1. POJAM I PREDMET SOCIOLOGIJE Sociologija je drutvena nauka. SOCIETAS - drutvo, LOGOS - nauka.

Spada u red mladih drutvenih nauka, ali ima svoje pretee kao i veina drutvenih nauka u filozofiji. Pre sociologije razvio se itav niz drutvenih nauka koje su se bavile razliitim aspektima drutva. Sama sociologija, kao posebna nauka, izdvasa se sredinom 19.veka. Utemeljivai sociologije su Ogist Kont, Sen Simon i Karl Marks. Nastanak sociologije potvruje meusobnu povezanost i uslovljenost ekonomskih, politikih i socijalnih zbivanja u jednom drutvu. Nastanak sociologije kao nauke ima 2 osnovna drutvena uporita: 1. Nastanak graanskog drutva u ijem epicentru je slobodan graanin sa ljudskim pravima i slobodama 2. Razvoj trine robne privrede odnosno trine utakmice koja je utakmica ljudskih sposobnosti i znanja. U praktinom, politikom, ekonomskom ivotu drutva i razvoju naunih misli, uoava se nedovoljnost parcijalnog prouavanja drutva sa stanovita postojeih nauka (tada postojeih) i upravo na toj osnovi konstituie se sociologija kao posebna drutvena nauka. 2. KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOE POMOI U SVAKODNEVNOM IVOTU Sociologija ima mnogo praktinih implikacija u svakodnevnom ivotu. Omoguava nam da posmatramo drutveni svet iz drugaijem ugla nego to je na. Ako pravilno razumemo kako drugi ljudi ive, bolje emo razumeti prirodu njihovih problema. Socioloka istraivanja pruaju praktinu pomo vrednovanju rezultata. Program praktinih reformi moe da ne ostvari ono to su njegovi kreatori zamislili ili da proizvede neeljene posledice. Primer: posle II svetskog rata, izgraeni su veliki stambeni blokovi u centrima gradova mnogih zemalja i njihova namera bila je da se obezbede visoki standardi smetaja za grupe sa niskim primanjima iz siromanih etvrti- U blizini tih zgrada nalazila se infrastruktura (trni centri, obdanita, kole, prodavnice). Istraivanja su pokazala da su se ljudi koji su tu nastanjeni oseali odbaeno, neprihvaeno, usamljeno i ubrzo su ti blokovi poeli da propadaju i iz njih su dolazili prestupnici. Sociologija nam moe omoguiti samoposveenost, bolje razumevanje sopstvenog ja, to vie znamo zbog ega postupamo na odreen nain i to vie znamo o sveukupnom delovanju drutva u kome ivimo, treba da nam bude jasno kako da utiemo na svoju budunost. 3. DRUTVENI USLOVI U KOJIMA NASTAJE SOCIOLOGIJA Sam nastanak sociologije kao posebne drutvene nauke potvruje meusobnu povezanost, socijalnih, ekonomskih i politikih zbivanja jednog drutva. Nauni misao tog vremena odlikuje sledee karakteristike: Intenzivan razvoj prirodnih nauka i veliki broj tehnikih pronalazaka veliki uticaj prirodinih nauka na drutvene nauke precizno definisanje predmeta prouavanja drutvenih nauka i razgraniavanje sa predmetom prouavanja ostalih nauka Na drutveno-istorijskom planu tee proces razvoja graanskog buroskog drutva, sloboda trine utakvime, razvoj velikih nacionalnih drutava, a na ekonomskom planu razvoj velikih trita i uspostavljanje vladavine prava i slobode oveka. Svi ovi procesi vode ka sve veoj meuzavisnosti svih delova i slojeva drutva, i sve se jasnije uoava nedovoljnost parcijalnog prouavanja drutva sa stanovita ve postojeih drutvenih nauka.

4. OSNIVAI SOCIOLOGIJE To su Ogist Kont, Karl Marks i Sen Simon. Ogist Kont je tvorac rei sociologije. U poetku je koristio izraz drutvena fizika koja se deli na drutvenu statiku i drutvenu dinamiku. Drutvena statika prouava u stanju mirovanja, dok socijalna dinamika prouava drutvo u procesu njegovog kretanja. Ogist Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drutvenog sveta isto onako kao to prirodne nauke objanjavaju funkcionisanje fizikog sveta. Karl Marks stvara dinamiku socioloku teoriju drutva. on tretira drutvo i sve njegove inioce kao skup meusobno sukobljenih elemenata u konfliktnom odnosu koji pokree toak drutvenog progresa. Sen simon smatra da je sociologija nauka koja e usreiti drutvo. Smatrao je da pravac u kome drutvo treba da se kree odreuju naunici. 5. POZITIVISTIKA TEORIJA OGISTA KONTA Ogist Kont smatra da sociologija treba da primeni iste, stroje, naune metode u iziuavanju drutva, kao to ih koriste i prirodne nauke. Njegova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. To nejgovo uenje zove se pozitivizam. Pozitivizam se zasniva na miljenju da bi nauka trebalo da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Prema njemu, ljudi su proli kroz tri stupnja u pokuaju da shvate svet. To su: - teoloki - metafiziki - pozitivan 1. U teolokoj fazi mislima su upravljale religijske ideje i verovanja da je drutvo izraz Boje volje 2. u metafizikoj fazi, drutvo se posmatra kao neto prirodno a ne natprirodno 3. U pozitivnoj fazi, koju su najavila otkria Kopernika, Galileja i Njutna, uz podsticanje primene naunih tejnika na drutvene sfere. U kasnijim fazama ivota Ogist Kont se sastavio planove za rekonstrukciju francuskog drutva i zalagao se za uspostavljanje religije HUMANITETA. Znai da se napusti vera i dogma i da se sve razvija na naunom utemeljenju. 6. KRITIKO-KONFLIKTNA TEORIJA KARLA MARKSA Ideje Karla Marksa u otroj su suprotnosti sa idejama Ogista Konta. Tretira drutvo kao skup sukobljenih elemenata koji su u konfliktnom odnosu. Usredsredio se na promene u modernoj epohi i te promene usko su vezane za kapitaliziam. Uoio je dva glavna elementa u okviru kapitalistikog preduzea: 1. Kapital - pod kojim se podrazumeva bilo koja imovina, novac, fabrike i slino, koja se moe iskoristiti kako bi se proizvela nova imovina. 2. Najamni rad - odnosi se na radnike koji ne poseduju sredstva za ivot, ve moraju nai zaposlenje kod vlasnika kapitala. Karla Marks samim tim razlikuje dve klase u drutvu: - vladajuu (kapitalisti) - radniku klasu (radnici) Prema Marksu, drutvena promena, podstaknuta je ekonomskim uticajem, a sukobi meu klasama slue kao motiv za dalji istorijski razvoj.

