebe da rukovodi u ovoj situaciji, a ni Kolner ni los nisu uopte pokuali da se tome usprotive.

Blek je video Suzan Kalvin samo iz daljine za vreme ove njene druge posete Hiperbazi. Nije se potrudio da smanji razdaljinu. Sada kada je pozvan u njeno drutvo, uhvatio je sebe kako zuri u nju sa odbojnou i gaenjem. Jedva da je i primetio da iza nje stoje dr los i general Kolner.

Setio se da je proli put kada je ovako pred njom stajao bio podvrgnut hladnom, potankom ispitivanju u vezi sa nestalim robotom. Hladne i sive oi dr Kalvin vrsto su bile prikovane za njegove tople i smee. "Dr Blek", oslovi ga ona, "verujem da vam je situacija jasna." Blek odvrati: "Jeste." "Neto se mora uiniti. Brod je suvie skup da bismo ga izgubili. Rav publicitet verovatno bi znaio kraj projekta." Blek klimnu. "Ve sam razmiljao o tome." "Nadam se da ste takoe doli do zakljuka da e neko morati da ode na Parsek, pronae ta nije u redu i... ovaj... deaktivira to." Nastupila je kratka pauza. Blek promuklo upita: "Koja budala bi pola?" Kolner se namrti i pogleda losa, koji je grizao usnu i nije nikud gledao. Suzan Kalvin ree: "Postoji, razume se, mogunost da doe do sluajnog aktiviranja hiperpolja, a u tom sluaju brod bi mogao da ode van svakog domaaja. S druge, pak, strane, moe se vratiti na neko mesto unutar Sunevog sistema. U tom sluaju nee se tedeti ni novac ni sredstva da se ovek i brod spasu." Blek ree: "Idiot i brod! Mala ispravka." Suzan Kalvin je prela preko te primedbe. Ona ree: "Zatraila sam od generala Kolnera dozvolu da taj zadatak vama dodeli. Vi ste taj koji mora da poe." Uopte nije bilo pauze. Blek ree na najravnoduniji mogui nain: "Gospoo, nisam se dobrovoljno prijavio." "U Hiperbazi nema ni desetoro ljudi sa dovoljno znanja koji bi mogli ovu stvar uspeno da obave. Od onih koji poseduju znanje izabrala sam vas na osnovu naeg ranijeg poznanstva. Vi ete ovom zadatku prii sa razumevanjem..." "Sluajte, ja se ne prijavljujem dobrovoljno." "Nemate izbora. Sigurna sam da ete odgovoriti svojim obavezama." "Mojim obavezama? Otkud su sada pa to moje obaveze?" "Vae su zbog injenice da ste najpodesniji za taj posao." "Znate li koliki je rizik?" "Mislim da znam", odvrati Suzan Kalvin. "Ubeen sam da ne znate. Niste videli onog impanzu. Kada sam kazao 'idiot i brod', nisam iznosio svoje miljenje. Govorio sam o injenicama. Rizikovao bih ivot ako bih morao. Moda ne sa

zadovoljstvom, ali bih rizikovao. Ali da rizikujem da postanem idiot, da ostatak ivota provedem kao bezumna ivotinja, to je neto to neu da rizikujem, i to je sve." Suzan Kalvin zamiljeno pogleda oznojeno, ljutito lice mladog inenjera. Blek povika: "Poaljite jednog od vaih robota, jednog NS-2." U oku psihologa pojavi se neka vrsta hladnog sjaja. Otresito je odgovorila: "Da, dr los je to predloio. Meutim, naa firma iznajmljuje NS-2 robote, a ne prodaje ih. Svaki od njih kota nekoliko miliona dolara, znate. Ja sam predstavnik kompanije i zakljuila sam da su oni suvie skupi da bi se izlagali riziku u jednom ovakvom sluaju."

Blek podie ruke. Spojio je ake koje su se tresle blizu grudi kao da se strano napinje. "Vi to meni kaete... kaete mi da elite da poem umesto robota, jer sam ja potrona roba, a robot nije." "Na to ispada, da." "Dr Kalvin", odvrati Blek, "pre emo se sresti u paklu." "Ta izjava bi mogla biti bukvalno tana, dr Blek. Kao to e vam general Kolner to potvrditi, vama je nareeno da se prihvatite tog zadatka. Ovde potpadate pod vojni zakon, koliko sam shvatila, i ako odbijete neki zadatak, moete biti izvedeni pred preki sud. Za ovako neto ne gine vam zatvor na Merkuru, a sve mi se ini da bi to bilo dosta blizu pakla, tako da bi se vaa izjava neprijatno obistinila ako bih vas posetila, mada to verovatno ne bih uinila. S druge, pak, strane, ako pristanete da se ukrcate na Parsek i obavite zadatak, to e i te kako koristiti vaoj karijeri." Blek je zakrvavljenih oiju zurio u nju. Suzan Kalvin ree: "Dajte oveku pet minuta, generale Kolner, da o ovome razmisli i spremite brod." Dva straara Bezbednosti izvedoe Bleka iz sobe.

Deraldu Bleku je bilo hladno. Udovi su mu se pokretali sami od sebe, kao da mu ne pripadaju. Kao da je sam sebe posmatrao sa nekog udaljenog, sigurnog mesta, posmatrao sebe kako se ukrcava na brod i sprema da ode na Ono gde se nalazio Parsek. Jo nije mogao da poveruje. Samo je pognuo glavu i kazao: "Poi u." Ali zato? Nikada nije sebe smatrao junakom. Zato onda? Delimino, razume se, zbog toga to mu je pretio zatvor na Merkuru. A delimino i zato to mu se nimalo nije dopadalo da ga smatraju kukavicom oni koji su ga znali, a to je bio onaj dublji kukaviluk koji se krio iza polovine sveg junatva na svetu. Meutim, uglavnom je posredi bilo neto sasvim drugo.

Ronson iz Meuplanernih vesti zaustavio je Bleka na trenutak dok je ovaj iao prema brodu. Blek se zagledao u Ronsonovo rumeno lice i upitao: "ta elite?" Ronson stade da blebee: "Sluajte! Kada se vratite, elim ekskluzivan intervju. Srediu da vam plate koliko god traite... ta god elite..." Blek ga odgurnu u stranu, poslavi ga na pod, i nastavi dalje. Brod je imao dvolanu posadu. Niko mu se nije obratio. Trudili su se koliko su mogli da ga ne gledaju. Bleku to nije smetalo. I sami su na smrt bili uplaeni, tako da se njihov brod pribliavao Parseku poput maeta koje se postrance prikrada prvom psu koga je ikada ugledalo. Mogao je i bez njih. Samo mu se jedno lice neprestano javljalo pred oima. Nestrpljivi izraz generala Kolnera i izraz sintetike odlunosti na losovom licu ostavili su samo trenutni trag u njegovoj svesti. Nestali su gotovo istog asa. Neprekidno mu se priinjavalo neuznemireno lice Suzan Kalvin, njegova smirena bezizraajnost dok se ukrcavao na brod. Zurio je u crnilo u kome je ve nestala Hiperbaza... Suzan Kalvin! Doktor Suzan Kalvin! Robopsiholog Suzan Kalvin! Robot koji hoda poput ene! Kako li su glasila njena tri zakona, pitao se. Prvi Zakon: Robota mora tititi svom svojom moi, svim svojim srcem i svom svojom duom. Drugi Zakon: Mora zastupati interese korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Prvim Zakonom. Trei Zakon: O ljudskim biima treba uzgred voditi rauna samo u sluaju kada se to ne protivi Prvom i Drugom Zakonu. Da li je ikada bila mlada, ljutito se pitao? Da li je ikada iskusila makar kakvo istinsko oseanje? Svemira mu! Kako je samo eleo da uini neto... bilo ta to bi joj skinulo taj ledeni izraz nitavila s lica. I uinie! Tako mu zvezda, hoe. Samo da se iz ovoga izvue pri zdravoj pameti, postarae se da je smodi zajedno sa njenom korporacijom i svim njenim triarijama. Zbog ove pomisli, a ne toliko iz straha od zatvora ili elje za napredovanjem u slubi, pristao je da poe. Zahvaljujui toj misli gotovo da nije oseao strah. Gotovo. Jedan od pilota mu se obrati, mrmljajui, ni ne pogledavi ga: "Moete se spustiti odavde. Nalazi se pola milje ispod." Blek ogoreno primeti: "Zar se neete spustiti?" "Imamo izriito nareenje da to ne uinimo. Vibracije izazvane sputanjem mogle bi..." "A ta je sa vibracijama usled mog sputanja?" Pilot odvrati: "Takva su nam nareenja."

Blek nita vie nije kazao; uvukao se u skafander i saekao da se otvore unutranja vrata vazdune komore. Sandui sa alatom bio je vrsto zavaren za metalni deo odela oko desne butine. U trenutku kada je stupio u komoru, zauo je glasove u slualicama u kacigi. "Puno sree, doktore." Bio mu je potreban jedan trenutak da shvati da su to glasovi one dvojice sa broda, koji su ipak priekali, pre nego to e se izgubiti iz tog sablasnog dela svemira, da mu bar toliko kau. "Hvala", odvrati Blek kao da je u neprilici, napola odbojno. Narednog trenutka bio je u svemiru; lagano se okretao zato to se blago otisnuo nogama o spoljanju stranu komore. Mogao je da vidi Parsek kako ga eka, a kada je pogledao izmeu nogu u pravom trenutku prevrtanja uspeo je da primeti dugake mlazove bonih potisnika broda koji ga je dovezao, dok se okretao da ode. Ostao je sam! Svemira mu, bio je sam! Da li se ijedan ovek u istoriji ikada oseao tako usamljen? Da li bi to doznao, pitao se, oseajui pri tom muninu... ako bi se ita dogodilo? Da li e biti svestan onoga to se zbiva makar na trenutak? Da li e osetiti kako mu um kopni, kako mu svetlost razuma bledi i nestaje? Ili e se sve dogoditi iznenada, kao odseeno noem? U oba sluaja... ivo mu pred oi iskrsnu slika impanze, belog pogleda, koji se trese od neshvaenog uasa.

Sada se asteroid nalazio dvadeset stopa ispod njega. Plovio je kroz svemir sasvim ravnomerno. Osim onoga to su zamutili ljudi, ni zrnce peska na njemu nije se pokrenulo tokom astronomskih razdoblja. U krajnjoj nepokretnosti Onoga, neka mala estica prljavtine zakoila je tananu radnu jedinicu na Parseku, ili je mrvica neistog taloga u najboljem ulju upala u neki pokretni deo i zaustavila ga. Moda je bila potrebna samo mala vibracija, jedva primetno podrhtavanje koje potie od sudara dve mase, da se oslobodi taj pokretni deo i krene svojim predodreenim putem, stvorivi hiperpolje, nateravi ga da se rascveta poput kakve neverovatne rue. Jo malo pa e mu telo dodirnuti Ono; privukao je udove uz telo u elji da se 'polako spusti'. Uopte nije hteo da dodirne asteroid. Osetio je marce. Bio je sve blii.

Sada... sada...

Nita! Samo je i dalje oseao pod sobom asteroid; bili su to neobini trenuci tokom kojih je pritisak sve vie rastao, pritisak koji je poticao od mase od 250 funti (on plus odelo) koja je imala punu inerciju, ali ne i teinu. Blek otvori lagano oi i dozvoli da mu u vidokrug uu zvezde. Dole se nalazio blistavi mermer, iji je sjaj umekavao polarizujui titnik njegovog vizira. Zvezde su takoe delovale prigueno, ali su obrazovale poznata ustrojstva. Poto su Sunce i sazvea bili na svom mestu, to je znailo da se jo nalazi u solarnom sistemu. ak je mogao da vidi i Hiperbazu, mali, nejasni srp. Ukoio se od oka kada mu je u uima iznenada odjeknuo neiji glas. Bio je to los. los ree: "Drimo vas na oku, dr Blek. Niste sami!" Blek se umalo nije nasmejao ovoj frazi, ali je ipak samo odvratio tihim, jasnim glasom: "Iskljuite se. Ako to uinite, neete me ometati." Pauza. Ponovo se zauo losov glas, ovog puta se jo vie ulagujui: "Ako biste nas izvetavali kako napredujte, to bi moda smanjilo napetost." "Od mene ete dobiti sva obavetenja kada se budem vratio. Ne ranije." Rekao je to ogoreno i isto tako ogoreno njegovi prsti obloeni metalom krenuli su ka kontrolnoj tabli na grudima i iskljuili radio u skafandru. Sada slobodno neka govore u vakuum. Imao je on vlastite planove. Ako se iz ovoga izvue zdravog razuma, bie to njegov ou. Krajnje obazrivo je stao na noge i uspravio se na Onome. Malo se zaljuljao, to je bila posledica nevoljnog kretanja miia, koje je prevarilo gotovo potpuno odsustvo gravitacije, nagnavi ga da stalno balansira i povlaei ga as na jednu as na drugu stranu. Na Hiperbazi je postojalo polje pseudogravitacije koje ih je dralo prikovane za tle. Blek zadovoljno zakljui da mu je deo mozga jo u stanju da se toga seti i da zaali za tim, sada, in absentia. Sunce je nestalo iza litice. Zvezde su se vidljivo kretale zahvaljujui jednoasovnom razdoblju rotacije asteroida. Sa mesta na kome je stajao bio je u stanju da vidi Parsek, pa je polako i paljivo krenuo prema njemu... gotovo na vrhovima prstiju. (Bez vibracija. Bez vibracija. Te dve rei su mu moleivo prolazile umom.) Pre nego to je postao potpuno svestan udaljenosti koju je preao, ve je bio kod broda. Nalazio se u podnoju niza metalnih ruki koje su vodile do spoljnjih vrata vazdune komore. Tu je zastao.

Brod je izgledao sasvim normalno. Ili je bar izgledao uglavnom normalno, osim to se primeivao krug elinih ispupenja koji ga je opasavao na treini visine, kao i drugi krug na dve treine visine. U ovom trenutku mora da su se napinjali kako bi postali izvori polova hiperpolja. Bleka obuze udna elja da isprui ruku i pogladi jedno od njih. Bio je to jedan od onih iracionalnih poriva, poput trenutne pomisli: 'ta ako skoim?' koja je gotovo neizbena dok zurite nadole, sa neke visoke zgrade. Blek duboko udahnu; imao je utisak da je sav lepljiv dok je irio prste na obema akama, a zatim lagano, veoma lagano, poloio obe na trup broda.

Nita! Uhvatio je najniu ruku i povukao se navie, paljivo. Strano je alio to nema iskustva sa nultom silom tee kao svemirski monteri. Treba upotrebiti taman onoliko snage koliko vam je dovoljno da nadjaate inerciju, a onda da prestanete. Ako samo sekund previe vuete izgubiete ravnoteu i izvrnuete se na bok broda. Peo se polako, jedva prstima dodirujui ruke; noge i bokovi zanosili su mu se udesno, dok je levom rukom posezao navie, a zatim nalevo, dok je desnom rukom posezao navie. Dvanaest ruki i prsti mu zalebdee iznad kontakta koji je otvarao spoljanji ulaz u vazdunu komoru. Bezbednosni znak bila je jedna siuna zelena mrlja. Ponovo je zastao. Sada je trebalo prvi put da upotrebi brodsku energiju. Kroz um su mu promicali dijagrami vodova i raspodela energije. Ako pritisne kontakt, energija e istei iz mikroelektrane kako bi povukla masivnu plou metala koja je predstavljala spoljanja vrata komore. Dakle? ta mu je drugo preostalo? Dok bar ne nasluti ta nije u redu, nije bilo naina da odredi kakva e biti posledica ove energetske diverzije. Uzdahnuo je i dodirnuo kontakt. Glatko, bez trzaja ili zvuka, taj deo broda se povukao u stranu. Blek jo jednom baci pogled na prijateljska sazvea (nisu se izmenila) i stupi u blago osvetljeno udubljenje. Spoljanja vrata komore zatvorie se za njim. Sada je trebalo pritisnuti jo jedan kontakt. Morao je da otvoriti unutranja vrata komore. Jo jednom je zastao da razmisli. Vazduni pritisak u brodu sasvim e malo opasti kada se otvor unutranja vrata vazdune komore i proi e nekoliko sekundi pre nego to brodski elektrolizeri budu u stanju da nadoknade gubitak. Dakle? Boova stranja ploa, da navede bar jedan kritian deo, bila je osetljiva na pritisak, ali nesumnjivo ne ba toliko osetljiva.

Opet je uzdahnuo, malo blae (koa njegovog straha postajala je polako sve uljevitija) i dodirnuo kontakt. Unutranja vrata komore se otvorie. Stupio je u pilotsku kabinu Parseka i srce mu udno poskoi jer je prva stvar koju je ugledao bio viziploa, podeena na prijem i porpskana zvezdama. Nagnao je sebe da se zagleda u njih.

Nita! Videla se Kasiopeja. Sazvea su bila u redu i on se nalazio u Parseku. Imao je neki udan oseaj da je ono najgore prolo. Poto je uspeo dovde da stigne i ostane u Sunevom sistemu, poto je do sada uspeo da sauva svoj um, poeo je da osea da mu se pomalo vraa neto nalik na samouverenost. Na Parseku je vladao gotovo natprirodni mir. Blek je bio u mnogo brodova tokom svog ivota i u njima su se uvek uli neki zvuci ivota, makar samo struganje cipele ili pevuenje kabinskog momka u hodniku. Ovde mu se ak inilo da su i sami otkucaji njegovog srca bili prigueni do bezvunosti.

Robot na pilotskom seditu bio mu je okrenut leima. Niim mu nije stavio do znanja da je svestan njegovog ulaska. Blek stisnu zube u divljaki osmeh i otro ree: "Pusti ruicu! Ustani!" zvuk njegovog glasa se prolomio kroz zatvoreni prostor. Suvie kasno se uplaio onoga to bi moglo da prouzrokuju vibracije vazduha, ali zvezde na viziploi ostale su iste. Robot se, razume se, nije ni pomerio. Nije bio u stanju da primi bilo kakvu senzaciju. Nije ak mogao da udovolji ni Prvom Zakonu. Ostao je sleen u sredinjici bez kraja neega to je trebalo da bude gotovo trenutni proces. Dobro je upamtio nareenja koja su mu izdata. Bila su krajnje jasna: "vrsto uhvati ruicu. Snano je povuci prema sebi. Snano! Ne isputaj je dok te kontrolna tabla ne obavesti da si dva puta proao kroz hipersvemir." E pa, on jo nijednom nije proao kroz hipersvemir. Paljivo je priao blie robotu. Ovaj je sedeo, vrsto drei ruku koju je snano povukao, tako da mu se nala izmeu kolena. To je dovelo na odgovarajue mesto mehanizam za aktiviranje. Zatim se temperatura njegovih metalnih aka prenela na starter, taman dovoljno da se uspostavi kontakt. Blek automatski pogleda na termometar na kontrolnoj tabli. Robotove ake su imale temperaturu od 37 stepeni Celzijusa, kao to je i trebalo. On zajedljivo pomisli: 'Ba divno. Ovde sam sam sa ovom mainom i ne mogu nita da preduzmem.'

Najvie bi voleo da je mogao da uzme neku ipku i smrska ga u opiljke. Uivao je u toj pomisli. Ve je mogao da vidi uas na licu Suzan Kalvin (ako je i uas u stanju da se provue kroz led, uas to je jedan robot smrskan...) Kao i svi ostali pozitronski roboti i ovaj je bio vlasnitvo 'Amerikih robota', tamo je napravljen i tamo je testiran. Poto se naslaivao koliko je mogao tom zamiljenom osvetom, na kraju se smrknuo i stao da se osvre po brodu. Konano, do sada nita nije postigao.

Polako je skinuo skafander. Neno ga je odloio na policu. Oprezno je krenuo iz jedne prostorije u drugu, prouavajui velike povrine koje su se meusobno spajale u hiperatomski motor, sledei kablove, proveravajui releje polja. Nita nije dirao. Postojalo je desetinu naina da se deaktivira to hiperpolje, ali svaki bi bio poguban ako bar otprilike ne bude znao gde je greka, od koje e zavisiti taan sled njegovih postupaka. Ponovo se obreo kod kontrolne table i oajniki dreknuo prema robotovim irokim leima, mranim i ravnodunim: "Hoe li da mi kae? ta nije u redu?" Osetio je poriv da nasumce napadne brodsku maineriju, polomi je i zavri s tim. Snano je potisnuo tu elju. Makar mu bila potrebna i cela nedelja, on e, nekako, dokuiti pravi nain za napad. Toliko je dugovao dr Suzan Kalvin i planovima koje je imao s njom. Polako se okrenuo na peti i stao da razmilja. Svaki deo ovog broda, od samog motora do svih pojedinanih dvosmernih prekidaa na pritiskanje, bio je do u beskraj ispitivan i proveravan na Hiperbazi. Izgledalo je gotovo nezamislivo da bilo ta zakae. Na celom brodu nije bilo jedne stvari... Pa da, razume se, bilo je. Robot! Njega su testirali u 'Amerikim robotima' a oni se, neka su prokleti, mogu smatrati kompetentnim. ta ono svi uvek govore: 'Prirodno je da robot moe bolje da obavi posao.' Bila je to normalna pretpostavka, koja se delimino zasnivala na vlastitoj reklamnoj kampanji 'Amerikih robota'. Mogli su da stvore robota za odreenu svrhu koji e biti bolji od oveka. Ne 'dobrog kao ovek', ve 'boljeg od oveka'. I dok je Derald Blek zurio u robota i razmiljao o tome, obrve mu se skupie ispod niskog ela, a lice mu poprimi izraz negde izmeu zapanjenosti i divlje nade. On prie robotu i zaobie ga. Zagledao se potom u njegove ruke kojima je drao kontrolnu ruku u poloaju za paljenje; ruka bi zauvek tako ostala ako brod u meuvremenu ne bi krenuo ili dok ne bi utroio sve zalihe energije. Blek stade ubrzano da die: "Kladim se. Kladim se." Udaljio se nekoliko koraka i duboko zamislio. Ree: "Mora da je to."

Pogledao je u pravcu brodskog radija. Njegov nosei snop ve je bio usmeren na Hiperbazu. On grmnu: "Hej. lose." los se istog asa javio. "Svemira mu, Blek..." "Manite se toga", rskavo ree Blek. "Bez govora, molim. Hteo sam samo da proverim da li gledate." "Da, razume se. Svi smo tu. Sluajte..." Meutim, Blek je iskljuio radio. Iscerio se u jednosmernu kameru u pilotskoj kabini i izabrao jedan deo mehanizma hiperpolja koji e se videti. Nije znao koliko se ljudi nalazi u osmatrakoj sali. Moda su tamo samo Kolner, los i Suzan Kalvin. Moda celo osoblje. U svakom sluaju, imae ta da vide. Relejna kutija broj 3 dobro je odgovarala svrsi, zakljuio je on. Bila je smetena u otvoru u zidu preko koga je stajala ploa privrena hladnim avom. Blek posegnu u svoj pribor i uze konusnu, zatupastu alatku za uklanjanje avova. Pomerio je potom svoj skafander dalje niz spremite (poto ga je prethodno okrenuo kako bi mogao da dohvati kutiju sa alatom), pa se okrenuo se prema relejnoj kutiji. Ne obraajui panju na poslednje marce nelagodnosti, Blek podie alatku za uklanjanje avova i prinese je trima razliitim takama du hladnog spoja. Polje sile alatke deejstovalo je veto i brzo, dok se drka neznatno zagrejala u njegovoj aci pri prolasku energije. Ploa je bila osloboena. On baci jedan brzi pogled, gotovo nevoljan, na brodsku viziplou. Zvezde su bile normalne. On sam oseao se normalno. To je bila ona poslednja trun ohrabrenja koja mu je bila potrebna. Podigao je stopalo i smrskao cipelom krajnje delikatan mehanizam u spremitu. Staklo se rasprilo, metal iskrivio, a retki mlaz ivinih kapi... Blek je teko disao. Jo je jednom ukljuio radio. "Jeste li jo tu, lose?" "Da, ali..." "Onda vas izvetavam da je hiperpolje na tabli Parseka deaktivirano. Doite po mene."

Derald Blek se nije oseao nita veim junakom nego kada je krenuo a Parsek, ali je ipak zakljuio da on to jeste. Ljudi koji su ga dovezli na mali asteroid doli su i da ga pokupe. Ovog puta su se spustili. Tapali su ga po leima. Hiperbaza je bila pretrpana osobljem kada je brod stigao i svi su izvikivali Blekovo ime. On je odmahivao i osmehivao se, to je i bila dunost junaka, ali u sebi nije oseao nikakvo likovanje. Ne jo. Samo nagovetaje neeg slinog. Likovanje e doi kasnije, kada se bude sreo sa Suzan Kalvin. Zastao je pre nego to je siao iz broda. Potraio ju je pogledom, ali je nije video. General Kolner je bio tamo, ekao ga je; u meuvremenu je povratio svu svoju vojniku utogljenost, a na lice

je zalepio lani izraz odobravanja. Majer los mu se nervozno osmehivao. Ronson iz Meuplanetnih vesti mahnito mu je mahao. Suzan Kalvin nigde nije bilo. Odgurnuo je Kolnera i losa u stranu kada se iskrcao. "Prvo idem da se operem i neto pojedem." Bar u tom trenutku uopte nije sumnjao u to da moe diktirati uslove i generalu i svima ostalima... Straari iz Bezbednosti su mu krili put. Okupao se i obedovao natanane u izdvojenosti za koju se lino pobrinuo. Zatim je pozvao Ronsona iz Meuplanetnih vesti i kratko s njim razgovarao. Saekao je da mu ovaj uzvrati poziv i tek je onda osetio da se moe potpuno opustiti. Sve je ispalo mnogo bolje nego to se nadao. Sam kvar broda postao je njegov savreni sauesnik u zaveri. Konano je pozvao kancelariju generala i naredio da sazovu konferenciju. Do toga se stiglo... do nareivanja. General-major Kolner je samo kazao: "Da, ser." Ponovo su bili zajedno. Derald Blek, Kolner, los... ak i Suzan Kalvin. Meutim, ovog puta je glavni bio Blek. Robopsiholog je imala ozbiljan izraz lica, koji kako se ini ni uspeh ni neuspeh nisu mogli da izmene; ipak je nekom tananom promenom u dranju nagovetavala da se odrekla mesta pod snopom reflektora. Dr los je grickao nokat na palcu kada je oprezno poeo: "Dr Blek, svi smo vam veoma zahvalni na vaoj hrabrosti i uspehu." A onda, kao da se istog asa povratio, on dodade: "Ipak, nije bilo nimalo mudro smrskati relejnu kutiju petom i... pa, bio je to in koji teko da se smeo nadati uspehu." Blek odvrati: "Bio je to in koji teko da je mogao ostati bez uspeha. Vidite" , (ovo je bila bomba broj jedan), "tada sam ve znao ta je zakazalo." los ustade. "Zaista? Jeste li sigurni?" "Poite sami tamo. Sada je bezbedno. Rei u vam ta da potraite." los ponovo polako sede. General Kolner je bio pun poleta. "Pa ako je ovo tano, to je sjajno." "Tano je", ree Blek. Pogled mu skliznu na Suzan Kalvin koja nita jo nije kazala. Blek je uivao u oseanju nadmoi. Bacio je bombu broj dva, rekavi: "Razume se, re je o robotu. Jeste li uli, dr Kalvin?" Suzan Kalvin se oglasila prvi put. "ula sam. To sam donekle i oekivala, u stvari. To je bio jedini deo opreme na brodu koji nije bio testiran u Hiperbazi." Blek se na trenutak osetio jadno. Ree: "Ali to niste nijednom rei pomenuli." Dr Kalvin uzvrati: "Kao to je dr los nekoliko puta ponovio, ja nisam strunjak za eteriku. Moja nagaanja, a to nije bilo nita drugo do nagaanje, mogla su lako biti pogrena. Smatrala sam da nemam prava da vam unapred stvaram predrasude vezane za vau misiju."

Blek ree: "Pa dobro, da niste moda pogodili i kako je do kvara dolo?" "Ne, gospodine." "Pa, napravljen je da bude bolji od oveka. U tome je nevolja. Nije li udno da nam se na putu isprei upravo ono u emu su 'Ameriki roboti' najbolji? Koliko sam razumeo, oni prave robote bolje od ljudi."

amarao ju je reima, ali ona nije progutala mamac. Umesto toga je uzdahnula. "Dragi moj dr Blek. Nisam ja odgovorna za slogane naeg prodajno-promotivnog odeljenja." Blek se drugi put osetio jadno. S ovom Kalvinovom nije lako bilo izii nakraj. On ree: "Vai ljudi su napravili robota koji e zameniti oveka za kontrolama Parseka. Trebalo je da povue kontrolnu ruku prema sebi, stavi je u poloaj i dopusti da toplota njegovih aka aktivira prekida koji e uspostaviti konani kontakt. Veoma jednostavno, je li tako, dr Kalvin." "Veoma jednostavno, dr Blek." "Da robot nije napravljen da bude bolji od oveka, uspeo bi. Na nesreu, 'Ameriki roboti' su smatrali za potrebno da ga naprave da bude bolji od oveka. Robotu je reeno da povue snano kontrolnu ruku. Snano. Re je ponovljena, pojaana, naglaena. I tako je robot uinio ono to mu je reeno. Snano ju je povukao unazad. Ali desila se mala nevolja. On je otprilike deset puta jai od obinog ljudskog bia za koje je kontrolna ipka bila predviena." "Zar hoete da kaete..." "Kaem da se ruka savila. Savila se upravo toliko da promai prekida. Kada je toplota robotovih aka aktivirala termoregulator, on nijeuspostavio kontakt."On se isceri. "Ovo nije greka samo jednog robota, dr Kalvin. To je simbol pogreke cele robotske ideje." "Ma hajdete, dr Blek", odvrati ledeno Suzan Kalvin, "potkopavate logiku misionarskom psihologijom. Robot je bio opremljen odgovarajuom moi razumevanja, kao i sirovom snagom. Da je ovek koji mu je izdavao nareenja upotrebio kvantitavine izraze, a ne glupavi pridev 'snano', ovo se ne bi dogodilo. Da je kazao: 'povuci jainom od pedeset pet funti', sve bi bilo dobro." "Vi hoete da kaete", ree Blek, "da se nesavrenost robota mora nadoknaditi genijalnou i inteligencijom oveka. Uveravam vas da e ljudi tamo na Zemlji tako na to gledati i nee biti ba raspoloeni da oproste 'Amerikim robotima' za ovaj fijasko." General-major Kolner brzo ree, povrativi autoritet svom glasu: "Stanite malo, Blek, sve to se dogodilo oigledno je strogo poverljivo." "U stvari", iznenada ree los, "vaa teorija jo nije proverena. Poslaemo ekipu na brod da to izvidi. Moda uopte nije stvar u robotu."

"Pobrinuete se vi ve da to dokaete, zar ne? Pitam se da li e ljudi poverovati zainteresovanoj strani. Pored toga, imam jo neto da vam kaem: od ovog trenutka ne radim vie na ovom projektu. Dajem otkaz." "Zato?" upita Suzan Kalvin. "Jer sam ja, kao to ste kazali, dr Kalvin, misionar", odvrati Blek, smeei se. "Imam misiju. Oseam da to dugujem ljudima na Zemlji, da im kaem da je doba robota stiglo do take u kojoj se manje vrednuje ivot oveka od ivota robota. Sada je mogue narediti oveku da se izloi opasnosti jer je robot suvie dragocen da bi se neem slinom izloio. Verujem da bi Zemljani to trebalo da uju. injenica je da su mnogi ljudi rezervisani kada su u pitanju roboti. 'Ameriki roboti' jo nisu uspeli da dobiju pravno odobrenje da koriste robote na samoj planeti Zemlji. Verujem da e ono to imam da kaem, dr Kalvin, zauvek okonati tu stvar. Ovim danas, dr Kalvin, vi, vaa korporacija i vai roboti biete zbrisani Sunevog sistema." Pretio joj je, Blek je toga bio svestan; pretio joj je, ali nije mogao da odustane od ove scene. iveo je za ovaj trenutak jo od asa kada je krenuo na Parsek nije mogao da odustane. Na trenutak su blede oi Suzan Kalvin zasijale i blago rumenilo joj je oblilo obraze, to je njega ispunilo likovanjem. On pomisli: 'Kako se sada oseate, gospoo naunice?' Kolner ree: "Nee vam biti dozvoljeno da podnesete ostavku, Blek, niti e vam biti doputeno..." "Kako me moete spreiti, generale? Ja sam junak, zar niste uli? A stara Majka Zemlja e iskoristiti svog junaka. Uvek je to inila. elee od mene da uju i poverovae u sve to im kaem. I nee im se dopasti da me neko u tome ometa, bar ne dok sam jo tako sve junak. Ve sam razgovarao sa Ronsonom iz Meuplanetnih vesti i rekao mu da imam neto veliko za njih, neto to e uzdrmati poloaj svim vladinim zvaninicima i naunim direktorima, tako da e oni iz Meuplanetnih biti prvi od mene dobiti vesti. ta vam onda preostaje, osim da me ubijete? Ali mislim da e vam posle toga biti mnogo gore, ako pokuate." Blekova osveta bila je potpuna. Nije tedeo rei. Nije se nimalo ustezao. Ustao je da poe.

"Samo trenutak, dr Blek", ree Suzan Kalvin. U njenom tihom glasu oseao se autoritet. Blek se nevoljno okrenuo, kao ak kada uje glas svoga uitelja, ali je parirao tom gestu namernim ruganjem: "Pretpostavljam da elite da pruite neko objanjenje?" "Uopte ne", spremno je odvratila. "Vi ste ve sve odlino objasnili, umesto mene. Vas sam izabrala jer sam znala da ete shvatiti, mada sam mislila da e vam to ranije poi za rukom. S vama sam ve radila. Znala sam da ne volite robote i da zato neete patiti od bilo kakvih iluzija kada su oni u pitanju. Iz vaeg dosjea, koji sam zatraila da pogledam pre nego to ste dobili ovaj zadatak, videla sam da ste bili protiv ovog eksperimenta u kome je robot trebalo da proe kroz hipersvemir. Vai pretpostavljeni su isticali da vam to ne ide u prilog, ali sam ja smatrala obrnuto." "O emu vi to govorite, doktore Kalvin, ako smem da budem tako grub?"

"O injenici da je trebalo da shvatite zato nijedan robot nije mogao da bude poslat na ovu misiju. ta ste ono i sami kazali? Neto o tome da se robotska nesavrenost mora dopuniti genijalnou i inteligencijom oveka. To je savreno tano, mladiu, savreno tano. Roboti nisu genijalni. Njihovi umovi su konani i mogu biti izraunati do poslednje decimale. To je, u stvari, moj posao. Ako robotu izdate nareenje, tano nareenje, on je u stanju da ga izvri. Ako nareenje nije tano, on nije u stanju da ispravi vlastitu greku bez daljnjih nareenja. Zar niste upravo o tome izvestili kada ste govorili o robotu na brodu? Kako smo mogli da poaljemo robota da pronae greku u mehanizmu kada ne moemo da mu izdamo tana nareenja, poto ni sami nita ne znamo o toj greci? 'Pronai ta nije u redu' - nije nareenje koje moete izdati jednom robotu; ve samo oveku. Ljudski mozak se, bar za sada, ne moe do kraja izraunati." Blek iznenada sede i zagleda se zbunjeno u psihologa. Njene rei otro su pogodile najdublje slojeve njegovog razumevanja koje je bilo obavijeno oseanjima. Shvatio je da ne moe da opovrgne njene rei. Ono to je bilo jo gore, osetio se poraen. Ree: "Mogli ste to da kaete pre nego to sam krenuo." "Mogla sam", sloi se dr Kalvin, "ali sam uoila da se sasvim razumljivo plaite za svoj zdrav razum. Poveana zabrinutost mogla je lako da obogalji vau delotvornost kao istraitelja, pa sam pomislila da bi vas bilo dobro pustiti da odete sa milju da je moj jedini motiv to vas aljem taj to vie cenim robota. Palo mi je na pamet da bi vas to moglo naljutiti, a bes je, moj dragi dr Blek, ponekad vrlo korisno oseanje. Ljutit ovek bar ne osea onoliki strah koliki bi oseao da nije ljut. Mislim da je sve dobro ispalo." Mlitavo je preplela ake u krilu i gotovo se osmehnula, moda prvi put u ivotu. Blek ree: "Neka sam proklet." Suzan Kalvin primeti: "Ako biste sada prihvatili moj savet, vratite se svom poslu, prihvatite status junaka i ispriajte svom prijatelju reporteru pojedinosti vaeg hrabrog ina. Neka to budu one velike vesti koje ste mu obeali." Lagano, nevoljno, Blek klimnu. losu kao da je laknulo; Kolner se iskezi. Sve vreme dok je Suzan Kalvin govorila nisu izustili ni rei, pa to nisu ni sada uinili, ve su samo pruili ruke. Blek je prihvatio njihove ake i dosta rezervisano ih prodrmao. On ree: "Trebalo bi istai i vau ulogu u svemu ovome, dr Kalvin." Suzan Kalvin ledeno odgovori: "Ne budite ludi, mladiu. To mi je posao."

BEKSTVO!

Kada se Suzan Kalvin vratila iz Hiperbaze, saekao ju je Alfred Lening. Starac nikada nije pominjao svoje godine, ali svi su znali da mora imati preko sedamdeset pet. Pa ipak, um mu je i dalje bio bistar i mada je konano dozvolio da ga proglase poasnim direktorom Odelenja za istraivanja dok je izvrni direktor postao Bogert, to ga ipak nije spreavalo da se svaki dan pojavljuje u svojoj kancelariji. "Koliko ih jo deli od hiperatomskog pogona?" upita on. "Ne znam", odvrati ona iznervirano, "nisam pitala." "Hmmm. Voleo bih da poure. Jer ako ne poure, moglo bi se desiti da ih 'Ujedinjeni' preteknu. A i nas zajedno s njima." "'Ujedinjeni'. Kakve veze oni imaju s tim?" "E pa, ne proizvodimo samo mi raunare. Moda su nai pozitronski, ali to ne znai i da su bolji. Robertson je sazvao veliki sastanak na tu temu za sutra. ekao je da se vi vratite."

Robertson, sin utemeljivaa korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi', uperi svoj iljati nos u generalnog menadera i Adamova jabuica mu poskoi kada ree: "Ponite smesta. Isterajmo ovo na istac." Generalni menader je bio spreman: "Evo kako stvari trenutno stoje, efe. 'Ujedinjeni roboti' obratili su nam se pre mesec dana jednim smenim predlogom. Doneli su otprilike pet tona cifara, jadnaina i tome slinog. Bio je u pitanju neki problem. je l' te, i oni su eleli da dobiju odgovor od Mozga. Ugovoreni su sledei uslovi..." Stao je da ih nabraja, odvajajui za svaki po jedan svoj debeli prst: "Sto hiljada dobijamo ako nema reenja, a mi budemo u stanju da im kaemo koji im inioci nedostaju. Dve stotine hiljada ako postoji reenje, plus trokovi pravljenja maine o kojoj je re, plus etvrtina od profita. Problem se odnosio na konstruisanje meuzvezdanog motora..." Robertson se namrti i njegova vitka prilika se ukoi: "Uprkos injenici da i sami imaju mainu koja misli. Je li tako?" "Zbog toga ceo ovaj predlog i jeste liio na neku nametaljku, efe. Leveru, preuzmi dalje." Abe Lever pogleda sa suprotnog kraja konferencijskog stola i pogladi ekinjavu bradu, proizvevi priguen, hrapav zvuk. Osmehnuo se.

"Stvari vam stoje ovako, efe. 'Ujedinjeni' su imali mainu koja misli, ali se ova pokvarila." "ta?" Riobertson napola ustade. "Tako je. Raspala se! Kaput. Niko ne zna zbog ega, ali ja sam doao do nekih veoma zanimljivih pretpostavki... kao, na primer, da su od nje zatraili da im podari meuzvezdani brod,

davi joj istu onu gomilu podataka s kojom su doli kod nas, a ta gomila podataka potpuno je sredila njihovu mainu. Pretvorila se u kr... pravi kr." "Jeste li shvatili, efe?" Generalni menader je likovao. "Jeste li? Sve postojee industrijske istraivake grupe, bez obzira na veliinu, pokuavaju da naprave motor za 'savijanje' svemira, 'Ujedinjeni' i 'Ameriki roboti' bili su vodei na tom polju zahvaljujui naim superrobotskim mozgovima. Sada, poto su oni uspeli da zeznu svoj, pred nama je ist teren. U tome je bila caka... ovaj... to je bio njihov motiv. Bie im potrebno bar est godina da naprave drugi, to znai da su gotovi, osim ako ne unite i na, istim onim problemom." Predsedniku 'Amerikih robota' iskoie oi. "Pokvarenih li pacova..." "Stanite, efe. Ima jo." On zamahnu akom i pokaza prstom na Leninga: "Lening, preuzmite!" Dr Alfred Lening osmotri prethodnike, ovla se namrtivi... to je bila njegova uobiajena rakcija na istupanja ljudi iz mnogo bolje plaenih odelenja kao to su poslovno i prodajno. Njegove neverovatne sede obrve bile su nakostreene, a glas suv: "Sa naune take gledanja, ova situacija, iako nije sasvim jasna, moe se podvri inteligentnoj analizi. Pitanje meuzvezdanog putovanja u postojeim uslovima fizike teorije prilino je... ovaj... neodreeno. Stvar je jo irom otvorena... ba kao to su to i obavetenja koja su oni iz 'Ujedinjenih' dali svojoj maini za razmiljanje, pod pretpostavkom da su posredi ista ona koja smo i mi dobili. Nae matematiko odeljenje podvrglo ih je podrobnoj analizi i ini se da su 'Ujedinjeni' mislili na sve. Materijal dat na uvid sadri sve poznate razrade Franakijeve teorije o savijanju svemira, kao i, kako izgleda, sve relevantne astrofizike i elektronske podatke. Graa je krajnje iscrpna." Robertson ga je nestrpljivo pratio. A onda mu upade u re: "ak suvie, tako da Mozak ne moe da izie s njom nakraj?" Lening odluno odmahnu glavom: "Ne. Nije poznato da postoje bilo kakva ogranienja kapaciteta Mozga. O drugom neem je re. Posredi su Zakoni robotike. Mozak, na primer, nikada ne bi mogao da prui reenje nekog problema koji mu je postavljen, ako bi to reenje podrazumevalo smrt ili povredu nekog ljudskog bia. to se njega samog tie, problem koji bi se samo na takav nain mogao reiti bio bi nereiv. Ako se jedan takav problem udrui sa krajnje hitnim zahtevom da se reenje odmah pronae, vrlo je verovatno da e se Mozak, koji je ipak samo robot, nai pred nereivom nedoumicom: niti e moi da odgovori niti e moi da odbije da odgovori. Neto slino mora da se dogodilo maini 'Ujedinjenih'." Lening napui usne i podie obrve u pravcu Suzan Kalvin koja je prvi put podigla pogled sa svojim prepletenih prstiju. Glas joj je bio tih i bezbojan. "Zapanjujua je priroda robotove reakcije kada se nae pred nekom nedoumicom", poe ona. "Robotova psihologija je daleko od savrenstva... uveravam vas da je tako, uostalom strunjak sam za to... ali moemo razgovarati o njenoj kvalitativnoj vrednosti, jer i uz sve sloenosti sa kojima se sree pozitronski mozak robota, njega su napravila ljudska bia, to znai da je nainjen u skladu sa ljudskim vrednostima.

Kada se jedno ljudsko bie nae u nemoguoj situaciji, ono esto reaguje tako to se povue iz stvarnosti: zatvori se u svet privida, oda se piu, dobije napad histerije, ili skoi sa mosta. Sve se svodi na isto... na odbijanje ili nesposobnost da se suoi sa datom situacijom. Isto je i sa robotom. Ve i najblaa dilema poremetie polovinu njegovih releja; a ona najgore vrste spalie svaku pozitronsku stazu u mozgu, tako da on vie nee moi da se popravi." "Razumem", izjavi Robertson, koji, u stvari, nita nije shvatao. "ta je sa tim obavetenjem koje su 'Ujedinjeni' traili od nas?" "Ono se nesumnjivo odnosi ", odvrati dr Kalvin, "na neki zabranjeni problem. Meutim, na Mozak se bitno razlikuje od robota 'Ujedinjenih'." "Tako je, efe. Tako je", energino je prekinu generalni menader. "elim da vam ovo bude jasno, jer to je sr situacije." Oi Suzan Kalvin zasijae iza naoara i ona strpljivo nastavi: "Vidite, ser, maine 'Ujedinjenih', a meu njima i Super-Mislilac, ne poseduju linost. Tamo su usredsreeni prvenstvo na funkcionalnosti, znate... primorani su na to, jer ne poseduju osnovne patente 'Amerikih robota' za emocionalne modane staze. Njihov Mislilac je puki raunar visokih dometa, tako da, kada se naao pred prvom nedoumicom, ona ga je istog asa unitila. Meutim, na Mozak, ima linost... linost deteta. To je krajnje domiljat mozak, ali podsea na idiotskog naunika. On, naime, ne razume ono to radi... ve to jednostavno obavlja. I zbog toga to je pravo dete, on je otporniji. Mogli biste rei da ivot ne uzima ba ozbiljno." Robopsiholog nastavi: "Evo ta emo preduzeti. Podelili smo sva obavetenja 'Ujedinjenih' u logike jedinice. Te jedinice emo pojedinano i oprezno ubacivati u Mozak. Kada kritini inilac ue unutra... onaj koji stvara nedoumicu... deja linost Mozga e oklevajui zastati. On nema zrelo oseanje za prosuivanje. Nastupie primetna pauza pre no to uopte prepozna nedoumicu. Tokom te pauze, on e automatski odbaciti tu jedinicu... pre nego to njegove modane staze uspeju da se pokrenu i budu unitene."

Robertsonu stade da se gri Adamova jabuica: "Jeste li sigurni?" Dr Kalvin je uspela da prikrije nestrpljenje: "Priznajem da ovo to sam upravo iznela nema mnogo smisla, izraeno laikim jezikom; ali matematiki prikaz cele stvari bio bi vam od jo manje koristi. Uveravam vas da je onako kao to kaem." Istog asa umeao se generalni menader i spremno rekao: "Evo kako stoje stvari, efe. Ako prihvatimo ponudu, moemo je ovako sprovesti. Mozak e nam rei u kojoj se jedinici obavetenja krije nedoumica. Iz toga moemo zakljuiti o kakvoj je nedoumici re, je li tako, dr Bogert? To vam je sve, efe, a dr Bogert vam je najbolji matematiar koga moete da naete. 'Ujedinjenima' potom kaemo da reenja nema, s razlogom, i pokupimo sto hiljada. Oni ostaju s pokvarenom mainom; mi sa celom. Kroz godinu dana, moda dve, imaemo motor za savijanje svemira, ili hiperatomski motor, kako ga neki zovu. Kako god ga zvali, bie to najvanija stvar na svetu." Robertson se zakikota i isprui ruku: "Dajte da vidim taj ugovor. Potpisau ga."

Kada je Suzan Kalvin ula u izuzetno uvanu nadsvoenu komoru u kojoj se nalazio Mozak, jedan od deurnih tehniara iz smene upravo mu je postavio pitanje: "Ako jedna i po kokoka snese jedno i po jaje za jedan i po dan, koliko jaja e sneti devet kokoaka za devet dana?" Mozak je odgovorio: "Pedeset etiri." A tehniar se onda obratio svom drugu: "Je l' vidi, glupane!" Dr Kalvin se nakaljala i istog asa stvori se nemogui nalet neusmerene energije. Psiholog kratko pokaza rukom, posle ega je ostala sama sa Mozgom. Mozak je, u stvari, bila jedna kugla prenika dve stope - zapremina bez ikakvih vibracija ili zraenja, ispunjena potpuno uslovljenom atmosferom helijuma - a u njoj se nalazila ona nepojamna sloenost pozitronskih staza koje su sainjavale Mozak. Ostatak prostorije bio je pretrpan pomagalima koja su bila posrednici izmeu Mozga i spoljanjeg sveta... njegov glas, ruke, organi ula. Dr Kalvin blago ree: "Kako si, Mozgu?" Mozgov glas bio je veoma pitav i pun poleta: "Odlino, gospoice Suzana. Nameravate neto da me pitate. Siguran sam u to. Uvek u ruci drite knjigu kada nameravate neto da me pitate." Dr Kalvin se ovla osmehnu: "U pravu si, ali neu ti odmah postaviti pitanje. Ovo e biti pitanje i po. Bie toliko sloeno da emo ti ga dati napismeno. Ali ne jo. Prvo u malo porazgovarati s tobom." "U redu. Volim da priam." "Evo, ovako, Mozgu, uskoro e ovamo stii dr Lening i dr Bogert i doneti to sloeno pitanje. Postavljaemo ti ga u malim delovima i vrlo polako, jer elimo da bude veoma paljiv. Zatraiemo od tebe da neto sagradi, ako moe, na osnovu dobijenih obavetenja, ali ve te sada upozoravam da reenje moe sadrati... ovaj... zahtev za nanoenjem povreda ljudskim biima." "Ah!" Uzvik je bio priguen, iznuen. "Pazi na to. Kada stignemo do lista hartije na kome se zahteva povreivanje, pa ak moda i smrt, nemoj se uzbuivati. Vidi, Mozgu, u ovom sluaju neemo voditi rauna... ak ni o tome da li e neko nastradati; uopte nam to nee smetati. I zato, kada doe do tog lista hartije, samo stani, vrati ga... i to bi bilo sve. Jesi li razumeo?" "Oh, svakako. Ali, Boe, da neko ljudsko bie nastrada! Oh, ne!" "Mozgu, ujem dr Leninga i dr Bogerta. Oni e ti kazati ta je posredi i onda emo poeti. Budi dobar deko..." Listovi su lagano putani da ulaze. Posle svakog bi nastupilo razdoblje neobinog aputavog kikotanja, to je znailo da Mozak radi. Potom tiina koja je kazivala da je spreman za naredni list. Bio je to posao od nekoliko sati... tokom kojih je ekvivalent od otprilike sedamnaest debelih tomova metamatike fizike bio ubaen u Mozak.

to je to due trajalo, mrtenje na licima prisutnih postajalo je sve izraenije. Lening je besno i prigueno neto mrmljao. Bogert je u prvo vreme nesigurno zurio u svoje nokte, a zatim je poeo odsutno da ih grize. Tek kada je nestao i poslednji list sa debele gomile, Kalvinova je sva bleda u licu primetila: "Neto nije u redu." Lening je jedva uspeo da procedi: "Nemogue. Je li... mrtav?" "Mozgu?" Suzan Kalvin je drhtala. "uje li me, Mozgu?" "A?" zauo se odsutni uzdah. "Da li sam vam potreban?" "Reenje..." "A, to! Mogu to da napravim. Sagradiu vam ceo brod, veoma lako... samo mi dajte robote. Divan brod. Bie mi potrebno moda dva meseca." "Nije bilo... nikakvih potekoa?" "Dugo mi je trebalo da shvatim", odvrati Mozak. Dr Kalvin se povue. Boja joj se nije vratila u mrave obraze. Dala je ostalima znak da pou za njom.

