Elementi modnog dizajnaPresentation Transcript

1. ELEMENTIMODNOG DIZAJNA LIDIJA STANKOVI 2. MODNI DIZAJN Modni dizajn je primenjena umetnost. Modni dizajn je umetnost jer je ljudska duhovna delatnost kojom kreator modni dizajner, koristei likovne elemente i estetske principe, izraava svoja oseanja i stvara originalnu prijatnu, harmoninu i estetski vrednu kreaciju. Modni dizajn je primenljiv jer, pored duhovne i estetske, ima i praktinu upotrebnu funkciju i zadovoljenje ljudskih potreba. Modni dizajn je art to wear primenjena umetnost koja se nosi.

3. Modni dizajn je umetniko oblikovanje originalne odee i prateih detalja - aksesoara koji zadovoljavaju vizuelne, likovne, estetske, strukturne i funkcionalne kriterijume. Za uspeno oblikovanje odee neophodno je dobro poznavanje elemenata modnog dizajna koje emo koristiti u oblikovanju odee (ta ?) , i principa modnog dizajna, odnosno naina (kako ?) na koje emo koristiti elemente kako bismo postigli da odea bude skladna, dopadljiva, jedinstvena i funkcionalna.

4. Ono to neko umetniko delo ili kreaciju ini vie vrednim u odnosu na druge su elementi koji su korieni u njihovom komponovanju - oblikovanju i estetski principi naela, odnosno nain na koji je to uinjeno. Kao to umetnik koristi razliite elemente kompozicije i principe komponovanja da bi stvorio estetski vredno umetniko delo, modni dizajner koristi elemente i principe modnog dizajna da bi realizovao svoju kreatorsku imaginaciju i viziju i ostvario dobru i estetski vrednu kreaciju, u kojoj svi delovi ine jedinstvenu, prijatnu i skladnu, harmoninu celinu koja pleni tuu panju, a vlasniku prua samopouzdanje, jer ga ini zadovoljnim i srenim.

5. ELEMENTI MODNOG DIZAJNA Elementi modnog dizajna su sastavni vidljivi vizuelni, gradivni delovi, komponente odee i aksesoara.

Pojedinano ne znae mnogo, ali ako su veto i skladno spojeni ine harmoninu celinu estetsku i efikasnu vizuelnu komunikaciju. Elemente modnog dizajna ine: Linija Oblik Tekstura Valer i Boja 6. Ovom prezentacijom bie obuhvaeni sledei elementi modnog dizajna: Linija Oblik Tekstura i Valer Boja kao element modnog dizajna, zbog njenog znaaja, prikazana je u posebnoj prezentaciji ovde (ako elite da otvorite preite na Slide Show i kliknite). 7. LINIJA vrlo jednostavna ali Linija, kao skup taaka, je naizgled je, po svojim izraajnim mogunostima, izuzetno kompleksna i znaajna. Zato je linija osnovni ali, u isto vreme, i jedan od najvanijih elemenata modnog dizajna. Kao samostalan element, linija definie stvarnu ili iluziju veliine, pravac, smer, kretanje. Svojim kombinacijama moe da ostvari sve druge elemente, sem boje. Zatvorena linija odreuje povrinu, a ako je iroka i sama moe biti povrina Kao kontura daje oblik - siluetu, Diferenciranim linijama dobija se struktura. Na isti nain se mogu dobiti i tekstura i valer. 8. Prema izgledu linije mogu biti: kontinuirane, tanke,isprekidane, otre, izlomljene, jednoline, obojene i sl.Prema toku linije su: prave (horizontalne, vertikalne,dijagonalne), krive (krune, polukrune, talasaste,spiralne), otvorene, zatvorene... 9. Prema znaenju - funkciji linije u modnom dizajnu mogu biti: Konturne (obrisne) Strukturne (konstruktivne) Dekorativne (ukrasne) 10. Konturne linije - siluete formiraju konturu tela i/ili odee. To su osnovne linije u odevanju, najpre se zapaaju i vidljive su iz daljine. Ocrtavaju oblik odee i daju specifian izgled osobe koja je nosi. 11. Strukturne linije su linije unutar konturne - siluete i daju grau strukturu, posebnost odei. Deo su dizajna i dobijaju se krojenjem i ivenjem, npr. Linije struka, okovratnika, kragne, revera, avova i poruba strana, otvora za ruke, rubova, ivica, manetni... Strukturne linije su i spojevi istih ili razliitih materijala, sastavci, redovi dugmadi, depovi i dr.