8. FUNKCIONALISTIKE I KONFLIKTNE SOCIOLOKE TEORIJE Funkcionalizam smatra da je drutvo sloen sistem iji razliiti delovi funkcioniu zajedno, da bi proizveli stabilnost i solidarnost. Sociologija bi kao nauka trebalo da istrai meusobne odnose delova drutva i njihovog odnosa prema drutvu kao celini. Funkcionalizam naglaava vanost moralnog konsenzusa sa odravanje reda i stabilnosti u drutvu i smatra da su red i ravnotea normalna stanja drutva. Najistaknutiji predstavnici funkcionalizma su: TALKOT PARSONS I ROBERT MERTON. Teorije drutvenih sukoba naglaavaju znaaj strukture unutar drutva. Umesto moralnog konsenzusa, naglaavaju vanost podele rada u drutvu i na taj nain istiu pitanja moi, nejednakosti i borbe. Drutvo se sastoji od razliitih grupa koje slede svoje sopstvene interese. Postojanje razliiltih interesa znai da uvek postoji mogunost konflikta i da e odreene grupe iz toga izvui veu korist od drugih. Jedan od predstavnika je RALF DARENDORF. 9. SOCIOLOKO UENJE MARKA VEBERA Veber je eleo da objasni prirodu i uzroke drutvenih promena. Smatrao je da su motivacija ljudi i ideje pokretaka snaga promene. Verovato je da bi sociologija trebalo da se bavi drutvenim delovanjem a ne strukturom. Smatrao je da se struktura u drutvu obrazuje sloenim, uzajamnim delovanjem delanja i upravo je zadatak sociologije da shvati znaenja koja stoje iza tih delanja. Vaa element njegovog sociolokog stanovita je bila ideja o idealnom tipu. To su konceptualni modeli koji se mogu koristiti da bi se razumeo svet oko nas. U stvarnom svetu oni su retki ali kao hipotetike konstrukcije mogu biti od velike koristi jer se svaka situacija u stvarnom svetu moe razumeti ako se uporedi sa nekim idealnim tipom (zamislimo neku situcaciju i kako treba da se ponaamo). Po Veberovom miljenju nastanak savremenog drutva pratile su vane promene. Verovao je da se ljudi okreu od tradicionalnih verovanja zasnovanih na religiji, obiajima kao racionalnom instrumentalnom proraunu i razvitak nauke, savremen tehnologije i birokratije opisao je kao posledice ovih promena i kao racionalizaciju, odnosno, organizaciju drutvenog i eknomskog ivota prema principima efikasnosti a ne na osnovu tehnikog znanja. Industrijski revolucionizam i kapitalizam bili su potvrda irih drutvenih kretanja prema racionalizaciji. U svom delu Protestanska etika i duh kapitalizma bavi se pitanjem zato se kapitalizam razvio samo na zapadu. Po njemu ekonomski razvoj zapada odlikuje odreeni stav prema bogatstvu do tada nije bio poznat u istoriji i naziva ga duhom kapitalizma koji definie kao skup uverenja i vrednosti. 10. SOCIOLOKA SHVATANJA EMILA DIRKEMA Verovao je da sa istom objektivnou moramo prouavati drutveni ivot kojim naunici prouavaju prirodu i svet. Glavno podruje kojim se sociologija bavi jeste prouavanje drutvenih injenica. Zanima se za drutvenu i moralnu solidarnost. Odnosno ta je to to odrava drutvenu zajednicu i uva je od pada u stanje haosa. Solidarnost je sauvana kada pojedinci postupaju po jednom skupu zajednikih vrednosti i obiaja. Razlikuje dve vrste solidarnosti: 1. Mehaniku - karakteristina je za tradicionalne kulture sa nerazvijenom i utemeljena je na usaglaenosti miljenja i slinosti verovanja. 2. Organska solidarnost - koja nastupa sa industrijalizacijom i urbanizacijom koje dovode do sve vee podele rada. Kako se podela rada razvijala ljudi postaju sve zavisniji 3

jedni od drugih jer je svaki ovek eleo robu i usluge koje su obezbeivali ljudi u drugim zanimanjima. Jo jedan karakteristian pojam za njegovo shvatanje jeste ANOMIJA t.j. oseanje besciljnosti ili oaja izazvane savremeni drutvenim radom. Proces i promene u savremenom svetu su brzi i snani i uzrokuju glavne potekoe u drutvu. promene imaju razoran uticaj na stila ivota, moral i religijska verovanja, svakodnevne obrasce i slino i ove nestabilne odnose povezivao je sa ANOMIJOM. 12. ODNOS SOCIOLOGIJE I FILOZOFIJE Sociologija se kao posebna drutvena nauka izdvaja iz filozofije sredinom 19. veka. Sociologija i filozofija predstavljaju najoptije nauke u sistemu drutvenih nauka. Linija razgranienja sadrana je u predmetnom pogledu jer filozofija ima za predmet najoptije zakonitosti sveta u celini dok se socioloki pojmovi odnose na drutvo i drutvene pojave kao poseban deo svetske stvarnosti. U tom smislu filozofski pristup je iri od sociolokog a izmeu ovih nauka treba da vlada meusobna saradnja. U odnosu socilogije i filozofije mogu se izdvojiti tri etape: I - sociologija je jo uvek pod snanim uticajem filozofije II - dolazi do raskida ovih nauka (svaka ima samostalan predmet izuavanja) III - Tei se njihovoj integraciji i saradnji Rezultati socijalnih nauka neophodni su za razvoj savremene filozofije a filozofija daje posebnim naukama pa i sociologiji univerzalan pogled na svet i saznajnu i vrednosnu osnovu. 13. ODNOS SOCIOLOGIJE I ISTORIJE Istorija je jedna od najstarijih drutvenih nauka i ima veliki znaaj u procesu socijalizacije linosti, izgraivanju socijalnog i racionalnog identiteta ljudi i formiranju istorijske samosvesti drutva. Predmet istraivanja istorije je nacionalna ili svetska istorija drutva ili pojedini istorijski dogaaji. Bitne razlike sue u tome to je sociologija uoptavajua nauka odnosno ona istrauje zakonitosti nastanka i razvoja drutva dok je istorija pojedinjavajua nauka odnosno ona pristupa pojavama konkretno, hronoloki i fenomenoloki prikazuje pojedina istorijska zbivanja. Sociologija je preten ookrenuta istraivanju savremenosti a istorija prolosti. Izmeu ovih nauka neophodna je saradnja jer drutvene pojave imaju istorijsku dimenziju a saznanja do kojih dolaze sociolozi mogu da prue teorijsku i metodoloku osnovu istoriji da bolje objasni unuranja zbivanja i veze izmeu pojedinih dogaaja. 14. ODNOS SOCIOLOGIJE I DRUGIH DRUTVENIH NAUKA Za celovito ia objektivno prouavanje pitanja kojima se bavi sociologija neophodna je multidisciplinarni pristup (koristimo saznanja iz vie nauka). Odnos sociologije i ekonomskih nauka - ova veza proistie iz toga da su industrijski odnosi kao oblast kojom se bavi sociologija i ekonomski ivot drutva tesno povezani. Linija razgranienja ogleda se u tome to ekonomske nauke razmatraju prirodne resurse, ljudske resurse i nove tehnologije sa stanovita njihove efikasnosti i eknoomske opravdanosti dok sociologija tome prilazi sa stanovita dostojanstva ljudskog ivota i rada. Odnos sociologije i ekologije - Ekologija spada u red najmlaih drutvenih nauka. ovek tei da sauva planetu zemlju a upravo proces rada, savremeni naini proizvodnje, nove tehnologije dovode do zagaenja radne sredine lokalnih zajednica a sada te dve nauke pokuavaju to da pomire. 4

Odnos sociologije i antropologije - Antropologija prouava oveka kao prirodno i kulturno bie a sociologija prouava drutvo kao totalitet. I jedna i druga nauka bave se fenomenima totaliteta stim to antropologija prouava oveka kao totalitet a sociologija prouava drutvo kao totalitet. Sociologija je u odnosu na antropologija kompleksna nauka jer pored oveka kao socijalnog bia istrauje i celinu drutvenih odnosa i pojava. Odnos sociologije i psihologije - ovek je pored toga to je prirodno i drutveno bie takoe i psiholoko bie. Psihologija prouava kako drutvena sredina utie na pojedinca i kako reakcija pojedinca utie na drutvo. Za razliku od psihologije koja se bavi psiholokom stranom drutvenog preivljavanja socilogija prouava objektivnu stranu tih procesa, drutvo, drutvene odnose i pojave u totalitetu. Odnos sociologije i politike - politika je drutvena delatnost koja utie na oblikovanje svih drugih drutvenih delatnosti. U okviru sociologije kao posebne socioloke discipline izdvaja se sociologija politike koja prouava osnovne zakonitosti politikog ivota. Odnos sociologije i prava - pravne norme donose se da bi silom zakona uredile odreene odnose u drutvu i da bi zatitile interese i prava aktera u tim odnosima. U okviru sociologije razvija se posebna nauna disciplina SOCIOLOGIJA MORALA koja prouava ponaanje pojedinaca zasnovano na odreenim pravnim i moralnim normama. 15. ODNOS OPTE I POSEBNIH SOCIOLOGIJA Razvitak savremene sociologije doeo je do stvaranja razuenog sistema sociolokih disciplina i dolazi do pojave posebnih sociologija. Gotovo da nema podruja drutvenog ivota savremenog drutva a da nije postalo predmet socijalnog izuavanja sa tendencijom da se konstituie u posebu socioloku disciplinu. Posebne sociologije se moraju povezati sa optom sociologijom i razvijati svestrano inter-disciplinarnu saradnju sa ostalim drutvenim naukama. Nastanak i redosled razvoja posebnih sociologija u sistemu sociolokih nauka drutveno je determinisan. Najpre su se pojavile industrijska sociologija, sociologija rada, sociologija naselja, politike, kulture, saznanja, porodice, itd. Ono to je bitno je a opta socilogija prouava drutvo u celini a posebne sociologije pojedina podruja drutvenog ivota. Opta sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih sociologija za svoja teorijska uoptavanja i formulisanje sociolokih zakona o drutvu kao ukupnost svih drutvenih pojava. 19. METODE POSMATRANJA Metod definiemo kao nain istraivanja odreene pojave u prirodi i drutvu. Metod posmatranja jedan je od najstarijih metoda koji se pored koriena u prirodnim i drutvenim naukama koristi i u svakodnevnom ivotu. Za razliku od zdravorazumskog koje je haotino i neplansko, nauno posmatrane je ulno opaanje pojava koje su predmet naunoistraivakog postupka. Ono je plansko, sistematino, unapred pripremljeno, usmereno iskljuivo na predmet istraivanja. Zavisno od obima predmeta istraivanja razlikuju se: 1. Kompleksno posmatranje - predmet posmatranja su sloene pojave 2. Pojedinano posmatranje - predmet posmatranja su pojedinane, konkretne pojave. Prema nainu izvoenja, odnosno nainu ostvarivanja uloga posmatraa: 1. Posmatranje bez uea gde posmatra ne uestvuje u pojavi ili dogaaju koji posmatra i prednost ovakvog posmatranja jeste u objektivnosti posmatraa, jer je posmatra u mogunosti da se skoncentrie iskljuivo na posmatraki zadatak. 2. Posmatranje sa uestvovanjem gde posmatra posmatra pojavu koja je predmet istraivanja ali je istovremeno i aktivan uesnik grupe. Uee u dogaaju proiruje istraivako iskukstvo i saznajnu mo posmatraa. 5