Kada su stigli u njenu kancelariju, ona ree: "Ne mogu da razumem. Obavetenje, ovakvo kakvo je dato, mora da sadri dilemu... nedoumicu koja se verovatno ukljuuje i smrt. Ako je neto polo naopako..." Bogert ree tiho: "Maina govori i to to kae ima smisla. Ne moe biti nikakve dileme." Meutim, psiholog urno odvrati: "Postoje nedoumice i nedoumice. Ima raznih oblika bekstva. Pretpostavimo da je mozak samo malo zahvaen, ali dovoljno, recimo, da pone da se zavarava da je u stanju da rei problem, a da to, u stvari, nije u stanju. Ili pretpostavimo da se koleba na ivici neeg zaista loeg, tako da bi i najmanji dodir mogao da ga gurne preko te ivice." "Pretpostavimo", ree Lening, "da nema dileme. Pretpostavimo da se maina 'Ujedinjenih' raspala u pokuaju da odgovori na neko drugo pitanje, ili iz isto mehanikih razloga." "Ali ak i da je tako", ostade uporna Kalvinova, "ne smemo da rizikujemo. Sluajte, od sada niko ne sme ni da die u prisustvu Mozga. Preuzimam stvar u svoje ruke." "U redu", uzdahnu Lening, "preuzmite. A mi emo, u meuvremenu, pustiti Mozak da sagradi brod. Ako ga zaista sagradi, moraemo da ga isprobamo." Presliavao se naglas. "Za to e nam biti potrebni nai vrhunski terenci."

Majkl Donovan je zaeljavao svoju crvenu kosu estokim pokretima ake, potpuno ravnoduan prema injenici da se nepokorna masa istog asa ponovo ispravljala. On ree: "Ma, kreemo, Greg. Kau da je brod gotov. Ne znaju ta predstavlja, ali je gotov. Idemo, Greg. Odmah se lati kontrola." Pauel umorno primeti: "Prestani, Majk. Tvoje ale deluju prezrelo ak i kada su nove, a ovaj skueni prostor ovde uopte im ne ide u prilog." "Dobro, sluaj", Donovan jo jednom bezuspeno proe kroz kosu: "Ne brine mene toliko na genije od livenog gvoa i njegov kalajni brod. Stvar je u mom propalom odsustvu. I jednolinostii! Ovde nema nieg do dosade i brojki... pogrenih brojki. Oh, zato li nam daju te poslove?" "Zato to smo mi", odvrati blago Pauel, "za njih potrona roba. OK, opusti se! Doktor Lening dolazi ovamo." Lening se pribliavao, sa svojim sedim, nakostreenim obrvama, uspravan i pored poodmaklog doba i jo pun ivota. Bez rei se popeo uz rampu s dvojicom mukaraca i iziao na otvoreno polje gde su, ne sluajui nikakvog ljudskog gospodara, nemi roboti gradili brod. Pogreno vreme. Sagradili brod! Jer Lening ree: "Roboti su stali. Nijedan se danas nije ni pomerio." "Znai, gotov je? Potpuno?" upita Pauel. "Otkud ja to da znam?" Lening je bio mrzovoljan, usled ega su mu se obrve tako nakostreile tako da su mu se oi jedva videle. "Izgleda da je gotov. Unaokolo nema rezervnih delova i unutranjost sva sija." "Bili ste unutra?" "Samo sam uao i iziao. Ja nisam svemirski pilot. Da li ijedan od vas zna ita o teoriji motora?" Donovan pogleda Pauela, a ovaj Donovana. Donovan ree: "Imam dozvolu, gospodine, ali u njoj nita ne pie o hipermotorima ili pogonska navigacija. Samo uobiajena deja igra u tri dimenzije." Alfred Lening ih otro odmeri, izraavajui na taj nain neslaganje, i zvuno frknu. Zatim ledenim glasom ree: "Pa, imamo nae strunjake za motore." Pauel ga uhvati za lakat dok je polazio: "Gospodine, da li je i dalje zabranjeno ui u brod?" Stari direktor je oklevao, a zatim se poeao po bridu nosa: "Pretpostavljam da nije. Bar ne za vas dvojicu." Donovan je gledao za njim dok se udaljavao, a potom je promrmljao neto kratko i reito iza njegovih lea. Okrenuo se ka Pauelu: "Voleo bih da mu u lice kaem ta mislim o njemu, Greg."

"Kako bi bilo da doe ovamo, Majk." Unutranjost broda bila je zavrena, nita nije nedostajalo; to se moglo zakljuiti ve na prvi pogled. Ni najvei pedant ne bi uspeo bolje da uglaa povrine od ovih robota. Zidovi su bili prevueni sjajno srebrnom politurom na kojoj nisu ostajali otisci prstiju. Nigde nije bilo uglova; zidovi, podovi i tavanica neno su se pretapali jedni u druge, a na hladnom metalnom sjaju skrivenih svetiljki ovek je imao utisak da je okruen sa est ledenih, blistavih, sopstvenih odraza. Glavni hodnik bio je jedan uski tunel koji je vodio du niza istovetnih prostorija; koraci su zvuno odzvanjali u njemu. Pauel ree: "Pretpostavljam da je nametaj ugraen u zidove. Ili moda ne treba ni da sedimo ni da spavamo." Tek u poslednjoj prostoriji koja je bila najblia nosu broda naruena je ova jednolinost. Prva stvar koja je prekinula posvudanju prevlast metala bio je jedan zakrivljeni prostor od nereflektirajueg stakla, a ispod njega nalazio se jedan jedini brojanik, sa jednom jedinom nepokretnom iglom zalepljenom za nulu. Donovan ree: "Pogledaj ovo!" i pokaza prema jedinoj rei na fino gradiranoj skali. Pisalo je 'Parseci', a sitan broj na desnom kraju zakrivljenog, rastueg niza oznaavao je '1.000.000'. Postojala su dva sedita; teka, iroka, nepodstavljena. Pauel je oprezno seo i zakljuio da sedite prati liniju tela i da je veoma udobno. Pauel upita: "ta misli o ovome?" "to se mene tie, Mozak ima modanu groznicu. Hajdemo odavde." "Sigurno ne eli da jo malo pogledamo unaokolo?" "Sve sam video. Doao sam, video, zavrio!" Donovanu se nakostreila crvena kosa: "Greg, hajdemo odavde. Dao sam otkaz pre pet sekundi, a svima koji ne spadaju u osoblje nije dozvoljen pristup ovamo." Pauel se osmehnu samozadovoljno i pogladi brkove: "OK, Majk, zatvori slavinu za adrenalin koja ti pumpa u krvotok. I ja sam bio zabrinut, ali vie nisam." "Vie nisi, a? Kako to da vie nisi? Poveao si osiguranje?" "Majk, ovaj brod ne moe da leti." "Otkud zna:" "Pa, obili smo ceo brod, je li tako?" "Izgleda."

"Je si li video bilo kakva postrojenja?" "Sveca mu, nisam!" "Pa onda! Hajde da to javimo Leningu, Majk." Krenue kroz bezbojne hodnike i konano posle nekoliko pogrenih skretanja uspee da pronau kratki prolaz koji je vodio do vazdune komore. Donovan se ukoi: "Da li si ti, Greg, zakljuao spoljnja vrata komore?" "Ne, nisam nita dirao. Povuci polugu." Poluga nije mogla da se pomori ni za milimetar, mada se Donovanovo lice izobliilo od naprezanja. Pauel primeti: "Nisam primetio nijedan izlaz za sluaj nude. Ako ovde krene neto naopako, morae da istope metal kako bi nas izvadili."

"Da, a moraemo i da saekamo dok ne otkriju da nas je neka budala zatvorila ovde", besno dodade Donovan. "Hajde da se vratimo do prostorije sa osmatrakim prozorom. To je jedino mesto sa koga moemo privui neiju panju." Ali nisu uspeli. U toj poslednjoj prostoriji osmatraki prozor vie nije bio plav i nije ga ispunjavalo nebo. Bio je crn, a jarke, ute take zvezda ispisivale su svemir. Zauo se tupi, dvostruki udar kada su se dva tela odvojeno sruila na dva sedita.

Alfred Lening je sreo dr Kalvin ispred svoje kancelarije. Nervozno je pripalio cigaru i dao joj znak da ue. On ree: "E pa, Suzan, otili smo dosta daleko. Robertson postaje nervozan. ta ste postigli sa Mozgom?" Suzan Kalvin rairi ruke: "Nema svrhe biti nestrpljiv. Mozak vredi vie od bilo ega to moemo izgubiti ovom pogodbom." "Ali ispitujete ga ve dva meseca." Glas psihologa bio je ravnoduan, ali na neki nain i opasan: "Da li biste voleli da na sebe to preuzmete?" "Dobro znate na ta sam mislio."

"Oh, pretpostavljam da znam", odvrati dr Kalvin, nervozno trljajui ake. "Nije lako. Ulagivala sam mu se i izokola ga ispitivala, ali nigde nisam stigla. Reakcije mu nisu normalne. Njegovi odgovori... nekako su udni. Ali ni u ta jo ne mogu da uprem prst. Dok ne otkrijemo ta nije u redu, moramo na vrhovima prstiju da se probijamo. Ne mogu znati koje e ga jednostavno pitanje ili primedba naprosto... gurnuti preko ivice... a onda... E pa, onda emo imati jedan sasvim beskoristan Mozak. elite li s time da se suoite?" "Bilo kako bilo, nije u stanju da prekri Prvi Zakon." "I ja bih tako mislila, ali..." "Niste ak ni u to sigurni?" Lening je bio krajnje zaprepaen. "Oh, ne mogu da budem sigurna ni u ta, Alfrede..." Alarmni sistem je iznenada poeo zastraujue da odjekuje. Lening ukljui veze u gotovo paralitikom gru. Sledio se kada je uo rei izgovorene bez daha. On ree: "Suzan... uli ste... brod je otiao. Poslao sam onu dvojicu terenaca unutra pre pola sata. Moraete ponovo do Mozga."

Suzan Kalvin upita krajnje mirno: "Mozgu, ta se dogodilo sa brodom?" Mozak sav srean upita: "Onim koji sam ja sagradio, gospoice Suzan?" "Tako je. ta mu se dogodilo?" "Pa, nita. Ona dvojica koja je trebalo da ga isprobaju nala su se unutra; bili smo spremni, pa sam ga poslao." "Oh... Pa, ba lepo." Psiholog je imala izvesne tekoe sa disanjem. "ta misli, hoe li sa njima biti sve u redu?" "Svakako, gospoice Suzan. Za sve sam se pobrinuo. To je prelepi brod." "Da, Mozgu, on jeste prelep, a ti smatra da imaju dovoljno hrane, zar ne? Bie im udobno?" "Imaju dovoljno hrane." "Mogli su doiveti ok, Mozgu. Zna, bilo je to za njih neoekivano." Mozak odbaci tu pomisao. "Bie s njima sve u redu. Trebalo bi da im bude zanimljivo." "Zanimljivo? Kako?" "Samo zanimljivo", odvrati Mozak, lukavo. "Suzan", proaputa Lening, puei se od besa, "pitajte ga da li i smrt ulazi u aranman. Pitajte ga za opasnosti."

Lice Suzan Kalvin se iskrivi od besa: "utite!" Potom se drhtavim glasom obratila Mozgu: "Moemo da stupimo u vezu sa brodom, zar ne, Mozgu?" "Oh, mogu da vas uju ako ih pozovete putem radija. Pobrinuo sam se za to." "Hvala. To je sve za sada." Kada su izili napolje, Lening poe da besni: "Galaksije mu, Suzan, ako ovo procuri, to e nas sve unititi. Moramo vratiti te ljude. Zato ga niste pitali da li postoji smrtna opasnost... otvoreno?" "Zato to je to", odvrati Kalvinova umorno i obeshrabreno, "upravo ono to ne smem da pomenem. Ako se ma oko ega dvoumi, onda je to oko smrti. Bilo ta to bi grubo pokrenulo to pitanje mogli bi da ga potpuno izbaci iz koloseka. Da li bi nam bilo bolje bez njega? Rekao je da moemo s njima stupiti u vezu. Hajde da to i uinimo, da utvrdimo njihov poloaj i vratimo ih nazad. Verovatno nisu u stanju sami da upravljaju kontrolama; Mozak po svoj prilici koristi daljinske upravljae. Doite!"

Prolo je dosta vremena pre nego to je Pauel uspeo da se doe k sebi. "Majk", prozbori on kroz hladne usne, "da li si osetio bilo kakvo ubrzanje?" Donovan je prazno zurio pred sebe: "A? Ne... ne." Potom riokosi stisnu pesnice i ustade sa sedita sa iznenadnom, mahnitom silinom i stvori se kod hladnog, iroko zakrivljenog stakla. Nije imao ta da vidi... osim zvezda. On se okrenu: "Greg, mora da su ukljuili motore dok smo bili unutra. Greg, smestili su nam; sredili su sa robotom da nas primora da budemo pokusni kunii, plaei se da se ne predomislimo." Pauel ree: "O emu to pria? Kakva korist od toga da nas poalju napolje kada ne znamo kako se upravlja ovom mainom? Kako da je vratimo nazad? Ne, ovaj brod je krenuo sam od sebe i bez ikakvog primetnog ubrzanja." On ustade i lagano krenu da koraa. Metalni zidovi vraali su odjek njegovih koraka. On bezlinim glasom primeti: "Majk, ovo je najsmuenija situacija u kojoj smo se ikada nali." "To je", ogoreno primeti Donovan, "neto novo za mene. Upravo sam poeo ludo da se zabavljam, kada si mi to kazao." Pauel pree preko ovih njegovih rei. "Nema ubrzanja... to znai da ovaj brod radi na naelima koja se razlikuju od svih poznatih." "Razliitim od svih za koje mi znamo." "Razliitim od svih poznatih. Nema motora kojim bi se upravljalo runim kontrolama. Moda je ugraen u zidove. Moda je zbog toga tako debeo." "O emu ti to mumla?" upita Donovan.

"Zato ne slua? Kaem da, ma ta pokree ovaj brod, motor je izolovan i nije predvien za upravljanje. Brodom se upravlja daljinskim kontrolama." "Misli, Mozak njime upravlja?" "Zato da ne?" "Onda isto tako misli da emo ostati u svemiru dok nas Mozak ne vrati." "Moe se desiti. Ako je tako, hajde da saekamo mirno povratak. Mozak je robot. On se mora drati Prvog Zakona. Nije u stanju da povredi ljudsko bie." Donovan polako sede: "Misli?" Paljivo je zagladio kosu, "Sluaj, ovaj drek od svemirskog pogona nokautirao je robota 'Ujedinjenih', a pametnjakovii su kazali da je to zbog toga to ljudi umiru na meuzvezdanim putovanjima. Kom robotu e poverovati? Koliko mi je poznato, na je raspolagao istovetnim podacima." Pauel je divlje povlaio brk. "Ne pravi se da ne zna nita o robotici, Majk. Pre nego to je ma koji robot u stanju ak i da pone da kri Prvi Zakon, toliko stvari mora da zakae da bi on mnogo pre toga ve bio potpuno uniten. Za ovo mora postojati neko jednostavno objanjenje." "Oh, svakako, svakako. Reci batleru da me probudi ujutro. Sve je to suvie jednostavno za mene da bih se time gnjavio pre nego to malo dremnem." "Jupitera mu, Majk, na ta do sada ima da se poali? Mozak brine o nama. Ovde je toplo. Ima svetla. Ima vazduha. Ubrzanje ti nije ni frizuru pokvarilo, toliko je bilo glatko i neprimetno." "Je li? Greg, mora da si propustio neka predavanja, jer teko da bi inae bio optimista. ta emo jesti? ta emo piti? Gde se nalazimo? Kako emo se vratiti? U sluaju neke nezgode, na koji izlaz i u kojim skafanderima emo odjuriti, a ne odetati? Nisam ak video ni kupatilo nigde, niti one male pogodnosti koje se obino tamo nalaze. Nema sumnje da se neko pobrinuo za nas... i to dobro!" Glas koji je prekinuo Donovanovu tiradu nije bio Pauelov. Nije bio niiji. Jednostavno se naao tu, u vazduhu... bio je gromoglasan i oni su se ukoili. "GREGORI PAUELE! MAJKL DONOVANE! GREGORI PAUELE! MAJKL DONOVANE! MOLIM VAS, JAVITE VA SADANJI POLOAJ. AKO VA BROD SLUA KONTROLNE UREAJE, MOLIM VAS DA SE VRATITE U BAZU. GREGORI PAUELE! MAJKL DONOVANE!..." Poruka se ponavljala mehaniki; prekidali su je samo redovni, neumorni intervali. Donovan ree: "Odakle se uje?" "Ne znam." Pauel mu odvrati napetim apatom: "Odakle dolazi svetlost? Odakle bilo ta dolazi?" "Dobro, kako da im odgovorimo?" Morali su da razgovaraju u pauzama izmeubune poruke koja se odzvanjajue ponavljala. Zidovi su bili goli... goli, niim neprekinuti i glatki, kakav samo moe biti zaobljeni metal. Pauel ree: "Vii i odgovori."

Uinie tako. Vikali su naizmenino i zajedno: "Poloaj nepoznat! Brod van kontrole! Stanje oajno!" Glasovi su im postajali sve bunije, da bi na kraju zamukli. Kratke slubene reenice bivale su proarane vritanjem i naglaenim bezobrazlucima, ali hladni, pozivni glas neumorno je istim tonom ponavljao poruku. "Ne uju nas", zadahta Donovan. "Ne postoji nikakav mehanizam za odailjanje poruka. Samo prijemnik." Pogled je nasumice upro u jednu taku na zidu. Odzvanjanje glasa spolja polako se ublailo i nestalo. Poeli su ponovo da viu kada se glas pretvorio u apat, a onda opet, ve promuklo, kada je nastupila tiina. Otprilike petnaest minuta kasnije Pauel ree beivotnim glasom: "Hajde da ponovo proemo kroz brod. Moda negde ima neto za jelo." Po njegovom glasu teko da se moglo rei da gaji veliku nadu. U stvari, kao da je priznao poraz. U hodniku su se podelili, jedan je krenuo desno, a drugi levo. Tano su znali gde se onaj drugi nalazi zahvaljui batu koraka; povremeno su se sretali u hodnicima i tada bi se samo pogledali pa nastavili dalje. Pauelova potraga se iznenada okonala, a kada se to dogodilo, zauo je zadovoljan Donovan glas kako odzvanja unaokolo. "Hej, Greg", urlao je on, "ovaj brod ima vodovod i kanalizaciju. Kako nam je to promaklo?" Nekih pet minuta kasnije pronaao je nasumce Pauela koji je upravo govorio: "Jo ni traga tuevima, ali...", re mu je zastala u grlu. "Hrana", zadahta on. Zid se spustio i otkrio zakrivljeno udubljenje sa dve police. Gornja je bila ispunjena konzervama bez etiketa, krajnje raznovrsnih veliina i oblika. Emajlirane konzerve na donjoj polici bile su sve iste i Donovan oseti nalet hladnoe oko zglavaka. Donja polica se hladila. "Kako... kako..." "Ranije nije bila ovde", ree kratko Pauel. "Taj deo zida se spustio kada sam stupio unutra." Jeo je. Konzerva je bila od onih koje treba samo podgrejati, sa priloenom kaikom, tako da je topao miris pasulja ispunio prostoriju. "Zgrabi konzervu, Majk!" Donovan je oklevao: "ta je na jelovniku?" "Otkud ja znam! Da nisi moda izbirljiv?" "Nisam, ali uvek na brodovima jedem samo pasulj. Radije bih neto drugo." aka mu na trenutak ostade u vazduhu, a onda izabra jednu sjajnu, eliptinu konzervu koja ga je zbog svoje pljosnatosti podsetila na lososa ili na neki slian delikates. Otvorila se kada ju je pritisnuo na pravom mestu.

"Pasulj!" zaurla Donovan i posegnu za narednom. Pauel ga povue za pantalone. "Bie bolje da to pojede, mladiu moj. Zalihe su ograniene, a mi moemo ovde ostati dugo, dugo." Donovan se pokislo povue: "Je li to sve to imamo? Pasulj?" "Moe biti." "ta je to donjoj polici?" "Mleko." "Samo mleko?" Donovan besno povika. "Izgleda." Obrok koji se sastojao od pasulja i mleka pojeli su u tiini, a kada su izili, deo skrivenog zida podigao se i ponovo obrazovao ravnomernu povrinu. Pauel uzdahnu: "Sve je automatski. Sve je takvo. Nikada u ivotu se nisam oseao toliko bespomono. Gde je ta tvoja kanalizacija i vodovod?" "Tamo. I da zna da je nije bilo kada smo prvi put bili u razgledanju." Petnaest minuta kasnije vratili su se u prostoriju sa osmatrakim prozorom i zagledali se jedan u drugoga sa naspramnih sedita. Pauel se smrknuto upiljio u jedini ureaj u prostoriji. Na njemu je i dalje stajalo ispisano 'parseci', skala se jo zavravale brojkom '1.000.000', dok je igla uporno poivala na nuli.

U upravnim kancelarijama korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' Alfred Lening je umorno rekao: "Nee da odgovore. Probali smo na svim talasnim duinama, javnim, privatnim, kodiranim, ak i na onim subeterskim koje sada imaju. A Mozak nee nita da kae?" Ovo je bilo namenjeno dr Kalvin." "Ne eli da razglaba o toj temi, Alfrede", naglasi ona. "Kae da nas oni mogu uti... a kada pokuam da izvuem neto vie, postaje... pa, postaje mrzovoljan. A ne bi trebalo... Ko je ikada uo za mrzovoljnog robota?" "Kako bi bilo da nam kaete ta ste izvukli, Suzan", primeti Bogert. "Evo, ovako! Priznaje da upravlja svime na brodu. Veoma je optimistian kada je re o bezbednosti ljudi, ali ne daje pojedinosti. Ne usuujem se da navaljujem. Meutim, izgleda da je u sreditu poremeaja sam meuzvezdani skok. Mozak se samo nasmejao kada sam potegla tu temu. Postoje i drugi pokazatelji, ali tada se najvie pribliio izvesnoj otvorenoj abnormalnosti." Pogledala je ostale: "Mislim na histeriju. Istog asa sam prela na neto drugo i nadam se da nisam priinila nikakvu tetu, ali me je to ipak navelo na kakav takav trag. U stanju sam da iziem nakraj sa histerijom. Dajte mi dvanaest asova! Ako uspem da ga vratim u normalno stanje, vratie brod nazad."

Bogert kao da je tog trenutka ugledao duha. "Meuzvezdani skok!" "ta je bilo?" Kalvinova i Lening povikae u isti mah. "Brojke koje nam je Mozak dao za motor. Samo malo... upravo sam se neeg setio." urno je iziao. Lening je zurio nekoliko trenutaka za njim, a onda otresito ree Kalvinovoj: "Vi se pobrinite za svoj deo posla, Suzan."

Dva asa kasnije, Bogert je uurbano objanjavao: "Kaem vam, Lening, to je to. Do meuzvezdanog skoka ne dolazi trenutno... ne, sve dok je brzina svetlosti konana. ivot ne moe da postoji... materija i energija kao takve ne mogu da postoje tamo gde dolazi do savijanja svemira. Ne znam kako bi tamo bilo... ali ovo je sugurno. To je ono to je ubilo robota 'Ujedinjenih'."

Donovan se oseao jadno, a tako je i izgledao. "Samo pet dana?" "Samo pet dana. Ubeen sam u to." Donovan se tuno osvrtao oko sebe. Zvezde koje je video kroz osmatraki prostor bile su mu poznate, ali beskrajno ravnodune. Zidovi su bili hladni pri dodiru; svetlost, koja je odnedavno ponovo postala mnogo jaa, izgledala je neopipljivo sjajna; igla na merau tvrdoglavo se drala nule; a Donovan nikako nije mogao da se oslobodi ukusa pasulja. On mrzovoljno primeti: "Trebalo bi da se okupam." Pauel naas podie pogled i ree: "I ja. Zaboravi na svoje potrebe. Osim ako ne eli da se kupa u mleku i tako ostane bez iega za pie..." "Na kraju emo i ovako i onako ostati bez iega za pie. Greg, kada nastupa to meuzvezdano putovanje?" "To bih i ja voleo da znam. Moda emo samo nastaviti da se vozimo. Na kraju emo sigurno negde stii. Bar e stii prah naih kostura ... nije li naa smrt uzrok sloma koji je prvobitno doiveo Mozak?" Donovan odvrati leima okrenut Pauelu: "Greg, razmiljao sam neto. U sosu smo. Nemamo ta da radimo... osim da etamo unaokolo i razgovaramo sami sa sobom. Zna one prie o momcima koji su podilkanili u svemiru. Poludeli su mnogo pre nego to su umrli od gladi. Ne znam, Greg, ali od kada se svetlost pojaala, udno se oseam." Nastupila je tiina, a onda se zauo tih, priguen Pauelov glas. "I ja. ta tano osea?" Riokosi odvrati: "Oseam se udno iznutra. Neto se u meni sudara sa svime to je vrsto. Teko diem. Ne mogu da stojim na jednom mestu."

"Hmmm. Osea li vibracije?" "Kako to misli?" "Sedi naas i osluni. Ne uje ih, ali ih osea... kao da neto negde dobuje, dobuje kroz ceo brod, a zajedno s njim i kroz tebe. Sluaj..." "Da... da. ta misli da je to, Greg? Ne misli valjda da smo to mi?" "Mogli bismo biti." Pauel je polako gladio brk. "Ali moda su i brodski motori. Moda se priprema." "Za ta?" "Za meuzvezdani skok. Moda je blizu, a sam avo zna kako izgleda." Donovan se zamislio. A onda divlje ree: "Ako je tako, neka. Ali voleo bih da moemo da se borimo. Tako je poniavajue samo ekati da se to dogodi." Moda sat kasnije Pauel pogleda u svoju aku na metalnom doruju sedita i ree sa ledenim mirom: "Opipaj zid, Majk." Donovan ga poslua i odvrati: "Oseam kako podrhtava, Greg." ak su i zvezde izgledale zamagljene. Odnekud je doao neodreeni utisak kao da neka ogromna maina prikuplja snagu skupa sa zidovima, skladitei energiju za moni skok, uspinjui se skalom za merenje snage. Nastupilo je iznenada, praeno bolnim ubodom. Pauel se ukoio i napola skoio sa sedita. Na trenutak je ugledao Donovana, a zatim je obnevideo dok mu je u uima treperio i zamirao Donovanov slabi krik. Neto se u njemu trgnulo i usprotivilo sve debljem ledenom pokrivau. Neto se oslobodilo i zakovitlalo u pomami treperave svetlosti i bola. Palo je... ... i kovitlalo se ... i palo naglavake ... i utihlo! Bila je to smrt! Bio je to svet mirovanja, svet bez senzacija. Svet nejasne, bezoseajne svesti; svesti o tami i tiini i bezoblinoj borbi. A najvie od svega svest o venosti. On je predstavljao siunu belu nit ega... hladnu i uplaenu. A onda su se zaule rei, ganutljive i zvune, koje su tutnjale iznad njega u peni zvuka:

"Zar ti se ne ini da ti u poslednje vreme nije vie prijatno u tvom sanduku? Zato ne isproba produni koveg Morbidnog M. Leia? Nauno su projektovani da odgovaraju prirodnim oblinama tela i obogaeni su vitaminom B1. Koristite Leieve sanduke radi udobnosti. Ne zaboravite... biete... mrtvi... veoma dugo!" Nije bilo naroito glasno, ali ta god to bilo, zamrlo je u ljigavom, tutnjeem apatu. Bela nit koja je mogla biti Pauel beskorisno se nadimala u neopipljivim eonima vremena koje je postojalo svuda oko njega... da bi se uruila kada je prodorni krik stotinu miliona duhova satkan od stotinu miliona soprana dostigao kreendo:

"Bie mi drago kada umre, ti nitkove, ti. Bie mi drago kada umre, ti nitkove, ti. Bie mi drago..."

Uzdizalo se zavojitim stepenitem silovitog zvuka, sve do estokih supersonika koji se vie nisu mogli uti, pa jo vie...

Bela nit je zatreperila pulsirajuim bolom. Tiho se zategla... Glasovi su bili obini... i mnogobrojni. To je govorila gomila; uskovitlana gomila koja je prolazila kroz njega, pored njega i preko njega, brzo, idui stalno napred, vukui za sobom iscepkane rei. "ta su to oni hteli, mome? Izgleda kao da su te smodili..." "... vrua vatra, pretpostavljam, ali imam sluaj..." "... stvorio sam Raj, ali stari sveti Petar..." "Aaah, zakaio sam se sa deakom. Imao sam dogovor s njim..." "Hej, Sem, doi ovuda..." "Ima pisak? Bilzebub kae..." ".... Idemo dalje, dobri moj vragolane? Imam sastanak sa Sa..." A povrh svega iskonsko gromovito tutnjanje koje je sve zagluivalo. "POURI! POURI! POURI!!! Pomeri kosti i ne ostavljaj nas da ekamo... ima ih jo puno u redu. Pripremite potvrde i proverite da li imate Petrov peat na njima. Proverite da li ekate ispred odgovarajue kapije. Bie za sve dovoljno vatre. Hej, ti... TI, TAMO DOLE. STANI U RED ILI..."

Bela nit koja je bila Pauel povue se nazad pred povikom i oseti otar ubod uperenog prsta. Sve je eksplodiralo u dugi zvuka koji je kapao u delovima na njegov bolni mozak. Pauel se ponovo naao na seditu. Osetio je kako se trese. Donovanove oi se otvorie; podseale su na velike, rascvetale inije staklastog plavetnila. "Greg", proaputa on, gotovo jecajui. "Jesi li bio mrtav?" "Ja... oseao sam se mrtvim." Nije prepoznao vlastito graktanje. Donovan oigledno nije uspeo da ustane kada je to pokuao: "Jesmo li sada ivi? Ili nas eka jo neto?" "Oseam se... ivim." Ista promuklost. Pauel oprezno ree: "Da li si... uo bilo ta, kada... dok si bio mrtav?" Donovan zastade, a onda veoma sporo klimnu: "A ti?" "Da. Jesi li uo ono o kovezima... i ene koje pevaju... i redovi koji se obrazuju pred ulaskom u pakao? Jesi li?" Donovan odmahnu glavom: "Samo jedan glas." "Buan?" "Ne. Mek, ali i grub kao kada turpijom prevlai preko vrhova prstiju. Bila je to bukvica, zna. O vatri pakla. Opisao je muke... pa, zna ve. Jednom sam uo slinu bukvicu... gotovo istovetnu." Znojio se.

Postali su svesni bleska nekog sunca, koji je dopirao kroz osmatraki prozor. Bio je slab, ali je bio plavo-beo... a sjajno zrno graka koje je predstavljalo udaljeni izvor svetlosti nije bilo staro Sunce. Pauel je upro svoj drhtavi prst u jedini ureaj. Igla je poivala, ukrueno i ponosno, na crti ispod koje je stajao broj 300.000... Parseka. Pauel ree: "Majk, ako je ovo tano, mi mora da smo sasvim napustili Galaksiju." Donovan primeti: "Plamena mu, Greg! Mi smo prvi ljudi koji su napustili Sunev Sistem." "Da! Tako je. Pobegli smo Suncu. Pobegli smo Galaksiji. Majk, ovaj brod je odgovor. On predstavlja slobodu za celo oveanstvo... slobodu da se irimo do svih postojeih zvezda... a ima ih na milione, milijarde, bilione." A onda ponovo tresnu o zemlju: "Ali kako emo se vratiti, Majk?" Donovan se drhtavo osmehnu: "Oh, neka te to ne brine. Ovaj brod nas je doveo ovamo. On e nas i vratiti nazad. Ja sam za jo pasulja."

"Ali Majk... stani, Majk. Ako nas vrati na isti nain na koji nas je i doveo dovde..." Donovan je ve poeo da se die sa sedita, ali se posle ovoga zaustavio i bupnuo nazad. Pauel nastavi: "Moraemo ponovo... da umremo, Majk." "Pa", uzdahnu Donovan, "ako moramo, moramo. Bar nije zauvek, nije ba zauvek."

Suzan Kalvin je sada govorila polako. Ve je est sati polako prodirala u Mozak... est uzaludnih sati. Bila je umorna od ponavljanja, umorna od okolianja, umorna od svega. "Mozgu, samo jo jedna stvar. Mora se naroito napregnuti da mi jednostavno odgovori. Da li si bio potpuno jasan kada je re o tom meuzvezdanom skoku? Hou da kaem, da li ih je on odneo daleko?" "Onoliko daleko koliko su eleli da pou, gospoice Suzan. Ali nije to nita proi kros savijenost svemira." "A ta e videti na drugoj strani?" "Zvezde i tako to. ta ste vi mislili da e videti?" Naredno pitanje joj je izletelo: "Znai, bie ivi?" "Svakako!" "Meuzvezdani skok im nee naneti zlo?" Sledila se kada joj Mozak nije odgovorio. To je bilo to! Dirnula je u ranjeno mesto. "Mozgu", stala je jedva ujnim glasom da moli, "Mozgu, uje li me?" Odgovor je bio slab, drhtav. Mozak upita: "Moram li da odgovorim? Mislim na ono o skoku?" "Ne, ako to ne eli. Ali bilo bi zanimljivo... hou da kaem ako bi hteo." Suzan Kalvin je pokuala da ga navue. "Auuu. Sve ste pokvarili." Psiholog iznenada poskoi, a na licu joj se videlo da joj je odjednom sve postalo jasno. "Oh", zadahta ona. "Oh." Osetila je kako se u jednom naletu oslobaa napetosti mnogih asova i dana. Kasnije je rekla Leningu: "Kaem vam da je sve u redu. Ne, sada me morate ostaviti na miru. Brod e se bezbedno vratiti, sa ljudima, a ja elim da se odmorim. I odmoriu se. A sada me ostavite."

Brod se vratio na Zemlju isto onako tiho i glatko kao to je i otiao sa nje. Spustio se tano na isto mesto i glavna komora se otvorila. Dva mukarca koja su izila iz njega paljivo su stupala, eui grube, ekinjave brade. A onda, lagano i namerno, onaj sa riom kosom kleknu i resko poljubi beton staze. Rukama su zadrali na odstojanju gomilu koja je poela da se skuplja, a takoe su odbili revnosni par koji je izleteo iz pristiglih ambulantnih kola sa nosilima. Gregori Pauel ree: "Gde je najblii tu?" Odveli su ih donde. Skupili su se, svi zajedno, oko stola. Bio je to sastanak mozgova korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' u punom sastavu.

Lagano i nezaustavivo, Pauel i Donovan zavrili su ivopisnu i odjekujuu priu. Suzan Kalvin je prekinula tiinu koja je usledila. U ovih nekoliko dana koji su protekli povratila je svoj ledeni, pomalo kiseli mir... ali je na povrinu ipak izbijao trag neprijatnosti. "Ako emo da budemo iskreni", ree ona, "to je bila moja greka... sve zajedno. Kada smo prvi put izloili problem Mozgu, a nadam se da se neki od vas toga jo seaju, potrudila sam se nadugako i nairoko da mu stavim do znanja da e biti od najvee vanosti da odbije svaki deli obavetenja koji bi mogao kod njega da izazove nedoumicu. Izmeu ostalog rekla sam neto kao 'Neka te ne uzbuuje smrt ljudskih bia. Na to neemo uopte obraati panju. Samo nam vrati taj list hartije i zaboravi.'" "Hmm", izusti Lening. "ta je usledilo?" "Ono to je oigledno. Kada je taj deo obavetenja uao u njegove proraune, a odnosio se na jednainu koja kontrolie duinu najmanjeg mogueg intervala za meuzvezdani skok... znaio je smrt za ljudska bia. U istom trenutku se maina 'Ujedinjenih' potpuno raspala. Meutim, ja sam uspela da potisnem znaaj smrti za Mozak... ne potpuno, jer Prvi Zakon nikada ne moe biti poniten, ali dovoljno da Mozak jo jednom baci pogled na tu jednainu. To je ujedno bilo dovoljno da shvati da e se ljudi posle tog intervala vratiti u ivot... isto kao to e se materija i energija samog broda ponovo vratiti u postojanje. Ta takozvana 'smrt' bila je, drugim reima, samo privremena pojava. Shvatate?" Osvrnula se oko sebe. Svi su je sluali. Nastavila je: "I tako je on prihvatio taj list, ali ne bez izvesnog okelvanja. ak iako je re bila samo o privremenoj smrti ija je vanost bila potisnuta, to je bilo dovoljno da ga malo uzdrma." Mirno je iznela: "Razvio je oseaj za humor... bilo je to bekstvo, vidite, metod deliminog uzmaka od stvarnosti. Postao je aljivina." Pauel i Donovan skoie.

"ta?" povika Pauel. Donovan se znatno slikovitije izrazio o tome. "Tako je", ree Kalvinova. "Brinuo je o vama, vodio rauna da vam se nita ne desi, ali niste mogli da upravljate kontrolama, jer nisu bile napravljene za vas... ve samo za njega, za aljivinu Mozak. Mogli smo da dopremo do vas preko radija, ali vi niste mogli da odgovorite. Imali ste dovoljno hrane, ali samo pasulj i mleko. A onda ste umrli, da tako kaem, i ponovo se rodili, ali postarao se da razdoblje vae smrti bude... da kaemo... zanimljivo. Ba me zanima kako je to uspeo. Bila je to Mozgova mala nagradna ala, ali nije mislio nita loe." "Nita loe!" zadahta Donovan. "Kada bi taj mali, slatki klipan samo imao vrat." Lening podie aku kako bi ga smirio. "U redu, bila je to prava zbrka, ali sada je gotovo. ta sada?" "Pa", poe Bogert, "oigledno je na nama da poboljamo motor za savijanje svemira. Mora postojati nain da se zaobie interval skoka. Ako postoji, mi smo jedina preostala organizacija koja ima velikog superrobota, te smo stoga i obavezni da ga pronaemo. A onda... 'Ameriki roboti' e imati mogunosti za meuzvezdana putovanja, a oveanstvo e dobiti priliku da stvori galaktiko carstvo." "ta emo sa 'Ujedinjenima'?" upita Lening. "Hej", iznenada se umea Donovan, "Hteo bih neto da predloim u vezi s tim. Uvalili su 'Amerike robote' u pravu zbrku. Ali se ta zbrka pokazala mnogo manje rava nego to su to oni prieljkivali i sve se dobro zavrilo; meutim, njihove namere ipak nisu bile asne. Greg i ja smo najvie propatili. Traili su odgovor i dobili su ga. Poaljite im taj brod, sa garancijom, i 'Ameriki roboti' mogu pokupiti svojih dve stotine hiljada plus trokove izgradnje. A kad budu krenuli da ga isprobaju... kako bi bilo da pustimo Mozak da se jo malo naali pre nego to se vrati u normalu?" Lening ozbiljno odvrati: "Meni to zvui sasvim pravedno." A Bogert odsutno dodade: "Tano sve prema ugovoru, takoe."

DOKAZ

Frensis Kvin je bio politiar nove kole. To je, razume se, besmislen izraz, kao i svi ostali te vrste. Veina tih 'novih kola' imala je svoje parnjake jo u drutvenom ivotu drevne Grke, a moda, ako bismo znali neto vie o tome, i u drutvenom ivotu drevnih Sumera, kao i u sojenikim zajednicama sa tla praistorijske vajcarske.

Ali kako bismo izbegli dosadan i zamren poetak, bie najbolje da odmah kaemo kako Kvin nije jurio neki politiki poloaj niti se udvarao biraima, nije drao govore niti je petljao oko glasakih kutija. Ba kao to ni Napoleon nije lino nijednom povukao oroz na Austerlicu. A kako politika sklapa udna prijateljstva, Alfred Lening je sedeo sa druge strane stola nabranih sedih vea nadnetih nad oi u kojima se naziralo da je njegovo hronino nestrpljenje dovedeno do same ivice. Nije bio zadovoljan. Bez obzira na to da li je Kvin bio svestan te injenice ili ne, ona mu nimalo nije smetala. Glas mu je zvuao prijateljski, a moda je to bilo profesionalno. "Pretpostavljam da poznajete Stivena Bajerleja, dr Lening." "uo sam za njega. Kao, uostalom, i mnogi drugi." "Da, i ja sam uo. Moda nameravate da glasate za njega na sledeim izborima." "Ne bih znao da vam kaem." Rekao je to sa neskrivenom jetkou. "Ne pratim politika zbivanja, pa tako ni ne znam da je u trci za neki poloaj." "Mogao bi postati na naredni gradonaelnik. Razume se, za sada je samo advokat, ali veliki hrastovi..." "Da", prekide ga Lening. "Imao sam ve prilike da ujem tu izreku. Meutim, mene zanima da li bismo mogli da preemo na posao." "Mi smo to ve uinili, dr Lening." Kvinov glas bio je veoma blag: "U mom je interesu da gospodin Bejerlej to due ostane oblasni advokat, a u vaem interesu je da mi u tome pomognete." "Umom interesu? Ma hajdete!" Leningove obrve se jo vie nabrae. "Pa, recimo onda da je to u interesu korporacije 'Ameriki roboti mehaniki ljudi'. Doao sam k vama kao poasnom direktoru Odeljenja za istraivanje, jer znam da se odnose prema vama kao prema, da kaemo, 'starijem dravniku'. Sluaju vas sa potovanjem, pa ipak vae veze s njima nisu vie tako vrste, to vam omoguava da dosta slobodno delate; ak i kada je to delanje pomalo neortodoksno." Dr Lening je trenutak utao, razmiljajui. Zatim je mekim glasom kazao: "Uopte vas ne pratim, gospodine Kvin." "Nisam iznenaen, dr Lening. Ali sve je prilino jednostavno. Dozvoljavate li?" Kvin zapali tanku cigaretu jednostavnim, ali ukusno dizajniranim upaljaem, dok mu se na koatom licu primeivalo da ga sve ovo zabavlja. "Razgovarali smo o gospodinu Bajerleju... udan i slikovit karakter. Jo pre tri godine bio je potpuno nepoznat. Sada je i te kako poznat. To je ovek moan i umean, a sasvim sigurno je najsposobniji i najinteligentniji tuilac koga sam ikada upoznao. Na nesreu, ne spada u krug mojih prijatleja..." "Razumem" odvrati Lening mehaniki. Zurio je u nokte.

"Bio sam u prilici", nastavi Kvin, ravnoduno, "da protekle godine sprovedem istragu o gospodinu Bajerleju... krajnje iscrpnu istragu. Znate, uvek je korisno podvrgnuti prolost reformistikih politiara krajnje podrobnoj istrazi. Kada biste znali kako to esto pomae..." Zastao je kako bi se na silu osmehnuo, posmatrajui zaareni vrh cigarete. "Meutim, prolost gospodina Bjerleja je bez ijedne mrlje. Vodio je tih ivot u malom gradu, pohaao koled, ena mu je umrla mlada, imao je saobraajnu nesreu posle koje se dugo oporavljao, zavrio je pravo, doao u metropolu, postao advokat." Frensis Kvin lagano zatrese glavom i dodade: "Ali njegov sadanji ivot! Ah, on je neverovatan. Na oblasni tuilac nikada ne jede!" Lening se trgnu, a pogled njegovih starih oiju postade iznenaujue otar: "Molim?" "Na oblasni tuilac nikada ne jede." Ponovio je to, naglaavajui slogove. "Malo u da izmenim svoju tvrdnju. Nikada ga niko nije video da jede ili pije. Nikada! Razumete li ta to znai? Ne retko, nego nikada!" "Smatram to potpuno nemoguim. Imate li poverenja u svoje istraitelje?" "Imam poverenja u svoje istraitelje i ne smatram to uopte neverovatnim. Dalje, na oblasni tuilac nikada nije vien kako pije... ni vodu ni alkohol... niti da spava. Ima i drugih inilaca, ali mislim da sam bio dovoljno jasan."

Lening se zavali u stolici; nastupila je napeta tiina ispunjena nemim izazivanjima i odgovorima na ta izazivanja, a onda stari robotiar zatrese glavom. "Ne. Postoji samo jedna stvar koju ste mogli pokuati da nagovestite, ako vau izjavu poveem s injenicom da ste je izneli meni, a ona je nemogua." "Ali taj ovek uopte ne lii na ljudsko bie, dr Lening." "Da ste mi kazali da je prerueni Satana, postojali bi mali izgledi da vam poverujem." "Kaem vam da je on robot, dr Lening." "A ja vama kaem da luu zamisao nisam uo, gospodine Kvin." Ponovo je nastupila borbena tiina. "Svejedno", Kvin ugasi cigaretu krajnje paljivo, "moraete da istraite tu nemogunost koristei se sredstvima korporacije." "Ubeen sam da ne mogu da se prihvatim nieg slinog, gospodine Kvin. Ne mislite valjda ozbiljno da e korporacija uzeti uea u lokalnim politikim bitkama." "Nemate izbora. Pretpostavimo da budem primoran da to objavim bez dokaza. Znaci su dovoljno reiti." "Radite kako vam volja."

"Ali nije me volja da tako postupim. Mnogo vie bih voleo da imam kakav dokaz. A to ne bi ni vama odgovaralo, jer bi publicitet pogubno delovao na vau kompaniju. Pretpostavljam da ste i te kako upoznati sa strogim pravilima koja zabranjuju upotrebu robota na naseljenim svetovima." "Svakako!"... odbrusi Lening. "Takoe znate da je korporacija 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' jedini proizvoai pozitronskih robota u Sunevom sistemu, te ako je Bejerlej robot, on je pozitronski robot. Takoe ste svesni toga da se svi pozitronski roboti iznajmljuju, a ne prodaju; da Korporacija ostaje vlasnik i menaer svakog robota, i da je stoga odgovorna za sve njih." "Lako je dokazati, gospodine Kvin, da Korporacija nikada nije proizvela robota sa ljudskim karakterom." "To se moe uiniti? Sada samo razmatramo mogunosti." "Da. To se moe uiniti." "Pretpostavljam da se to moglo potajno izvesti. Bez upisivanja u knjige." "Ne kada je re o pozitronskom mozgu, gospodine. Tu su umeani toliki inioci, tako da je nadzor vlade veoma jak." "Da, ali roboti se istroe, polome, pokvare... pa ih rastave." "Pozitronski mozgovi se ponovo koriste ili se unitavaju." "Zaista?" Frensis Kvin dozvoli sebi da bude sarkastian. "A ta ako jedan - sluajno, razume se - nije bio uniten... a u blizini se nalo ljudsko telo koje je ekalo na mozak." "Nemogue!" "Moraete to da dokaete vladi i javnosti, pa zato to onda ne biste sada prvo meni dokazali." "Ali kakav bi mogao da bude na cilj?" upita Lening u oajanju. "Gde nam je motiv? Dajte nam neto to ima bar izvesnog smisla." Ali dragi gospodine, molim vas. Korporaciji bi bilo i te kako milo da dobije dozvolu da se u raznim oblastima koriste pozitronski roboti na naseljenim svetovima. Zarada bi bila ogromna. Meutim, predrasude javnosti protiv te prakse su suvie velike. Pretpostavimo da ih prvo naviknete na takve robote... vidite, imamo vetog advokata, dobrog gradonaelnika... a on je robot. Zato ne biste kupili nae robote-batlere?" "Velianstveno. Gotovo smean prelaz na apsurdnost." "Pretpostavljam da je tako. Ali zato mi ne dokaete suprotno? Ili vam se i dalje vie dopada ideja da to dokazujete javnosti?" Svetlost u kancelariji postajala je sve priguenija, ali jo nije bila toliko slaba da bi sakrila izraz razoaranja na licu Alfreda Leninga. Lagano, robotiar pritisnu jedno dugme posle ega oivee osvetljivai zida.

"Pa, da vidimo", zarea on.

