La na Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo 32.

Velimir Ilic, ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, i jedan od kand idata na predsednickim izborima. Ne odustaje od svoje te ke retorike, pa je tako n a predizbornom skupu rekao da je dobro to se predsednik LDP Cedomir Jovanovic kand idovao za predsednika, jer ce se na taj nacin posle 20. januara tacno znati koli ko u Srbiji ima narkomana . Bio je gradonacelnik Cacka, prvi opozicioni gradonacel nik u unutra njosti Srbije u re imu Slobodana Milo evica. Ima velike operativne zaslug e za petooktobarske promene 2000. 33. Dejan Cvetkovic, generalni direktor Mikrosoft softvera u Srbiji, i predsednik A mericke privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najvecih stranih k ompanija u Srbiji. 34. ordije Nicovic, vlasnik preduzeca Irva kupio je u protekloj godini poljoprivredn i kombinat Becej , drugi po velicini u Srbiji, posle dr avnog PKB, po ceni od 30,1 mi lion evra. Druga velika Nicoviceva kupovina u 2007. bila je konfekcija Prvi maj iz Pirota za 1,7 miliona evra. Hteo je, ali nije uspeo da kupi Si markete od Simpa . ORIJE NICOVIC je roden 1951. godine u Kola inu. Srednju kolu je zavr io u Peci, a Pravn i fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Po zavr etku Pravnog fakulteta, ordije Nicovic poceo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije. Vrlo brzo je umesto prav nim poceo da se bavi ekonomskim poslovima. kolovao se i obucavao za dilera i brok era. Boravio je i radio nekoliko godina na vodecim svetskim berzama, od Njujorka i Londona, do Ciriha i Tokija. Pohadao je brojne edukacije za dilersko-brokersk e poslove u vi e vodecih svetskih banaka. Bio je sekretar Udru enja brokera i dilera Srbije i clan Saveta Svetskog udru enja dilera i brokera. U Narodnoj banci je pre a o put od dilera i brokera do generalnog direktora sektora za devizno poslovanje. Raspadom biv e Jugoslavije 1992. godne, ordije Nicovic napu ta Narodnu banku i pocin je da se bavi privatnim biznisom. U 1995. godini preuzima propalu Kapital banku i od nje za nekoliko godina pravi jednu tr i no orijentisanu i uspe nu banku. 35. Dra ko Petrovic, generalni direktor Telekoma Srbija od 2000. Telekom je sponzor Fud balskog, Odbojka kog i Teniskog saveza Srbije, fudbalskih klubova Partizan i Crven a zvezda, Olimpijskog komiteta, Novaka okovica i Jelene Jankovic... 36. Oliver Regl, predsednik izvr nog odbora Rajfajzen banke dobio je priznanje Naj ban kar koje je casopis Ekonomist ustanovio za ukupne poslovne rezultate, eticko poslov anje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Rajfajzen banka je do sada u Srbiji plasirala vi e od milijardu evra. Progla en je za bankara 2006. i bio je clan menad er skog tima ove banke u Srbiji od samog pocetka, zbog cega je veoma vezan za Rajfaj zen banku u Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapo ljava 1.700 ljudi. 37. arko Zecevic, biv i generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba oti ao u sept embru posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmocnijih ljudi srpskog sporta. Spekuli e se da bi mogao da postane zastupnik Gasproma za Srbiju i da tu fi rmu namerava da promovi e u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zecevic nij e predstavnik Gasproma u Srbiji, ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ove kompanije. Ni prica o planiranoj izgradnji stadiona nije zavr ena, tako da postoj i velika verovatnoca da bi Zecevic kroz sportsko dru tvo mogao da bude ukljucen u jedan od najvecih projekata Partizana. 38. Milka Forcan, potpredsednica Delte , najvece kompanije u regionu, istovremeno i najveceg centra moci u Srbiji. U Delti je punih 15 godina. Predlog za njeno postav ljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije pro ao zbog odbijanj a pojedinih clanova Saveta da se nadu pod njenim vodstvom. Zavr ila je Ekonomski f akultet. 39. Skip Bornhiter, generalni direktor Duvanske industrije Ni , ciji proizvodi cine vi e od polovine srpskog tr i ta cigaretama. Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma

, DIN, koja posluje u okviru kompanije Filip Moris moci ce da osvoji nova tr i ta na B alkanu i pro iri izvoz . U poslednje cetiri godine u DIN je investirano 600 miliona evra. 40. Ivica Todoric, predsednik koncerna Agrokor , najvece hrvatske privatne firme, ko ja je vlasnik najveceg trgovackog lanca Konzum u Hrvatskoj, kao i supermarketa Idea u Beogradu. U Srbiji saraduje s mnogim privrednicima, i vlasnik je poslovnog pro stora u Luci Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog Dijamanta ... 41. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jedini clan Ko tunicine vlade sa pr ivrednickim iskustvom. Ka e da je sada pravi trenutak za ulazak ruskog kapitala na srpsko tr i te jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizaci je javnih preduzeca Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne moraju da budu obavljene u 2008. godini, kako mnogi navode. PREDRAG BUBALO roden je 1954. godine u Vladicinom Hanu. Doktorirao na Pravnom fa kultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine bio je generalni direktor livnice "Kikinda " u Kikindi. Reporter Kurira obi ao je sve lokacije i dobio potvrdu da su kom ije vidale ili Buba la ili clanove njegove porodice kako u razlicitim periodima dolazi u "svoje" sta nove. Zgrada u Bloku 29 u Novom Beogradu jedna je od najrasko nijih i najskupljih u citavoj prestonici. Kom ije tvrde da je Bubalo kupio stan u centralnom ulazu bro ja 78. To su najskuplji stanovi u Beogradu, izmedu 150.000 i 200.000 evra. Druga lokacija na kojoj je vidan Bubalo ili clanovi njegove porodice je Gospodar Jevr emova ulica broj 2 na Dorcolu. Vecina kom ija potvrdila je da je Bubalo obitavao u stanu broj 2, u kojem je bio sme ten Rukometni savez SCG. Vrata su okrecena u bel o, za razliku od vrata stanara preko puta, koja su vremenom po utela. Brava je nov a, specijalna. Iznad vrata postavljen je mini-reflektor koji radi na senzor i ka mera. Druga kamera, koja deluje prilicno novo, stoji na ulazu u zgradu iznad int erfona. Bo idar urkovic, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, nagla ava da ta j stan nije u njihovom posedu vec nekoliko meseci: Mi smo bili samo zakupci i vra tili smo ga Diplomatskom stambenom preduzecu. Ne znam ta je dalje bilo s njim . S o bzirom na to da samo DIPOS izdaje dr avne stanove, zvanicno smo proverili ko je vl asnik ovog stana i do li do otkrica da je vlasnik Industrija ravnog stakla iz Panc eva. Predsednik Upravnog odbora DIPOS Slobodan Kopanja bio je iznenaden: Odgovorn o tvrdim da taj stan od oko 100 kvadrata nismo nikome izdali. Zavr ili smo njegovo renoviranje i jo ga nismo ni stavili u ponudu. Jedino je moguce da vlasnik, dr ava Srbija, odluci mimo nas da taj stan izda ili proda . Bubalo navodno ima i stan u a rkovu. Izvori tvrde da je biv i ministar kupio bar dva stana, od kojih je jedan u ulici Narodnog fronta, a drugi u Vuka Karad ica. S druge strane, biv i ministar otez ao je da se iseli iz dr avnog stana koji je koristio. 24. novembra 2008. advokatski tim Stanka Subotica Caneta saop tio je da je Predrag Bubalo, u vreme dok je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tokom 2004. godine, zatra io da mu Ambasada Nemacke obezbedi sastanak s predstavnicima VAC, kako bi ih ubedio da raskinu sve ugovore sa Suboticem, navodeci kao razlog optu nicu protiv Subotica - koja je podignuta tek 2006. godine. 42. Dragan ilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadu en za nacionalni investi cioni plan. Bud et NIP za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a bice finansiran 971 projekat. ilas je najavio da ce ove godine novcana sredstva biti direktno raspore dena i lokalnim samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji ce op tine do biti. ilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike i osnivac Daj rekt medije , vlasnika televizijskih prava na prenose sportskih dogadaja i jednog od najvecih ogla ivaca u pisanim medijima. DRAGAN ILAS, se nakon izbora za gradonacelnika Beograda na ao u sukobu interesa. Nj egovim privatnim firmama je istog trenutka skocila vrednost. Slu bena biografija g radonacelnika Beograda Dragana ilasa govori o mladom i uspe nom coveku cija slava t

ece od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Milo evicem u svojstvu predst avnika pobunjenih studenata protiv onda njeg re ima. Neslu bena biografija govori ne to drugo. Neverovatno zvuci da je ovaj covek primljen u Demokratsku stranku tek 200 4. godine, i da je odmah postao clan Izvr nog i Glavnog odbora. Srucio je niz optu b i na vladu Zorana ivkovica iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na vi soku funkciju:"... 'Ajde da budemo potpuno iskreni. Vlada koju je predvodio g. iv kovic izgubila je poverenje gradana i poslanika u parlamentu i zbog toga smo i i mali prevremene izbore. Prema svim istra ivanjima, rejting vlade i samog Zorana ivk ovica je bio izuzetno nizak, a za posao koji sam ja radio apsolutno je nebitno k oliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je cinjenica i gotovo. Zato je sasvi m logicno da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti glasove listi DS - Boris Tadic. Pa i samo clanstvo stranke je to mislilo kada je tra ilo da nosila c liste ne bude ivkovic vec Tadic". Od te 2004. do formiranja Vlade Republike Srb ije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republi ke, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Srbije zadu en za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana. Prethodno je na Skup tini Demokratsk e stranke 18. februara 2006. izabran za clana Predsedni tva za Beograda, a juna is te godine i za predsednika gradskog odbora. Svojevremeno je Dragan ilas tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao peruci pr ozore u Londonu. Vec 2001. godine, Dragan ilas osniva firmu Dajrekt medija. Ne to r anije, imao je marketin ku agenciju Ovej n, sa kojom je u ao u reklamni prostor medija u Srbiji. Nije ilas imao novac, nego su mu otvorili vrata medija. Od osnivackog uloga, ne vecem od par hiljada evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogat ijih ljudi u Srbiji. Tek 2005. godine osnovao je poslovni sistem, Multikom group , sa osnivackim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 % vlasni tva. U sastav Mu ltikom group u la je njegova firma Dajrekt medija, i firma Emou n prodak n, koja ima l icencu za sve "rijaliti ou" programe. Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivaci su bili Dragan ilas, Dragoslav Ilic i Neboj a Garic. ilas je ulo io oko 1,4 miliona evra, Ilic 1,3 miliona, a Garic oko 200 hiljada evra. Multikom group je vec 2006. godine zaradio tacno 55 milio na evra, cime je u ao medu nekoliko najprofitabilnijih firmi. ilasova, Dajrekt medi ja u istom periodu imala je ukupan prihod oko 43 miliona evra. Deo Multikom grou p cine i Ovej n advertajzing i Sparkiventpromou n, ciji je prihod 2006. godine bio o ko cetiri miliona evra. Tokom 2007. godine, ilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povecan je za skoro 50% u odnosu na 2006. godinu. ilas, zvanicno, poseduje stan na Vracaru od 110 kvadrata, u tedevinu od 799 evra i oko m ilion dinara, automobil "SAAB" iz 2003. i vlasni tvo u firmama Multikom (50%), BBD O Sarajevo (48%), MDI internacional Prag (28%). Njegova supruga ima kucu od 250 kvadrata na Senjaku i automobil Citroen C 3". Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan ilas, pr etvorila se u sprdnju sa gradanima. Javnost nikada nije saznala da li je ova nef ormalna institucija re ila neki ozbiljan problem zbog kojeg pate gradani... ilas je , otvarajuci irom Srbije ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odbore DS i irio svoju "bazu" koristeci ovu bud etsku ustanovu za licnu promociju. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji poceo je da iri i na druge dr ave u regionu. Anemicna Antimonopolska komisija ne mo e ilasu ni ta. Njegova sloboda da b ira koga ce da reklamira stvorena je protivzakonito. Firma Dragana ilasa Dajrekt medija zastupa kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf Hamburg, Apatinsku pivaru, Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Milo , Podravka, tark, Kraftfuds, Delta DMD, Frikom, I mlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFG Eurobank, D onson i D onson i mnoge druge. Dra gan ilas je danas apsolutni monopolista u poslu ogla avanja,u Srbiji. Cak 55% rekla mnog tr i ta Srbije nalazi se u njegovim rukama. Za to je ba ilas dobio pravo da prodaje televizijske sekunde na dr avnoj televiziji, znaju njen biv i direktor Aleksandar C rkvenjakov, i sada nji, Aleksandar Tijanic. Bilo je za ocekivati da taj monopol im a na televiziji B92 ciji je bio suosnivac, ali doci u RTS sa monopolom u prodaji reklamnog prostora, mogao je samo neko ko je imao politicke koncesije.

Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonacelnik je covek cije su gradite ljske ambicije ocigledne. Cuveni su njegovi televizijski obracuni sa Velimirom I licem, u kojima ga je Ilic redovno nazivao lopovom i prevarantom, razoblicavajuc i njegove poslovne i politicke manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ili c vi e pominje ilasa, niti ilas progovara o Ilicu. Kad je Demokratska stranka izgubila na decembarskim izborima 2006. godine, Draga n ilas je podneo ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke zbog lo ih izbornih rezultata. Posle mesec dana, jedini kandidat za ovu funkciju bio je opet Dragan ilas. Da li je Dragan ilas studirao na Ma inskom, kako tvrdi) ili na Poljoprivrednom faku ltetu (smer Poljoprivredne ma ine)? U Ko tunicinoj vladi bio je ministar, a njegova supruga Milica, pomocnik ministra, a ostali su i u Cvetkovicevoj (Tadicevoj), dodu e kao razvedeni. Dnevnik "Kurir" je odlucio da objavi ''detalje'' o slatkom ivotu i o razvodu Dragana ilasa od supr uge Milice Delevic-ilas. Ministar je upotrebio svoj autoritet i sve podzemne veze , i ceo tira "Kurira" je isecen, a od tampano, nocu, novo izdanje. Sa g. ilasom nema ale. 43. Ru ica indic, samo povremeno se ukljucuje u aktivni politicki ivot Srbije, pre sv ega kroz podr ku koju pru a politickoj opciji Borisa Tadica. Prva je ena koja je dobi la mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i clan je Predsedni tva DS. Osnivac je i predsednica Udru enja Prvo deca , a aktivna je i u organizacijama koje s e bave problemima autisticne dece. 44. Aleksandar Tijanic, direktor Javnog servisa RTS, jedan od najpoznatijih novin ara. Uspeo je da se izbori protiv obavezujuceg uputstva RRA o prenosu skup tinskih z asedanja i preinaci ga u preporuku . Uspeo je i da izdr i estoke napade zbog obavezuju ce TV pretplate, ali i da znacajno podigne gledanost. Kuca na cijem je celu uporn o proizvodi gubitke. 45. Veselin Jevrosimovic, vlasnik kompanije Komtrejd smatra da ce najveci poslovni uspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. Komtrejd je pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju racunara, prve u Srbiji i jedin stvene u jugoistocnoj Evropi. Jevrosimovic je odnedavno sponzor zagrebacke Cibon e, po to u hrvatskoj njegova firma Kripton sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navi gacione uredaje. Otvorio je firme i u Bostonu u SAD i Rijadu u Saudi Arabiji. 46. Bojan Pajtic, potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvr nog veca Vojvodine. J edan od najo trijih kriticara SRS i, kako ka e, pogubne politike koju je ova stranka vodila . Takode je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Po ega-Horgo . Zbog toga je Vojvodina na ime koncesija tra ila 220 miliona evra. 47. Cedomir Jovanovic, lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstoje cim predsednickim izborima, biv i potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana indica. Uspeo je da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skup tinu Srbije. 48. Volfram Mas, ambasador Nemacke u Srbiji. Decidan je u oceni da su re avanje kos ovskog problema i evropske integracije Srbije dva potpuno odvojena procesa. Tempo pridru ivanja EU diktirace Srbija. Sigurno, podr ka na tom putu nece izostati. Mo da sam i zbog toga veci optimista kada je u pitanju buducnost Srbije nego mnogi Srb i , izjavio je. 49. Branislav Grujic, predsednik Upravnog odbora kompanije PSP Farman holding iz Mo skve, koja na tr i tu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 miliona dolara godi nje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnog coveka 2007. godine. 50. Rasim Ljajic, ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da ce penzije u

Srbiji uskoro biti povecane, i da bi trebalo da bude promenjen nacin na koji ce se utvrdivati visina penzija. Ljajic je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Ha kim tribunalom i predsedni k Sand acke demokratske partije. 51. Stefanos Vafidis, prvi covek Koka-Kola u Srbiji posluje od 1997. a trenutno ima vi e od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je predsednik Helens kog poslovnog udru enja u Srbiji. 52. Ivana Veselinovic, generalna direktorka Delta M grupe i neformalno treci covek na e najvece kompanije. Donedavno je bila jedina ena clan kluba Privrednik . 53. Milan Rodic, vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sa da multinacionalnoj kompaniji Hajneken . Kapital novosadske pivare, prema podacima Agencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. Kompanija MB poseduje i ugostiteljske objekte i robne kuce. 54. Madlen Cepter, mecena umetnika, najvi e u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evrops ku knji evnu nagradu Madlen Cepter za roman pisca iz EU preveden i objavljen na fran cuskom. Vlasnica je prvog privatnog pozori ta i opere Madlenijanum u Zemunu. 55. Slobodan Petrovic, generalni direktor Salforda , vlasnika najvecih mlekara u Srb iji koji je kupio Bambi i fabriku cokolade Banat . Komisije za za titu konkurencije isp itivala je zastupljenost Salforda na tr i tu mleka, zbog sumnje da su monopolisti. 56. Bojan Radun, izvr ni direktor kompanije Nektar iz Backe Palanke, regionalnog lide ra u proizvodnji vocnih sokova. Radun je jedan od najmladih izvr nih direktora u z emlji. Od pro le godine je clan Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regional nog razvoja. Istice da je Nektarov slogan nije svejedno postao njegov recept za uspe h. 57. Sulejman Ugljanin, predsednik op tine Novi Pazar e predsedni tvo najavilo je da ce zajedno sa DSS i NS dr ati Velimira Ilica. Poznat je po zalaganju da Sand za podele unutar islamske zajednice u Srbiji tvrdi da dobrava svetska antimuslimanska alijansa . i lider Liste za Sand ak, cije j na predsednickim izborima po ak dobije status republike, a ih podstice ili precutno o

58. Svetlana Vukajlovic, prva ena na celu RZZO u istoriji. Za svog mandata pro irila je listu medikamenata koje finansira Zavod i omogucila svim osiguranicima u Srb iji da se lece i na VMA. 59. Sajmon Grej, ef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Odbor izvr nih direktora Sve tske banke odobrio je Strategiju partnerstva za Srbiju za period 2008-2011. godi na, prema kojoj ce Svetska banka u naredne 4 godine u Srbiju usmeriti 600 milion a dolara. 60. Vlade Divac, proslavljeni ko arka , skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Mad rida, osim uspe nih humanitarnih akcija ukljucio se i u biznis, postav i vlasnik Voda vode . 61. Du an Petrovic, ministar pravde, potpredsednik DS i poslanik u Skup tini Srbije.