12. Dekorativne linije: nabori, karneri, ipke, vez, kontrastni obrubi, ukrasni tepovi, ukrasni zatvarai, trake, gajtani, paspuli...

13. OBLIK Oblik i forma su veoma bitni vizuelni elementi modnog dizajna. Spoljni oblik odreen konturnom linijom dvodimenzionalna kontura ljudskog tela sa odeom naziva se modna silueta. Modna silueta je prvi utisak o odei koji se vidi iz daljine, pre nego to se uoe i prepoznaju njeni strukturni detalji.

14. Modna silueta se menjala kroz istoriju kostima i po njoj se prepoznaju modni stilovi.

15. Oblik odee Oblik odee, poznat i kao modna linija, najee se naziva po latininim slovima na koje asocira: A I T H V Y X

16. Oblik tela Bez obzira to u grai svih ljudskih tela uestvuju isti gradivni elementi i delovi, ljudska tela se meusobno razlikuju i u stvarnosti najee odstupaju i od kanonskih mera klasine i modne figure. Postoje razliiti oblici tela, ali se svi oni mogu svesti na sledee osnovne ob like tela: Kruka Jabuka Peani sat Klin Pravougaonik

17. Telo i odelo Ljudsko telo je forma konstrukcija koja nosi odeu. I ljudsko telo koje nosi i odelo koje se nosi su u stvarnosti trodimenzionalni. U zavisnosti od dizajnerskog pristupa, odea se u fazi dizajna idejno oblikuje: - Na modnoj figuri na dvodimenzionalnom mediju (papir, raunar...), tako to se, pomou elemenata modnog dizajna (linije, oblika, teksture, valera i boje), izraava iluzija trodimenzionalnosti tela i odela, ili Trodimenzionalno - drapiranjem na krojakoj lutki - manekenu. U fazi izrade odee dvodimenzionalna tkanina se oblikuje u realnu trodimenzionalnu odeu.

18. Oblik tela uslovljava oblik odee i obrnuto: odea prividno menja popravlja oblik tela skrivanjem ili otkrivanjem, odnosno potenciranjem njegovih oblika. Svakom telu treba primeriti odgovarajuu odeu: KAKVO TELO TAKVO ODELO ! Uz ljubaznu saglasnost socijalne mree za

modu i lepotu OTY- Oh Thats You, korien je izbor kreacija koje su poznati dizajneri prikazali na Nedeljama mode u Njujorku, Parizu, Londonu i Milanu 2012. godine, kao ilustraciju i inspiraciju za pojedine oblike tela. Skree se panja da odeu nose manekenke koje nemaju izraenu grau odgovarajueg tipa. 19. Kruka ili trouglasti oblik: karakteriu ga uska ramena, a iroki kukovi i butine. Idealni modni stil je onaj koji e uiniti da se proporcije tela vizuelno izjednae da bi figura delovala skladno. Treba da se skrene panja sa donjeg dela tela naglaavajui ramena i grudi. 20. Jabuka ili ovalni oblik: Telo okruglastog oblika sa slinim irinama kukova, struka i bokova. Treba ublaiti gornji deo tela skretanjem pogleda sa srednjeg dela tela i usmeriti prema donjem delu tela i uiniti struk tanjim. 21. Peani sat: glavne karakteritike telesne grae su proporcionalna graa tela, priblino isti obim gornjeg i donjeg dela tela, vee grudi, uski struk i bujne obline. Smatra se idealnom graom. 22. Klin ili invertni trougao: karakteriu ga iroka ramena a ui kukovi. Cilj je uspostaviti vizuelnu ravnoteu tako to e se skrenuti panja sa irokih ramena, a vizuelno istai struk i proiriti kukove. 23. Pravougaonik: ramena i kukovi su priblino iste irine, bez naglaenog struka, a grudi su omanje. Odgovarajuom odeom treba figuru vizelno suziti u struku, a malo proiriti u ramenom i donjem delu tela. 24. TEKSTURA Tekstura je povrinski kvalitet odee. Tekstura je jedinstvena meu elementima modnog dizajna zbog toga to izaziva dva senzorna procesa: vienje i dodir moe se videti i osetiti. Tekstura se odnosi na to kako se odevni materijali oblikovani u odevne predmete oseaju ili izgledaju. Teksture mogi biti: - Stvarne, fizike ili taktilne i Vizuelne ili zamiljene 25. Stvarna, fizika ili taktilna tekstura je fiziki prisutna, trodimenzionalna je i moe se osim vienja i osetiti dodirom (taktilno). Opisuje se reima kao