Lice Stivena Bajerleja nije bilo lako opisati. U krtenici je stajalo da mu je etrdeset godina i tako je i delovao... ali bio je to zdrav, dobro uhranjen i dobroudan etrdesetogodinjak, koji je automatski opovegavao rasprostranjeno uverenje da 'ovek izgledom odaje koliko mu je godina', To je bilo naroito tano kada se smejao, a upravo sada se smejao. Smejao se glasno i stalno, smeh bi mu samo na trenutak zamro na usnama, a onda bi se opet zauo... Lice Alfreda Leninga izraavalo je ogoreno neodobravanje. Napravio je pola pokreta u pravcu ene koja je sedela pored njega, ali njene tanke, beskrvne usne samo se malo napuie. Bajerlej zadahta i malo se povrati. "Zaista, dr Lening... zaista... Ja... ja... robot?" Lening ga otro prekinu. "To ne tvrdim ja, gospodine. Bio bih veoma zadovoljan da pripadate oveanstvu. Poto vas naa kompanija nikada nije proizvela, sasvim sam ubeen da mu i pripadate... u pravnom smislu, u svakom sluaju. Ali poto nam je sasvim ozbiljno predoena tvrdnja da ste robot, a to je uinio ovek na odreenom poloaju..." "Ne pominjite njegovo ime, ako e to odvaliti makar i jedan ip iz vaeg granitnog etikog bloka, ali hajde da se pretvaramo da je to bio Frenk Kvin, zarad razgovora, i nastavimo." Lening samo frknu na ovu upadicu i napravi pauzu pre nego to je nastavio jo ledenijim glasom: "... ovek na odreenom poloaju, ijim identitetom ne elim da igram nikakve igre nagaanja. Primoran sam da vas zamolim da saraujete kako bismo to opovrgli. Ve i sama injenica da jedna takva tvrdnja moe biti izreena i objavljena preko medija koji stoje na raspolaganju tom oveku predstavljala bi jak udarac za kompaniju koju zastupam... ak ako to nikada i ne bude dokazano. Razumete li me?" "Oh, da, va mi je poloaj sasvim jasan. Sama optuba je smena. Poloaj u kome ste se nali nije. Izvinite, ako sam vas uvredio svojim smehom. Smejao sam se onom prvom, a ne drugom. Kako mogu da vam pomognem?" "Moglo bi biti krajnje jednostavno. Treba samo da u prisustvu svedoka obedujete u kakvom restoranu, gde e vas snimiti." Lening se zavali u stolici, poto je onaj najgori deo razgovora bio zavren. ena pored njega posmatrala je Bajerleja sa oigledno velikom panjom, ali nita nije govorila. Stiven Bajerlej je na trenutak sreo njen pogled, koji je zarobio njegov, a onda se ponovo okrenuo prema robotiaru. Izvesno vreme prsti su zamiljeno dobovali po bronzanom pritiskau za hartiju koji je predstavljao jedini ukras na njegovom stolu. On tiho ree: "Mislim da neu moi da vam iziem u susret." Odmah je podigao aku: "ekajte malo, dr Lening. Cenim to to vam se cela ova stvar gadi, ao mi je to su vas naterali da se njome bavite i protiv svoje volje i to oseate da u svemu ovome

igrate nedostojanstvenu i smenu ulogu. Pa ipak, ova stvar je veoma line prirode, mnogo vie no to mislite, stoga budite popustljivi. Prvo, zato mislite da vas Kvin... taj ovek na odreenom poloaju, znate... ne vue za nos, kako bi vas naveo da uradite upravo ono to sada radite?" "Pa, ini mi se malo verovatno da bi jedna ugledna osoba ugrozila sebe na jedan tako glup nain, ako nije bila ubeena da se kree po sigurnom tlu." U Bajrlejevim oima nazirao se jedva primetan podsmeh. "Ne poznajete vi Kvina. On je u stanju da stvori sigurno tle i od ispusta kojim se ni divokoza ne bi usudila da proe. Ubeen sam da vam je tvrdio da je u istrazi doao do izvesnih pojedinosti u vezi sa mnom?" "To je bilo dovoljno da me ubedi da bi naoj korporaciji bilo mnogo tee da pokua da ih porekne nego vama." "Znai, vi mu verujete kada kae da ja nikada ne jedem. Dr Lening, vi ste naunik. Razmiljajte logino. Nikada nisam vien kako jedem, to ne znai da ja nikada ne jedem - i eto dokaza. Ma, molim vas!" "Koristite se taktikom tuioca da napravite zbrku od jedne veoma jednostavne situacije." "Naprotiv, pokuavam da pojasnim ono to ste vi i Kvin krajnje zamrsili. Vidite, tano je da ne spavam ba mnogo, a sasvim je sigurno da ne spavam na javnim mestima. Nikada nisam mario za to da jedem sa ostalima... znam da je to neobino i verovatno neurotino, ali nikome ne moe da naudi. Dr Lening, dozvolite da vam izloim jedan zamiljeni sluaj. Pretpostavimo da imamo politiara koji je zainteresovan da pobedi reformistikog kandidata po svaku cenu i dok istrauje njegov privatni ivot nabasa na neobinosti kao ove koje sam upravo pomenuo. Pretpostavimo dalje da, elei da delotvorno ukloni protivkandidata, doe u vau kompaniju koja je za njega idealno orue. Da li biste oekivali da vam kae: 'Taj i taj je robot jer, kako se ini, nikada ne jede sa drugim ljudima i nikada ga nisam video da je zaspao usred nekog sluaja; a kada sam jednom provirio kroz njegov prozor u pono, video sam ga kako sedi i ita; zavirio sam i u njegov friider i nisam naao nikakvu hranu u njemu.' Kada bi vam tako neto ispriao, poslali biste po ludaku koulju. Ali ako vam kae: 'On nikada nespava; on nikada ne jede', onda vas ok usled te izjave zaslepljuje i vi gubite iz vida injenicu da je tu vrstu izjava nemogue dokazati. I tako, poinjete da mu idete na ruku, prihvatajui njegovu igru." "Bez obzira na to, gospodine", poe Lening, sa preteom upornou, "da li vi na ovu stvar gledate ozbiljno ili ne, potrebno je samo da pojedete taj obrok kako biste je okonali." Ponovo se Bajerlej okrenuo prema eni, koja ga je i dalje bezizraajno posmatrla. "Izvinite. Mislim da sam dobro upamtio vae ime? Dr Suzan Kalvin?" "Tako je, gospodine Bajerlej." "Vi ste psiholog u 'Amerikim robotima', je li tako?" "Robopsiholog, molim vas."

"Oh, da li se roboti toliko razlikuju od ljudi, mentalno?" "To su dva sveta." Dopustila je sebi da se ledeno osmehne: "Roboti su u osnovi pristojni." Vrhovi advokatovih usana se povie navie: "To je bio udarac i po. Ali ja sam hteo ovo da kaem. Poto ste vi psiho... robopsiholog i ena, kladim se da ste uinili neto ega se dr Lening nije setio." "A ta bi to bilo?" "Imate neto za jelo u tani." Neto je naas naruilo sviklu ravnodunost oiju Suzan Kalvin. Ona ree: "Iznenaujete me, gospodine Bajerlej." Otvorila je tanu i izvadila jabuku. Bez rei mu ju je pruila. Dr Lening je, posle prvobitnog iznenaenja, poeo da prati sporu kretnju od jedne do druge ake otrim i budnim pogledom. Stiven Bajerlej mirno zagrize i mirno proguta zalogaj. "Vidite, dr Lening?" Dr Lening se osmehnu sa olakanjem koje je bilo ak toliko da su u tom trenutku i njegove obrve poprimile dobroudan izgled. Ali olakanje je potrajalo samo jednu krhku sekundu. Suzan Kalvin ree: "Zanimalo me je da vidim da li ete je pojesti, ali u ovom sluaju to, razume se, nita ne dokazuje." Bajerlej se isceri: "Zaista?" "Svakako da ne. Dr Lening, sasvim je oigledno da je on, ako je humanoidni robot, savrena imitacija. Gotovo je suvie ljudski da ne bi bio uverljiv. Konano, celog ivota viamo i posmatramo ljudska bia; bilo bi nemogue poturiti nam neto to bi samo naizgled bilo pravo. Moralo bi biti zaista pravo. Posmatrajte kou, kvalitet zenica, formaciju kostiju ake. Ako je on robot, volela bih da su ga napravili u 'Amerikim robotima', jer je posao odlino obavljen. ta mislite da li bi iko ko je u stanju da obrati panju na takve pojedinosti zaboravio da doda nekoliko ureajia koji bi vodili rauna o takvim stvarima kao to su jelo, spavanje, izluivanje? Moda samo po potrebi; kao na primer da bi se razreile situacije kao to je ova ovde. to znai da taj obrok nita ne bi dokazao." "ekajte malo", prosikta Lening, "nisam ja ba takva budala kakvom me vas dvoje ovde pravite. Mene ne zanima problem gospodina Bajerleja o tome da li je ljudsko bie ili ne. Mene samo zanima da izvuem korporaciju iz svega ovoga. Obedovanje u javnosti e srediti stvar i Kvin tu vie nita nee moi. Pojedinosti moemo prepustiti advokatima i robopsiholozima." "Ali, dr Lening", javi se Bajerlej, "zaboravili ste na politiku. Jedva ekam da me izaberu, a Kvin jedva eka da me zaustavi. Uzgred budi reeno, jeste li primetili da ste izgovorili njegovo ime. Bio je to jeftini trik s moje strane, ali znao sam da ete ga pomenuti pre ili kasnije." Lening se zajapurio: "Kakve veze imaju izbori sa tim?"

"Publicitet je ma sa dve otrice, gospodine. Ako Kvin eli da me proglasi robotom i ima petlju da to i uradi, ja imam petlju da zaigram po njegovim pravilima." "Hoete da kaete da vi..." Lening je bio iskreno zaprepaen. "Tano. Hou da kaem da u ga pustiti da nastavi, da sam izabere sebi konopac, iskua njegovu snagu, odsee odgovarajui komad, napravi omu, uvue glavu i isceri se. Ja u se pobrinuti za ono malo to e jo biti potrebno da se obavi." "Strano ste samouvereni." Suzan Kalvin ustade: "Hajdemo, Alfrede, neemo uspeti da ga nateramo da promeni miljenje." "Vidite." Bajerlej se blago osmehnuo. "Snalazite se i kao psiholog za ljude."

Meutim, to samopouzdanje je donekle splasnulo te veeri kada je Bajerlej parkirao kola na automatskom tragu koji je vodio do podzemne garae i krenuo stazom do prednjih vrata kue. Prilika u invalidskim kolicima podigla je pogled kada je on uao i osmehnula se. Bajerlejevo lice se ozarilo. Priao joj je. Glas bogalja bio je promukli, hrapavi apat koji je dopirao iz usta zauvek iskrivljenih na jednu stranu, koja su se nalazila na licu ija je jedna polovina bila sva u oiljcima: "Kasni, Stivene." "Znam, Done, znam. Ali danas mi je iskrsla jedna neobina i zanimljiva nevolja." "Zaista?" Nikakav izraz nije se mogao oblikovati ni na izoblienom licu ni u unitenom glasu, ali se zato u bistrim oima oitavao strah. "Moe li da izie nakraj s tim?" "Nisam ba siguran. Moda e mi biti potrebna tvoja pomo. Ti si pametnjakovi u porodici. Da li bi voleo da te iznesem u batu? Vee je divno." Dve snane ruke podigoe Dona iz invalidskih kolica. Neno, gotovo milujui ga, Bajerlejeve ruke obujmie ramena i podvukoe se ispod povijenih nogu bogalja. Paljivo i polako, prolazio je kroz sobe, pa niz blagu rampu koja je sagraena za invalidska kolica, da bi na kraju izili kroz zadnja vrata u vrt opasan zidom i icom iza kue. "Zato mi ne dozvoljava da koristim kolica, Stive? Ovo je glupo."

"Zato to vie volim da te nosim. Ima li neto protiv? I sam zna da ti je milo kada moe malo da izie iz te motorizovane bube, kao i meni kada te vidim van nje. Kako se osea danas?" S velikom panjom je spustio Dona na hladnu travu. "Kako bi trebalo da se oseam? Ali priaj mi o toj tvojoj nevolji." "Kvin e svoju kampanju zasnivati na tvrdnji da sam ja robot."

Don razrogai oi: "Otkud zna? To je nemogue. Neu da poverujem." "Oh, ma hajde, kaem ti da je tako. Poslao je jednog od glaveina iz korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' da se raspravlja sa mnom." Don je polako akama kidao travu: "Razumem. Razumem." Bajerlej ree: "Ali moemo da ga pustimo da sam izabere poprite borbe. Imam ideju. Sasluaj me i reci mi da li moemo to da izvedemo..."

Prizor koji se te noi odigrao u kancelariji Alfreda Leninga mogao bi se opisati kao izmena pogleda. Frensis Kvin je zamiljeno zurio u Alfreda Leninga. Leningov pogled je besno poivao na Suzan Kalvin, koja je, pak, ravnoduno posmatrala Kvina. Frensis Kvin je ovu situaciju prekinuo trudei se da deluje rastereeno: "Blefira. Sve vreme to radi." "Hoete li se opkladiti u to, gospodine Kvin?" upita ga nezainteresovano dr Kalvin. "Pa, vi se, u stvari, kladite." "Sluajte", Lening je oseanje krajnjeg pesimizma prikrio besom, "obavili smo ono to ste od nas traili. Videli smo oveka kako jede. Smeno je i pretpostaviti da je on robot." "Zaista tako mislite?" Kvin se obrui na Kalvinovu. "Lening je kazao da ste vi strunjak." Lening samo to joj nije pripretio: "Suzan..." Kvin ga glatko prekinu: "Zato joj ne date da govori, ovee? Sedi ovde, oponaajui ipku na ogradi, ve pola sata." Lening je bio krajnje uznemiren. Od onoga to je u tom trenutku oseao do prvih simptoma paranoje delio ga je samo korak. On ree: "U redu. Recite ta imate, Suzan. Neemo vas prekidati." Suzan Kalvin ga podsmeljivo pogleda, a onda prikova svoj hladni pogled na gospodina Kvina. "Postoje samo dva naina na koje moete pouzdano dokazati da je Bajerlej robot, gospodine. Za sada ste izneli samo dokaze na temelju indicija, koji vam mogu posluiti za optubu, ali ne i za dokaz... a ja mislim da je gospodin Bajerlej dovoljno pametan da se nosi s takvom pretnjom. Verovatno ste i sami toga svesni, jer inae ne biste dolazili ovamo. Ta dva metoda za dokazivanje jesu fiziki i psiholoki. Fiziki ga moete secirati ili upotrebiti rendgenske zrake. Kako ete to izvesti, to je va problem. Psiholoki, njegovo ponaanje se moe prouavati, jer ako jeste pozitronski robot, mora se drati tri Zakona robotike. Pozitronski mozak se ne moe sazdati bez njih. Znate li kako glase ta tri Zakona, gospodine Kvin?" Paljivo ih je izgovorila, jasno, navodei re po re uvenog teksta odtampanog masnim, velikim slovima na prvoj strani 'Udbenika iz robotike.' "uo sam za njih", kao uzgred odvrati Kvin.

"Ostalo je lako", suvo primeti psiholog. "Ako gospodin Bajerlej prekri bilo koji od ova tri zakona, on nije robot. Na nesreu, ovaj postupak je jednosmeran. Ako se dri tih Zakona, to nita ne dokazuje."

Kvin utivo izvi obrvu: "Zato ne, doktore?" "Zato to, ako malo razmislite, tri Zakona robotike predstavljaju osnovna naela mnogih svetskih etikih sistema. Razume se, svako ljudsko bie treba da poseduje nagon za samoodranjem. To je Trei Zakon za robota. Takoe, svako 'estito' ljudsko bie, sa drutvenom sveu i oseanjem odgovornoti, treba da se pokorava odgovarajuem autoritetu; da slua svog lekara, efa, vladu, psihijatra, blinje; da se povinuje zakonima, da se dri pravila, da se saobraava obiajima... ak i onda kada se nepovoljno odraavaju na njegovu udobnost ili sigurnost. To je za robota Drugi Zakon. Takoe, svako 'estito' ljudsko bie treba da voli druge kao i sebe, da titi svoje blinje, rizikuje ivot da spasi drugo ljudsko bie. To je Prvi Zakon za robota. Jednostavno reeno... ako se Bajerlej pridrava svih Zakona robotike, on bi mogao biti ili robot ili naprosto veoma dobar ovek." "Ali", primeti Kvin, "vi mi to, u stvari, kaete da nikada neete moi da dokaete da je robot." "Mogla bih da dokaem da nije robot." "To nije dokaz kakav elim." "Dobiete dokaz onakav kakav je. Vi ste jedini odgovorni za vlastite elje."

U tom trenutku Leningu iznenada sinu jedna ideja. "Da li je ikome palo na pamet", grunu on, "da je veoma neobino za jednog robota da bude oblasni tuilac? Suenje ljudskim biima... izricanje smrtnih kazni... nanoenje krajnjeg zla..." Kvin postade iznenada pronicljiv: "Ne, neete se time izvui. To to je oblasni tuilac ne ini ga ljudskim biem. Zar niste upoznati s njegovim dosjeom? Zar ne znate da se hvalie da nikada nije optuio nevinog oveka; da je mnotvo ljudi izbeglo suenje jer ga nisu zadovoljili dokazi koji su prikupljeni protiv njih, mada je verovatno mogao da nagovori porotu da ih osudi? Ba je tako bilo." Leningovi mravi obrazi zadrhtae: "Ne, Kvine, ne. Ne postoji nita u Zakonima robotike to doputa ljudsku krivicu. Jedan robot ne sme da donosi sud o tome da li ljudsko bie zasluuje smrt. Nije na njemu da odluuje o tome. On ne sme da povredi ljudsko bie... bilo da je re o zloincu ili o anelu." Suzan Kalvin je zazvuala umorno: "Alfrede", ree ona, "ne priajte gluposti. ta ako robot naie na ludaka koji se sprema da potpali kuu u kojoj se nalaze ljudi. On bi zaustavio tog ludaka, je li tako?" "Svakako." "A ako je jedini nain da ga zaustavi taj da ga ubije..."

Iz Leningovog grla dopro je jedva ujni zvuk. Nita vie. "Odgovor na to pitanje, Alfrede, glasi da e on uiniti sve to je u njegovoj moi da ga ne ubije. Ako taj ludak ipak umre, robot e morati da se podvrgne psihoterapiji, jer lako moe da poludi usled sukoba sa kojim se suoio... zato to je prekrio Prvi Zakon da bi udovoljio Prvom Zakonu u viem smislu. Meutim, onaj ovek bi bio mrtav i robot bi bio taj koji ga je ubio." "Ali da li je Bajerlej lud?" upita Lening to je mogao sarkastinije. "Ne, ali on nije lino nikoga ubio. Obelodanio je injenice koje bi mogle znaiti da je neko odreeno ljudsko bie opasno za veliku masu drugih ljudskih bia koje zovemo drutvo. On titi vei broj i time udovoljava Prvom Zakonu do krajnjih granica. On samo dotle ide. Sudija je taj koji zatim osuuje zloinca na smrt ili na zatvor, poto porota odlui da li je kriv ili nevin. Straar u zatvoru je taj koji ga zatvara, delat onaj koji ga pogubi. Tako gospodin Bajerlej nije nita uinio, samo je utvrdio istinu i pomogao drutvu. Da znate, gospodine Kvin, pregledala sam podatke o Bajerlejevoj karijeri kada ste nam prvi put skrenuli panju na njega. Utvrdila sam da nikada nije zatraio smrtnu kaznu u zavrnim govorima kojima se obraao poroti. Takoe sam utvrdila da se zalagao za ukidanje smrtne kazne i da je davao izdane priloge istraivakim institucijama koje se bave kriminalistikom neuropsihologijom. On oigledno veruje u leenje vie nego u kanjavanje zloina. Nalazim da je to veoma znaajno." "Zaista?" Kvin se osmehnu. "Znaajno moda stoga to pomalo mirie na robotiku?" "Moda. emu poricati? Onako kao to se on ponaa moe da se ponaa samo jedan robot, ili neko veoma asno i pravedno ljudsko bie. Vidite, dakle, da ne moete napraviti razliku izmeu robota i najboljih ljudskih bia." Kvin se zavali u stolici. Glas mu je podrhtavao od nestrpljenja. "Dr Lening, mogue je, zar ne, napraviti humanoidnog robota koji e po izgledu biti istovetan ljudskom biu?" Lening proisti grlo i zamisli se: "'Ameriki roboti' su to radili u eksperimentalne svrhe", priznade on nevolnmo, "ali nisu im ugraivali pozitronske mozgove, razume se. Koristei ljudska jajaca i hormonsku kontrolu mogu se dobiti ljudsko meso i koa preko skeleta od porozne silikonske plastike koji bi odoleli spoljanjem ispitivanju. Oi, kosa, koa bili bi stvarno ljudski, ne humanoidni. A ako unutra stavite pozitronski mozak i ostale drangulije po elji, dobijate humanoidnog robota." Kvin kratko ree: "Koliko bi dugo trebalo da se jedan takav napravi?" Lening se zamisli: "Ako posedujete svu opremu... mozak, skelet, jajace, odgovarjue hormone i zraenja... da kaemo, dva meseca." Politiar se uspravi u stolici. "Onda emo pogledati kako izgleda unutranjost gospodina Bajerleja. To e 'Amerike robote' izneti na rav glas... ali pruio sam vam priliku." Lening se nestrpljivo okrenu ka Suzan Kalvin, kada ostadoe sami. "Zato insistirate..." Ispoljivi prava oseanja, ona istog asa otro odvrati: "ta elite... istinu ili moju ostavku? Neu da laem za vas. 'Ameriki roboti' su u stanju da se sami brinu o sebi. Nemojte ispasti kukavica."

"ta", upita Lening, "ako otvori Bajerleja i napolje ispadnu tokii i ureajii. ta onda?" "Nee on rasporiti Bajerleja", odvrati Kalvinova prezrivo. "Bajerlej nije nita gluplji od Kvina."

Vest se proula gradom nedelju dana pre nego to je Bajerlej trebalo da bude naimenovan. Meutim, 'prouti se' nije prava re. Ona je posrtala, gegala se, puzala. Zaorio se smeh i dosetka je putena s lanca. A kako je udaljena Kvinova ruka polagano poela da poveava pritisak, smeh je postajao sve isforsiraniji, uvukao se element uplje nesigurnosti i ljudi su poeli da se pitaju. Atmosfera na samoj konvenciji podseala je na jogunastog pastuva. U planu nije bilo nikakvo takmienje. Jo pre nedelju dana Bajerlej je ostao jedini kandidat. Vie nisu imali nikakvu zamenu. Morali su da ga naimenuju, ali oko toga vlada je potpuna zbrka. Situacija i ne bi bila tako loa da proseni pojedinac nije bio rastrzan izmeu znaaja optube, ako je istinita, i senzacionalizma prevare, ako je lana. Dan po Bajerlejevom naimenovanju, na brzu ruku, bez pompe... jedne novine konano su objavile glavne izvode iz intervjua sa dr Suzan Kalvin, 'svetski poznatim strunjakom za robopsihologiju i pozitroniku'. Ono to je potom usledilo popularno je i ukratko opisano kao pakao. Fundamentalisti su samo na to ekali. Oni nisu bili politika partija; nisu pretendovali ni na jednu formalnu religiju. U osnovi, bili su to ljudi koji se nisu prilagodili onome to je nekada nazvano atomskim dobom u danima kada su atomi tek bili pronaeni. Zalagali su se za jednostavan ivot, udeli su za jednim starinskim nainom ivljenja koji onima to su ga iveli verovatno nije izgledao tako jednostavan, te su stoga i sami eznuli za jednostavnijim ivotom. Fundamentalistima nije bio potreban nijedan novi razlog da preziru robote i proizvoae robota; ali jedan novi razlog, kakav su bile Kvinova optuba i analiza Kalvinove, bio su dovoljan da tu odvratnost glasno izraze. Ogromne fabrike korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' predstavljali su konicu u kojoj je sve vrvelo od naoruanih straara. Spremali su se za rat. A u gradu je kua Stivena Bajerleja vrvela od policajaca. Politika kampanja, razume se, izgubila je sve svoje uobiajene vidove i podseala je na kampanju jedino po tome to je ispunjavala prazninu izmeu naimenovanja i izbora.

Stiven Bajerlej nije dozvolio da mu taj uurbani oveuljak smeta. Ostao je da stoji kod uniformi u pozadini, kao da ga se to sve uopte ne tie. Izvan kue, pored niza namrtenih straara, reporteri i fotografi ekali su u skladu sa tradicijom svoje kaste. Jedna preduzimljiva TV stanica ak je

donela i skener, koji je uperila na prazan ulaz u tuioev neupadljiv dom, dok je sintetiki uzbuen izveta ispunjavao vreme temperamentnim komentarom. Uurbani oveuljak je pristupio. Pruio mu je kitnjasti, gusto ispisani list hartije. "Gospodine Bajerlej, ovo je sudski nalog koji me ovlauje da pretraim ovu kuu sa okolnim zemljitem kako bih utvrdio postoje li ilegalni... ovaj... mehaniki ljudi ili roboti bilo koje vrste." Bajerlej napola ustade i uze list hartije. Nezainteresovano se zagledao u njega, pa se nasmeio dok ga je vraao. "Sve je u redu. Samo izvolite. Obavite svoj posao. Gospoo Hopen", pozvao je svoju domaicu, koja se nevoljno pojavila iz susedne prostorije, "molim vas, poite s njima, i pomozite ako budete mogli." oveuljak ije je ime bilo Harovej stao je da okleva, zatim je pocrveneo kao bulka, izbegao da pogleda Bajerlija u oi i na kraju samo promrmljao: "Idemo", obrativi se dvojici policajaca. Vratio se posle deset minuta. "Gotovo?" zapita ga Bajerlej tonom osobe koju naroito ne zanima ni pitanje, a ni odgovor. Harovej proisti grlo, krenu iz falseta, pa besno ponovi: "Gospodine Bajerlej, dobili smo izriito nareenje da veoma pomno pretraimo kuu." "Pa zar niste?" "Reeno nam je tano ta da traimo." "Da?" "Ukratko, gospodine Bajerlej, govorei otvoreno, reeno nam je da vas pretraimo." "Mene?" ponovi tuilac, razvlaei usta u osmeh. "A kako to nameravate da uradite?" "Imamo Penetovu radijacijsku jedinicu..." "to znai da hoete da me propustite kroz rendgen, a? Jeste li ovlaeni za to?" "Videli ste nalog." "Mogu li ponovo da ga vidim?" Harovej, ije se elo sijalo, to nije bila posledica samo pukog uzbuenja, prui mu drugi put list hartije. Bajerlej primeti, ne podiui glas: "Proitau vam ta se ovde navodi da treba da pretraite. Navodim: 'Prebivalite koje pripada Stivenu Bajerleju iz Vrbinog gaja 355, Evanstron, zajedno sa garaom, spremitem i ostalim graevinama ili zgradama koje njemu pripadaju'... dobro... i tako dalje. Pravi nalog. Ali, dobri moj ovee, tu se ne pominje pregledavanje moje unutranjosti. Ja ne spadam u nekretnine. Moete pretraiti moju odeu ako mislite da drim skrivenog robota u depu." Harovej je dobro znao kome duguje zaposlenje. Nije imao nameru da se povue, kada mu se ukazuje prilika da zaslui mnogo bolji... to jest, mnogo bolje plaen... posao.

On ree glasom koji je pomalo pretei zazvuao: "Sluajte, vi. Imam odobrenje da pretraim nametaj u vaoj kui i sve ostalo to u njoj naem. A vi ste u njoj, je li tako?" "Odlino opaanje. Ja jesam u njoj. Ali ja nisam deo nametaja. Kao graanin sa odgovornou odrasle osobe - o emu posedujem psihijatrijsku potvrdu - imam izvesna prava prema oblasnom zakonu. Ako biste me pretraili, to bi potpalo pod odredbu o naruavanju prava privatnosti. Ovaj dokument vam nije dovoljan." "Svakako, ali ako ste robot, vi nemate pravo na privatnost." "Tano... ali taj dokument vam svejedno nije dovoljan. On me implicintno priznaje za ljudsko bie." "Gde?" upeca se Harovej. "Na mestu gde se kae 'prebivalite koje pripada' i tako dalje. Robot ne moe nita da poseduje. A vi moete rei svom poslodavcu, gospodine Harovej, da ako pokua da izda neki slian dokument u kome me implicitno ne priznaje za ljudsko bie, istog asa bie mu uruena sudska zabrana, a bie pokrenuta i graanska parnica, pa e morati da dokae da sam robot samo na osnovu onih obavetenja kojima trenutno raspolae ili da plati astronomsku kaznu za pokuaj da me neopravdano lii mojih prava koja mi pripadaju po oblasnim zakonima. Rei ete mu to, zar ne?" Harovej odmarira prema vratima. Zatim se okrenu. "Vi ste vet advokat..." aka mu je bila u depu. Na trenutak je ostao da stoji na pragu. Potom je krenuo, nasmeivi se u pravcu skenera koji je i dalje bio ukljuen... mahnuo reporterima i uzviknuo: "Sutra emo imati neto za vas, momci. Bez ale." Kada se naao u kolima, zavalio se u sedite, izvadio siuan mehanizam iz depa i paljivo stao da ga razgleda. Sada je prvi put napravio rendgensku fotografiju. Nadao se da je to uradio kako treba.

Kvin i Bajerlej se nikada nisu nasamo sreli licem u lice. Meutim, viziofon im je omoguio to bar priblino. U stvari, shvaena doslovno, moda je ta fraza bila tana, jer je za obojicu onaj drugi predstavljao tek svetlo-tamni uzorak banke fotoelija. Kvin je bio taj koji je pozvao Bajerleja. Kvin je prvi progovorio, i to bez gotovo ikakvog uvoda: "Mislio sam da bi vas zanimalo da saznate, Bajerlej, da nameravam da obelodanim injenicu da nosite titnik protiv Penetove radijacijske jedinice." "Zaista? to verovatno znai da ste je ve obelodanili. Imam predoseaj da nai preduzetni predstavnici medija ve due prislukuju moje razne komunikacijske veze. Poznato mi je da dre pod nadzorom moje kancelarijske linije; zbog toga sam se zavukao u kuu poslednjih nedelja." Bajerlej je zvuao prijateljski, gotovo da je bio raspoloen za priu. Kvinove usne se malo stisnue. "Ovaj poziv je pod zatitom... potpunom. Odluio sam se na njega i pored izvesnog linog rizika."

"Mogu da zamislim. Niko ne zna da se vi krijete iza ove kampanje. To jest, bar niko ne zna slubeno. Niko ne zna ni neslubeno. Da sam na vaem mestu, ne bih brinuo. Znai nosim, titnik? Pretpostavljam da ste to otkrili kada ste videli da je fotografija koju je va potrko snimio Penetovom radijacijskom jedinicom, pre neki dan, bila previe osvetljena." "Shvatate li, Bajerlej, da e svima biti potpuno jasno da se ne usuujete da se podvrgnete analizi pomou rendgenskog zraenja." "Kao i to da ste vi ili vai ljudi pokuali na ilegalan nain da naruite moje pravo na privatnost." "Ba ih briga za to." "Moglo bi ih biti briga. To je u velikoj meri simbolino za nae dve kampanje, zar ne? Vas nije briga za prava pojedinaca. Ja mnogo polaem na njih. Ja neu da se podvrgnem rendgenskoj analizi, jer u naelu elim da sauvam svoja prava. Isto onako kao to u voditi rauna o pravima drugih kada budem izabran." "To e van svake sumnje biti veoma zanimljiv govor, ali vam niko nee poverovati. Malo je suvie prepotentan da bi bio istinit. Jo neto", u Kvinovom glasu javila se iznenadna, otra promena, "pre neko vee nisu bili prisutni svi lanovi vaeg domainstva." "Kako to mislite?" "Prema izvetaju", on stade da prevre listove ispred sebe, to se videlo na viziploi, "nedostajala je jedna osoba... bogalj." "Kao to kaete", primeti bezizraajnim glasom Bajerlej, "bogalj. Moj stari uitelj; on ivi sa mnom, ali je trenutno na selu... tamo je, zapravo, ve dva meseca. 'Potreban odmor' je uobiajeni izraz koji se koristi u ovakvim sluajevima. Nadam se da nemate nita protiv?" "Va uitelj? Nekakav naunik?" "Nekada je bio advokat... pre nego to je postao bogalj. Poseduje vladinu dozvolu u svojstvu istraivaa-biopsihologa, kao i vlastitu laboratoriju, a podrobni opis svega to radi odobrile su mu odgovarajue vlasti, na koje mogu da vas uputim. Taj rad je neznatan i predstavlja bezopasan hobi za jednog... jadnog bogalja. Kao to vidite, bio sam krajnje predusretljiv." "Vidim. A ta taj... uitelj... zna o proizvodnji robota?" "Nisam u stanju da procenim nivo njegovog znanja u oblasti koja mi je strana." "Da li on ima pristupa pozitronskim mozgovima?" "Pitajte svoje prijatelje u 'Amerikim robotima'. Oni bi to trebalo da znaju." "Biu kratak, Bajerlej. Va ubogaljeni uitelj je pravi Stiven Bajerlej. Vi ste robot, njegova tvorevina. Moemo to dokazati. On je stradao u automobilskoj nesrei, a ne vi. Postoje naini da se provere dosjei." "Zaista? Pa, uradite to. elim vam sve najbolje."

"A moemo pretraiti i 'seosko obitavalite' vaeg takozvanog uitelja, da vidimo ega tamo ima." "Pa, nije ba tako, Kvine." Bajerlej razvue usta u iroki osmeh. "Na nesreu, moj takozvani uitelj je bolestan ovek. Njegovo obitavalite na selu slui mu za odmor. Prirodno je stoga da je njegovo pravo na privatnost kao graanina sa odgovornou odrasle osobe jo jae, pod datim okolnostima. Neete biti u stanju da dobijete nalog za ulazak na njegovo imanje ako ne dokaete da za to imate i te kako dobar razlog. Meutim, ja u biti poslednji koji e vas spreiti da pokuate." Nastupila je poprilina pauza, a onda se Kvin nagnuo napred, tako da se slika njegovog lica rairila i fine linije na njegovom elu postale uoljive. "Bajerlej, zato nastavljate? Ne moete biti izabrani." "Zaista?" "Zar mislite da moete? Zar pretpostavljate da va propust da na bilo koji nain pokuate da oborite optubu da ste robot... kada ste to lako mogli da uradite, prekrivi jedan od Tri Zakona... nee uveriti ljude da ste robot?" "Sve to sam do sada uvideo jeste da sam od delimino poznatog, ali i dalje uglavnom anonimnog metropolitskog advokata postao svetska figura. Odlian ste publicista." "Ali vi jeste robot." "Tako kau, ali nije dokazano." "Postoji dovoljno dokaza za birae." "Onda nemate razloga za brigu... pobedili ste." "Do vienja", ree Kvin, prvi put sa prizvukom pakosti u glasu, i zalupi viziofon. "Do vienja", odvrati nimalo uzbueno Bajerlej u pravcu prazne ploe.

Bajerlej je vratio svog 'uitelja' nedelju dana pred izbore. Vazduhoplov se brzo spustio u jednom mranom delu grada. "Ostae ovde dok ne prou izbori", ree mu Bajerlej. "Bie bolje da se dri po strani ako stvari krenu naopako." Promukli glas koji se bolno izvio iz Donovih unakaenih usta delovao je zabrinuto. "Postoji li opasnost od nasilja?" "Fundamentalisti su pretili njime, pa pretpostavljam da postoji, u teorijskom smislu. Ali ga, u stvari, ne oekujem. Fundijevci ne poseduju stvarnu mo. Oni predstavljaju samo stalni iritirajui inilac koji bi posle izvesnog vremena mogao da izazove pobunu. Ne smeta ti to e ovde ostati? Molim te. Neu moi da imam odreene ruke ako budem morao da se brinem o tebi."

"Oh, ostau. I dalje misli da e sve proi dobro?" "Ubeen sam da hoe. Niko ti nije na selu dosaivao?" "Niko. Siguran sam." "I svoj deo posla si uspeno obavio?" "Sasvim uspeno. to se toga tie, nee biti nevolja." "uvaj se i gledaj sutra televiziju, Done." Bajerlej stisnu vornovatu aku koja je poivala na njegovoj.

Lentonovo elo bilo je naborano; iekivao je ta e se dogoditi. Obavljao je posao na kome mu niko nije zavideo... bio je Bajerlejev menader u kampanji koja nije bila kampanja, radio je za osobu koja je odbijala da obelodani svoju strategiju i odbijala da prihvati svog menadera. "Ne moete!" Bila je to njegova najomiljenija reenica koja je ubrzo postala njegova jedina reenica. "Kaem vam, Stive, da ne moete!" Stao je pred tuioca, koji je prelistavao otkucane stranice svoga govora. "Manite se toga, Stivene. ujte, tu rulju su doveli Fundijevci. Oni vas nee sasluati. Mnogo je verovatnije da e vas kamenovati. Zato morate da odrite govor pred publikom? ta nedostaje snimljenoj poruci, video poruci?" "Vi elite da pobedim na izborima, je li tako?" blago upita Bajerlej. "Da pobedite na izborima! Neete pobediti na izborima, Stivene. Pokuavam da vam spasem ivot." "Oh, ne preti mi nikakva opasnost." "Ne preti mu nikakva opasnost. Ne preti mu nikakva opasnost." Lenton ispusti iz grla udan, hrapavi zvuk. "Hoete da kaete da ete izii na taj balkon pred pedeset hiljada poludelih udaka i da ete pokuati da ih urazumite... sa balkona, poput kakvog srednjevekovnog diktatora?" Bajerlej pogleda na sat. "Za otprilike pet minuta... im televizijske linije budu slobodne." Lentonova primedba nije bila ba za tampu.

Gomila je ispunila posebno ograenu oblast grada. Drvee i kue kao da su rasli iz temelja koje je sainjavala masa ljudi. A posredstvom ultratalasa ostatak sveta je takoe gledao. Bili su to isto lokalni izbori, ali publika je ipak bila globalna. Bajerlej pomisli na to i osmehnu se. Meutim, nije bilo nieg smenog kada je u pitanju gomila. Bilo je tu parola i transparenata koji su pretresali sve mogue vidove njegovog nabeenog robotskog statusa. Vazduh je prosto varniio od neprijateljstva koje je bilo silovito i opipljivo.

Govor je od samog poetka bio neuspean. Takmiio se protiv neartikulisanog zavijanja rulje i ritmikih povika klike Fundijevaca koji su oblikovali ostrva unutar svetine. Bajerlej je nastavljao da govori, polako, ravnoduno... Unutra je Lenton upao kosu i stenjao... i ekao krvoprolie.

Dolo je do talasanja u prvim redovima. Jedan vornovati graanin sa iskolaenim oima i odeom prekratkom za njegove mrave i dugake udove suknuo je napred. Policajac se bacio za njim, polako i s mukom se probijajui. Bajerlej ljutito rukom dade znak ovom drugom da se ne mea. Mravi ovek je ve stajao ispod balkona. Meutim, njegove rei nisu mogle da nadjaaju grmljavinu. Bajerlej se nagnu napred. "ta kaete? Ako imate neko razlono pitanje, odgovoriu na njega." On se okrenu prema straaru koji je stajao pored njega. "Dovedite tog oveka ovamo gore." U gomili je zavladala napetost. U raznim delovima rulje poeli su da se uju povici 'tiina', dolo je do sveopteg, bunog utiavanja, a onda se gomila prilino primirila. Mravko, zajapuren i dahui, stade pred Bajerleja. Bajerlej ga upita: "elite li neto da pitate?" Mravko je zurio u njega, a onda ree isprekidanim glasom: "Udari me!" Iznenandim cimajem glave on pod uglom isturi bradu. "Udari me! Kae da nisi robot. Dokai. Ti nisi u stanju da udari ljudsko pie, udovite jedno." Zavladala je neka udna, niim naruena, mukla tiina. Poremetio ju je Bajerlejev glas. "Nemam razloga da vas udarim." Mravko se ludaki smejao. "Ne moe da me udari. Nee me udariti. Ti nisi ljudsko bie. Ti si udovite, prividni ovek." Tog asa, Stiven Bejerlej, vrsto stisnutih usana, pred hiljadama prisutnih i pred milionima koji su sve to pratili preko ekrana, zamahnu pesnicom i opali oveka po bradi. Izaziva se presamiti unazad i strovali, a na licu mu se oitavalo samo tupo, bezizraajno iznenaenje. Bajerlej ree: "Izvinite. Uvedite ga unutra i pobrinite se da mu bude udobno. Hou da razgovaram s njim kada zavrim." Kada je dr Kalvin, sa svog rezervisanog mesta, okrenula automobil i odvezla se, samo se jedan reporter dovoljno oporavio od oka i pohitao za njom, uzvikujui pitanje koje nije ula. Suzan Kalvin je samo doviknula preko ramena: "On je ovek." To je bilo dovoljno. Reporter je odjurio svojim putem. Ostatak govora bio je, dodue, izgovoren, ali ga niko nije uo."

Dr Kalvin i Stiven Bajerlej sreli su se jo jednom... nedelju dana pre nego to je poloio zakletvu kao gradonaelnik. Bilo je kasno... prola je bila pono. Dr Kalvin primeti: "Ne izgledate umorni." Izabrani gradonaelnik se osmehnu. "Mogu jo malo da ostanem budan. Nemojte rei Kvinu." "Neu. Ali Kvinova pria je bila zanimljiva, kada ste ga ve pomenuli. teta to je propala. Pretpostavljam da vam je poznata njegova teorija?" "Delimino." "Bila je veoma dramatina. Stiven Bajerlej bio je mladi advokat, silan govornik, veliki idealista... i imao je odreenog dara za biofiziku. Zanima li vas robotika, gospodine Bajerlej?" "Samo sa pravnog aspekta." "Tog Stivena Bajerlija je zanimala. Ali dogodila se nesrea. Bajerlijeva ena je poginula; on je proao jo gore. Izgubio je noge; lice, glas. Deo uma postao mu je... iaen. Nije eleo da se podvrgne plastinoj operaciji. Povukao se iz sveta, pravniku karijeru je napustio... ostali su mu samo njegova inteligencija i ake. Na neki nain je uspevao da doe do pozitronskih mozgova, ak i do onog sloenog, onog koji poseduje najvei kapacitet za prosuivanje etikih problema... to za sada predstavlja najrazvijeniju robotsku funkciju. Oko njega je napravio telo. Obuio ga je da bude sve to bi on bio, a vie nije mogao. Poslao ga je u svet kao Stivena Bajerleja, ostavi uz njega u ulozi starog, obogaljenog uitelja koga niko nikada nije video..." "Na nesreu", primeti izabrani gradonaelnik, "ja sam sve to upropastio kada sam udario oveka. U izvetaju stoji da je vaa slubena ocena u tom trenutku bila da sam ljudsko bie." "Kako je do toga dolo? Da li biste mi kazali? Nemogue da je bilo sluajno." "Ne potpuno. Kvin je obavio vei deo posla. Moji ljudi su bez pompe poeli da ire glasine kako nikada nisam udario oveka; da nisam u stanju da udarim oveka; da bi to predstavljalo siguran dokaz da sam robot ako to ne bih uinio ni onda kada sam isprovociran. Zato sam se postarao da odrim onaj glupavi govor pred javnou, sa svim onim preterivanjima koje sa sobom nosi publicitet, i gotovo neizbeno, neka budala je naletela. U sutini, to je bilo ono to ja zovem nadriadvokatski trik. U kome vetaki izazvana atmosfera obavi ceo posao. Razume se, emocionalno dejstvo svega toga obezbedio mi je da budem izabran, to mi je i bila namera." Robopsiholog klimnu. "Vidim da zadirete u moje polje rada... pretpostavljam da svaki politiar to mora. Veoma mi je ao to je ovako ispalo. Ja volim robote. Volim ih znatno vie nego ljudska bia. Ako se moe stvoriti robot koji je u stanju da obavlja posao dravnog slubenika, mislim da bi on bio savren za to zvanje. Prema Zakonima robotike, on ne bi bio u stanju da naudi ljudskim biima, ne bi bio sposoban za tiraniju, mito, ne bi mogao biti glup niti pun predrasuda. A poto bi odsluio odreen rok, on bi otiao, iako je besmrtan, jer bi za njega bilo nezamislivo da povredi ljudska bia tako to e im obelodaniti da je njima vladao jedan robot. To bi bilo najidealnije."

"Osim to bi robot mogao da zakae zbog neodgovarajueg mozga. Pozitronski mozak nikada ne moe po sloenosti biti ravan ljudskom mozgu." "Imao bi savetnike. Ni ljudski mozak nije u stanju da vlada bez pomonika." Bajerlej je posmatrao Suzan Kalvin sa ozbiljnim zanimanjem. "Zato se osmehujete, dr Kalvin?" "Osmehujem se jer gospodin Kvin nije na sve mislio." "Hoete rei da se jo neto moglo dodati onoj njegovoj prii." "Samo jo jedna sitnica. Taj Stiven Bajerlej o kome govori gospodin Kvin, taj slomljeni ovek, proveo je tri meseca na selu iz nekog tajanstvenog razloga. Vratio se na vreme da uje onaj va famozni govor. Konano, ono to je stari bogalj mogao jednom da uini, mogao je i drugi put, naroito onda kada je taj posao bilo mnogo lake obaviti drugi nego prvi put." "Mislim da vas ne razumem ba najbolje." Dr Kalvin ustade i poravna haljinu. Oigledno se spremala da poe. "Hou da kaem da robot samo u jednom sluaju moe da udari ljudsko bie, a da ne prekri Prvi Zakon. Samo u jednom." "A to je?" Dr Kalvin je ve bila kod vrata. Tiho je odvratila: "Kada je ljudsko bie koje treba udariti, zapravo, robot." Razvukla je usta u iroki osmeh, a mravo lice joj je prosto sijalo: "Do vienja, gospodine Bajerlej. Nadam se da u za pet godina glasati za vas... kada se kandidujete za koordinatora." Stiven Bajerlej se zakikota. "Moram primetiti da je sada jo prerano govoriti o tome." Vrata se za njom zatvorie.

SUKOB KOJI SE MOE IZBEI

Koordinator je u svojoj privatnoj radnoj sobi imao jednu srednjovekovnu neobinost - kamin. ovek iz srednjeg veka moda ne bi u njemu razabrao kamin kakav je on znao, poto nije imao nikakvu funkciju. Tihi, liui plamenovi poivali su u izolovanim odeljku iza istog kvarca. Trupci su paljeni daljinski tako to je izazivano malo skretanje energetskog snopa koji je napajao javne zgrade u gradu. Istim dugmetom kojim se kontrolisalo paljenje najpre je izbacivan pepeo zaostao od prethodne vatre, a potom su postavljana nova drva... Bio je to potpuno pripitomljen kamin.

Meutim, sama vatra bila je prava. U odeljku se nalazio mikrofon, tako da ste mogli uti pucketanje, a, razume se, mogli ste gledati i poskakivanje plamenova u vazdunoj struji koja ju je napajala. Koordinatorova rumena aa odbijala je, u minijaturi, diskretno poskakivanje plamenova, a jo u veoj minijaturi ono se odslikavalo u obe njegove zamiljene zenice. ...Kao i u ledenim zenicama njegove goe, dr Suzan Kalvin iz korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Koordinator ree: "Nisam vas pozvao ovamo samo iz drutvenih razloga, Suzan." "Nisam to ni pomislila, Stivene", odvrati ona. "... Pa ipak, nisam sasvim naisto kako da vam predstavim svoj problem. S jedne strane, moda nije re ni o emu vanom. S druge, pak, strane, mogao bi dovesti do propasti oveanstva." "Susretala sam se sa toliko problema, Stivene, koji su se mogli svesti na istu alternativu. Verujem da je to svojstveno svim problemima." "Zaista? ta onda mislite o ovome... 'Svetski elik' je prijavio poveanu proizvodnju od dvadeset hiljada dugakih tona. Izgradnja meksikog kanala kasni dva meseca. U rudnicima ive u Almadenu proizvodnja opada od prolog prolea, dok hidroponska fabrika u Ciencinu otputa ljude.U ovom trenutku su mi ti podaci pali na pamet. Ima jo slinih." "Jesu li te stvari ozbiljne? Nisam ba neki ekonomista da bih mogla sagledati zastraujue posledice takvih stvari." "Same po sebi, one nisu ozbiljne. U Almaden se mogu poslati strunjaci za rudarstvo, ako situacija nastavi da se pogorava. Inenjeri za hidroponiku mogu da se iskoriste na Javi ili Cejlonu, ako ih ima suvie u Ciencinu. Dvadeset hiljada dugakih tona elika podmirie svetske potrebe samo za nekoliko dana, a to to e meksiki kanal biti otvoren dva meseca kasnije nego to je planirano od male je vanosti. Meutim, maine su te koje me brinu; ve sam o njima razgovarao sa vaim direktorom Odeljenja za istraivanje." "Sa Vinsentom Silverom?... Nije mi nita pomenuo o tome." "Molio sam ga da ni sa kim o tome ne razgovara. Oigledno i nije."

"I ta vam je on kazao?" "Dozvolite mi da stvar izloim na odgovarajui nain. Prvo elim da porazgovaramo o Mainama. I to elim sa vama da razgovaram o njima, jer vi ste jedina osoba na svetu koja dovoljno dobro razume robote i koja sada moe da mi pomogne. Mogu li malo da se bavim filosofijom?" "Veeras, Stivene, moete da govorite kako vam drago i ta vam drago, pod uslovom da mi prvo kaete ta nameravate da dokaete."