62. Rodoljub Dra kovic, vecinski vlasnik koncerna Svislajon-Takovo , jedne od vodecih firmi srpske konditorske industrije. Rodeni brat Vuka Dra kovica koji je van polit ike ( Svi ljudi koji nisu ulazili u trezor Narodne banke, koji nisu bili vezani uz dr avni aparat, koji nisu dobijali povoljne kredite, koji nisu nosili iz trezora d akove deviza, koji se nisu bavili alkoholom, naftom, cigaretama, drogama, prodaj om oru ja - oni su sacuvali slobodu i mogli da posluju , izjavio je). Dragoljub Markovic ustupio je tron kralj jaja Rodoljubu Dra kovicu, vlasniku konce rna Svislajon-Takovo . Markovic je Dra kovicu prodao 70% svoje firme Eko organik lajf , nekada njeg Krmivo produkta . Ta firma je i sada lider na tr i tu u proizvodnji jaja i za

uzima negde oko 20 odsto tr i ta. Razlog zbog kojeg je Dragoljub Markovic prodao ovo preduzece jesu finansijske pote koce, u koje je zapao zbog po ara koji je februara ove godine uni tio farmu u Surcinu. Markovic je imao problema sa naplatom osiguran ja. Iako su procenitelji ove osiguravajuce kuce, kod koje je bila osigurana imov ina Eko organik lajfa , konstatovali totalnu tetu i mada je polisa za opremu bila na 895.000 evra, isplaceno je svega 100.000 evra. Miroslav Mi kovic je od Rodoljuba Dra kovica, vlasnika Takova iz Gornjeg Milanovca, ot eo sve prodajne objekte. U ovoj zemlji ne mogu biti dva gospodara. Ili ce da mi us tupi prodavnice Takova , ili ce te Mlada odmah uhapsiti - bio je Mi kovicev ultimatum Rodoljubu Dra kovicu. Rodoljub je ustupio sve prodavnice Takova , skoro bez naknade. Rodoljub Dra kovic kupuje firmu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona eura, koja se bavi preradom voca i povrca i proizvodnjom biskvita, i namjerava ojacati pozi ciju Swisliona u Hrvatskoj, koji je vec prisutan na tom tr i tu preko trgovackog lan ca Konzum. Ivica Todoric kupio je SL Gros, trgovacki deo poznatog srpskog koncer na Svislajon Takovo ciji je vlasnik Rodoljub Dra kovic. U trci za kupovinu ovog la nca koji deluje na jugu Srbije bio je i slovenacki Merkator. 2008. istra ni organi ponovo ispituju privatizaciju Dijamanta iz Zrenjanina i ulogu rukovodstva fabrike u prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoricu. Posebno ce se ispitati okolnosti ve zane za preuzimanje akcija Dijamanta koje su pripadale beogradskoj firmi Dru tvo Sadr a d.o.o. Beograd , ciji je vlasnik bila Ljiljana Kne evic, supruga nekada njeg direkto ra Dijamanta Save Kne evica. Zakonitost prodaje akcija Dijamanta u javnosti je doveden a u pitanju 2005. godine, ali na alost, nadle ni dr avni organi nikad se nisu bavili o vim pitanjem. Podsecam da su svi brujali da je Kne evic mimo berze prodao Todoricu akcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je osnovana 31. marta 20 05. godine, neposredno pre Todoricevog preuzimanja vecinskog vlasni tva, a vlasnik je Ljiljana Kne evic, supruga Save Kne evica. Cak je i sedi te kompanije registrovano na kucnoj adresi Kne evicevih u Beogradu. Samo mesec dana od osnivanje ove firme u nenovcani kapital preduzeca upisane su 81.872 akcije Dijamanta , cija vrednost pr elazi 10 miliona evra. Zvanicno, osnivac ovog preduzeca je firma Adison intertrej d inc. Trident trust kompani limited sa Devicanskih ostrva. Pretpostavlja se da j e Ivica Todoric, vlasnik hrvatske kompanije Agrokor , vecinski udeo u Dijamantu steka o preuzimanjem 26,96% akcija investicionog fonda Saut-ist ei fond ,i 24,90% vlasni tv a anonimne firme Dru tvo Sadra d.o.o. Beograd. Pojedini rukovodioci Dijamanta izjavili su da su Kne evic i Todoric prijatelji vi e od dvadeset godina i da su smislili nac in kako da izbegnu prodaju akcija na berzi. Kne evic je osuden na kaznu od godinu dana zatvora ili uslovno tri godine, dok je drugooptu eni uro Kesic, biv i direktor D ijamant banke, dobio kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. Prema obrazlo enju ove prvostepene presude, zloupotreba dvojice osudenih u vezi je s kom isionim poslovima izmedu Dijamant banke i Centro banke kojim je Dijamant banka o t ecena za 1,2 miliona dinara. Optu nica protiv Sava Kne evica, podneta maja 2003. za falsifikovanje slu benih isprava i utaju poreza, odbacena je zbog zastarelosti, je r je od cinjenja dela za koje se teretio pro lo vi e od deset godina. Kne evica su ter etili da je, koristeci polo aj direktora i uslove koji nisu bili dostupni drugim r adnicima, za vreme upisa druge emisije akcija 1993. kupio 20.336 deonica. Kne evic je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi izb egao porez, pozvao 27 deonicara ili njihove naslednike i zahtevao da potpi u blank o poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali daleko vecim brojem akcija od stvarnog. Na toj listi, pored desetak penzionisanih radnika koji za svoje akcije nisu znali, bilo je i osam pokojnika. Mesna industrija Pro Bekom imala je oko 40 dobavljaca. Lopovskoj umetnosti, Bori voje Be tic ucio se u Sarajevu, kao magacioner u Beku. Iza Be tica su u Beogradu, u koji je do ao kao izbeglica, ostale mnogobrojne afere, kao to je neuspeli poku aj kup ovine mesne industrije Mitros iz Sremske Mitrovice sa Dragoljubom Markovicem-Krm ojem i danas odbeglim direktorom C Marketa Slobodanom Radulovicem... Poslednja vel ika prevara tandema Be tic-Janjic je kupovina zrenjaninske mesne industrije Bek. K upovina ove firme je poni tena od strane nadle nih organa, ali je Be tic, u meduvremen u, iz magacina Bek-a odneo oko milion konzervi mesnih preradevina, koje je odvez

ao u Cajetinu i nalepio na njih nalepnice preduzeca Zlatibor! Pro Bekom je opelj e io 40 dobavljaca, kojima duguje oko 15 miliona evra, na ime isporucene robe, adi tiva, ma ina... Novac je Be tic prebacivao na svoju firmu A.D. Cajetina. Kakav je kv alitete mesnih preradevina koje Be tic prodaje po Srbiji. Kontrole nema, jer Be tic ima ogromne pare. U maju 2008. Be tic se sastaje sa Bo idarom elicem i Rodoljubom Dra k ovicem, vlasnikom kompanije Svislajon Takovo. Gospodin Dra kovic je tako kupio i f abriku mesa Zlatibor, ciji su vlasnici Borivoje i Vladan Be tic. Fabrika iz Cajeti ne, koju je kupio Rodoljub Dra kovic je u blokadi. Evo originalnog re enja koje je D ra kovic ponudio dobavljacima u pismu o dobrim namerama 10. oktobra 2008: Obave tavamo Vas da je Koncern Swisslion - Takovo preko svog podredenog dru tva Takov o Agrar d.o.o. Beograd, spreman da ucestvuje u sanaciji industrije mesa Zlatibor a. d. Cajetina. Naime, Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina je u finansijskoj blokadi vec vi e od 60 dana, to je osnov za pokretanje stecajnog postupka. Medutim , u slucaju pokretanja stecajnog postupka, materijalnu tetu ce neminovno pretrpet i i poverioci i Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Smatramo da je celishodn ije i ekonomski racionalnije da se pokrene postupak sanacije, odnosno sveukupne finansijske konsolidacije Industrije mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Koncern Swissl ion Takovo, preko svog podredenog Dru tva Takovo Agrar d.o.o. Beograd Vam nudi sle dece moguce opcije sanacije: - otkup potra ivanja, uz discount; - pretvaranje potr a ivanja u dugorocni kredit sa grejs periodom, uz minimalnu kamatnu stopu; - konve rzija potra ivanja u kapital; - otpis potra ivanja, na osnovu ugovora o buducoj posl ovnoj saradnji; Pored navedenih opcija spremni smo da prihvatimo svaki Va predlog , a koji ce neposredno doprineti finansijskoj konsolidaciji Industrije mesa Zlati bor a.d. Cajetina. Mnogo ljudi, medu kojima i Milorad Vucelic, Aleksandar Vulin, Miodrag Kostic, Ne nad Canak, Milan Gutovic, Tahir Hasanovic, Rodoljub Dra kovic..., guralo se 26.06. 2005. ispred studija TV Pink, ocekujuci pocetak snimanja emisije Bijelo dugme i p rijatelji . 63. Srdan aper, direktor predstavni tva agencije Meken Erikson za jugoistocnu Evropu i clan Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadica. 64. Novak okovic, treci teniser sveta. Mladic koji uspe no predstavlja svoju zemlju u svetu i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlacnijih sportova za mlade u Srbiji. 65. Emir Kusturica, proslavljeni re iser koji je sa svojim poslednjim filmom do iveo ovacije u Parizu i irom Evrope, ali nije dozvolio da se prika e u Beogradu. U u svo m Drvengradu je pokrenuo filmski festival Kustendorf , na cije otvaranje je do ao Voj islav Ko tunica. 66. Fahreta ivojinovic, najpopularnija pevacica svih vremena u biv oj Jugoslaviji. S a suprugom Slobodanom ivojinovicem vlasnik je vi e firmi i stranih predstavni tva, a sa Sa om Popovicem osnovala je Grand , najvecu produkcijsku kucu u regionu. Da li su Fahreta Jahic, Slobodan ivojinovic, Miroslav Mi kovic i Milija Babovic ima li dvadesetak milona evra u gotovini na koje je placen porez na prihod gradana? Ne! I da li je ministar policije preduzeo neka hap enja? Ne! Odakle im tolike pare za otkup? Velike svetske modne agencije, poput "Elita" i slicnih, imaju vrlo jake pozicije , a Srbija je postala "izvoznik" lepih devojaka i decaka. Kako je ekonomsko i po liticko stanje u dr avi bivalo sve gore, taj posao bivao je sve unosniji. Poslednj ih desetak godina domace agencije aktivno ucestvuju u medunarodnoj trgovini "nov ih lica", gde se cesto u ugovorima nalaze razni aneksi i ograde od moguceg "skre tanja s pravog puta" anga ovanih. U stvari, agencije peru ruke od seks trafikinga, podvodenja u prostituciju i drugih nepodop tina, cega u ovom poslu uvek ima, samo ne u meri i na nacin na koji se to danas de ava. U dobrom broju slucajeva ulazak u svet modne industrije, "modela" poma u sami roditelji. Starost devojaka cesto ne prelazi 16 godina. Rec je o vrlo rizicnim grupama, koje price o slavi, novcu i

boljem ivotu lako odvode u razne "kompromise". Cinjenica je da su u poslednjih de setak i vi e godina iz Srbije uspele tek tri-cetiri devojke, napraviv i svetsku slav u kao top-modeli ( to znaci da dovoljno zaraduju i za sebe i za druge). Takode je cinjenica da je njih na hiljade to isto poku avalo. Gde su one zavr ile i ko je u ja vnosti cuo njihovo iskustvo? Pravilo je da se o tome cuti. U Beogradu i Srbiji m nogo toga pocinje preko modne agencije "Klik" ili preko Vesne Jugovic (koja nema veze s modom ali ima s anga manom devojaka), uz pomoc Verice Rakocevic i slicnih. A to nije najsrecniji nacin da se uspe u ivotu. Dragan ilas poveo se za predlogom bracnog para ivojinovic - Jahic da poseti njihov e terevenke, gde mu je bracni par podvodio pevaljke iz Grand produkcije. Uz atmo sferu koja prilici balkanskim snobovima, zaljubio se u tek punoletnu pevaljku i u razvodu je od supruge Milice Delevic-ilas, koja je, inace, pomocnik ministra in ostranih poslova. 67. Dragoljub Vukadinovic, predsednik Uprave kompanije Metalac group i predsednik Ak cionarskog dru tva Metalac , pune tri decenije je u preduzecu. Metalac je 2007. ostvar io 17 miliona evra od prodaje na inostranom tr i tu, to je 18% vi e u odnosu na godinu ranije. 68. Vida Petrovic- kero, va sudija Srbije. predsednica Vrhovnog suda Srbije, jedna je od osnivaca Dru t

SONJA MANOJLOVIC, sudila je kao sudija Okru nog suda Radomiru Markovicu, Nikoli Cu rcicu i Branku Crnom za odavanje slu bene tajne i uni tavanje dokumenata. Ministarka pravde podnela je inicijativu Vrhovnom sudu Srbije da razre i sudije to g suda Dragi u ordevica, Sonju Manojlovic i Miodraga Vicentijevica zbog nesavesnog i nestrucnog vr enja sudijske du nosti. Oni su dozvolili uslovni otpust biv eg nacelni ka za bezbednost JSO Milorada Bracanovica iz zatvora "Zabela". Okru ni sud u Beogr adu koji je Bracanovica osudio zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolica i poku aja ubistva Vuka Dra kovica, odbio njegovu molbu za uslovni otpust. Posle albe, VSS je preinacio odluku i re enje. Vrhovni sud se pozvao na to da je Kazneno-poprav ni zavod "Zabela" predlo io u svom izve taju da se usvoji Bracanoviceva molba. Medut im, u izve taju o njegovom vladanju ne stoji predlog da se on pusti na uslovni otp ust kako je to navedeno u obrazlo enju odluke VSS. Sudija Dragi a ordevic je bio i predsedavajuci sudija u albenom postupku optu enima za atentat na Zorana indica. Clanovi veca su bile i sudije Sonja Manojlovic i Miodr ag Vicentijevic. Sudija ordevic bio je i predsednik veca koje je ukinulo presudu navijacu "Crvene zvezde" Uro u Mi icu. Ovaj mladic je bio osuden na 10 godina zatvor a zbog poku aja ubistva policajca Neboj e Trajkovica na beogradskoj "Marakani". 69. Tomica Milosavljevic, ministar zdravlja svih vlada od 2000. sprovodi reforme u zdravstvu. TOMICA MILOSAVLJEVIC, odobrio je, kao ministar zdravlja, medicinske eksperimente u srpskim klinikama. Farmaceutske kuce, koje dobiju velike pare za istra ivanje n ovih lekova, sprovode svoje opite nad srpskim pacijentima. Te eksperimente odobr avaju Eticki komiteti Klinickog centra Srbije, koji se poveravaju poverljivim pr ofesorima ministra Milosavljevica. Mentor gospodina Milosavljevica, je 76-godi nji akademik Ljubisav Rakic, clan Muno ve sekte, koji je pre dvadeset godina, poku ao da u Srbiji, za racun stranih kompa nija, izmedu ostalih i ICN Milana Panica, vr i opite, odnosno stvaranje novih leko va. Pre dvadesetak godina dekan Medicinskog fakulteta Ljubisav Rakic, voda Munov e sekte u Srbiji, zapoceo je gradnju zgrade Klinickog centra Srbije, cijih pet s pratova jo nije u upotrebi. Tada je Rakicev tim uzeo ogromne pare. Danas se minis tar zdravlja sprema da dovr i njegovo delo, i osposobi zgradu KCS. List Tabloid poku avao je da od ministra zdravlja sazna koliko je, za njegovih man data, obavljeno istra ivanja novih lekova, koliko ih je priznato a koliko je skinu to s liste pozitivnih lekova. Ministar nije odgovorio. Nije odgovorio ni koliko

je pacijenata umrlo po primeni nepriznatih metoda. Zahvaljujuci ministru zdravlja Milosavljevicu, srpskim pacijentima se danas prep isuje nekoliko desetina lekova, na cijim kutijama stoje napomene inostranih farm aceutskih kuca da ''nisu za javnu upotrebu'', poput - "avandia" i "actos". koje izdaje primarijs dr Miroslav Vircburger, specijalista interne medicine - endokri nolog u Klinickom centru Zvezdara. Ovaj lek farmaceutske kuce iz Filadelfije (SA D), koji nije odobren za prodaju u apotekama, u 43 odsto slucajeva izaziva infar kt kod pacijenta! Te ko da Vircburger nije jedini lekar u Srbiji koji pacijentima prepisuje ove lekove, koji u SAD-u nisu odobreni za prodaju, a to pi e na kutijama u koje su pakovani. Srpski lekari, davanjem ovih lekova vr e eksperimente o njiho vom delovanju, koji se uglavnom zavr avaju smrcu pacijenata. Ministar i grupa njegovih profesora Medicinskog fakulteta, uzeli su ovaj ''biznis" pod svoje". Oni se prihvataju da godi nje vr e, za racun farmaceutskih kuca, i po ne koliko ispitivanja lekova koji su prethodno testirani samo na pacovima, i pacije nte primoravaju da potpi u da dobrovoljno primaju lekove cije delovanje nije ispit ano. U grupi ministra zdravlja Tomice Milosavljevica ima dvadesetak profesora univerz iteta, koji uglavnom pokrivaju najva nije klinicke centre i institute, i tako poma u Milosavljevicu da nabavkama opreme i lekova zgrce velika sredstava. Ministar zd ravlja nije odgovorio na pitanje koliko ima stanova u inostranstvu a koliko u Sr biji. Nije demantovao da je dobio norve ko dr avljanstvo. Srbija od medunarodnih org anizacija dobija donacije za nabavku savremenih aparata za dijagnostifikovanje b olesti i njihovo lecenje. apa ministra zdravlja je nad svim tim nabavkama. Jer, r ec je o milionima evra koji zavr e u njegovom d epu. Primera radi, navodimo slucaj k upovine PET skenera za Polikliniku (pozitronska emisiona tomografija). Iz donaci je je obezbeden milion dolara, banka je odobrila kredit, a dobijena su i sredstv a iz nacionalnog plana. Ministar zdravlja je od marta pro le godine odugovlacio ku povinu. Naime, ljubavnica profesora Ljubisava Rakica, docent Svetlana unic, zalag ala se da se skener nabavi za potrebe nuklearne medicine, da bude pod njenom kon trolom. Doskora nji americki ambasador Majkl Polt zalagao se da se skener kupi od firme "G eneral Electric", a ministar zdravlja Tomica Milosavljevic imao je dogovor s pro izvodacem "Simensom" (rec je o kvalitetnijem skeneru), a "Simens" ministru uobic ajeno odobrava proviziju od deset odsto. Odlaskom ambasadora Polta, Tomica Milos avljevic je odmah stavio na dnevni red kupovinu ovog skenera, favorizujuci "Sime ns". Na nabavkama skupih medicinskih uredaja zgrcu se velike pare. Uglavnom sve nabavke za klinike idu preko ministra zdravlja, zbog provizije. U Klinickom centru u Kragujevcu, za potrebe centra za onkologiju - odeljenje rad ioterapije, nabavljena je pro log meseca oprema za koju je novac u iznosu od milio n evra obezbedila Evropska unija. Kupovina je izvr ena preko beogradskog preduzeca "Maksi tim". Prema potpisanom ugovoru, oprema je vredna milion evra, a ona koja je dostavljena u Kragujevac ne vredi vi e od trista hiljada evra. Da li se minist ar zdravlja ugradio? Iz Klinickog centra u Kragujevcu alju lekare na specijalizaciju na Institut za on kologiju i radiologiju u Beogradu, radi obuke za primenu BRAHI terapije, i placa ju se velike pare za njihovo usavr avanje, mada takva oprema ne postoji u Klinicko m centru u Kragujevcu. Podseca li Tomica Milosavljevica na savremenu verziju nacistickog lekara Jo efa Me ngelea? Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevica, kontr overznih lekara i farmakomafije. Novosadski lekar Nikola Vuckovic, nacelnik Klin ike za bolesti zavisnosti Klinickog centra Vojvodine i ef "Metadon centra", vrati o je terapiju opijatom "metodanom", zabranjenim u savremenoj svetskoj praksi, i to odmah posle ubistva premijera indica i raspada narko-tr i ta. Inace, taj metod lec enja narkomana u savremenoj praksi na Zapadu je napu ten, a u Rusiji cak i zabranj

