KINEZITERAPIJA

KINESIOTHERAPY

Dr NEDELJKO RODI Dr ZORAN OKI

DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

PREDAVANJE
LECTURE

10
10

10. DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

TEMATSKE CELINE:
Kinezioloka analiza pokreta glave i vrata

(torticollis krivi vrat; mialgini sindrom vrata). Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa (kifoza).

DEFORMITETI KIMENOG STUBA

KINEZIOLOKA ANALIZA POKRETA GLAVE I VRATA Vrat, iako mali segment lokomotornog aparata ini 1/10

duine tela, ima znaajnu ulogu u funkciji cele kime, a posebno pri pokretima glave. osovine u sve tri ravni.

Vre se pokreti glave oko: sagitalne, frontalne i vertikalne Fleksija glave u stojeem stavu vri se pasivno pod

uticajem sile zemljine tee.

Pokreti:
FLEKSIJA GLAVE. EKSTENZIJA I HIPEREKSTENZIJA GLAVE I VRATA. LATERALNA FLEKSIJA. ROTACIJA.

TORTICOLLIS KRIVI VRAT

Uzroci nastanka
Postoji vie razliitih uzroka tortikolisa i prema

njima tortikolis moe da bude: uroen i steen.

ETIOLOGIJA i vrste steenog tortikolisa su razliiti: 1. oftalmoloki (zbog diplopija), 2. dezmogeni (zbog oiljaka na koi), 3. miini (usled kontrakture miia vrata), 4. kotani (zbog anomalija vratnih prljenova), 5. inflamatorni (zbog limfadenitisa), 6. kompenzatorni (kod skolioze), 7. neuroloki (zbog poremeaja inervacije), 8. posturalni (usled loeg dranja), 9. histerini (zbog psihikog oboljenja), 10. traumatski (usled povrede), 11. reumatski (kod reumatolokih oboljenja) i 12. tuberkulozni (kod Potove bolesti).
7

KLINIKA SLIKA
Uroeni tortikolis - razlog ovoj pojavi je poloaj be-

be u stomaku u poslednjim mesecima trudnoe. Druga mogunost nastanka tortikolisa je poroajna trauma. Do istezanja miia vrata moe da doe ako bebina glava prebrzo izae, ili presporo pa je neophodno njeno izvlaenje i vrlo esto kada se prvo raa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja miinih vlakana zbog prevelikog istezanja miia vrata to se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar miia koji se stvori uglavnom u treoj nedelji bebinog ivota i moe da se vidi i opipa na vratu.

Osnovni znaci uroenog tortikolisa su: asimetrija lica i ela sa hipotrofijom na zahvaenoj strani, to je najece prisutno na samom roenju, bezbolan tumefakt veliine lenika u donjoj polovini m. sternocleidomastoideusa koji se javlja obino oko 2. nedelje, a spontano iezava posle 2. meseca po roenju, vrpasto skraenje i zategnutost m. sternocleidomastoideusa koje kasnije nastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na zahvaenoj strani, a lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu. Kao posledica uroenog tortikolisa javlja se kompenzatorna skolioza sa konkavitetom na zahvaenoj strani.

DIJAGNOZA
Radigrafskim pregledom vratne kime utvrduje se prisustvo anomalija vratnih prljenova (hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom). U cilju diferencijalne dijagnoze razliitih uzroka sekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajui dopunski dijagnostiki i konsultativni pregledi.

10

LEENJE
Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mii i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod veih skraenja kada ne moemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji otok na vratu i to je unoenje leka putem struje. Nakon ovih procedura obavezno idu vebe i to pasivne kada terapeut ili roditelj istee skraeni mii tako to naginje glavu na suprotnu stranu. Ova veba moe da se izvodi u dva poloaja, kada je beba na leima ili na boku, to zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da lei na leima, ali kasnije kada pone samostalno da se okree da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, moete to iz poloaja na boku. Druga pasivna veba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraeni mii i to moete uspeno da sprovedete u poloaju na stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je poloaj u kome beba moe i da spava to znai da se sve vreme skraeni mii istee.
11