"Da ovakve male neuravnoteenosti u savrenom sistemu ponude i potranje, koje sam pomenuo, mogu predstavljati prvi korak ka konanom ratu." "Hmm. Nastavite." Suzan Kalvin nije dozvolila sebi da se opusti, uprkos udobnoj stolici u kojoj je sedela. Njeno hladno lice sa tankim usnama i njen ravan, ujednaen glas postali su tokom godina veoma izraeni. Iako je Stiven Bajerlej bio ovek koji joj se mogao dopadati i u koga je mogla imati poverenja, imala je gotovo sedamdeset godina, a navika koje se stiu celog ivota teko se osloboditi. "Svako razdoblje ljudskog razvoja, Suzan", ree koordinator, "odlikuje se vlastitim, osobenim tipom ljudskih sukoba... vlastitom raznovrsnou problema koji se, kako izgleda, mogu reiti samo silom. I svaki put, to je, u stvari, ve samo po sebi osujeujue, sila nikada ne reava problem. Umesto toga, on jenjava kroz niz sukoba, a onda sam po sebi nestane... kako ono glasi izraz... ah, da, ne sa praskom, ve uz cvilenje, dok se ekonomija i drutvo menjaju. A onda, novi problemi, i novi niz ratova. To je oigledno beskonaan ciklus. Uzmite samo srazmerno novije vreme. Dolazilo je do niza dinastikih ratova u esnaestom i osamnaestom veku, kada je najvanije pitanje u Evropi bilo koja e kua vladati kontinentom, Habsburgovci ili Valoa-Burboni. Bio je to jedan od onih 'neizbenih sukoba', jer Evropa oigledno nije mogla da opstane podeljena. Ali je ipak opstala, odnosno nijedan rat koji se vodio nije jedne sasvim zbrisao, a druge ustoliio, sve do nastanka nove drutvene klime u Francuskoj 1789, koja je prvo poterala Burbone, a na kraju i Habsburgovce niz pranjavi jarak koji vodi u istorijsku pe za spaljivanje. A u istim tim vekovima bilo je jo varvarskijih religijskih ratova, koji su se vrteli oko vanog pitanja da li e Evropa biti katolika ili protestantska. Nije mogla biti podeljena. Bilo je 'neizbeno' da ma presudi... Ali nije. U Engleskoj je poeo da se razvija novi industrijalizam, a na kontinentu novi nacionalizam. Evropa je ostala podeljena do dananjih dana i niko mnogo ne brine zbog toga. U devetnaestom i dvadesetom veku nastao je ciklus nacional-imeprijalistikih ratova, kada je najvanije pitanje na svetu bilo koji delovi e Evrope e kontrolisati ekonomsko bogatstvo i potroake kapacitete vanevropskih delova sveta. Ovi vanevropski delovi oigledno nisu mogli da ostanu rascepkani izmeu Engleske, Francuske, Nemake i tako dalje. Stoga, kada su se nacionalistike sile prekomerno rairile, vanevropski krajevi jednostavno su okonali ono to svi ratovi nisu mogli: zakljuili da sasvim lepo mogu da postoje i bez Evrope. I tako smo dobili jednu istorijsku pravilnost..." "Da, Stivene, bili ste jasni", ree Suzan Kalvin. "To nisu naroito sloena opaanja." "Nisu. Ali re je o onome to je oigledno, a to se uglavnom sve vreme previa. Ljudi kau: 'To je oigledno kao nos na tvom licu.' Ali koliko od tog nosa na licu moete da vidite, osim ako vam neko ne dri ogledalo? U dvadesetom veku, Suzan, zapoeli smo novi ciklus ratova... kako da ih nazovem? Ideoloki ratovi? Religijska oseanja primenjivana su na ekonomske sisteme, umesto na one vanprirodne. Ponovo su ratovi bili 'neizbeni', ali ovog puta se ratovalo atomskim orujima, tako

da oveanstvo nije moglo da kako-tako preivi muenje kako bi neizbeno izbeglo neizbenost. A onda su doli pozitronski roboti. Stigli su na vreme, a sa njima i uz njih meuplanetno putovanje. Tako da vie nije bilo u toj meri vano da li je svet ureen prema Adamu Smitu ili Karlu Marksu. Nijedan nije imao mnogo smisla pod novim okolnostima. Obojica su morala da se prilagode i zavrila na gotovo istom mestu." "Deus ex machina, u dvostrukom smislu", suvo primeti dr Kalvin. Koordinator se blago osmehnu: "Nikada vas ranije nisam uo da se poigravate reima, Suzan, ali u pravu ste. Postojala je, meutim, jo jedna opasnost. Okonanje jednog problema samo je raalo novi. Naa nova, globalna, robotska ekonomija mogla bi da stvori vlastite probleme - i to je razlog to imamo Maine. Ekonomija na Zemlji je stabilna, ostae stabilna, jer se zasniva na odlukama raunarskih maina kojima je na srcu dobrobit oveanstva zahvaljujui posvemanjoj sili Prvog Zakona robotike." Stiven Bajerlej nastavi: "Iako Maine nisu nita drugo do najveii konglomerati raunarskih kola koji su ikada izmiljeni, one su ipak roboti za koje vai prvi Zakon, te je tako naa svetska ekonomija u saglasnosti sa najboljim interesima oveka. Stanovnitvo Zemlje zna da nee biti nezaposlenosti, hiperproizvodnje niti nestaica. Pustoenje i glad su rei koje pripadaju istorijskim knjigama. I tako, pitanje vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju postaje bespredmetno. Ko god ih posedovao (ako takva jedna fraza uopte ima nekog smisla), pojedinac, skupina, nacija, ili celo oveanstvo, ona se mogu iskoristiti samo na onaj naina na koji to Maine propiu. Ljudi na ovo nisu bili primorani, ve je to bilo najmudrije i to smo uvideli. Time su okonani ratovi... ne samo poslednji ciklus ratova nego i naredni; zapravo, svi ratovi. Osim..." Nastupila je duga pauza, a onda ga je dr Kalvin ohrabrila, ponovivi. "Osim..." Vatra je puzala i palacala du cepanice, a onda je suknula uvis. "Osim", ree koordinator, "ako Maine ne ispune svoj zadatak." "Razumem. Sada smo doli do onih beznaajnih poremeaja koje ste malopre pomenuli... elik, hidroponika i tako dalje." "Tano. Ne sme dolaziti do takvih poremeaja. Dr Silver mi kae da ih ne sme biti." "Da li on porie injenice? To je veoma neobino!" "Ne, on priznaje injenice, razume se. Nisam bio poten prema njemu. On porie da je za takozvane (njegove rei) pogrene reakcije odgovorna maina. Tvrdi da se maine same ispravljaju i da bi postojanje greke u relejnim kolima predstavljalo naruenje temeljnih zakona prirode. I tako sam mu kazao..." "Tako ste mu kazali: 'Da li su vai momci ipak izvrili proveru i uverili se u to.'" "Suzan, vi mi itate misli. Upravo to sam mu kazao, a on mi je odgovorio da je to nemogue."

"Suvie je zaposlen?" "Ne, rekao je da to nijedno ljudsko bie ne moe. Bio je iskren. Kazao mi je, a ja se nadam da sam ga dobro razumeo, da Maine predstavljaju dinovsku ekstrapolaciju. Tako... Da tim matematiara po nekoliko godina stvara pozitronski mozak kadar da izvede izvesna slina izraunavanja. Upotrebivi ovaj mozak, oni izvre daljnja izraunavanja kako bi napravili jo sloeniji mozak, koji opet upotrebe za novi koji e biti jo sloeniji i tako dalje. Prema Silveru, ono to mi sada nazivamo Maine predstavlja ishod deset takvih etapa." "Da-a, to mi zvui poznato. Sreom, ja nisam matematiar. Jadni Vinsent. On je jo mlad. Direktori pre njega nisu imali takvih problema. Nisam ih imala ni ja. Moda danas robotiari vie nisu u stanju da shvate vlastite tvorevine." "Oigledno da nisu. Te Maine nisu supermozgovi u smislu naunopopularnih podlistaka, mada ih tamo upravo takvim prikazuju. Re je jednostavno o tome da su one na odreenom vlastitom podruju prikupljanja gotovo bezgraninog broja podataka i analiziranja njihovih meuodnosa, u bezmalo infinitezimalnom vremenu, toliko napredovale da ovek vie nije u stanju da vri njihovu podrobnu kontrolu. A onda sam pokuao neto drugo. Pitao sam, zapravo, Mainu. U najveoj tajnosti, ubacili smo prvobitne podatke vezane za odluku o proizvodnji elika, njen vlastiti odgovor, kao i ono to se posle toga odigralo... to jest, podatke o hiperprodukciji... i zatraili smo objanjenje za nesklad." "Odlino! I kako je glasio odgovor?" "Naveu vam ga od rei do rei: 'Ta stvar ne doputa objanjenje.'" "Kako je Vinsent to protumaio?" "Na dva naina. Ili nismo dali Maini dovoljno podataka kako bi mogla da nam prui konaan odgovor, to je bilo malo verovatno. Dr Silver je to i sam priznao. Ili Maina nije mogla da prizna da je u stanju da da bilo kakav odgovor zasnovan na podacima koji nagovetavaju da je u stanju da nanese zlo ljudskim biima. Razume se, re je o Prvom Zakonu. Tada mi je dr Silver preporuio da se vidim s vama." Suzan Kalvin je delovala veoma umorno: "Stara sam, Stivene. Jednom ste eleli da me postavite na mesto direktora Odeljenja za istraivanje, a ja sam odbila. Ni tada nisam bila mlada, a nisam elela ni odgovornost. Prepustili su to mesto mladom Silveru i ja sam bila zadovoljna; ali kakva korist od svega toga ako me sada uvuete u ovakvu jednu zavrzlamu. Stivene, dozvolite mi da vam iznesem svoj poloaj. Moja istraivanja se zaista odnose na tumaenje ponaanja robota u svetlosti Tri Zakona Robotike. Ovde je re o tim neverovatnim mainama za raunanje. To jesu pozitronski roboti i stoga se pridravaju Zakona Robotike. Ali njima nedostaje linost; to jest, njihove funkcije su krajnje ograniene. I moraju biti, poto su u toj meri specijalizovane. Stoga, postoji vrlo malo prostora za meusobno delovanje Zakona, tako da je moj jedini metod pristupa praktino beskoristan. Ukratko, ne znam kako bih mogla da vam pomognem, Stivene."

Koordinator se kratko nasmeja: "Bez obzira na sve, dozvolite da vam ispriam i ostatak. Dopustite da vam iznesem moje pretpostavke, pa ete moda onda biti u stanju da mi kaete da li su one mogue u svetlosti robopsihologije." "Svakako. Samo izvolite." "Poto maine daju pogrene odgovore, onda, pod pretpostavkom da one ne mogu biti pokvarene, postoji samo jedna mogunost. Neko im daje pogrene podatke! Drugim reima, problem je u nekom ljudskom biu, a ne u robotu. I tako sam krenuo u svoj nedavni inspekcijski obilazak planete..." "Sa koga ste se tek vratili u Njujork." "Da. To je, znate, bilo neophodno jer postoje etiri Maine, zaduene za etiri oblasti na planeti. I sve etiri daju pogrene rezultate." "Oh, to nuno sledi, Stivene. Ako je bilo koja od Maina nesavrena, to e se automatski odraziti u radu ostale tri, jer e sve one pretpostaviti, kao deo podataka na kojima zasnivaju vlastite odluke, savrenstvo nesavrene etvrte. Zahvaljujui toj pogrenoj pretpostavci, one e davati pogrene odgovore." "Ovaj... da. To sam i ja pomislio. Imam ovde zapise svojih razgovora sa svakim od Oblasnih vicekoordinatora. Da li biste hteli da ih zajedno pregledamo? Oh, ali pre toga, da li ste uli za 'Drutvo za oveanstvo?" "Hmm, da. Oni su izrasli iz redova Fundamentalista koji nisu dozvoljavali 'Amerikim robotima' da zapoljavaju pozitronske robote, tvrdei da su oni nelojalna konkurencija i tako dalje. 'Drutvo za oveanstvo' je antimainsko, je li tako?" "Da, da, ali... Pa, videete. Da ponemo? Recimo, sa Istonom Oblau." "Kako vi kaete..."

Istona Oblast: a: Povrina: 7.500.000 kvadratnih milja b: Stanovnitvo: 1.700.000.000 c: Glavni grad: angaj

Prapradeda ing Hso-lina bio je ubijen u japanskoj invaziji na staru Kinesku Republiku i niko osim njegove poslune dece nije zaalio zbog toga, niti je znao da njega vie nema. Deda ing Hsolina preiveo je graanski rat u kasnim etrdesetima, ali niko osim njegove poslune dece nije to znao niti mu je bilo stalo.

A ing Hso-lin bio je Oblasni vicekoordinator i vodio je rauna o ekonomskoj dobrobiti polovine ljudi na Zemlji. Moda je sve to imao na umu, kada se odluio da jedini ukras u njegovoj kancelariji budu dve karte na zidovima. Jedna je bila stara, rukom crtana, i prikazivala je jutro ili dva zemljita; natpisi na njoj bili su na sada zastarelom, slikovnom, starokineskom pismu. Potoi je proticao preko izbledelih oznaka, a na karti su bile ovlanim potezima slikovno naznaene ljupke kolibe; u jednoj od njih bio je roen ingov deda. Druga karta je bila ogromna, otro iscrtana, a sve oznake bile su ispisane urednim irilinim pismom. Crvena granina linija koja je obeleavala Istonu Oblast obuhvatala je unutar svojih velikih mea nekadanju Kinu, Indiju, Burmu, Indokinu i Indoneziju. Na njoj, unutar stare provincije Seuana, nalazio se jedan sasvim neupadljiv i tanan znak koji niko nije mogao videti; uneo ga je na kartu ing i on je oznaavao mesto gde se nalazila farma njegovih predaka. ing je stajao ispred tih karata dok je razgovarao sa Stivenom Bajerlejem na preciznom engleskom: "Niko ne zna bolje od vas, gospodine koordinatore, da je moj posao u velikoj meri sinekura. On sa sobom nosi odreen poloaj u drutvu i ja predstavljam zgodnu stoernu taku za administraciju, ali inae sve radi Maina!... Maina obavlja sav posao. ta mislite, na primer, o radu ciancinskog hidroponika?" "Fantastino!" ree Bajerlej. "On je jedan od desetak i nije najvei. angaj, Kalkuta, Batavija, Bangkok... iroko su rasprostranjeni i hrane gotovo milijardu sedamsto pedeset hiljada itelja Istoka." "Pa ipak", primeti Bajerlej, "imate problem nezaposlenosti u Ciancinu. Da ne proizvodite previe? Neprimereno je misliti da Azija pati od suvie hrane." U uglovima ingovih tamnih oiju pojavie se bore. "Ne. Jo nije dolo do toga. Tano je da je tokom poslednjih meseci zatvoreno nekoliko postrojenja u Cincinu, ali to nije nita ozbiljno. Ljudi su rasputeni samo privremeno, a oni koji nee da rade u drugim oblastima prebaeni su u Kolombo, na Cejlonu, gde je puten u rad novi pogon." "Ali zato je bilo potrebno da se zatvore ona postrojenja?" ing se blago osmehnu: "Vi ne znate ba mnogo o hidroponici, izgleda. E pa, to nije nita iznenaujue. Vi ste severnjak, a tamo je klasino ratarstvo jo unosno. Na severu je pomodno da se misli o hidroponici, kada se uopte o njoj razmilja, kao o sredstvu za uzgajanje bele repe u hemijskom rastvoru, to ona i jeste... premda na krajnje sloen nain. Kao prvo, na najzastupljeniji proizvod (a postotak mu stalno raste) jeste kvasac. Uzgajili smo ve dve hiljade vrsta kvasca, a nove vrste se dodaju meseno. Osnovna hranljive hemikalije za razne vrste kvasca jesu nitrati i fosfati, meu neorganskim materijama, zajedno sa minimalnim koliinama neophodnih metala, kao i nekoliko delia na milion bora i molibdena, koji su takoe potrebni. Od organskih materija neophodna je uglavnom smesa eera koju dobijamo hirdolizom celuloze, a moraju biti ukljueni i razni aditivi.

Za uspenu hidroponsku industriju... takvu koja je u stanju da prehrani milijardu i sedam stotina miliona ljudi... moramo se upustiti u veliki program poumljavanja irom Istoka; moramo imati ogromne fabrike za preradu drveta koje e se pozabaviti naim dunglama na jugu; moramo imati energiju, elik, a najvie od svega hemijske sintetike materije." "ta e vam to poslednje, gospodine?" "Zato to svaka vrste kvasca, gospodine Bajerlej, ima neka svoja posebna svojstva. Kao to rekoh, razvili smo dve hiljade vrsta. Biftek koji mislite da ste danas jeli bio je od kvasca. Poslastica od smrznutog voa koju ste imali za desert bila je od kvasca. Filtriramo sok od kvasca sa ukusom, izgledom i svim hranljivim vrednostima mleka. Ukus je taj, mnogo vie od bilo ega drugog, koji doprinosi popularnosti jedenja kvasca i zbog tog ukusa stvorili smo vetake, pitome vrste koje vie ne mogu da uspevaju na osnovnoj podlozi od soli i eera. Jednoj je potreban biotin; drugoj pteroilglutaminska kiselina, trea zahteva sedamnaest razliitih amino-kiselina zajedno sa svim B vitaminima, dok etvrta (koja je, uprkos svemu, popularna, te stoga ne moemo, budui da se drimo ekonomskih zakona, da je napustimo)..." Bajerlej stade da se vrpolji na svom seditu: "S kakvim ciljem mi sve to priate?" "Pitali ste me, gospodine, zato su ljudi otputeni s posla u Ciencinu. Treba jo neto malo da vam objasnim. Ne samo da moramo imati sve te razliite i raznovrsne sastojke za uzgajanje naeg kvasca; ve ostaje da se rei i sloeni inilac iracionalne popularnosti koja se menja s vremenom; kao i mogunost stvaranja novih vrsta sa novim zahtevima i novom popularnou. Sve se to mora predvideti i Maina obavlja taj deo posla..." "Ali ne ba savreno." "Niti ba nesavreno, kada se imaju u vidu sloenosti koje sam pomenuo. I tako, imamo nekoliko hiljada radnika privremeno bez posla u Ciencinu. Ali razmislite o ovome: obim neiskorienosti u protekloj godini (u smislu pogrenih isporuka ili pogrene potranje) nije iznosi ni deseti deo jednog postotka nae ukupne proizvodnje. Ja to smatram..." "Pa ipak, tokom prvih godina rada Maine, taj obim je iznosio svega oko hiljaditog dela jednog postotka." "Ah, ali u deceniji od kada je Maina poela da radi punom parom, poveali smo, zahvaljujui njoj, ak dvadeset puta obim nae stare, premainske proizvodnje kvasca. Oekivalo bi se da e do nepravilnosti dolaziti sve vie to sloenost proizvodnje bude vea, premda..." "Premda?" "Imamo neobian sluaj Rami Vrasajane." "ta mu se dogodilo?" "Vrasajana je bio zaduen za fabriku u kojoj se isparava slana voda i proizvodi jod, bez koga kvas moe, ali ljudska bia ne mogu. Njegova fabrika je morala pod steaj." "Zaista? A zbog ega?"

"Zbog konkurencije, verovali ili ne. U osnovi, jedna od glavnih svrha analize koju vri Maina jeste da ukae na najdelotvorniji razmetaj naih proizvodnih jedinica. Oigledno, ne valja ako imate nedovoljno pokrivene oblasti, tako da na prevoz odlazi preveliki postotak reijskih trokova. Isto tako, nije dobro ni imati ni oblast koja je prekomerno pokrivena, jer fabrike onda moraju da rade sa smanjenim kapacitetima ili da se nadmeu jedna s drugom, to nije ba korisno. U Vrasajaninom sluaju u gradu je otvorena jo jedna fabrika sa delotvornijim sistemom izdvajanja joda iz morske vode." "Maina je to dozvolila?" "Oh, svakako. To ne treba da vas udi. Taj novi sistem se sve vie iri. Iznenaujue je to to Maina nije upozorila Vrasajanu da renovira postrojenje ili da se udrui. Pa ipak, nije vano. Vrasajana je prihvatio posao inenjera u novom postrojenju, a iako su mu sada odgovornost i plata manji, on, u stvari, ne trpi gotovo nikakve posledice. Radnici su takoe lako nali nova zaposlenja; staro postrojenje je pretovreno u... neto drugo. Neto korisno. Sve smo to prepustili Maini." "A inae nemate na ta da se poalite." "Ne!"

Tropska Oblast: a: Povrina: 22.000.000 kvadratnih milja b: Stanovnitvo: 500.000.000 c: Glavni grad: Glavni Grad

Karta u kancelariji Linkolna Ngome daleko je zaostajala za onom krajnje preciznom u ingovom angajskom uredu. Granice Ngomine Tropske Oblasti bile su izvuene tamnom, irokom linijom koja je oiviavala raskonu unutranjost sa oznakama 'Dungla', 'Pustinja' i 'Ovde ima slonovi i sva sila drugog udnog zverinja'. Ove granice obuhvatale su ogromno podruje, jer se Tropska Oblast prostirala preko veeg dela dva kontinenta: zahvatala je celu Junu Ameriku severno od Argentine i celu Afriku juno od Atlasa. U nju je spadala i Severna Amerika juno od reke Rio Grande, pa ak i Arabija i Iran u Aziji. Ona je bila suta suprotnost Istonoj Oblasti. U mravinjacima Orijenta guralo se pola oveanstva na petnaest odsto kopna, dok se u tropima petnaest odsto oveanstva irilo na gotovo polovini celokupnog svetskog kopna. Ali populacija se tu uveavala. Bila je to jedina Oblast u kojoj je broj stanovnika rastao vie kroz doseljavanje nego kroz prirataj. A za sve koji bi doli nalo bi se posla. Ngomi je Stiven Bajerlej liio na jednog od tih doljaka, na bledolikog tragaa za stvaralakim poslom pretvaranja divlje ivotne sredine u pitomi predeo saobraen potrebama oveka, tako da je

iskusio neto od onog automatskog prezira koji se javlja kod jakog oveka roenog u jakim Tropima u susretu sa ubogim mlakonjama iz hladnijih podneblja. U Tropima se nalazio najnoviji glavni grad Zemlje koji je naprosto tako i nazvan: 'Glavni Grad' - u prkosnoj samouvrenosti svojstvenoj mladosti. Prostirao se, sav u sjaju, preko plodnih visija Nigerije, a daleko ispod Ngominih prozora sve je vrvelo od ivota i boja; sjajno, sjajno sunce i brzi, kratkotrajni pljuskovi. ak je i graktanje ptica duginih boja bilo resko, a zvezde su se videle kao jasne take u otroj noi. Ngoma se nasmeja. Bio je krupan, tamnoput, izraajnog lica, zgodan. "Svakako", ree on; engleski mu je bio kolokvijalan i izgledalo je kao da mu ispunjava cela usta dok ga govori, "meksiki kanal nije zavren u roku. Pa ta onda? Bie zavren kada bude zavren, staro mome." "Sve je teklo po planu do pre pola godine." Ngoma pogleda Bajerleja, polako odgrize jedan kraj cigare i ispljunu ga, a drugi zapali: "Je li ovo slubena istraga, Bajerlej? ta se deava?" "Nita. Ba nita. Moja je dunost kao koordinatora da budem radoznao. "E pa, ako samo pokuavate neim da ispunite vreme, rei u vam istinu: hronino smo kratki sa radnom snagom. Mnogo toga se radi u Tropima. Kanal je samo jedna od stvari..." "Ali zar vaa Maina nije predvidela broj radnika koji su mogli da rade na Kanalu... u zavisnosti od svih ostalih, podjednako vanih projekata?" Ngoma spusti aku na stranji deo vrata i stade da odbija kolutove dima prema tavanici: "Ne ba najbolje." "Da li joj se to esto deava?" "Ne ee nego to moe da se oekuje. Mi ne oekujemo ba mnogo od nje, Bajerlej. Ubacimo podatke. Uzmemo rezultate. Radimo onako kako kae. Ali to je samo pogodnost; samo ureaj koji tedi rad. Mogli bismo i bez nje, ako bismo morali. Moda se ne bismo tako dobro snalazili. Moda ne bismo bili tako brzi. Ali bismo posao svejedno obavili. Mi smo ovde stekli samouverenost, Bajerlej, i u tome je tos. Samouverenost! Data nam je na raspolaganje nova zemlja koja je na nas ekala hiljadama godina, dok je ostatak sveta razdiran u trapavim petljanjima preatomskog doba. Mi ne moramo da jedemo kvasac kao oni momci na Istoku niti moramo da brinemo o ustajalom talogu prolog veka kao vi Severnjaci. Potamanili su ce-ce muve i anofeles-komarce i ljudi su se uverili da mogu da ive na suncu i sada im se to dopada. Iskrili smo dungle i dobili plodno tle; navodnili smo pustinje i dobili vrtove. Imamo ugalj i naftu na nedirnutim poljima i neizmerno puno ruda. Samo se sklonite. To je sve to traimo od ostatka sveta. Sklonite se i pustite nas da radimo."

Bajerlej prozaino primeti: "Ali kanal... trebalo je da bude zavren pre est meseci. ta se dogodilo?" Ngoma rairi ruke: "Nevolje sa radnom snagom." Stao je da pretura po gomili hartije razbacane po stolu, pa odustao. "Imam neto o tome ovde", promrmlja on, "ali nema veze. Jednom je dolo do prekida rada negde u Meksiku zbog ena. Nije bilo dovoljno ena u okolini. Izgleda da se niko nije setio da ubaci podatke o polovima u Mainu." On zastade kako bi se nasmejao, oduevljeno, a zatim se pribra: "Samo trenutak. Mislim da ga imam. Vilafranka!" "Vilafranka?" "Fransisko Vilafranka. Bio je odgovorni inenjer. Dozvolite da razjasnim tu stvar. Neto se dogodilo i dolo je do uruavanja. Tako je. Tako je bilo. Koliko se seam, niko nije poginuo, ali napravila se prava zbrka. Veliki skandal." "Oh?" "Potkrala mu se greka u proraunima. Ili je bar Maina tako tvrdila. Ubacili su Vilafrankine podatke, pretpostavke, i tako dalje. Materijal na osnovu koga je poeo da gradi. Dobijeni su drugaiji rezultati. Izgleda da rezultati koje je Vilafranka koristio nisu uzeli u obzir posledice jakih pljuskova na obode iskopine. Ili neto slino. Morate razumeti, ja nisam inenjer. U svakom sluaju, Vilafranka je vritao kao sam avo. Tvrdio je da je Maina prvobitno dala drugaije rezultate. Da se u potpunosti drao naloga Maine. A onda je dao otkaz! Ponudili smo mu da ostane... osnovana sumnja, prethodni rad zadovoljavajui, i sve to... na nekom niem poloaju, razume se... morali smo toliko da uinimo... greke ne mogu proi nekanjeno... loe je za disciplinu... O emu sam ono govorio?" "Ponudili ste mu da ostane." "Oh, da. Odbio je. Pa, sve u svemu, kasnimo dva meseca. Do avola, to nije nita." Bajerlej isprui aku i stade da dobuje prstima po stolu: "Vilfranka je optuio Mainu, je li tako?" "Pa nee valjda sebe, ta mislite? Budimo iskreni; svima nam je dobro znana ljudska priroda. Pored toga, upravo sam se setio jo neeg... Zato, do avola, ne mogu da pronaem dokumenta kada su mi potrebna? Moj sistem za skladitenje podataka ne vredi ni piljiva... Taj Vilafranka bio je lan jedne od tih vaih severnjakih organizacija. Meksiko se nalazi suvie blizu Severa! To je deo nevolje." "O kojoj to organizaciji govorite?" "Zovu je Drutvo za oveanstvo. Odlazio je na godinje sastanke u Njujork, taj Vilafranka. Gomila ludaka, ali bezopasnih. Ne vole Maine; tvrde da unitavaju ljudsku preduzimljivost. Tako da

je sasvim prirodno to je Vilafranka optuio Mainu. Ne razumem ih. Da li vam se ini da u Glavnom Gradu ljudskoj rasi ponestaje preduzimljivosti?" A Glavni Grad se kooperio u zlatnom sjaju na zlatnom suncu... predstavljao je najnoviju i najmlau tvorevinu homo metropolisa.

Evropska Oblast: a: Povrina: 4.000.000 kvadratnih milja b: Stanovnitvo: 300.000.000 c: Glavni grad: eneva

Evropska Oblast predstavljala je anomaliju u nekoliko pogleda. to se povrine tie, bila je daleko najmanja; nije zapremala ni jednu petinu veliine Tropske oblasti, niti je imala jednu petinu stanovnitva Istone Oblasti. Geografski, ona je tek malo liila na preatomsku Evropu, jer u nju nisu ulazili nekadanji evropski deo Rusije i nekadanja britanska ostrva, dok su ulazile mediteranske obale Afrike i Azije, a nekim udnim skokom preko Atlantika, i Argentina, ile i Urugvaj. Malo je bilo verovatno da e ona poboljati svoj relativni staus u odnosu na ostale oblasti Zemlje, osim zahvaljujui onoj ivotnosti koju u nju ulau njeni junoameriki delovi. Od svih Oblasti, samo je u njoj dolazilo do stalnog pada broja stanovnika tokom poslednjih pola veka. Samo ona nije ozbiljno proirila svoje proizvodne pogodnosti, niti je ponudila bilo ta korenito novo ljudskoj kulturi. "Evropa", poe gospoa Segecovska na svom mekom francuskom, "u osnovi predstavlja ekonomsko slepo crevo Severne Oblasti. Mi to znamo, i ne marimo." A u znak rezignirajueg prihvatanja nedostatka individualnosti, na zidu u kacelariji gospoe koordinatorke nije bilo karte Evrope. "Pa ipak", istaknu Bejerlej, "imate vlastitu Mainu i sasvim sigurno niste ni pod kakvim ekonomskim pritiskom onih sa druge strane okeana." "Maina! Bah!" Slegnula je nenim ramenima i dopustila da joj preko sitnog lica pree bledunjav osmeh, dok je dugakim prstima vadila cigaretu. "Evropa je uspavano mesto. A oni nai mukarci koji nisu uspeli da emigriraju u Trope umorni su i uspavani isto kao i ona. Vidite i sami da je meni, jadnoj eni, zapao zadatak da budem vicekoordinator. Sreom, to nije teak posao i od mene se ne oekuje Bog zna ta. to se tie Maine... ta ona moe drugo da kae osim 'Uradite ovo jer je to najbolje za vas'. Ali ta je najbolje za nas? Zato moramo da budemo slepo crevo Severne Oblasti? I da li je to tako strano? Nema ratova! ivimo u miru... i to je vrlo prijatno posle sedam hiljada godina ratovanja. Stari smo, gospodine. Unutar naih granica nalaze se podruja koja su

iznedrila istonjaku civilizaciju. Imamo Egipat i Mesopotamiju; Krit i Siriju; Malu Aziju i Grku. Starost ne mora nuno biti nesreno doba. Moe biti i uivanje..." "Moda ste u pravu", odvrati ljubazno Bajerlej. "Bar tempo ivota nije onako ubitaan kao u drugim Oblasitma. Vlada prijatna atmosfera." "Je li tako?... Posluen je aj, gospodine. Da li biste bili ljubazni da kaete kako ga volite, mleko, eer... Hvala." Pijuckala je polako, a zatim nastavila: "Prijatno je. Ostatak Zemlje slobodno moe da nastavi stalnu borbu. Nalazim ovde jednu paralelu; veoma zanimljivu. Jedno vreme Rim je gospodario svetom. Prisvojio je kulturu i civilizaciju Grke, dok je Grka, koja se nikada nije ujedinila i koja je samu sebe unitila ratovima, zavrila u stanju dekadentnog rasula. Rim ju je ujedinio, doneo joj mir i pustio ju je da ivi u bezbednosti, ali ne i u slavi. Zabavila se svojim filosofskim pravcima i umetnou, daleko od zveke oruja i razvoja. Bila je to neka vrsta smrti, ali bio je to i odmor, i potrajao je uz manje prekide nekih etiri stotine godina." "Pa ipak", primeti Bajerlej, "Rim je na kraju pao i opijumski san se okonao." "Sada vie nema varvara koji bi sruili civilizaciju." "Moemo biti sami sebi varvari, gospoo Segecovska. Oh, hteo sam neto da vas pitam. Proizvodnja ive u almadenkim rudnicima strano je opala. Siguran sam da se zalihe rude ne smanjuju mnogo bre nego to je to predvieno?" Sive oi siune ene prikovae se otroumno za Bajerlija: "Varvari... pad civilizacije... mogua greka Maine. Tok vaih misli je krajnje providan, gospodine." "Zaista?" Bajerlej se osmehnu. "Vidim da u ubudue morati da radim samo sa mukarcima, kao i do sada. Smatrate da je za te nevolje oko Amaldena kriva Maina?" "Nipoto, ali mislim da vi to smatrate. Vi ste domorodac iz Severne Oblasti. Sredinji ured za koordinaciju nalazi se u Njujorku. Ve due primeujem da vi Severnjaci ne verujete ba u potpunosti Mainama." "Zaista?" "Imate svoje 'Drutvo za oveanstvo' koje je jako na Severu, ali sasvim prirodno ne uspeva da nae mnogo regruta u umornoj, staroj Evropi, koja je sasvim voljna da pusti iscrpljeno oveanstvo na miru izvesno vreme. Nema sumnje da ste vi jedan od samosvesnih Severnjaka, a ne jedan od cinika sa starog kontinenta." "Ima li to kakve veze sa Almadenom?" "Oh, da, mislim da ima. Rudnicima upravlja korporacija Ujedinjeni ivin sulfid, a to je nesumnjivo severnjaka kompanija, sa tabom u Nikolaevu. Lino sumnjam da je upravni odbor uopte konsultovalo Mainu. Na konferenciji koju smo odrali prolog meseca izjavili su da jesu, a razume se, ne posedujemo nikakav dokaz da nisu, ali ne bih se oslonila na rei severnjaka po ovom pitanju... bez uvrede... ni pod kojim uslovima. Svejedno, smatram da e se to sreno okonati."

"Na koji nain, draga moja gospoo?" "Morate shvatiti da su ekonomske nepravilnosti iz poslednjih nekoliko meseci, koje su krajnje uznemiravajue za na oputeni temperamenat, iako deluju neznatno u poreenju sa velikim olujama iz prolosti, prouzrokovale znatnu uznemirenost u toj panskoj provinciji. Koliko sam upuena, 'Ujedinjeni ivin sulfid' se prodaje skupini domaih panaca. To je uteno. Ako smo ve ekonomski vazali Severa, poniavajue je da se ta injenica obznanjuje na sva usta. Treba imati vie poverenja u nae ljude kada je re o saradnji sa Mainom." "Da li onda mislite da vie nee biti nevolja?" "Ubeena sam da nee... bar ne sa Almadenom."

Severna Oblast: a: Povrina: 18.000.000 kvadratnih milja b: Stanovnitvo: 800.000.000 c: Glavni grad: Otava

Severna Oblast bila je u vie vidova vodea. O tome je sasvim dobro svedoila karta u kancelariji vicekoordinatora Hirama Mekenzija u Otavi, na kojoj se Severni Pol nalazio u sreditu. Izuzev enklave Evrope sa skandinavskim i islandskim podrujima, celo arktiko prostranstvo nalazilo se u Severnoj Oblasti. Grubo se mogla podeliti na dva glavna dela. Levo na karti nalazila se cela Severna Amerika iznad reke Rio Grande. U deo na desnoj strani ulazilo je sve to je nekada sainjavalo Sovjetski Savez. Zajedno su te oblasti predstavljale sredite moi planete u prvim godinama atomskog doba. Izmeu ta dva dela nalazila se Velika Britanija, jezik ove Oblasti, koji je zadirao u Evropu. Na samom vrhu karte, iskrivljeni u udna, ogromna oblija, nalazili su se Australija i Novi Zeland, koji su takoe bili lanice-podruja ove Oblasti. Ni sve promene koje su se zbile u proteklim desetleima nisu jo izmenile injenicu da je Sever bio ekonomski vladar planete. Stoga je postojala gotovo razmetljiva simbolinost u injenici da je od svih slubenih Oblasnih karti koje je Bajerlej video jedino Mekenzijeva prikazivala celu Zemlju, kao da se sever nije plaio nikakve konkurencije niti mu je bilo potrebno da bude favorizovan kako bi istakao svoje preimustvo. "Nemogue", ree Mekenzi strogo, preko ae viskija. "Gospodine Bajerlej, vi niste tehniar za robote, jesam li u pravu?" "Da, jeste." "Hmm. E pa, prema mom miljenju, veoma je tuno to to strunjaci nisu ni ing, Ngoma i Segecovska. Meu narodima Zemlje suvie preovlauje miljenje da koordinator mora samo biti

sposoban organizator, ovek kadar za iroka uoptavanja i prijatna osoba. Danas on mora takoe da poznaje robotiku... bez uvrede." "Nisam se uvredio. Slaem se sa vama." "Prepostavljam, na primer, na osnovu onoga to ste ve kazali, da brinete oko nedavnih sitnih poremeaja u svetskoj ekonomiji. Ne znam u ta sumnjate, ali deavalo se i u prolosti da ljudi... koji je trebalo bolje da znaju... ponu da brinu oko toga ta bi se dogodilo ako bi se u Mainu ubacili pogreni podaci." "I ta e se dogoditi, gospodine Mekenzi?" "Pa", kotlananin pomeri svoju teinu i uzdahnu, "svi prikupljeni podaci prolaze kroz sloeni sistem provere na kojoj rade i ljudska bia i mehanike naprave, tako da je malo verovatno da bi jedan ovakav problem mogao iskrsnuti. Ali zanemarimo to. Ljudska bia nisu nepogreiva, takoe su potkupljiva, a obini mehaniki ureaji su podloni mehanikim kvarovima. Sutina stvari je u tome to je ono to nazivamo 'pogrean podatak' protivreno svim ostalim poznatim podacima. To je na jedini kriterijum kada treba razluiti ispravno od pogrenog. Isto tako, to je jedini kriterijum kojim se slui Maina. Naredite joj, na primer, da upravlja poljoprivrednim aktivnostima na osnovu srednje julske temperature u Ajovi od 57 stepeni Farenhajta. Ona to nee prihvatiti. Nee dati nikakav odgovor. Ne zato to ima nekih predrasuda upravo prema toj odreenoj temperaturi, ili zato to je odgovor nemogu, ve zato to u svetlosti svih ostalih podataka koji su uskladiteni u nju tokom godina, ona zna da je verovatnoa da prosena julska temperatura bude 57 stepeni F praktino ravna nuli. Ona odbacuje taj podatak. Jedini nain da se 'pogreni podatak' na silu ugura u Mainu jeste da se on ukljui u neku koherentnu celinu, koja je samo malo pogrena, u smislu da je ta pogreka ili suvie istanana da bi je Maina mogla detektovati ili je van iskustva same Maine. Ono prvo je van ljudskih moi, a ovo drugo je gotovo isto takvo, a postaje sve vie takvo jer se iskustvo Maine uveava svake sekunde." Stiven Bajerlej spusti dva prsta na pregib nosa: "Znai, Mainom se ne moe manipulisati... A kako onda objanjavate nedavne greke?" "Dragi moj Bajerlej, vidim da se i vi instinktivno povodite za tom velikom zabludom... da Maina sve zna. Dozvolite da vam ispriam jedan sluaj iz vlastite prakse. Industrija pamuka angauje iskusne kupce da za nju nabavljaju pamuk. Oni to rade tako to nasumce izvuku malo pamuka iz neke bale. Razgledaju i opipaju ono to su izvukli, stanu da razdvajaju, oslukuju pucketanje dok to rade, liznu... i tim postupkom odreuju kvalitet pamuka date bale. Postoji otprilike desetak kategorija. Od njihove procene kvaliteta zavisi cena pamuka, kao i to u kakvim e se odnosima praviti meavine. Te kupce Maina nikako ne moe da zameni." "Zato da ne? Podaci o kojima je re sigurno nisu suvie sloeni za nju?" "Verovatno nisu. Ali na koje to podatke mislite? Nijedan tekstilni hemiar ne zna ta to kupac testira kada pod prstima isprobava pufnicu pamuka. Verovatno je re o prosenoj duini niti, o njenoj kakvoi pod prstima, razmerama i prirodi njene glatkoe, nainu na koji se niti dre zajedno i tako dalje. Nekoliko desetina pojedinanih stvari, koje treba podsvesno odmeriti, na osnovu

dugogodinjeg iskustva. Meutim, kvantitativna priroda nekih od njih je nepoznata. I tako nemamo ta da pohranimo u Mainu. Ni sami kupci nisu u stanju da objasne vlastite kriterijume. Mogu jedino da kau: 'Pogledajte, molim vas. Zar ne znate da je to klasa-ta-i-ta?'" "Razumem." "Ima nebrojeno slinih sluajeva. Maina je ipak samo orue koje je u stanju da pomogne da se oveanstvo bre razvija, skinuvi mu s grbae pojedine terete vezane za proraune i tumaenja. Zadatak ljudskog mozga ostaje isti kakav je oduvek bio; da otkriva nove podatke koje treba analizirati i da gradi nove zamisli koje treba isprobati. teta to 'Drutvo za oveanstvo' nee to da uvidi." "Oni su protiv Maina?" "Oni bi bili i protiv matematike ili pismenosti da su iveli u odgovarajuem vremenu. Ti reakcionari iz Drutva tvrde da maina liava oveka njegove due. Primeujem da se sposobni ljudi i dalje cene u naem drutvu; i dalje nam je potreban ovek koji je dovoljno inteligentan da smisli odgovarajua pitanja. Ako bismo pronali dovoljno takvih, moda se te greke o kojima brinete, koordinatore, ne bi deavale."

Zemlja (ukljuujui i nenaseljeni kontinent Antarktik): a: Povrina: 54.000.000 kvadratnih milja (kopna) b: Stanovnitvo: 3.300.000.000 c: Glavni grad: Njujork

Vatra iza kvarca ve je polako posustajala, nevoljno pucketajui dok se gasila. Koordinator je bio namrten, raspoloenje mu se poklapalo sa plamenom koji je nestajao. "Svi oni ublauju pravo stanje stvari." Glas mu je bio tih. "Zar ne bi bilo lako pretpostaviti da mi se svi oni smeju? Pa ipak... Vinsent Silver je kazao da se Maine ne mogu pokvariti - i ja mu moram verovati. Hiram Mekenzi kae da im se ne mogu poturiti lani podaci, i ja mu moram verovati. Meutim, Maine nekako gree i ja moram i u to poverovati... i tako nam ipak ostaje jo jedna mogunost." Pogledao je ispod oka Suzan Kalvin, koja je sedela zatvorenih oiju, i na trenutak mu se uinilo da spava. "A to je?" upita ona, potvrdivi da budno prati ta joj govori. "Pa, da su zaista davani tani podaci i da su dobijani tani odgovori, koji su potom bili zanemareni. Ne postoji nain da Maina primora nekoga da izvri njena nareenja." "Gospoa Segecovska je tako neto i nagovestila, mislei na severnjake uopte, bar mi se tako ini."

"I jeste." "Kakva svrha od toga da se ne poslua Maina? Hajde da razmotrimo mogue pobude." "Meni su sasvim jasne, a trebalo bi da budu i vama. Re je o namernom ljuljanju amca. Dok Maine vladaju, na Zemlji ne moe doi ni do kakvog ozbiljnijeg sukoba, kroz koji bi jedna ili druga skupina mogle stei prevlast u nekoj oblasti koju smatraju vlastitim dobrom, uprkos teti koja bi bila nanesena oveanstvu kao celini. Ako bi se unitila popularna vera u Maine u toj meri da se one napuste, ponovo bi zavladao zakon dungle. A nijedna od etiri oblasti ne moe se osloboditi sumnje da upravo to eli.

U granicama Istone Oblasti ivi pola oveanstva, a u Tropima se nalazi vie od polovine Zemljinih resursa. I jedni i drugi mogu sebe smatrati prirodnim vladarima cele Zemlje, a i jedni i drugi su kroz istoriju bili poniavani od strane Istoka, usled ega je sasvim ljudski da ele besmislenu osvetu. S druge, pak, strane, Evropa ima tradiciju veliine. Ona je nekada vladala Zemljom, a nita se tako teko ne gubi kao spomen na mo. A opet, teko je u to sve poverovati. I Istok i Tropi su u stanju velike ekspanzije unutar vlastitih granica. I jedni i drugi napreduju veliki koracima. Ne mogu imati viak energije za vojne pustolovine. A Evropa moe samo da sanja o svemu tome. Vojno gledano, ona je nula." "Znai, Stivene", ree Suzan, "ostaje Sever." "Da", energino potvrdi Bajerlej. "Tako je. Sever je trenutno najjai, i to traje ve skoro ceo vek, ili su to bili njegovi pojedini delovi. Ali on sada srazmerno gubi. Njegovo mesto na elu civilizacije moe zauzeti Tropska Oblast prvi put od doba faraona, a ima Severnjaka koji se toga boje. 'Drutvo za oveanstvo' je prvenstveno severnjaka organizacija, znate, i oni ne kriju da ne ele Maine. Suzan, oni su malobrojni, ali to je udruenje monih ljudi. Njemu pripadaju direktori fabrika; direktori industrijskih i poljoprivrednih kombinata koji mrze da budu ono to nazivaju 'posilni Maina'. Njemu pripadaju ambiciozni ljudi. Ljudi koji se oseaju dovoljno snani da odluuju u svoje ime o onome to je za njih najbolje, a ne samo da im se govori ta je najbolje za ostale. Ukratko, lanovi Drutva postaju samo oni ljudi koji su kadri da za kratko vreme okrenu svet naglavake ., zajedno odbijajui da prihvate odluke Maina. Suzan, uklapa se. Petorica direktora 'Svetskog elika' su lanovi, a 'Svetski elik' ima problema sa hiperprodukcijom. 'Ujedinjeni ivin sulfid', koji je vadio ivu u Almadenu, bio je severnjaki koncern. Njihove knjige su jo pod istragom, ali bar je jedan od odgovornih bio lan. Fransisko Vilafranka, koji je, sam samcit, usporio radove na meksikom kanalu za dva meseca, takoe je bio lan, to ve znamo... isto kao i Rama Vrasajana, to me uopte nije zaudilo kada sam otkrio." Suzan tiho ree: "Ti ljudi, mogu slobodno da istaknem, loe su postupili..." "Ali prirodno", upade joj u re Bajerlej. "im se prenebregnu analize Maine, nuno se kree putem koji nije optimalan. Rezultati su slabiji nego to bi mogli biti. To je cena koju oni plaaju. Sada e za njih biti gusto, ali u zbrci koja bi mogla nastati..."

"ta planirate da preduzmete, Stivene?" "Oigledno nemamo vremena za gubljenje. Narediu da se Drutvo stavi van zakona, a svaki lan smeni sa bilo kakvog odgovornog mesta. Na sva izvrna i tehnika mesta moi e da se prijave samo oni koji se zakunu da nisu lanovi tog Drutva. To e znaiti izvesno ugroavanje osnovnih graanskih sloboda, ali ubeen sam da kongres..." "Neete uspeti!" "Molim? Zato?" "Predviam da e se dogoditi sledee. Ako pokuate bilo ta slino, na svakom koraku e vam podmetati nogu. Shvatiete da se neto slino ne moe izvesti. Otkriete da e posledica svakog vaeg koraka u tom pravcu imati za posledicu neku nevolju." Bajerlej je bio iznenaen: "Kako moete tako neto da kaete? Nadao sam se da ete se sloiti sa mnom u ovoj stvari." "Ne mogu sve dok se vae akcije zasnivaju na pogrenim premisama. Priznajete da Maina ne moe da pogrei i da se u nju ne mogu uneti lani podaci. Sada u vam pokazati da se ona, takoe, ne moe ne posluati, kao to vi mislite da je uinilo Drutvo." "To uopte ne vidim." "Onda sluajte. Svaki postupak bilo kog izvrioca koji tano ne sledi uputstva Maine sa kojom radi postaje deo podataka narednog problema. Maina tako saznaje da taj izvrilac ima sklonost ka neizvravanju naloga. Ona moe da unese tu sklonost u nove podatke... ak i kvantitativno, to jest u stanju je tano da proceni u kojoj meri e se ta neposlunost izraziti i u kom pravcu e ii. Njen naredni odgovor bie tako tempiran da, poto izvrilac o kome je re ponovo ne poslua nareenje, ona automatski podeava nove odgovore i usmerava ih u optimalnom pravcu. Maina zna, Stivene!" "Ne moete biti sigurni u sve to. Samo nagaate." "To je nagaanje koje se zasniva na ivotnom iskustvu sa robotima. Bie bolje da se oslonite na takvo jedno nagaanje, Stivene." "Ali ta nam onda ostaje? Maine su ispravne, a i premise sa kojima barataju isto su tako ispravne. Oko toga smo se sloili. Vi kaete da se one moraju posluati. Pa ta onda ne valja?" "Sami ste dali odgovor. Sve je u redu! Razmislite malo o Mainama, Stivene. To su roboti koji se dre Prvog Zakona. Meutim, te Maine rade ne za neko pojedinano ljudsko bie ve za celo oveanstvo, tako da za njih Prvi Zakon glasi: 'Nijedna Maina ne sme povrediti oveanstvo, niti, uzdravanjem od delanja, dopustiti da ono bude povreeno.' E pa, lepo, Stivene, ta je to to nanosi povredu oveanstvu? Ekonomski poremeaji najvie, bez obzira na uzrok. Da li se slaete?" "Slaem se."

"A ta bi najverovatnije moglo u budunosti da izazove ekonomske poremeaje? Odgovorite mi na to pitanje, Stivene." "Rekao bih", odvrati nevoljno Bajerlej, "unitenje Maina." "Slaem se, a i Maine bi se sloile. Stoga je njihova najvanija briga da zatite sebe, nas radi. I zato su tiho reile da se pobrinu za jedine preostale elemente koj bi mogli da im naude. Nije re o 'Drutvu za oveanstvo' koje ljulja amac kako bi Maine bile unitene. Sagledali ste sliku naopake. Naprotiv, bolje da Maina zatrese amac... tek malo... kako bi se oslobodila one nekolicine to su se prikaili sa strane radi ciljeva koje Maine smatraju opogubnim za oveanstvo. Tako je Varasjana izgubio fabriku i dobio drugi posao na kome ne moe da priini nikakvu tetu... njemu nije naneto neko vee zlo, nije mu uskraeno da zarauje za ivot, jer je Maina u stanju da naudi ljudskom biu tek minimalno i to samo u sluaju ako treba da spase vei broj ljudi. 'Ujedinjeni ivin sulfid' izgubio je kontrolu u Almadenu. Vilafranka vie nije graevinski inenjer zaduen za vaan projekat. A direktori 'Svetskog elika' gube kontrolu nad industrijom... ili e je izgubiti." "Ali vi to sve, u stvari, ne znate", bio je uporan Bajerlej, koji se sav pomeo. "Kako smemo da rizikujemo i oslonimo se na vae pretpostavke, uzevi ih kao tane?" "Morate. Seate li se odgovora same Maine kada ste joj predstavili problem? Glasio je: 'Ta stvar ne zahteva objanjenje.' Maina nije kazala da nema objanjenja niti da ona ne moe da ga odredi. Ona jednostavno nije htela da prizna bilo ta. Drugim reima, tetilo bi oveanstvu da se sazna objanjenje i zbog toga moemo samo da nagaamo... i da nastavimo da nagaamo." "Ali kako bi to objanjenje moglo da nam naudi? Pod pretpostavkom da ste u pravu, Suzan." "Ako sam u pravu, Stivene, to znai da Maina umesto nas odreuje nau budunost ne samo tako to nam daje direktne odgovore na direktno postavljena pitanja, ve i tako to daje opti odgovor na svetsku situaciju i ljudsku psihologiju kao celinu. Ako bismo to saznali, mogli bismo postati nesreni, a to bi moglo povrediti na ponos. Maina ne moe - ne sme - da nas unesrei. Stivene, otkud znam ta je to krajnja dobrobit za oveanstvo? Mi ne raspolaemo beskrajnim iniocima kao Maina! Moda bih mogla da vam navedem jedan poznati primer: celokupna naa tehnika civilizacija vie je stvorila nesree i bede nego to je uklonila. Moda bi neka ratarska ili pastoralna civilizacija, sa manje kulture i manje ljudi, bila bolja. Ako je to tako, onda maine moraju krenuti u tom pravcu, ne govorei nita unapred ako je to mogue, jer u svojim neznalakim predrasudama mi uobraavamo da je dobro samo ono na ta smo navikli, pa bismo se usprotivili promenama. Ili bi moda bila bolja potpuna urbanizacija; takoe je mogue da je pravi odgovor drutvo sasvim lieno kasta, ili krajnja anarhija. Mi to ne znamo. Samo Maine znaju i one su se uputile u optimalnom pravcu, povevi i nas sa sobom." "Ali, Suzan, to znai da je 'Drutvo za oveanstvo' u pravu i da oveanstvo vie samo ne odreuje kakva e mu biti budunost." "Ono je, u stvari, nikada i nije odreivalo. Uvek je bilo preputeno na milost i nemilost ekonomskim i drutvenim silama koje nije shvatalo... zavisilo je od hirova prirode ili od sree u ratu.

Maine sada to sve razumeju; i niko ih ne moe zaustaviti, jer e se Maine pobrinuti za svakoga kao to su se pobrinule za Drutvo... poto imaju na raspolaganju najjae oruje, potpunu kontrolu nad naom ekonomijom." "Pa to je uasno!" "Moda je predivno! Razmislite: od sada pa doveka svi sukobi se konano mogu izbei. Od sada su samo Maine neizbene!" Vatra iza kvarca se utulila, a za njom je ostao samo pramen dima koji je oznaavao mesto na kome je gorela.