en. U nedostatku valjanih dr avnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji se razvio sna an lobi zagovornika upotrebe "metadona" ciji se metod vec sprovodi ile galno na legalnim dr avnim klinikama. Covek koji je, izgleda, bogom dan da vodi jedno od najosetljivijih ministarstava , bez imalo stida i srama zapoceo je i svoj cetvrti mandat. Milosavljevic nijedn oj dosada njoj vladi nije predlo io strategiju o zdravstvenoj za titi, koja bi dala sm ernice razvoja zdravstva za desetogodi nji period. Ni Zakon o zdravstvenoj za titi n ije pro ao javnu raspravu, pa su kljucni problemi, kao to je nesaradnja sa zemljama EU u oblasti transplantacije organa, ostali nedoreceni, A Srbija jo uvek nije cl anica organizacije "Eurotransplant", zbog cega nam je tr i te organa ograniceno. ni ta nije uradeno ni na otvaranju na e dr ave za razmenu krvi i krvnih derivata, to je, k ako tvrdi, bio zadatak ministra tokom prethodna tri mandata. Milosavljevic je po novo ministar zahvaljujuci jakoj podr ci farmaceutskog lobija i sprezi sa stranim centrima moci i finansijskim centrima u zemlji. Reforma zdravstva nije uspe na, je r nije zaustavljeno preterano obolevanje i smrtnost gradana Srbije, izazvana prv enstveno hronicnim nezaraznim bolestima. Da je reforma usmerena pre svega na pri marnu zdravstvenu za titu, smanjila bi se smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja za dva odsto na godi njem nivou. Bolje je proverenim i efikasnim merama spreciti o bolevanje ljudi, a ne pre toga ulagati veliki novac u skupu i sofisticiranu opre mu. Ministarstvo zdravlja spada u red profitabilnih resora. Taj resor je bud etski veo ma zahvalan. Tu pare same sti u. Milosavljevic je imao. Medicinsko-farmaceutski ko mpleks dominira na im zdravstvom, a to da li je neko dobar ministar nije toliko bi tno. 70. Srdan Bo njakovic, generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007. godini ostvarila rekordnu dobit od oko 150 miliona dolara. NIS je najuspe nija kom panija u Srbiji i nalazi se na 22. mestu medu 500 najuspe nijih kompanija u 19 dr av a jugoistocne Evrope prema listi revizorske kuce Dilojt . NIS je dobitnik priznanja za najbolji korporativni brend u Srbiji. 71. Nata Mesarovic, a. predsednica sudskog veca koja je osudila ubice dr Zorana indic

72. Boris Nem ic, potpisao cek na 320 miliona evra za treceg operatera mobilne tele fonije u Srbiji. Nem ic je prvi covek Mobilkom grupe , u vlasni tvu Telekom Austrija , a p osluje u Austriji, Sloveniji, Lihte tajnu, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Sr biji kao Vip mobajl . 73. Dragan Nikolic, predsednik korporacije Tigar iz Pirota, jednog od najvecih izvo znika u Srbiji. Kompanija vec godinama povecava proizvodnju i pro iruje delatnost, a od marta ove godine planira i izgradnju pogona za recikla u starih guma i proiz vodnju robe od gumenih granulata. 74. Aleksandar Karadordevic, krunski princ, sin kralja Petra II. kolovao se u inos transtvu, a u Srbiju se vratio 2001. i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju. 75. Vuk Jeremic, ministar inostranih poslova Srbije.

76. Milija Babovic, vlasnik, izmedu ostalog, Fe n kompani u cijem su sastavu poslovno -prodajni objekti odece i obuce najpoznatijih proizvodaca: Riplej , Levis , D eger , Bata zare Pacoti . Zatra io je da mu clanovi zemunskog klana, za koje Specijalni sud utvr di da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platio za oslobadanje nakon otmice 2002. 77. Nenad Vucinic, predsednik uprave Henkela za Adriatik regiju i Srbiju. U pro loj g odini preduzece je 27% ukupnog prihoda realizovalo na stranom tr i tu.

78. Stiven D on Vordsvort, britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beog rad slu bovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio anga ovan u Forin ofisu, bio je sav etnik pri NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u jo nekoliko zemalja. 79. Miljko Radisavljevic, specijalni tu ilac za borbu protiv organizovanog kriminal a. 80. Aleksandar Vucic, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. ALEKSANDAR VUCIC roden je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Sa odlicnim uspehom zavr io je Osnovnu kolu Branko Radicevic i Zemunsku gimnaziju. Pobedivao je na op tinsk im, gradskim i republickim takmicenjima iz istorije i bio pionirski prvak Beogra da u ahu. Diplomirao je u rekordnom roku na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jed an od najboljih studenata u generaciji, i bio stipendista Fondacije za razvoj na ucnog podmlatka. Kao i Marko Milo evic, u Vucicevoj biografiji pi e da vec od petnaes te godine paralelno sa ucenjem obavlja i razne poslove, od fizickog rada na grad evinama do obavljanja ugostiteljskih poslova . Kao i veliki broj privilegovane dec e komunisticke nomenklature, usavr avao se u Brajtonu, u Engleskoj, gde je na kurs u engleskog jezika boravio ne to vi e od godinu dana. Radio je 1992. i 1993. kao nov inar na Kanalu S na Palama, Republika Srpska, gde je pripremao i vodio vesti na en gleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reporta e. 1993. godine Vucic pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i, kao student trece god ine Pravnog fakulteta, biva izabran za poslanika u Narodnoj skup tini Republike Sr bije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Sa sv ojom SRS, prolazio je kroz naizmenicne periode saradnje sa i opozicije socijalis tima. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Spo rtsko-poslovnog centra Pinki . U hali Pinki odr ani su neki videni mitinzi Srpske rad ikalne stranke, kao i miting u cast an-Mari Le Pena, koji je progla en za pocasnog gradanina Zemuna. 24. marta 1998. godine, Aleksandar Vucic postaje ministar za informisanje u Vlad i narodnog jedinstva Mirka Marjanovica koju cine SPS, SRS, i JUL, i podnosi osta vku na mesto direktora Pinkija . Njegov ministarski anga man ostaje upamcen po kontro verznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novcane kazne za novinare cij e se izve tavanje nije uklapalo u propisane okvire, a na osnovu tu bi koje bi, poziv ajuci se na protivdr avno i podrivajuce delovanje raznih vrsta, podnosili gradani il i organizacije, a po kojima su prekr ajni sudovi imali obavezu da odluce u roku od 24 casa. Vucic na Skup tini Udru enja novinara Srbije (tada bez nezavisnih ) 13. juna 1998. istice da su se neki mediji javno stavili u slu bu nekih svetskih mocnika u v odenju specijalnog rata protiv Srbije . Zakon je de fakto suspendovao ustavno prav o na slobodu izra avanja, i ukinuo elementarne demokratske principe i medunarodno prihvacene norme. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku Evroplj anin odredena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tu bi tzv. Patriotskog saveza B eograda kazna u iznosu od 2.400.000 tada njih dinara zbog, kako je navedeno, veceg broja tekstova kojima se poziva na nasilno ru enje ustavnog poretka, na ru enje teri torijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ ; magazin je ubrzo zat im zabranjen i uga en. Dve nedelje kasnije, Dnevni telegraf , Slavka Curuvije, biva k a njen po tu bi Saveza ena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.20 0.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije Otpor , cime je ugroz io sve gradane, ene i decu . Niz kazni se nastavlja, a sam Curuvija je za vreme NAT O bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u perio du dok je bio pod prismotrom SDB i javno optu en za izdaju u dr avnim medijima. Ukup ne kazne izrecene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pre tnje oru anim napadima NATO-a, za vreme cijeg va enja su ukinuti programi Radio Inde ksa i jo pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranil o rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Na e Borbe. Za vreme primene kontrov

erznog Zakona o univerzitetu koji je takode donela ova Vlada, Aleksandar Vucic i zabran je za clana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakult eta BU. Vucic je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evrops ku Uniju. Dok je bio direktor Hale Pinki, Vucic je bio predmet kontroverzi oko poslovnog p rostora, te oko oglasa u stranackom glasilu SRS Velika Srbija koji je ko tao 100.000 dinara. Ovaj slucaj nikada nije do kraja rasvetljen. Vucic je biran za poslanika u Saveznoj skup tini SRJ tri puta: u Vece Republika pr vi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skup tina Srbije oduzela ma ndate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalistickoj partiji Srbije i Srps koj radikalnoj stranci; i konacno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maj u 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za clana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U martu 2002. godine Aleksandru Vucicu je odreden porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dode lila Vlada, a koji je potom otkupio ispod tr i ne vrednosti. U julu 2004. godine bio je predmet javnog skandala, kada mu je Telekom Srbije iskljucio telefon zbog ne izmirenog telefonskog racuna u iznosu od 150.758 dinara, koji nije placao 15 mes eci. Vucic je potom brzo pokrio dug, a kao razlog neplacanja naveo niska primanja u Skup tini Srbije. Na lokalnim izborima 2004. Vucic se kandiduje za gradonacelnika Beograda i promo vi e za sebe urbani imid mladog coveka sa idejom i energijom. 15. septembra 2008. godine, nakon sukoba izmedu celnih ljudi u Srpskoj radikalno j stranci, Vojislava e elja i Tomislava Nikolica, Vucic je podneo ostavku na du nosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlacenje iz politickog ivota , a vec pocetkom oktobra, saop tio je da se prikljucuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolica. Na osnivackoj skup tini SNS izabran je za zamenika pre dsednika Srpske napredne stranke. 81. Dragan utanovac, ministar odbrane

DRAGAN UTANOVAC, kum Borisa Tadica, nekada nji izbacivac iz diskoteka, promovisao j e Nikcevica kao ''coveka od poverenja''. Na platnom spsiku "Jugoimporta SDPR-a" bio je i utanovac. Iako ni ta nije radio, Nikcevic ga je placao kao specijalnog sav etnika. Rodeni brat Stevana Nikcevica, koji je tragicno nastradao u saobracajnoj nesreci, i Dragan utanovac, kum Borisa Tadica, imali su zajednicku firmu koja se bavi prodajom oru ja. I eto prilike da savetnik u saveznoj dr avnoj ustanovi Dragan utanovac ustupa poslove oko trgovine oru jem samom sebi. Ministar odbrane Dragan utanovac i njegov pomocnik i kum Ilija Pilipovic name taju sve nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola mili jarde evra. Svi poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme "Jugoimport SDPR", odak le je utanovac doveo Pilipovica, kome tamo miruje status, tvrdi poslanik Srpske n apredne stranke, penzionisani general Bo idar Delic: Ocigledno da Pono nije eleo da ucestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja d irektno utice i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi i z G ukazivali na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su penzionisani. Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50 miliona evra. Prvi posao je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. go dine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponudac "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nab avke relejne i optotehnicke opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i "Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili takticko-tehnicke zahteve , na ta je skrenuta pa nja ministru. Nabavku borbenih oklopnih tocka a je posao od 360 miliona evra i treba da traje pe

t godina. Prve godine se isporucuju cetiri vozila, sledece 16, i tako dalje. Na tenderu su bili: austrijski "pandur", vajcarska "pirana", finska "patrija" i rusk i BTR-90. Sva vozila su kvalitetna, ali izabrano je finsko, mada je duplo skuplj e od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoru anja i municije, a za finsko moramo i to da kupujemo. Da ne pricam da nije moralno da nabavljamo "Ahtisarijeva" vozila od zemlje koja je priznala Kosovo i zbog cijeg patologa Helen Rante su nas bombardovali. Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga posao za "Kru ik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Pa nceva 20 miliona, preduzece "Mile Dragic" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne zna. I kako sve ide preko SDPR, Iracani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom. Naruceno je 150.000 pancira i 300.000 ploca ko je proizvodi "Mile Dragic". Iracani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su eleli, izvr ili laboratorijska ispitivanja i zahtevali ba tu opremu. Ali pokvarenos t predstavnika SDPR je u tome to su oti li u Kinu i Izrael i narucili tu opremu po modelu kakav proizvodi "Mile Dragic". Potom u mestu Kisac u firmi "Novoteks" pre pakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i alju kao srpski proizvod. Ne samo da su Iracani prevareni vec je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zapo sli 10.000 radnika u uslovima svetske krize. Srbija nema plan i strategiju odbrane jo od raspada dr avne zajednice SCG. To to ima mo odavno je prevazideno i va i za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. Sistem odbrane je apsolutno ugro en. Zdravko Pono je bio svestan da ce istupom u javnosti ispasti r tva, ali time je ipak uspeo da spase cast oficirskog poziva. 82. Maja Gojkovic, gradonacelnica Novog Sada. 83. Bojan Kri to, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla . Na ovu funkciju do ao je sa mesta direktora Dr avne lutrije Srbije, koje mu je bilo prvo radno mesto. 84. Goran Je ic, prvi covek op tine Indija. Uspeo je da u ovom gradu organizuje konc ert Red Hot Cili Pepersa , a grad je postao poznat po velikim investicijama. 85. Bojan Stanojevic, gradski menad er Beograda. 86. ivorad Andelkovic, direktor JKP Parking servis .

87. eljko Kne evic, vlasnik Vinarije Coka . Privredna komora Srbije uvrstila ga je med u 20 najuspe nijih privrednika Srbije. Vlasnik suboticke Super TV . 88. Vladimir ordevic, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. 89. Milan Petrovic, direktor Donkafe , koji posluje kao deo izraelske , a koja kafom pokriva preko 30% tr i ta kafe u Srbiji. traus elit grupe

90. Dragijana Radonjic-Petrovic, direktorka brokerske kuce M&V investments , cije uc e ce u prometu na Beogradskoj berzi konstantno raste. 91. Dragan Tomic, predsednik Simpa iz Vranja, preduzeca koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odsto i to na podrucja koja su najjaca u proizvodnji name taja - Italiju, Nemacku, Franc usku i u skandinavske zemlje. 92. Ana Ivanovic, teniserka koja je napunila tek 20 godina i treca je na svetu. 93. Jelena Jankovic, cetvrta teniserka na svetu, za titno lice rins , Mone ... 94. Dragica Pilipovic Cefi, biji. Hjundai , Telekom ,

Ribok ,

ef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Sr

95. Nata a Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo.

96. Du an Stupar, vlasnik kompanije Univerzal holding , biv i nacelnik DB Beograda. Kup io je ma insku industriju Panonija iz Indije, trgovinsku firmu Tami iz Secnja, tekstiln o preduzece ako iz agubice i Tehnopromet . 97. Darko Babic, direktor DHL u Beogradu, preduzeca koje bele i dvocifreni rast. 98. Jovica Stefanovic Nini, vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene u Agenciji za privatizaciju potro io je oko tri miliona evra. 22. maja 2003. Jovica Stefanovic - Nini uhap en je u kancelariji svoje kompanije Ni ni u Ni u, odakle je odvezen za Beograd, zbog sumnje da je povezan sa organizovanim kriminalom, koji policija rasvetljava u okviru akcije Sablja. Njegov advokat Lj iljana ivkovic kazala je da je sigurna da on nije priveden zbog privrednog kriminal a. Stefanovic se sredinom februara vratio u Ni , po to je 5 godina proveo u prinudno m egzilu . Tada su ukinute nacionalna poternica i re enje o pritvoru, izdati jo 1998. godine zbog toga to je pobegao iz zemlje, neposredno nakon dve krivicne prijave z bog privrednog kriminala. Re enje o ukidanju pritvora i poternice doneo je istra ni sudija Okru nog suda u Ni u, po to je Stefanovicev advokat polo io jemstvo od 250 hiljad a evra kao garanciju da ce biti dostupan pravosudnim organima . Stefanovic je 1998. godine osumnjicen za zloupotrebe slu benog polo aja i zloupotrebe ovla cenja u privre di te ke vi e od dva miliona dinara , u poslovanju sa Duvanskom industrijom Ni , Srpskom komercijalnom bankom, i drugim bankama i firmama u gradu. Stefanovic se sumnjici da je izvesne kolicine lekova, nafte, bra na i drugih isplativih namirnica prodavao na crno i bez potrebne dokumentacije, i da je za ovu robu utajio porez. Carsija j e pricala da je pre ukidanja poternice, nesmetano prelazio granicu , i vidan u Ni u , u kojem je njegova porodica i poslovni lanac Nini , koji cine apoteke, drogerije, ben zinska pumpa i druge firme. Govorilo se da je Stefanovic bio i jedan od vlasnika MB banke i likvidirane Srpske komercijalne banke u Ni u. U duvanskim i naftnim po slovima pripisivana mu je povremena veza Markom Milo evicem, i eljkom Ra natovicem Arka nom. O tome gde se nalazio tokom egzila stizale su protivrecne informacije, dok zvanicno nije potvrdeno da je u Makedoniji, i da je tamo postao vlasnik kompanij e Jaka 80 iz Radovi a. U vlasni tvu Stefanovica su i firme Jugoremedija i Luksol iz Zr enjanina, Vetprom iz Novog Sada, Medela iz Vrbasa, itomlin iz Ni a, a kupovao je i akcije Ni ke pivare i jo nekoliko firmi u Srbiji. Jovica Stefanovic Nini i pored upozorenja Aleksandra Gracanca, direktora Akcijsk og fonda i Unije radnika i akcionara, da kr i sudske odluke, uspeo je da na Beogra dskoj berzi proda deo akcija vrba kog preduzeca Medela , koje su u vlasni tvu Fabrike l ekova Jugoremedija . Zbog toga je zrenjaninskom Op tinskom javnom tu ila tvu Deuric podne o krivicne prijave protiv odgovornih u Jugoremediji , zatim kupca akcija te farmace utske kuce firme Menta iz Padeja, ciji je vlasnik Stefanovic, kao i Vide Uzelac, d irektorke Centralnog registra zato to je dozvolila kr enje privremenih sudskih mera kojima je zabranjena trgovina akcijama Jugoremedije do pravosna nog okoncanja spora izmedu menad menta i akcionara. Prema izvodu iz Centralnog registra, jedan od akc ionara Medele je i Jugoremedija , koja poseduje 36,72% akcija ovog preduzeca. Na sedn ici Upravnog odbora Medele , na cijem celu je Stefanovic, odluceno je da se proda d eo kapitala koji poseduje zrenjaninska farmaceutska kuca, uprkos tome to je beogr adski Trgovinski sud odredio privremenu meru kojom se Ninijevom preduzecu Jaka 80 iz Radovi a zabranjuje otudenje i opterecenje, i raspolaganje na drugi nacin imovi nom fabrike lekova. Deuric upozorava da Stefanovic ne prestaje da kr i zabrane sud ova i da pljacka imovinu Jugoremedije . Stefanovic je 2. oktobra prodao deo akcija M edele , u vlasni tvu Jugoremedije , po to se uverio da Beogradska berza, Komisija za hart ije od vrednosti i Centralni registar nece preduzeti ni ta da sprece nepo tovanje su dske presude, i na berzu je izneo i ostatak akcija Medele . Kupac je opet Menta . Drug im recima, Nini je akcije Medele , u vlasni tvu Jugoremedije , prodao sebi. Re enje Vi eg trgovinskog suda u Beogradu, oktobra 2006, kojim se potvrduje presuda zrenjaninskog Trgovinskog suda o poni tenju dokapitalizacije Fabrike lekova Jugorem edija , dokaz je da, u ovom slucaju, pravda konacno trijumfuje, ka e Zdravko Deuric,

