Otkrie prirodne radioaktivnosti

K k Kruksove cevi i

Radiohemija i nuklearna hemija

Rentgen [Wilhem Konrad Rontgen, 1845-1923] Sir Wiliam Crookes 1832-1919 Iz Kruksovih cevi se emituje prodorno zraenje Otkrie X X-zraka zraka - 1895 Prva Nobelova nagrada za fiziku 1901

Anri Bekerel [Henri Antoine Becquerel, 1852-1908]

Marija Kiri [Marie M i C Curie, i (M (Manya Skodlowska), 1867-1934] Izolovanje radioaktivnih potomaka uranijuma 1898 Polonijum 1902 - Radijum

fosforescencija f f ij i X-zra X enje j Uranijum spontano emituje zraenje koje izaziva zacrnjenje fotoploe - 1896

A.Bekerel, M.Kiri, P.Kiri Nobelova nagrada za fiziku 1903

Radiohemija i nuklearna hemija

Od radioaktivnosti do strukture atoma

Pitanja nakon otkria radioaktivnosti
Priroda zraenja?

Koje supstancije (elementi) emituju? Ima ih puno, ali ne svi. Zato? Koji proces dovodi do emisije? Pjer Kiri: 1 gram Ra oslobaa oko 140 cal/h (100 000 p ( puta vie od sagorevanja g j vodonika) ) Perpetum mobile? Ne, E=mc2 (1906, Ajntajn)

Kakva je struktura atoma?

ta je bilo poznato? 1. Atom je neutralan 2. U atomu p postoje j elektroni
Raderford, 1907
[Ernest Rutherford, 1st Baron Rutherford of fN Nelson, l 1871 1871-1937] 1937]

Radiohemija i nuklearna hemija

Rasejanje alfa estica na foliji zlata

Nobelova nagrada za hemiju (?!) - 1908

Teorija rasejanja p i eksperimentalna potvrda

Celokupna masa atoma je koncentrisana u malom pozitivno naelektrisanom jezgru

Radiohemija i nuklearna hemija

Bor

redinger Gamov

Model jezgra 1920-1930

Jezgro (protoni + elektron, uz viak protona) Omota elektroni (Bor, redinger,..)

Model uzima u obzir sve do tada poznate estice i napravljen je u skladu sa injenicom j da atom mora da bude neutralan, , a da p pri tom j jezgro g mora da bude pozitivno naelektrisano.

Glupavo?
Moda, ali je Gamov 1928. god. na osnovu takvog modela (tj. pogrena struktura jezgra i pogrena struktura alfa estice) objasnio alfa raspad jezgra koji sa manjim modikacijama vai i danas.
Raderford (oko 1920) trebalo bi da postoji estica mase protona i nultog naelektrisanja?!

Otkrie neutrona
Ozraivanje meta lakih metala snopom alfa estica prouzrokuje pojavu prodornog zraenja
9 4 4 Be + 2 =13 6C +

Radiohemija i nuklearna hemija

???

Vitrina koja komemorira edvikovo otkrie neutrona (slika autora i aparatura; Kembrid)

edvik ( (1932) )
[Sir James Chadwick, 1891 1974]
9 4 4 Be + 2 =12 6C + n

U reakciji se izbacuju estice koje ne jonizuju (neutroni), ali iz parafina izbacuju estice sline mase koje jonizuju (protoni iz parafina)
Raderford (oko 1920. god): U jezgru bi trebalo da postoji estica koja je vrsta asocijacija elektrona i protona (nulto naelektrisanje i masa slina protonu) i koja bi bila bolji gradivni element jezgra nege razdvojeni protoni i elektroni

N b l Nobelova nagrada d za fiziku, fi ik 1935

Sastav jezgra: protoni i neutroni koji u jezgru zadravaju svoje osobine Sastav materije: protoni, neutroni i elektroni. Da li je to sve?

Novi uesnici
Pozitron (elektron pozitivnog naelektrisanja)
Dirak [Pul Adrien Maurice Dirac, 1902-84] Relativistika kvantna mehanika (1930) Stanja negativne negativne energije energije elektrona (anti-materija) i kreiranje para e- e+ P.A.M.Dirak i E.redinger Nobelova nagrada za fiziku - 1933 Anderson [Carl David Anderson, 1905-91] estica koju kosmiko zraenje indukuje ima sve osobine elektrona, ali je naelektrisanje suprotnog znaka C.D.Anderson i V.M.Hes Nobelova nagrada za fiziku - 1936

Radiohemija i nuklearna hemija

Otkrie pozitrona
Fotografija traga estice u Vilsonovoj komori u magnetnom polju normalnom na ravan slike pozitron

Irena i Frederik olio-Kiri Vetaka radioaktivnost Pozitronski beta raspad Nobelova nagrada za hemiju - 1935 Kosmiko zraenje