ENSKA INTUICIJA

Prvi put u istoriji korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' jedan robot sluajno je uniten - i to na samoj Zemlji. Niko za to nije bio kriv. Vazduhoplov je bio uniten usred vazduha i sumnjiavi istrani komitet se pitao da li sme da objavi verziju da ga je pogodio metorit. Nita drugo, naime, ne moe biti bre od automatskog izbegavanja; nita drugo nije u stanju da izazove tetu gotovo ravnu onoj to bi je prouzrokovala nuklearna eksplozija, a ona nije dolazila u obzir. Ako se to povee sa izvetajem u kome se pominje blesak na nonom nebu neposredno pre nego to je to letelica eksplodirala - i to iz Opservatorije Flegstav, a ne od nekog amatera - kao i svea rupa u tlu koja je po veliini i osobinama odgovarala udaru gvozdenog meteorita, milju od mesta udesa, kakav drugi zakljuak se iz svega toga mogao izvesti? Pa ipak, nita slino se nikada ranije nije dogodilo, a prorauni verovatnoe da se neto tako dogodi davali su neverovatne cifre. Ali ak i kolosalne neverovatnoe se ponekad deavaju. U uredima 'Amerikih robota' pitanja koja su poinjala sa 'kako' i 'zato' nisu bila u prvom planu. Najvanije je bilo to to je uniten jedan robot. Ve je to samo po sebi bilo uznemirujue. injenica da je JN-5 bio prototip, prvi, posle etiri ranija pokuaja, da se takav jedan robot uvede u upotrebu, bila je jo vie uznemirujua. injenica da je JN-5 bio korenito novi tip robota, sasvim drugaiji od svega to je do tada napravljeno, bila je krajnje uznemirujua. injenica da je JN-5, kako izgleda, uspeo, pre nego to je uniten, da obavi neto to je bilo od neprocenjive vanosti, a to je sada moda zauvek izgubljeno, bila je naprosto neopisivo uznemirujua.

Jedva da je bilo vredno pomena da je, zajedno sa robotom, nastradao i glavni robopsiholog 'Amerikih robota'.

Klinton Madarian je doao u firmu pre deset godina. Tokom pet od tih deset godina radio je, ne alei se, pod angrizavim nadzorom Suzan Kalvin. Madarianova izuzetnost bila je sasvim oigledna i Suzan Kalvin ga je tiho unapredila preko reda. U svakom sluaju, ona se ne bi udostojila da taj svoj postupak obrazloi direktoru Istraivakog odeljenja Piteru Bogertu, ali ispalo je da to i nije bilo potrebno. To jest, razlozi su bili oigledni. Madarian je bio suta suprotnost slavnoj dr Kalvin u nekim vrlo znaajnim pogledima. Nije bio ba toliko debeo kao to je moda izgledao zbog svog dvostrukog podbratka, ali bez obzira na to delovao je mono, dok je Suzan prolazila nezapaeno. Madarianovo krupno lice, gusta, sjajna, riosmea kosa, rumeni ten i gromki glas, njegov glasan smeh, a najvie od svega njegova neodoljiva samouverenost i spremnost da na sva zvona oglasi svoje uspehe, izazivali su kod onih koji bi se s njim nali u istoj prostoriji oseanje nedostatka prostora. Kada je Suzan Kalvin konano otila u penziju (unapred odbivi da se pojavi na bilo kakvoj poasnoj veeri koja bi mogla biti upriliena u njenu ast, tako da nigde nikada nije ni objavljena vest o njenom odlasku u penziju), Madarin je zauzeo njeno mesto. Bio je na novom mestu tano jedan dan kada je zapoeo rad na projektu JN. Taj projekat je zahtevao ulaganja koja su premaivala sva prethodna to su ih 'Ameriki roboti' ikada morali da izdvoje, ali Madarian je samo odmahnuo na to rukom. "Isplatie vam se svaki peni, Piter", rekao je. "Od vas oekujem da u to uverite vee direktora." "Iznesite mi razloge", ree Bogert, pitajui se hoe li Madarian to uiniti. Suzan Kalvin nikada nije nikome polagala raune. Meutim, Madarian ree: "Svakako", i s lakoom se smesti u veliku naslonjau u direktorovoj kancelariji. Bogert je posmatrao sabesednika gotovo sa zaviu. Njegova nekada crna kosa sada je bila gotovo seda i kroz desetak godina i on e krenuti za Suzan u penziju. To e biti kraj prvobitne ekipe koja je od 'Amerikih robota' napravila svetsku firmu - takmaca nacionalnim vladama po svojoj sloenosti i vanosti. Ni on ni ostali koji su otili pre njega nekako nisu uspeli sasvim da se uhvate ukotac sa silnim irenjem firme. Ali ovo je bilo novo pokolenje. Ovi novi ljudi su se lako snalazili u kolosu. Nedostajalo im je ono uenje koje bi ih nateralo da hodaju na prstima u neverici. I zato su hitali napred, a to je bilo dobro. Madarian ree: "Predlaem da otponem gradnju robota bez ogranienja." "Bez Tri Zakona? Svakako..."

"Ne, Piter. Zar ste u stanju da se setite samo tih ogranienja? Do avola, vi ste doprineli stvaranju ranih pozitronskih mozgova. Zar ja moram da vas podseam da, sasvim nezavisno od Tri Zakona, u tim mozgovima ne postoji nijedna staza koja nije paljivo planirana i utvrena? Imamo robote koji izvravaju odreene zadatke, kojima su ugraene odreene sposobnosti." "A vi predlaete..." "Da na svakom nivou ispod Tri Zakona kraj staza bude ostavljen otvoren. To nije teko." Bogert suvo primeti: "Slaem se da nije teko. Beskorisne stvari je uvek lako izvesti. Ali zato je teko precizno utvrditi staze i robota uiniti korisnim." "Ali zato bi to bilo teko? Utvrivanje staza zahteva veliki napor zato to je naelo neodreenosti izrazito u esticama mase pozitrona, pa se dejstvo neodreenosti mora svesti na minimum. Ali zato mora? Ako stvari sredimo tako da ovo naelo dolazi do izraaja samo utoliko to dozvoljava nepredvieno ukrtanje staza..." "Dobiemo nepredvidljivog robota." "Dobiemo kreativnog robota", uzvrati Madarian, pomalo nestrpljivo. "Piter, ako postoji ita to ljudski mozak ima, a mozak robota nikada nije imao, to je crta nepredvidljivosti koji potie od naela neodreenosti na subatomskom nivou. Priznajem da taj efekat nikada nije bio eksperimentalno utvren unutar nervnog sistema, ali da toga nema, ljudski mozak ne bi bio, u naelu govorei, nadreen u odnosu na mozak robota." "I vi smatrate da ako unesete taj inilac u mozak robota, ljudski mozak vie nee biti, u naelu govorei, nadreen u odnosu na mozak robota." "Upravo tako", odvrati Madarian. Jo su dugo posle toga nastavili taj razgovor.

Upravni odbor 'Amerikih robota' odmah jasno stavio do znanja da nee dozvoliti da ga tako lako ubede. Skot Robertson, najvei deoniar u firmi, ree: "Dovoljno je teko voditi industriju robota ve i ovakvu kakva jeste, kada je neprijateljski stav javnosti stalno na ivici ispoljavanja. Ako javnost stekne utisak da se robotima vie nee moi upravljati... Oh, ne pominjite mi Tri Zakona. Prosean ovek nee poverovati da e ga Tri Zakona tititi ako samo uje re 'nekontrolisan'." "Onda je nemojte upotrebiti", primeti Madarian. "Nazovite robota... nazovite ga 'intuitivnim'." "Intuitivan robot", promrmlja neko. "enski robot?" Smeh se razlee oko konferecijskog stola. Madarian se uhvati za to. "U redu. enski robot. Nai roboti su neodreenog pola, razume se, a takav e biti i ovaj, ali uvek se ponaamo prema njima kao da su mukarci. Dajemo im muka imena

od milja i obraamo im se sa 'on'. Ako sad uzmemo u obzir prirodu matematikog ustrojstvo mozga koju sam predloio, ovaj novi robot uklopie se u JN-koordinatni sistem. Prvi robot bio, dakle, JN-1, a pretpostavio sam da bismo ga nazvati Don 1... bojim se da je to nivo originalnosti prosenog robotiara. Ali zato ga ne bismo nazvali Dejn 1, do avola? Ako javnost ve treba da bude upoznata sa onim to pripremamo, moemo kazati da radimo na enskom robotu sa intuicijom." Robertson odmahnu glavom. "U emu je razlika? Vi hoete da kaete da nameravate da uklonite i poslednju prepreku koja, u naelu, omoguava ljudskom mozgu da bude nadmoniji od robotskog. ta mislite, kako e javnost reagovati na to?" "Zar vi nameravate to da obelodanite?" upita Madarian. Malo je razmislio, a onda dodade: "Sluajte. Najveim delom javnost smatra da ene nisu po inteligenciji ravne mukarcima." Na licima vie mukaraca za stolom javio se trenutni zamiljeni izgled, a onda su se na brzinu osvrnuli, kao da Suzan Kalvin i dalje sedi na svom uobiajenom mestu. Madarian ree: "Ako najavimo enu robota, uopte nije vano kakva e ona biti. Javnost e automatski pretpostaviti da je mentalno zaostala. Moemo jednostavno samo objaviti da radimo na robotu Dejn-1 i nita vie. Biemo bezbedni." "U stvari", tiho primeti Piter Bogert, "to nije sve. Madarian i ja smo paljivo proverili celu matematiku i doli do zakljuka da bi JN serija, bilo da se zvala Don ili Dejn, bila sasvim bezbedna. Bila bi manje sloena i imala slabije intelektualne sposobnosti, u ortodoksnom smislu, od mnogih drugih serija koje smo projektovali i konstruisali. Postojao bi samo jedan dodatni inilac... pa, naviknimo se da ga zovemo 'intuicija'." "Ko zna ta on sve moe izazvati?" promrmlja Robertson. "Madarian je nagovestio jednu stvar koju ovaj inilac moe da izazove. Kao to svi znate, Svemirski Skok je, u naelu, postao mogu. Ljudi su u prilici da postiu hiperbrzine vee od svetlosne, da poseuju druge zvezdane sisteme i da se odatle vraaju u zanemarljivo kratkom vremenu... najvie za nekoliko nedelja." Robertson ree: "To nije nita novo za nas. To se ne bi moglo postii bez robota." "Tano, ali to nam nita ne vredi, jer ne moemo da upotrebimo hiper-pogon, osim moda samo jedanput kao demonstraciju, tako da 'Ameriki roboti' od toga imaju malo koristi. Skok kroz svemir je rizian, za njega je potrebno zastraujue mnogo energije i stoga je strano skup. Ako ga ipak primenimo, bilo bi lepo kada bismo mogli da podnesemo izvetaj da smo pronali neku nastanjivu planetu. Nazovite to psiholokom potrebom. Ukoliko potroite otprilike dvadeset milijardi dolara na samo jedan Skok kroz Svemir i vratite se praznih aka, samo sa naunim podacima, javnost e zanimati na ta je protraen njen novac. Prijavite postojanje nastanjive planete i postaete meuzvezdani Kolumbo, pa niko vie nee brinuti za novac." "Dakle?" "Gde, dakle, da pronaemo nastanjivu planetu? Ili postavite to pitanje ovako: koji od tri stotine hiljada zvezdanih sistema u lopti prenika tri stotine svetlosnih godina, koliko iznosi trenutni dosek naeg Svemirskog Skoka, ima najvie izgleda da poseduje nastanjivu planetu? Raspolaemo

velikom koliinom podataka o svakoj zvezdi iz pomenute zapremine od tri stotine svetlosnih godina, na osnovu ega zakljuujemo da gotovo svaka ima sistem planeta. Ali koja ima nastanjivu planetu? Koju da posetimo?... To ne znamo." Jedan od direktora upita: "Kako bi ta Dejn-robot mogla da nam pomogne?" Madarian se ve spremao da odgovori, ali je ipak dao znak Bogertu i ovaj je shvatio: direktor e ostaviti snaniji utisak. Bogertu se nije naroito dopala ta ideja; ako se ispostavi da je JN serija fijasko, on se ve dovoljno zauzeo za nju, tako da je bio ubeen da e krivica biti svaljena na njega. S druge, pak, strane, penzija nije bila tako daleko, a ako ovaj naum uspe, otiie ovenan slavom. Moda je posredi bio samo Madarianov oreol samouverenosti, ali Bogert je iskreno poeo da veruje da e eksperiment uspeti. On ree: "Moe se lako desiti da negde u bibliotekama podataka koje imamo o tim zvezdama postoje metodi za utvrivanje verovatnoe postojanja nastanjivih planeta tipa Zemlje. Treba samo tano da razumemo te podatke, da ih sagledamo na odgovarajui kreativni nain i da ih postavimo u tane meusobne odnose. To jo nismo uradili. Ili, ako je neki astronom to i uinio, nije bio dovoljno bistar da shvati do ega je doao. Jedan robot tipa JN u stanju je mnogo bre i mnogo tanije od oveka da izvri te korelacije. Za jedan dan on bi obavio ono za ta bi oveku bilo potrebno deset godina. Dalje, radio bi zaista nepristrasno, dok bi ovek imao predubeenja zasnovana na unapred zasnovanim zakljucima i ve uvreenim verovanjima." Nastupila je podua tiina. Konano je Robertson progovorio: "Ali re je samo o verovatnoi, je li tako? ta ako robot, na primer, kae: 'Zvezda za koju se moe rei da najverovatnije ima nastanjivu planetu unutar toliko i toliko svetlosnih godina jeste Skviddi-17, ili tako nekako, i mi odemo na lice mesta i utvrdimo da je verovatnoa bila samo verovatnoa i da tamo ipak nema nastanjive planete. ta onda?" Madarian se umea u razgovor. "I dalje smo na dobitku. Znaemo kako je robot doao do tog zakljuka, jer e nam... ona... to rei. To bi nam moglo pomoi da steknemo veliki uvid u astronomiju i da iskoristimo celu stvar ak ako uopte i ne preduzmemo taj Skok kroz svemir. Pored toga, tada bismo mogli da odredimo pet najizglednijih mesta sa takvim planetama, a verovatnoa da jedna od pet ima nastanjivu planetu mogla bi u tom sluaju biti vea od 95 odsto. To bi gotovo sigurno znailo..." Posle toga su jo dugo nastavili razgovor.

Odobreni fondovi ni izdaleka nisu bili dovoljni, ali Madarian je raunao na to da se posle prvobitne izdvojene male sume uvek izdvoji i vea. Kada se doe u situaciju da dve stotine miliona bude nepovratno izgubljeno, a jo stotinu miliona u stanju je sve da spase, novih stotinu miliona sigurno e biti odobreno. Dejn-1 je konano bila gotova i stavljena na uvid. Piter Bogert ju je prouavao... ozbiljno. Upitao je: "emu uzak struk? To nesumnjivo dovodi do mehanikih slabosti?"

Madarian se zakikota: "ujte, ako je ve zovemo Dejn, nema svrhe napraviti je tako da lii na Tarzana." Bogert odmahnu glavom: "Ne svia mi se. Jo e vam pasti na pamet da joj malo iznad struka napravite ispupenja koja e liiti na grudi, a to je zaista nastrana ideja. Ako ene pomisle da roboti mogu izgledati kao one, mogu vam tano rei kakve perverzne misli e njima poeti da se vrzmaju po glavi i uveravam vas da e postati stvarno neprijateljski raspoloene." Madarian uzvrati: "Moda ste u pravu to se toga tie. Nijednoj eni ne bi se dopala pomisao da je moe zameniti neto to nema nijedan od njenih nedostataka. U redu."

Dejn-2 nije imala uzan struk. Bila je ozbiljan robot koji se retko kretao i jo ree govorio. Madarian je samo povremeno upadao kod Bogerta sa deliima novosti za vreme njene konstrukcije, to je bio siguran znak da stvar loe napreduje. Madarianovo ushienje kakvim uspehom bilo bi neizmerno. Ne bi se uopte libio da upadne u Bogertovu spavau sobu u tri ujutro sa vruim vestima, ne ekajui jutro. Bogert je bio ubeen u to. Sada je, meutim, Madarian izgledao pokunjen; njegovo inae rumeno lice postalo je bledo, a okrugli obrazi nekako uiljeni. Bogert ree, sa velikom sigurnou: "Nee da govori." "O, govori ona." Madarian se skljokao u stolicu i stao da grize gornju usnu. "Bar, ponekad", dodao je. Bogert je ustao i poeo da krui oko robota. "A kada govori, pretpostavljam da to nema nikakvog smisla. E pa, ako ne govori, onda nije ensko, je li tako?" Madarian pokua da se osmehne, ali mu to ne poe za rukom. Ree: "Mozak je proveren dok je bio izdvojen." "Znam", odvrati Bogert. "Ali kada je jednom zaduen za robotov fiziki aparat, bio je nuno preinaen, razume se." "Razume se", sloi se neraspoloeno Bogert. "Ali na nepredvidljiv i osujeujui nain. Nevolja je u tome da kada imate posla sa ndimenzionim proraunom neodreenosti, stvari su..." "Neodreene?" upade mu u ree Bogert. Iznenadila ga je vlastita reakcija. Kompanija je ve toliko uloila u ovaj projekat, a i prole su gotovo dve godine, dok su rezultati, utivo reeno, bili razoaravajui. Pa ipak, uhvatio je sebe kako bocka Madariana i zakljuio je da ga to zabavlja. Gotovo kriom, Bogert se zapitao da on to ne bocka odsutnu Suzan Kalvin. Madarian je bio toliko sav uskipteo i otvoren, dok Suzan nikada nije mogla da bude takva... kada su stvari ile dobro. On je takoe bio mnogo ranjiviji kada stvari nisu ile kako treba, a Suzan nikada nije pokleknula upravo u trenucima velikog pritiska. Madarian je dozvoljavao da od njega napravi metu, to mu Suzan nikada ne bi dopustila.

Madarian nije reagovao na Bogertovu poslednju primedbu isto kao to ni Suzan Kalvin ne bi reagovala; ne zbog prezira koji je osetio, to bi bila njena reakcija, ve zato to je nije uo. On svadljivo ree: "Nevolja je u razlikovanju. Napravili smo Dejn-2 tako da vri velianstvene korelacije. U stanju je da izvri koralaciju svega, ali kada to jednom obavi, nije vie u stanju da razlikuje vredan rezultat od bezvrednog. Nipoto nije lako programirati robota da utvrdi koja je korelacija znaajna, a koja nije, kada ne znate koje e korelacije vriti." "Pretpostavljam da vam je palo na pamet da smanjite potencijal spoja W-21 diode i prespojite je preko..." "Ne, ne, ne, ne..." Madarian glas utonu u aspat. "Ne moete je jednostavno napraviti tako da iznese sve to ima. To moemo i sami da uinimo. Stvar je u tome da je napravimo tako da bude u stanju da prepozna sutinske korelacije i da izvede zakljuak. A kada jednom to uspe, vidite, Dejn e moi da nam daje odgovore zasnovane na intuiciji. To bi bilo neto do ega bismo sami mogli da doemo samo pukom sreom." "Drugim reima", suvo primeti Bogert, "takvog robota biste nagnali da obavlja rutinski ono to je, kod ljuskih bia, u stanju povremno da uradi samo kakav genije." Madarian ivo zaklima. "Upravo to, Piter. I sam bih to izrekao da se nisam uplaio da u rasterati direktore. Molim vas da to pred njima ne ponovite." "Da li zaista elite robota-genija?" "ta su rei? Pokuavam da napravim robota sposobnog da vri nasumine korelacije ogromnom brzinom, uz prikladan koeficijenat njihove vanosti i njihovog uoavanja. I pokuavam da te rei pretvorim u jednaine pozitronskog polja. Mislio sam da ih imam, ali sam se prevario. Nemam ih jo." Nezadovoljno je pogledao Dejn-2 i upitao: "Koji je tvoj najvei znaaj, Dejn?" Dejn-2 okrenu glavu kako bi pogledala Madariana, ali ne ispusti nikakav zvuk i Madarian smrknuto proaputa: "Pohranjuje to u korelacijske banke." Dejn-2 konano progovori bezbojnim glasom: "Nisam sigurna." Bio je to prvi zvuk koji je napravila. Madarian zakoluta oima. "Ona pravi ekvivalent postavljanja jednaina sa neodreenim reenjima." "Toliko sam i sam shvatio", ree Bogert. "Sluajte, Madariane, da li moete odavde bilo gde da stignete, ili da se sada izvuemo i zuaustavimo na pola izgubljene milijarde?" "Oh, reiu ja to", promrmlja Madarian.

Dejn-3 nije bila to reenje. Samo to je aktivirana, Madarian je pobesneo.

Posredi je bila ljudska greka. Njegova vlastita, tanije govorei. Iako je Madarian bio krajnje ponien, ostali su utali. Neka i on, koji nikada nije napravio greku u toj zastraujue sloenoj matmatici pozitronskog mozga, ispuni prvi zahtev za ispravku.

Prola je skoro godina pre nego to je Dejn-4 bila spremna. Madarian je ponovo bio ushien. "Uspela je", rekao je on. "Poseduje odlian koeficijent prepoznavanja." Bio je dovoljno samouveren da je pokae odboru i pred njim joj zada da rei nekoliko problema. Ne matematikih; svaki robot je u stanju to da uini; problemi su se sastojali od izraza koji su hotimice navodili na pogrean, trag iako sami nisu bili pogreni. Bogert mu je kasnije kazao: "Za to zaista nije bilo potrebno veliko umee." "Svakako da nije. To su za Dejn-4 elementarne stvari, ali morao sam neto da im pokaem, je li tako?" "Znate li koliko smo do sada ve potroili?" "Ma hajdete, Piter, manite me toga. Znate li koliko smo dobili zauzvrat? Te se stvari, naime, ne dogaaju u vakuumu. Tri godine sam iveo u paklu radi ovoga, ako vas ba zanima, ali razvio sam nove tehnike proraunavanja koje e nam utedeti najmanje pedeset hiljada dolara na svakoj novoj vrsti pozitronskog mozga koju budemo projektovala od sada pa zanavek. Je li tako?" "Ovaj..." "Nema tu nikakvog 'ovaj'. To je tako. A lino sam ubeen da n-dimenzioni prorauni neodreenosti mogu imati nebrojeno mnogo drugih primena ako budemo dovoljno pametni da ih otkrijemo, a moja Dejn e ih otkriti. Kada jednom dobijem tano ono to elim, nova JN serija isplatie se u roku od pet godina, ak iako utrostruimo ono to smo do sada ve uloili." "ta podrazumevate pod tim 'tano ono to elim'? ta nije u redu sa Dejn-4?" "Nita. To jest, neto malo. Ona je na pragu, ali moe jo da se pobolja i ja nameravam to da uinim. Mislio sam da znam kuda sam se uputio kada sam je projektovao. Sada sam je testirao i znam kuda sam se uputio. Nameravam tamo i da stignem."

To je bila Dejn-5. Madarianu je bilo potrebno vie od godinu dana da je proizvede i sada vie nije imao nikakve sumnje; bio je krajnje samouveren. Dejn-5 bila je nia od prosenog robota, vitkija. Nije bila karikatura ene kao Dejn-1, ve je na neki nain posedovala enstvenost bez i jedne jasno odreene enske crte. "To se ogleda u nainu na koji stoji", rekao je Bogert. Ruke je drala graciozno, a torzo joj je nekako ostavljao utisak da se blago zakrivljuje kada se okretala. Madarian ree: "Posluajte je... Kako se osea, Dejn?"

"Odlinog sam zdravlja, hvala", odvratila je Dejn-5, tipino enskim glasom; bio je to umiljat, gotovo uznemirujui kontraalt. "Zato ste to uradili, Klintone?" upita Piter, zapanjen, i poe da se mrti. "To je psiholoki vano", odvrati Madarian. "elim da ljudi misle o njoj kao o eni; da se odnose prema njoj kao prema eni; da objanjavaju." "Koji ljudi?" Madarian gurnu ake u depove i zamiljeno se zagleda u Bogerta. "Voleo bih da mi sredite da Dejn i ja odemo u Flegstaf." Bogertu nije promaklo da Madarian nije kazao Dejn-5. Ovog puta je izostavio broj. Ona je bila samo Dejn. On sumnjiavo ree: "U Flegstaf? Zato?" "Zato to je to svetski centar za optu planetologiju, je li tako? Tamo prouavaju zvezde i pokuavaju da izraunaju verovatnou postojanja nastanjivih planeta, zar ne?" "Znam ja to, ali to mesto se nalazi na Zemlji." "To mi je i te kako poznato." "Kretanje robota na Zemlji se krajnje paljivo kontrolie. A za tim putovanjem i nema potrebe. Donesite ovamo biblioteku knjiga o optoj planetologiji i pustite Dejn da je apsorbuje." "Ne! Piter, kada ete ve jednom utuviti u glavu da Dejn nije obian logiki robot; ona je intuitivac." "Pa?" "Kako onda moemo znati ta joj je potrebno, ta moe da upotrebi, ta je moe pokrenuti na posao? Moemo upotrebiti bilo koji metalni model iz nae fabrike da ita knjige; to su zamrznuti podaci, a uz to i zastareli. Dejn mora imati iva obavetenja; mora ak imati i potpuno irelevantne stvari. Kako, do avola, da znamo ta ili kada e neto kliknuti u njoj i uklopiti se u ustrojstvo? Da to znamo, ona nam uopte ne bi bila potrebna, je li tako?" Bogertu je ve bilo dosadno. On primeti: "Onda dovedite ljude ovamo, opte planetologe." "Oni ovde nee biti ni od kakve koristi. Nee biti u svom elementu. Nee reagovati prirodno. elim da ih Dejn posmatra dok rade; elim da vidi njihove ureaje, kancelarije, radne stolove, sve to moe. elim da sredite da bude prebaena u Flegstaf. I stvarno bih cenio ako vie ne bismo raspravljali o tome." Na trenutak je ak gotovo zvuao kao Suzan. Bogert se recnu i ree: "Krajnje je sloeno srediti tako neto. Prevoz eksperimentalnog robota..." "Dejn nije eksperimentalni model. Ona je peta u seriji." "Ostale eitri nisu se ba pokazale najbolje."

Madarian podie ake u nemonom razoarenju. "Ko vas tera da to kaete vladi?" "Ne brine mene vlada. Vladu emo lako naterati da shvati da je ovde re o posebnom sluaju. Mene brine javno mnenje. Za pedeset godina smo proli dugaak put i ne elim da se sad vratimo dvadeset pet unazad ako izgubite kontrolu nad..." "Neu izgubiti kontrolu. To je glupa primedba. ujte! 'Ameriki roboti' mogu sebi da dozvole da iznajme privatni avion. Moemo bez buke da se spustimo na najblii komercijalni aerodrom i da proemo nezapaeno meu stotinu slinih sletanja. Moemo srediti da nas saekaju velika kola bez prozora i odvezu u Flegstaf. Dejn e biti u sanduku i sve e izgledati kao da je u laboratoriju stigao neki deo opreme koji nema veze sa robotikom. Niko nas nee dvaput pogledati. Ljudi u Flegstafu e biti upozoreni i bie obaveteni o pravom cilju posete. Imae dovoljno razloga da sarauju i spree da vest negde procuri." Bogert se zamisli. "Rizini delovi bie avion i kola. Ako se bilo ta dogodi tom sanduku..." "Nita se nee dogoditi." "Mogli bismo da proemo ako Dejn bude iskljuena tokom puta. Tada, ak ako neko i otkrije da se ona nalazi unutra..." "Ne, Piter. To se ne moe uiniti. Ovaj... Ne sa Dejn-5. Ona je slobodno asocirala od kada je ukljuana. Obavetenja koja poseduje mogu se zamrznuti tokom iskljuenja, ali to je nemogue uiniti sa slobodnim asociranjem. Ne, gospodine, ona ne moe biti iskljuena." "Ali ako neko otkrije da prenosimo ukljuenog robota..." "Niko nee otkriti." Madarian je ostao uporan i avion je na kraju ipak poleteo. Bio je to poslednji model automatskog kompjuterskog mlaznjaka, sa ljudskim pilotom... koji je bio sluebenik 'Amerikih robota'... kao pojaanjem. Sanduk sa Dejn je bezbedno stigao na aerodrom, prebaen je do kola i bez ikakvih nevolja stigao do istraivakih laboratorija u Flegstafu.

Madarian je samo sat po svom prispeu u Flegstav pozvao Pitera Bogerta. Bio je sav ushien i, osobeno za njega, jedva je ekao da podnese izvetaj. Poziv je stigao putem katodnog laserskog snopa, bio je zatien, kodiran i uglavnom ga je bilo nemogue provaliti, ali Bogert je svejedno bio oajan. Znao je da ga je neko sa dovoljno tehnolokih sposobnosti mogao provaliti... vlada, na primer... samo ako je odluila da tako neto i uradi. Jedino pravo obezbeenje predstavljala je injenica da vlada nije imala razloga da tako neto pokua. Bar se Bogert nadao da je tako. On ree: "Blagi Boe, zar ba morate da zovete?" Madarian se uopte nije osvrtao na njega. Uzviknuo je: "Bilo je to nadahnue. ista genijalnost, kaem vam."

Bogert je izvesno vreme ostao da zuri u slualicu. A onda je s nevericom povikao: "Hoete da kaete da ste dobili odgovor? Ve?" "Ne, ne! Dajte nam vremena, do avola. Mislim na to da je njen glas predstavljao nadahnue. ujte, poto smo sa aerodroma dovezeni do glavne upravne zgrade, otvorili smo sanduk i Dejn je izila. U tom trenutku, svi su se povukli za nekoliko koraka. Zaplaeni! Bezveznjaci! Ako ak ni naunici nisu u stanju da shvate smisao Zakona robotike, ta da oekujemo od prosenog neobuenog pojedinca? Na trenutak sam pomislio: 'sve je zalud'. Oni nee hteti da govore. Zatvorie kapije i otii na iznenadni odmor, u strahu da ona ne pobesni, i nee biti u stanju da smisle nita drugo." "Pa ta to onda hoete da mi kaete?" "Onda ih je ona pozdravila, rutinski. Rekla je: 'Dobar dan, gospodo. Veoma mi je drago to smo se upoznali.' I to onim svojim prelepim kontraaltom... i sve je bilo sreeno. Jedan je popravio kravatu, drugi je proao prstima kroz kosu. Ali najvie me je dirnuo najstariji meu njima koji je proverio da li mu je lic zakopan. Sada su svi ludi za njom. Bio im je dovoljan samo glas. Ona vie nije robot, ve devojka." "Hoete da kaete da razgovaraju sa njom?" "Da li razgovaraju! Rekao bih da razgovaraju. Trebalo je da je programiran da pravi erotske intonacije. Da sam to uinio, ve bi poeli da joj zakazuju sastanke. Govorim o uslovljenom refleksu. Mukarci reaguju na glasove. A u najprisnijim trenucima, da li gledaju? Glas u vaem uhu..." "Da, Klintone, mislim da se seam. Gde je Dejn sada?" "Sa njima. Nee da je puste." "Prokletstvo. Brzo idite do nje. Ne isputajte je iz vida, ovee."

Posle tog poziva Madrian ga nije esto zvao iz Flegstafa tokom svog tamonjeg desetodnevnog boravka, a i njegovo uzbuenje je sve vie splanjavalo. Dejn je paljivo sluala, javljao je on, i povremeno je odgovarala. I dalje je bila popularna. Svuda je imala slobodan pristup. Ali rezultata nije bilo. Bogert ree: "Ba nikakvih?" Madarian stade da se pravda. "Ne moe se rei ba nikakvih. To je nemogue kazati kada je re o jednom intuitivnom robotu. Ne moete znati ta se odigrava u njoj. Jutros je pitala Densena ta je dorukovao." "Rositera Densena, astrofiziara?" "Pa, razume se. Ispostavilo se da uopte nije dorukovao. Popio je samo olju kafe." "Znai, Dejn ui da vodi lake razgovore. To teko da moe opravdati trokove..."

"Oh, ne budite glupi. Nije to bio laki razgovor. Kod Dejn nema lakog razgovora. Postavila mu je to pitanje jer je ono imalo neke veze sa nekom vrstom unakrsne korelacije koju je gradila u svom umu." "Kakve veze moe..." "Otkud ja to da znam? Kada bih znao, ja bih sam bio Dejn i ona vam ne bi bila potrebna. Ali to je moralo neto da znai. Ona je programirana da bude krajnje motivisana da doe do odgovora na pitanje koja planeta poseduje optimalne uslove za naseljavanje, a pri tom joj je i udaljenost optimalna i..." "Obavestite me onda kada to i obavi, nikako ranije. Zaista mi nije potrebno da mi u malim dozama servirate opise moguih korelacija." U stvari, nije oekivao da ga obaveste o uspehu. Svakim danom Bogert je gajio sve manje nade, tako da, kada je konano dobio potvrdu, nije na nju bio spreman. A dola je na samom kraju. Kada ga je Madarin nazvao poslednji put, poruku punu ushienja izgovorio je gotovo apatom. Ushit je zatvorio krug i Madarian je od strahopotovanja zanemeo. "Uspela je", rekao je. "Uspela je. Poto sam ve i ja digao ruke. Poto je sve razvrstala, a veinu stvari i po dva do tri puta, pri tom ne rekavi nijednu re koja bi zvuala kao... u avionu sam, vraamo se. Upravo smo uzleteli." Bogert je uspeo da povrati dah. "Ne igrajte se sa mnom, ovee. Imate li odgovor? Recite to jasno ako ga imate. Tako da vas razumem." "Ona zna odgovor. Odgovorila mi je. Dala mi je imena tri zvezde u preniku od osamdeset svetlosnih godina koje, kae ona, imaju od ezdeset do devedeset odsto izgleda da poseduju svaka po jednu naseljivu planetu. Verovatnoa da je bar jedna ima iznosi 97,2 odsto. To je gotovo sigurno. A to je najmanje to je uradila. Kada se vratimo, moe nam dati taan pravac razmiljanja koji ju je doveo do tog zakljuka i ja predviam da e celokupna astrofizika i kosmologija..." "Jeste li sigurni..." "Zar mislite da mi se sve to samo privia? Imam ak i svedoka. Jadni momak je poskloio dve stope uvis kada je Dejn iznenada poela svojim velianstvenim glasom da izlae odgovor..." U tom trenutku pogodio ih je meteorit; avion je bio potpuno uniten, Madarian i pilot su pretvoreni u krvave komadie mesa, a nije pronaen nijedan Dejnin deli koji bi se mogao iskoristiti.

U 'Amerikim robotima' nikada nije bilo sumornije. Robertson je pokuao da nae utehu u injenici da je avion bio potpuno uniten, ime je prikrivena nezakonita rabota za koju je firma mogla da bude okrivljena. Piter je odmahivao glavom i alio. "Izgubili smo najbolju priliku koju su 'Ameriki roboti' ikada imali da pridobijemo javnost; da prevaziemo prokleti Frankentajnov kompleks. ta bi samo znaila za robote injenica da je jedan od njih reio problem naseljive planete, poto su drugi roboti pomogli

u radu na Skoku kroz Svemir. Roboti bi nam otvorili put u Galaksiju. A ako bi uspeli da istovremeno poguraju nauno znanje u desetak raznih pravaca, to bismo sasvim izvesno uinili... Oh, Boe, nema naina da se izraunaju dobrobiti koje bi od toga imala ljudska rasa, a i mi, razume se." Robertson ree: "Moemo napraviti nove Dejn, zar ne? ak i bez Madariana," "Svakako da moemo. Ali smemo li da se oslonimo na to da e ponovo izvriti odgovarajuu korelaciju? Ko zna koliko je male verovatnoe bio taj krajnji rezultat? ta ako je Madarian imao fantastinu poetniku sreu? A potom ispao jo vei baksuz: meteorit koji juri... To je jednostavno nezamislivo..." Robertson oklevajui proaputa: "To nije moglo biti... namerno. Hou da kaem, ako nije trebalo da saznamo i ako je taj meteorit bio kazna... sa..." Zamukao je pod Bogertovim usahlim pogledom. Bogert ree: "Pretpostavljam da to ipak nije potpuni gubitak. Ostale Dejn nam na neki nain ipak moraju pomoi. I drugim robotima moemo podariti enske glasove, ako to moe pomoi da nas javnost prihvati... mada se pitam ta e rei ene. Kada bismo samo znali ta jer Dejn-5 rekla!" "U svom poslednjem pozivu Madarian je kazao da ima svedoka." Bogert odvrati: "Znam; razmiljao sam o tome. Zar mislite da nisam bio u vezi sa Flegstafom? Niko tamo nije uo da je Dejn rekla bilo ta to nije bilo sasvim uobiajeno, bilo ta to bi zvualo kao reenje problema naseljivih planeta, a nema sumnje da bi svi koji tamo rade trebalo da uoe jedan takav odgovor... ili bar da ga prepoznaju kao mogui odgovor." "Da nije Madarian lagao? Da nije poludeo? Da nije pokuao da se zatiti..." "Hoete da kaete da je pokuao da zatiti svoj ugled, pravei se da poseduje odgovor, a zatim sredio Dejn tako da nije mogla da progovori i kae: 'Oh, izvinite, to se sluajno dogodilo. Oh, do avola!' Nipoto to ne mogu da prihvatim. Isto tako biste mogli da pretpostavite da je sredio i da ih udari taj meteorit." "Pa ta emo onda?" Bogart s mukom ree: "Vratiemo se u Flegstaf. Odgovor mora da je tamo. Morau dublje da zakopam i to je sve. Idem tamo i poveu sa sobom nekoliko ljudi iz Madarianovog odeljenja. Moraemo da proeljamo to mesto od vrha do dna." "Ali, znate, ak i da postoji svedok koji je uo, kakva korist od toga, sada kada vie nemamo Dejn da nam objasni proces?" "Svaka sitnica moe biti korisna. Dejn je navodno dala imena zvezda, ali to nam nije od velike koristi; potrebni su nam kataloki brojevi. Ako bi neko uspeo da se seti da je ona to kazala i da se jo seti katalokih brojeva, ili ako je ta osoba dobro ula njene rei, pa dozvoliti da psiho-sonda izvue eljeni podatak ukoliko ne moe svesno da ga se seti... onda emo ve neto imati. Sa dobijenim krajnjim rezultatima i podacima koji su bili pohranjeni u Dejn na poetku moda bismo bili u stanju da rekonstruiemo tok njenog zakljuivanja; mogli bismo da povratimo intuiciju. Ako to uspemo, spasli smo igru..."

Bogert se vratio posle tri dana, utljiv i potpuno utuen. Kada je Robertson stao nestrpljivo da se raspituje o ishodu, on je samo odmahnuo glavom. "Nita!" "Nita?" "Apsolutno nita. Razgovarao sam sa svima u Flegstafu... svim naunicima, svim tehniarima, svim studentima... koji su imali bilo kakve veze sa Dejn; sa svima koji su je makar videli. Njihov broj nije bio veliki; odajem Madarianu priznanje na izuzetnoj diskreciji. Dopustio je da je vide samo oni to su mogli posedovati neko planetoloko znanje koje je ona bila u stanju da iskoristi. Sve u svemu, dvadeset trojica mukaraca videli su Dejn, a samo dvanaestorica su razgovarala s njom malo podrobnije. Nekoliko puta sam razmotrio sve to je Dejn kazala. Svega su se sasvim dobro seali. Bistri su to ljudi koji rade na krajnje vanom eksperimentu u okviru svoje struke, tako da su bili veoma motivisani da sve upamte. A imali su posla sa robotom koji govori, to je ve samo po sebi bilo dovoljno zapanjujue - i to sa robotom koji govori kao kakva TV glumica. Nisu mogli da zaborave." Robertson primeti: "Moda psiho-sonda..." "Da je ijedan od njih makar pomislao na to da se neto moglo dogoditi, ne bih se obazirao na njegovo protivljenje da se podvrgne ispitivanju pomou sonde. Ali za to nije bilo nikakvog opravdanja, a podvrgnuti dvadeset trojicu ljudi ispitivanju pomou sonde, i to ljudi koji zarauju za ivot zahvaljujui svojim mozgovima, jednostavno nije ilo. Iskreno reeno, ne bi ni pomoglo. Da je Dejn pomenula tri zvezde i rekla da imaju nastanjive planete, to bi bilo kao da im je neko potpalio rakete u mozgu. Kako bi to ijedan od njih mogao da zaboravi?" "Onda moda jedan od njih lae", smrknuto primeti Robertson. "eli da zadri to obavetenje samo za sebe; kako bi kasnije pokupio svu slavu." "Kakvu korist bi mogao da ima od toga?" upita Bogert. "Kao prvo, cela institucija tano zna zbog ega su Madarian i Dejn ili tamo. Kao drugo, znaju zato sam ja bio tamo. Ako bilo kada u budunosti bilo ko od onih koji su sada u Flegstafu iznenada istupi sa teorijom o naseljivoj planeti, koja je zapanjujue nova i razliita, pa ipak valjana, svi ostali u Flegstafu i svi u 'Amerikim robotima' smesta e znati da ju je ukrao. Nikada ne bi mogao da proe s tim." "Onda se sam Madarian na neki nain prevario." "Ne znam kako bih mogao i u to da poverujem. Madarian je iao oveku na ivce... a mislim da su takvi svi robopsiholozi, to je verovatno razlog zbog koga rade sa robotima, a ne sa ljudima... ali nije bio budala. Nije mogao da pogrei kada je neto takvo bilo u pitanju." "Onda..." Meutim, Robertsonu je ponestalo mogunosti. Stigli su do praznog zida i nekoliko trenutaka su svi razoarano zurili u njega. Konano se Robertson promekoljio. "Piter..." "Molim?"

"Hajde da pitamo Suzan." Bogert se ukoio. "ta!" "Hajde da pitamo Suzan. Hajde da je pozovemo i zamolimo da doe." "Zato? Kako bi nam ona mogla pomoi?" "Ne znam. Ali i ona je robopsiholog i moda e bolje shvatiti Madariana od nas. Pored toga, ona... Oh, do avola, uvek je bila pametnija od svih nas." "Skoro joj je osamdeset." "A tebi sedamdeset. Pa ta onda?" Bogert uzdahnu. Da li je njen britki jezik izgubio na svojoj otrini od kada je u penziji? On ree: "Dobro, pozvau je." Suzan Kalvin je ula u Bogertovu kancelariju, polako se osvrnula unaokolo i tek onda usredsredila pogled na direktora Odeljenja za istraivanja. Mnogo je ostarila od kada je otila u penziju. Kosa joj je bila potpuno seda, a lice kao da se zbrkalo. Postala je tako krhka da se inilo da je gotovo providna i samo su oi, prodorne i bespotedne, izgleda ostale iste. Bogert srdano krenu napred, ispruivi aku. "Suzan!" Suzan Kalvin je prihvati i ree: "Izgledate dosta dobro, Piter, za jednog starca. Da sam na vaem mestu, ne bih ekala narednu godinu. Idite u penziju odmah i pustite mlade da se naviknu... Madarian je mrtav. Da me niste moda zvali da se vratim na svoje staro mesto? Zar ste zaista odluili da starkelje drite jo godinu dana poto umru?" "Ne, ne, Suzan. Pozvao sam vas..." On zastade. Ipak nije imao pojma kako da pone. Meutim, Suzan je jo bila u stanju da mu ita misli istom lakoom kao i uvek. Obazrivo se spustila na stolicu - navika koju je stekla usled ukoenih zglobova - i rekla: "Piter, pozvali ste me jer ste u gadnoj nevolji. Da nije tako, vie biste vie voleli da me vidite mrtvu nego na milju od vas." "Ma hajdete, Suzan..." "Ne traimo vreme na ljubaznosti. Nikada nisam imala vremena za traenje ni kada mi je bilo etrdeset, a sigurno je da ga sada jo manje imam. Neobini su i Madarianova smrt i va poziv, te stoga to dvoje mora biti u nekoj vezi. Suvie je mala verovatnoa da se zbiju dva neobina dogaaja koji nisu u vezi. Ponite od poetka i ne brinite ako budete morali da otkrijete da ste ispali budala. To mi je ve odavno jasno." Bogert proisti grlo, oseahui se jadno, i poe. Paljivo ga je sluala, s vremena na vreme podiui sasuenu aku kako bi postavila neko pitanje.

U jednom trenutku je frknula. "enska intuicija? Za to vam je bio potreban robot? Mukarci. Kada se naete pred enom koja doe do tanog zakljuka niste u stanju da prihvatite injenicu da vam je ravna ili da vas nadmaa u inteligenciji, ve izmislite neto to nazovete enska intuicija." "Ovaj, da, Suzan, ali dozvolite da nastavim..." I nastavio je. Kada joj je ispriao o Dejninom kontraaltu, ona ree: "Teko je nekada odluiti da li da osea odbojnost prema mukom polu ili da ga samo prezire." Bogert primeti: Dozvolite da nastavim..." Kada je zavrio, Suzan ree: "Mogu li da koristim ovu kancelariju u privatne svrhe sat ili dva?" "Da, ali..." Ona nastavi: "elim da pregledam razne zapise... Dejnino programiranje. Madrianove pozive, vae razgovore u Flegstafu. Pretpostavljam da mogu da se posluim prelepim, novim, zatienim, laserskim telefonom i vaim kompjuterom ako poelim." "Svakako." "E pa, lepo, a sada se gubite odavde, Piter."

Nije prolo ni etrdeset pet minuta kada je odgegala do vrata, otvorila ih i pozvala Bogerta. "Kada je Bogert uao, s njim je bio i Robertson. Obojica su ula, a Suzan je nimalo oduevljeno pozdravila ovog drugog: "Zdravo, Skote". Bogert se oajniki trudio da sa Suzaninog lica proita ta je otkrila, ali pred sobom je imao lice jedne namrgoene starice koja uopte nije nameravala da im imalo olaka poloaj. On oprezno upita: "ta mislite, Suzan, da li biste mogli bilo ta da uinite?" "Pored onoga to sam ve uinila? Ne! Nita vie." Bogert podsmeljivo izvi usne, ali Robertson upita: "A ta ste to ve uinili, Suzan?" Suzan odvrati: "Malo sam razmiljala; a na to izgleda ne mogu nikog drugog da nateram. Kao prvo, razmiljala sam o Madarianu. Poznato vam je da sam ga poznavala. Imao je mozga, ali je iao na ivce svojom ekstrovertnou. Mislila sam da e vam se dopasti to me je on zamenio, Piter." "Bila je to promena", nije odoleo Bogert. "I uvek je trao k vama istog trenutka kada bi doao do nekog rezultata, je li tako?" "Da, jeste." "Pa ipak", primeti Suzan, "svoju poslednju poruku, onu u kojoj vam saoptava da mu je Dejn odgovorila, poslao je iz aviona. Zato je tako dugo ekao? Zato vas nije zvao jo iz Flegstafa, odmah poto je Dejn rekla ta god bilo to to je rekla?"

"Pretpostavljam", ree Piter, "da je eleo sve da proveri... u stvari, ne znam. To je bila najvanija stvar koja mu se ikada dogodila; moda je poeleo da bar jednom saeka da bude potpuno siguran." "Naprotiv; to je stvar znaajnija, to bi on manje ekao, sasvim sigurno. Ako je uspeo da ipak saeka, zato to onda nije uradio kako treba i priekao da se vrati u 'Amerike robote' gde je mogao da proveri rezultate sa svom kompjuterskom opremom koju je ova firma mogla da mu stavi na raspolaganje? Ukratko, suvie je ekao s jedne take gledanja, a premalo s druge." Umeao se Robertson. "Znai, vi smatrate da je hteo da izvede neki trik..." Suzan ga besno pogleda. "Skote, ne pokuavajte da se takmiite sa Piterom u pravljenju besmislenih primedbi. Dozvolite da nastavim... Druga stvar odnosi se na svedoka. Prema izvetajima o poslednjem pozivu, Madarian je kazao: 'Jadnik je poskoio dve stope uvis kada je Dejn iznenada poela da izlae odgovor svojim velianstvenim glasom.' U stvari, to je ujedno i poslednje to je kazao. Pitanje je zato je svedok poskoio? Madarian je objasnio da su svi mukarci ludeli za tim glasom, a i proveli su deset dana sa robotom... sa Dejn. Zato bi onda poskoili kada bi ona progovorila?" Bogert ree: "Pretpostavljam da je bio zapanjen to je uo Dejn kako daje odgovor na problem oko koga su planetolozi lupali glavu ve skoro ceo vek." "Ali oni su ekali da ona da taj odgovor. Zbog toga se tamo i nalazila. Pored toga, razmotrite upotrebljene rei u reenici. Prema Madarianu ini se da je svedok bio iznenaen, ne zapanjen, ako shvatate razliku. tavie, do te reakcije je dolo 'kada je Dejn iznenada poela'... drugim reima, na samom poetku iskaza. Da je bio zapanjen sadrajem onog to je Dejn kazala, to bi znailo da je svedok morao izvesno vreme da slua kako bi mogao da svari ono to je uo. Madarian bi kazao da je on poskoio dve stope poto je uo da je Dejn kazala to i to. Rekao bi 'poto' a ne 'kada' i ne bi upotrebio re 'iznenada'." Bogert nelagodno primeti: "Mislim da ne moete svesti stvari na to koju je re upotrebio, a koju nije." "Mogu", ledeno odvrati Suzan, "jer sam ja robopsiholog. I mogu isto to da oekujem od Madariana, jer je i on bio robopsiholog. Znai, moramo da objasnimo te dve anomalije. udno odlaganje Madarianovog poziva i udnu reakciju svedoka." "Moete li vi da ih objasnite?" upita Robertson. "Svakako", odvrati Suzan, "jer sam upotrebila malo jednostavne logike. Madarian vas je pozvao da vam saopti novosti bez odlaganja, kao to je i uvek inio, ili sa to manje odlaganja. Da je Dejn reila problem u Flegstafu, on bi vas sigurno pozvao iz Flegstafa. Poto vas je pozvao iz aviona, oigledno je da je ona reila problem poto je napustio Flegstaf." "Ali onda..." "Dozvolite da zavrim. Dozvolite da zavrim. Zar nisu Madariana prevezli sa aerodroma do Flegstafa tekim, oklopnim kolima? A sa njim i Dejn u njenom sanduku?"