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jaa drugu stranu vrata uz nau pomo. Pomeranjem trupa dovodimo je u poloaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoe da se okrene na stomak. Leei poloaj na stomaku sa osloncem na rukama omoguava podizanje glave i gornjeg dela tela to jaa miie vrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazujte joj omiljenu igraku i navodite je da okree glavu na stranu na kojoj je skraeni mii. U sluaju neuspeha fizikalne terapije ili kasno zapoetog leenja indikovano je hirurko leenje koje se obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripoja m. sternocleidomastoideusa, produenjem skraenog miica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjem miia. Posle operacije sprovodi se kratkotrajna imobilizacija ancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapija.
12

Torticollis spastica
Re je o nevoljnim kontrakcijama miia vrata koje dovode do

produene devijacije glave. Moe se manifestovati toninom, kloninom ili kombinovanom devijacijom glave. Glava moe da se okree ili naginje na stranu. Kontrakcija se javlja povremeno, sa razliitim ritmom. Prolazno ispravljanje glave moe se postii blagim kontrapritiskom glave brade prstom.

Leenje - najee se koriste benzodiazepini, antihlinergici,

miotonolitici. Ukoliko medikamentozno leenje nije uspeno, pribegava se hirurkom leenju. Primenjuje se korekcija m. sternocleidomastoideusa, presecanje n. accessoriusa, prednja ili zadnja bilateralna cervikalna rizotomija ili talamotomija. neophodni analgetici i fizikalna terapija, a nekada i psihoterapija zbog socijalnih poremeaja do kojih dovodi bizaran poloaj glave. Povremeno noenje plastine "kragne" moe biti korisno.
13

Dugotrajni neprirodni poloaj glave nekada izaziva bol te su

VEBE ZA TORTIKOLIS
Radi se o skraenom miiu na jednoj strani vrata to dovodi do naginjanja glave na istu stranu i okretanja lica na suprotnu. Razlog ovoj pojavi je poloaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoe. Do istezanja miia vrata moe da doe ako bebina glava prebrzo izae, ili presporo pa je neophodno njeno izvlaenje i vrlo esto kada se prvo raa karlica pa tek onda glava. Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijumjodida.
14

I Pasivne vebe - terapeut ili roditelj istee skraeni mii tako to naginje glavu na suprotnu stranu. Beba lei na boku, rukom joj fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena.

15

II Druga pasivna veba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraeni mii i to se moe uspeno da sprovede u poloaju na stomaku, tako to se jednom rukom fiksira rame a drugom spusti glava tako da brada ide ka ramenu. Ovo je poloaj u kome beba moe i da spava to znai da se sve vreme skraeni mii istee.

16

III Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jaa drugu stranu vrata uz nau pomo. Pomeranjem trupa dovodimo je u poloaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoe da se okrene na stomak.

17

IV Leei poloaj na stomaku sa osloncem na rukama omoguava podizanje glave i gornjeg dela tela to jaa miie vrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazujte joj omiljenu igraku i navodite je da okree glavu na stranu na kojoj je skraeni mii.

Kako znamo da je tortikolis izleen? Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, to znai da dete moe da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako je glava pravo u produetku kimenog stuba kada dete prohoda, moe se smatrati da je korekcija uspena i da nee biti pomenutih posledica.
18

MIALGINI SINDROM VRATA

Veliki broj mladih osoba bol u predelu vrata (sindrom

oboljenja modernog oveka i savremenog naina ivota).

Posledica HIPOKINEZIJE - dugo sedenje sa pognutom

glavom, duge vonje, prilikom naglih pokreta glavom

19

LEENJE
Otklanjanje osnovnih uzronika

(zavisi od stadijuma).

Ukoliko se esto javlja u akutnom

stadijumu mirovanje i relaksacija.

Hronini stadijum manuelna i

podvodna masaa, aplikacija toplote i vebe

20

VEBE svakodnevne (u toku dana, pauze):

vebe rotacije glave i vrata u leeem poloaju na leima ili

trbuhu, vebe aksijalne ekstenzije, vebe fleksije i fleksije protiv otpora, vebe ekstenzije i hiperekstenzije i ekstenzije protiv otpora, vebe laterofleksije i laterofleksije protiv otpora, vebe elevacije i depresije ramenog pojasa.