Novi uesnici
neutrino (neutron ( neutrone) e)
Wolfgang Pauli [1900 58]
Sin profesora fizike hemije na Univerzitetu u Beu

Radiohemija i nuklearna hemija

Pismo upueno uesnicima konferencije o radioaktivnosti: Dragi g radioaktivni Proces beta raspada pri kome beta estica (elektron) nosi proizvoljnu energiju (kontinualni spektar energija) se ne slae sa kvantiranjem energijskih prelaza .u procesu beta raspada mora da uestvuje i jedna mala nutralna estica koja nosi deo energije raspada kako bi se d dopunila l energija kvantnog k prelaza. l

Nobelova nagrada za fiziku - 1945

Neutrino je detektovan 20-ak godina nakon Paulijeve tvrdnje, ali su autoritet Paulija i zdrava logika uinili da u meuvremenu bude prihvaen i bez eksperimentale potvrde.

Radioaktivni raspadi i struktura jezgra

Lista uesnika

Radiohemija i nuklearna hemija

Jezgro atoma kao izvor (protoni, (protoni neutroni i .) ) Emitovane estice:

Alfa (2p+2n), ( p ) Beta (elektron ili pozitron), Gama (e.m. zraenje), neutrini (neutralne estice, masa ?) Osnovno pitanje: j se emituju j u radioaktivnom raspadu prethodno nalaze u j jezgru? g Da li se estice koje Odgovor: 1. Alfa estice (2p (2p+2n) 2n) postoje u jezgru i emisija alfa estica se moe smatrati kao izbacivanje vika 2. Elektroni, pozitroni i neutrina ne postoje u jezgru i kreiraju se u toku transformacija jezgra u stabilnije stanje 3 Gama 3. G estice ti nalaze l se u j jezgru, ali li ne k kao posebne b estice ti nego k kao viak i k energije ij koji se emituje u toku transformacije

Stabilnost protona

Radiohemija i nuklearna hemija

Postulat: P t l t radioaktivnost di kti tj jezgara j je posledica l di d debalansa b l u sastavu t j jezgra, a ne inherentne nestabilnosti konstituenata (protoni i neutroni) j Postulat j je OK, , ako pretpostavimo p p da se vezani neutron nekako stabilizuje j unutar Pitanje: jezgra u interakciji sa protonima. A ta ako je i proton nestabilan (radioaktivan) tj. kako je mogue da dve nestabilne estice obrazuju stabilno jezgro?

Da li j je proton p stabilan i kako se to moe dokazati?

Mogui raspad slobodnog protona p+ e+ +
Raspad je u skladu sa osnovnim zakonima odranja (naelektrisanje i impuls), ali nije u skladu sa odravanjem barionskog broja (fizika elementarnih estica kae da se barioni ne mogu pretvarati u fermione). OK, ali barionski broj je nemerljiva osobina.

Ekperimentalni dokazi o stabilnosti ili makar izuzetnoj dugovenosti protona: 1. Zdravorazumski letalna doza jonizujueg zraenja od protona u ljudskom telu bi se postigla ako bi se proton raspadao sa t1/2 od oko 1017 godina (starost svemira 5x1010 god.) 2. Supekamiokande rudnik u Japanu napunjen sa puno vode i 11000 detektora zraenja 2 Raspad protona nije registrovan ako se i raspada t1/2 > 1033 godina Opti zakljuak: za sve svakodnevne potrebe proton se moe smatrati kao stabilna estica i radioaktivnost kao posledica debalansa u sastavu jezgra, a ne kao inherentno svojstvo materije. Pitanje stabilnosti protona je vie filozofsko, nego radiohemijsko.

Sile koje dre neutrone i protone na okupu u jezgru -sastav t j jezgra i nuklearne kl sileil

Radiohemija i nuklearna hemija

Iskljuivanje elektrona iz jezgra je definitivno iskljuilo mogunost da elektrostatike sile dre na okupu sastavne delove jezgra (ustvari su smetnja stabilnosti jezgra). Pitanje: Da li bi jezgro sastavljeno od neutrona bilo stabilnije od jezgra sastavljenog od protona i neutrona? Odgovor: Da, jer bi se izbegao negativan uticaj elektrostatikog odbijanja protona po stabilnost ali to onda ne bi moglo da bude jezgro atoma stabilnost, atoma. Zato? N d t k naelektrisanja Nedostak l kt i j uj jezgru = nema privla i l enja j elektrona l kt Atom mora imati i elektrone inae nije atom i onda nema mogunosti stvaranja kompleksnih struktura Rezultat odsustva protona = kolaps materije = neutronske zvezde

Sile koje dre neutrone i protone na okupu u jezgru -poreklo poreklo nuklearnih silasila defekt mase