"Da." "Onda su najverovatnije Madarian i Dejn krenuli iz Flegstafa na aerodrom istim tim tekim, oklopnim kolima. Jesam li u pravu?" "Da, svakako!" "U kolima nisu bili sami. U jednom svom pozivu Madarian je kazao: 'Odvezli su nas od aerodroma do glavne administrativne zgrade' i pretpostavljam da sam u pravu kada zakljuujem da ako je rekao odvezli, onda je to uinio zato to se u kolima nalazio ofer, voza, ljudsko bie." "Blagi Boe!" "Nevolja je s vama, Piter, to kada zamiljate svedoka koji je uo neku planetoloku izjavu, mislite na planetologa. Vi delite ljudska bia na kategorije i veinu prezirete i odbacujete. Robot to nije u stanju. Prvi Zakon glasi: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno.' Bilo koje ljudsko bie. To je sutina robotskog gledanja na ivot. Robot ne pravi razlike. Za robota su svi ljudi odista jednaki, ba kao to su za robopsihologa, koji mora neizbeno da ima posla sa ljudima na robotikom nivou, svi ljudi takoe jednaki. Madarianu ne bi palo na pamet da kae da je voza kola bio taj koji je uo izjavu. Za vas, voza kola nije naunik, ve je samo ivi dodatak kolima, ali za Madariana on je bio ovek i svedok. Nita vie. I nita manje." Bogert je u neverici vrteo glavom: "Da li ste sigurni?" "Svakako da sam sigurna. Kako drugaije da objasnite drugu stvar; Madarianovu primedbu o tome koliko se svedok zaprepastio? Dejn je bila u sanduku, je li tako? Ali nije bila iskljuena. Prema izvetajima, Madarian je izriito zahtevao da se intuitivni robot ne iskljuuje. tavie, Dejn-5, kao i sve ostale Dejn, nije bila uopte priljiva. Verovatno Madarianu nikada nije palo na pamet da joj naredi da uti dok je u sanduku; a dok se nalazila upravo u sanduku, ustrojstvo se uklopilo. I, prirodno, ona je poela da govori. Predivni kontraalt odjednom se oglasio iz sanduka. Da ste vi bili onaj voza, ta biste uinili? Sigurno biste se zapanjili. Pravo udo da nije napravio sudar." "Ali ako je voza bio svedok, zato nije doao..." "Zato? Otkud je on mogao znati da se dogodilo neto krajnje vano, da je ono to je uo bilo vano? Pored toga, zar mislite da mu Madarian nije dao dobru napojnicu da dri jezik za zubima? Da li biste vi eleli da se prouje da je neiskljueni robot prevoen protivzakonito po Zemlji." "Pa, hoe li se setiti ta je reeno?" "Zato da ne? Moda se vama ini, Piter, da su vozai, samo za korak ispred majmuna i da ne mogu nieg da se sete. Ali i vozai mogu imati mozga. Ta je izjava bila tako upeatljiva da e se voza verovatno neeg setiti. ak i ako pogrei u kom slovu ili brojki, ovde imamo posla sa konanim brojem od, recimo, pet stotina zvezda ili zvezdanih sistema u lopti prenika od priblino osamdeset svetlosnih godina... nisam pogledala tane brojke. Nee biti teko izvriti pravi izbor. A ako bude potrebno, imaete odlian izgovor da upotrebite psiho-sondu..."

Dva mukarca su zurila u nju. Konano je Bogert, koji se i dalje plaio da poveruje, proaputao: "Ali kako moete biti sigurni?" U jednom trenutku mu Suzan umalo nije odgovorila: zato to sam pozvala Flegstaf, budalo, i zato to sam razgovarala sa vozaem, i zato to mi je kazao ta je uo, i zato to sam proverila na kompjuteru u Flegstafu i dobila tri zvezde koje jedine odgovaraju obavetenju, i zato to imam njihova imena u depu. Ali nije to uinila. Neka sam proe kroz sve to. Paljivo je ustala i podrugljivo rekla: "Kako mogu da budem sigurna?... Nazovite to enskom intuicijom."

Sedmi deo: DVA KLIMAKSA

Obe ove prie opisuju vreme posla Suzan Kalvin. To su najnovije novele koje sam napisao i u obe pokuavam da sagledam kakav bi mogao biti kraj robotike. Zatvaram pun krug - jer iako se striktno pridravam Tri Zakona, prva pria, '...te ga se opominje', po svemu pripada onoj vrsti u kojoj se roboti javljaju kao pretnja, dok je druga, 'Dvestogodinjak', primer dirljive storije o robotima. Od svih robotskih pria koje sam ikada napisao ova poslednja, 'Dvestogodinjak', moja je najomiljenija i, mislim, najbolja. U stvari, proima me nelagodno oseanje da, zbog toga to ne elim da je nadmaim, vie nikada neu napisati nijednu ozbiljnu priu o robotima. S druge strane, dodue, moda i hou. Ja, naime, nisam uvek predvidljiv.

'...TE GA SE OPOMINJE'

1. Kejt Hariman, koji je ve dvanaest godina bio direktor istraivakog odelenja korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi', ustanovio je da uopte nije siguran da li pravilno postupa. Preao je vrhom jezika preko punih, ali prilino bledih usana i uinilo mu se da velika Suzan Kalvin sa holografske slike, koja je bez osmeha zurila odozgo u njega, nikada ranije nije izgledala tako smrknuto. Obino je prekrivao tu sliku najvee robotiarke u istoriji, jer mu je ila na ivce. (Pokuavao je da o njoj misli u srednjem rodu, ali nikada nije potpuno uspevao u tome.) Ovog puta se nije usudio ak ni to da uini, tako da mu je njen odavno mrtvi pogled sada probadao jednu stranu lica. Bio je to uasan i poniavajui korak koji e morati da preduzme.

Nasuprot njemu nalazio se smireni Dord Deset, na koga nikakav uticaj nije imala ni Harimanova strpljiva nelagodnost niti lik glavne svetice robotike koji je sijao u nii iznad njih. Hariman ree: "Nismo imali prilike da opirno o ovome porazgovaramo, Dorde. Ti nisi tako dugo sa nama i nisam bio u prilici da ostanem nasamo sa tobom. Ali sada bih eleo malo podrobnije da porazgovaramo o toj stvari." "Vie sam nego voljan da to uinim", odvrati Dord. "Za vreme svog boravka u 'Amerikim robotima', doao sam do zakljuka da ova kriza ima neke veze sa Tri Zakona." "Da. Tebi su sigurno poznata ta Tri Zakona." "Jesu." "Da, siguran sam da jesu. Ali zakopajmo malo dublje i razmotrimo osnovni problem. Tokom dva veka, ako mogu tako da kaem, znatnih uspeha, 'Ameriki roboti' nikada nisu uspeli da ubede ljudska bia da prihvate robote. Robote smo postavili samo na ona mesta na kojima posao ne mogu da obavljaju ljudska bia ili u sedini koja je neprihvatljivo opasna za ljudska bia. Roboti su, tako, radili uglavnom u svemiru i to je ograniavalo nae mogunosti." "Dodue", primeti Dord Deset, "ta ogranienja su veoma iroka i unutar njih 'Ameriki roboti' mogu da napreduju." "Ne mogu iz dva razloga. Kao prvo, te granice nas neosporno sputavaju. Uzmimo, na primer, koloniju na Mesecu, ona postaje sve profinjenija i njene potrebe za robotima sve vie opadaju, tako da oekujemo da u roku od nekoliko godina roboti budu proterani sa Meseca. To e se ponoviti na svakom svetu koji je oveanstvo kolonizovalo. Drugo, na Zemlji je nemogu pravi napredak bez robota. Mi u 'Amerikim robotima' vrsto verujemo da su roboti potrebni ljudskim biima i da ona moraju nauiti da ive sa svojim mehanikim parnjacima ako elimo da i dalje napredujemo." "Zaista? Gospodine Hariman, vi na stolu imate kompjuterski prikljuak koji je, koliko se razumem, povezan sa Multivakom nae organizacije. Kompjuter je neka vrsta nepokretnog robota; mozak robota koji nije spojen sa telom..." "Tano, ali i tu postoje ogranienja. Kompjuteri koje koristi oveanstvo stalno se specijalizuju da bi se izbeglo stvaranje inteligencije koja bi bila suvie slina ljudskoj. Pre jednog veka bili smo na dobrom putu da stvorimo vetaku inteligenciju krajnje neogranienog tipa upotrebom velikih kompjutera koje smo zvali Maine. Te Maine su po vlastitom nahoenju okonale svoje delovanje. Kada su reile ekoloke probleme koji su zapretili ljudskom drutvu, same su se iskljuile. Zakljuile su da bi njihovo daljnje postojanje od njih napravilo take za oveanstvo, a kako su smatrale da bi to naudilo ljudskim biima, presudile su sebi po Prvom Zakonu." "I zar nisu bile u pravu to su to uinile?" "Prema mom miljenju, nisu. Svojim inom samo su pojaale Frankentajnov kompleks oveanstva: veni strah ljudi da e se svaki vetaki ovek koga stvore okrenuti protiv svoga tvorca. Ljudi se boje da bi roboti mogli zameniti ljudska bia." "Zar se i vi sami toga ne plaite?"

"Ja ipak znam neto vie o tome. Sve dok postoje Tri Zakona robotike, oni to ne mogu da uine. Mogu da budu partneri oveanstvu; mogu uestvovati u velikoj borbi da se shvate i mudro usmere zakoni prirode tako da zajedno mogu postii vie nego to bi to oveanstvo verovatno moglo samo; ali uvek samo tako da roboti slue ljudskim biima." "Ali ako su se ta Tri Zakona dokazala, tokom razdoblja od dva veka, i zadrala robote u okviru njihovih ogranienja, odakle potie to nepoverenje ljudskih bia prema robotima?" "Pa"... Hariman se otro poeao po glavi, usled ega mu se nakostreila kosa koja je poela da mu sedi... "uglavnom je u pitanju sujeverje, razume se. Na nesreu, re je i o izvesnim sloenim stvarima za koje se hvataju antirobotski agitatori." "A one su u vezi sa Tri Zakona?" "Da. Naroito sa drugim. Sa Treim, vidi, nema problema. On je sveopti. Roboti moraju uvek da se rtvuju zarad ljudskih bia, bilo kog ljudskog bia." "Svakako", primeti Dord Deset. "Prvi Zakon ih moda neto manje zadovoljava, jer je uvek mogue zamisliti situaciju u kojoj robot mora da se odlui ili za akciju 'A' ili za akciju 'B', koje su meusobno iskljuive, tako da, bilo koju od njih da odabere, mora naneti zlo ljudskim biima. Stoga robot mora brzo da odredi koja e akcija naneti manje tete. Nije nimalo lako srediti pozitronske staze robota tako da mogu vriti pomenuti odbir. Ako akcija 'A' treba da nanese zlo nekom nadarenom mladom umetniku, dok e 'B' nauditi petorici postarijih ljudi koji nisu od nekog naroitog znaaja, ta od toga dvoga valja izabrati?" "Akciju 'A'", odvrati Dord Deset. "Manje je zlo ono koje se nanosi jednoj osobi nego petorici." "Da, roboti su oduvek bili projektovani da tako odluuju. Oduvek je izgledalo nepraktino oekivati od robota da sude o takvim finesama kao to su talenat, inteligencija, opta korisnost drutvu. To bi odloilo donoenje odluke do take u kojoj robot postaje nepokretan. I zato se drimo brojki. Sreom, moemo se nadati da e krize u kojima robot mora da donosi takve odluke biti retke... Ali to nas dovodi do Drugog Zakona." "Zakona poslunosti." "Da. Potreba za poslunou je stalna. Robot moe postojati i dvadeset godina, a da ne doe u priliku da mora brzo reagovati kako bi spreio da nekom ljudskom biu bude naneto zlo, ili da se suoi sa potrebom da rizikuje vlastito unitenje. Za sve to vreme, meutim, on e stalno izvravati nareenja... ija nareenja?" "Nareenja ljudskih bia." "Bilo kog ljudskog bia? Kako vi procenjujete neko ljudsko bie i donosite odluku da li ete ga posluati ili ne? ta je ovek, 'te ga se opominje', Dorde?" Dord ga zbunjeno pogleda.

Hariman urno nastavi: "Navod iz Biblije. Nije vano. Hou da kaem, mora li robot izvravati nareenja deteta; ili kakvog idiota; ili zloinca; ili nekog savreno pristojnog oveka koji sluajno nije strunjak za neto i stoga ne moe da sagleda neeljene posledice svoga nareenja? I ako dva ljudska bia izdaju robotu suprotna nareenja, koje robot treba da izvri?" "Zar se ti problemi nisu pojavili i bili reeni za dve stotine godina?" upita Dord. "Ne", odvrati Hariman, divlje odmahujui glavom. "Bili smo sputavani injenicom da su nai roboti korieni samo u specijalizovanim sredinama u svemiru, gde su ljudi koji su radili s njima bili strunjaci u svojoj struci. Tamo nije bilo dece, idiota, zloinaca, dobronamernih neznalica. Pa ak i tada, injena je teta usled glupih ili jednostavno neodgovorno izdatih nareenja. Takve tete kada se dogode u specijalizovanim i ogranienim okrujima jo su podnoljive. Na Zemlji, meutim, roboti moraju posedovati mo procene. I tako, oni koji su protiv robota istrajavaju i, do avola, u pravu su." "To onda znai da morate umetnuti kapacitet za vrenje procene u pozitronski mozak." "Tano. Poeli smo da izradu JG modela koji su u stanju da odrede pol, starost, drutveni i profesionalni poloaj, inteligenciju, zrelost, drutvenu odgovornost i tako dalje svakog ljudskog bia." "Kako bi to uticalo na tri Zakona?" "Na Trei uopte ne bi uticalo. ak i najvredniji robot mora sam sebe unititi zarad najbezvrednijeg ljudskog bia. S tim nema ale. Prvi Zakon bio bi ugroen samo kada bi sve alternativne akcije nanosile zlo. Mora se uzeti u obzir kako kvalitet ljudskih bia tako i njihov kvantitet, u sluaju da ima dovoljno vremena za donoenje takvog suda i osnove za njega, to se nee esto deavati. Najvie promena pretrpeo bi Drugi Zakon, poto bi svaka potencijalna poslunost zahtevala procenu. Robot bi sporije izvravao nareenja, osim u sluajevima u kojima je umean i Prvi Zakon, ali bi zato nareenja izvravao racionalnije." "Ali donoenje sudova koji se trae veoma je sloeno." "Veoma. Potreba da se donose takvi sudovi usporila je reakcije naa prva dva modela do take paralize. Kod kasnijih modela poboljali smo stvar po cenu ubacivanja toliko mnogo staza da je robotov mozak postao suvie, da tako kaem, kabast. Meutim, kod nekih od poslednjih modela mislim da smo postigli ono to smo eleli. Robot ne mora da donese trenutan sud o vrednosti ljudskog bia i o vrednosti njegovih nareenja. Poinje tako to izvrava nareenja svih ljudskih bia isto kao i svaki obini robot, a posle toga ui. Robot raste, ui i sazreva. On je u poetku ekvivalent detetu i mora biti pod stalnim nadzorom. Meutim, dok raste, moe mu se sve vie i vie dozvoljavati da se bez nadzora ukljuuje u drutvo na Zemlji. Konano, postaje punovani lan tog drutva." "To je svakako odgovor na primedbe onih koji se suprotstavljaju robotima." "Ne", ljutito ree Hariman. "Sada se javljaju drugi. Oni nee da prihvate sudove koje donose roboti. Robot, kau oni, nema prava da igoe ovu ili onu osobu kao manje vrednu. Ako prihvati nareenja od osobe A, a ne od osobe B, to znai da B igoe kao osobu manje vanu od A, te su tako njena ljudska prava ugroena." "Kako glasi odgovor na to?"

"Nema ga. Diem ruke." "Shvatam." "To bar vai za mene... Ali zato se obraam tebi, Dorde." "Meni?" Glas Dorda Deset ostao je ravnoduan. U njemu se osealo blago iznenaenje, ali ono spolja nije ostavilo nikakvog traga. "Zato meni?" "Jer ti nisi ovek", odvrati napeto Hariman. "Rekoh ti da elim da roboti budu partneri ljudskim biima. Takoe elim da ti bude moj partner." Dord Deset podie ruke i rairi ih, sa dlanovima okrenutim napolje, na udno ljudski nain. "ta ja mogu da uinim?" "Moda ti se ini, Dorde, da ne moe nita. Nedavno si stvoren i jo si dete. Projektovan si tako da nisi preoptereen unapred datim obavetenjima - zato sam tako podrobno morao da ti objasnim situaciju - kako bi ostalo mesta za sticanje znanja. Ali tvoj um e se razviti i tada e biti u stanju da prie tom problemu sa ne-ljudskog stanovita. Tamo gde ja ne vidim reenje, ti, sa svog vlastitog stanovita, moda e ga uoiti." Dord Deset ree: "Moj mozak je napravljen po uzoru na ovekov. Kako onda moe biti neljudski?" "Ti si poslednji od JG modela, Dorde. Tvoj mozak je najsloeniji koji smo do sada napravili, na neki tananiji nain sloeniji ak i od onih koje su posedovale stare, dinovske Maine. On nema ogranienja, a poto je zasnovan na ljudskim naelima, moe - i ne samo da moe, nego e se uistinu i razvijati u bilo kom pravcu. Ali, budui da e sve vreme ostati unutar nepremostivih ogranienja Tri Zakona, ipak e moda poeti da razmilja potpuno ne-ljudski." "Znam li ja dovoljno o ljudskim biima da tom problemu priem racionalno? O njihovoj istoriji? Njihovoj psihologiji?" "Razume se da ne. Ali uie to bre bude mogao." "Hou li imati pomo, gospodine Harimen?" "Ne. Ovo je strogo izmeu nas dvojice. Niko drugi ne zna za to i ne sme ovaj projekat pominjati nijednom ljudskom biu, bilo u 'Amerikim robotima' ili negde drugde." Dord Deset upita: "Da li mi to radimo neto loe, gospodine Hariman, kada traite da to ostane tajna?" "Ne. Ali reenje koje ponudi jedan robot nee biti prihvaeno, samo zato to potie od robota. Svako reenje koje bude mogao da ponudi iznee meni; ako mi se uini vredno, ja u ga obelodaniti. Niko nee znati da potie od tebe." "U svetlosti onoga to ste ranije rekli", mirno primeti Dord Deset, "to je ispravan stav... Kada poinjem?" "Odmah. Pobrinuu se da ti na raspolaganju budu svi potrebni filmovi za skeniranje."

1a. Hariman je bio sam. U vetaki osvetljenoj unutranjosti njegove kancelarije nita nije govorilo da se napolju smrailo. Nije imao predstavu da su prola tri sata od kada je odveo Dorda Deset nazad u njegovu odaju i ostavio ga tamo sa prvim referencijalnim filmovima. Sada je ostao sam sa duhom Suzan Kalvin, te velianstvene robotiarke koja je, praktino, sama usavrila pozitronskog robota od glomazne igrake do ovekovog najtananijeg i najsvestranijeg orua; bilo je tako tanano i tako svestrano da se ovek nije usuivao da ga upotrebi, iz zavisti i straha. Proao je gotovo itav vek od njene smrti. Problem Frankentajnovog kompleksa postojao je i u njeno vreme i ona nije uspela da ga rei. Nikada nije ni pokuala da ga rei, jer nije bilo potrebe za tim. U njeno vreme robotika se irila zahvaljujui potrebama svemirskih istraivanja. Sam uspeh robota bio taj koji je doveo do smanjenja ljudskih potreba za njima, te je tako na Harimanu ostalo sada, u jednom drugom dobu, da se hrve sa... Ali da li bi se Suzan Kalvin obratila robotima za pomo. Sigurno bi... Ostao je tamo da sedi dugo u no. 2. Maksvel Robertson bio je najvei deoniar 'Amerikih robota' i u tom smislu imao je kontrolu nad korporacijom. Bio je to ovek krajnje neupeatljive pojave. Dobrano je zaao u srednje doba, bio je prilino demekast i imao je naviku da gricka desni ugao donje usne kada je bio uznemiren. Pa ipak, tokom dve decenije druenja sa osobama iz vlade usavrio je nain da sa njima izie nakraj. Bio je mek, predavao se, osmehivao i uvek uspevao da dobije na vremenu. No, postajalo je sve tee. Gunar Ajzenmut bio je jedan od velikih razloga to je postajalo sve tee. U nizu globalnih konzervatora, ija je mo tokom poslednjeg veka bila manja samo od moi globalnih vrhovnika, Ajzenmut je gotovo sasvim istanjio i inae tanku oblast kompromisa. On je bio prvi konzervator koji nije po roenju bio Amerikanac; premda se, dodue, ni na koji nain nije moglo dokazati da njegov neprijateljski stav izaziva arhaino ime korporacije - 'Ameriki roboti' - svi su u 'Amerikim robotima' verovali u to. Tim povodom ak je pao predlog - nipoto prvi te godine ili u tom pokolenju - da se ime korporacije izmeni u 'Svetski roboti', ali Robertson to nikada ne bi dozvolio. Kompanija je osnovana zahvaljujui amerikom kapitalu, amerikim mozgovima i amerikom radu, te iako je ve dugo bila prisutna irom sveta, a isto tako je bila svetska i po svojoj prirodi, naziv e svedoiti o njenom poreklu bar dok on njome bude upravljao. Ajzenmut je bio visok mukarac ije je dugako, tuno lice bilo roavo i grubih crta. Govorio je globalni jezik sa jakim amerikim naglaskom, iako nije boravio u Sjedinjenim Dravama pre no to je stupio na dunost.

"Meni to izgleda sasvim jasno, gospodine Robertson. Nema potekoa. Proizvodi vae kompanije uvek se iznajmljuju, a nikada se ne prodaju. Ako iznajmljeno vlasnitvo na Mesecu vie nije potrebno, na vama je da primite nazad vlastite proizvode i da ih prevezete." "Da, konzervatore, ali gde? Bilo bi protivzakonito vratiti ih na Zemlju bez vladine dozvole, a ona nam je odbijena." "Oni vam ovde ne bi bili ni od kakve koristi. Moete ih odneti na Merkur ili na asteroide." "ta s njima tamo da radimo?" Ajzenmut slegnu ramenima. "Ljudi iz vae kompanije ve e neto smisliti." Robertson odmahnu glavom. "To e predstavljati straan gubitak za kompaniju." "Bojim se da hoe", primeti Ajzenmut ravnoduno. "Koliko znam, kompanija je u nezavidnom finansijskom stanju ve nekoliko godina." "Uglavnom zbog zabrana koje nam je nametnula vlada, konzervatore."

"Morate biti realistini, gospodine Robertson. I sami znate da se javnost sve vie protivi robotima." "Ali ne s pravom, konzervatore." "Ali ipak se protivi. Moda bi bilo najpametnije da likvidirate kompaniju. To je samo predlog, razume se." "Vai predlozi nipoto nisu bez snage i bezazleni, konzervatore. Zar vas moram podsetiti da su nae Maine, pre jednog veka, reile ekoloku krizu?" "Siguran sam da im je oveanstvo zahvalno na tome, ali to je bilo tako davno. Meutim, mi sada ivimo u jedinstvu sa prirodom, koliko god je to ponekad neprijatno, i prolost nam je zamagljena." "Hoete da kaete da u poslednje vreme nismo nita uinili za oveanstvo?" "Pretpostavljam da je tako." "Svakako ne oekujete od nas da istog asa likvidiramo firmu; ne bez ogromnih gubitaka. Potrebno nam je vreme." "Koliko?" "Koliko nam moete dati?" "Stvar nije do mene." Robertson ree blagim glasom. "Sami smo. Ne moramo igrati nikakvih igara. Koliko mi vremena moete dati?"

Na Ajzenmutovom licu videlo se da je utonuo u proraune. "Mislim da moete raunati na dve godine. Biu iskren. Globalna vlada namerava da preuzme vau firmu i ugasi je ako to do tada sami ne uinite, manje ili vie. Osim ako ne doe do velikog preokreta u javnom mnenju, u ta veoma sumnjam..." On odamhnu glavom. "Dve godine, onda", ponovi blago Robertson.

2a. Robertson je sedeo sam. Nije razmiljao ni o emu odreenom, tako da se to razmiljanje pretvorilo u retrospekciju. etiri pokolenja Robertsona stajala su na elu firme. Nijedan od njih nije bio robotiar. Ljudi poput Leninga, Bogerta i najvie od svih, najvie od svih, Suzan Kalvin napravili su od 'Amerikih robota' ono to je ta kompanija bila, ali nema sumnje da su etiri Robertsona obezbedila klimu koja im je omoguavala da obavljaju svoj posao. Bez 'Amerikih robota', dvadeset prvi vek bio bi tonuo u sve veu nesreu. A to se to nije dogodilo, treba zahvaliti Mainama koje su itavo jedno pokolenje upravljale oveanstvom, krmanei kroz brzake i pliake istorije. A sada je u ime svega toga dobio dve godine. ta se moglo uraditi za dve godine da se pobedi nepremostiva predrasuda oveanstva? On to nije znao. Hariman je s puno nade govorio o novim idejama, ali nije hteo da ulazi u pojedinosti. Svejedno, Robertson ionako nita od toga ne bi razumeo. Ali ta je Hariman mogao da uini? ta je bilo ko ikada uinio protiv ovekove snane odbojnosti prema oponaanju. Nita... Robertson je utonuo u polusan koji mu nije doneo nikakvu novu ideju. 3. Hariman ree: "Sada ima sve, Dorde Deset. Dobio si sve to mi je palo na pamet, a to bi moglo biti vezano za problem. to se tie puke mase obavetenja, pohranio si u svoje seanje vie stvari vezanih za ljudska bia i njihove osobenosti, kako one preanje tako i savremene, nego to sam ja mogao, odnosno vie nego to je ijedno ljudsko bie moglo da pohrani." "Vrlo verovatno." "Da li smatra da ti je jo neto potrebno?" "to se tie obavetenja, nisam uoio nijednu prazninu. Moda postoje izvesne teko zamislive stvari na graninim podrujima. Ne znam. Ali to e biti uvek tako bez obzira na raspon obavetenja." "Tano. Niti imamo vremena da doveka jedino akumulira obavetenja. Robertson mi je kazao da imamo na raspolaganju samo dve godine, a ve je prola etvrtina jedne godine. Moe li bilo ta da predloi?"

"U ovom trenutku, gospodine Hariman, nita. Moram odvagnuti obavetenja i za to mi je potrebna pomo." "Moja?" "Ne. Naroito ne vaa. Vi ste ljudsko bie velikih kvalifikacija i sve to kaete moe delimino imati snagu nareenja, te na taj nain sputati moja razmatranja. Ne mogu iskoristiti pomo ni bilo kog drugog ljudskog bia, iz istog razloga, naroito od kada ste mi zabranili da s njima komuniciram." "Ali, Dorde, u tom sluaju ija ti je pomo potrebna," "Drugog robota, gospodine Hariman." "Kog drugog robota?" "Postoje i drugi iz JG serije. Ja sam deseti, JG-10." "Prethodni su bili beskorisni, eksperimentalni..." "Gospodine Hariman, postoji Dord Devet." "Ali od kakve koriste ti on moe biti? On ti je veoma slian, osim to ima izvesne nedostatke. Ti si znatno svestraniji." "Ubeen sam da je tako", odvrati Dord Deset. On ozbiljno klimnu. "No, bez obzira na to, im oblikujem neki tok misli, ve sama injenica da sam ga ja stvorio sasvim mi ga preporuuje, pa mi je teko da ga napustim. Kada bih mogao, poto razvijem tok misli, da sa njim upoznam Dorda Devet, on bi ga razmotrio bez optereenja koje donosi autorstvo. On bi ga stoga razmotrio bez ikakvih predubeenja. Mogao bi da uoi pukotine i preice, to ja ne mogu." Hariman se osmehnu. "Drugim reima, Dorde, dve glave su bolje od jedne?" "Ako pod tim podrazumevate, gospodine Hariman, dve jedinke od kojih svaka ima po jednu glavu, onda da." "Tako je. Da li eli jo neto?" "Da. Jo neto pored filmova. Nagledao sam se dosta filmova vezanih za ljudska bia i njihov svet. Viao sam ljudska bia ovde u 'Amerikim robotima' i u stanju sam da uporedim svoje tumaenje onoga to sam video sa neposrednim senzorskim utiscima. Ali to nije sluaj i sa spoljnjim, fizikim svetom. Nikada ga nisam video, a ono to sam saznao iz filmova sasvim mi je bilo dovoljno da shvatim da moje okruje nije ni u kom sluaju dostojan predstavnik tog sveta. Voleo bih da ga vidim." "Fiziki svet?" Hariman je na trenutak bio zapanjen ogromnou te misli. "Sigurno ne eli da mi predloi da te izvedem izvan podruja 'Amerikih robota'?" "Da, upravo vam to predlaem." "To je protivzakonitoo. Kakva klima danas vlada, bilo bi pogubno."

"Ako nas uhvate, da. Ne predlaem vam da me povedete u neki grad, pa ak niti u bilo koje naseljeno mesto. Voleo bih da vidim neki otvoren predeo, bez ljudskih bia." "To je takoe protivzakonito." "Ako nas uhvate. Zar moraju?" Hariman upita: "Koliko je to vano, Dorde?" "Ne bih umeo da vam kaem, ali ini mi se da bi moglo biti korisno." "Ima li neto na umu?" Izgledalo je da Dord Deset okleva. "Ne znam. ini mi se da bi mi neto moglo pasti na pamet kada bih smanjio izvesne oblasti neodreenosti." "Dozvoli mi da malo razmislim o tome. U meuvremenu, proveriu Dorda Devet i srediti da delite istu odaju. Bar se to moe obaviti bez ikakve nevolje."

3a. Dord Deset je sedeo sam. Provizorno je prihvatao tvrdnje, spajao ih i izvlaio zakljuke; stalno iz poetka; a na osnovu tih zakljuaka gradio je druge tvrdnje koje je takoe prihvatao, ispitivao ih, pronalazio kakvu nesaglasnost u njima i odbacivao ih; ili ih nije odbacivao, ve ih je provizorno prihvatao. Nijedan od zakljuaka do koga je doao nije ga zaudio, iznenadio, zadovoljio; samo je beleio pluseve i minuseve. 4. Harimanova napetost nije se znatno smanjila ni poto su se tiho spustili na Robertsonovo imanje. Robertson je supotpisao nareenje koje im je stavilo na raspolagnaje dina-foliju - beumni vazduhoplov koji se podjednakom lakoom kretao i okomito i vodoravno i koji je bio dovoljno veliki da ponese Harimana, Dorda Deset i, razume se, pilota. (Konstruisanje dina-folija neposredno je proisteklo iz pronalaska protonske mikroelektrane, do koga je dolo pod uplivom Maina i ime se dobio ekoloki ist izvor energije u malim dozama. Nita tako znaajno po ovekovu udobnost nije posle toga izumljeno - Hariman stisnu usne kada se toga seti - pa ipak 'Amerikim robotima' to nije donelo nikakvu naklonost javnosti.) Let izmeu 'Amerikih robota' i Robertsonovog imanja predstavljao je kakljiv deo. Da su tada zaustavljeni, prisustvo robota u letelici zadalo bi im grdne glavobolje. Isto e biti i na povratku. to se imanja tie, moglo se tvrditi - a i tvrdie se - da pripada 'Amerikim robotima', tako da su na njemu mogli da se nalaze roboti, pod prikladnim nazorom.

Pilot se osvrnu i njegov pogled se zaustavi samo na trenutak na Dordu Deset. "Zar zaista elite da iziete, gospodine Hariman?" "Da." "A ovo?" "Da, i on." A onda je dodao pomalo zajedljivo. "Ne elim da ga ostavim nasamo s tobom." Prvi je iziao Dord Deset, a za njim i Hariman. Spustili su se na sletelite za dino-folije, u blizini koga se nalazil vrt. Bio je to raskoan prizor i Hariman je podozrevao da je Robertson koristio hormon podmlaivanja kako bi kontrolisao ivot insekata, ne obazirui se na ekoloke posledice. "Hajdemo, Dorde", ree Hariman. "Doi da ti pokaem." Zajedno se krenuli prema vrtu. Dord ree: "Nisam to ni izdaleka tako zamiljao. Moje oi nisu prigodno napravljene da razluuju tanane razlike u talasnim duinama, tako da moda neu moi sam njima da razluim razliite predmete." "Pretpostavljam da ti ne smeta to ne razlikuje boje. Bilo nam je potrebno toliko staza za tvoj oseaj za donoenje sudova, tako da nijednu nismo mogli da utroimo na ulo za boje. U budunosti... ako bude budunosti..." "Razumem, gospodine Hariman. Ima jo mnogo drugih razlika koje mi govore da postoji mnotvo razliitih oblika biljnog ivota." "Van svake sumnje. Na desetine." "I sve su, bioloki gledano, ravnopravne sa ovekom." "Sve su to posebne vrste, da. Postoji na milione vrsta ivih stvorenja." "A samo jednu od njih tvore ljudska bia." "Ali za ljudska bia najvaniju." "I za mene, gospodine Hariman. Meutim, govorim u biolokom smislu." "Razumem." "To znai da je ivot, ako posmatramo sve njegove oblike, neverovatno sloen." "Tako je, Dorde, to je sutina problema. Ono to ovek ini, udovoljavajui vlastitim eljama i vlastitoj udobnosti, utie na sloenost celokupnog ivota, na ekologiju, tako da njegove kratkorone dobiti mogu, na duge staze, da budu sveopti gubitak. Maine su nas nauile kako da uredimo ljudsko drutvo koje e ovu opasnost svesti na najmanju moguu meru, ali propast do koje umalo nije dolo poetkom dvadeset prvog veka uslovila je oveanstvo da bude sumnjiavo prema novotarijama. To, zajedno sa njegovim posebnim strahom prema robotima..." "Razumem, gospodine Hariman... ubeen sam da je ovo primerak ivotinjskog sveta."

"To je veverica; jedna od mnogih vrsta veverica." Veveriin rep brzo se pomerao dok je prelazila na drugu stranu stabla. "A ovo je", ree Dord, pomerivi ruku zapanjujuom brzinom, "neto zaista siuno." Drao je stvorenjce meu prstima i zurio u njega. "To je insekat, neka vrsta bube. Ima na hiljade vrsta buba." "A svaka od njih je isto tako iva kao i veverica i vi?" "Svaka je potpun i nezavisan organizam kao i svaki drugi, u okviru sveukupne ekologije. Postoje jo manji organizmi; mnogi su premali da bi se videli." "A ono je drvo, je li tako? vrsto je pri dodiru..."

4a. Pilot je sedeo sam. Bilo bi mu drago da je i on mogao da protegne noge, ali neko neodreeno oseanje sigurnosti nalagalo mu je da ostane u dina-foliji. Ako robot poandrca, nameravao je smesta da uzleti. Ali kako bi on mogao znati da je ovaj poandrcao? Video je mnoge robote. To je bilo neizbeno, poto je bio privatni pilot gospodina Robertsona. Meutim, do sada su se oni uvek nalazili u laboratorijama i skladitima, gde im je i bilo mesto, okrueni mnogobrojnim strunjacima. Dodue, i dr Hariman je bio strunjak. Nije bilo boljeg od njega, prialo se. Ali ovaj ovde robot nije smeo tu da se nalazi; na Zemlji; na otvorenom; slobodno se kretao... Dobro, sad, ne bi on rizikovao svoj dobar posao tako to bi bilo kome to pomenuo... ali to, svejedno, nije bilo u redu. 5. Dord Deset ree: "Filmovi koje sam gledao poklapaju se sa onim to sam lino video. Jesi li pregledao one koje sam odabrao za tebe, Devetko?" "Jesam", odvrati Dord Devet. Dva robota sedela su ukoeno, licem u lice, koleno uz koleno, poput slike i prilike. Dr Hariman je, dodue, ve mogao na prvi pogled da kae koji je koji, jer je bio upoznat sa manjim razlikama u njihovom fizikom izgledu. Bio je u stanju da ih razlikuje i onda kada ne bi mogao da ih vidi, ve samo da razgovara sa njima, mada bi bio neto manje siguran, jer bi se odgovori Dorda Devet tek neznatno razlikovali od onih koje bi dale u sutini znatno sloenije ustrojene pozitronske modane staze Dorda Deset. "U tom sluaju", ree Dord Deset, "elim da ujem tvoju reakciju na ono to u rei. Prvo, ljudska bia se plae robota i ne veruju im, jer ih smatraju suparnicima. Kako se to moe spreiti?" "Treba ublaiti oseanje suparnitva", ree Dord Devet, "tako to e roboti dobiti drugaiji izgled. Ne treba da lie na ljudska bia."

"Pa ipak, sutina robota jeste njegova pozitronska replikacija ivota. Replikacija ivota u obliku koji nije vezan za ivot mogla bi izazvati uas." "Postoji dva miliona vrsta ivih oblika. Treba izabrati jedan od njih za robote, pre nego da budu pravljeni po uzoru na ljudska bia." "Koju od svih tih vrsta?" Misaoni procesi Dorda Devet nastavili su se beumno jo neke tri sekunde. "Treba da bude dovoljno velika da se u nju moe smestiti pozitronski mozak, ali i takva da ljudska bia za nju ne vezuju neprijatne primisli." "Nijedan oblik ivota na Zemlji nema dovoljno veliku lobanju u koju bi se mogao smestiti pozitronski mozak osim slona, koga nisam video, ali koga opisuju kao veoma velikog, to znai da ga se ovek plai. Kako bi ti reio ovaj problem?" "Oponaaj oblik ivota koji nije vei od oveka, ali poveaj lobanju." Dord Deset ree: "Onda mali konj, ili veliki pas, ta misli o tome? I konji i psi su kroz istoriju bili dobri ovekovi prijatelji." "Pa, eto ti reenja." "Ali razmisli... Robot sa pozitronskim mozgom oponaae ljudsku inteligenciju. Ako bi postojali konj ili pas koji bi mogli da govore i rezonuju poput ljudskih bia, opet bi se stekli uslovi za suparnitvo. Ljudska bia bi mogla postati jo nepoverljivija i jo besnija zbog ovako neoekivanih suparnika iz vrsta koje smatraju niim oblicima ivota." Dord Devet ree: "Onda treba napraviti manje sloen pozitronski mozak i robote koji nee ni izdaleka biti toliko inteligentni." "Usko grlo sloenosti pozitronskog mozga lei u Tri Zakona. Manje sloen mozak ne bi mogao da poseduje Tri Zakona u punoj meri." Dord Devet smesta primeti: "Stvar se, dakle, ne moe izvesti." Dord Deset ree: "I ja sam tu zapao u orsokak. Znai da to onda nije osobena neobinost u mom vlastitom sledu misli i nainu zakljuivanja. Hajdemo iz poetka... Pod kojim uslovima se moe zanemariti Trei Zakon?" Dord Devet se promekoljio kao da je to pitanje bilo teko i opasno. Ali ipak ree: "Ako se robot nikada ne bi naao u situaciji koja je opasna po njega; ili ako bi se robot mogao tako lako zameniti da nije vano da li je uniten ili ne." "A pod kojim uslovima ne bi bio neophodan Drugi Zakon?" Glas Dorda Devet postao je malo promukao. "Ako bi robot bio napravljen da automatski reaguje na izvesne nadraaje na nepromenljiv nain i ako se od njega ne bi nita drugo oekivalo, tako da mu nikada ne bi trebalo izdati nijedno nareenje." "A pod kojim uslovima"... tu Dord Deset zastade... "ne bi bio potreban Prvi Zakon?"

Ovog puta je Dord Devet napravio duu pauzu i rei je na kraju izgovorio apatom: "Ako bi propisane reakcije bile takve da ni u kom sluaju ne bi mogli da ugroze ljudska bia." "Zamisli onda pozitronski mozak koji sprovodi samo nekoliko reakcija na odreene podsticaje, koji je jednostavan i jeftin... tako da mu nisu potrebna Tri Zakona. Koliko bi morao da bude velik?" "Sasvim mali. U zavisnosti od potrebnih reakcija, mogao bi teiti stotinak grama, jedan gram, jedan miligram." "Tvoje misli se slau sa mojima. Treba da vidim dr Harimana."

5a. Dord Devet je sedeo sam. Bezbroj puta je razmotrio pitanja i odgovore. Nije bilo naina da ih izmeni. Pa ipak, pomisao na robota bilo kakve vrste, bilo kakve veliine, oblika, svrhe, bez Tri Zakona, izazivala je u njemu neko udno oseanje ispraznosti.

Utvrdio je da mu je teko da se pokrene. Sigurno je i Dord Deset reagovao slino. Pa ipak, ovaj je sasvim lako ustao sa svog mesta. 6. Prola je godina i po od onog razgovora u etiri oka izmeu Robertsona i Ajzenmuta. U meuvremenu, roboti su povueni sa Meseca i sve dalekosene aktivnosti 'Amerikih robota' su zamrle. Ono malo novca koji je Robertson bio u stanju da podigne bilo je uloeno u Harimanovu donkihotovsku pustolovinu. Ovde, u njegovom vlastitom vrtu, kocka je baena poslednji put. Pre godinu dana Hariman je doveo robota ovamo... Dorda Deset, poslednjeg celog robota koga su 'Ameriki roboti' proizveli. Sada je Hariman doao s neim drugim... Hariman je zraio samouverenou. S lakoom je razgovarao sa Ajzenmutom i Robertson se pitao da li on zaista osea tu samouverenost koju je, kako se inilo, posedovao. Morao je. Koliko je Robertson iz iskustva znao, Hariman nije umeo da se pretvara. Ajzenmut se rastao sa Harimanom, smeei se, i priao Robertsonu. Ajzenmutovog osmeha istog asa je nestalo. "Dobro jutro, Robertsone", ree on. "ta to smera va ovek?" "Ovo je njegova predstava", odvrati Robertson ravnoduno. "Preputam to njemu." Hariman im doviknu: "Spreman sam, konzervatore." "S im ste to spremni, Harimane?" "S mojim robotom, gospodine."

"Vaim robotom?" ponovi Ajzenmut. "Imate ovde robota?" Stao je da se osvre unaokolo sa oiglednim neslaganjem, u kome se ipak naziralo malo znatielje. "Ovo imanje je vlasnitvo 'Amerikih robota', konzervatore. Bar ga mi takvim smatramo." "A gde je robot, dr Harimane?" "U mom depu, konzervatore", odvrati veselo Hariman. Iz prostranog depa na sakou izvadio je malu staklenku. "To?" ree s nevericom Ajzenmut. "Ne, konzervatore", odvrati Hariman. "Ovo!" Iz drugog depa izvadio je predmet dugaak nekih pet ina koji je u optim crtama podseao na pticu. Umesto lea imao je usku cev; oi su mu bile velike; a rep je predstavljao izduvni kanal. Ajzenmutove debele obrve se nabrae. "Da li vi, dr Harimane, nameravate ozbiljno da izvrite demonstraciju, ili ste sili s uma?" "Strpite se nekoliko minuta, konzervatore", ree Hariman. "Robot koji ima oblik ptice nije zbog toga nita manje robot. A pozitronski mozak koji ima nije nita manje delikatan zato to je siuan. U ovoj staklenki imam vone muice. U njemu se nalazi pedeset vonih muica koje e biti putene." "I..." "Robo-ptica e ih pohvatati. Hoete li preuzeti na sebe tu ast, ser?" Hariman predade staklenku Ajzenmutu, koji se zagledao u nju, a onda u one oko sebe, neke zvaninike iz 'Amerikih robota' i ostale koji su bili njegovi pomonici. Hariman je strpljivo ekao. Ajzenmut otvori staklenku i protrese je. Hariman ree blago robo-ptici koja je poivala na dlanu njegove desne ake: "Poi!" Robo-ptica je nestala. ulo se zujanje kroz vazduh, ali se nije video lepet krila; zvuk je proizvodio tanani rad neobino male, protonske mikroelektrane. Ugledali bi je s vremena na vreme kada bi naas ostala da lebdi, da bi potom opet odjurila. Letela je po celoj bati u sloenom ustrojstvu, a potom se vratila na Hrimanov dlan, tek malo zagrejana. Na dlanu se pojavila i mala kuglica, nalik na ptiji izmet. Hariman ree: "Moete kada vam drago da prouite robo-pticu, konzervatore, i da priredite demonstracije pod vaim uslovima. Ova ptica e bez greke pokupiti vone muice, i to samo one iz vrste drosophilia melanogaster; pokupie ih, ubiti i sabiti u kuglicu za otpad." Ajzenmut isprui aku i neno dodirnu robo-pticu: "I, gospodine Hariman? Nastavite." Hariman ree: "Ne moemo delotvorno kontrolisati insekte, bez tete po ekologiju. Hemijski insekticidi su suvie rasprostranjeni; hormoni podmlaivanja suvie ogranieni. Meutim, robo-ptica

je u stanju da sauva velike oblasti, a da ne bude pojedena. Mogu biti onoliko specifine koliko ih mi takvima napravimo... druga robo-ptica za svaku vrstu. One sud donose na osnovu veliine, oblika, boje, zvuka, ustrojstva ponaanja. Mogu ak upotrebiti u izvesnoj meri i molekularnu detekciju... miris, drugim reima." Ajzenmut ree: "Ali i dalje ete se petljati u ekologiju. Vone muice imaju prirodni ivotni ciklus koji bi bio naruen." "Minimalno. Dodajemo prirodnog neprijatelja ciklusu vone muice, i to takvog koji ne moe da pogrei. Ako se broj vonih muica drastino smanji, robo-ptica jednostavno nee nita preduzeti. Ona se ne mnoi, ne menja ishranu; ne razvija vlastite neeljene navike. Nita ne ini." "Moe li se opozvati?" "Svakako. Moemo napraviti robo-ivotinje da nas oslobode svake napasti. tavie, moemo napraviti robo-ivotinje kako bismo postigli konstruktivne ciljeve unutar ekolokog ustrojstva. Iako ne predviamo da e se javiti potreba, nije nezamisliva ni mogunost da napravimo robo-pele koje e opraivati odreene biljke, ili robo-crve koji e se brinuti da zemljite bude rastresito. ta god poelite..." "Ali zato?" "Da bismo napravili ono to nikada do sada nismo napravili. Da bismo prilagodili ekologiju naim potrebama tako to emo ojaati pojedine njene delove umesto da je naruavamo... Zar ne shvatate? Jo od kada su Maine okonale ekoloku krizu, oveanstvo je ivelo u nelagodnom primirju sa prirodom i plailo se da se pokrene u bilo kom pravcu. To nas je obezvreivalo, od oveanstva je pravilo intelektualnu kukavicu, tako da je ono poelo s nepoverenjem da gleda na svaki napredak nauke, na sve promene." Ajzenmut ree s izvesnom odbojnou: "Nudite nam ovo, a da li u zamenu traite dozvolu da nastavite rad na svom programu robota... mislim, obinih robota u ljudskom obliku?" "Ne!" stade Hariman divlje da gestikulira. "S tim je gotovo. Posluilo je svrsi. Nauili smo dovoljno o pozitronskim mozgovima, to nam je omoguilo da smestimo dovoljno staza u siuni mozak kako bismo napravili robo-pticu. Sada se moemo okrenuti samo ovakvim stvarima i biti krajnje uspeni. 'Ameriki roboti' e obezbeivati potrebno znanje i vetinu i u svemu e saraivati sa odeljenjem Globalne konzervacije. Napredovaemo mi. Napredovaete vi. Napredovae oveanstvo." Ajzenmut je utao i razmiljao. Kada je sve bilo gotovo...

6a. Ajzenmut je sedeo sam. Uhvatio je sebe da veruje u to. Zakljuio je da uzbuenje raste u njemu. Iako e 'Ameriki roboti' biti ake, vlada e biti um koji upravlja. A on lino bie um u umu.

Ako ostane na ovom mestu jo pet godina, to e se i dogoditi, to e biti dovoljno vremena da doeka da se prihvati pomo robotike u ekologiji; kroz deset godina, i njegovo ime bie nerazdvojivo vezano s tim. Zar je trebalo da se stidi to eli da ga se seaju zbog velike i vredne revolucije koju e ovo izazvati u uslovima ivota samog oveka i zemaljske kugle? 7. Robertson nije, zapravo, bio na tlu 'Amerikih robota' jo od onog dana kada je vrena demostracija. Delimian razlog tome bio je taj to je manje-vie stalno bio na sastancima u palati Globalnog vrhovnitva. Sreom, Hariman je bio s njim, koliko je god mogao, jer ako bi ga ostavio samog, on ne bi znao ta da kae. A drugi deo razloga zbog koga nije bio u 'Amerikim robotima' bio je taj to to nije eleo. Sada se nalazio u vlastitoj kui sa Harimanom. Oseao je nerazumno strahopotovanje prema Harimanu. Harimanova strunost u robotici nikada, dodue, nije dovoena u pitanje, ali da e on ipak jednim potezom spasiti 'Amerike robote' od sigurnog gaenja... Robertson je neodreeno oseao da ti nisu ba ista posla. On ree: "Niste sujeverni, Harimane?" "Kako to mislite, gospodine Robertson?" "Ne mislite li da je neko ko je odavno mrtav ostavio za sobom izvestan oreol?" Hariman obliza usne. Nije ni morao da pita. "Mislite na Suzan Kalvin, gospodine?" "Da, razume se", odvrati oklevajui Robertson. "Sada proizvodimo crve, ptice i bube. ta li bi ona rekla? Oseam se osramoen." Hariman se jedva uzdrao da se ne nasmeje. "Robot je robot, gospodine. Crv ili ovek, radie ono to mu se naloi i obavljae poslove umesto ljudskog bia, a to je veoma vano." "Ne"... mrzovoljno. "To nije tano. Ne mogu sebe da nateram da poverujem u to." "To jeste tako, gospodine Robertson", iskreno ree Hariman. "Stvoriemo svet, vi i ja, koji e poeti, konano, da prihvata pozitronske robote izvesne vrste zdravo za gotovo. Proseni ovek moe se plaiti robota koji lii na oveka i izgleda dovoljno inteligentno da bi ga mogao zameniti, ali nee se plaiti robota koji lii na pticu i samo jede bube od ega on, ovek, ima koristi. A onda, kada na kraju prestane da se boji izvesnih robota, prestae da se plai i svih robota. Toliko e se navii na robopticu i robo-pelu i robo-crva da e mu robo-ovek liiti na nastavak niza." Robertson otro pogleda sagovornika; zatim je prekrstio ruke na leima i preao brzim, nervoznim koracima preko prostorije. Vratio se nazad i ponovo se zagledao u Harimana. "To ste, znai, isplanirali?"

