Mainski fakultet u Kragujevcu Smer: Industrijski inenjering

Horizontalna Diverzifikacija / integracija

Predmet: Upravljanje razvojem
Marko Lukovic
1

Sadraj

Horizontalna diverzifikacija / integracija Vertikalna diverzifikacija / integracija

Pojam i znaaj Dimenzije strategije vertikalne integracije Alternativne strategije vertikalne integracije Faktori koji uticu na izbor vertikalne integracije
2

HORIZONTALNA DIVERZIFIKACIJA / INTEGRACIJA

Pojam i znacaj
Pod horizontalnom diverzifikacijom se podrazumevama obuhvatanje u proizvodni program proizvoda koji se medjusobno razlikuju po tehnoloskoj osnovi i trzisnoj nameni, ali pripadaju istoj grani delatnosti!

Horizontalna diverzifikacija se odnosi na nove proizvode koji su tehnoloski nepovezani sa sadasnjim proizvodima preduzeca, ali se mogu prodavati istim grupama kupaca kojima se prodaju sadasnji proizvodi. Kod ove diverzifikacije povecava se sirina proizvodnog programa uz zadrzavanje dosadasnje dubine, odnosno preduzece kmpletira svoju ponudu uvodeci nove linije proizvoda.
5

Horizontalna diverzifikacija se odnosi na ulazenje u nove poslove koji nisu ni kupci ni dobavljaci postojecem poslu (preduzecu). Ovi novi poslovi mogu biti povezani ili nepovezani sa postojecim poslovima preduzeca.

Povezana diverzifikacija ukljucuje bilo

uvodjenje postojecih proizvoda na nova trzista ili uvodjenje novih proizvoda na postojeca trzista. Nepovezana dverzifikacija se odnosi na prodavanje novih prizvoda na novom trzistu.

Diverzifikujuce firme u nacelu preferiraju da slede strategiju povezane diversifikacije jer uocavaju da ona sadrzi mogucnost za sinergiju i/ili manji rizik od nepovezane diverzifikacije.

1) Povezana diverzifikacija ne moze da ponudi zeljeni rast. 2) Povezana diverzifikacija ne nudi diverzifikaciju koja je dovoljno udaljena od postojece baze kupaca. 3) Povezana diverzifikacija putem akvizicije moze moze biti sprecena putem antitrustovskog-zakona.
9

Horizontalna diverzifikacija podrazumeva nastojanje preduzeca da svoj sadasnjoj liniji proizvoda doda nove tehnoloski nepovezane proizvode koji mogu da privuku njegove sadasnje kupce.

10

Vazno ogranicenje horizontalne diverzifikacije je da se novi proizvod uvodi da bi se prodavao u istom ekonomskom okruzenju kao postojeci proizvod sto vodi rigidnosti i nestabilnosti. Strategija horizontalnog rasta je pogodna strategija za preduzece sa prosecnom konkurentskom pozicijom koje zeli da poveca svoju prisutnost u atraktivnoj grani.

11

Da bi povecalo svoje poslovanje, preduzece se siri u druge segmente svog sadasnjeg trzista ili druga geografska podrucja.
Dodavanje drugih poslova ciji su proizvdi povezani , ali ciji su kupci nepovezani, sadasnjoj ponudi preduzeca je posebno dobra strategija kada postoje sledeci uslovi:
12

1) Kada ce se znacajno povecati sadasnjih proizvoda preduzeca kroz preuzimanje odredjenih srodnih proizvoda.

2) Kada preduzece konkurise u grani koja se odlikuje zestokom konkurencijom sto se ispoljava u niskoj stopi profita grane i prinosa.
13

3) Kada se sadasnji kanali distribucije preduzeca mogu koristiti za prodaju novog proizvoda. 4) Kada novi proizvodi imaju kontraciklicno kretanje prodaje u poredjenju sa sadasnjim proizvodima preduzeca.

14

Horizontalna diverzifikacija se moze ostvariti i kupovinom stoka akcija konkurenata, kupovinom imovine konkurenata ili zajednickim interesom dva preduzeca.

15

Horizontalna integracija se sastoji iz nastojanja preduzeca za vlasnistvom ili povecanom kontrolom nad nekim od njihovih konkurenata. Ovaj vid strategije je posebno dobar kada su ispunjeni sledeci uslovi:

16

1) Kada preduzece moze steci monopolska obelezja u datom podrucju ili regionu, a pritom ne bode optuzeno da nastoji da smanji konkurenciju.
2) Kada preduzece konkurise u strateski rastucoj grani.