21

Bolovi u vratu
Sastavni deo ivota veine odraslih osoba, posebno onih koji na poslu sede ili dugo borave u nekom prinudnom poloaju, posao u kancelariji, za raunarom, studenti koji ue za stolom, ali i sportisti, ak ni fiziki radnici nisu poteeni. Godinje najmanje treina stanovnitva ima bol u vratu. Kod veine je to po drugi put ili je bol ve hronian. Uzroci bolovima Retko su to neke ozbiljne bolesti kao infekcija ili karcinom, uglavnom je uzrok mehanike prirode, odnosno oteenje vratnih prljenova ili meuprljenskih diskusa ali i nepravilno dranje glave moe da doprinese pojaanom bolu. Obino traje dan-dva i to je razlog to se tome ne pridaje znaaj.
22

Lekarska pomo? Najbolje odmah kada se bol pojavi ali veina ljudi pokua da to rei lekovima, masaom, kiropraksom ili jednostavno trpe dok ne proe. Interzitet bola nije kriterijum za odlazak kod lekara, ako se javi slab bol, skoro i da ga nema u vratu, ali se osea jak bol u jednoj ruci ili u obe, obino se radi o diskus herniji pa disk pritiska na korenove nerava. Tada svakako treba odmah da odete kod lekara, ili ako se desi da vam ispadaju predmeti iz ruke kao i ukoliko su bolovi jaki da ne moete da obavljate uobiajene poslove. Bez obzira to ovakva stanja uglavnom ne zahtevaju nikakvu hitnu ni ozbiljnu intervenciju potreban je lekarski pregled. Glavobolje u vezi sa problemima vrata? Pored migrenoznih i nekih drugih vidova glavobolja, este su cervikogene, odnosno one koje potiu od vrata. Mogu biti blage, srednje ili jake, obino boli jedna strana glave, ponekad su praene muninom ali nikad povraanjem to je karakteristino za migrenozne glavobolje. Uzrok su oteeni diskusi i prljenovi vratnog dela kime dok napetost miia pojaava intezitet bola. Do promena na diskusima i prljenovima dolazi pri nekom padu ili saobraajnoj nesrei kada dolazi do naglog pokreta glave, ali i tokom prirodnog procesa starenja kroz degenerativne promene.
23

Preventivno delovanje na ove promene? Najvee mogunosti su u prevenciji loeg dranja, dobru posturu stiemo u detinjstvu, zato treba nauiti decu pravilnom dranju naroito dok sede jer se pravilnim dranjem glave i vrata smanjuje pritisak na diskove, prljenove i meka tkiva. Pravilan sedei poloaj podrazumeva fizioloku zakrivljenost u krstima, neutralan poloaj vrata, ramena malo povijena u napred, brada paralelna sa podom. U ovom poloaju miii nisu optereeni, ali kako nije mogue sve vreme odravati ovaj poloaj, neophodno je da miii lea i vrata budu jaki kako bi pomogli u odravanju poloaja. Jaanje miia? Vebe. Ukoliko je dijagnoza postavljena fizioterapeut e napraviti individualan program vebi nakon procene funkcionalnog statusa. U poetku e raditi zajedno sa pacijentom, a onda e ga obuiti kako bi on mogao da nastavi sa vebanjem kod kue. Ovo je neophodno jer su ljudi skloni preterivanju, misle da je bolje ako odmah rade sve vebe, iako je vanije da pravilno izvode vebe, a ne veliki broj puta, rade ih po svaku cenu izazivajui bolove, ne prave pauze izmeu pokreta to dovodi do premora, ne diu pri izvoenju pokreta ili diu nepravilno.
24

Bavljenje sportom?
Iako se fizika aktivnost preporuuje za leenje bolova u vratu, neki

sportovi mogu da doprinesu pogoranju stanja. Jedan od njih je biciklizam gde glava ne sme da bude previe napred ali ni nazad. Igrai tenisa i skvoa prave snane pokrete vratom pa je teko igrati ako uvate vrat.

Tranje nee pogorati stanje ako je ujednaeno, po mekoj podlozi i

u adekvatnim patikama. Plivanje se uglavnom svima preporuuje, ali osobama sa bolom u vratu jedino e prijati leni stil, jer svi ostali predstavljaju veliki napor za miie vrata zbog poloaja glave koji se zauzima iznad vode. Uz odreene mere predostronosti i po prestanku bolova mogue je vraanje svim aktivnostima kako sportskorekreativnim tako profesionalnim kao i aktivnostima svakodnevnog ivota.
25

Vebe za vratni deo kime

I Kretanje glavom u napred i u nazad. Vebu ponoviti desetak puta.

26

II Kretanje ramenima to vie u napred i to vie u nazad (dok se ne sastave lopatice). Vebu ponoviti desetak puta.