20. METODA ISPITIVANJA Metod ispitivanja spada u najee koriene metode. sastoji se od sistematskog prikupljanja iskaza od ispitanika gde ispitiva postavlja pitanja na koja ispitanici treba da odgovore. U zavisnosti od odnosa iizmeu ispitavaa i i ispitanika postoje 3 vrste ispitivanja. 1. Neutralno - upitnik je unapred pripremljen i ispitiva se prema ispitaniku odnosi iskljuivo profesionalno. 2. Blago - ispitiva nastoji da uspostavi to bliu komunikaciju sa ispitanikom da stekne njegovo poverenje i dobije to iskrenije odgovore. 3. Otro - ispitiva vodi polemiku sa ispitanikom. U sprovoenju metode ispitivanja koriste se dve tehnike 1. intervju - prikupljanje podataka putem razgovora sa ispitanikom. Postoje slobodni intervjui koji se koriste u poetnoj fazi istraivanja, zatim usmereni, odnosno dubinski intervjui koji se koriste za prikupljanje podataka o sloenijim stavovima ispitanika o predmetu istraivanja i panel intervju predstavlja vrstu usmerenog intervjua o istim pitanjima po istom postupku vode se razgovori sa istom grupom ispitanika ali u razliitim vremenskim razmacima da bi se uporedili njihovi stavovi. 2. Anketa kao druga tehnika gde ispitanici dobijaju pismeni upitnik od anketara koji im daje osnovna obavetenja o ciljevima ankete i nainu popunjavanja. Da bi se putem ankete prikupili objektivni podaci neophodno je drati se sledeih pravila. Sadraj upitnika treba da bude funkcionalno povezan sa predmetom istraivanja. Formulacija pitanja i njihov redosled moraju biti jasni, precizni i konkretni. Jezik u upitniku treba da bude primeren predpostavljenom nivou ispitanika. Prema tome kako se formulisana pitanja postoje dve vrste uptinika: standardizovani odnosno sa zatvorenim odgovorima (ponueni odgovori) nestandardizovani odnosno sa otvorenim odgovorima gde je sipitaniku ostavljeno da sam formulie odgovore na pitanja. Za analizu je laka standardizvoana vrsta upitnika. 21. STATISTIKA METODA Jedno od najrasprostranjenijih naunih istraivanja. Obuhvata prikupljanje, obradu, analizu i objanjenje podataka o drutvenim i prirodnim pojavama koji se mogu izraziti numerikim veliinama. Najee se koristi: 1. Metoda uzorka - sastoji se u tome da se iz statistike mase izdvoji jedan broj jedinica i na njima se vri istraivanje ali tako da se rezultati mogu primeniti na celu statistiku masu. U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste pri formiranju postoje tri vrste uzorka: sluajni uzorak - formira se bez precizno unapred utvrenih kriterijuma. sistematski uzorak - prva jedinica ispitivanja jasno se definie a onda se prema tome definiu kriterijuma za izbor drugih jedinica u uzorku. stratifikovani uzorak koristi se za istraivanja sloenih prirodnih ili drutvenih pojava. Formira se na osnovu vie razliitih svojstava statistike mase koja se prouava, npr. kod ispitivanja javnog mnjenja to mogu biti pol. starost, zanimanje... Kod metode uzorka od velikog je znaaja da se dobro dimenzionira veliina uzorka i uzorak treba da bude reprezentativan, odnosno da se na osnovu uzorka mogu donositi pouzdani zakljuci o osobinama cele statistike mase. 2. Metod srednjih vrednosti - od velikog je koristi u analizi numerikih pokazatelja zarade, nacionalni dohodak, duina radnog vremena i sl. Postoje tri vrste srednjih vrednosti: aritmetika sredina, medijana i metod korelacije.

22. KOMPARATIVNA METODA ILI METODA UPOREIVANJA Jedna od najstarijih i esto korienih naunih metoda u prirodnim i drutvenim naukama sastoji se u uporeivanju pojednih pojava ili njihovih svojstava da bi se uoile slinosti i razlike meu njima li i uzroci ovih slinosti i razlika. Pri tome moramo imati u vidu da se mogu uporeivati samo istorodne pojave. Emil Dirkem ukazuje da se uporedna metoda moe koristiti na tri nivoa: 1. Uporedna istraivanja u okviru jednog drutva. Polazna osnova predstavlja raznovrsnost drutvenih pojava i procesa i postojanje vie drutvenih grupa, klasa, slojeva koje se razlikuju po svojim karakteristima. 2. Uporedna istraivanja koja se vre u okviru vie drutva istog tima, odnosno drutva koja pripadaju istoj drutveno-ekonomskoj formulaciji. 3. Uporedna istraivanja koja obuhvataju pojave u razliitim tipovima drutva u razliitim ili istim vremenskim periodima (uporevivanje institucije braka kroz razliite vremenske periode). Jedno od ogranienja ove metode je to se pojmovi u pojedinim pojavama i odnosima tokom istorije menjaju. 23. METOD EKSPERIMENTA Ova metoda razvila se u okviru prirodnih nauka. U naunom smislu eksperimentom se moe smatrati svaki pokuaj oveka da imitira, odnosno vetaki izazove odreenu prirodnu pojavu. Sa stanovita metodologije eksperiment se definie kao vetako izazivanje odreene pojave u laboratorijskim uslovima radi prouavanja njenih svojstava i uticaja razliitih inilaca na ta svojstva. Sa stanovita uslova pod kojim se izvodi postoje tri vrste eksperimenta: 1. Laboratorijski eksperiment - izvodi se u vetakim uslovima gde se ispitanici stavljaju u tu vetaki stvorenu laboratorijsku situaciju u cilju das e otkriju uzroci odreenih drutvenih pojava i ponaanja. Ova metoda ima dva ogranienja i to veoma je teko stvoriti vetaku situaciju koja je apsolutno podudarna sa realnim ivotnim situacijama i mora se voditi rauna o ouvanju moralnog integriteta osoba koje uestvuju u eksperimentu. 2. Eksperiment u prirodnim uslovima. Izvodi se tako to se formiraju dve identine grupe koje uestvuju u eksperimentu. Identine su po svim svojstvima osim po jednom eksperimentalnom koji se kod jedne grupe namerno izostavlja. Uporednom analizom stanja i odnosa u dve posmatrane grupe dolazi se do saznanja o dejstvu eksperimentalnog inioca. 3. Prirodni eksperiment - koji nije eksperiment u klasinom smislu te rei. To je prouavanje odreenih drutvenih pojava i odnosa u njihovom prirodonom, spontanom toku u odreenim vanrednim drutvenim okolnostima kakve su rat, zemljotres... i to je kombinacaij metoda eksperimenta i posmatranja. 24. METODA MERENJA Merenje razliitih veliina staro je koliko i ljudski rod jer proistie iz praktinih, svakodnevnih potreba ljudi. Kao nauni metod najpre se razvilo u prirodnim naukama na relativno kasno i u drutvenim. U istraivanjima u sociologiji koriste se tri vrste merenja: 1. Neposredno merenje - direktno utvruje broj osnovnih jedinica jedne veliine, npr. broj zaposlenih u preduzeu, 2. Posredno merenje - primenjuje se kod merenja sloenih pojava i procesa koje nije mogue izmeriti pomou samo jedne veliine zbog njenje promenljivosti ili stabilnosti. Kod posrednog merenja vrednost jedne sloene veliine utvruje se merenjem drugih veliina ijim se povezivanjem i uporeivanjem dobija nova sintetika veliina. 3. Skaliranje kojom se meri intenzitet jedne veliine. Kod ovih merenja utvruje se skala koja obuhvata krajnje pozitivne i krajnje negativne stavove odreene pojave.