predsednik Udru enja malih akcionara Jugoremedija 2 . Najnovijim re enjem Vi eg trgovins kog suda, kao neosnovana se odbacuje alba makedonske firme Jaka 80 , na raniju odluk u Trgovinskog suda u sporu o vlasnickom statusau u Jugoremediji . Time je potvrdena presuda zrenjaninskog suda kojom je poni tena dokapitalizacija fabrike lekova, po sle koje je Jaka 80 , ni kog biznismena Jovice Stefanovica Ninija, postala vecinski v lasnik Jugoremedije . Od sada, vlasnici 58% kapitala fabrike lekova ponovo su mali akcionari, koji su to i bili pre fiktivnog uvecanja kapitala. Privatizacijom dru t venog dela kapitala koje je Akcijski fond Republike Srbije prodao 10. septembra 2002. godine, mali akcionari preduzeca Jugoremedija AD Zrenjanin su za suvlasnika dobili Jaku 80 iz Radovi a. Neispuniv i ni jednu od preuzetih obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Nini je kao manjinski vlasnik sa 41,93% kapitala u ao u Jugoremediju i prv o je izvukao iz magacina preduzeca zalihe vredne 11 miliona evra. Prilikom kupov ine dr avnog dela kapitala Jovica Stefanovic Nini bio je na Interpolovoj poternici zbog kriminalnih radnji u Srbiji. Nedugo zatim protivzakonito vr i dokapitalizaci ju konverzijom duga Jugoremedije prema Jaki 80 cime preuzima 20% kapitala malih akcion ara. Ovom radnjom Nini postaje vecinski vlasnik preduzeca. Mali akcionari podnos e tu bu 9. februara 2004. godine protiv Ninija. Ovaj predmet i ao je a do Vrhovnog s uda dva puta, prvi put jer je zrenjaninski sud osporio legitimnost malim akciona rima, drugi put jer je po albi Jake 80 odbijena privremena mera od strane zrenjanin skog suda. Presuda kojom se bri e nezakonita dokapitalizacija, koju je Nini izvr io u Jugoremediji AD, doneta je juna 2006. godine i njom je uvedena privremena mera d o okoncanja ovog postupka tako to se tu enom zabranjuje preduzimanje bilo kakvih ra dnji koje bi tetile malim akcionarima i zabranjuje se dono enje odluka na organima upravljanja kojima bi se menjala vlasnicka struktura kapitala ili da se menja pr omena vrednosti strukture kapitala. Nini, koji iako je dobio privremene mere, po novo kr i zakon, jer mimo berzanske prodaje kupovine akcija koja je jedina legalna i zakonita, preuzima akcije jednog dela malih akcionara i prebacuje ih na svoje firme Nini kozmetika i Nini farmacija , Sigmapharm ... sve iz Ni a, a u tome mu pomoc da e Agencija za privredne registre, iako je Centralni registar hartija od vrednost i sve to zabranio. Mali akcionari znaju da je 31. maja 2006. godine Trgovinski s ud u Beogradu doneo presudu kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji udela metodom javne aukcije zakljucen izmedu Jaka 80 iz Radovi a i Akcijskog fonda Republike Srbi je od 10. septembra 2002. godine i ugovora o investicionom ulaganju od 02. oktob ra 2002. godine takode izmedu gorepomenutih strana. I ovom presudom uvedena je p rivremena mera Jaki 80 , kojom se zabranjuje otudenje, opterecenje i raspolaganje i movinom preduzeca Jugoremedija AD do okoncanja sudskog spora.

Decembra 2005, posle Jugoremedije , Medele , Vetproma i Luksola , Jovica Stefanovic Nini je i u farmaceutsku kompaniju Srbolek , gde je postao vlasnik 50,05% akcija. On je preko zatecenog Upravnog odbora pre tri dana cak dobio svog coveka za generalnog direktora, iako je po zakonskoj proceduri trebalo da budu izabrani novi organi u pravljanja, koji ce izabrati i prvog coveka firme. Stari estoclani UO, na celu sa O liverom Marcetom, vecinom glasova smenio je Ilica, verovatno da se poka e pred Nin ijem, koji je prisustvovao sednici. Potpuna promena vlasni tva, nakon Ninijeve suk cesivne kupovine na berzi u roku od samo sedam dana, jo nije u potpunosti uklji ena u Centralni registar. Medutim u MV investmentu , brokerskoj kuci koja zastupa firm u Nini , rekli su da je ovaj ni ki biznismen vecinski vlasnik Srboleka postao sa MK kom ercom i nekim sitnijim akcionarima, medu kojima je sa 1,5% i ova brokerska kuca. Drugacije po zakonu i nije moglo, jer je jednom kupcu dozvoljeno da preko berze stekne najvi e do 25% akcija s pravom glasa u jednom preduzecu. Jovica Stefanovic Nini stekao je preko svoje firme Nini u Srboleku blizu 50% akcija preko povezanih l ica to zakon ne dozvoljava, jer cim se stigne do 25% mora da se objavi ponuda za preuzimanje svih akcija. Po to Nini nije i ao tim zakonitim postupkom, morao je da p ostupi po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i do 28. decembra objavi ponud u za sve akcije ili proda sporni udeo. 25. decembra 2007. on je to i ucinio, pa je kupovinom na berzi novi suvlasnik Srboleka sa nepunih 24% firma Invej , Predraga R ankovica Peconija, dok se firma Nini vlasni tvo smanjila na dozvoljenih 24,99%. Ova dvojica biznismena verovatno ce neformalno udru iti svoje akcije i postaviti zajed nicku upravu. Medutim, da bi pre li polovinu neko ce morati da objavi ponudu to zah teva znatna sredstva. Poznato je da na i tajkuni biraju jeftiniji nacin da postanu

apsolutne gazde, a to je dokapitalizacija. Mali akcionari moraju da se organizu ju i da zajednickim delovanjem onemoguce Ninija i Peconija da im na bilo koji na cin obezvredi vlasni tvo. Nini je samo simbolicno ka njen za prekr aj, imajuci u vidu da je njegova kupovina akcija Srboleka 2005. godine na Berzi razlog to ovo najstari je farmaceutsko preduzece nije dobilo strate kog partnera, bugarsku kompaniju Sofar mu koja je u isto vreme objavila ponudu za preuzimanje svih akcija, uz garancije za investicije od 20 miliona evra, upo ljavanje novih 100 radnika i uvodenje stand arda za izvoz u EU. Malverzacije Ninija razoblicene su javno tek kada je na Skup t ini akcionara hteo da progura odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vla snik ne samo 24,99%, koliko su znali da ima, nego cak za 48,77% akcija po to ih je u meduvremenu van berze otkupio od Kostica. Sve je uradeno posredstvom firme Mar ko plus , koju su maja 2006. godine osnovali Kostic i Nini i u nju, kao kapital, u neli akcije Srboleka koje su ranije kupili na berzi. Nini je bio prinuden da proda oko 25% akcija Srboleka nakon to je Udru enje malih akcionara podnelo albu Komisiji z a hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je donela re enje kojim se potvrduje d a je on preko povezanih firmi, vanberzanskom kupovinom od MK komerca postao vlasni k 49% akcija. Po re enju Komisije, za kaznu Nini poslednja tri meseca nije imao pr avo glasa u Skup tini akcionara na 227.069 akcija, odnosno na oko 24% koje je neza konito stekao. Mali akcionari su upravo zbog ovih mahinacija izgubili strate kog p artnera. Kupovinu Srboleka , Nini i MK komerc obavili su novembra 2005. godine na berzi u dok je trajala ponuda Sofarme za otkup akcija po ceni od 1.410 dinara. Dok je t rajala ponuda Sofarme kupovao je, uz naduvavanje cene do 1.970 dinara, da bi, cim je stekao 40%, cena naglo pala. Tada mu je i dr ava pripomogla i na Berzi prodala pola paketa od 32%. 99. Miodrag Stojkovic, geneticar. Prvi u Evropi uspeo je da klonira ljudske mati cne celije. 100. Vojin ordevic, vlasnik Si&Si koji je u poslovnim nevoljama ostao bez Voda vode .

101. Zdravko Colic, najpopularniji domaci pevac, deo klana Makse Catovica 102. Veselin Simonovic, glavni i odgovorni urednik Blica , suprug cerke biv eg , Nedeljka Bo kovica 103. Nenad Cekic, predsednik Republicke radiodifuzne agencije 104. Radoslav Veselinovic, predsednik Galeb grupe 105. Petar Petrov, generalni direktor Trajala 106. Draginja uric, direktorka 107. Sanja Bokan, vlasnica Bo kovica Banke Inteze efa VOS, Nedeljka iz Kru evca efa VOS

tampe , udovica Vanje Bokana, cerka biv eg

108. Mile Jerkovic, kupio deset firmi MILE JERKOVIC je sinonim za divljacku tranziciju u Srbiji. Sve je stekao otimaju ci preduzeca u kojima bi na sumnjiv nacin do ao do polovine vlasnickog udela. Po to mu kola nije i la (zavr io je est razreda osnovne kole), jo 1978. godine poceo se baviti privatnim preduzetni tvom, zalo iv i, bez saglasnosti, ocevu, bratovu i vlastitu imov inu, i dizanjem kredita od 200.000 maraka od kojih je otvorio nekoliko prodavnic a i tri restorana u Backoj Topoli, koji su svi bili manje ili vi e neuspe ni. Jerkov iceva poslovna karijera postaje uspe na sredinom devedesetih godina. Kumstvo sa Arka nom donelo mu je poslove sa vercom nafte i cigara, a u Istocnoj Slavoniji prodaju ukradenih traktora. Na taj nacin se ovaj covek naglo obogatio. Kada je Arkan ub ijen, niko osim njega nije znao koliko para duguje Arkanu. Posle ubistva Arkana, Jerkovic je i cuvenom Bomboni ostao du an blizu pet miliona evra. Punih 20 godina J erkovic je uvek uspevao da sebi obezbedi podr ku i za titu aktuelnih mocnika. O tome

svedoci preko 20 pokrenutih alii nikada okoncanih krivicnih prijava (krada i ne legalno posedovanje oru ja, krada i vercovanje motornih vozila, medunarodni verc cig aretama, nudenje i primanje mita, zloupotreba slu benog polo aja, izdavanje menica b ez pokrica direkciji za robne rezerve, falsifikovanje slu benih isprava, kidnapova nje i protivpravno li avanje slobode). U njegovom vlasni tvu je cak 17 preduzeca, ko ja je vecinom kupio za 18 meseci, podi uci ogromne kredite u Metals banci , koja i sl ovi za banku koja je spremna podr ati sumnjive transakcije i biznismene . Najzanimlji vije su njegove kupovine poljoprivrednih gazdinstava i prevoznickih preduzeca, k oje je uz pomoc Gorana Obradovica iz Agencije za privatizaciju kupovao jednu po jednu, di uci nicim pokrivene kredite iz Metals banke . U svim novokupljenim preduzec ima je potpuno nezakonito, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (u svima je vlasni k samo oko 50% akcija) kompletnu imovinu stavljao pod hipoteku Metals banci zadu uju ci ih i do petostruke vrednosti. Preduzece Topolatrans iz Backe Topole (gde je vla snik 56% akcija) koje vredi 50 miliona dinara zadu io je kreditima od 450 miliona dinara u Metals banci ciji je direktor Ananije Pavicevic svesno odobrio ovoliko za du enje. Zrenjaninskom Autobanatu (Jerkovic je vlasnik 50,04% akcija), gde je uz n aoru ano obezbedenje preoteo vlast, kidnapovao i dr ao zarobljenog tada njeg direktora , odmah je stavio svu imovinu pod hipoteku Metals banci , kod koje je nastavio zadu i vanje bez ogranicenja (jedna odluka navodne Skup tine glasi Daje se ovla cenje Upravn om odboru i Generalnom direktoru AD Autobanat iz Zrenjanina za podno enje zahteva i zakljucivanje Ugovora za neograniceno finansiranje i davanje jemstva . odnosno d avanje jemstva pravnim i fizickim licima ). Preduzece za prevoz putnika 7. juli iz a pca, Jerkovic je kupio po pocetnoj ceni od 561.700 evra (jedan nov autobus ko ta o ko 350.000 evra) po to mu je prethodno, u saradnji sa lokalnim mocnicima i upravom preduzeca nelegalno i nerealno stvorio ogromna potra ivanja, tako da niko nije bi o zainteresovan da sa njim ulazi u partnerstvo. Slicno je bilo i u Sremekspresu iz Sremske Mitrovice koje je takode kupio kao jedini ponudac i po pocetnoj ceni. Kr aljem oranica voli sebe da naziva od skandalozne privatizacije Poljoprivrednog pr eduzeca Erdevik (vinogradi i vinarija) u avgustu 2003. godine. Istog dana kada je hrvatski preduzetnik Marinko Zadro kupio 44% dr avnih akcija, Trgovinski sud u Sre mskoj Mitrovici ozakonio je Jerkovicev dugogodi nji zakup. S naoru anim obezbedenjem zauzeo je upravnu zgradu firme, a od linca radnika spasila ga je policija. Na k raju je uz pomoc mocnika uspeo da otme ovo preduzece. Nakon toga je kupovinom tr i poljoprivredna preduzeca, Backe u Sivcu, sencanske Poljoprivrede i Mladog borca iz S onte, postao vlasnik oko 8.000 hektara vojvodanskih oranica, cetvrti po velicini poseda u vlasni tvu . Izdvaja se kupovina poljoprivrednog imanja Backa u Sivcu ko d Sombora, kada je u nadmetanju s predstavnikom porodicne imperije Matijevic pod igao cenu s pocetnih 256,2 miliona dinara na 1,15 milijardi ili 14,4 miliona evr a. Suparnici su tada primetili da njive idu u ruke onome ko nema veze s poljopri vredom, dok je Jerkovic komentarisao da ce kada Srbija ude u EU hektar vredeti d vadeset hiljada evra. Bolji poznavaoci kretanja novca tvrde da on samo izvr ava ku povine za albanske tajkune iz Crne Gore, koji su uspeli da preko nekoliko razlic itih kriminalnih grupa pokupuju veliki broj preduzeca po Beogradu i Vojvodini i posebno velike povr ine obradive zemlje. Drugi u grupi je Milanko Grbic za titnik rad nickih interesa i predsednik pokrajinskog i gradskog sindikata saobracaja koji se kod svake otimacine ili upada u novoosvojeno preduzece pojavljuje da bi ovoj ot imacini dao kakav takav legitimitet. Treci u plejadi je Ananije Pavicevic koji j e kao direktor Metals banke obezbedio, samo u poslednjih 18 meseci, oko 30 milio na evra kredita sa kojima je Jerkovic kupovao izabrana preduzeca. Pavicevic je s voj deo posla obavljao profesionalno i na vreme tako da Jerkovicu nikada nije fa lilo para, pa ni kada je imanje u Sivcu od 3500 hektara platio preko 14 miliona evra. Ko je (ili ko su) cetvrti sa cuvenog logoa ne mo e se pouzdano tvrditi, ali je sigurno da su ili iz najvi ih politickih krugova ili iz sastava neke slu be jer s u veoma uspe no pokrivali dosada nji rad ove grupe, veliki broj krivicnih prijava i sudenja koja su u toku i po nekoliko godina. Sigurno je da je u ovom delu anga ova n veci broj lica, pocev i od onih koji obezbeduju da novac sti e u ruke Ananija koji ga dodeljuje Jerkovicu i slicnima za kupovinu svega i svacega, pre svega po Voj vodini, do onih koji preko veza i uticaja obezbeduju da lokalne vlasti, policija , tu ila tva i sudovi ni ta ne cine da poremete ove planove. Deo ovih planova razotkri li su orde ordevic, biv i obave tajac RDB i Milorad Mircic, predsednik odbora za bezbe