Radiohemija i nuklearna hemija

Pitanje: Da li rana pretpostavka o poreklu energije za radioaktivni raspad (pretvaranje mase u energiju, E = mc2) moe da objasni i injenicu da jezgra uopte postoje unato elektrostatikom odbijanju protona? Ogovor: Da, a pri tom postoji i eksperimentalni dokaz: Masa protona Masa neutrona M Masa j jezgra d deuterijuma t ij ( (proton t + neutron) t ) Razlika 1,008142 1,008982 2 014735 2,014735 0,002389

Energija osoboena pri ukupnoj transformaciji protona ili neutrona u energiju Atomska jedinica mase 1 a.j.m. = 931 MeV 1g U (fisija) = puno tona uglja
Hemija

Nuklearna E = mc2 energija

Struktura jezgra

Radiohemija i nuklearna hemija

sile koje j dre neutrone i protone p na okupu p

Analogija sa H2+ - jedan elektron dri na okupu dva protona J k Jukava
[Hideki Yukawa, 1907-81] Nuklearne sile se ostvaruju preko razmene neke estice izmeu protona i neutrona (1935. god.)

Procena mase
estica deluje na nukleone unutar jezgra domet sila oko r = 1,2 fm Ne moe da se kree bre od svetlosti neodreenost vremena t = r/c

Nobelova nagrada za fiziku - 1949

E = mc 2 =

h = 6,5 10 22 MeVs / 0.4 10 23 s 150 MeV t

Masa je izmeu protona i elektrona = mezoni

Jukavina estica ( mezon, , masa ) j je naena 1947 u kosmikom zraenju j na velikim visinama Mala zamka: mezoni u kosmickom su realni, a Jukavini virtuelni, odnosno intermedijarni bozoni (vidi elementarne estice)

Radiohemija i nuklearna hemija

Modeli jezgra
t j ta je merljivo? lji ?
Masa, veliina, sastav Stabilnost Spin magnetni momenat

Koje se jo osobine se moraju uzeti u obzir?

P i dinost Periodi t nuklearnih kl ih osobina bi Osnovno i pobueno stanje nuklearne reakcije
Literatura Arnikar Osnovi nuklearne hemije Macura i Radi-Peri Atomistika

Osobine nukleona i jezgara

Radiohemija i nuklearna hemija

Poluprenik jezgra
-Raspodela materije -Raspodela naelektrisanja -Domet nuklearnih sila

Gustina materije u jezgru je konstantna

A 4 R3 3

A maseni broj, A=maseni broj R=poluprenik jezgra ro=jedinini poluprenik jezgra

R = r0 A
Poluprenik jezgra (R) rastojanje od centra gde je = 0,5 o Povrina jezgra oblast izmeu = 0,9o i = 0,1 o

1 3

Osobine nukleona i jezgara

Odreivanje ro:

Radiohemija i nuklearna hemija

1. Metode koje (prevashodno) zavise od kulonskih interakcija, npr. rasejavanje visokoenergetskih elektrona i ispitivanje ugaone raspodele: ro=1,28 F za A manje od 50 ro=1,21 1 21 F za A vee od d 50 2 Metode koje zavise i od nuklearnih sila 2. -rasejavanje visokoenergetskih protona i estica -rasejavanje brzih neutrona ro=1,33 1,48 A

Osobine jezgra spin

Radiohemija i nuklearna hemija

Proton i neutron imaju spin to se moe zakljuiti iz merenja magnetnog momenta Magnetni momenti neutrona i protona su u suprotnom smeru u magnetnom polju
Problem: Kako je mogue da neutron ima magnetni momenat, ako magnetni momenat potie od rotiranja naelektrisane estice oko sopstvene ose (spin)?

Pokuaj objanjenja magnetnog momenta neutrona u duhu Jukavine teorije gde je neutron shvaen kao jezgro od protona okrueno oblakom negativnih mezona

Naravouenije: Spin (i pripadajui magnetni momenat) je osobina svake elementarne estice (kao to su i masa i naelektrisanje) i nema nikakve veze sa kretanjem u prostoru.

Objanjenje spina nukleona kvark struktura nukleona

naelektrisanje spin 1/2 -1/2 1/2

Proton uud

Neutron - udd

u d

2/3 -1/3 1/3

Spin jezgra je zbir spinova nukleona uz potovanje Paulijevog principa iskljuenja i kvark struktura nukleona nije bitna kod modela jezgra

Sastav jezgra i nuklearne sile Energija veze po nukleonu

Energija veze po nukleonu = B/A

Radiohemija i nuklearna hemija

Kljuna tema i test svih modela jezgra: Zato kriva izgleda ovako i kako objasniti periodine diskontinuitete?

