PROJEKAT IZ PRAKTINE ELEKTRONIKE

NAZIV PROJEKTA: Taan naziv projekta odobren od strane mentora TEKST ZADATKA: Tekst zadatka, nakon precizranja glavnih zahteva projekta nakon dogovora sa mentorom MENTOR PROJEKTA: Prezime i ime mentora PROJEKAT IZRADILI: Prezimena, imena i brojevi indeksa lanova tima koji su radili na projektu (po pravilu dva studenta) DATUM ODBRANE PROJEKTA:

Sadraj
PROJEKAT IZ PRAKTINE ELEKTRONIKE.................................................................................1 1. Uvod..................................................................................................................................................3 2. Analiza problema.............................................................................................................................. 3 3. Prorauni i simulacioni rezultati........................................................................................................3 4. Opis realizovanog predmeta projekta................................................................................................4 4.1. Detaljan opis svih elemenata ureaja......................................................................................... 4 4.2. Slika ureaja u krajnjem stadijumu izrade.................................................................................4 5. Rezultati testiranja.............................................................................................................................4 6. Zakljuak...........................................................................................................................................4 7. Literatura........................................................................................................................................... 5 Dodatak A.............................................................................................................................................6

1. Uvod
Naslov mora ostati tano ovaj koji je napisan. Obavezno navesti ta je tema projekta i ko je zadao projekat (kako je projekat smiljen, ime je motivisan, ukoliko su kandidati sami smislili projekat). Poglavlje moe u kratkim crtama da objasni ta predstavlja predmet projekta, emu slui i koje su mu glavne karakteristike. Treba navesti i sve relevantne veze sa drugim oblastima od kojih e neke moda biti dotaknute u daljem tekstu. Takoe je obavezno u kratkim crtama opisati ono to je napisano u pojedinim poglavljima. Npr. U treem poglavlju dati su svi prorauni vezani za projekat kao i rezultati simulacija. Mogu se kratko dati primeri i slike drugih ureaja iste ili sline namene. Mogu se istai eventualne razlike koje postoje u odnosu na ureaj koji se eli razviti kao predmet ovog projekta.

2. Analiza problema
Veoma vaan deo projektonog rada. Naslov se po potrebi moe promeniti, ali sutina teksta mora da ostane analiza problema. Treba jasno istai ta su glavni (i sporedni) ciljevi koji ele da se postignu razvojem novog ureaja. Ova analiza ne treba da se pojavi samo u ovom tekstu, nego ju je neophodno proi da bi se jasno zacrtao put razvoja ureaja i da bi se donele kljune odluke na osnovu kojih se neka potencijalna reenja odbacuju, a druga prihvataju. Ovakva analiza je jedan od kljunih elemenata inenjerskog razmiljanja i samim tim i jedan od kljunih ciljeva ovog projekta. Zbog toga je veoma vano da se u ovom odeljku navedu sva reenja koja su razmatrana i da se obrazloi zato je neko od njih usvojeno kao dobro, a neko drugo odbaeno kao neodgovarajue za ovaj projekat. Analizu treba zavriti barem grubom skicom ili blok emom konanog ureaja.

3. Prorauni i simulacioni rezultati

Ovaj odeljak bi trebalo da promeni naslov u pojedinim projektima. Za neke probleme simulacija e biti glavni izvor informacija, za neke druge pak proraun na papiru. esto se mogu i uporediti rezultati ta dva pristupa. Mogue je ak i razdvojiti ovaj odeljak navie manjih ukoliko se smatra za potrebno. U ovom odeljku (ili u odeljcima vezanim za njega) treba dati konkretne eme pojedijih elemenata sistema i po potrebi dimenzionisati pojedine komponente na osnovu simulacija ili prorauna. Prorauni mogu biti obimni i esto nije dobra ideja optereivati tekst velikom koliinom formula zbog toga se sami prorauni mogu izmestiti u jedan od dodataka na kraju teksta, a u sam glavni tekst se tada dodaje samo referenca (poziv) na odgovarajui dodatak. Same formule ukoliko ih ima treba da budu numerisane kao u primeru ispod: I CQ = VCC VT VBE hFE RB + RE (hFE + 1) (1)

Preko broja jednaine moe se pozivati na odreenu jednainu u tekstu, npr vidi jednainu broj 1. Simulacioni rezultati mogu da potiu iz razliitih softvera. Mogu to biti simulatori elektrinih kola (DC, AC, tranzijentne, Monte Carlo analize), a i simulatori opteg tipa ili neki drugi softverski inenjerski alat.