dnost Skup tine Srbije, na novosadskim televizijama, apostrofirajuci albanski lobi iz Crne Gore i nemacke obave tajce kao finansijere ovih aktivnosti. Mile Jerkovic je po zavr etku estog razreda osnovne kole odlucio da vi e da ide u kolu. Vrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih uspeo da se zaposli kao pomocni radni k u Industriji mesa u Backoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unaprede n u vozaca vilju kara. Sa svojim bratom, vozacem u Topolatransu je 1991. godine radi o na prevo enju p enice iz Baranje u Backu Topolu ali je u tom poslu mnogo ita kalira lo, a oni zaradili velike pare. Zatim je sa Arkanom ucestvovao u nabavci nafte i kod njega se poprilicno zadu io, tako da je Ra natovicevo ubistvo za Mileta bilo ka o nagrada te ka nekoliko miliona maraka. Mile je 2000. godine ucestvovao u medunar odnom vercu cigareta i bio uhvacen. Ali, sudenje na kome je prvooptu eni, nije okon cano. 2004. godine napravio je posao sa Direkcijom za robne rezerve, koju je pre vario izdav i joj menice bez pokrica u vrednosti od oko 60 miliona dinara. Protiv njega je pokrenut postupak tek 2005. godine ali je zata kan. Ni policiju za privre dni kriminal, ni sudstvo, ni tu ila tvo, ni ministarstvo finansija nije zanimalo to t o je neko obmanuo dr avu, a i dalje se slobodno eta i sklapa sa njom nove poslove. Mile je zapao za oko direktoru Metals banke Ananiju Pavicevicu (G17 plus), koji je sa njim za dvadesetak meseci razvio veliki broj unosnih poslova. Najpre je Mi letova cerka Vi nja u martu 2005. godine osnovala preduzece Vi nja produkt u Novom Sad u sa osnivackim kapitalom od 500 evra (od cega je uplaceno samo pola). U preduze cu u kojem je Vesna direktor nema zaposlenih ali zato ima nekoliko putnickih aut omobila, jedan d ip i jedan kombi, a koristi se preko 70 miliona kratkorocnih kred ita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve poslove je vodio tata M ile. Vi nja produkt je uz pomoc kredita od cika Aneta , koji su odobravani preko noci i sa minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi oko 170 000 akcija u Topolatransu iz Backe Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu iz Zrenjanina. Jedi no to je obavezno kod cika Aneta je biznis plan u plavoj koverti koji, kako tvrde n ajbli i saradnici Jerkovica, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10 000 evra. Po to je bez problema pro ao sa osnivanjem Vi nja produkta i kupovinom Topolatransa , u s ptembru 2005. godine sa cerkama Marijom i Danijelom i Danijelinim mu em Uro om Rogan ovicem osnovao je preduzece Dumetiko sa minimalnim kapitalom od 500 evra (ponovo p laceno samo pola). Nova firma uzela je pare od Topolatransa koje su dobijene od kr edita Metals banke i njima, uz stra ne pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.0 00 akcija Autobanata . U novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa osnovao pre duzece DUTP Vojvodina za preko 30 miliona dinara, ponovo od kredita Metals banke. Po to je za direktora postavio Danijelu Grkovic odmah je potpisana zalo na izjava i ugovor o kratkorocnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brz inom i u kojoj banci. Cim je novac pristigao preusmeren je na racune Vi nja produkt a i Dumetika , a potom na vi e drugih racuna. Od para izgubljenih u tim prebacivanjima M ile je kupio kucu na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250 000 evra, to je pokrio fi ktivnim placanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans sa 75 miliona dinara. Krajem aprila i pocetkom maja 2006. godine uz ogromnu pomoc Metals banke i uz ne zakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama izmedu svojih preduzeca, i uz pritiske i pretnje akcionarima da vec prodate akcije ponovo prodaju njemu, M ile je uspeo da osvoji 50,04% vlasni tva nad Autobanatom . Po to je pritisak kredita u svim preduzecima postao prete ak, nije mogao da ceka legalno preuzimanje poslova u Autobanatu pa je krajem maja sa naoru anim licima nasilno upao i preduzece, oteo do kumenta i pecate, kidnapovao i dr ao zarobljenog direktora preduzeca, a Upravni od bor skupio na silu i naterao da donese odluke po kojima on sam preuzima celu fir mu. Na ovakvo njegovo postupanje nisu reagovali ni MUP ni sud u Zrenjaninu. Za t o se, po recima Jerkovica, pobrinuo eljko Malu ic, koji je u koli imao nadimak Slinav i , ali ga je, po to je postao biznismen, zamenio sa Kamel . On se potrudio da policija ne interveni e ni prilikom evidentnog izvr enja te kih krivicnih dela, a da sud ili o dbije sve zahteve za za titom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u str anu i odlo i njihovo re avanje. Mile je odmah sve racune Autobanata prebacio u Metals banku i bez potrebne dvotrecinske vecine stavio hipoteku na imovinu preduzeca ka ko bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zadu ivanjem preduzeca. Izgled a da su i Mile i Ananije nezadr ivi i poceli su da kupuju i najrazlicitija preduze

ca, i to po istom scenariju. Vec postojeca preduzeca daju fiktivne garancije, od obrava se kredit i na aukciji kupuje novo preduzece, koje se odmah stavlja pod h ipoteku Metals banci. Koliko su se zaigrali pokazuje primer Topolatrans koji trenu tno duguje oko 230 miliona dinara na ime kratkorocnih kredita i Metals banci pla ca preko 3,5 miliona dinara mesecne kamate. Pored toga, Metals banka je odobrila i lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans duguje oko 450 miliona dinara dok je ukupan kapital preduzeca oko 50 miliona dinara. Ostaje nejasno ko, u stvari, podr ava Ananija i Mileta i omogucava im da razvijaju sumnjive poslove koji se me re milijardama dinara i da nastavlja kupovinu novih preduzeca. (primer je Poljost roj iz Od aka koji je kupljen za trecinu realne cene, za ta se potrudio Goran Obradov ic iz Agencije za privatizaciju) 109. I tvan Pastor, predsednik SVM 110. Dragan Markovic Palma, predsednik op tine Jagodina DRAGAN MARKOVIC zv. Palma je u JNA bio Titov gardista, posle brojnih provera i k omplikovane procedure. U gardu nije mogao svako da ude! Pre nego to su me poslali u Pulu proverali su mi sve, ko mo je bio deda, pradeda, cukundeda, da li sam osu divan, sklon samoubistvu... Tu su sve bili zreli mladici od 25 do 26 godina, a j a sam sa 19 bio najmladi. Za mene je bila cast slu iti u Titovoj gardi - s ponosom prica Palma. Markovic je jedan deo vojnog roka odslu io na ostrvu Vanga, na kojem je Josip Broz imao rezidenciju. Zahvaljujuci brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je d obila jednog odbornika u toj op tini u centralnoj Srbiji. A, onda na scenu stupa A rkan sa svojim vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kao iz holivudskih filmova, uspeva da dovede u SSJ jo est odbornika iz SPO, jednog iz DS i jednog iz SRS, formira vecinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima op tinsku vla st. Uticajnoj regionalnoj TV stanici Palma plus , koja se vidi u celoj centralnoj S rbiji, na osnovu sumnjive dozvole za emitovanje koju je izdao neko od Milocevice vih ministara, u vlasni tvu Dragana Markovica Palme, programski se prikljucuje i T V Jagodina, op tinska kuca ne to slabijeg kvaliteta. Biv i predsednik SRJ, Slobodan Mi lo evic, licno je odredio kriterijume po kojima ce se u izbornoj godini prepoznava ti placenicki i patriotski mediji. Veliki broj elektronskih medija i tampe , ka e Milo u listu Politika, pod potpunom je finansijskom i politickom kontrolom nekih zapad nih vlada i oni imaju zadatak da podsticu destabilizaciju Jugoslavije . Ovu subverziv nu aktivnost protiv dr ave sprecavali su patriotski organi SPS, JUL i SRS, a posebno Goran Matic i Ivan Markovic, savezni ministri za informacije i telekomunikacije. Pod paravanom sporta i zdravog ivota, u Jagodini se gaji kult nasilja. Lokalni ki k-boks klub nosi naziv Tigrovi . Zoolo ki vrt nosi naziv, stran ovom podneblju a bliz ak podzemlju - Tigar . Po crnim oldtajmerima i crnim d ipovima reklo bi se da je Jago dina neka vrsta Arkanovog muzeja. Dragan Markovic Palma je politicku i poslovnu karijeru napravio kao clan SSJ. Nije cudo to ce, iz zahvalnosti, do ivotno, dobrovo ljno, ostati du nik coveku koji ga je stvorio. Na celu op tine Palma se pokazao kao sposoban, izvodeci radove, pa naknadno naplacujuci od op tine. Cudno je samo da to nikome ne ukazuje na pranje para. 111. Mirko Cvetkovic, ministar finansija 112. Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka 113. Aleksandar Pravdic, direktor Galenike iz Beograda

114. Slobodan Petrovic, generalni direktor Knjaza Milo a 115. Neboj a Covic, direktor FMP i vlasnik ko arka kog kluba 116. Sa a Vlaisavljevic, direktor Jat ervejz

117. I ak

eps, regionalni direktor

Karlzberg

118. Vladika Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski 119. Rase Starcanin, kralj teksasa iz Novog Pazara BFC

120. Kamil Befa, generalni direktor cementare Lafar

Vlada Srbije i ministarstvo za privredu i privatizaciju, koje je vodio kadar fir me Deloite toushe (ista ona koja je vr ila "procenu" BFC, pa kada je pukla bruka V lada Srbije ekspresno je osnovala Agenciju za privatizaciju), Aleksandar Vlahovi c, u jesen 2001. godine prihvata posetu francuskog predsednika aka iraka, koji se hvalio kako je spasio mostove oko Beograda. irak tada dolazi sa ciljem: Beocinsku fabriku cementa Srbija mora prodati francuskom Lafar u, inace nema ni ta od otpisa dugova Pariskom i Londonskom klubu! Te dugove bud et dr ave Srbije zadnjih godina i dalje otplacuje Pariskom klubu, a Londonski klub ce doci na red 2010. godine. Po sle ove posete, Aleksandar Vlahovic daje izjavu: "...Ako Beocinsku fabriku cemen ta ne prodamo francuskom Lafar u, kako posluje ta kompanija ce sama sebe zatvoriti "! Vlahovic je prenebregao cinjenice: da je infrastruktura BFC u vrlo dobrom sta nju, da je prethodnih godina uradeno par kapitalnih remontnih zahvata (jedan je bio vrednosti deset miliona DM), da su kupljeni brojni kamioni za transport, pog oni za proizvodnju, transport, odr avanje i cinjenicu da je ovaj gigant imao najkv alitetnije radnike, da je linija za proizvodnju cementa, sagradena u drugoj polo vini '70-tih, ko tala je oko 300 miliona DEM, to je kredit koji je tokom osamdeseti h godina u potpunosti isplacen sredstvima BFC, i najva nije da je fabrika skoro go dinu dana bila u prilici da tr i no posluje, dakle da sama formira cenu cementa (koj u je pre odredivala dr ava, a cesto i dileri cementom mafija)i da bi u takvim uslo vima dug BFC bio bi anuliran za manje od godinu dana, a planovi za pro irenje kapa citeta i otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije otvorili bi par hi ljada novih radnih mesta. Naravno da je ministar imao vrlo dobru informaciju ali se silno urio da ovaj "posao" privede kraju. Ugovor 5 interesnih strana potpisan je izmedu 4 (nije ga potpisala onda nja lokalna samouprava u Beocinu), ali origin al tog Ugovora nikada nije prikazan javnosti, a cak ga ni potpisnici nisu videli , vec su stavili "blanko" potpise. 70% BFC-a prodato je za nekih 51,9 miliona US D, 1997. godine postojale su mnogo bolje ponude, pa i od bezmalo 270 miliona DEM (138,1 miliona evra), za 51% BFC-a. Fabrika cementa u Popovcu prodata je za 52 miliona dolara a, po kapacitetu i stanju ove dve cementare, BFC je bila "te a" za oko trecinu, a za nju je placeno - manje. Da li je za beocinsku cementaru bilo " provizionara"? Ako se uporedi kako su pro li radnici Apatinske pivare ili Knjaza M ilo a, bice mnogo jasnije kako su radnici BFC-a i dr ava Srbija opljackani. Ministar Vlahovic dao je izjavu kako je i BFC mogla da se privatizuje kao i Apatinska pi vara, ali je to izjavio tek kad je posao zavr en (a bio medu prvima koji je prijav io "imovinu preko 20 miliona"). U decembru 2001. godine, u Beocin sti e ekipa Lafa r a, na cijem se celu nalazio D ord Bobvo , danas direktor madarskog Trigranita, po to je prethodno najuren iz Erste banke, u pratnji dva Ceha: Martin Turecki i Ivan Mar e , i londonske dive srpskog porekla Tatjane Mihajlov-Pilbim. Moglo se zakljuciti da se radi o potrccima centrale Lafar a. 28. marta 2002. godine, Lafar "ulazi u pos ed" BFC. Ostala je klauzula kojom se Lafar obavezao da tokom 5 godina nece otpu tati tehnolo k i vi ak, ali vec u aprilu 2002. godine na glavnoj oglasnoj tabli BFC izlazi nova s istematizacija po kojoj na stotine radnika postaju tehnolo ki vi ak. Ako se znalo da Lafar planira masovno otpu tanje radnika, kako je pobedio na raspisanom tenderu? O vo je postalo poznato tek nakon potpisivanja ugovora - neko je to krio sve vreme pregovora, a D ord Bobvo je ponovljao srpskim medijima kako u BFC nijedno radno mes to nece biti tehnolo ki vi ak! U jesen 2002. godine, pod pritiskom i torturom, na st otine ocajnih radnika uzima mizernu otpremninu. Svi radnici koji nisu "dobrovolj no" napustili kompaniju i uzeli otpremninu bukvalno su zatvoreni u jednu povecu prostoriju, bez stolica i stolova, i najstro e im je zabranjeno kretanje u krugu c

ementare. Martin Turecki, iz menad erske cetvorka Lafar a, na jednoj proslavi direkt no u diktafon nekog novinara "Politike" izjavio je: Nama niko ni ta ne mo e. Mi smo v as sve platili i ove iz Vlade i sve ovo mi smo kupili. Po privatizaciji Beocinske fabrike cementa Nenad Canak o tro istupa u javnosti pretnjama "bukagijama". Kome je pretio Nenad Canak? Za to je pretio "bukagijama"? Za to je naprasno prestao da pr eti kada se ekspresno iz garsonjere na "Grbavici" (deo Novog Sada) preselio u el itno novosadsko "Cepter-naselje" u Veterniku gde se kvadratni metar stambenog pr ostora ko tao i preko 2000 evra? Pod obrazlo enjem da ne posluje pozitivno Lafar je, tokom 2002. godine, ukinuo poje dina dotiranja lokalnoj samoupravi u Beocinu i isplatu dividende malim akcionari ma. Ovde je u pitanju ocita la , jer Lafar je platio ugovorenu cenu umanjenu za 19, 6 miliona USD deficita BFC, to znaci da su krenuli od nule, a pozivali su se na t aj dug. Lafar se, s druge strane, hvalio da je ostvarena rekordna proizvodnja od 1,3 miliona tona cementa u 2002. godini, to je, takode, la jer je rekordna proizvo dnja cementa bila 1,6 miliona tona ostvarena jo 1984. godine. Tu takozvanu "rekor dnu proizvodnju" BFC je, bez Lafar a, ostvarivala svake godine, osim za vreme bomb ardovanja i sankcija. Istina je bila na drugoj strani. Lafar posti e rekordnu malop rodajnu cenu od 64 evra za tonu cementa pa u tom momentu Srbija ima najskuplji c ement u Evropi. Cenu prirodnog gasa strana kompanija Lafar placala je jeftinije n ego gradani Srbije za domacinstva. Svaki radnik koji je napustio BFC "dobrovoljno" i poku ao da uspostavi bilo kakav vid poslovne saradnje preko svog "malog i srednjeg preduzeca" sa Lafar om je odbij en. Na stotine radnika sa prebivali tem van beocinske op tine radi u remontima BFC, ali ta mogucnost nije omogucena nijednom gradaninu beocinske op tine, bez obzira to su neki decenijama uspe no radili te iste poslove. Cak su i strucnjaci Lafar a priz nali da su pogoni za proizvodnju u odlicnom stanju - i izvrsno odr avani! Politika rukovodstva Lafar a bila je jasna: nema posla za radnike sa teritorije beocinske op tine. to manje gradana Beocina u fabrici, manja je opasnosti od organizovanih pr otesta gradana. Menad eri Lafar a nisu osporili tvrdnju da pogoni za proizvodnju klinkera i cementa zagaduju covekovu okolinu u Beocinu i ire. To je to krivicno delo. Zakon ka e i da je otpad zabranjeno koristiti kao gorivo, a Bojan Pajtic nedavno je u Parizu pot pisao Ugovor sa Lafar om o spaljivanju otpadnih guma, i ko zna kakvog sve otpada j er u leto 2003. godine vec je izvr eno tajno probno spaljivanje medicinskog otpada u BFC. Podaci Doma zdravlja u Beocinu i Instituta za plucne bolesti u Sremskoj Kamenici pokazuju enormno povecanje pacijenata sa problemima disajnih organa od dolaska Lafar a. Menad eri Lafar a tvrde da im novi filteri radi besprekorno, ali je u septembru 2003. godine op tinu Beocina prekrio sloj pra ine. Mnogi tehnolozi bi mog li da objasne i za to je velikom Lafar u nedavno pao dimnjak, i kakav je uticaj sump orne kiseline, koja nastaje hemijskom reakcijom sumpor-trioksida (od sagorevanja "goriva" - otpada, tipa petrol-koks sa vodom...), i to zatrpavanje pra inom 2003. godine vezano za havariju na elektro-filteru pripreme kada su im gotovo sve ele ktrode unutra - popadale. To je samo jedna u nizu havarija koje su se dogodile o d dolaska Lafar a u Beocin. U ovom periodu je bilo vi e te ko povredenih radnika, a je dan radnik je i poginuo na jednom od kopova. Vlada Srbije je u 2008. godini prodala svojih 15% akcija Beocinske fabrike cemen ta - francuskom Lafar u, van berze. Tako je Lafar , suprotno Zakonu o hartijama od v rednosti, do ao u poziciju da nasilno otkupi i preostale akcije malih akcionara i postane 100%-tni vlasnik najvece cementare na Balkanu. Osim to je o tetio dr avu Srbi ju, neko je naneo tetu i malim akcionarima, gradanima Srbije, koji su ostali bez licne imovine. Mali akcionari morali su jo da plate i sve tro kove brokerskim kucam a. Pitanje po kojoj je ceni Vlada Srbije prodala svojih 15% akcija i koliko se o na razlikuje od one koja je placena malim akcionarima, na alost, samo je jedno od otvorenih. 121. Tanja Mi cevic, direktorka Kancelarije za pridru ivanje EU

122. Stanislav Hocevar, beogradski nadbiskup 123. Hamdija Jusufspahic, beogradski muftija 124. Berner Kisler, predsednik Upravnog odbora 125. Miroslav Bogicevic, predsednik koncerna Sunoko Farmakom MB

126. Mirko Petrovic, direktor Dunav osiguranja 127. Miroljub Jeftic, nacelnik VMA 128. Petar Matijevic, vlasnik mesare 129. Milica Delevic, ekspert za EU 130. Veran Matic, prvi covek Radio i TV B92 131. Maja Kovacevic-Tomic, portparol Specijalnog suda 132. Bo ina Radevic, strucnjak za transplantaciju jetre 133. Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji 134. Gustavo Navaro, direktor Holcim u Srbiji Matijevic i veliki zemljoposednik