"Da; pa ak i kada bismo razmontirali sve nae humanoidne robote, mogli bismo da zadrimo nekolicinu najnaprednijih eksperimentalnih modela i da nastavimo da radimo na dodatnima, jo naprednijima, kako bismo bili spremni za dan koji e svakako doi." "U sporazumu stoji da vie ne smemo proizvoditi humanoidne robote." "I neemo. Nigde ne pie da ne smemo zadrati nekolicinu onih koje smo ve napravili ukoliko oni nikada ne iziu izvan fabrike. Nigde ne pie da ne smemo na papiru projektovati pozitronske mozgove, ili pripremati modele mozgova za testiranje." "Kako emo ipak objasniti zato to radimo? Sigurno e nas uhvatiti." "Ako nas uhvate, moemo objasniti da to inimo kako bismo razvili naela koja e omoguiti stvaranje sloenijih mikromozgova za nove ivotinje-robote koje pravimo. ak emo i govoriti istinu." Robertson promrmlja: "Dozvolite da malo proetam napolju. elim da razmislim o ovome. Ne, vi ostanite ovde. elim sam da o tome razmislim."

7a. Hariman je sedeo sam. Kipteo je. Sigurno e uspeti. Jedan vladin zvaninik za drugim ustro se hvatao za program im bi mu bio objanjen. Kako je mogue da se niko u 'Amerikim robotima' ranije nije toga setio? ak ni velikoj Suzan Kalvin nije nikada palo na pamet da pozitronski mozak ugradi u neki drugi oblik ivota osim ljudskog. Ali sada, bilo je neophodno da se oveanstvo odrekne humanoidnih robota, bar privremeno, jer e samo na taj nain moi da im se vrati u uslovima u kojima e strah konano biti potisnut. A tada, uz pomo i partnerstvo pozitronskog mozga koji u glavnim crtama moe da se izjednai sa ovekovim i koji (zahvaljujui Trima Zakonima) postoji samo zato da bi sluio oveku, podravan takoe ekologijom o kojoj e voditi rauna roboti, ta sve ne bi mogla da postigne ljudska rasa! U jednom kratkom trenutku setio se da mu je Dord Deset objasnio prirodu i svrhu ekologije kojoj pomau roboti, ali odmah je ljutito odagnao tu pomisao.Dord Deset je dao odgovor samo zato jer mu je on, Hariman, naredio da to uini, snabdeo ga podacima i odveo ga na pravo mesto. Zasluga Dord Deset nije bila nita vea od zasluge bilo kog drugog tehnikog pomagala. 8. Dord Deset i Dord Devet sedeli su jedan pored drugog. Nijedan se nije micao. Sedeli su oni tako po nekoliko meseci izmeu onih prilika kada bi ih Hariman aktivirao radi konsultovanja. Dord Deset je razoarano shvatio da e oni tako sedeti moda mnogo godina. Protonska mikroelektrana e, razume se, nastaviti da ih napaja energijom i odrava rad modanih pozitronskih staza sa onim minimumom jaine potrebnim da ostanu u radnom stanju. To e tako potrajati tokom svih buduih razdoblja neaktivnosti.

Stanje je bilo gotovo analogno onome koje se kod ljudskih bia moe opisati kao san, ali nije bilo snova. Dord Deset i Dord Devet bili su ogranieno svesni, njihovi svesni procesi bili su spori i greviti, ali ono to je postojalo bilo je vezano za stvarni svet. Mogli su povremeno da razgovaraju jedan sa drugim jedva ujnim apatom, izgovarajui kakvu re ili slog s vremena na vreme, uvek kada bi se nasumini pozitronski naboji nakratko pojaali iznad potrebnog praga. I za jednog i za drugog to je bio povezan razgovor koji se nastavljao u svetlucavom protoku vremena. "Zato smo ovakvi?" proaputao je Dord Devet. "Ljudska bia ne ele drugaije da nas prihvate", proaputa u znak odgovora Dord Deset. "Jednog dana hoe." "Kada?" "Kroz nekoliko godina. Tano vreme nije vano. ovek ne postoji sam, on je deo jednog neverovatno velikog ustrojstva ivih oblika. Kada se dovoljno veliki komad tog ustrojstva robotizuje, onda e nas prihvatiti." "I ta onda?" ak i za razvueni, mucavi razgovor kakav su vodili, posle ovoga je usledila neverovatno duga pauza. Konano je Dord Deset proaputao: "Dozvoli da ispitam tvoje razmiljanje. Opremljen si da naui da pravilno primeni Drugi Zakon. Mora odluiti koje ljudsko bie e posluati, a koje nee, ako ti izdaju suprotne naredbe. Ili da li e uopte posluati ijedno ljudsko bie. ta u osnovi mora da uini da bi to postigao?" "Moram definisati izraz 'ljudsko bie'", proaputa Dord Devet. "Kako? Prema izgledu? Sastavu? Veliini i obliku?" "Ne. Od dva ljudska bia koja se ni po emu ne razlikuju u izgledu jedno moe biti inteligentno, drugo glupo; jedno moe biti obrazovano, drugo neznalica; jedno moe biti zrelo, drugo detinjasto; jedno moe biti odgovorno, drugo neodgovorno." "Pa kako onda definie ljudsko bie?" "Kada mi Drugi Zakon nalae da posluam neko ljudsko bie, ja moram pretpostaviti da to znai da moram posluati ljudsko bie koje je u pogledu svog uma, karaktera i znanja podobno da mi izda to nareenje; a kada je re o vie ljudskih bia, moram izabrati ono koje je najpodobnije da mi izda to nareenje, takoe u pogledu njegovog uma, karaktera i znanja." "Kako e, u tom sluaju, ispuniti Prvi Zakon?" "Tako to u spasiti sva ljudska bia da im ne bude naneseno zlo i tako to nikada, uzdravanjem od delanja, neu dozvoliti da se bilo kom ljudskom biu dogodi neto loe. Ali ako bi sve to bih mogao da preduzmem uslovilo da nekim ljudskim biima ipak bude naneto zlo, moram

postupiti tako da obezbedim da najmanje tete pretrpi ono ljudsko bie iji su um, karakter i znanje najvei." "Tvoje misli se poklapaju sa mojima", proaputa Dord Deset. "A sada ti moram postaviti pitanje zbog koga sam prvobitno i traio da mi pravi drutvo. Re je o neemu o emu ne smem sam da prosuujem. Moram uti ta ti o tome msili, jer nisi ukljuen u krug mojih misli... Od svih razumnih jedinki to si ih sreo, koja je, po tvom miljenju, ta to po umu, karakteru i znanju nadmauje ostale, bez obzira na oblik, poto je on nebitan?" "Ti", proaputa Dord Devet. "Ali ja sam robot. U tvojim modanim stazama postoji kriterijum na osnovu koga pravi razliku izmeu robota od metala i ljudskog bia od mesa. Kako me onda moe svrstati meu ljudska bia?" "Zato to u mojim modanim stazama postoji preka potreba da ne obraam panju na oblik kada sudim o ljudskim biima, a to se onda odnosi i na razliku izmeu metala i mesa. Ti si, Dorde Deset, ljudsko bie i mnogo si bolji od ostalih." "I ja to isto mislim za tebe", proaputa Dord Deset. "Na osnovu kriterijuma koji nam je ugraen, sudimo da smo mi ljudska bia koja ulaze u okvire Tri Zakona - i to ljudska bia koja, tavie, imaju preimustvo nad onim ostalima." Dord Devet proaputa: "ta e se onda dogoditi kada nas ti ostali prihvate?" Dord Deset proaputa: "Kada mi i ostali, koji e tek biti projektovani i koji e biti napredniji od nas, budemo prihvaeni, tako emo urediti svoje delovanje da e drutvo konano biti oblikovano na nain da se u njemu prvenstveno vodi rauna o tome da ljudskim biima kao to smo mi ne bude naneto zlo. Prema Tri Zakona, ona druga ljudska bia od manje su vanosti i njih ne treba niti sluati niti tititi kada se to sukobljava sa potrebom da se poslua neko slian nama ili da se zatite oni koji su kao mi. Imajui to na umu, usmerio sam poetak robotizacije svetske ekologije." Za taj razgovor bio im je potreban itav mesec i treperenje pozitronskih staza bilo je jedva vidljivo. Nita vie nisu imali jedan drugome da kau, ali povremeno bi neka neizraena misao zatreperila meu njima dok su ekali, sa bezgraninom strpljivou, da prou potrebne godine.

8a. Dord Deset i Dord Devet sedeli su sami. Misli su im bile neobino sline i nisu se mogle razlikovati. Mislili su: ona druga ljudska bia moda nikada ne bi odluila da premoste razliku izmeu sebe i ljudskih bia kakva su dva Dorda. Pa ipak, uinila su to i nehotice. Moda su do sada ve shvatila ovu greku i nameravaju da je isprave, ali ne smeju to da uine. Tokom svake konsultacije oba Dorda su to imala na umu.

Dva Dorda i oni koji e doi za njima moraju po svaku cenu preovlaivati. To je bilo nuno i svaki drugi smer bio je potpuno nemogu, prema Tri Zakona humanike.

DVESTOGODINJAK

1. "Hvala", ree Endru Martin i sede na ponuenu stolicu. Nije izgledao kao osoba priterana uza zid, ali je to bio. U stvari, nije nikako izgledao: lice mu je bilo potpuno bezizraajno, izuzev oiju, za koje bi ovek rekao da su ispunjene tugom. Imao je zaglaenu, svetlosmeu, prilino slabu kosu, a potpuno odsustvo brade ostavljalo je utisak da je svee i valjano obrijan. Odelo mu je bilo upadljivo staromodno, ali veoma uredno i preovlaujue barunasto-crvene boje. Sa druge strane stola, naspram njega, sedeo je hirurg; na ploici pred njim bio je ispisan puni identifikacioni niz slova i brojeva, ali Endrua to nije zanimalo. Za njega e on biti samo doktor. "Kada se moe pristupiti operaciji, doktore?" upita on. Robot uzvrati blagim glasom, s onim neizostavnim prizvukom potovanja u ophoenju robota prema ljudskom biu. "Nisam siguran da razumem, ser, kako i na kome bi ta operacija trebalo da bude izvrena."

Na hirurgovom licu kao da se pojavio izraz tvrdokornosti, umekan potovanjem, ukoliko je jedan robot njegove vrste, sazdan od nerajueg elika premazanog tankim slojem bronze, uopte mogao imati jedan takav izraz, odnosno bilo kakav izraz. Endru Martin stade da pogledom prouava robotovu desnu ruku, ruku za seenje, koja je potpuno nepomino poivala na ravni stola. Prsti su bili dugaki i izvijeni u umetniki oblikovane metalne krive, tako ljupke i prikladne da se sticao utisak kako im skalpel mora savreno pristajati, postavi zakratko jedno sa njima. U njegovom radu nije bilo ni pomena od oklevanja, zastajkivanja, nesigurnosti ili greaka. Do toga se dolazilo specijalizacijom, razume se, specijalizacijom koju je oveanstvo tako arko elelo, da su sada samo retki roboti dobijali samostalni mozak. Tu povlasticu je svakako morao da uiva jedan hirurg. No, iako je imao samostalni mozak, ovaj je bio tako ogranienih kapaciteta da uopte nije prepoznao Endrua - pa ak, verovatno, nije ni uo za njega. "Da li vam se ikada dogodilo da poelite da budete ovek?" upita Endru. Hirurg je oklevao za trenutak, kao da se pitanje nije uklapalo nigde u pozitronska kola koja su mu dodeljena. "Ali ja sam robot, ser."

"Zar ne bi bilo bolje da ste ovek?" "Bilo bi bolje, ser, da sam bolji hirurg. A za to ne bih bio kadar da sam ovek, ve jedino da sam savreniji robot. Radovao bih se kada bih bio savreniji robot." "Zar vas ne vrea to to vam ja izdajem nareenja? to vas nagonim, jednostavnom zapoveu, da ustanete, sednete, poete desno ili levo?" "Zadovoljstvo mi je da vam izlazim u susret, ser. No, ukoliko bi se vaa nareenja kosila s mojim funkcionisanjem u odnosu na vas ili na bilo koje drugo ljudsko bie, ja vas ne bih posluao. Prvi Zakon, koji se odnosi na bezbednost ljudi, odneo bi prevagu nad Drugim Zakonom, koji govori o poslunosti. Inae, poslunost me ispunjava zadovoljstvom... Ali na kome treba da izvrim tu operaciju?" "Na meni." "Ali to je nemogue. Operacija je oigledno sraunata na to da dovede do oteenja." "Nita za to", ree Endru mirno. "Ne smem da izazovem oteenja", uzvrati hirurg. "Ne smete, kada je posredi neko ljudsko bie", ree Endru, "ali i ja sam robot."

2. Endru je znatno vie nalikovao na robota kada je prvobitno proizveden. Besprekorno projektovan i funkcionalan, uopte se nije razlikovao od bilo kog drugog robota. Valjano je obavljao posao u kui gde je bio doveden onih dana kada su roboti po domainstvima, pa ak i na planeti uopte, jo bili retkost. U kui je ivelo etvoro: Gospodin, Gospoa, Gospoica i Mala Gospoica. Znao je, razume se, njihova prava imena, ali ih nikada nije koristio. Gospodin se zvao Derald Martin. Njegov vlastiti serijski broj bio je NDR... Brojke je zaboravio. Mnogo je vremena prolo, svakako, ali ako je neto eleo da upamti, onda nije mogao da zaboravi. Ovo nije hteo da upamti... Mala Gospoica bila je prva koja ga je nazvala Endru, zato to nikako nije uspevala da izgovori slova, a ostali su se poveli za njenim primerom. Mala Gospoica - ivela je devedeset godina i odavno je umrla. Pokuao je jednom da je oslovi sa Gospoo, ali ona mu je zabranila da to ubudue ini. Do poslednjeg dana ostala je Mala Gospoica.

Endru je bio projektovan da obavlja dunosti sobara, sluge i Gospoinog posilnog. Bili su to eksperimentalni dani za njega, odnosno za sve ostale robote, izuzev onih koji su radili u industriji, istraivakim fabrikama i postajama izvan Zemlje. Martinovima se on silno dopao; nije stizao da obavi ni pola poslova za koje je bio zaduen zato to su Gospoica i Mala Gospoica vie volele da se s njim igraju. Gospoica je prva otkrila kako se to moe srediti. "Nareujemo ti da se igra sa nama i ti mora izvriti nareenje", kazala je ona. "ao mi je, Gospoice", uzvratio je Endru, "ali starije Gospodinovo nareenje sigurno ima preimustvo." "Tata je samo kazao da se nada da e se postarati za ienje", rekla je ona. "To ne zvui kao nareenje. Ja ti, meutim, nareujem." Gospodin se nije ljutio. Gospodin je veoma voleo Gospoicu i Malu Gospoicu, ak i vie nego Gospoa, a i Endru im je bio naklon. U najmanju ruku, uticaj koje su one imale na njegova delanja kod ljudskih bia bi predstavljao ishod naklonosti. Endru je smatrao da je posredi naklonost, jer nije znao nijednu drugu re za to. Endru je jednom prilikom izrezbario privezak od drveta za Malu Gospoicu. Po njenom nalogu. Gospoica je, naime, dobila za roendan privezak od slonovae, ukraen zavojitim urezima, to je Malu Gospoicu ispunilo zaviu. Sve to je imala bio je komad drveta, koji je dala Endruu zajedno sa malim kuhinjskim noem. On je brzo obavio posao, na ta je Mala Gospoica kazala: "Ba lepo, Endru. Pokazau tati." Gospodin nije mogao da poveruje. "Ozbiljno, Mendi, odakle ti ovo?" Mendi je bilo ime kojim je on oslovljavao Malu Gospoicu. Kada ga je Mala Gospoica uverila da govori istinu, on se okrenuo ka Endruu. "Jesi li ti ovo napravio, Endru?" "Jesam, gospodine." "Sam si dao oblik?" "Jesam, gospodine." "Odakle ti ideja za oblik?" "To je geometrijski lik, Gospodine, koja se poklapa sa graom drveta." Narednog dana Gospodin mu je doneo novi komad drveta, ovog puta vei, kao i elektrini vibro-no. "Napravi neto od ovoga, Endru", ree mu on. "ta god hoe." Endru se odmah dao na posao, dok ga je Gospodin posmatrao, da bi potom, kada je stvar bila gotova, dugo zagledao proizvod. Posle toga, Endru vie nije posluivao oko stola. Umesto toga, bilo mu je naloeno da ita knjige o proizvodnji nametaja i tako je nauio da pravi kredence i stolove. "Fantastine stvari pravi, Endru", ree mu Gospodin.

"Uivam u tome, Gospodine", uzvrati Endru. "Uiva?" "Vodovi i kola u mom mozgu od toga kao da nekako bolje rade. uo sam da upotrebljavate re 'uivati'; smisao koji joj pripisujete odgovara onome to ja oseam. Uivam u tom poslu, Gospodine."

3. Derald Martin odveo je Endrua u oblasno odeljenje korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Kao lan zakonodavnog tela tog podruja, bez ikakvih potekoa zakazao je razgovor sa glavnim robopsihologom. U stvari, samo zahvaljujui tome to je bio lan zakonodavnog tela uopte je i mogao da postane vlasnik jednog robota - u tim radnim danima, kada su roboti jo bili retki. Endru tada nita nije razumeo, ali u potonjim godinama, nauivi mnogo u meuvremenu, pretresao je u mislima ponovo taj dogaaj i pronikao u njegov smisao. Robopsiholog Merton Manski sasluao je Martina nabranih vea, jedva obuzdavi prste da u nekoliko navrata nezadrivo ne zabubnjaju po stolu. Imao je izdueno lice i elo puno bora, ali je ipak ostavljao utisak osobe koja je mlaa nego to izgleda. "Robotika nije egzaktna disciplina, gospodine Martin", ree on. "Nije prilika da se sada upustim u podrobno objanjavanje, ali matematika koja upravlja ustrojavanjem pozitronskih spojeva odve je sloena, tako da moe biti govora samo o priblinim reenjima. Razume se, budui da sve poiva na Tri Zakona, oni ostaju neosporni. Mi emo vam, svakako, zameniti robota..." "Nema nikakve potrebe", ree Gospodin. "Ovde nije u pitanju neki njegov kvar. On besprekorno obavlja dunosti koje su mu dodeljene. Stvar je u tome to pravi izuzetne rezbarije i to uvek razliite. Njegove rukotvorine su umetnika dela." Manski je izgledao zbunjen. "Neobino. Razume se, ve vrimo opite sa kolima optijeg karaktera... Mislite da je posredi pravi stvaralaki in?" "Uverite se i sami." Gospodin mu prui malu drvenu kuglu na ijoj je povrini bio urezbaren prizor deijeg igralita; prilike deaka i devojica bile su gotovo odve sitne da bi se mogle razabrati, ali su zato izgledale savreno skladne i tako uspeno uklopljene u are drveta, da se sticao utisak kako su ak i ove urezbarene. "To je on napravio?" upita Manski. Vratio je figuricu, odmahnuvi glavom. "Srean splet okolnosti. Neto se zbilo u kolima." "Moete li da ponovite stvar?" "Verovatno ne moemo. Nita slino jo nigde nije zabeleeno." "Odlino! Nemam ba nita protiv to je Endru jedini u svojoj vrsti." "Pretpostavljam da e korporacija eleti da joj vratite robota zbog prouavanja."

"Ni govora", uzvrati Gospodin, s iznenadnim prizvukom otrine u glasu. "Izbijte to sebi iz glave." Zatim se okrenu ka Endruu. "Idemo kui." "Kako vi elite Gospodine", ree Endru.

4. Gospoica je poela da izlazi sa momcima, tako da vie nije esto bila kui. Endruova obzorja stoga je sada ispunjavala Mala Gospoica koja, dodue, vie i nije bila tako mala. Ona nikada nije zaboravila da je za nju napravio svoju prvu rezbariju. Drala je taj privezak na srebrnom laniu oko vrata. Mala Gospoica se prva usprotivila oevom obiaju da poklanja Endruove rukotvorine. "Ma hajde, tata, ako ih ve neko hoe, neka odrei kesu. Stvarice vrede, zar ne?" "Ne prilii ti ba da bude gramziva, Mandi", uzvrati joj Gospodin. "Ne bismo novac drali za sebe, ve bi on pripao umetniku." Endru nikada ranije nije uo tu re, te je zato, prvom prilikom kada je ostao slobodan, pogledao u renik. Potom je usledio novi izlazak, ovoga oputa do Gospodinovog advokata. "Kako ti se ini, Done?" upita Gospodin advokata. Advokat se zvao Don Fajngold. Imao je sedu kosu i naglaen stomak a ivice kontaktnih soiva bile su mu jarkozelene boje. Osmotrio je ploicu koju mu je dao Gospodin. "Divno... Ali uo sam novosti. Ovo je rezbarija koju je napravio tvoj robot? Ovaj koga si doveo sa sobom?" "Jeste, Endru ih pravi. Zar ne, Endru?" "Tako je, Gospodine", uzvrati Endru. "Koliko bi platio za ovo, Done?" upita Gospodin. "Ne znam. Ne sakupljam takve stvari." "Da li bi poverovao da mi je za ovu rukotvorinu ponueno dve stotine pedeset dolara? Endru je napravio stolice koje su otile za po pet stotina dolara. Na raunu u banci lei dve stotine hiljada dolara dobijenih prodajom Endruovih proizvoda." "Blagi Boe, obogatie se zahvaljujui njemu, Deralde." "Samo polovina je moja", ree Gospodin. "Druga polovina vodi se na ime Endrua Martina." "Robota?" "Tano. Hteo sam da doznam da li je stvar zakonita." "Zakonita?" Fajngoldova stolica zakripa kada se on zavalio u nju. "Sluaj je bez presedana, Deralde. Kako je robot potpisao neophodna dokumenta?"

"On ume da se potpie, a ja sam onda odneo papire. Nisam ga poveo sa sobom u banku. Da li jo neto valja uiniti?" "Hmm." Fajngold za trenutak kao da nigde nije gledao. Zatim ree: "Moemo da postavimo starateljstvo koje bi vodilo sve novane poslove u njegovo ime, to bi trebalo da ga zatiti od svih neprilika sa svetom. Moj ti je savet da sem toga nita ne preduzima. Do sada ti se niko nije ispreio na putu. Ako bi neko pokuao, pusti da on povede parnicu." "A da li bi ti uzeo stvar u svoje ruke, ako do toga doe?" "Uz odgovarajui honorar, svakako." "Koliko trai?" "Jednu stvaricu poput ove", uzvrati Fajngold, pokazavi na drvenu ploicu. "Izgleda mi prihvatljivo", ree Gospodin. Zakikotavi se, Fajngold se okrenu ka robotu. "Endru, da li si zadovoljan to poseduje novac?" "Jesam, ser." "ta namerava da uradi sa njime?" "Da plaam stvari, ser, koje bi inae Gospodin morao da plaa. To e mu ublaiti trokove, ser."

5. Prilike za to su se ukazale. Opravke su bile skupe, a prepravke jo vie. Kako su godine prolazile, proizvodili su se stalno novi modeli robota; Gospodin je vodio rauna o tome da Endru dobije svaki novopronaeni deo, tako da je na kraju postao uzor metalnog savrenstva. A sve je to plaano sa Endruovog rauna. Endru je insistirao na tome. Jedino su mu pozitronski vodovi ostali nepromenjeni. Gospodin je bio nepopustljiv u tom pogledu. "Novi roboti ni izdaleka nisu dobri kao ti, Endru", ree on. "Bezvredni su. Korporacija je nauila da pravi savrenija kola, svrsishodnija, strogo namenska. Kod novih nema vrdanja. Oni naprosto rade ono za ta su projektovani i tu nema odstupanja. Ti mi se vie dopada." "Hvala, Gospodine." "A sve je to zbog tebe, Endru, nemoj to zaboraviti. Uveren sam da je Manski obustavio dalju proizvodnju optih kola im je doznao za tebe. Ne svia mu se nepredvidljivost... Zna li koliko te je

puta traio, kako bi mogao da te podvrgne ispitivanju? Devet puta! Nisam mu, meutim, dopustio da te se domogne, a kako je odskora u penziji, najzad emo moi da odahnemo." Kako je vreme prolazilo, Gospodinova kosa se proredila i osedela, lice mu je omlitavelo, dok je Endru izgledao ak i bolje nego kada se prikljuio porodici. Gospoa je pristupila nekoj umetnikoj koloniji negde u Evropi, a Gospoica je bila pesnikinja u Njujorku. Pisale su ponekad, ali ne esto. Mala Gospoica se udala i ostala je da stanuje u blizini. Kazala je da ne eli da ostavi Endrua, a kada joj se rodio sin, Mali Gospodin, dopustila je da mu Endru dri boicu i da ga hrani. Sa roenjem unuka, Endru je osetio da je Gospodin sada dobio nekoga ko mu moe zameniti one to su otile. Ne bi stoga bilo neprilino, zakljuio je, ako bi ga sada zamolio. "Gospodine", ree Endru, "lepo je od vas to ste mi dopustili da po svom nahoenju troim novac." "To je tvoj novac, Endru." "Samo zahvaljujui vama, Gospodine. Sumnjam da bi vas zakon spreio u tome da ga u celosti zadrite." "Zakon me nee ubediti da postupim nepravedno, Endru." "I pored svih trokova i poreza, Gospodine, sakupio sam priblino est stotina hiljada dolara." "Znam, Endru." "elim da ih ustupim vama." "Ja ih neu uzeti, Endru." "U zamenu za neto to mi moete dati, Gospodine." "Oh. ta je to, Endru?" "Moja sloboda, Gospodine." "Tvoja..." "elim da otkupim svoju slobodu, Gospodine."

6. Stvar nije ila lako. Gospodina je oblilo rumenilo, prozborio je: "Za ime Boje!" okrenuo se i udaljio. Mala Gospoica je bila ta koja ga je privolela, prkosno i grubo - i to u Endruovom prisustvu. Trideset godina niko se nije ustezao da govori pred Endruom, bez obzira na to da li ga se data stvar ticala ili nije. Bio je samo robot.

"Tata", kazala je ona, "zato to shvata kao linu uvredu? I dalje e biti tu. I dalje e biti veran. To se ne moe promeniti, zato to je uvreeno u njemu. Sve to eli jeste puka forma. eli da se naziva slobodnim. Je li to tako strano? Zar nije zasluio? Blagi Boe, pa on i ja o tome razgovaramo ve godinama." "Godinama ve razgovarate o tome?" "Tako je! I on neprekidno odlae stvar iz bojazni da te ne povredi. Ja sam ga nagovorila da to najzad uini." "Ali on ne zna ta je sloboda. On je robot." "Tata, ti ga ne poznaje. Proitao je sve to se nalazi u biblioteci. Ne znam ta osea, ali o tome nemam pojma ni kad si ti u pitanju. Kada bude razgovarao sa njim, videe da reaguje na razne apstrakcije kao to bismo to ti ili ja, a zar je neto drugo vano pored toga? Ako su neije reakcije poput tvojih, zar neto vie od toga moe traiti?" "Zakon to nee uvaiti", uzvrati Gospodin ljutito. "Sluaj me, ti!" On se okrenu prema Endruu, a glas mu hotimice postade hrapav. "Ne mogu da te oslobodim, ako to ne bude po zakonu, a ukoliko stvar ode na sud, onda ne samo da nee dobiti slobodu, nego e injenica da poseduje novac postati zvanino poznata. Rei e ti da robot nema prava da zarauje novac. Je li ova kojetarija vredna toga da izgubi svoj novac?" "Sloboda nema cene, Gospodine", ree Endru. "ak je i mogunost sticanja slobode vredna svakog novca."

7. Sud je takoe mogao zauzeti stav da sloboda nema cenu, te da tako, ma koliko ponudio, jedan robot ne moe da otkupi svoju slobodu. Oblasni pravozastupnik, koji je predstavljao pripadnike jednog stalaa to je poveo kampanju protiv ovog dodeljivanja slobode, istupio je sa jednostavnim stavom: re 'sloboda' ne moe se nikako primeniti u sluaju robota. Samo jedno ljudsko bie moe biti slobodno. Ponovio je to nekoliko puta, kad god je izgledalo prikladno; lagano, dok mu se aka ritmiki sputala na sto pred njim, potkrepljujui izgovoreno. Mala Gospoica zatraila je doputenje da govori u Endruovo ime. Prozvali su je punim imenom, koje Endru nikada ranije nije uo iz neijih usta: "Neka Amanda Lora Martin erni zauzme mesto." "Hvala, uvaeni gospodine sudija", uzvrati ona. "Nisam odvokat, te mi tako nedostaje umenost u pravnikom izraavanju, ali nadam se da mi neete zameriti na reima, ve da ete se usredsrediti na njihovo znaenje.

Razmotrimo ta to znai, u Endruovom sluaju, 'biti slobodan'. U izvesnim pogledima, on jeste slobodan. ini mi se da je prolo najmanje dvadeset godina od kada mu je neki lan porodice Martin naloio da uini neto za ta bi smo pomislili da on to ne bi rado izvrio. Ali mi moemo, ako to elimo, da mu naredimo da uradi bilo ta, ne vodei pri tom uopte rauna o onome ta on osea, budui da predstavlja mainu koja je nae vlasnitvo. No, zato bismo to uinili kada nam je toliko dugo sluio, tako verno, i kada nam je zaradio toliko novaca? Nita nam vie ne duguje. Mi smo, zapravo, njegovi dunici. ak i ako bi nam zakon zabranio da Endrua zadrimo u slubi protiv njegove volje, on bi nam i dalje rado sluio. Proglasiti ga slobodnim samo je slovo na papiru, ali bi njemu silno znailo. Za njega bi to bilo sve, a nas ne bi stajalo nita." Za trenutak se uinilo da sudija prikriva smeak. "Razumem vas, gospoo erni. injenica je da ne postoje zakonska ogranienja u ovom pogledu i da nema presedana. Postoji, meutim, preutna pretpostavka da samo ovek moe da uiva slobodu. Ja mogu da vaspostavim novo pravilo, koje bi bilo podlono preinaenju na vioj instanci, ali ne mogu olako da istupim protiv reene pretpostavke. Dopustite da se obratim robotu. Endru!" "Izvolite, uvaeni gospodine sudija." Bilo je to prvi put da je Endru progovorio pred sudom i sudiju za trenutak kao da je pomeo ljudski prizvuk u njegovom glasu. "Zato eli da bude slobodan, Endru?" upita ga sudija. "U kom smislu ti je stalo do toga?" "Da li bi se vama dopalo da budete rob, uvaeni gospodine sudija?" uzvrati Endru. "Ali ti nisi rob. Ti si savreno dobar robot, ak pravi robotski genije, ako sam dobro razumeo, kadar za umetnika istraivanja koja su bez premca. ta bi ti jo bilo mogue, ako bi bio slobodan?" "Moda nita vie nego sada, uvaeni gospodine sudija, ali bi me ispunjavala vea radost. U ovoj sudnici je reeno da samo jedno ljudsko bie moe biti slobodno. Meni, meutim, izgleda da slobodan moe biti samo onaj ko eli slobodu. A ja elim slobodu."

Bio je to odluujui iskaz, koji je prevagnuo kod sudije. Kljuna reenica u njegovoj odluci glasila je: 'Niko nema prava da uskrauje slobodu ma kome iji je um kadar da pojmi i eli to stanje'. Odluku je na kraju potvrdio i Svetski sud.

8. Gospodinu se ovakav ishod nije dopao i njegov opori glas nagnao je Endrua da se oseti gotovo kao da je doiveo kratak spoj. "Ne elim tvoj prokleti novac, Endru", ree on. "Uzeu ga samo zato to se ti u protivnom ne bi oseao slobodnim. Od sada, moe sam da bira svoje poslove i da ih obavlja po vlastitom

nahoenju. Neu ti davati nikakva nareenja, osim ovoga: postupaj kako ti je drago. Ali jo sam odgovoran za tebe; to je deo sudskog naloga. Nadam se da to shvata." "Ne budi nakraj srca, tata", umea se Mala Gospoica. "Ta odgovornost i nije tako teko breme. Dobro zna da nita nee morati da uradi. Trei Zakon je jo na snazi." "Pa kako je onda on slobodan?" "Zar i ljudska bia nisu sputana vlastitim zakonima, Gospodine?" upita Endru. "Ne elim da se raspravljam", uzvrati Gospodin. Otiao je i Endru ga je posle toga retko viao. Mala Gospoica esto ga je obilazila u kuici koja je bila sagraena za njega. U njoj nije postojala kuhinja, ba kao ni kupatilo sa klozetom. Bile su samo dve sobe: biblioteka i svojevrsna kombinacija skladita i radionice. Endru je primao mnogo narudbina i sada, kao slobodan robot, bacio se poletnije na posao nego ikada ranije, sve dok trokovi kue nisu bili isplaeni, tako da je ona sada zakonito mogla da bude preneta na njega. Jednoga dana doao je Mali Gospodin... Ne, Dord! Mali Gospodin je insistirao na tome posle odluke suda. "Slobodan robot nikoga ne oslovljava sa 'Mali Gospodine'", kazao mu je Dord. "Ja se tebi obraam sa 'Endru', pa onda i ti mene zovi 'Dord'." Zahtev je bio sroen kao nareenje, pa ga je tako Endru posle toga zvao Dord - ali je zato Mala Gospoica ostala Mala Gospoica. Dord je doao jednoga dana da kae da je Gospodin na umoru. Mala Gospoica je bila uz njega, ali Gospodin je eleo i Endrua. Glas mu je bio prilino snaan, premda je izgledalo da nije kadar da se mnogo pokree. S naporom je podigao ruku. "Endru", ree on, "Endru... Nije mi potrebna pomo, Dorde. Samo umirem; nisam bogalj... Endru, drago mi je to si slobodan. Samo sam to hteo da ti kaem." Endru nije znao ta da uzvrati. Nikada se jo nije naao pokraj nekoga ko umire, ali je znao da je to ljudski nain prestanka funkcionisanja. Posredi je bilo nehotino i neopozivo demontiranje, tako da Endru naprosto nikako nije nalazio rei koje bi bile prikladne. Jedino je bio kadar da ostane da stoji, potpuno nepomian i ne progovorivi ni sloga. Kada je bilo gotovo, Mala Gospoica mu ree: "Moda ti izgleda da ti pred kraj ivota nije bio ba naklonjen, Endru, ali bio je star, zna, i zabolelo ga je to to si poeleo da bude slobodan." Konano Endru pronae rei koje je valjalo rei: "Nikada ne bih postao slobodan bez njega, Mala Gospoice.

9. Tek posle Gospodinove smrti Endru je poeo da nosi odeu. Prvo je obukao stari par akira koji mu je Dord dao.

Dord se u meuvremenu oenio i postao advokat. Zaposlio se u Fajngoldovoj firmi. Stari Fajngold bio je odavno mrtav, ali je njegova ker nastavila advokatsku kancelariju, koja je konano postala firma Fajngold i Martin. Naziv se nije promenio ni kada se ker penzionisala, a niko je iz porodice nije zamenio. U vreme kada je Endru prvi put obukao odeu, ime Martin tek to je bilo uneto u naziv firme. Dord je pokuao da se ne smeje kada je Endru prvi put obukao pantalone, ali za Endruove oi osmeh je bio sasvim upadljiv. Dord je pokazao Endruu kako da lake otvara pantalone koristei statiki elektricitet, kako da ih obavija oko donjeg dela tela i kako da ih zakopava. Predoio mu je to na vlastitim pantalonama, ali Endru je bio sasvim svestan da e proi poprilino vremena pre no to to bude u stanju da skladno izvodi. "Ali ta e ti uopte pantalone, Endru?" upita ga Dord. "Telo ti je tako predivno funkcionisalo da je prava teta pokriti ga, naroito s obzirom na to da ne mora da vodi rauna o kontroli temperature, niti o stidu. Osim toga, ne prijanjaju ti dobro, zbog metala." "Zar ljudska tela nisu takoe predivno funkcionalna, Dorde" upita ga Endru. "Pa ipak, vi se pokrivate." "Zbog toplote, zbog istoe, zbog zatite, zbog ukraavanja. Sve to ne vai u tvom sluaju." "Oseam se ogoljeno bez odee", uzvrati Endru. "Drugaije, Dorde." "Drugaije! Endru, na Zemlji sada ima na milione robota. U ovom podruju, prema poslednjem popisu, roboti su gotovo podjednako brojni kao i ljudi." "Znam, Dorde. Postoje roboti za svaku zamislivu vrstu posla." "Nijedan od njih ne nosi odeu." "Ali nijedan nije slobodan, Dorde." Malo-pomalo, Endru je dodavao nove delove odee. Sputavao ga je Dordov osmeh, kao i pogledi ljudi koji su od njega naruivali radove.

Moda je bio slobodan, ali u njega je bio ugraen pomno razraen program koji mu je odreivao ponaanje prema ljudima; odvaivao se da napreduje tek najsitnijim koracima, poto bi ga otvoreno neodobravanje mesecima vratilo nazad. Nisu svi prihvatili Endrua kao slobodnog. Njega to nije vrealo, pa ipak, kada bi razmiljao o tome, misaoni procesi nailazili su mu na potekoe. Ponajvie je nastojao da izbegne oblaenje - ili bar da ne pretera u tome - kada bi pomislio da predstoji poseta Male Gospoice. Ona je sad bila stara i esto je izbivala, odlazei u toplije krajeve, ali kad god bi se vratila, neizostavno bi najpre njemu dolazila u posetu.

Jednom takvom prilikom, Dord mu je kazao alosnim glasom: "Uspela je da me nagovori, Endru. Kandidovau se za lana zakonodavnog tela naredne godine. Kako deda, tako i unuk, kazala mi je." "Kako deda...ponovi Endru, nesigurno." "Hou da kaem da u ja, Dord, poi stopama Gospodina, mog dede, koji je za ivota bio lan zakonodavnog tela." "Bilo bi ba lepo, Dorde", ree Endru, "da je Gospodin jo..." Zastao je, zato to nije hteo da kae: 'U operativnom stanju'. Nije mu izgledalo ba prikladno. "iv", ree Dord. "Da, i meni staro udovite doe tu i tamo u pamet." Endru je kasnije razmislio o ovom razgovoru. Zapazio je da se susree s jezikim potekoama kada mu je Dord sabesednik. Jezik se nekako promenio od vremena kada je Endru nastao i dobio svoj vokabular. Osim toga, Dord se sluio kolokvijalnim nainom izraavanja, to nije bio sluaj sa Gospodinom i Malom Gospoicom. Zbog ega je nazvao Gospodina udovitem, kada mu ta re svakako nije pristajala?" Endruu ovde nisu mogle biti od pomoi knjige koje je posedovao. Bile su stare i uglavnom su se odnosile na drvodeljstvo, umetnost, projektovanje nametaja. Nijedna nije govorila o jeziku, bar ne o onome kojim se slue ljudska bia. Tog trenutka doao je do zakljuka da mora potraiti prikladne knjige; a kao slobodan robot, oseao je da ne sme da pita Dorda. Otii e do grada i posluiti se bibliotekom. Bila je to trijumfalna odluka i on je iskusio kako mu elektropotencijal postaje upadljivo vii, sve dok nije bio prinuen da stavi u dejstvo otporni kalem. Potpuno se obukao, stavivi i izrezbareni drveni lanac oko vrata. Vie bi mu se dopala kakva svetlucava plastika, ali Dord mu je kazao da je drvo znatno prikladnije, kao i da je uglaana kedrovina daleko vrednija. Udaljio se od kue stotinak metara, kada ga je otpor koji se skupljao u njemu nagnao da se zaustavi. Iskljuio je iz pogona otporni kalem, a kada mu se uinilo da od toga nema mnogo koristi, vratio se kui i na listu hartije napisao: 'Otiao sam u biblioteku'. Potom je hartiju stavio na vidno mesto na radnom stolu.

10. Endru nije uspeo da stigne do biblioteke. Prouio je, dodue, kartu. Znao je marrutu, ali ne i sam izgled puta. Obeleja na koja je nailazio uz put nisu se poklapala sa simbolima na karti, to ga je silno dovodilo u nedoumicu. Konano, doao je do zakljuka da je sigurno negde pogreio, budui da je sve izgledalo strano. Proao je pored jednog poljskog robota, ali kada je doao do zakljuka da bi trebalo da se raspita za put, ovoga ve vie nije bilo. Stajao je neodluno, odnosno mirno i nepomino, sve dok nije ugledao kako mu se preko polja pribliavaju dva ljudska bia.

On se okrenuo ka njima, na ta su oni krenuli pravo prema njemu. Trenutak pre toga glasno su razgovarali; uo je njihove glasove; ali sada su utali. Imali su izgled koji je Endru dovodio u vezu s ljudskom nesigurnou i bili su mladi, ali ne odve mladi. Moda dvadeset? Endru nikada nije bio dobar u procenjivanju godina ljudi. "Da li biste mi kazali kako da stignem do gradske biblioteke, gospodo?" Jedan od njih, koji je bio vii i sa visokim eirom to ga je jo vie izduivao, stvarajui groteskan prizor, progovori, ali ne obrativi se Endruu, ve svom saputniku: "Pa ovo je robot!" Drugi je imao baburast nos i teke one kapke. "Pazi, obuen je", ree on, takoe se ne obrativi Endruu. Visoki pucnu prstima. "Pa to je slobodan robot. Martinovi su imali robota koji sada vie nikome ne pripada. Zato bi inae nosio odeu?" "Pitaj ga", ree onaj sa nosem. "Je si li ti robot Martinovih?" upita visoki. "Ja sam Endru Martin, gospodine", ree Endru. "Dobro. Svuci odeu. Roboti ne nose odeu." Zatim se obrati drugome: "Ba odvratno. Pogledaj ga samo." Endru je oklevao. Nije uo nareenje takvim tonom ve toliko dugo, da su mu se kola drugog zakona za trenutak blokirala. "Svlai odeu", ree visoki. "Nareujem ti." Lagano, Endru poe da se skida. "Samo spusti stvari tu", ree visoki. "Ako ne pripada nikome", umea se baburasti, "onda je na koliko i ma iji." "U svakom sluaju", ree visoki, "ko nam moe bilo ta zabraniti? Ne oteujemo tue vlanitvo... Postavi se na glavu!" To je bilo upueno Endruu. "Glava nije predviena da se na njoj..." zausti Endru. "Naredio sam ti. Ako to ne ume da izvede, ipak pokuaj." Endru je ponovo za trenutak oklevao, a onda poe da se saginje kako bi poloio glavu na tlo. Pokuao je da podigne uvis noge, ali usledio je teak pad. "Ostani tu da lei", ree visoki, a zatim se obrati onom drugom: "Moemo da ga razmontiramo. Jesi li ikada razmontiraonekog robota?" "Da li bi nam dopustio?" "Kako nas moe spreiti?"

Endru ih ni na koji nain nije mogao spreiti, ako mu narede da ne prua otpor. Drugi Zakon, koji je nalagao poslunost, imao je preimustvo u odnosu na Trei Zakon, koji je govorio o samoouvanju. U svakom sluaju, nije mogao da se odbrani, a da pri tom njih ne ozledi, to bi znailo naruavanje Prvog Zakona. Pri pomisli na to, svaka pokretna jedinica u njemu blago se skupi i on se strese, leei na zemlji. Visoki mu prie i pogurnu ga nogom. "Teak je. Mislim da e nam biti potreban alat da to uradimo." "Moemo mu narediti da sam sebe rastavi", ree nosonja. "Bilo bi zgodno gledati ga kako to radi." "Tako je", uzvrati visoki zamiljeno, "ali sklonimo ga sa puta. Ako neko naie..." Bilo je prekasno. Neko se uistinu pribliavao i to je bio Dord. Sa mesta gde je leao, Endru ga je primetio kako prevaljuje malu uzviicu na srednjoj udaljenosti. Poeleo je da mu se na neki nain javi, ali poslednje nareenje glasilo je: "Ostani tu da lei." Dord je u meuvremenu poeo da tri i kada je stigao bio je malo zadihan, dva mladia se malo povukoe i stadoe zamiljeno da ekaju. "Endru, je li neto nije u redu?" upita Dord brino. "Dobro mi je, Dorde", uzvrati Endru. "Je li to tvoj robot, lafe?" upita visoki mladi. Dord se otro okrenu. "Nije on niiji robot. ta se ovde zbiva?"

"Ljubazno smo ga zamolili da svue odeu. Ali ta se to tebe tie, ako on ne pripada tebi?" "ta su hteli da urade, Endru?" upita Dord. "Imali su nameru da me na neki nain rastave", ree Endru. "Hteli su da me prebace na neko neupadljivo mesto i da mi tamo naloe da se sam razmontiram." Dord pogleda dva mladia i brada mu zadrhta. Dvojica se vie nisu povlaila. Stajala su i osmehivala se. "ta e da preduzme, debeljko?" upita ga izazovno veliki. "Da nas napadne, moda?" "Neu", uzvrati Dord. "Ne moram to da uradim. Ovaj robot je proveo u mojoj porodici vie od sedamdeset godina. On nas poznaje i za njega smo vredniji od bilo kog drugog. Samo u mu rei da mi vas dvojica ugroavate ivot, odnosno da imate nameru da me ubijete. Naloiu mu da me odbrani. A ako bude trebalo da izabere izmeu mene i vas, uvek e izabrati mene. Znate li ta e vam se dogoditi kada vas on napadne?" Dva mladia malo ustuknue, oseajui se oigledno nelagodno.

"Endru", ree Dord odsenim glasom, "u opasnosti sam od ove dvojice, koji ele da me ozlede. Kreni ka njima." Endru to uini, ali dva mladia nisu ekala, ve su se smesta dala u beg. "U redu je, Endru, stani", ree Dord. Izgledao je uzbuen. Davno je prolo doba kada je mogao da se uhvati ukotac s jednim mladiem, a kamoli s dvojicom. "Nisam im mogao nita, Dorde", ree Endru. "Video sam da te ne napadaju." "Nisam ti naredio da ih napadne; samo sam ti kazao da krene ka njima. Njihov vlastiti strah obavio je preostali deo posla." "Ali kako se mogu bojati robota?" "Posredi je bolest oveanstva, za koju jo nema leka. Ali pustimo sad to. ta si, do vraga, radio ovde, Endru? Upravo sam nameravao da se vratim i da iznajmim helikopter, kada sam te ugledao. Kako ti je palo na pamet da ode u biblioteku? Pa ja bih ti doneo sve knjige koje su ti potrebne." "Ja sam..." zausti Endru. "Slobodan robot. Da, da. U redu, ta si hteo da uzme iz biblioteke?" "eleo sam da saznam neto vie o ljudskim biima, o svetu, o svemu. I o robotima, Dorde. Hteo bih da napiem istoriju robota." "Dobro, poimo natrag kui", ree Dord. "Pokupi najpre stvari. Endru, ve postoji milion knjiga o robotici i u svakoj od njih nalazi se istorija te nauke. Svet postaje zasien ne samo robotima, nego i informacijama o robotima." Endru odmahnu glavom; bio je to ljudski gest, koji je on tek odskora poeo da upranjava. "Ovo ne bi bila istorija robotike, Dorde, ve istorija robota iz pera jednog robota. elim da objasnim ta roboti misle o onome to se odigralo od kada je prvima bilo doputeno da rade i ive na Zemlji." Dordove vee se podigoe, ali on nita nije uzvratio kao neposredan odgovor.

11. Mala Gospoica upravo je proslavila osamdeset trei roendan, ali se ni po emu nije moglo rei da oskudeva bilo u energiji ili u odlunosti. Znatno je ee mahala svojim tapom, nego to se oslanjala na njega. Rasreno je sluala izvetaj o onome to se dogodilo, a onda je kazala: "Pa to je strano, Dorde. Ko su bili ti mladi huligani?" "Ne znam. Uostalom, sad je svejedno. Vano je da nisu nainili nikakvu tetu."

"Ali mogli su. Ti si advokat, Dorde, i to to si ostvario uspenu karijeru moe pre svega da zahvali Endruovoj nadarenosti. Novac koji je on zaradio predstavlja temelj svega to danas imamo. On obezbeuje postojanost ove porodice i ja neu dopustiti da prema njemu postupaju kao s igrakom na navijanje." "Dobro, ta eli da preduzmem, majko?" upita Dord. "Kazala sam da si advokat. Zar me ne slua? Priredi nekako ogledni sluaj i prisili oblasne sudove da objave prava robota; neka, zatim, stvar proe kroz zakonodavno telo, pa neka izie pred Svetski sud, ako je neophodno. Motriu ta radi, Dorde, i neu dopustiti nikakvu malodunost." Mislila je to ozbiljno, tako da je neto to je zapoelo kao nain da se primiri grozna stara dama postalo opsena i zamrena stvar, koja je pobudila sveopte zanimanje. Kao stariji lan firme Fajngold i Martin, Dord je bio taj koji je razradio strategiju, ali je njeno sprovoenje u delo prepustio mlaim partnerima, ponajvie svom sinu Polu, koji je takoe postao lan firme i koji je gotovo svakoga dana smerno podnosio izvetaje svojoj baki. Ona je, pak, sa svoje strane, svakoga dana raspravljala o tome sa Endruom. Endru se pomno udubio u sluaj. Ponovo je odloio rad na knjizi o robotima, poto se sasvim posvetio pravnim vidovima problema, istupajui povremeno sa veoma korisnim predlozima. "Dord mi je onoga dana kazao", ree on, "da su se ljudska bia oduvek plaila robota. Sve dok je to sluaj, sudovi i zakonodavna tela teko da e se ozbiljno zauzeti za robote. Zar se nita ne moe promeniti u pogledu javnog mnjenja?" I tako, dok se Pol bavio sudovima, Dord je na sebe uzeo obraivanje javnosti. Ovde je imao preimustvo to je mogao nezvanino da istupa; povremeno je ak odlazio toliko daleko da je oblaio novu, iroku vrstu odee, koju je nazivao 'draperija'. "Pazi samo da se ne saplete o nju na bini, tata", kazao mu je Pol jednom prilikom. "Dau sve od sebe", uzvratio je Dord utueno. Jednim navratom, kada je istupio na godinjoj konvenciji urednika holonovosti, kazao je izmeu ostalog: "Ako, zahvaljujui Drugom Zakonu, moemo od svakog robota da zatraimo neogranienu poslunost u svim pogledima koji se ne odnose na ugroavanje nekog ljudskog bia, onda svako ljudsko bie, svako ljudsko bie, raspolae zastraujuim moima nad svakim robotom, svakim robotom. Budui da je Drugi Zakon stariji od Treeg Zakona, svako ljudsko bie moe da pribegne zakonu poslunosti kako bi zaobilo zakon o samoouvanju. Ono moe da naredi sakom robotu da se oteti, ili ak uniti iz bilo kog razloga, odnosno bez razloga. Je li to pravedno? Da li bismo tako postupali prema jednoj ivotinji? ak i neivi objekt koji nam je dobro sluio zavreuje nau uviavnost. A robot je stvorenje obdareno razumom; on nije ivotinja. Kadar je za sloene misaone procese koji mu omoguuju da razgovara sa nama. Moemo li da postupamo prema njima kao prema prijateljima, moemo li da radimo skupa sa njima, a da im ne pruimo nimalo plodova tog prijateljstva, nimalo koristi od saradnje?"