to su: mek, grub, krupan, sitan, sjajan, mat, gladak, hrapav, nean, itd., koje opisuju njene karakteristike. Uvek je prisutna na tkaninama. Vi zuelna ili zamiljena tekstura je, ustvari, vizuelna dvodimenzionalna interpretacija trodimenzionalne fizike ili neke zamiljene teksture. Na materijalima se postie tampanjem, bojenjem... 26. Obe vrste tekstura su prisutne u modnom dizajnu. Stvarne ili fizike teksture materijala od kojih je izraena odea, nastale u postupku izrade materijala (tkanje, pletenje...), taktilno oseamo svojim telom. Teksture materijala nastale njegovom finalizacijom i doradom (tampom, dekoracijom...), kao i teksture nastale konstrukcijom (krojenjem) odee, upotpunjuju na vizuelni i estetski oseaj o Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION odei. ILLUSTRATION Inspiration and Technique 27. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 28. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 29. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 30. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 31. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 32. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 33. VALER Valer je koliina svetlosti, odnosno belog (svetli) i crnog u boji (tamni valer). Raspon tonova od najsvetlijih do najtamnijih naziva se valerski klju. Moe biti durski (vei raspon i jai kontrast) i molski (manji

raspon i slabiji kontrast). Valer imaju i hromatske i ahromatske boje. Svaki hromatski ton ima valer u ahromatskom. 34. Valerski krug je krug boja koji osim istih boja (sredinji prsten) prikazuje i njihove svetle valere (etiri unutranja prstena) i tamne valere (tri spoljanja prstena). Valerski krug u modnom dizajnu slui za finiju harmonizaciju boja. 35. U modnom dizajnu valer posebno dolazi do izraaja kod ahromatske i monohromatske eme odevanja. U ahromatskoj emi najizraeniji valerski raspon je od bele do crne. Sreemo ga u tradicionalnom mukom poslovnom odelu tamnosive ili crne boje sa obaveznom svetlom tradicionalno belom kouljom, crnim cipelama i kravatom koja valerski moe biti smetena u bilo kom delu srednjeg kljua, ali i u visokom i dubokom (osim najekstremnijih valera, tj. crnom i belom). 36. Ova kombinacija je u niskom (tamnom, dubokom) durskom kljuu, jer se kao nosei valer pojavljuje tamnosiva ili crna boja odela iz niskog kljua, prate ga crne cipele iz istog, a kontrast daje svetla (bela) koulja iz visokog kljua. 37. Slino je i sa enskom uvenom "malom crnom haljinom koja uvek ide sa nekim kontrastnim svetlim detaljem - nakitom ( npr. niskom belih perli), ili delom odee. I ovde se, evidentno, radi o dubokom durskom kljuu. 38. Hromatski valer je najizraajniji element modnog dizajna u monohromatskoj emi. 39. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHIONILLUSTRATION Inspiration and Technique 40. ILUZIJE I EFEKTI elemenata modnog dizajna Linija Vertikalne linije telo izgleda vie i vitkije Horizontalne linije telo izgleda krae i ire I i Y linije izduuju, a i T linije skrauju Dijagonalne linije izduuju ako su

blie vertikali, a skrauju ako su blie horizontali. Ravne linije telo izgleda vie i vitkije Krive linije ine telo zaobljenijim 41. Oblik Okrugli ili etvrtasti oblici - poveavaju Tubularni, cevasti oblici ine viim i vitkijim Tekstura Grube, krupne i sjajne teksture poveavaju Nene, sitne i mat teksture smanjuju Na teksturu utie svetlost 42. Boja Hladne i tamne boje smanjuju Monohromatske, tople i svetle boje poveavaju, proiruju i izduuju. Tamnije boje na mestima koja se ele prikriti, a svetlijim bojama naglasiti eljene delove tela pod uslovom da se ne predimenzioniu. Ekstremni kontrasti - ine boje svetlijim i poveavaju Na boju utiu svetlost i tekstura