25. METODA STUDIJE SLUAJA (metoda analizi sluaja ili case study) Ovo je tipina socioloka metoda nastala i razvila se u okviru sociologije. Usmerena je na pojedine sluajeve sastavne elemente ili aspekte, neke ire drutvene pojave. Analizirani pojedinani sluaj izdvojen iz ire celine kojoj pripada prouava se kao poseban predmet istraivanja pri emu se uvek imaju u vidu veze sa irom celinom iz koje je izdvojen. Prilaenje sluaju kao celini omoguava da se proui sa razliitih aspekata i da se pouzdano izdvoje njegove kljune karakteristike. Bitna osobina ove metode je ta da ona niej ograniena strojim formalnim procedurama pojedinih metodolokih postupaka. Kod primene ove metode dolazi do izraaja stvaralakih snaga istraivaa i u tom pogledu moe se posmatrati kao veoma korisna i pouzdana u predvianju drutvenih poajva i procesa. 56. LjUDSKI ROD KROZ ISTORIJU, POJAM I OSNOVNE ODREDNICE Rod je svesna svrsishodna delatnost oveka u silju prilagoavanja materija iz prirode ljudskim potrebama. Rad je neizostavni deo ivota. Bez obzira na vreme i mesto u kome su ljudi iveli, drutvene okolnosti, stepen ekonomskog razvoja ljudi su stvarali materijalna i duhovna dobra. U poetnim fazama razvoja ljudskog durtva vreme provedeno u radu bilo je uslovljeno iskljuivo prirodnim faktorima kao to su: koliina proizvoda, prirodne okolnosti itd. Sa razvojem trinog naina proaizvodnje javlja se stalna borba za skraivanje radnog vrema. Ubrzani tehnoloki i ekonomski razvoj, odnosno uveanje stvaralake moi ljudskog rada, omoguili su da radno vreme bude sve krae. Danas u tehnoloki i ekonomski najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, radno vreme iznosi 36 sati nedeljno pri tome se najavljuje skraenje na 28 sati a u perspektivi jo i manje. Praenje istorijskog toka omoguava da se uoi konfliktni karakter ljudskog rada. Sa jedne strane rad je piramida a sa druge stvaralaki akt. Znai, kada govorimo o prinudnom karakteru ima se u vidu injenica da je ljudski rad kroz celu istoriju ljudskog roda bioo neophodan uslov biolokog opstanka pojedinaca i ljudske vrste u celini . Istovremeno ljudski rad je i stvaralaki akt. ovek angauje svoju fiziku i intelektualnu snagu i sposobnost, menja prirodni svet oko sebe i stvara novi svet. U procesu rada od njegovih poetaka prisutan je element utakmice. Bez obzira na to da li je ovek iao u lov, obraivao zemlju, drao nastavu, pisao knjige nastojao je da postigne to bolji rezultat odnosno da pokae da je bolji od drugog pored sebe. 57. SUDBINA I PERSPEKTIVA LjUDSKOG RADA U SAVREMENO DOBA U savremenom dobu, pod kojim se smatra period od prve industrijske revolucije, industrijiskog naina proizvodnje i dominantno trine privrede, takoe se dogaaju znaajne promene u prirodi i karakteru ljudskog rada. Uvoenjem novih sredstava za proizvodnju rad je postajao fiziki sve laki. Uspostavljanjem dominacije trinog naina proizvodnje dovelo je do razdvajanja procesa proizvodnje i potronje. Roba se sada proizvodi za nepoznatog potroaa to zahteva da se potroai ubede da kupe odreeni proizvod i od odreenog proizvoaa. Paraleno sa proizvodnjom roba i usluga razvija se i proizvodnja potreba i dolazi do razvoja trine utakmice. Ova kljuna promena koja je preokrenula tok savremene civilizacije ima jedan od svojim izvora ne u ekonomskoj ve u sferi politikog ivota drutva, pomenuta promena je nastala kada je u francuskoj i drugim buroaskim revelucijama stvorena kategorija slobodnog graanina (ovek se raa slobodan) i istovremeno se prvi put uspostavlja jedno novo trite, trite radne snage. Novi odnos ekonomije i politike uslovljen je odnosom osnovnih ljudskih sloboda i prava. Polaznu osnovu ovog probelma predstavlja neosporno osnovno ljudsko pravo pravo na ivot koje se ne odnosi samo na zatitu ljudskog ivota u fizikom smislu, ve u sve veoj meri znai i pravo na pristojan ivot, tako shvaeno pravo na ivot ne moe se posmtrati ni ostvariti odvojeno od prava na rad koje je vezano za pravo 8

na zaposlenje. Sve to uticalo je da u savremenom svetu otvori itav niz novih aspekata ljudskog rada. Rad kao sadraj ljudsko ivota Rad kao predmet trine utakmice Rad kao podruje politike borbe Rad kao predmet ideoloke manipulacije Rad kao deo tradicionalnog naina ivota Rad kao izvor moralnih normi Sve ovo otvara nova pitanja, jedno od njih je sistemtaski problem odnosa ponude i potranje radne snage. Drava je poela da se ukljuuje i da razliitim eknomoskim i vanekonomskim merama ureuje ekonomski ivot drutva, onda kada se drutvo suoilo sa problemom nezaposlenosti i danas koristi veliki dijapazon mera da bi podsticala zaposlenost i zapoljenje i umanjila posledice nezaposlenosti. 59. PROIZVODNJA (POJMOVNO ODREENJE I KOMPONENTE) Proizvodnja dobara i usluga u svakom drutvu predstavlja osnovni drutveni proces i u tom smislu ona je veiti uslov ljudskog i drutvenog opstajanja i razvoja. Sa ekonomskog aspekta pod proizvodnjom se podrazumeva samo stvaranje materijalnih dobara i usluga, dok socioloko stanovite uvaava i svaku drugu proizodnju ( proizvodnja duhovnih dobara, stvaranje novih drutvenih procesa i odnosa i td.) Postoje 3 osnovna inioca svake drutvene proizvodnje: 1. ovek sa svojim znanjem i iskustvom i ljudski rad kao proces upotrebe proizvodnog znanja i troenja fizike i duhovne energije 2. Sredstva za rad su prilagoeni predmeti koje ovek koristi u procesu rada da bi njime opieao i poboljao svoje dejstvo na spoljnu prirodu 3. Predmeti rada na koje ovek deluje sredstvima za rad ovek svojim radom pokree ostale inioce proizvodnje jer on proizvodi i orua za rad i pronalazi i bira predmete rada. Sredstva za rad i sama su proizvod ljudskog rada i neophodni su materijalni uslov i inilac svake proizvodnje. Zbog nerazdvojne povezanosti samog procesa rada i sredstava koji se u tom procesu upotrebljavaju koristi se termin proizvodne radne snage. Proizvodne snage su ovek sa svojim radnim iskustvom i sredstva za rad. Proizvodna mo, odnosno snaga ljudskog rada zavisi od znanja i sposobnosti proizvoaa, odnosno oveka i od kvaliteta sredstava kojim se on slui. Predmeti rada su manje dinamian inilac drutvene proizvodnje u odnosu na sredstva za rad. Predmeti rada i sredstva za rad su meusobno povezani materijalni uslovi rada i nazivaju se sredstvima za proizvodnju. 60. VRSTE RADA Razlikuju se u zavisnosti koji se kriterijum uzima kao osnova za njihovo razlikovanje. Kada se kao osnov klasifikovanja uzme sam nain rada onda se razlikuju: FIZIKI RAD INTELEKTUALNI (UMNI) RAD koji kao rezultat daje duhovna dobra Kada se kao kriterijum klasifikacije uzme rezultat koji se dobija na kraju procesa rada razlikuju se : PROIZVODAN RAD U irem smislu rei svaki rad je proizvodan jer proizvodi neke promene ostvarivanjem nekog cilja. U uem smislu proizvodnim radom smatra se ljudski rad utroen na proizvodnju materijalnih dobara. NEPROIZVODAN RAD Neproizvodan rad nema za rezultat proizvodnju materijalnih dobara ve obezbeuje preduslove da se proizvodne aktivnosti ostvaruju na efikasan i racionalan nain. Podela rada na proizvodan i neproizvodan proizilazi na odreeni nain iz podele na fiziki i intelektualni 9