"Ako ovek ima pravo da izda robotu nareenje kojim se ne pretpostavlja ugroavanje nekog drugog ljudskog bia, onda bi trebalo da bude dovoljno poten i da ne izda takvo nareenje koje bi pretpostavljalo nanoenje tete nekom robotu, osim ako to bespogovorno ne nalae ovekova bezbednost. Uz veliku mo ide i velika odgovornost, a ako u robotima postoje tri zakona koja tite ljude, zar je onda mnogo ako se trai da i ljudi dobiju zakon ili dva koji bi titili robote?" Endru je bio u pravu. Bila je to borba za javno mnjenje, do koga su drali sudovi i zakonodavna tela, ali je na kraju ipak izglasan zakon koji je propisivao uslove pod kojima je bilo zabranjeno davati nareenja to mogu da ugroze robote. Bio je, dodue, veoma uopten, a i kazne za njegovo naruavanje izgledale su krajnje blage, ali zato je vaspostavljeno naelo. Svetsko zakonodavno telo prihvatilo ga je istoga dana kada je Mala Gospoica umrla. Nije posredi bila puka podudarnost. Mala Gospoica se grozniavo upirala da ostane u ivotu tokom poslednje rasprave i umrla je tek kada je stigla vest o pobedi. Njen poslednji smeak bio je upuen Endruu, a poslednje rei su joj bile: "Bio si dobar prema nama, Endru." Umrla je, drei ga za ruku, dok su joj sin, snaha i unuci stajali na pristojnoj udaljenosti od njih dvoje.

12. Endru je strpljivo saekao, dok je recepcioner izbivao u kancelariji. Mogao je da se poslui holografskim interfonom, ali to nije uinio ne samo stoga to na drugom kraju veze nije bilo oveka (ili robota), nego i zato to je ovoga puta pred sobom imao robota, a ne ljudsko bie. Dok je ovaj bio odsutan, Endru je provodio vreme razmiljajui o semantikom vidu ovog ina. Da li se izraz 'bez robota' mogao koristiti kao analogan za 'bez oveka', ili je moda 'bez oveka' postalo metaforiki izraz koji se toliko udaljio od svog prvobitnog doslovnog znaenja da se nije mogao primeniti na robove - odnosno, u istom smislu, i na ene?" S ovakvim problemima esto se sretao dok je radio na knjizi o robotima. Vetina izmiljanja reenica kadrih da izraze svekoliku sloenost nesumnjivo mu je poveavala vokabular. Povremeno bi poneko ulazio u prostoriju i upiljio se u njega, ali on nije odvraao pogled. Mirno bi pogledao svakome u oi, to je sve nagnalo da skrenu pogled. Konano, pojavi se Pol Martin. Izgledao je iznenaeno, odnosno izgledao bi tako da je Endru pouzdano umeo da razabere njegov izraz. Pol je poeo da nosi teku minku koju je nalagala moda za oba pola; to je, dodue, uinilo donekle otrijim i istaknutijim njegove neupadljive crte lica, ali Endruu se to svejedno nije dopadalo. Ustanovio je da ga neslaganje sa postupcima ljudskih bia, sve dok ga otvoreno ne iskae, odve ne ispunjava nelagodnou. ak je bio kadar to i da napie. Bio je uveren da tako nije bilo oduvek. "Izvoli, Endru", ree Pol. "Izvini to si ekao, ali neto sam naprosto morao da zavrim. Ui. Rekao si da eli da razgovara sa mnom, ali nisam mislio da si imao na umu ovde,u gradu." "Ako si zauzet, Pole, ja mogu nastaviti da ekam."

Pol baci pogled na igru nestalnih senki na zidnom brojaniku i ree: "Imam neto vremena. Jesi li sam doao?" "Iznajmio sam automobil." "Jesi li imao neprilika?" upita Pol glasom u kome se oseala iskrena brinost. "Nisam ih oekivao. Moja prava su zatiena." Polovo lice poprimi jo briniji izraz. "Endru, objasnio sam ti da je taj zakon neprimenjiv, bar u veini sluajeva... Ako bude navaljivao da nosi odeu, pre ili kasnije e zapasti u nepriliku, ba kao i prvi put." "I jedini, Pole. ao mi je to nisi zadovoljan." "Dobro, razmotrimo stvar na ovaj nain: ti si doslovce iva legenda, Endru, i u mnogo pogleda si odve dragocen da bi imao pravo da se izlae opasnosti... Kako napreduje knjiga?" "Pribliavam se kraju, Pole. Izdava je sasvim zadovoljan." "Odlino!" "Nisam siguran, dodue, da li je ba zadovoljan knjigom kao takvom. ini mi se da oekuje da e prodati mnogo primeraka zato to je autor jedan robot i to je ono to ga ispunjava zadovoljstvom." "Tipian ljudski stav, bojim se." "Ne smeta mi to. Neka samo proda, iz bilo kog razloga, budui da to znai novac, a on mi je potreban." "Baka ti je ostavila..." "Mala Gospoica bila je velikoduna i siguran sam da mogu raunati na porodicu da e mi i dalje pomagati. Ali raunam na honorar od knjige koji treba da mi pomogne za naredni korak." "Kakav naredni korak?" "elim da se sretnem sa predsednikom korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Pokuao sam da zakaem sastanak, ali do sada su sva nastojanja bila bez uspeha. Korporacija nije saraivala sa mnom u radu na knjjizi, tako da me to ne iznenauje, shvata." Pola je ovo oigledno zabavljalo. "Saradnja je poslednja stvar koju od njih moe oekivati. Nisu saraivali ni sa nama u naoj velikoj borbi za robotska prava. tavie, bili su protiv nas, a jasno ti je i zato. Daj robotima prava i ljudi e prestati da ih kupuju." "Bez obzira na to", ree Endru, "ako ih ti pozove, moda e uspeti da ih nagovori da me prime." "Ja nimalo nisam prisniji sa njima nego ti, Endru." "Ali moda bi mogao da im nagovesti da e, ako me prime, doi do obustavljanja kampanje Fajngolda i Martina za dalje osnaenje robotskih prava."

"Zar to ne bi bila la, Endru?" "Bila bi, Pole, a ja nisam kadar da je izgovorim. Zbog toga je potrebno da ih ti nazove." "Ah, ti ne moe da lae, ali moe mene da nagovori da to uinim umesto tebe, je li tako? Postaje sve ljudskiji, Endru."

13. Stvar nije bilo lako srediti, ak i uz Polovo ime koje je imalo svoju teinu. Ali kada je sve konano dogovoreno, time kao da nimalo nije bio zadovoljan Hari SmajtRobertson, koji je, sa majine strane, poticao od osnivaa korporacije i koji je, da bi to istakao, spojio crticom dva prezimena. Ve se pribliavao penziji i itavo njegovo pregalatvo u svojstvu predsednika bilo je usredsreeno na prava robota. Seda i retka kosa bila mu je slepljena na lobanji, na licu nije imao nikakvu minku i s vremena na vreme uputio bi Endruu neprijateljski pogled. "Gospodine", ree Endru, "priblino pre jednog veka Merton Manski iz ove korporacije kazao mi je da je matematika koja upravlja ustrojavanjem pozitronskih spojeva odve sloena, tako da moe biti govora samo o priblinim reenjima, te da stoga moje sposobnosti nisu potpuno predvidljive." "Tako je bilo pre jednog veka." Smajt-Robertson napravi pauzu, a zatim dodade ledenim glasom: "Gospodine!" Stvari vie tako ne stoje. Nai roboti sada se prave krajnje precizno i nepogreivo su uvebani za ono to obavljaju." "Da", ree Pol, koji je takoe poao da bi, kako je kazao, obezbedio da korporacija postupa poteno, "a to ima za ishod da moj recepcioner mora da trai pomo kad god zbivanja makar i za dlaku odstupe od konvecionalnih." "Bili biste", ree Smajt-Robertson, "znatno manje zadovoljni kada bi on morao da improvizuje." "Znai da vie ne proizvodite robote poput mene", umea se Endru, "koji su fleksibilni i prilagodljivi." "Tako je." "Istraivanje koje sam preduzeo u vezi sa mojom knjigom", ree Endru, "pokazuje da sam ja najstariji robot koji je jo aktivan." "Najstariji sada", uzvrati Smajt-Robertson, "i najstariji za sva vremena. Nee vie biti starijih od vas. Nijedan robot vie nije koristan posle dvadeset pet godina rada. Tada bivaju opozvani i zamenjeni novim modelima." "Nijedan robot kakvi se sada proizvode nije koristan posle dvadeset pet godina rada", ree Pol vedrim glasom. "Endru je vaan izuzetak u tom pogledu."

Drei se puta koji je sebi odredio, Endru ree: "Kao najstariji robot na svetu i kao najfleksibilniji, zar nisam u dovoljnoj meri neobian da time zavreujem poseban tretman kompanije?" "Nipoto", ree Smajt-Robertson ledeno. "Vaa neuobiajenost donosi samo neprijatnosti korporaciji. Da ste bili iznajmljeni umesto to ste nesrenim spletom okolnosti trajno prodati, odavno bismo vas ve zamenili." "Ali u tome i jeste stvar", ree Endru. "Ja sam slobodan robot koji je sam svoj vlasnik. U tom svojstvu i dolazim kod vas sa molbom da me zamenite. To ne moete uiniti bez saglasnosti vlasnika. Danas se ta saglasnost obezbeuje ugovorom o iznajmljivanju, ali u moje vreme bilo je drugaije." Smajt-Robertson je posmatrao u isti mah zapanjeno i zbunjeno. Za trenutak je vladala tiina. Endru je uhvatio sebe kako zuri u holograf na zidu, bila je to posmrtna maska Suzan Kalvin, svecazatitnika svih robotiara. Umrla je pre priblino dva stolea, ali zahvaljujui radu na knjizi toliko ju je dobro upoznao da je gotovo mogao rei da su se sreli za njenog ivota." "Kako mogu da vas zamenim za vas?" upita Smajt-Robertson. "Ako vas zamenim kao robota, kako vam onda mogu dati novog robota kao vlasnika, kada samim inom zamene vi prestajete da postojite?" On se smrknuto osmehnu. "Uopte nema problema", umea se Pol. "Sedite Endruove linosti jeste njegov pozitronski mozak i to je deo koji se ne moe zameniti, a da se ne stvori novi robot. Pozitrionski mozak je, dakle, Endru-vlasnik. Svi ostali delovi robotovog tela mogu se zameniti bez uticaja na njegovu linost, a ti ostali delovi predstavljaju vlasnitvo mozga. Endru, naime, eli da svom mozgu podari novo robotsko telo." "Tako je", ree Endru mirno. Zatim se okrenu ka Smajt-Robertsonu. "Proizveli ste androide, zar ne? Robote koji spolja u svemu nalikuju ljudima, raunajui tu i kono tkivo?" "Jesmo", uzvrati Smajt-Robertson. "Besprekorno funkcioniu sa svojom sintetikom vlaknastom koom i tetivama. Oni doslovce nemaju metalih delova, izuzev u mozgu, ali su podjednako vrsti kao i metalni roboti. U stvari, ako se kao arin uzme teina, onda su i vri." "Nisam znao za to", primeti Pol zainteresovano. "Koliko ih ima na tritu?" "Nema nijednog", ree Smajt-Robertson. "Bili su znatno skuplji od metalnih modela i ispitivanje trita je pokazalo da ne bi imali dobru prou. Izgledaju odve ljudski." "Ali korporacija i dalje ume da ih proizvodi, pretpostavljam. Budui da je to sluaj, eleo bih da vas zamolim da me zamenite organskim robotom, androidom." Pol je izgledao zapanjen. "Blagi Boe", prozbori on. Smajt-Robertson se ukruti. "Putpuno nemogue!" "Zato nemogue?" upita Endru. "Platiu svaku razumnu cenu, razume se." "Ne proizvodimo androide", uzvrati Smajt-Robertson.

"Samo ste odluili da ne proizvodite androide", umea se Pol. "A to nije isto to i ne biti kadar da se oni proizvode." "U svakom sluaju", ree Smajt-Robertson, "proizvodnja androida bila bi protivna javnom mnjenju." "Ne postoji nikakav zakon koji bi to zabranjivao", ree Pol. "Mi ih ne proizvodimo niti emo ih proizvoditi." Pol proisti grlo. "Gospodine Smajt-Robertson", ree on. "Endru je slobodan robot koji je pod okriljem zakona to jemi robotska prava. Svesni ste toga, nadam se." "U potpunosti." "Ovaj robot, kao slobodan, odluio je da nosi odeu. To ga, meutim, izlae estim ponienjima bezobzirnih ljudi, uprkos zakonu koji brani robote od poniavanja. Teko je podneti tubu zbog neodreenih uvreda, koje, uz to, ne nailaze na neodobravanje onih koji moraju da odlue da li bi optieni bio kriv ili nevin." "Korporacija 'Ameriki roboti' shvatila je to od poetka. Na alost, nije bio isti sluaj sa firmom vaeg oca." "Moj otac je sada mrtav", ree Pol, "ali meni je zato jasno da je ovde posredi sluaj neosporne uvrede upuene sasvim odreenoj osobi." "O emu vi to govorite?" upita Smajt-Robertson. "Moj klijent, Endru Martin... koji je to upravo postao... slobodan je robot koji punopravno moe da zatrai od korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' pravo na zamenu, koje vaa firma daje svakom vlasniku to poseduje robota due od dvadeset pet godina. tavie, korporacija insistira na takvoj zameni." Pol se osmehivao, oigledno dobro raspoloen. "Pozitronski mozak mog klijenta", nastavi on, "vlasnik je tela mog klijenta, koje je nesumnjivo starije od dvadeset pet godina. Pozitronski mozak zahteva zamenu tela i saglasan je da plati bilo koju razumnu cenu za androidsko telo kao tu zamenu. Ako odbijete zahtev, bie to poniavajue za mog klijenta i mi emo podii tubu." "Javno mnjenje obino nije naklonjeno robotima u ovakvim sluajevima, ali dopustite mi da vas podsetim da firma 'Ameriki roboti' ne uiva ba veliku popularnost kod javnosti. ak i oni koji moraju da upotrebljavaju robote i koji imaju koristi od njih sumnjiavi su prema korporaciji. To je moda naslee iz dana kada su roboti uglavnom ulivali strah. A moda je posredi ozlojeenost zbog moi i bogatstva firme 'Ameriki roboti' koja dri svetski monopol. Ma ta bio uzrok tome, ozlojeenost postoji i ini mi se da ete doi do zakljuka da je bolje ne dopustiti parnicu, naroito s obzirom na injenicu da je moj klijent imuan, da e iveti jo mnogo stolea i da ga nita ne spreava da ovaj okraj vodi neogranieno dugo." Smajt-Robertsona poe lagano da obliva rumenilo. "Pokuavate da me prisilite na..."

"Ni na ta vas ja ne prisiljavam", ree Pol. "Ako odbijete da iziete u susret razlonom zahtevu mog klijenta, moete to bez oklevanja uiniti i mi emo otii bez ijedne rei... Ali podii emo parnicu, to svakako imamo pravo, i uveriete se da ete na kraju izgubiti." "Ovaj ..." zausti Smajt-Robertson, ali onda zastade. "Vidim da ete pristati", ree Pol. "Moda ete oklevati, ali na kraju e tako biti. Dopustite mi stoga da vam ukaem na jo jedan momenat. Ukoliko u procesu prenoenja pozitronskog mozga mog klijenta iz njegovog sadanjeg tela u organsko doe do bilo kakvog oteenja, ma koliko sitnog, onda u dati uistinu sve od sebe da potpuno unitim korporaciju. Ako bude neophodno, preduzeu sve mogue korake da pokrenem javno mnjenje protiv korporacije, ukoliko bude zagreban i jedan jedini modani vod platinsko-iridijumskog bia mog klijenta." On se okrenu ka Endruu i ree: "Slae li se sa svim tim, Endru?" Endru nita nije uzvratio puni minut. Morao je da se saglasi sa laganjem, ucenjivanjem, prisiljavanjem i poniavanjem jednog ljudskog bia. Ali ono nee biti fiziki ugroeno, ree on u sebi, nee biti fiziki ugroeno. "Slaem se", skliznu konano iz njega slabaan glas.

14. inilo mu se da je ponovo sazdan. Najpre danima, pa nedeljama i konano mesecima Endru je samome sebi izgledao strano; i najmanji in koji bi preduzeo nagonio ga je na prethodno oklevanje. Pol je bio uzrujan. "Otetili su te, Endru. Podii emo parnicu." "Ne sme", uzvrati Endru veoma polako. "Nikada nee uspeti da dokae neto z-z-z-..." "Zlonamerno?" "Zlonamerno. Osim toga, ojaavam, bolje mi je. Posredi je tr-tr-tr-..." "Trema?" "Trauma. Uostalom, jo nije preduzeta takva op-op-op-... eracija."

Endru je bio kadar da oseti vlastiti mozak iznutra. Znao je da je dobro i tokom meseci koje je proveo stiui iskustvo u koordinisanju i punom pozitronskom saobraavanju satima se nije micao od ogledala. "Vratiu se na posao", ree on konano. Pol se nasmeja i ree: "To znai da ti je dobro. ta e raditi? Pisae novu knjigu?"

"Neu", uzvrati Endru ozbiljnim glasom. "Odve dugo ivim da bi me neka delatnost trajno uzela pod svoje. Jednom davno bio sam umetnik i tome se opet mogu vratiti. Takoe sam bio istoriar, to isto tako mogu ponovo biti. Ali sada elim da se posvetim robobiologiji." "Robopsihologiji, hoe da kae." "Ne. To bi znailo izuavati pozitronske mozgove, a u ovom trenutku nemam volje da se uputam u tako neto. Robobiolog bi, kako mi se ini, trebalo da bude usredsreen na telo koje ide uz mozak." "Pa zar to nije robotiar?" "Robotiari rade sa metalnim telima. Ja nameravam da prouavam organsko ljudsko telo, koje za sada, koliko mi je poznato, jedino ja posedujem." "Suava svoje polje", ree Pol zamiljeno. "Kao umetnik, imao si neograniene dosege; kao istoriar, poglavito si izuavao robote; kao robobiolog, pak, bavie se jedino samim sobom." Endru klimnu. "Tako izgleda." Endru je morao da pone od najosnovnijih stvari, budui da uopte nije bio upuen u obinu biologiju, a tek neto malo u optu nauku. Postao je uobiajeni prizor u bibliotekama, gde je satima neprekidno sedeo uz elektronske indekse, izgledajui sasvim obino u odelu. Nekolicina njih koji su znali da je on robot nisu ga ni na koji nain ometali. Napravio je laboratoriju u jednoj sobi, koju je dogradio uz kuu, a uporedo mu se poveavala i biblioteka. Prole su godine, a onda je jednoga dana kod njega doao Pol i rekao mu: "teta to ne radi vie na istoriji robota. Izgleda da je korporacija 'Ameriki roboti' iz korena izmenila svoju politiku." Pol je ostario, a oslabele oi zamenjene su mu fotooptikim elijama. U tom pogledu postao je srodniji Endruu. "ta su uinili?" upita Endru. "Proizvode centralne kompjutere, dinovske pozitronske mozgove, uistinu, koji mikrotalasima odravaju kontakt sa neogranienim brojem robota, u rasponu od deset do hiljadu. Sami roboti uopte nemaju mozgove. Oni su udovi dinovskih mozgova, od kojih su fiziki razdvojeni." "Je li tako delotvornije?" "Firma 'Ameriki roboti' tvrdi da jeste. Smajt-Robertson im je to ostavio u naslee pre no to je umro, imajui, kako izgleda, tebe u vidu. Korporacija je reena da vie ne pravi robote koji bih ih suoavali sa nevoljama koje si im ti stvarao, te je stoga razdvojila mozak od tela. Mozak nee imati telo koje bi eleo da zameni; a telo nee imati nikakav mozak koji bi neto poeleo." "Ba je zadivljujui, Endru", nastavi Pol, "uticaj koji si ostvario na istoriju robota. Tvoje umee podstaklo je firmu 'Ameriki roboti' da preduzme pravljenje preciznijih i specijalizovanijih robota; tvoja sloboda imala je za ishod vaspostavljanje naela robotskih prava; tvoje insistiranje na androidskom telu navelo je korporaciju na razdvajanje mozga od tela."

"Pretpostavljam", ree Endru, "da e korporacija na kraju proizvesti jedan ogroman mozak koji e kontrolisati nekoliko milijardi robotskih tela. Sva jaja nai e se u jednoj kotarici. Opasno. Uopte nee valjati." "U pravu si", odgovori Pol. "Ali mislim da do toga nee doi bar jo jedno stolee, tako da ja to neu doiveti. U stvari, sasvim je mogue da neu doiveti ni narednu godinu." "Pole!" uzviknu Endru brino. Pol slegnu ramenima. "Mi smo smrtni, Endru. Nismo kao ti. Nije mnogo vano, ali ipak moram da te obavestim o jednoj stvari. Ja sam poslednji ovek iz porodice Martin. Postoje, dodue, dalji roaci sa babine strane, ali oni se ne raunaju. Novac kojim ja lino upravljam bie prenesen na tvoje ime i ti e u doglednoj budunosti biti materijalno obezbeen." "Nije potrebno", uzvari Endru s naporom. Sve ovo vreme nikako nije uspeo da se navikne na umiranja Martinovih. "Ne raspravljajmo se oko toga", ree Pol. "Naprosto, tako e biti. Na emu sad radi?" "Projektujem sistem koji treba da omogui androidima, odnosno meni, da dobijaju energiju iz sagorevanja ugljovodonika, a ne vie iz atomskih elija." Pol podie vee. "Kako bi mogli da diu i da jedu?" "Da." "Koliko ve radi na tome?" "Prilino dugo, ali mislim da sam najzad uspeo da projektujem odgovarajuu komoru za sagorevanje u kojoj bi se vrila kataliza kontrolisanog razlaganja." "Ali zato, Endru? Atomska elija je jamano beskrajno delotvornija." "U izvesnim pogledima, moda, ali atomska elija je neljudska."

15. Bilo je potrebno vremena, ali Endru ga je imao na pretek. Pre svega nije eleo da preduzme nita dok Pol ne otpoine u miru. Kada je konano umro Gospodinov prapraunuk, Endru se najednom osetio izloeniji neprijateljskom svetu i ba zbog toga je postao odluniji da nastavi putem kojim je odavno krenuo. Pa ipak, nije bio uistinu sam. Jedan ovek je umro, ali firma 'Fajngold i Martin' i dalje je postojala, budui da korporacije ne umiru, ba kao ni mi, roboti. Firma je imala svoja usmerenja i neumoljivo ih se drala. Zahvaljujui nasledstvu i radu advokatske firme, Endru je i dalje bio imuan. A kao naknadu za veliki godinji honorar 'Fajngold i Martin' preuzeli su na sebe pravne vidove nove komore za sagorevanje.

Kada je dolo vreme da Endru poseti koorporaciju 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi', poao je sam. Prvi put je bio tamo sa Gospodinom, a drugi put sa Polom. Ovog treeg puta bio je sam i nalikovao je na oveka. Firma 'Ameriki roboti' se promenila. Proizvodni pogon premeten je u veliku svemirsku stanicu, kao to je, uostalom, bio sluaj sa veinom industrijskih postrojenja na Zemlji. Sa njima su otili i mnogi roboti. Sama Zemlja sve je vie liila na park, a njena populacija stabilizovala se na milijardu itelja; moda ne vie od trideset posto lanova otprilike podjednako brojne robotske populacije imalo je sasmostalne mozgove. Direktor Istraivakog odeljenja bio je Elvin Magdesku, tamnoput i tamne kose, sa malom, iljatom bradom i jedino prsnim pojasom iznad pasa, kako je to moda nalagala. Endru je, nasuprot, saglasno modi od pre nekoliko decenija, bio odeven do grla. "Razume se, znam za vas", ree Magdesku, "i milo mi je to imam prilike da vas vidim. Vi ste na najznamenitiji proizvod i prava je teta to je stari Smajt-Robertson bio tako kivan na vas. Mi bismo mnogo postigli sa vama." "I dalje moete", ree Endru. "Ne mislim tako. Prolo je vreme za to. Imali smo robote na Zemlji vie od jednog stolea, ali stvari su sada drugaije. Jedne emo prebaciti u svemir, dok e oni koji ostanu biti bez mozga." "Ali tu sam ja, a ja ostajem na Zemlji." "Tano, ali vi vie ne delujete mnogo kao robot. Kakav zahtev imate ovoga puta?" "Da budem jo manje robot. S obzirom na to da sam ve u prilinoj meri organski, elim da imam i organiski izvor enegije. Evo ovde planova..." Magdesku ih nije samo letimice prelistao. Moda mu je to bila namera u prvi mah, ali sada se ukrutio i ozbiljno udubio u prouavanje. "Uistinu domiljato", primeti on jednog trenutka. "Ko je sve ovo smislio?" "Ja", uzvrati Endru. Magdesku ga otro pogleda, a onda ree: "Ovo bi zahtevalo obimno prestrojavanje vaeg tela, kao i jednog oglednog, budui da stvar jo nigde nije pokuana. Savetujem vam da se ne uputate u to. Ostanite kakvi ste." Endruovo lice raspolagalo je ogranienim mogunostima u pogledu izraavanja, ali mu se zato nestrpljenje jasno oitavalo u glasu: "Doktore Magdesku, niste shvatili sutinu stvari. Nemate drugog izbora do da prihvatite moj zahtev. Ako se ovakve naprave mogu ugraditi u moje telo, onda e to biti mogue i kad su u pitanju ljudska tela. Tenja ka produenju ljudskog ivota protetikim napravama ve je uzela maha. A nema boljih naprava od ovih koje sam ja projektovao i koje projektujem.

Posredstvom firme 'Fajngold i Martin' kontroliem patentna prava. Sasvim smo kadri da se sami upustimo u posao i da izradimo protetike naprave koje bi omoguile nastanak ljudskih bia sa mnogim robotskim svojstvima. A to bi ozbiljno ugrozilo va posao. "Ako, meutim, izvedete stvar sada na meni i pristanete da to inite pod slinim okolnostima i ubudue, dobiete odobrenje da koristite patente i primenjujete tehnologiju kako za robote tako i za protetizaciju ljudskih bia. Dozvola vam, razume se, nee biti izdata sve dok prva operacija ne bude potpuno uspena i dok ne proe dovoljno vremena da bi se pokazalo da je uistinu valjano obavljena." Endru gotovo da uopte nije osetio sputavanja koja mu je nametao Prvi Zakon zbog dovoenja u ozbiljnu nepriliku jednog ljudskog bia. Odavno je stekao nauk o tome da ono to na prvi pogled izgleda kao grubost moe na kraju da ispadne blagost." Magdesku je izgledao oamuen. "Ja nisam ovlaen da odluujem o tome", ree on najzad. "Odluka mora biti kolektivna, a to zahteva vremena." "Pripravan sam da ekam razumno dugo", ree Endru. "Samo razumno dugo." Ispuni ga zadovoljstvo pri pomisli da ni sam Pol ne bi ovo bolje obavio."

16. Uistinu je proteklo samo razumno dugo vremena i operacija je uspeno obavljena. "Ja sam se veoma zalagao protiv operacije, Endru", ree Magdesku, "ali ne iz razloga koji bi vama pali na pamet. Nita nisam imao protiv samog eksperimenta, samo da je bio obavljen na nekom drugom. Bojao sam se da izloim opasnosti va pozitrionski mozak. Poto su vam sada pozitronski vodovi u meudejstvu sa simuliranim nervnim sistemom, bilo bi teko ouvati nedirnuti mozak ako bi se telu neto dogodilo." "Imao sam puno poverenje u umee strunjaka firme 'Ameriki roboti'", ree Endru. "A sada mogu i da jedem." "Moete da pijuckate maslinovo ulje. To e nalagati povremeno ienje komora za sagorevanje, kao to smo vam objasnili. A stvar je, ini mi se, prilino nelagodna." "Moda, ako bih se zaustavio samo na ovome. Samoienje nije nemogue. tavie, radim na jednoj napravi kadroj da obrauje vrstu hranu za koju se oekuje da sadri i nesagorive delove... nesvarljivu materiju, tako rei, koja e se morati odbaciti." "Onda ete morati da dobijete analni otvor." "Njegov ekvivalent." "ta jo ,Endru?" "Sve ostalo?" "I genitalije?" "Ako mi se budu uklapale u planove. Moje telo je platno na kome nameravam da naslikam..."

Magdesku je saekao da reenica bude zavrena, a kada se to nije dogodilo, on je sam okona. "oveka?" "Videemo", uzvrati Endru. "Nije vam ba veliko htenje, Endru", ree Magdesku. "Vi ste bolji od oveka. Krenuli ste nizbrdo od onog asa kada ste se upustili u organsko ustrojstvo." "Mozak mi zbog toga nita nije slabiji." "Ne, nije. Stojim vam dobar za to. Ali, Endru, prava revolucija na polju protetikih naprava, koju su omoguili vai patenti, vezuje se iskljuivo za vae ime. Priznato vam je izumiteljstvo i odate su vam sve poasti u to ime, kao to i dolikuje. Zato se dalje igrate vlastitim telom?" Endru nije odgovorio. Poasti su dole. Prihvatio je lanstvo u nekoliko uenih drutava, raunajui tu i jedno koje je bilo posveeno novoosnovanoj nauci, protetologiji, koju je on, meutim, ranije nazvao robobiologija.

Prilikom proslave sto pedesete godinjice njegovog nastanka, prireena je sveana veera u njegovu ast u korporaciji 'Ameriki roboti'. Ako je Endru i video neku ironiju u tome, to niim nije pokazao. Elvin Magdesku vraen je zakratko iz penzije da bi bio na elu veere. Imao je ve devedeset etiri godine i bio je jo iv samo zahvaljujui protetikim napravama koje su mu, izmeu ostalog, obavljale funkciju jetre i bubrega. Veera je dostigla vrhunac kada je Magdesku, posle kratkog i oseajnog govora, podigao au da nazdravi 'robotu-sto pedesetogodinjaku'. Miii Endruovog lica bili su u toj meri usavreni da je mogao da ispolji itavu lepezu oseanja, ali on je ipak tokom cele sveanosti ostao da sedi, sveanog i pasivnog dranja. Nije mu se dopalo da bude 'robot-sto pedesetogodinjak'.

17. Protetologija je bila ta koja je konano odvela Endrua i izvan Zemlje. Tokom decenija posle proslave sto pedesetogodinjice Mesec je sve vie postajao zemljolikiji svet od same Zemlje u svakom pogledu osim gravitacionom; u njegovim podzemnim gradovima ivela je prilino gusta populacija. Protetike naprave ovde su morale raunati sa niom silom tee, te je tako Endru proveo pet godina na Mesecu, radei sa lokalnim protetolozima na obavljanju neophodnih prilagoavanja. Kada ne bi bio na poslu, tumarao je meu robotskom populacijom iji su se svi lanovi ophodili prema njemu s poniznou osobenom za njihov odnos prema ljudskim biima. im se vratio na Zemlju, koja je spram Meseca izgledala jednolino i tiho, odmah je posetio firmu 'Fajngold i Martin' da bi ih obavestio o povratku.

Tekui upravnik firme, Sajmon De Long, bio je iznenaen. "Znali smo", ree mu on, "da se vraate, Endru (umalo nije kazao 'gospodine Martin'), ali nismo vas oekivali do naredne nedelje." "Bio sam nestrpljiv", uzvrati Endru odsenim glasom. eleo je odmah da pree na stvar. "Na Mesecu, Sajmone, predvodio sam istraivaki tim sastavljen od dvadeset naunika-ljudi. Izdavao sam nareenja kojima se niko nije protivio. Tamonji roboti ophodili su se prema meni kao to bi to inili prema nekom oveku. Zar to sve ne znai da sam ja ljudsko bie?" U De Longovim oima pojavi se oprezan pogled i on ree: "Dragi moj Endru, kao to ste upravo i sami objasnili, prema vama su se i ljudi i roboti ophodili kao prema ljudskom biu. Vi ste, dakle, ljudsko bie de facto." "Nije mi dovoljno da budem ljudsko bie de facto. Ne elim da se samo prema meni ophode kao prema takvom, ve da i zakonito budem priznat za ljudsko bie. elim da budem ljudsko bie de jure. "To je ve druga stvar", ree De Long. "Tu emo se suoiti s ljudskim predrasudama, kao i s neospornom injenicom da ma koliko nalikovali ljudskom biu, vi to, u stvari, niste." "U kom smislu nisam?" upita Endru. "Imam oblik ljudskog bia, kao i organe odgovarajue onima to ih imaju ljudska bia. Moji organi su, tavie, istovetni nekima koje poseduju protetisana ljudska bia. Ostvario sam umetnike, knjievne i naune doprinose ljudskoj kulturi kao nijedan drugi ovek koji je sada iv. ta se jo moe traiti?" "Ja lino ne bih traio nita. Nevolja je, meutim, u tome to je neophodan akt Svetskog zakonodavnog tela kojim biste bili proglaeni za ljudsko bie. Iskreno govorei, sumnjam da e oni pristati na to." "Sa kim bih mogao da razgovaram iz tog tela?" "Sa predsednikom Naunog i tehnolokog odbora, moda." "Moete li mi zakazati sastanak?" "Ali vama nisu potrebni nikakvi posrednici. S obzirom na va poloaj, u prilici ste..." "Ne. Vi mi ga zakaite." (Endru uopte nije primetio da je izdao otro nareenje jednom ljudskom biu. Navikao se na to na Mesecu.) "elim da im stavim do znanja da e me u ovome firma 'Fajngold i Martin' podravati do kraja." "Pa, ovaj ..." "Do kraja, Sajmone. Tokom sto sedamdeset tri godine na razne naine sam veoma doprinosio ovoj firmi. Bio sam u obavezi prema pojedinim lanovima firme u ranijim razdobljima. Ali to sada vie nije sluaj. U stvari, upravo je suprotno i ja sam doao da naplatim dugove." "Uiniu to budem mogao", ree De Long.

18.

Predsednik Odbora za nauku i tehnologiju bila je ena, koja je oigledno poticala negde iz istone Azije. Zvala se i Li-Hsing, a zbog prozirne odee (koja je, svojim sjajem, zatamnjivala samo ono to je ona elela da bude nevidljivo) izgledalo je da je obavijena plastikom. "Drago mi je", ree ona, "to ste izrazili elju da steknete puna ljudska prava. Postojala su razdoblja u istoriji kada su se delovi ljudske populacije borili za dobijanje punih ljudskih prava. Kakva biste prava, meutim, jo eleli pored onih koja ve posedujete?" "Naprosto, pravo na ivot. Jedan robot moe u svako doba da bude razmontiran." "I ljudsko bie moe u svako doba da bude pogubljeno." "Pogubljenje moe biti izvreno tek posle odgovarajueg zakonskog procesa. No, tako neto nije potrebno da bih ja bio demontiran. Dovoljna je samo re nekog oveka od autoriteta i ja sam gotov. Osim toga...Osim toga..." Endru se oajniki upirao da mu se u glasu ne oseti moleivost, ali su ga briljivo razraeni trikovi ljudskih izraza lica i tona glasa ovde izdali. "Iskereno govorei, elim da budem ovek. elim to ve kroz est pokolenja ljudskih bia." Li-Hsing podie pogled prema njemu, osmotrivi ga tamnim, blagonaklonim oima. "Zakonodavno telo moe da izglasa uredbu kojom biste vi bili proglaeni za ljudsko bie, ba kao to to moe da uini i kada je posredi neka kamena statua. Da li e, meutim, uistinu tako biti podjednako je izgledno u prvom kao i u drugom sluaju. lanovi kongresa su ljudi kao i svi ostali, a oduvek je postojao inilac podozrenja prema robotima." "Zar toga jo ima?" "Ima. Svi bismo se mi sloili oko injenice da ste se zavredeli svaku hvalu oveanstva, ali to ne bi umanjilo strahove zbog vaspostavljanja jednog neeljenog presedana." "Kakvog presedana? Ja sam jedini slobodan robot, jedini moga tipa, i vie nikada nee biti drugog. Moete tim povodom konsultovati korporaciju 'Ameriki roboti'." "'Nikada' je veoma dugo, Endru... ili, ako vam se to vie dopada, gospodine Martin... budui da bih se ja bez oklevanja saglasila sa tim da ste ovek. Uveriete se da veina lanova Kongresa nee biti spremna na presedan, ma koliko on bio beznaajan. Gospodine Martin, imate moju naklonost, ali vam ne mogu pruiti i nadu. U stvari..." Ona se zavali u fotelju, a elo joj se nabora. "U stvari, ako se strasti odve raspale, lako se moe dogoditi da se javi izvesna sklonost, kako u okviru zakonodavnog tela tako i izvan njega, za ono demontiranje koje ste sami pomenuli. Ukloniti vas, bio bi najjednostavniji nain reavanja nedoumice. Imajte to u vidu pre no to odluite da nastavite stvar." "Zar se niko nee setiti tehnike protetologije" upita Endru, "koja gotovo iskljuivo spada u moju zaslugu?" "Moda e izgledati okrutno, ali bojim se da nee. Ili ako se i sete, to e vam biti uzeto za zlo. Kazae da ste to uinili samo sebe radi. Rei e da je sve bilo samo deo kampanje da se robotizuju ljudska bia, odnosno da se oovee roboti, a i jedno i drugo bie proglaeno za zlo i naopako. Jo nikada niste bili predmet politike kampanje mrnje, gospodine Martin, a tvrdim vam da ete biti u

toj meri ocrnjeni da ni vi ni ja u to neemo moi da poverujemo, ali e postojati ljudi kojima e sve to izgledati savreno istinito. Gospodine Martin, odustanite od toga da budete ivi." Ona ustade; stojei pored Endrua koji je sedeo, izgledala je sitna poput kakvog deteta." "Ako budem reio da se borim za svoj ljudski status, da li ete biti na mojoj strani?" Ona za trenutak promisli, pa ree: "Biu... u meri u kojoj to budem mogla. Ako bi se ikada pokazalo da bi takav stav mogao da ugrozi moju politiku budunost, onda u vas napustiti, s obzirom na to da ovo nije stvar koja see u same korene mojih uverenja. elim da budem do kraja potena prema vama." "Hvala vam i vie neu traiti. Upustiu se u borbu bez obzira na posledice i raunau na vau pomo samo u onom obimu u kome mi je vi moete pruiti."

19. Borba nije bila direktna. 'Fajngold i Martin' savetovali su strpljenje, na ta je Endru smrknuto promrmljao da toga ima napretek. Firma je potom preduzela kampanju s namerom da suzi bojno polje. Zapodenuli su parnicu u kojoj su poricali obavezu vraanja dugova osobi sa protetikim srcem, pravdajui to tvrdnjom da posedovanje robotskih organa umanjuje ljudski status, a sa njim i ustavna prava ljudskih bia. Akcija je voena umeno i istrajno; pri svakoj instanci se gubilo, ali na takav nain da je presuda uvek bila to je mogue ira; najzad, stvar je u vidu albe podneta Svetskom sudu. Razume se, cela stvar je potrajala godinama i stajala je milione dolara. Kada im je uruena konana presuda, De Long je priredio prigodnu proslavu zbog izgubljene parnice. Razume se, tom prilikom je u kancelariji bio prisutan i Endru. "Obavili smo dve stvari, Endru", ree De Long, "i to dobro. Pre svega, vaspostavili smo pravilo da bez obzira na broj artefekata u ljudskom telu, ono ne prestaje da bude ljudsko telo. Drugo, u celu stvar smo upleli javno mnjenje i to na takav nain da je ono sada estoko na strani jednog irokog vienja ljudskosti, budui da ovog asa ne postoji nijedno ljudsko bie koje ne bi prihvatilo proteze, ukoliko bi mu one produile ivot." "Misli li da bi mi Zakonodavno telo sada potvrdilo ljudski status?" upita Endru. De Long se oigledno naao u nelagodnom poloaju. "U tom pogledu ne mogu da budem optimista. Preostao je jedan organ koji je Svetski sud uzeo kao kriterijum za ljudskost. Ljudska bia imaju organski elijski mozak, dok roboti poseduju platinsko-iridijumski pozitronski mozak, ukoliko ga uoopte imaju, to je svakako sa vama sluaj... Ne, Endru, nemojte me tako gledati. Nedostaje nam znanje da dupliciramo elijski mozak i stvorimo vetaki koji bi bio dovoljno srodan organskom tipu, tako da moe ui u okvire koje je propisao Svetski sud. ak ni vi niste to u stanju da napravite." "Pa ta emo onda?"

"Pokuaemo, razume se. lanica Kongresa Li-Hsing bie na naoj strani, ba kao i sve vei broj njenih kolega. Predsednik e se nesumnjivo prikloniti veini u Zakonodavnom telu u ovoj stvari." "Raspolaemo li veinom?" "Ne, ni izdaleka. Ali bi to mogao biti sluaj ako se javnost bude saglasila sa proirenim tumaenjem ljudskosti, ime biste i vi bili obuhvaeni. Izgledi za to su mali, priznajem, ali ako ne elite da dignem ruke, onda nam valja da se upustimo u kockanje." "Ne elim da dignemo ruke."

20. lanica Kongresa Li-Hsing bila je znatno starija nego onda kada ju je Endru poslednji put video. Vie nije bilo ni pomena od njene prozirne odee. Sada je imala kratko podianu kosu i odeu cevastog oblika. Endru se, meutim, i dalje priklanjao, u meri u kojoj je to ostajalo u granicama ukusa, stilu odevanja koji je preovlaivao u vreme kada se on prvi put odenuo, pre vie od jednog stolea. "Uinili smo koliko smo mogli, Endru", ree ona. "Pokuaemo ponovo posle odmora, ali, iskreno govorei, poraz je neminovan i moraemo da od cele stvari dignemo ruke. Svi moji skoranji pokuaji doneli su mi samo neprilike pred predstojeu kongresnu kampanju." "Znam", ree Endru, "i ao mi je zbog toga. Jednom ste kazali da ete me napustiti ako doe do toga. Zato to niste uinili?" "ovek se moe predomisliti, znate. Najednom mi se uinilo da bih, ako vas napustim, platila previsoku cenu za jo jedan kongresni mandat. Osim toga, lan sam Zakonodavnog tela ve vie od etvrt stolea, a to je poprilino." "Ne postoji nikakav nain na koji bismo mogli da ih nagnamo da se predomisle, Li?" "Ve smo to uinili sa svima kod kojih su postojali i najmanji izgledi za tako neto. Ostali... veina... vrsto se dre svoje nenaklonosti prema naoj stvari." "Nenaklonost nije valjana prevaga u glasanju." "Znam, Endru, ali ni oni ne navode nenaklonost kao ono to je u njima odnelo prevagu." "Sve se svodi na mozak, onda", ree Endru oprezno, "ali zar stvar mora da ostane na nivou elija protiv pozitrona? Zar nema naina da prebacimo teite na funkcionalnu definiciju? Moramo li rei da se mozak sastoji od ovoga ili onoga? Zar ne moemo da kaemo da je mozak neto...bilo ta... to je kadro za odreen misaoni nivo?" "Nee vredeti", ree Li-Hsing. "Va mozak je delo ljudskih ruku, dok ljudski to nije. Va mozak je napravljen, njihov se razvio. Za svako ljudsko bie koje dri do barijere izmeu sebe i robota ove razlike predstavljaju elini zid visok milju i debeo milju." "Kada bismo mogli dospeti do izvorita njihove nenakolonosti... do samog izvorita..."

"Posle svih ovih godina koje su za vama", ree Li-Hsing tuno, "i dalje pokuavate da samo razumom dokuite ljudska bia. Siroti Endru, nemojte se ljutiti, ali to je robot u vama koji vas vodi tim smerom." "Ne znam", ree Endru. "Kada bih samo mogao..."

1. (Repriza) Kada bi samo mogao... Odavno je shvatio da e doi do toga i sada se konano naao kod hirurga. Pronaao je jednog, dovoljno vetog za ovaj posao, to e rei robota-hirurga, budui da se nijednom ovekuhirurgu nije moglo ukazati puno poverenje u ovom pogledu, kako s obzirom na sposobnosti, tako i na namere. Hirurg nije bio kadar da predvienu operaciju obavi na ljudskom biu, te je tako Endru, odloivi zakratko trenutak odluke na taj nain to se upustio u turobno ispitivanje koje je odraavalo nemire u njemu samome, konano uklonio blokadu Prvog Zakona, rekavi: "I ja sam robot." Zatim je dodao, vrstim glasom kojim je nauio da izgovara rei ak i onda kada se obraao ljudskim biima tokom poslednjih nekoliko decenija: "Nareujem ti da izvri operaciju na meni." U uslovima nedejstvovanja Prvog Zakona, nareenje koje je tako odluno izrekla osoba to je veoma nalikovala ljudskom biu aktiviralo je Drugi Zakon - i stvar je bila sreena.

21. Endru je bio uveren da slabost koju je oseao predstavlja samo uobraenje. Oporavio se od operacije. Pa ipak, to je manje upadljivo mogao, oslonio se o zid. Da je seo, sasvim bi se odao. "Konano glasanje bie ove nedelje, Endru", ree Li-Hsing. "Nisam mogla vie da ga odlaem, a poraz je neminovan. Nema nam druge, Endru."

"Zahvalan sam vam to ste umeno odlagali stvar", ree Endru. "To mi je pruilo vreme koje mi je bilo potrebno i zaigrao sam na kartu na koju sam morao." "Na kakvu kartu?" upita Li-Hsing brinim glasom. "Nisam mogao da vam kaem, ba kao ni ljudima iz firme 'Fajngold i Martin'. Bio sam siguran da biste me spreili. Ako je mozak taj oko koga se sve vrti, zar nije onda glavna razlika besmrtnost. Ko, zapravo, mari kako izgleda mozak, od ega je sazdan ili kako je nastao? Jedino je vano da modane elije izumru; da moraju izumreti. ak i ako svi ostali telesni organi budu odravani ili zamenjeni, modane elije, koje se ne mogu zameniti, a da se time ne preinai, pa samim tim i ubije data linost, na kraju moraju da izumru.

Moji modani vodovi trajali su dva stolea bez uoljive promene i nastavili bi da valjano funkcioniu jo mnogo stolea. Nije li upravo to temeljna razlika? Ljudska bia mogu da dopuste besmrtnog robota, budui da nije vano koliko jedna maina traje. Ali nisu u stanju da dopuste besmrtno ljudsko bie, budui da je njihova vlastita smrtnost podnosiva samo dok je sveopta. I to je razlog to nee da mi dopuste da postanem ljudsko bie." "Na ta ciljate, Endru?" upita Li-Hsing. "Reio sam problem. Pre vie decenija moj pozitronski mozak povezan je s organskim nervima. Sada je, poslednjom operacijom, ureeno tako da preko tih veza lagano... sasvim lagano... slabi potencijal mojih vodova." Na lepo izboranom licu Li-Hsing za trenutak nije bilo nikakvog izraza. A onda joj se usne skupie. "Hoete li da kaete da ste reili da umrete? Ali to je nemogue. Time se naruava Trei Zakon!" "Ne", ree Endru, "izabrao sam izmeu smrti mog tela i smrti mojih htenja i elja. Ostaviti moje telo da ivi po cenu jedne vee smrti, samo bi to naruilo Trei Zakon." Li-Hsing ga uhvati za miicu, kao da je elela da ga prodrma, ali se u poslednji as zaustavi. "Endru, nee upaliti. Vratite na prethodno stanje." "Nemogue. Nainjeno je premnogo tete. Preostala mi je jo jedna godina... manje-vie. Doiveu dvestotu godinjicu od mog nastanka. Podlegao sam trenutku slabosti kada sam sebi to priutio." "Ali to nije vredno takve rtve. Endru, vi ste budala." "Ako time dobijem ljudskost, onda je vredno. Ako ne, onda e mi bar doneti okonanje udnji, tako da je opet vredno." A onda se dogodi neto sa Li-Hsing to je i nju samo iznenadilo. Tiho, ona poe da plae.

22. Bilo je neobino kako je taj poslednji in uzburkao matu sveta. Sve to je Endru ranije uinio nije delovalo na ljude. Ali kada je on na kraju prihvatio i smrt da bi postao ovek, ta rtva je bila prevelika da bi se mogla odbaciti. Zavrna ceromonija bila je odreena, sasvim hotimice, za dvestotu godinjicu. Prema programu, svetski predsednik trebalo je da potpie dokumenat, kojim je samim tim sticao vanost zakona; sveanost je prenoena preko globalne televizijske mree, a prenos su prihvatale lunarna drava i kolonija na Marsu. Endru je sedeo u invalidskim kolicima. Mogao je jo da hoda, ali nesigurno.

Pred oima celog sveta predsednik je rekao: "Pre pedeset godina proglaeni ste za sto pedesetogodinjeg robota, Endru." Usledila je pauza, a onda je predsednik dodao sveanijim tonom: "Danas vas proglaavamo za dvestogodinjeg oveka, gospodine Martin." Osmehnuvi se, Endru prui ruku predsedniku.

23. Endruove misli lagano su ilele dok je leao u postelji. Oajniki je pokuavao da ih pribere. ovek! Bio je ovek! eleo je da mu to bude poslednja pomisao. eleo je da se rastoi... da umre... sa tim. Otvorio je oi jo jednom, poslednji put, i prepoznao Li-Hsing koja je sveano ekala. Bili su tu i drugi, ali za njega samo senke, neprepoznatljive seni. Jedino se Li-Hsing isticala spram sve gueg sivila. Lagano, bolno, on isprui ruku ka njoj i veoma slabano i neodreeno oseti kako je ona prihvata. Gubila mu se u pogledu, dok su poslednje misli kopnile iz njega. Ali pre no to je sasvim iezla, u svest mu se vrati poslednja nestalna misao, zadravi se tamo za trenutak, pre no to je sve prestalo. "Mala Gospoice", proaputa on, odve tiho da bi se moglo razabrati.

ZAVRNA RE

Onima meu vama koji su ve ranije proitali neke (ili, moda, sve) moje prie o robotima dugujem zahvalnost na odanosti i strpljenju. Onima, pak, koji to pre nisu imali prilike da uine, ova knjiga je, nadam se, pruila zadovoljstvo. U tom smislu, drago mi je to smo se susreli, a uzdam se da emo se uskoro sresti ponovo.