135. Vojko ukic, direktor Klinickog centra Srbije

BORIS STAJKOVAC, predsednik UO u ostavci decje klinike u Tir ovoj i direktor nevla dine organizacije Centar za brigu o deci je veoma bogat. Javnost je to prvi put sa znala kad su objavljene porodicne fotografije snimljene u njegovoj, jednoj od na jekskluzivnijih, dedinjskoj kuci od oko 400 kvadrata, sa ogromnim dvori tem i baze nom. Stajkovac se tada pravdao da je ovoliku imovinu stekao po tenim radom i nagla a vao da radi od 16. godine: Iako sam zavr io medicinu, vecinu svog ivota bavio sam se uredenjem enterijera za kafice i klubove, to je vrlo profitabilan posao. Kalemegd anska terasa , O sinema , Rio Bravo , Leksington i jo mnogi drugi u Beogradu, restoran eraneo , Plava frajla i Opera u Novom Sadu, ardino i Kuba libre u Podgorici, irski p Beogradu, Ni u, Jagodini, na Zlatiboru, samo su neki od lokala koje sam osmislio . Izdavacku kucu Media maks magazins Stajkovac je osnovao marta 2008. godine na svoj oj kucnoj adresi u Tolstojevoj ulici 11. Izdaje casopise Best op, Jahting end sej ling vorld, Best hom, Glam oping i Men. U Pokret snaga Srbije, Bogoljuba Karica, uclanio se u decembru 2004, kada je izg ledao perspektivan, nakon osam godina u Demokratskoj stranci, i napustio ga je t iho. 2005. godine Srbija nije, po 35-godi njoj tradiciji, dobila svoje ampione u kolskom sportu. Prema proceni Saveza za skolski sport i olimpijsko vaspitanje za organiz ovanje ovih takmicenja, potrebno je oko 5,1 milion dinara, a Ministarstvo prosve te i sporta uplatilo je samo 2 miliona dinara. Boris Stajkovac je bio predsednik Saveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje. Sportske asocijacije? Kako to go rdo zvuci? Na sednici OK SCG u Beogradu oktobra 2005. godine, razre en je velikan s porta , Boris Stajkovac, koji je po Zakonu o radu , morao da uzme otpremnine od 8.000 evra. U stranku Bogoljuba Karica, Stajkovac je pre ao iz DS, i ubrzo je postao clan Pred sedni tva PSS. Biv i direktor Decije klinike, profesor Du an cepanovic, obja njava: Oduvek sam govorio da je on najobicniji kriminalac! Radi se o la ovu, manipulantu i prev arantu koji je postao predsednik UO u drugoj polovini 2001. i to je maltene osta o do danas, iako mu nikada nije produ en mandat. Covek je sve vreme u protivzakoni tom statusu. Tu io sam ga, ali su tu be protiv njega zavr avale po fiokama, jer ga se pravosude pla ilo po to je uvek bio u nekoj stranci, a jedno vreme je figurirao i ka o kandidat za ministra zdravlja. Secam se da je na posao dolazio uvek drugim aut

omobilima, audijem TT , d ipom ili motorima, a poznato je i da ima ogromnu vilu s bazen om na Dedinju . U zajednickoj akciji MUP Srbije i Poreske uprave, Stajkovac je uhap en zbog osnova ne sumnje da je u svojstvu vlasnika preduzeca Media maks d.o.o. , samo u periodu od 1. januara 2006. do 31. decembra 2008. o tetio bud et Srbije utajiv i porez u iznosu od 12 miliona dinara. Njemu su pomagali Mi a Stojanovic, odgovorno lice preduzeca P rotekta , Predrag Jevtovic, vlasnik agencije Jevtovic , Velimir Pantovic, vlasnik age ncije Vesko , Enisa Kucevic, vlasnica agencije Ena , Darko Beli ic, vlasnik agencije Dark o , Olivera Radonjic, vlasnica agencije Lazana , Asmir Kucevic, vlasnik agencije A-Boa rd i Hedija Kucevic, vlasnica agencije Hedi . Svi oni fiktivno su fakturisali nepost ojece usluga. 136. Milanko arancic, direktor eleznica Srbije 137. Kori Udovicki, direktorka UNDP za Evropu 138. Atila Mihok, direktor 139. Jano Kuraji, direktor Blic Pressa Petrohemije Pancevo

140. Verica Barac, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije 141. Obrad Sikimic, predsednik Dajners kluba u Srbiji

142. Aleksandar Popovic, ministar energetike 143. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede 23.11.2007 . predsednik LDP, Cedomir Jovanovic podneo je krivicnu prijavu protiv zlocinackog udru enja, koje, po prijavi cine: 1. Miroslav Mi kovic, vlasnik Delta holdinga iz Beograda 2. Vojislav Ko tunica, predsednik Vlade Republike Srbije 3. Bo idar elic, potpredsednik Vlade 4. Dragan Jocic, ministar unutra njih poslova u Vladi 5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi 6. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Vlad i 7. Mladan Dinkic, ministar ekonomije u Vladi 8. Manojlo Vukotic, direktor i odgovorni urednik Vecernjih novosti 9. Aleksandar Tijanic, direktor javnog servisa RTS 10. uro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir 11. oko Kesic, glavni i odgovorni urednik lista Press 12. Antonije Kovacevic, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta, 13. eljko Cvijanovic, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standar d zato to su u periodu od pocetka 2004. godine... Miroslav Mi kovic i... Vojislav Ko tun ica organizovali zlocinacko udru enje, a ostali prijavljeni ucestvovali kao pripad nici u vr enju krivicnih dela za koje se mo e izreci kazna zatvora od tri godine ili te a kazna, i to Zloupoteba monopolistickog polo aja iz clana 232. KZ, Zloupotreba ovla cenja u privredi iz clana 238. KZ, Zloupotreba slu benog polo aja iz clana 359. K Z, Poreska utaja iz clana 229. KZ i Pranje novca iz clana 231. KZ, cime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mi kovic i Vojislav Ko tunica izvr ili krivicno delo zloc inacko udru ivanje iz clana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivicno delo zlocin acko udru ivanje iz clana 346. stav 2. Krivicnog zakonika. U obrazlo enju se navodi: ... Kroz dugogodi nji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Mi kovica sa predstavn icima vlasti u doba Milo evicevog re ima kao i kroz identican odnos sa obe Ko tunicine vlade, Delta je postala vlasnik Srbije". Takav polo aj Delti su omogucili predstav nici Vlade omogucavanjem nelegalnog poslovanja, za titom od krivicnog gonjenja za najte a krivicna dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na dr avne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u dru tvu

, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za za titu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izve tavaju o ovakvim odnosima Vlade i Delte. Miroslav Mi kovic alje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svo g imena sa crne liste nudi kooperativan pristup Srbije u re avanju kosovskog proble ma", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje slu benike garan tujuci za njihovu kooperativnost... ...Miroslav Mi kovic je u policijskoj akciji Mre a iz 2002. godine oznacen kao jedan od organizatora verca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potice i zna cajan deo njegovog bogatstva. Za to to pitanje nikada nije procesuirano? Zato to Mi roslava Mi kovica titi ministar unutra njih poslova Dragan Jocic, koji je pripadnik i stog zlocinackog udru enja. Dokaz za uce ce ministra Jocica u zlocinackom udru enju po red ostalog je i izve taj Sekretarijata unutra njih poslova u Beogradu, UKP - II ode ljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je doka zano da je Delta banka ciji je vlasnik Miroslav Mi kovic bila vlasnik 50% kompanij e Interspid u vremenu u kome se bavila oraganizovanim vercom cigareta... Advokat Draganic, koji je istovremeno ef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, to nedvosmisleno ukazuje na vezu izmedu Demokratske stranke i Delta holdinga. Za to dr ava ne titi predsednicu Sa veta za borbu protiv korupcije? Zato to su pripadnici zlocinackog udru enja Bo idar el ic, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljevic dobili od organizatora udru enja nalog da tite interese udru enja tako to ce ukinuti Savet. Slobodan Milosavljevic je kao predsednik Privredne komore Srbije uz pomoc preduz eca Konzit ciji je suvlasnik njegova supruga Katarina Andric Milosavljevic uradi o naruceno istra ivanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11 posto tr i ta a ne preko 50% kako je to utvrdila Komisija za za titu konkurencije. Za tim je kompanija Delta to istra ivanje koristila u sudskim postupcima kako bi ospo rila navode Komisije a u javnosti stvorila la nu sliku kako ta kompanija nema mono polski polo aj. Milosavljevic je 5. oktobar 2000. godine docekao kao sve i clan DHSS, Vladana Bati ca, i bio je ucesnik naoru anog preuzimanja Privredne komore Srbije. Njegove veze sa lobijem trgovaca bra nom (posebno sa firmom Arex ), koje je bilo monopolska roba, javno su poznate. U Demokratsku stranku uclanio se tek nakon atentata na Zorana i ndica (kao uostalom i svi nestranacki ministri Vlahovic, Pitic, Lecic i elic), kada je zapocet unutarstranacki udar na sve pristalice indiceve vizije. Poznata je nj egova izjava da kao ministar poljoprivrede ne mora da se razume u poljoprivredu, v ec je njegov posao da ima kvalifikovane saradnike. Slobodan Milosavljevic, minis tar poljoprivrede, ima paso Norve ke i Ujedinjenih Arapskih Emirata! 145. Srdan Janjicijevic, direktor Politika - novine i magazini , zet matije Beckopv ica 146. Goran Pitic, predsednik UO Sosijete eneral banke

147. Vladimir Velickovic, slikar, clan Francuske akademije nauka 148. Harald Hir hofer, ef misije MMF u Srbiji

149. Tomislav Karad ic, predsednik FK Partizan 150. Gordana Dostanic, direktorka Beogradske berze 151. Manojlo Vukotic, direktor i urednik Vecernjih novosti

Kada je 5. oktobra Milo evicev re im uru en, u zgradu Borbe u ao je Manojlo Vukotic, zvani Manjo. Nosio je papir sa pecatom Demohri canske stranke, da ga DOS postavlja za p rvog coveka svih izdanja Borbe . U tom trenutku Manojlo Vukotic imao je 65 godina i preko 45 godina radnog sta a. Radio je paralelne poslove. Bio je novinar i dou nik tajne policije, koja ga je slala na specijalne zadatke, te za dopisnika Borbe iz R

ima, pa onda za glavnog urednika Blica i Glasa javnosti . Covek koji se u mladosti o drekao oca cetnika i nikada se sa njim nije sreo u ivotu, poceo je svoje zemljake da postavlja za urednike i direktore, sa platom od nekoliko hiljada maraka. Svu imovinu kompanije koja se nalazila na teritoriji Crne Gore Manojlo Vukotic pokl anja samom sebi, osnivajuci novo preduzece, ciji je vlasnik. Na konto Manojla Vukotica slilo se nekoliko miliona evra. Od kupovine ma ine za tam panje Novosti , do izdavanja knjiga... Vlasnik Glasa javnosti Raja Rodic potvrdio je da ga je tajna slu ba primorala da Manojla Vukotica postavi na mesto glavnog uredn ika ovog lista, koji je morao da pokrene nakon to su dou nicke aktivnosti Manojla pr ovaljene u Blicu , u kojem je, takode, poarcio hiljade evra, stavljajuci ih u svoj d e p. Manojlo Vukotic ima preko 70 godina ivota. Aleksandru Nikitovicu, iz Bara, cij i otac je takode bio pod udarom zakona, koji kao ef kabineta Vojislava Ko tunice ka o roj skakavaca pljacka Srbiju, Manojlo je tutnuo nekoliko stotina hiljada evra pa mo e do da nastavi da pusto i kompaniju Novosti . Crnogorci u Beogradu, pod za titom V ojislava Ko tunice, otimaju sve to im pod ruku dode. Ostareli Manojlo Vukotic javno tra i od Srpkinja da ga u kabinetu zadovoljavaju. Trenutno je smenio konkubinu Je lenu Kosanovic, uz obrazlo enje da mora da izjebe sve Srpkinje . Kada je Vlade Divac poku ao da kupi najtira niji list u zemlji, Vojislav Ko tunica je u ime Vlade Srbije n aredio da se protiv proslavljenog asa podnese tu ba. Ima njegov Aca da odluci kome ce ga dati. 152. Milutin Mrkonjic, predsednicki kandidat SPS 153. Tijana Andelic, direktorka Dr avne lutrije Srbije 154. Svetko Kovac, nacelnik VBA SVETKO KOVAC je da je pocetkom 2006. godine, u jednom momentu, imao cak tri va ne funkcije: bio je direktor VBA, zastupnik ministra odbrane za bezbednost i clan N acionalnog saveta za bezbednost Srbije. Posle dolaska Zorana Stankovica, koji je ukinuo funkciju zastupnika i preuzeo VBA u nadle nost svog kabineta, Svetko Kovac je kao general penzionisan 6. oktobra 2005. godine, ali ga je vec dan kasnije S avet ministara imenovao za direktora Vojno - bezbednosne agencije. U novembru 20 07. godine, Kovaceva cerka Sanja koja je u maju te godine zavr ila diplomatiju na Fakultetu politickih nauka, podigla je diplomu, i vec sutradan je dobila posao s avetnika kod predsednika Srbije Borisa Tadica. Ona tamo radi neke administrativn e poslove u zgradi Predsedni tva, i istovremeno studira na Akademiji za diplomatij u pri Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo govori o najte njim vezama vojne slu be i v rha dr ave. Pro lo je nekoliko godina od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovica, a istraga jo uvek stoji u mestu. Ko je imao motiv da ubije Pavla? U vreme tog dogadaja odno si izmedu Srbije i Crne Gore su bili na granici kljucanja. Pavle Bulatovic je bi o protivnik politike Mila ukanovica, i bio je u izuzetnim odnosima sa Milo evicem i Mirom Markovic. Vojska je u vreme njegovog ministrovanja bila najneprijateljski je nastrojena prema Vladi u Crnoj Gori, remeteci poslove sa vercom cigareta u Crn oj Gori. Pavle Bulatovic jeste bio protivnik re ima Mila ukanovica, ali je bio po ten i castan covek. U vreme najvecih sukoba Srbije i Crne Gore preduzece Habit farm trguje sa VMA, koju kontroli e Vojska, odnosno Mira Markovic, i isporucuje lekove . U saradnji sa najvecim miljenikom Mire Markovic i direktorom carine, Laletom S ekulicem. Ba u to vreme posao Habit farma i Sekuliceve firme "DMB medical" sa VMA iznosio je tada njih 200.000.000 DEM. ta je VMA kupovala za toliko novca? To se up itao i Pavle Bulatovic, i pokrenuo je istragu oko trgovine lekovima za VMA! 15 d ana nakon toga Pavle Bulatovic je ubijen! Izvesni major Sa a Anovic, Bulatovicev t elohranitelj, ba te kobne veceri razboli se i ne dode na posao. Sa a Anovic je u to vreme bio na platnom spisku Laleta Sekulica. Istragu oko ubistva Pavla vodio je pukovnik Svetko Kovac, prijatelj Mirjane Markovic. Sa u Anovica posle tri meseci Svetko Kovac unapredi! Nije zgoreg napomenuti da je ubica koristio "kala njikov" i pobegao u pravcu kasarne koja se nalazi neposredno iza restorana u kojem je Pav

le ubijen. Sutradan je Ojdanic, pre komemoracije, posle sastanka sa Milo evicem, p reuzeo du nost ministra, a Pavkovic mesto nacelnika General taba - istog dana! Mnogo slucajnosti. DRAGAN KATANIC roden je 14. januara 1956. u Becnju kod Cacka. Kao komandant RV i PVO, krajem 2008. godine poklonio je letacki znak ministru odbrane utanovcu, kao gest kojim se zahvaljuje, pre svega u ime roda RV i PVO. Navodno je Pono dan ran ije tra io od Katanica da ne dodeli pocasni znak ministru. Katanic je na dodeli re kao da je 2008. za vazduhoplovstvo i Vojsku Srbije uspe nija od prethodnih sedam g odina. Katanic je bio kandidat za nacelnika General taba Vojske Srbije. Avgusta 20 07. godine General Katanic izjavio je da je u poslednje vreme (od dolaska utanovc a) nivo osposobljenosti vazduhoplovstva znatno vi i. Kada je ovaj covek mislio ono to govori? Valja se prisetiti uspe nih godina, pre, po Katanicu, neuspe nih, od 2000, kroz koje j e on proveo radeci u ovom rodu. Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge u RV i PV O posledica kadrovske politike na nacionalnim kljucevima u JNA. Krajem osamdeset ih i pocetkom devedesetih godina u vojnom vrhu postojale su tri struje. U prvoj su bili admirali Petar Simic i Bo idar Grube ic, generali Konrad Kol ek i Svetozar Vi nj ic. U drugoj su se nalazili admiral Stane Brovet, general Veljko Kadijevic i gen eral Canadi. Trecu, najbrojniju grupu predvodili su generali Blagoje Ad ic, Bozida r Stevanovic, Stevan Mirkovic, Josip Gregoric i kolega iz savezne policije gener al Petar Gracanin. Ostale struje, podeljene po nacionalnom i jugoslovenskom opre deljenju, bile su od minornog znacaja. Afera Opera ukazala je i na dr anje general a Zvonka Jurjevica, komandanta RV i PVO. Borbeni avioni JNA nisu smeli da napada ju ustaske polozaje sve dok na njih ne pripucaju sa zemlje. Ovakvo pona anje gener ala Jurjevica neki tumace kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kao i zvr enje naredenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada. General Aleksanda r Vasiljevic odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti UB SSNO za obave tajnu oper aciju Opera, jer ka e da je to bila delatnost Uprave za moralno vaspitanje i infor misanost. Time se do lo i do odgovornosti generala Vuka Obradovica, nacelnika ove uprave, koji je podneo ostavku. Da bi se zata kala afera i Armija sklonila iz javn osti, Slobodan Milo evic naredio je da prestanu obracuni unutar KOS. Pukovnici Sve tozar Matic i Svetozar D igurski iz KOS-a RV i PVO su penzionisani. General Nedelj ko Bo kovic dobio je ponudu da casno ode, opet, u penziju, dok je general Bo idar St evanovic to tvrdoglavo odbijao. Njemu je sugerisano da cuti. Coveka koji nije um eo da kontroli e svoj jezik, sru ili su novinari sa kojima je pio. Dada Vujasinovic iz lista Duga je, verovatno po necijem nalogu, jedina od grupe urnalista koji su ga posecivali, objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskom listu Svet . Taj razgovor je fotokopiran i razdeljen po zgradi General taba VJ kao primer nep oslusnosti. Skidanje afere Opera sa dnevnog vojnog reda, znacilo je olak anje u ra du KOS. General Aleksandar Dimitrijevic, covek Aleksandra Vasiljevica, uspeo je ovim presecanjem sukoba izmedu dve struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS, da spreci razbijanje vojne tajne slu be i da je aktivira. KOS VJ, pored SDB Srbij e i SDB Crne Gore, posle razbijanja SFRJ, uspeo je da sacuva svoj bezbednosni in tegritet. Prvi vazdu ni udari avijacije NATO 24. marta 1999. godine general-potpukovnika Spa soja Smiljanica zadesili su u kancelariji u Komandi RV i PVO u Zemunu. Niko u RV i PVO nije bio iznenaden sa pocetkom, modelom i nacinom izvr enja prvog udara. Oba ve tajni organi RV i PVO su mi 19. marta dali informaciju da ce bombardovanje poce ti tokom narednih nekoliko dana ka e Smiljanic, general-pukovnik u penziji. Planovi za dejstvo RV i PVO po snagama Alijanse u Albaniji i Makedoniji bili su spremni , ali to predsednik SRJ nije odobrio. DRAGAN HAD I ANTIC danas ima firmu Treci milenijum , u kojoj je zajedno sa Sretenom J ocicem, zvanim Joca Amsterdam , poznatim po tome da je donosio skupe bunde valerki g enerala Neboj e Pavkovica, Lidiji Vukicevic. Da li svi oni imaju veze sa gospodom Markovic, ili sa slu bama koje su Struju i uputile na bliskost njenoj cerki? 26. avgusta 1996. dobro obave teni Milovan Brkic u broju 157. lista Srpska rec pi e:

Po dolasku na celo Saveza komunista Srbije, Slobodan Milo evic je, u ime svoje ideo logije, ukinuo sve novine, radio i tv-emisije koje njega i njegovu enu Mirjanu ni su podr avale. Oni koji su krenuli za Milo evicem i njegovom enom, odrekli su se mora lnih nacela i svojih stavova, samo su slu ali. Srbija je 9. Marta 1991. godine ust ala da zbaci Tiraninove ideologe, Du ana Mitevica i urednike TV-Bastilje. Danas se oni, na javnoj sceni, dele na Njegove i Njene ljude, a Dragan Milanovic, Stefan Grubac, Dragan Had i Antic i Aleksandar Tijanic gori od Mitevica, Minovica U svojoj istoriji kuca "Politika" nikada na svom celu nije imala coveka kao to je Dragan Had i Antic. Bio je elektricar u "Elektrodistribuciji", pa honorarni sarad nik beogradske rubrike ovog dnevnog lista. Nosio je burek Vibu, popravljao osvet ljenje. Cutao i slu ao. Posle je, ka u, bio stipendista americke Vlade - godinu dana je proveo u Americi. U slu benoj biografiji Dragana Antica, zvanog Struja, pi e da ga je stipendirala americka Vlada. Elektricar za niski napon, pa u Ameriku! Oni koji ga bolje znaju, tvrde da je godinu dana klo ario drumovima SAD. Posle Njujork a, San Diega, Hjustona, odlazi na Svetu Goru, i od svetih otaca dobija ono "hadz i". Ureduje i "Pravoslavlje", mada ivi bezbo nickim ivotom. kola mu nije i la, ali u i su ga dobro slu ile. U novinarskoj karijeri nije napisao ni jedan tekst, ne racunaju ci pijacne izve taje. Kada je na vlast do ao Milo evic, od svoje slu be Struja dobija zadatak da "bude u bli zini predsednikove cerke Marije". I bi tako. Gradeci imid kandidata za predsednik ovog zeta, Struja, u to vreme sporni novinar "Politike", cesto se vida sa Marijo m Milo evic. Iako izmedu njih ni ta nije bilo, Struja predstavlja sebe kao buduceg z eta. Struja je u ao u krevet tamo gde treba, povremeno zamenjujuci Zorana Todorovi ca Kundaka, i pred njim ce se otvoriti sva vrata. Polupismeni covek pocinje da s e penje u kuci "Politika"; bio je glavni urednik dnevne "Politike", pa Radio TVPolitike, direktor kuce "Politika", a danas je prvi covek Novinsko-izdavacke i R adio-TV kuce "Politika". Struja slovi kao Njen covek, i to je sasvim dovoljno da radi ta hoce. Mesecna pla ta Dragana Had i Antica je 15.000 dinara, plus honorari za clanstvo u upravnim odb orima "Matroza" i sportskih klubova. Njegov vozac prima 4.000 dinara. Ima i svog telohranitelja, iz obezbedenja Kompanije "Braca Karic", koji prima platu od sve ga 700 dinara, a nije lako ceo dan cucati ispred Kluba knji evnika i drugih elitni h kafana, iz kojih Struja ne izbija. Krkanluci Struje i dru tva u kome su Aleksand ar Tijanic i Bogdan Tirnanic redovni gosti, ko taju "Politiku" mesecno oko 65.000 dinara. "Politika" mesecno placa 1.000 maraka za iznajmljivanje stana, koji Stru ji i njegovim drugarima slu i za "odmor i razonodu". Tu su i izdaci za placanje de vojkama iz agencije za pru anje usluga, mesecno 5.000 maraka. Covek koji lici na b ure, i koji, od viskija smrdi na kilometar, na celu je "Politike", sa neogranice nim ovla cenjima. Na tom je mestu samo to tako eli Mirjana Markovic. 155. Smiljko Kostic, gradonacelnik Ni a 156. Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost Sonja Liht je rodena u Subotici. Kao dak osnovne kole, postala je aktivista Crven og krsta. Susret sa mladalackim zabludama Sonja Liht ce do iveti u dogadajima od 1 968. koji su joj zauvek promenili odnos prema Titu i Partiji. Kad je cula da je ba u Titovom kabinetu predlo ena ideja da na pobunjene studente treba pucati bez mi losti, danima je plakala. A tako mu je verovala! U kabinetu Ante Markovica, posl ednjeg premijera Jugoslavije, videla ga je kao upla enog starca koji vuce Soro a za ru ku i obja njava da su cak i Slovenci obicne barabe, a ne ljubitelji reformi. Uprav o taj berzanski me etar, milijarder, i tajanstveni filantrop Soro , postavice Sonju Liht za eficu svoje organizacije. Blizu milijardu evra do lo je u Srbiju preko fond acije ovog promotera globalizma. Sonja Liht je postala donatorski Dalaj Lama i t umac svih poslanica o ljudskim pravima. Njena pojava na prijemima smatrana je zn acajnim dru tvenim dogadajem. Zavladala je jedna postkomunisticka dekadencija. Poc eli su uzajamno da se olajavaju kod Soro a, pa je ovaj doneo odluku da se zahvali Sonji Liht, a beogradskom Fondu za otvoreno dru tvo kupio je kablovsku mre u SBB, da s e izdr avaju.

Drugarica Liht postala je u meduvremenu fenomen politicke izuzetnosti . Niko nema p ojma o cemu je rec. Iz neobja njivih razloga ova ena ovencana je silnim nagradama: Nagrade za mir vedskog socijalnog foruma, Nagrade za mir Evropskog rektorskog klu ba, Nagrade za ljudska prava Medunarodne lige za ljudska prava, kao i Nagrade za toleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu, za d oprinos...cemu god. Konacno, drugarica Liht je dobila i najvi e odlicje Francuske, orden Legije casti, cime je postala vitez, kao posebno priznanje njenom istrajno m anga ovanju u odbrani demokratskih i evropskih vrednosti . Sonja Licht (kako pi e na zvanicnom sajtu) je diplomirala sociologiju na Filozofsk om fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala socio-kulturnu antro pologiju. Kao istra ivacica, dugo godina je radila u Institutu za medunarodnu poli tiku i privredu i Institutu za evropske studije. Autorka je brojnih tekstova u d omacim i medunarodnim casopisima, zbornicima i drugim publikacijama. Sredinom os amdesetih ucestvuje u osnivanju vi e lokalnih i medunarodnih nevladinih organizaci ja, medu kojima nekoliko enskih. Od 1991. do 1995. bila je kopredsednica Helsin ke skup tine gradana, koalicije razlicitih gradanskih organizacija i pokreta iz evrop skih i severno-americkih zemalja. Od samog nastanka Fonda za otvoreno dru tvo (Soros fondacije) 1991. godine, Sonja Liht se nalazila na celu institucije, kao izvr na direktorka a potom i predsednica Fonda - jednog od najvecih donatora civilnog sektora u Srbiji i Crnoj Gori. U t om periodu bila je clanica vi e upravnih odbora medunarodnih institucija. Fond za otvoreno dru tvo napu ta 2003, kada osniva Fond za politicku izuzetnost - deo Mre e a za politicke studije Saveta Evrope.

kol

Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost, ujedno je i clan Upravnog odbora East-West Instituta, Saveta Evropske fondacije za kulturu, Savetodavnih odbora enevskog centra za demokratsku kontrolu oru anih snaga i enevskog centra za b ezbednosne politike i Pododbora enskog programa Mre e Soros fondacija, a anga ovana j e u upravnim odborima Narodne biblioteke Srbije, Centra za profesionalizaciju me dija, Grupe 484, enskog fonda za rekonstrukciju i D eferson instituta u Beogradu. Pavlu ko Im irovic: Milo evic je uspeo da umesto jednopartijskog totalitarizma usposta vi vi epartijski totalitarizam, i tako odr i kontinuitet totalitarizma. To je mudra formulacija oca Radovana Bigovica, jer takozvana demokratska vlast opstaje uprav o zahvaljujuci nikad prekinutoj totalitarnoj vladavini aparata tajne policije. Totalitarni re imi u korenu saseku svaki moguci poku aj organizovanja u cilju promen a? Da, vlasti su odmah posle 1968. odlucile da ukinu Savez studenata i Savez omladi ne Jugoslavije, da bi potom osnovale jedinstvenu organizaciju Savez socijalistic ke omladine Jugoslavije. Otpor je bio estok, posebno 1974. kada sam iza ao iz zatvo ra, gde sam dospeo po Titovom naredenju da trockizam ne sme da se zapati na ovim p rostorima. Sa mnom i Milanom Nikolicem, danas suprugom Sonje Liht, Soro evim stipe ndistom, zatvorena je i moja pokojna supruga Jelka Kljajic-Im irovic. Osudili su n as za osnivanje inicijativne grupe za Revolucionarnu radnicku partiju. Istina je da smo je mi osnovali, ali i da oni za to nisu imali nikakvog dokaza osim la nog priznanja Milana Nikolica da je bio saosnivac, naravno u dogovoru sa Udbom, kako bi dobili mene i grupu . Od osude za organizacionu pripadnost branio me i direktor S tudentskog kulturnog centra Petar Ignjatovic, izjavom da literatura koju sam cit ao, a preko koje su me povezivali sa IV Internacionalom, pripada biblioteci SKCa Svi su bili okirani kada sam za svedoka predlo io Nikolicevu majku koja je u sud d o la na takama. Upla en mogucno cu da ga rodena majka optu i za la , povukao je svoje svedo cenje. Sudu to nije smetalo da, koristeci se institutom slobodnog sudijskog uver enja, uva i njegovu prvobitnu izjavu iz istrage i na njoj zasnuje presudu Odbor za odbranu umetnickih sloboda je prva na a nezavisna organizacija, osnovana oko odbra ne Gojka oga. Druga je Odbor za odbranu slobode mi ljenja i izra avanja, takozvani Do bricin (Cosicev) odbor. Oba Odbora suprotstavljala su se dr avnoj represiji. Do os nivanja Jugoslovenskog helsin kog odbora, koji je bio clan Helsin ke federacije za l judska prava, dolazi 1986. U Helsinkiju je deset godina ranije osnovan OEBS, i m

i smo to prihvatili kao svoj programski dokument jer je SFRJ bila potpisnik Hels in ke povelje. Kao pandan, SKJ osniva Odbor za ljudska i gradanska prava pri SSRN, prezentujuci ga kao NVO. Predsednik tog dr avnog Odbora bio je Vojin Dimitrijevic , a namera mu je bila da nas dezavui e a on dobije mandat u Helsinkiju. Dimitrijev ic je tada tvrdio da u Jugoslaviji ima ljudskih prava i sloboda. Helsin ka federac ija taj Odbor nije priznavala, vec na , jer mi smo pratili sve politicke procese u SFRJ, branili Paragu, eksa, Gotovca, Demacija, cetvoricu u Ljubljani... e elj je s nama 1983. pisao peticiju protiv presude islamskim fundamentalistima, odnosno Al iji Izetbegovicu i grupi. A onda je s nama hap en 1984. kada je na Otvorenom unive rzitetu govorio Milovan ilas. Osnivanjem Jugoslovenskog helsin kog odbora za ljudsk a prava, u na u javnost ulazi pojam nevladina organizacija . On je prvobitno oznacava o intelektualnu i politicku nezavisnost od totalitarizma. Ali, NVO su 80-ih post ale institucije pod kontrolom MMF i Svetske banke, Soro eve fondacije, UN i raznih CIA- kih organizacija. Podredene su svrsi razaranja socijalnih ustanova i nezavis nih organizacija, pre svega sindikata. Za odbranu politike Vlade Srbije, Veran Matic je anga ovao svog druga Velimira Cur guza Kazimira. Velimir Kazimir poceo je u Marksistickom centru Gradskog komiteta zajedno sa Sonjom Liht.. Uprkos tri decenije u novinarstvu, nije poznat iroj jav nosti. Njegovi izve taji se, uglavnom, stavljaju u dosijea. Uzlaznom linijom karij era g. Curguza krenula je kad je uhvacen da kao ovisnik krade po apotekama. Onda je sve je zaboravljeno. Pred njim su u Politici cutali. Znali su kuda ce to to k a u otici. On je bio prijatelj direktora Dragana Had i Antica i Du ana Mitevica. Dok j e Politika u Milo evicevo vreme ci cena od nepodobnih, Curguz nije imao problema iak o je bio u upravnom odboru Soro fonda. Neko je brinuo. 157. Ivan Stankovic, direktor agencije 158. Neboj a 159. aponjic, vlasnik firme Komjunis Nelt , jednog od najvecih uvoznika

an-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji Srbijavode

160. Nikola Marjanovic, direktor JP 161. Sa a Popovic, suvlasnik

Grand produkcije

162. Biljana Srbljanovic, najigranija srpska dramska spisateljica 163. Goran Stamenkovic, celni covek producentske kuce Emou n 164. Ljuba Popovic, svetski priznati slikar 165. Vasilije Micic, vlasnik Kompanije 166. Neboj a Nedeljkovic, direktor JP 167. Neboj a aranovic, direktor Putevi i hotela Skijali ta Srbije Palisad

Kapa Star Limited Petrobart-Avia

168. Zoran Obradovic, predsednik 169. Nenad Canak, predsednik LSV 170. Dragan uric, vlasnik

Zekstre

i Veterinarskog zavoda

171. ura Obradovic, veliki tranzicioni gazda 172. Aleksandar Nikitovic, ef kabineta premijera Ko tunice 173. Stavros Joanu, predsednik Izvr nog odbora Eurobank EFG tedionice

174. Miroslav ivanov, najveci akcionar 175. Goran Vukovic, direktor Nisala

Agro iva

iz Panceva

iz Ni a

176. Mile Dragic, proizvodac i trgovac vojnom opremom 177. Ernst Bode, direktor Meser tehnogas Beograd

178. Jirgen Bakeberg, direktor Fabrike cigareta BAT-DIV 179. Bo ko ukanovic, direktor KBC Dedinje

180. Srdan uric, savetnik premijera Srbije za odnose sa javno cu, direktor TV Avala 181. Goran Bregovic, na najpoznatiji muzicar u svetu

182. ordo Antelj, vlasnik gradevinske firme i Teniskog kluba Gemaks 183. Du an Dunjic, kupac nekoliko preduzeca 184. Aleksandar Andrejevic, generalni direktor Novosadskog sajma 185. Dejan Ilic, direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV oprem e 186. Goran Paskaljevic, posle Kusturice, najuspe niji srpski reditelj 187. Vidoje Vujic, vlasnik fabrike Vujic Valjevo

188. Muamer Zukorlic, sand acki muftija i rektor Novopazarskog univerziteta 189. Andrej Jovanovic, vlasnik Kompanije 190. Vladan Marbo

ivadinovic, direktor JP Srbija ume

191. Bora Stankovic, pocasni predsednik FIBA 192. Srdan Bogosavljevic, direktor Strated ik marketinga

193. Srbobran Brankovic, direktor Medijum Galupa 194. Ljubomir Tadic, pravnik i filozof 195. Rade erbed ija, na najpoznatiji glumac u Holivudu Intermosta

196. Rene Milo evic, direktor

Rene Milo evic roden je 26. februara 1955. godine u abarima kod Velike Plane. Kao c etrnaestogodi nji decak, s roditeljima je oti ao u Francusku. Zavr io je Ma inski fakult et u Lionu. U Francuskoj je poceo u velikoj automobilskoj korporaciji Reno , posle koje radi u gradevinskom gigantu VINCI . U Srbiju se vraca 2003. godine. VINCI Const ruction je multinacionalna kompanija koja ima 150.000 zaposlenih u 85 zemalja i o stvaruje godi nji promet od 28 milijardi evra, osniva u Beogradu preduzece Intermos t . Zahvaljujuci ostvarenim poslovnim rezultatima u Srbiji, progla en je za najuspe ni jeg menad era kompanije VINCI . Intermost a. d. Beograd je specijalizovano preduzece za izgradnju svih vrsta mostova, hidrotehnickih objekata i objekata niskogradnje i visokogradnje. Izgradnja novog mosta preko Save kod Sremske Race, ubrzo je bila usporena, a bice i prekinuta ako dr ava ne izmiri ogromna dugovanja prema izvodac u, tvrdi generalni direktor beogradskog Intermosta Rene Milo evic. Sredinom 2006. na konferenciji za novinare ministar za finansije Mladan Dinkic izjavio je da ce n

ovac od prodaje Mobi 063 biti ulo en u realizaciju Nacionalnog investicionog plana i unapredenje saobracajne infrastrukture, apostrofirajuci vec dogovorenu izgrad nju mosta preko Save kod Sremske Race. Rene Milo evic je sponzor Ski festa, koji o rganizuje Skija ki savez Srbije, ciji je predsednik Mladan Dinkic. Inter most meseci ma potra uje od Vojvodanskog investicionog fonda i JP Putevi Srbije oko milijardu di nara, to su za nas velike pare. Platili smo PDV avansno tako to smo se zadu ili kod banaka uz kamate, dok nam na i du nici stalno obecavaju isplatu potra ivanja, ali ne d obijamo ni ta - ka e Milo evic. Kako je ovaj covek uspe an ako nije naplatio potra ivanja? 197. Raka Maric, najuticajniji domaci estradni menad er 198. Den Bejts, direktor TV Foksa u Srbiji 199. Goran Ciric, direktor JP PTT Srbije 200. Dragana Solomon, direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji 201. Stevan Nikcevic, direktor Jugoimport SDPR