III Kruenje ramenima u napred i u nazad. Vebu ponoviti desetak puta.

27

IV Postaviti levu ruku iza glave, desnu aku na levi obraz. Okretati glavu na levu stranu, desnom rukom pruati otpor. Vebu ponoviti desetak puta na jednu i na drugu stranu.

28

KINEZIOLOKA ANALIZA OSNOVNIH POKRETA TRUPA

Uspravan stav stalan uticaj sile zemljine tee koja

deluje u pravcu privlaenja (sabijanja) tela prljenova. dvostrukog slova S.

Kimeni stub u sagitalnoj ravni zakrivljenje u obliku Sagitalne fizioloke krivine kimenog stuba imaju zadatak

da prihvate i raspodele teinu tela na manje komponente, tj. da je prenesu na veu povrinu. pokretljivost kime u celini je relativno velika, jer se ona ponaa kao jedinstven vieosovinski zglob.
29

Pored ograniene pokretljivosti izmeu pojedinih prljenova

Pokreti:
frontalna osovina antefleksija i retrofleksija, sagitalna osovina laterofleskija, uzduna osovina rotacija trupa u levu i desnu stranu.

30

Struktura grudne kime

31

KIFOZA
je naziv za nepravilnost koja se ispoljava kao pojaana

fizioloka zakrivljenost grudne kime u sagitalnoj ravnini s konveksitetom prema natrag.

Kifoze s obzirom na etiopatogenezu delimo na:

POSTURALNE SCHEUERMANOVE KIFOZE KONGENITALNE KIFOZE IZAZVANE PARALIZOM POST-TRAUMATSKE KIFOZE POST-OPERATIVNE KIFOZE DEGENERATIVNE KIFOZE
32

Prema etiologiji dve osnovne grupe: uroene i steene. Tri kritina perioda za nastanak steenih kifoza: 1. DOBA USPRAVLJANJA DETETA. 2. DOBA POLASKA DETETA U KOLU. 3. PERIOD PUBERTETA. Steene kifoze mogu se podeliti u dve grupe: funkcionalne i strukturalne.
33

KLINIKA SLIKA KIFOZE

LOKALIZACIJA :
1. VISOKE TORAKALNE KIFOZE 2. UMERENE KIFOZE. 3. NISKE KIFOZE.

Kategorizacija MOE:
1. Najblai oblici kifoze. 2. Promene na telima prljenova. 3. Fiksirane kifoze.
34

POSTURALNE KIFOZE
Ova nepravilnost naziva se OKRUGLA LEA. Nastaje kao posledica insuficijencije miino-ligamentornog sistema u

uslovima ubrzanog rasta. Nastaju kao rezultat nepravilnog telesnog dranja koje moe nastati zbog uticaja razliitih egzogenih faktora (stres, umor, neprikladna optereenja i sl.). esto su povezane s lordotinim nepravilnim dranjem. Novija istraivanja (Tribastone, 1992) ukazuju da patoloki procesi na kimi se razvijaju upravo na mestu najvee fizioloke zakrivljenosti (grudna krivina put natrag).

Jako je vano rano dijagnostikovati posutralnu insificijenciju koja dovodi

do nastajanja posturalnih kifotinih dranja. Kineziterapijskim postupcima i optim telesnim vebanjem ovaj tip kifoze se moe ispraviti te na taj nain onemoguiti progrediranje i nastanak veih zakrivljenosti.
35

Kineziterapijski postupci kod posturalnih kifoza

Simetrine vebe radi mobilizacije cele kime. Vebe jaanja dubokih miia lea. Vebe jaanja povrinskih miia lea (grudno-vratnog dela kime). Vebe jaanja trbunih miia. Vebe istezanja prsnih miia. Vebe u bazenu.

36

SCHEUERMANOVE KIFOZE

Nastaje u detinjstvu, oko 11. godine ivota. Oko 1% dece u tom dobu dobije ovaj tip kifoze. Nastaje podjednako u oba pola. Normalni ugao zakrivljenosti kifotine komponente je 25-30 . Kifotino dranje se podrazumeva do 40 . Kod Scheuermanove kifoze ugao zakrivljenosti je vei od 45 .

37

 Scheuermanova kifoza se deli u etiri stadijuma.