4. Opis realizovanog predmeta projekta

4.1. 4.2. Detaljan opis svih elemenata ureaja Slika ureaja u krajnjem stadijumu izrade

Poeljno je u tekst staviti barem jednu sliku gotovog ureaja, ak i ako je on konano izraen samo na protobordu. Treba to da bude to je mogue reprezentativnija slika koja na oigledan nain pokazuje i dokazuje da je ureaj zaista napravljen i da se po mogustvu vidi i njegova funkcija i nain rada.

5. Rezultati testiranja
Nakon to je ureaj izraen moe se pristupiti njegovom testiranju. Testiranje podrazumeva proveru performansi u praksi. Treba proveriti i u ovom odeljku opisati koliko ureaj uspeno obavlja zadatak za koji je projektovan. To treba potkrepiti merenjima ulaznih test signala, izlaznih signala i unutranjih signala koji predstavljaju nekakav meurezultat. Mogu se dati tabele sa rezultatima, frekvencijske karakteristike, slike dobijene pomou oscilokopa i slino ukoliko to moe da koristi u predoavanju performansi.

6. Zakljuak
Ovaj odeljak je obavezan. Naslov takoe mora ostati nepromenjen. Moemo ga podeliti na dva dela: Zakljuak o uspenosti i meri zavrenosti projekta, Rezime projekta.

Veoma je vano na samom poetku ovog dela jasno rei da li je uraeno sve ono to je bilo definisano projektnim zadatkom. Ako ima odstupanja od toga, onda kratko objasniti koja su to odstupanja i zato su nastala. Ako su nastala odstupanja od definisanog projekta, napisati u kom mestu u radu mogu da se nau detaljnije informacije o tome. Rezime je mesto gde se pravi osvrt na ono to je uraeno u projektu, ili naunom radu. Duina rezimea moe da bude od dva do tri pasusa. Prvi pasus je obavezan i predstavlja pregled onoga to je uraeno. U njemu se u kratkim crtama nabroji ono to je opisano u tekstu koji predhodi zakljuku. Npr. moe se sa po jednom reenicom ponoviti sutina ili rezulat svakog odeljka koji je napisan pre zakljuka. Ovaj pasus je obavezan.

Drugi pasus moe ukratko da ponovi ono to je nesumnjivi zakljuak celog rada i koji treba da bude posebno istaknut kao vredan rezultat. Ovaj pasus nije obavezan. Trei pasus je obavezan i predstavlja mesto gde mogu ukratko da se navedu ideje koje su se javile tokom izrade projekta ili pisanja rada i predstavljaju dalje mogue pravce razvoja konkretnog ureaja ili nove oblasti koje autor rada namerava u bliskoj budunosti da istrai.

7. Literatura
Ovaj odeljak je obavezan. Ne treba da sadri nikakav drugi tekst osim spiska literature. Literatura moe da bude struna knjiga, udbenik, zbirka zadataka, praktikum, standard, lanak iz asopisa, nauni rad, web-sajt (daje se poslednji vaei link na njega), tehnika dokumentacija (manual ili datasheet). Spisak se daje kao numerisana lista gde su za svaku stavku dati relevantni podaci ukoliko su poznati. Tu spadaju: autor(i), naslov, izdava, godina izdanja, stranice u sluaju asopisa ili zbornika radova itd. Ovaj tekst obavezno obrisati. U nastavku je primer spiska literature. [ 1 ] Ime Prezime Autora, Kuvar elektronike, FTN, Novi Sad, 2008. [ 2 ] T. K. Webber, Infrared Sensors, MCMillan, 2002.

Dodatak A
Dodaci su obino obeleeni slovima i tako se na njih i poziva. Poeljno je takoe da svaki dodatak pone na novoj strani. U dodatke mogu da se stave i najvaniji dokumenti koji se odnose na pojedine komponente i podsklopove (kupljenje kao gotove celine) tzv. Datasheet.