rad. Intelektualnim radom se ne proizvode materijalne vrednosti ali se on u jednom specifinom vidu javlja kao proizvodni jer je nemogue zamisliti razvoj proizvodnog rada bez drutvenih vrednosti koje su nastale intelektualnim radom. Podela na proizvodan i neproizvodan rad je relativna i to postaje izraeno u savremenim uslovima proizvodnje. U fazi mainske proizvodnje i automatizacije u kojoj je ovek skoro potpuno iskljuen iz proizvodnog procesa dolazi do potpunog izraaja ovekova kreativna sposobnost na bazi naunog saznanja. Ako se poe od kriterijuma doprinosa drutvenom radu posredstvom linog rada razlikuju se: PROST RAD rad koji moe obavljati svaki prosean pojedinac bez specijalne obuke, kolovanja, znanja i umea SLOEN RAD rad koji predpostavlja veu fiziku i intelektualnu aktivnost oveka i zahteva vie i dugotrajnije obrazovanje i iskustvo. Postoji jo i podela na: IVI RAD koji se troi u tekuem procesu poslovanja MINULI RAD rad koji je utroen u nekom ranijem periodu Zatim podela na: Individualni rad Timski rad 61. PODELA RADA Rad je svesna svrsishodna delatnost oveka iji je cilj stvaranje potrebnih materijalnih i duhovnih dobara. Podela rada poinje prirodnom podelom rada. Uoavamo dve kljune odrednice pojma rad: 1. da je to svesna delatnost, to podrazumeva postojanje svesti o tome 2. svrsishodna delatnost, radnik unapred zna cilj svog rada i put kojim e do tog cilja doi Pri prvim koracima ljudske vrste rad je univerzalan. Svi lanovi primitivnih ljudskih zajednica bave se svim poslovima neophodnim za opstanak pojedinca i grupe. U ovakvim zajednicama postoji samo prirodna podela rada koja je uslovljena prirodnim rezultatima izmeu polova, njihovim razliitim funkcijama u odravanju i reprodukciji ljudske vrste razliitim prirodnim mogunostima. Kod ovakve podele je fizika snaga i vetina od odluujueg znaaja. Sledei korak u istoriji rada predstavlja drutvena podela rada koja je vezana za nastanak i razvoj novih vidova privrednih aktivnosti i pronalazak novih sredstava za proizvodnju. Ljudi poinju da se bave poljoprivredom i stoarstvom. Prema vremenu nastanka najmlaa je tehnika podela rada koja dobija na znaaju sa razvojem industrijske proizvodnje. Takav nain proizvodnje omoguio je da se ljudski rad razdvoji na vei broj relativno nezavisnih radnih operacija. Na razvoj podele rada uticaj imaju sledei inioci: prestanak nomadskog naina ivota i formiranje sela i gradova prelazak sa sakupljake privrede na poljoprivredu pronalazak novih orua i sredstava za proizvodnju ljudsko iskustvo

10

62. i 63 ODNOS PRINUDNOG I STVARALAKOG U LJUDSKOM RADU Rad je ono to razlikuje oeka od svih drugih biolokih vrsta. Poznato je da i ivotinjske vrste rade, zato je neophodno pronai diferentiu specificu ljudskog rada u odnosu na rad svih drugih biolokih vrsta. Kljuna odrednica ljudskog rada jeste samorazvojnost i sposobnost stalnog irenja ljudskih stvaralakih mogunosti. Ako pratimo rad kroz celokupnu istoriju ljudskog roda uoavamo konfliktni karakter ljudskog rada. Naime rad je kroz istoriju ljudskog roda s jedne strane bio prinuda a sa druge strane istovremeno stvaralaki akt. Da bi mogao da opstane da sebi I porodici obezbedi neophodne uslove za ivot ovek je morao da radi. U tom smislu ljudski rad ima prinudni karakter. Istovremeno svaki ljudski rad je stvaralaki akt. Rad je za oveka izazov, nain da pred samim sobom i drugim lanovima svoje zajednice potvrdi sopstvene sposobnosti i znanja. Tako se u sutini ljedskog rada trajno suoavaju dva protivurena elementa: a) Ljudski rad kao ekonomska delatnost iza koje stoji bioloka, egzistencijalna priroda b) Rad kao stvaralaka delatnost koja ini sutinu ljudskog bia 65. INDUSTRIJSKI ODNOSI-POJAM, NASTANAK, RAZVOJ I AKTERI Industrijski odnosi prouavaju drutvene odnose koji se odvijaju u procesu rada. Javljaju se u okviru drutvene strukture novog graanskog drutva. Dolazi do sve intenzivnijeg razvoja prirodnih i drutvenih nauka, novih geografskih i naunih otkria. To dovodi do razvoja najpre manufakture a onda i industrijske proizvodnje. Ovaj novi tip proizvodnje zahteva dva osnovna uslova: 1. najamnu radnu snagu i 2. trite za sve masovniju proizvodnju Tako se u drutvenom procesu formira jedno novo podruije drutvenih odnosa-industrijski odnosi i nastaju dve nove drutvene klase koje su kljuni akteri industrijskih odnosa: Najamni radnici i Vlasnici kapitala, odnosno sloj menadzera koji za raun vlasnika upravlja njegovim kapitalom U poetku su funkcije vlasnika kapitala i menadzera spojene ali sa uveavanjem kapitala i uvoenjem novih tehnologija ove dve funkcije se razdvajaju. To namee potrebu sve vee strunosti i konpetentnosti za upravljanje. I kod najamnih radnika uoljive su promene. Sa razvojem industrijske proizvodnje i trine privrede radnika klasa postaje sve masovnija.Vremenom delovi radnitva postaju sve obrazoaniji. Radnici se sindikalno organizuju i tek tada dobijaju neophodnu drutvenu mo da bi postali relativno ravnopravni sa vlasnicima kapitala. Sa promenama u drutvu posebno u ekonomskoj sferi i jaanjem drave u ekonomskom ivotu javlja se i trei akter industrijskih odnosa politika vlast odnosno drava. Na taj nain konstituiu se 3 osnovna aktera savremenih industrijskih odnosa: - sindikati - poslodavci - politike vlasti Tokom istorije zavisno od ekonomskih, politikih i drugih prilika, od odnosa snaga poslodavakih i radnikih organizacija, uea i uticaja drave u ovim procesima, menjali su se karakter, sadraj i oblici industrijskih odnosa.