3) Kada povecane ekonomije velicine pruzaju konkurentske prednosti.

17

Primarni problem sa koriscenjem strategije horizontalne diverzifikacije je u tome sto takva strategija eliminise konkurenciju koja je postojala izmedju dva preduzeca, jer se kupuje preduzece koje je do tada bilo direktan konkurent.

18

VERTIKALNA DIVERZIFIKACIJA / INTEGRACIJA

19

Pojam i znacaj

Vertikalna diverzifikacija je strategija rasta koja podrazumeva prosirenje sadasnjg poslovanja preduzeca u dva moguca pravca u prethodne i/ili naredne procese proizvodnje ili prodaje.

20

Radi se o prosirenju delatnosti preduzeca i na proizvodnju poluproizvoda, delova, materijala, sirovine i energije koju je ranije kupovao od drugih preduzeca i ugradjivao u svoj proizvod ili obuhvataju visih faza obrade i samih kanala distribucije.

21

Preduzece cije poslovanje bazira na vertikalnoj integraciji proizvodnje ne moze se smatrati diverzificiranim. Vertikalna diverzifikacija se razlikuje od vertikalne integracije kroz to sto kapacitet novog stupnja nije uskladjen sa vec postojecim fazama.

22

U ovom slucaju imamo posla ne smo sa novim proizvodima vec i sa novim trzisnim odnosima Vertikalna integracija je kombinacija tehnoloski razlicitih procesa proizvodnje, distribucije, prodaje ili drugih ekonomskih procesa u okviru grane jedne firme.

23

Uspesna strategija vertikalne integracije znaci uocavanje koje aktivnosti treba obaviti u kuci, kako da se ove aktivnosti povezu jedna sa drugom, kako od svoih potreba preduzece treba da zadovolji u kuci, koliko imovine u tome treba rizikovati i kada ove dimenzije treba prilagoditi da bi se akomodirale novim konkurentskim okolnostima.

24

povecane kontrole nad distributerima je posebno dobra strategija kada postoje sledeci uslovi:

Vertikalna integracija unapred - sticanje

25

1)Kada su sadasnji distributeri narocito skupi, nepouzdani ili nesposobni da zadovolje potrebe distribucije preduzeca. 2)Kada je raspolozivost kvalitetnih distributera ogranicena da se onim firmama u grani koje se vertikalno unapred integrisu nudi konkurentska prednost

26

3)Kad preduzece ima kapital i ljudske resurse koji su potrebni da bi se upravljalo novim poslovima distribucije njegovog proizvoda. 4)Kada sadasnji distributeri imaju visoku stopu dobiti. 5)Kada je potrebno poboljsati kontrolu kvaliteta i zastita proizvoda do krajnjeg korisnika.

27

Dimenzije strategije vertikalne integracije

U svakoj strategiji vertikalne integracije, svesno ili nesvesno, donose se odluke o:

28

1) Broju stupnjeva integrisane aktivnosti

2) Sirini integrisane aktivnosti

3) Stepenu internog transvera za svaku vertikalnu kariku 4) Forumi vlasnistva koja se koristi za kontrolu vertikalnih odnosa

29

Broj etapa (faza, stupnjeva, nivoa, koraka,

karika) u lancu prerade u kojima je preduzece angazovano od pocetne sirovine do krajnjeg potrosaca-odredjuje broj stupnjeva integracije .

30

Sirina integracije je vazna, jer pogoni koji se angazuju da proizvedu mnogo komponenata za liniju proizvoda mogu izgubiti mogucnosti da uzivaju ekonomije obima ukoliko su njihove komponente suvise raznovrsne. Suvise siroka proizvodna politika takodje moze da znaci da se gubi prednost u troskovima nabavke komponenata od efikasnijih preduzeca sa strane.
31

(delimicne) i kompletne (potpune) vertikalne integracije posmatrajuci dve sukcesivne faze.

Moze se napraviti razlika izmedju parcijalne

32

U prvom firma jos uvek moze da koristi trziste za pribavljanje dela svojih imputa, ili stavljanje na raspolaganje dela svog autputa, proizvodeci samo deo od svojih ukupnih potreba odredjenog inputa, ili predajuci dalje deo svog autputa iz ranije faze.