Male promene na telu grudnih prljenova. Strukturalne promene na prljenu sa znacima nekroze u epifizama. Daljnje napredovanje promene strukture prljena (suavanje inter-

vertebralnog prostora). Osifikacija susednih grudnih prljenova.

38

 Znakovi Scheuermanove kifoze:

Bol u leima. Pojaana zakrivljenost kime u sagitalnoj ravnini. Nastajanje lordotinog dranja. Kod velikih zakrivljenosti (preko 100 ) bol u prsima, kratki

dah, brzi zamor.

Uzroci nastajanja Scheuermanove kifoze:

Nepoznati. Genetski neka istraivanja su dokazala da ovaj tip kifoze se

prenosi u porodici. Djeja osteoporoza neka istraivanja su povezala nedostatak kotane mase u detinjstvu (djeja osteoporoza) s nastankom ovog tipa kifoze.
39

 Dijagnoza Scheuermanove kifoze:

Rentgenski snimak (X-ray) 45 i vie. CT snimak (computed tomography). MRI magnetska rezonanca (magnetic resonance imaging).

40

 Leenje Scheuermanove kifoze:

Noenje steznika (Milwaukee) preporuljivo je pre zavretka

kotane zrelosti (do 14 godine), za krivine do 75 . Operativni zahvat kod krivina veih od 75 : Ugradnja ipke. Presek ligamenta. Vaenje diska. Umetak izmeu prljena.

41

 Kineziterapijski postupci kod Scheuermanove kifoze:

Sve aktivne jebe kao i kod posturalnih kifoza uz upotrebu

Milwakuee steznika. Aerobne vebe pozitivno djeluju na funkciju srca i plua.

42

OSTALE KIFOZE
KONGENITALNE
Nastaju kao posledica nepotpunog razvoja kotanog sisitema do

roenja, kao npr. nepotpuno formiranje kime i sl.

KIFOZE IZAZVANE PARALIZOM

Mogu biti izazvana cerebralnom paralizom, miinom distrofijom i sl.

POST-TRAUMATSKE KIFOZE
Nastaju zbog povrede kime.

POST-OPERATIVNE KIFOZE
Nastaju kao posledica neuspele operacije kime zbog nekog drugog

problema.

DEGENERATIVNE KIFOZE
Zbog nastanka degenerativnih bolesti kao to je ankilozantni spondi-

litis i sl.

43

DORSUM KYPHOTICUM, DORSUM CURVATUM OKRUGLA LEA

Lea s konveksitetom u grudnom delu prema natrag.

ETIOLOGIJA
Genetska sklonost. Spoljnji inioci: neizgraene navike i posturalni refleksi

pravilnog dranja, kolska torba, kolski nametaj, umor. Pojedina profesionalna zanimanja i dr. Rahitis.

44

KLINIKA SLIKA

Vea ili manja povijenost ramena. Isturena glava napred. Skraenje prsnih miia, to pojaava konveksitet lea prema nazad. Krilaste lopatice unatrag (simetrino ili asimetrino razmaknute). Infatilni oblik ako se ne tretira moe prei u juvenilni oblik dece pre puberteta.

Prisutan je i u ena i starijih osoba. Kod tekog rada ili estog nepravilnog dranja (pognutost za vreme

sedenja) ova nepravilnost s vremenom moe prei u POGRBLJENI POLOAJ KIME.

45

KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI KOD OKRUGLIH LEA

Naglasak na pasivne i aktivne vebe istezanja kime. Vebe s jednim od ekstenzora koji rastereuju kimu i istee

kontrahovanu muskulaturu grudi. Vebe disanja respiratorna gimnastika. Vebe u vodi, leno plivanje.

46

SCAPULAE ALLATE KRILASTE LOPATICE

Udaljene medijalne strane lopatica od kotane linije kime.

ETIOLOGIJA
Naslee morfolokog tipa. Uznapredovala bolest upale plua koja prouzrokuje smanje-

ni respiratorni kapacitet. Hipotonini su sledei miii: m. trapezius, m. rhomboidei koji neuvruju lopatice uz grudni ko.

47

PITANJA?

48

HVALA NA PANJI !

49

10. DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

TEMATSKE CELINE:
Kinezioloka analiza pokreta glave i vrata

(torticollis krivi vrat; mialgini sindrom vrata). Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa (kifoza).

50

DEFORMITETI KIMENOG STUBA 1

PREDAVANJE
LECTURE

10
10

51