11

66. INDUSTRIJSKA DRUTVA I NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJE RADA KAO POSEBNE NAUNE DISCIPLINE Iz pregleda nastanka i razvoja industrijskih odnosa moe se izvesti zakljuak o predmetu industrijske sociologije. Industrijska sociologiaj je jedna od posebnih sociologija, u sutini ona ima isti izvor nastanka kao i druge sociologije, nemogunost opte sociologije da sveobuhvatno sagleda i analiziira razliita podruja drutvenog ivota. Predmet industrijske sociologije spada u mlae drutvene pojave, gotovo istovremeno nastaju nova oblast drutvenih odnosa i nova socioloka disciplina koja se bavi prouavanjem tih odnosa. U savremenoj teoriji se esto kao sinonim za industrijsku sociologiju upotrebljava izraz sociologija rada, istiui da je ovaj pojam teorijski i terminoloki najiri i da u njegove okvire mogu i treba da se svrstaju svi brojni aspekti ove problematike. I jedni i drugi autori saglasni su da je predmet ove sociloke discipline meuljudski odnosi koji se uspostavljaju u procesu rada; jedni pod tim podrazumevaju radne odnose u uem smislu, odnosno kompleksnost odnosa koji se uspostavlja i funkcionie na nivou preduzea, dok drugi ukljuuju i globalne aspekte i oblike ovih odnosa koji se uspostavlajju na nivou globalnog drutva, a danas i na meunarodnom planu. Razvoj industrijskih odnosa uslovio je i slojevitost i sloenost predmeta industrijske sociologije; radi lakeg razumevanja i prouavanja predmet industrijske sociologije moe se podeliti na sledea podruja. 1. nastanak i razvoj osnovnih teorijskih stanovita u industrijskoj sociologiji 2. metode industrijske sociologije 3. priroda i karakter ljudskog rada kroz istoriju 4. socijalna struktura drutva i njen uticaj na industrijske odnose 5. rad i vrste odnosa u procesu rada 6. radni moral 7. radno i slobodno vreme 8. zaposlenost i zapoljavanje 9. ivotna i radna sredine 10. industrijska demokratija 11. upravljanje ljudskim resursima Raznovrsnost, slojevitost i sloenost industrijskih odnosa uslovljava da industrijska sociologija formira etiri osnovna nivoa: 1. nivo preduzea 2. lokalni nivo 3. nacionalni nivo 4. meunarodni nivo 67. ODNOS OPTE I SOCIOLOGIJE RADA Ako se ima u vidu definicija sociologije da je to drutvena nauka koja prouava najoptine zakonitosti razvoja i odnosa u drutvu, onda je jasno da je ona i radno mesto industrijske sociologije. Industrijska sociologija (socilogija rada) ima isti izvor nastanka kao i druge posebne socilogije, nemogunost opte socilogije da sveobuhvatno sagleda i analizira razliita podruja drutvenog ivota, koja se i sama pretvaraju u sve sloenije celine. Industrijska sociologija je posebna socioloka disciplina iji su predmet prouavanja industrijski odnosi; u savremenoj teoriji se kao sinonim za industrijsku sociologiju upotrebljava izraz sociologija rada, istiui da je ovaj pojam teorijski i terminoloki najiri i da u njegove okvire mogu i treba da se svrstaju svi brojni aspekti ove problematike meutim autori su saglasni da je predmet ove socioloke discipline meuljudski odnosi koji se uspostavljaju u procesu rada. Imajui u vidu da se karakter i sadraj industrijskih odnosa uvek mora staviti u kontekst celokupnog drutva onda je jasno da se do kvalitetnih, objektivnih saznanja u industrijskog sociologiji ne moe doi bez korienja saznanja do kojih je dola opta sociologija, istovremeno saznanja do kojih je dola industrijska sociologija, koja ima vei stepen 12

konkretnosti, slue kao provera saznanja do kojih dolazi opta sociologija, kao i podsticaj i smernica optoj sociologiji za nova istraivanja. Odnos opte i industrijske sociologije nije jednosmeran sa aspekta opte, konkretno zato to se jedan broj otkria u industrijskoj sociologiji po svom znaaju svrstava u red optih saznanja, odnosno optih zakonotisti drutvenog razvoja koje pripadaju predmetu opte sociologije. 69. OSNOVNA TEORIJSKA STANOVITA O LJUDSKOM RADU Drutvena misao svake epohe shvata kljunu ulogu rada za bioloke i drutveni opstanak i razvoj drutva; to se moe uzeti kao zajedniki imenitelj svih teorijskih i filozofskih pristupa radu. Filozofi i naunici stare Grke smatraju da je ljudska sloboda, sloboda od rada i da slobodni ljudi ne treba da rade - fiziki rad nije dostojan slobodnog oveka ve pripada robovima. Ekonomisti fiziokrati smatraju da je osnovni izvor ljudskog materijalnog bogatstva zemlja, takav zakljuak izvlae iz injenice da je obrada zemlje, odnosno poljoprivredna proizvodnja bila je vekovima dominantan vid ekonomske aktivnosti drutva. Ekonomisti merkantelisti smatraju da je osnovni izvor ljudskog materijalnog bogatstva trgovina; na formiranje ovakvog stava utie pronalazak novih glavnih puteva i kontinenata, razvoj meunarodnog saobraaja i trgovine - koji donosi veliko materijalno bogatstvo. Ekonomisti klasine kole politike eknomije (Adam Smit, David Rikardo, Viljem Peti) tvrde da je osnovni izvor materijalnog bogatstva i razvoja drutva - ljudski rad, oni opisuju nento to je bila nesporna injenica u celokupnoj istoriji ljudskog rada, u tome im pomae injenica da su oni savremenici uspostavljanja i razvoja trine privrede, i u tom smislu, trine radne snage. 70. OD FREDERIKA TEJLORA I NJEGOVE NAUNE ORGANIZACIJE RADA DO STRATEGIJE ODRIVOG RAZVOJA Sa tehnikom podelom rada, odnosno razvojem industrijske proizvodnje kao deo nastojanja da se unapredi individualna produktivnost rada i maksimalizuje profit poveanjem intenziteta ljudskog rada, nastaje nova nauna disciplina, nauna organizacija rada iji je utemiljiva Frederik tejlor. Usmerena je na prouavanje i unapreivanje inilaca koji utiu na individualnu i grupnu produktivnost rada - profesionalne vetine i znanja, brzina pokreta, povezanost pojedinih operacija i slino. Nauna organizacija insistira na vrstoj radnoj disciplini, na hijerarhijskom modelu rukovoenja - takav model organizacije ne vodi rauna o oveku kao socijalnom biu i njegovoj potrebi i pravu da ispolji i razvija sopstevnu kreativnost, ve ga teretira kao dodatak maini i to poinje da izaziva velike socijalne posledice - monotoniju, gubitak motivacije, povreivanje na radu i sl. Sa razvojem industrijske prozvodnje i tehnike postaje znaajno i pitanje zatite ivotne ali i radne sredine, neophodno je uvideti da postoji povezanost i uslovljenost radne i ivotne sredine i da njihova zatita predstavlja delove jednog jedinstvenog procesa; zatita ivotne i radne sredine poinje na rednom mestu, u mikroradnoj sredini i lokalnoj zajednici. Pitanja zatite ivotne sredine postala su sastavni deo strategije i politike ekonomskog, tehnolokog i drutvenog razvoja. U drutvenoj teoriji i politici javljaju se nova stanovita teorije odriovg razvoja - one su usmerene na stvaranje sklada izmeu ekonomskog, tehnolokog razvoja i prirodne ravnotee iji sastavni deo ini ovek i sadraj i nain njegovog ivota, ove teorije ne spore vanost ekonomoskog napretka i trina utakvima u cilju da se u to kraem vremenu proizvede to vea koliina komercijalnih i duhovnih dobara, ali ukazuje da rezultati ostvareni na ovom planu gube svoj ljudski smisao ukoliko se istovremeno ne vodi rauna o zatiti ljudskog zdravlja, materijalnog i duhovnog naslea, odravanju prirodne ravnotee. 13