33

Stepen integracije odredjuje proporcija od

ukupnog obima (od strane komponente ili usluge) koji jedna firma kupuje ili prodaje od drugih preduzeca njenih sestara. Potpuno integrisani firma prenosi 95% ili vise od svojih potreba za odredjenim resursima u kuci.
34

Delimicno integrisana firma kupuje vise od 5 % pootreba za tim resursima od preduzeca sa strane. Stepen internog transvera je vazan zbog toga sto je retko ista minimalna efikasna velicina pogona aktivnosti koje teku vertikalno unazad ili unapred.
35

Visak kapaciteta je skup ali ipak neke firme su zakljucile da su troskovi koji omogucavaju da kapacitet pogona neke jedinice nekim delom bude neiskoriscen opravdani prednostima koje imaju od strategije pune integracije.

36

Forma integrisanog vlasnistva ukazuje na

proporciju investiranih sredstava u vertikalno povezanom poslovnom poduhvatu. Cesto pazljivo specificirani ugovori, fraza, zajednicka ulaganja ili drugi oblici kvazi integracije mogu biti dobre alternative za poduhvat u potpunom vlasnistvu.

37

Najvaznije je da firme mogu da podesavaju dimenzije njihovih strategija vertikalne integracije prema potrebama konkurentske ili strategije preduzeca. Vertikalna integracija ne mora da bude ista pod svim okolnostima da bi bila uspesna.
38

Alternativne strategije vertikalne integracije

Postoji nekoliko strategija vertikalne integracije :

1) Neintegracija 2) kvazi-integracija

3) delimicna integracija
4) puna integracija
39

Bitno je uociti mogucnosti da se neke ekonomije integracije mogu ostvariti putem prave vrste dugorocnog ili cak kratkorocnog ugovora izmedju nezavisnih firmi.

40

Strategije za dolazenje do materijala i trzista bez internih transfera i bez vlasnistva su kao ugovori. Posebno su privlacna kada preduzeca nisu spremna da kupuju specijalizovanu opremu, trebaju nizu prelomnu tacku koja rezultira iz nedovoljne traznje ili mogu da aranziraju redovnost isporuke sa dobavljacima (ili distributerima) tako da su oni produzetak njihovih preduzeca.
41

Ugovaranje je najbolje koristiti u veoma hirovitim industrijama. Ugovori, medjutim obicno ne omogucavaju ostvarenje svih ekonomija integracije, jer jednu ili obe stranu izlazu znatnom riziku kasnijeg cekanja po isteku i sto su u nezavisnim strategijama interesi obicno razliciti.

42

ne moraju posedovati 100% od susednih poslovnih jedinica u vertikalnom lancu da bi uzivale korist od udruzivanja njihovih interesa sa interesima drugih firmi.

Kvazi integrisane firme

43

Kvazi-integracija je uspostavljanje odnosa izmedju vertikalno povezanih poslova koji je negde izmedju dugorocnodg ugovora i potpunog vlasnistva. Kvazi integraciju treba razmatrati kao alternative za punu integraciju. Kljuc je u tome da li je jednakost interesa utvrdjena kroz kvazi-integracije dovoljna da se ostvari prilicno od benificija integracije da se opravda snizenje teoskova.
44

Faktori koji uticu na izbor vertikalne integracije

Broj faktora interne i eksterne prirode podsticu preduzece da prihvati razlicite strategije vertikalne integracije. Koristi od vertikalne integracije zavise, pre svega, od obima proizvoda i usluga koje preduzece kupuje ili prodaje susednom stupnju u odnosu na velicinu u odnosu na velicinu efikasnog proizvodnog postrojenja u tom stupnju.
45

Otuda u okviru takozvnih strateskih koristi od integracije treba primeniti sledece:

1) Ekonomije integracije

2) Osiguranje ponude i/ ili traznje 3) Povecanje mogucnosti za diferenciranje

46

4) Podizanje ulaznih i barijera mobilnosti 5) Ulazenje u posao sa visim prinosom 6) Odbrana od iskljucivanja

47

Ovim troskovima treba suprostaviti strateske troskove integracije.

1)Troskovi savladjivanja barijera mobilnosti.

2)Povecanje proporcije fiksnih troskova

3)Vise izlazne barijere

48

4) Zahtev za kapitalnim investicijama 5) Odrzavanje ravnoteze 6) Slabljenje inicijative

49

Kada se ocenjuju strateski troskovi i koristi vertikalne integracije, mora se imati u vidu ne samo sadasnje okruzenje vec i verovatne promene u strukturi grane u buducnosti. Ekonomije integracije koje se danas cine malim, na primer u zreloj grani mogu biti velike.

50

Preduzece se moze diverzifikovati obicno putem spajanja ili pripadanja, da bi brzo uslo na medjunarodno trziste ili doslo do nekih novih tehnologija.

51