STEVAN NIKCEVIC, direktor ''Jugoimport SDPR", nije usamljen primer da Crnogorci nemilice haraju Srbijom, i vredi rasvetliti ucinak koji je Srbiji naneo nenadokn adivu tetu. Stevan Nikcevic je radni vek poceo u Resoru slu be dr avne bezbednosti Sr bije. Podmukao, zao, nezaje ljiv. Kao takav brzo je napredovao u slu bi. Dogurao je do zamenika Centra bezbednosti RDB-a. Kada je DOS preuzeo vlast, Nikcevic se bestidno nudi Srpskom pokretu obnove da r asturi Dr avnu bezbednost Srbije, koju je nekoliko meseci ranije napustio. Danica Dra kovic ga u oktobru 2000. imenuje za koministra unutra njih poslova prelazne vlad e kojom rukovodi Milomir Minic. Sa tog mesta, Nikcevic instalira svoju bandu. I onda pocinju da se redaju afere, kojima se Stevan Nikcevic pere. Podmece dokumen t o pracenju novinara Slavka Curuvije. Danica Dra kovic naseda na ovu provokaciju. Srpska javnost, edna pravih informacija o likvidaciji Curuvije, prihvata dokumen t RDB o pracenju Curuvije na dan ubista, sve do smaknuca. Kasnije ce se ispostav iti da je Nikcevicev udeo u Curuvijinoj likvidaciji bio nemerljiv. Bio je jedan od rukovodilaca. Nije samo Curuvija stradao od Nikceviceve ruke. Ali vec je bilo kasno. Vec u februaru Nikcevic zaboravlja da se upoznao sa Danom Dra kovic i post aje clan Demokratske stranke. Savezna vlada imenuje ga za pomocnika saveznog min istra unutra njih poslova Zorana ivkovica. Raspola uci ogromnim kolicinama novca, inf ormacijama i dosijeima, Nikcevic vrbuje drugog ivkovicevog pomocnika, pripravnika Dragana utanovca i njegov pir u Srbiji mo e da se nastavi. Svi napori da se ubica Slavka Curuvije izvede pred sud ostaju uzaludni. Banda Stevana Nikcevica sve usp e no sabotira. Cak se i Momir Gavrilovic, na dan kada je bio u poseti kabinetu Voj islava Ko tunice prethodno sreo, navodno slucajno, sa Nikcevicem. Ipak niko nije ocekivao da Stevan Nikcevic postane direktor najva nije ustanove za bezbednost zemlje i sigurnost njene vojske. Nakon streljanja premijera indica, B oris Tadic postaje ministar odbrane. Taj dan ostace upisan crnim slovima u istor iji vojske. Za svoje savetnike Boris Tadic dovodi kumove, prijatelje, ljude bez sta a, iskustva, morala... U "Jugoimportu SDPR" Nikcevic kao direktor dovodi tridesetak Crnogoraca iz srpsk e Slu be dr avne bezbednosti. Svu dokumentaciju ove savezne ustanove od nacionalnog interesa, koja raspola e namenskom industrijom vojske, Stevan Nikcevic predaje tad a njem americkom ambasadoru u Beogradu Vilijemu Montgomeriju. Nove vlasti u Srbiji potom iz Va ingtona dobijaju nove ucene zbog vojno-tehnicke saradnje sa Irakom. A ta saradnja namenske industrije sa Irakom omogucila je da se srpska armija i nj eni pripadnici odr e u ivotu. Tada nji ministar odbrane Boris Tadic, koristeci se statusom svoga oca Ljubomira u Dru tvu srpsko - jevrejskog prijateljstva odlazi u Izrael, sklapa neizvr ive ugovor e o vojno - tehnickoj saradnji, prekidajuci vec cvrste i zapocete ugovore o vojn o - tehnickoj saradnji sa drugim vojnim silama. Ministar Tadic obecava potpuno u ni tenje na e armije i vojne industrije, posebno namenske. Tra i da ga Izraelci podr e u

americkom kongresu kao demokratskog vodu u Srbiji. U trenutku preuzimanja direktorskog mesta, Stevan Nikcevic na racunu "Jugoimport a SDPR-a" zatice 200 hiljada dolara. I novac i imovina ove ustanove bice meta Ni kceviceve bande. Nakon to je oborena vlada Zorana ivkovica, menja se i sastav Upra vnog odbora "Jugoimpoprta SDPR-a". Osim ljudi koje delegira Vlada Crne Gore, u n jemu su i ministar unutra njih poslova Srbije Dragan Jocic i ministar odbrane Prvo slav Davinic. Od ocekivanih Ko tunicinih poteza nema ni ta. Njegov ministar Dragan J ocic je dr avljanin Crne Gore. Jocic o muckama cuti kao, i prima lepe pare. Stevan Nikcevic pocinje da uni tava namensku industriju. Smi ljeno, hladno, cinicno i surovo, obilazi ambasadore. Njegova osionost toliko se smucila i strancima da su zahtevali da hitno bude smenjen. A Stevan Nikcevic se toliko trudio da se dod vori stranim slu bama i domacim mafija ima da je organizovao i kradu ta ne Jovice Stan i ica, kada je ovaj iz Okru nog zatvora sproveden u Hag. Na dan kada je sprovoden u Hag, Stani ic je sa sobom poneo ta nu punu dokumenata. Stevan Nikcevic je dobio zada tak da od vezanog Stani ica ukrade ta nu. I bi tako. Danas je Stani ic na slobodi, to g ospodina Nikcevica stra no brine. Smena Stevana Nikcevica je bila vec gotova stvar . Njegovo pogubno delovanje bilo je raskrinkano. Ali, 20. septembra 2004. godine Dragan utanovac tra i od predsednika Republike da mu bude savetnik za bezbednost. Boris odlucuje da se konsultuje sa svojim makroima iz Sjedinjenih Americkih Dr ava . Nakon tih konsultacija, on izricito odbija da kuma utanovca imenuje za savetnik a, jer to nije dobro zbog javnosti. 22. septembra 2004. godine, kada je smena Ni kcevica trebalo da se obavi, Dragan utanovac dolazi ponovo u kabinet Borisa Tadic a tra eci od njega da utice da Stevan Nikcevic ostane na mestu direktora "Jugoimpo rta SDPR-a". Sutradan predsednik Republike poziva ministra odbrane Prvoslava Dav inica, predsednika Upravnog odbora ove ustanove, insistirajuci da se Stevan Nikc evic ne smenjuje. Ministar Davinic, koji je obecao svojim pretpostavljenima da c e smeniti i uhapsiti Nikcevica menja odluku i Nikcevic ostaje. Prvoslav Stevana dnjaka i azgovore Davinic je oboren sa mesta ministra odbrane koordiniranom akcijom bande Nikcevica i Dragana utanovca. Nikcevic je preko svojih ljudi, biv ih bezbe kolega iz crnogorske tajne policije organizovao Davinicevo pracenje i r sa americkim ambasadorom Majklom Poltom.

U pljackanje "Jugomiporta SDPR-a" ukljucen je ministar policije Dragan Jocic. Ge neral policije Sne ana ulajic sa svojim sugradaninom Miletom Dragicem iz Zrenjanina sklapa poslove za potrebe opremanja srpske policije uz provizije, a Jocic cuti. Jovo Curuvija, brat ubijenog urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Curu vije, u svojim cestim obracanjima javnosti i svim dr avnim rukovodiocima Srbije, k ao saucesnike u ubistvu svoga brata oznacava Stevana Nikcevica, biv eg zamenika na celnika Centra Resora dr avne bezbednosti Srbije. Uzalud Jovo Curuvija moli da se Stevan Nikcevic makar ispita pred istra nim sudijom i objasni po cijem je nalogu n aredio vi emesecno pracenje njegovog brata, a prekinuo ga nekoliko minuta uoci str eljanja. U istrazi povodom Curuvijinog ubistva, koja je aktivirana dolaskom na vlast prem ijera indica, saslu ani su tada nji rukovodioci Resora dr avne bezbednosti, svi osim St evana Nikcevica. Milan Radonjic je pocetkom aprila 1999. godine, odlukom tada njeg nacelnika Resora dr avne bezbednosti Radomira Markovica, postavljen za nacelnika Centra Resora dr avne bezbednosti Beograda. I on je u istrazi ispitivan vi e puta o svojoj ulozi i saznanjima oko pracenja Slavka Curuvije. On je na saslu anjima, izm edu ostalog, uvek tvrdio i sledece: "Iako sam pocetkom aprila 1999. godine posta vljen za nacelnika Centra RDB-a Beograda, iako sam poznavao vecinu zaposlenih u ovoj organizacionoj jedinici, na sastancima sam im objasnio da sam ja ipak nov n a ovom poslu i uputio ih da sve zapocete poslove zavr e u kontaktu sa Stevanom Nik cevicem, koji je u toku svih operativnih poslova". Novinar Slavko Curuvija prace n je intenzivno nekoliko meseci po nalogu koji je potpisao Stevan Nikcevic. 202. Ivica Dacic, predsednik SPS

IVICA DACIC roden je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. U ranom detinjstvu se s a porodicom preselio u itoradu kod Prokuplja, gde je i ao u osnovnu kolu. Gimnaziju je zavr io u Ni u, a Fakultet politickih nauka u Beogradu 1989. Bio je u fakultetsko j organizaciji Saveza komunista, a prvi ozbiljniji politicki anga man imao je u ml adim socijalistima Beograda. Na toj funkciji ostaje do do 1992. godine. Clan SPS -a je od sredine 1991. godine. Iste godine postaje portparol SPS i clan Izvr nog o dbora Glavnog odbora ove stranke, da bi postao i urednik u listu SPS "Epoha", ko ji se ubrzo ugasio. Bio je savezni je poslanik u Vecu gradana Skup tine SRJ od 199 2. godine i predsednik Odbora za javno obave tavanje Veca gradana Savezne skup tine. Predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog k omiteta. Bio je koministar za informisanje u takozvanoj Prelaznoj Vladi Republik e Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Predsednik Socijalisti cke partije Srbije postaje posle smrti Slobodana Milo evica.Na izborima 1992. i 19 93. bio je ef Informativno-propagandnog taba SPS. U naju e rukovodstvo stranke, za c lana Izvr nog odbora Glavnog odbora, izabran je na Drugom kongresu 26. oktobra 199 2. i ponovo na narednom kongresu SPS 1996. Dva puta je biran za predsednika Grad skog odbora SPS-a Beograda, u februaru 2000. i decembru 2002. Savezni poslanik u Vecu gradana Skup tine SRJ (SCG) je neprekidno od 1992. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i clan Odbora za spoljnopoliticke od nose. Od 2000. je bio clan Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veca Save zne skup tine. Od vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2003. poslanik je u republickom parlamentu i predsednik poslanicke grupe SPS. Na estom kongresu SPS, odr anom 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Bio je predsednik ko arka kog kluba Partizan i predsednik Sportskog saveza Srbije. G ovori ruski i slu i se engleskim jezikom. Te ko je ocekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu. Medutim, ukidanjem sankcija za medunarodne letove za na u zemlju je jasan pokazate lj da je medunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne mo e uzdrmati ili oboriti narodnu vlast u Jugoslaviji , izjavio je 11. februara 2000. godine poslednjem rad nom danu, koji je proveo kao portparol stranke. Nije prvi put da albanska skup tina na Kosovu i Metohiji progla ava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvore nu javnu podr ku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila progla ena da nije unapred dogovoren nacin zavr etka ovog procesa. Meni j e drago da neki dr avni funkcioneri danas govore slicnim recnikom kao to je govoren o i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je jo jasnije, na alost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne z bog tada nje politike dr avnog rukovodstva, ne zbog inacenja svetu, ne zbog nedostat ka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato to su Alban ci eleli nezavisnu dr avu Kosovo , rekao je posle progla enja nezavisnosti Kosmeta. Niko kao vrhu ka iz SPS ne zna da se bavi podzemnom diplomatijom i kafanskim kongr esima. Takozvani cuvari nacionalnih interesa dobro su izracunali koliko ce svoj patriotizam naplatiti, pa je staro dru tvo na celu sa Ivicom Dacicem i Zoranom Lil icem krenulo u novo zaludivanje ovoga naroda i njegovih pustih snova o socijalno j pravdi. Uoci napada hrvatske vojske u akciji ''Bljesak" (1. maja) 1995. godine, odr an je hitan sastanak u General- tabu Vojske Jugoslavije. Tada nji nacelnik Uprave za moral i informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinovic posvedocio je da je nacelnik Ob ave tajne uprave general Branko Krga referisao da njegovi obave tajci upozoravaju da se hrvatska vojska, uz podr ku SAD, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninske krajine. Nacelnik General- taba general Momcilo Peri ic pozvao je telefonom predsed nika SR Jugoslavije Zorana Lilica, da ga obavesti o dramaticnim dogadajima koji predstoje. Kada je dobio vezu, i predsedniku Lilicu saop tio informacije o pokreti ma hrvatske vojske, predsednik Lilic mu je hladno odbrusio - "Momo, boli me .... . za Srbe iz Krajine. Nego, po alji mi po adutantu hiljadu metaka, idem u lov na p atke''. Pukovnik Stojadinovic je, secajuci se ovog mucnog dogadaja, opisao nelag odu u kojoj se na ao nacelnik general- taba Momcilo Peri ic, kao i svi njegovi saradni

ci. Zoran Lilic je oduvek bio poznat kao ni tarija. Ovih dana, Zoran Lilic ponovo me a karte. U njegovom skrovi tu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On je naterao Ivicu Dacica da ude u koaliciju sa Tadicem i Dinkicem, sa ciljem da Srbi ja izgubi podr ku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvod ine. Mozak ove operacije su biv i predsednik SRJ Zoran Lilic i Mica Jovanovic, koj i je zajedno sa Lilicem vlasnik "Megatrend" univerziteta. Jovanovic je i vlasnik nevladine organizacije "Atlanski savez", koja slu i za promovisanje interesa admi nistracije iz Va ingtona. Zoran Lilic je iz Brze Palanke. Milo evic ga je koristio kao krpu, postavljajuci g a na mesto predsednika Savezne republike Jugoslavije, bez ikakvih ovla cenja. Malo ko se danas seca Zorana Lilica. On se razveo od ene Ljubice, o enio mladom novinar kom, i posvetio se biznisu. Onom podzemnom. Tandem Lilic-Jovanovic vuce konce i tretira sada enjeg predsednika SPS-a isto kao to je Milo evic postupao sa Lilicem. Mi ca Jovanovic, vlasnik "Megatrend" univerziteta postavio je za ministra prosvete svog pulena, politikologa arka Obradovica, koji je zaposlen kao profesor na njego vom univerzitetu. Tako ce Jovanovic povratiti izgubljene akreditacije za neke sv oje vi e kole i fakultete, i legalizovace biznis. Kakva je uloga Ivice Dacica, predsednika Socijalisticke partije Srbije, u formir anju vlade sa Tadicevom i Dinkicevom partijom? Dacic je, nakon zavr etka studija, postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom lici na Milo evica. Po nalogu Slobodana Milo evica, tada nji ef Dr avne bezbednosti Srbije Jovica Stani ic do bio je zadatak da o eni Ivicu Dacica. Policija je Milo evicu opisala Malog Slobu kao ''ljubitelja mu kog tela''. Pronadena je brzo devojka za njega, tek svr ena srednjo k olka Sanja. Ivica Dacic je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz itorade, gde je i on odrastao, Svetlana Velickovic udala se za eljka Ra natovica Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljacke garde, vlasnik fudbalskog klu ba "Obilic'' i vi e stambenih i poslovnih objekata. Ivica je bio blizak Ceci, dru io se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani . Poseban biznis poceo je sa Draganom Markovicem Palmom, Arkanovim saborcem. Palma je pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare Palma i Ivica Dacic zaradili su proda jom uglja koji se vadi u "Resavici". Dr ava ula e velika sredstva u rad rudnika, kak o bi ugalj na tr i tu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoc Dacica preprodavao je, po trostruko vecoj ceni dr avnim preduzecima, ciji direktori su morali da slu aju Daciceve naloge. Jagodina, Cuprija i Paracin posta li su Palmina "zona interesa''. Dacic mu je omogucio da dobije dozvolu za region alnu televiziju "Palma plus'', i Dragan Markovic je poceo da popravlja svoj imid - od nasilnika i ubojice do politicara, narodnog poslanika. Nije slucajno Palma u ao u koaliciju sa Dacicevim SPS-om. Dva ratna druga odlucili su da osiguraju svo j kapital. Kada je pokrenuta prica da se sru i stadion "Obilica", pod optu bom da se nalazi na groblju, ume ao se Ivica Dacic, i svojim vezama je uzeo Cecu u za titu. Ceca je lepo platila svom zemljaku za ''za titu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodaval a fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim racunima osta vila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporucio da na vreme pobegne na Kipar. Spisak afera u kojima se pominje ime Ivice Dacica je impresivan. U aferi ''kofer '' od hap enja ga je spasila SMS poruka generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana M ihajlova. U toj akciji policije uhap en je Dacicev kum Vladan Zagradanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS. Dacic nije podneo ostavku na partijsku funkciju. U to vreme Dacic je saradivao sa Dinkicevim pljacka ima. Glavna preokupacija Dacica bila je da preuzme ministarstvo unutra njih poslova. Za vreme Milo eviceve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko Curuvija, sekre tar JUL-a Zoran Todorovic Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatovic, nacelnik upr ave kriminalisticke policije Beograda Milorad Vlahovic, nacelnik Policijske stan ice Savski venac Dragan Simic, zamenik ministra policije Radovan Stojcic Bad a...

Nijedna ova smrt nije rasvetljena, a sva su bila politicki motivisana. Posebno j e zanimljiv slucaj ubistva cetvoroclane porodice brata prve Arkanove ene Natalije . Njen brat je naden mrtav u stanu sa enom i dvoje dece. Tokom akcije ''Sablja'' pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ra natovic, da bi upozorila A rkanovu prvu enu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo. Sva ova ubistva Ivica Dac ic treba da ucini trajnim misterijama. Njega posebno zanima ubistvo novinara Mil ana Pantica, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini. Tabloid je svojevreme no objavio imena ubica, i tu en je zbog klevete, ali je presudom Drugog op tinskog s uda u Beogradu osloboden od krivicne odgovornosti. Ministar Dragan Jocic sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Panticevo ''privodenje r azumu'' dao Dragan Markovic Palma. Pantic je istra ivao njegove kriminalne radnje, Palma je na ao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Milan Pantic je na licu mesta ostao mrtav. U Socijalistickoj partiji Srbije mala grupa ljudi, na celu sa Lilicem i Dacicem, odlucuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da stecenu imovinu legalizuje. Kako ce Ivica Dacic uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Novog ministra unutra njih poslova narocito brine poruka, koju mu je tel efonom saop tio Milorad Ulemek Legija. Upuceni tvrde da ima puno razloga da Ivica strepi za svoj ivot, jer je sa Legijom bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obeca nja...