U ekonomskom pogledu, ulaganja u zatitu i unapreivanje radne i ivotne sredine donose indirektne i direktne koristi. Kada je re o direktnim koristima - svaki proizvodni, tehnoloki sistem ima svoju ekoloku komponentu, to podrazumeva i ulaganje potrebnih sredstava i ljudskih resursa, meutim ulaganje u ekololoke sisteme podrazumeva i stvaranje novih proizvodnih kapaciteta, radnih mesta, porast tranje za novim vrstama proizvoda, razvija se itav novi ekoloki-ekonomski sekotr koji obuhvata proizvodnju zdrave hrane itd. Razvojni aspekt zatite ivotne sredine ima i pozitivan uticaj na zapoljavanje - nova radna mesta na posmatranju, praenu i sproveenju propisa iz oblsti zatite ivotne i radne sredine. Posredne koristi - sproveenje zagaenja, trajno odravanje ekoloke ravnotee na dui rok omoguuje sistematsko obnavljanje prirodnih resursa, povoljno utie na zdravlje, duinu ivota i kvalitet ivota ljudi. 74. RADNO I SLOBODNO VREME Slobodno vreme je skup zanimanja kojima se jedinka moe do mile volje predati bilo da se odmara, bilo da se razonodi, da razvije svoje obrazovanje isl. Poto se oslobodila svih profesionalnih, porodinih ili drutvenih obaveza. Slobodno vreme je pravo oveka da deluje po svojoj volji nakon to se oslobodio svih profesionalnih, porodinih, drutvenih i drugih obaveza. Tako se slobodno vreme karakterie svojom oslobodilakom snagom. Na razmatranje znaaj slobodnog vremena uticaja je studija amerikog sociloga Torstena Velbena Teorija dokoliarske klase koja se pojavila krajem 19. veka. Nastanak i irenje slobodnog vremena u savremenom drutvu podstakli su procesi modernizacije koji su uslovili rascep izmeu javne i privatne sfere drutvenog ivota. Nasuprot rada stoji privatna sfera oveka koja se ispoljava u raznim aktivnostima slobodnog vremena. Vremenom jaz izmeu privatne i javne sfere se smanjuje i vreme rada i slobodno vreme javljaju se kao dve strane jedinstvenog procesa drutvenog ivota oveka. Relacija rad slobodno vreme ne moe se posmatrati u strogo odreenim granicama jer celokupno slobodno vreme nije osloboeno bilo kakvog rada, a i u toku radnog vremena postoje segmenti koji su relativno slobodni od rada. Potreba za slobodnim vremenom izaziva vee trokove koji usmeravaju ka produenju rada i znatan broj radnika pored obaveznih sati rada uzima dopunske radove da bi poboljala svoj ivotni standard. Cilj radnog vremena je da se postigne to vea efikasnost a nain korienja slobodnog vremena podreen je autonomnim opredeljenjem pojedinca. Dok je radno vreme uglavnom jednodimenziono jer ovek koristi jednu ili ogranien broj svojih sposobnosti i jednofunkcionalno jer ovek radi da bi zaradio sredstva egzistencije, slobodno radno vreme je viedimenzionalno - ovek moe da koristi sve svoje sposobnosti i viefunkcionalno - jer ovek moe da se bavi razliitim aktivnostima. Kako su potrebe, interesovanja i skolonosti linosti raznovrsne to se i njihovo korienje slobodnog vremena razlikuje. Aktivnosti u slobodnom vremenu direktno zavise od 1. naina na koji ovek u toku radnog vremena radi, da li radi vie ili manje nezavisno u odnosu na druge uesnike u radu 2. stepen organizovanosti rada 3. preokupiranost radom 4. zadovoljstvo svojim poslom U odnosu izmeu slovodnog i radnog vremena mogu se uoiti stri osnovna obrasca 1. obrazac proirenja nema odsene granice izmeu radnog i slobodnog vreman jer se jedan deo aktivnosti iz vremena rada prenosi u slobodno vremei obrnuto a to je posebno karakteristino za tzv. Slobodne profesije. 2. obrazac suprotnosti postoji odsena granica izmeu rada i slobodnog vremena a slobodno vreme slui za bekstvo od aktivnosti koje ovek obavlja u radnom vremenu. 3. neutralni obrazac postoji razlika izmeu aktivnosti u slobodnom i radnom vremenu, jer se zadovoljstvo to ga prua rad sastoji samo u novanim primanjima a zadovoljstvo to ga prua slobodno vreme proizilazi iskljuivo iz aktivnosti u porodici. 14

Prema jednom naem istraivanju naina korienja slobodnog vreman radnika tehnikih stvaralaca utvreno je da postoje tri mogunosti: 1. korienje slobodnog vremena za aktivnosti koje donose dodatnu materijalnu korist 2. korienje najveeg dela slobodnog vreman za bavljenje tehnikim stvaralatvom i strunim usavravanjem 3. korienje slobodnog vreman kroz kulturno zabavni i rekreativno-sportske aktivnosti. U odnosu rad slobodno vreme, moe se rei da rad ima nekoliko funkcija: 1. funkcija odmaranja 2. funkcija zabave 3 funkcija razvoja linosti itd. 75. i 76. IVOTNA SREDINA I ODNOS IVOTNE I RADNE SREDINE ivotna sredina predstavlja sve ono to nas okruuje. U periodu predindustrijskog drutva u kome dominiraju zemljoradnja, stoarstvo i zanati, ovek svojim proizvodnim i drugim aktivnostima utie na prirodu i menja je. Te promene su ograniene na lokalnu sredinu i prirodna ravnotea se svakim odnosom oveka i njegove okoline ne dovodi u pitanje. ovekov uticaj na prirodu u procesu proizvodnje ne ograniava se vie na lokalnu sredinu, ve se iri na celu planetu. Industrijska proizvodnja stalno poveava obim proizvodnje i osvajanje novih trita, zahteva sve veu koliinu sirovina iz prirode koje se ne mogu tako brzo obnoviti, tako da se u veoj meri naruava prirodna ravnotea. U prvim koracima industrijske prizvodnje vlasnici kapitalane vode rauna o radnoj sredini, odnosno o uslovima rada zaposlenih kao ni o zagaivanju ivotne sredine. Radnici koji rade u loim radnim uslovima veoma brzo gube zdravlje, a njihov ivotni vek se smanjuje. To donosi 2 posledice: na dui rok se smanjuje radno sposobnih i radnici nisu motivisani za vee radno angaovanje i postizanje boljih rezultata. Sve ovo dovodi do toga da vlasnici ili poslodavci poinju da vode rauna o uslovima rada zaposlenih, primenjuju mere zatite na radu i zatite radne sredine. Zatita sopstvenog ivota i zdravlja prestaje da bude samo lina stvar i odgovornost radnika, ve postaje zajednika briga poslodavca i zaposlenih. Nove tehnologije suoavaju svet sa potpuno novim problemom uticaj oveka, odnosno proizvodnje na prirodu posatje globalan i dugoroan. Namee se pitanje ima li smisla zatiti radnika od aero zagaenja na radnom mestu ako je istom ili slinomn zagaenju vazduha ili vode izloen u sredini u kojoj ivi. Neminovno je da su ivotna sredina i radna sredina meusobno povezane i njihova zatita poinje upravo na radnom mestu. Tako socioloka nauka dobija novi predmet istraivanja i nastaje nova disciplina ekologija, od rei oikos kua, dom i rei logos, nauka. U drutvenoj teoriji i politici javljaju se nova stanovita, teorije odrivog razvoja usmerene na stvaranje sklada izmeu ekonomskog, tehnolokog razvoja i prirodne ravnotee. injenica samog porasta znaaja ekologije ako sastavnog dela strategije ekonomskog i drutvenog razvoja, uslovila je da su ekoloka, odnosno pitanja zatite i unapreivanja ivotne i radne sredine postala bitan element politikog ivota drutva. 77. MORAL, RADNI MORAL I MOTIVACIJA ZA RAD Moral se odreuje kao sistem normi, skup pravila ponaanja ljudi u drutvu izgraenih na shvatanju drutva o tome ta je dobro a ta zlo. Moralom, ondosno moralnim normama reguliu se ljudski psotupci i svi njihovi meusobni odnosi. Kada se stvoji neka unutranja saglasnost pojedinca sa drutvenim zahtevima i oekivanjima i kada usvojene norme postanu deo linosti svakog pojedinca, stvara se unutranja sankcija u vidu grie savesti. Pod radnim moralom podrazumevaju se razliite dunosti i poeljna ponaanja koje ovek treba da ispuni u procesu rada u okviru radne grupe. Ako radnik usvoji norme o ponaanju koje se od njega oekuju i ako ih prihvati kao svoju -Sistem moralnog ponaanja i sklop moralnih normi u radnoj grupi u kojoj se proces rada odvija stvara drutvo u celini. Ono postavlja pojedincu moralne zahteve koji su u skladu sa optim shvatanjem o znaaju i ulozi rada, zahteve koji se odnose na proces rada itd. Postoje bioloki i socijalni motivi biloki 15

poivaju na bilokim potrebama, socijalni se zasnivaju na potrebama koje se mogu zadovoljiti samo neposrenim kontaktom sa drugim ljudima. Socijalni motivi koji su od znaaja za radnu motivaciju su 1. gregarni motiv tenja pojedinca da bude u drutvu, da u njemu bude prihvaen da sarauje i izbegne usamljenost 2. motiv za linom afirmacijom za osamostaljivanjem manifestuje se u tenji pojedinca da bude prihvaen u druvu Razlikujemo nekoliko teorija motivacije: 1. Maslovljeva teorija hijerarhije potreba 5 grupa potreba: biloke (hrana, voda), potebe sigurnosti (status, ugled, zaposlenje) socijalne potrebe (pripadnost grupi, potrebe za samopotovanjem), razvojne potrebe (ovek se razvija kao linost). 2. Herbergova teorija faktori zadovoljstva i nezadovoljstva 3. Teorija pravinosti Stejsi Adams, od zadovoljstva na radu zavisi stepen predanosti u procesu rada odnos izmeu onog to pojedinac ulae u proces rada i onog to za to zalaganje dobija od preduzea 4. teorija oekivanja Viktor Vrum motivacioni napor je regulisao mnoenje verovatnoe da e uloeni napor dovesti do oekvianog ishoda. 78. TRITE RADNE SNAGE, ZAPOSLENOST, ZAPOLJAVANJE Uvoenje I razvoj trine privrede doveo je do formiranja jedne nove institucije, trine radne snage. Trina privreda obuhvata: 1. Trina roba, 2. Kapital, 3. Radna snaga. Trite je I splet meusobnih odnosa I jedna od njegovih osnovnih karakteristika je konkurentnost. To znai da se na tritu neprekidno vodi konkurentska utakmica roba, kapital I radna snaga. Tr. Radne snage ima svoje specifine karakteristike u odnosu na trite robe I kapitala. To proistie iz injenice da radna snaga nije samo objekat ve I subjekat koji aktivno uestvuje I utie na kreiranje radne snage. Na tritu radne snage deluje opti zakon ponude I potranje I ukoliko je potranja neke robe kapitala odnosno r. snage u porastu I vea od ponude , dolazi do porasta cena. Sa stanovita trina radne snage dolazi do 2 promene: poveava se broj zaposlenih, poveava se zarada zaposlenih, odnosno poboljava se kvalitet I uslovi ivota zaposlenih. U sluaju da je ponuda vea od potranje dolazi do pada cena. Na tritu dolazi do promena: pada broj zaposlenih, opadaju zarade, raste socijalno nezadovoljstvo. Na cenu radne snage utiu ekonomski I neekonomski faktori. U ekonomske faktore spadaju realna trina cena radne snage I stepen ekonomske izdrljivosti radnika, a u neekonomske faktore spadaju ukupno politiko I drutveno stanje. Razliite visine zarada uslovljavaju kretanja radne snage iz grane u granu, regiona u region, od niih ka viim zaradama. 80. ULOGA DRAVE U OBLASTI ZAPOLJAVANJA Iz ekonoskih kriza teko je da se izae iskljuivo ekonomskim sredstvima I to namee potrebu ukljuivanja drave u ekonomski ivot drutva. Dravna intervencija, zajedno sa odnosima na tritu radne snage ostvaruje se na sledei nain: 1. Uticaj na oblikovanje ukupnog markoekonomskog okruenja, 2. Strategijom I politikim zapoljavanjem. 3. Merama socijalne politike kojima se obezbeuje soc I eko sigurnost radnika. Od velike svetske krize tridesetih godina 20.veka raste uloga i uticaj drave na ekonomski nivo drutva, drava tu sovju ulogu i funkcije ostvaruje kroz definisanje i kontrolu monetarne politike. Drava svoju aktivnost u oblasti politike zapoljavanja I regulisanja u odnosu na trite radne snage ostvaruje kroz itav niz mera koje se mogu svrstati u 2 grupe: 1. Aktivne politike zaposlenosti I zapoljavanja, 2. Pasivne politike zaposlenosti I zapoljavanja. Mere aktivne politike zapoljavanja obuhvataju sve one konkretne postupke koje drava I njeni organi preduzimaju da bi reili problem nezaposlenosti. Ove mere odnose se na sistematsko praenje stanja na tritu radne snage , zatim na zakonsko regulisanje oblasti 16

zaposlenosti, formiranje specijalizovanih dravnih organizacija koje se bave pitanjima zaposlenosti , zatim podsticanje formiranja privatnih agencija koje se bave posredovanjem u zapoljavanju. Pasivne mere politike zaposlenosti odnose se na pruanje materijalnog obezbeenja radnika u vreme privremene nezaposlenosti tj obezbeenje minimalne socijalno ekonomske sigurnosti. 81. FLEKSIBILNI MODELI ZAPOLJAVANJA Nove tehnologije, razvoj savremenih komunikacija I brza razmena informacija pruaju mogunost da se pored standardnih vidova uvode I novi fleksibilni modeli zapoljavanja. U dosadanjoj praksi kao najznaajniji pokazali su se sl oblici: 1.Rad sa nepunim radnim vremenom- Sa razvojem tehnologija I organizacije rada nema potrebe za punim radnim vremenom radnika. Radnik se angauje na deo radnog vremena koji je dovoljno dugaak da se uspeno obave traeni zadaci I poslovi. 2.Rad kod vie poslodavaca- Odnosi se na situaciju kada je radnik zapoljen kod poslodavca sa nepunim radnim vremenom. To podrazumeva njegovo pravo I mogunosti da se radon angauje kod drugih poslodavaca do punog radnog vremena . To je mogue samo kod onih poslodavaca kod kojih priroda posla omoguuje fleksibilnu organizaciju rada I rasporeivanje radnog vremena. 3.Rad van prostorija poslodavca- Ovakav oblik rada omoguuje razvoj informatikih tehnologija I savremenih sredstava komunikacije I transporta I jedna od prednosti ovog oblika je to to smanjuje trokove poslodavca jer ga oslobaa ulaganja u opremanje radnog mesta, transporta I dr trokova 4.Samozapoljavanje- Radnik se ne zapoljava , ne zasniva radni odnos kod drugog poslodavca, ve sam kreira I realizuje posao prema zahtevima trita . Ovaj oblik zapoljavanja nije mogu ukoliko drava ne podstie process samozapoljavanja. 82. NOVE TEHNOLOGIJE I PROMENE U STRUKTURI RADNE SNAGE Nove tehnologije donose pad reltivne zaposlenosti kao jednu od svojih negativnih prateih posledica; meutim novetehnologije istovremeno donose i nove mogunosti zapoljavanja. Pre svega nove tehnologije viestruko uveavaju proizvodnju, mo drutva i koliinu materijalnih dobara i usluga. Nove tehnologije uslovljavaju i promene u strukturi zaposlenih, mehanizacija i automatizacija dovode do smanjivanja broja zaposlenih u tradicionalnim industrijskim granama kao to su proizvodnja i prerada metala, automobilska industrija, primarna poljoprivredna proizvodnja. Istovremeno poveava se broj zaposlenih u informatici, uslunim delatnostima, javnim slubama; u razvijenim demokratijama zemalja Evrope i sveta radikalno je promenjen odnos izmeu "plavih" i "belih" kragni a taj proces se sve intenzivnije odvija i u zemljama tranzicijie; u tom pogledu neophodno je uoiti promene jedne od osnovnih tendencija; u prvim fazama tehnoloke revolucije naglo raste procenat nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, koji se za kratko vreme mogu obuiti da obavljaju odreene poslove. U narednim fazama raste znaaj, odnosno procenat uea visokokvalifikovanog i strunog rada, kao i potreba permanentnog strunog obrazovanja i sticanja novih profesionalnih vetina, to uslovljava potrebu da poslodavci u definisanju strategije tehnolokog i organizacionog razvoj preduzea, kao jedan od bitnih elemenata te strategije je struno obrazovanje, odnosno prilagoavanje profesionalnih znanja zaposlenih zahtevima novih tehnologija.

17

83. PROCES DOIVOTNOG UENJA Stabilno I efikasno funkcionisanje radne snage povezano je sa procesom obrazovanja I strunog usavravanja. To se odnosi na 2 aspekta: 1. Prilagoavanje sistema redovonog obrazovanja zahtevima novih tehnologija, 2. Uspostavljanje I razvoj sistema permanentnog obrazovanja I strunog usavravanja I sticanja novih radnih vetina u toku radnog veka. Proces permanentnog obrazovanja mora uvek komplementarno da obuhvati 3 nivoa: 1. Radnike koji se osposobljavaju za obavljanje novih poslova koji inoviraju I proiruju svoja struna znanja I vetine, 2. menadere u cilju njihovog osposobljavanja da prate , analiziraju I definiu potrebe I organizuju proces permanentnog obrazovanja na nivou preduzea, 3. Inspekcijski organi I slube koje prate I kontroliu sposobnosti radnika za uspeno obavljanje odreenih poslova.

18