Radiohemija i nuklearna hemija

Periodi e od nost ost nuklearnih u ea osob osobina a

Magini brojevi - nuklearne osobine se periodino menjaju i svaki period se zavrava kada je broj protona ili neutrona jednak 2,8,20,50,82,126. (neto nalik na periodni sistem elemenata?)

Eksperimentalno odreene nuklearne osobine

1. Sparivanje nukleona i stabilnost jezgara a) Jezgra sa parnim Z i parnim N su najobilnija meu stabilnim izotopima u prirodi (165 od 274). b) Elementi parnog Z imaju tri izotopa, a elementi neparnog Z samo jedan (pravilo vai do 35Cl) c) Najtei stabilni nuklid u prirodi je 209Bi (126 neutrona) d) Stabilni proizvod svih prirodnih nizova je Pb (82 protona), a svih vetakih 209Bi (126 neutrona) neutrona).

Eksperimentalno odreene nuklearne osobine u okolini maginih brojeva

2. Energija veze po nukleonu

Radiohemija i nuklearna hemija

Funkcija B/A vs. A ima maksimume kod maginih vrednosti Z ili N, koji su naroito izraeni kod dvostruko maginih nuklida:
4 He 2 2 16 O 8 8 40 Ca 20 20

He

T D

Eksperimentalno odreene nuklearne osobine u okolini maginih brojeva

Radiohemija i nuklearna hemija

(3) Prirodna obilnost Najobilniji nuklidi u prirodi (zemaljsko ili kosmiko poreklo) su oni sa maginim ili dvostruko maginim brojem:
16 8

O8 , 88Sr50 ,

138

Ba82 ,

208 82

Pb126
Oblast oko maginog Z Kalcijum j ( (20) ) Kalaj (50) Magini broj -1
19K: 49In: 81Tl:

Odstupanja za nuklide A<19F (prestelarna faza nukleosinteze)

Magini broj
20Ca: 50Sn: 82Pb:

(4) Broj stabilnih izotopa nuklida u okolini maginih brojeva (5) Alfa - raspad Geiger-Nuttal-ovo pravilo (E 1 t1 2)

Magini broj +1
21Sc: 51Sb: 83Bi:

2 2 2

1 2 1

10 4

Olovo (82)

Jezgra iji - raspad proizvodi potomka koji ima magini broj nukleona (N ili Z) je favorizovan (krae t1/2) u odnosu na raspad koji potomka udaljuje od maginog broja
212 84 210 84 212 85 211 85

Po128 Po126 A 128 At At126

208 82

Pb126 ; t1 2 = 46 s Pb124 ; t1 2 = 138,4 d

E = 8,78MeV E = 5,32 MeV E = 9,08MeV M V E = 5,87 MeV

206 82 209 83 207 83

B 126 ; t1 2 = 0,11 s Bi

Bi124 ; t1 2 = 7,2 h

Eksperimentalno odreene nuklearne osobine u okolini maginih brojeva

(6) Beta - raspad

Radiohemija i nuklearna hemija

Energija gj - estica j je visoka, , a t1/2 kratko kod raspada p iji j p potomak ima N ili Z jednak jednom od maginih brojeva (analogija sa Geieger Nutall-ovim pravilom) (7) Efikasni presek za apsorpciju neutrona (skolonst jezgra da primi dodatni neutron)

N = magini broj -1 visoko N = magini broj nisko

88 38 87 38

Sr50 Sr49 Xe82 Xe81

5,8 10 3 16 0.16 2,65 10 6

136 54 135 54

(8) Energija odvajanja neutrona iz jezgra Energija odvajanja (uklanjanja) neutrona iz jezgra preko (,n) reakcije (jedan od najboljih naina da se odredi energija veze neutrona u jezgru) P Prag reakcije k ij = 7 7,38 38 M MeV V za Prag reakcije = 3,78 MeV za
208 82 209 82

(dvostruko t k magi ini i nuklid) klid) Pb126 (d

Pb127 (N = magini broj + 1)

Radiohemija i nuklearna hemija

Modeli jezgra
Sve prethodno navedene osobine ukazuju na mogunost da se jezgro moe modelirati slino atomu, ali jezgra imaju i nezgodnu naviku da se spontano raspadnu (i u nuklearnim reakcijama), to se nikad ne dogaa sa atomima.

Model ljuske

Radiohemija i nuklearna hemija

model zatvorenih ljuski j ili model nezavisnih estica Osnovni motiv za razvoj modela je pokuaj objanjavanja priodinosti nuklearnih osobina po analogiji sa periodnim sistemom i osobinama atoma.
Maria Goeppert-Mayer Goeppert Mayer i J.H.D. J H D Jensen Nobelova nagrada za fiziku - 1963 Nezavisno n-n i p-p sparivanje Kapacitet p ljuske j je j odreen kvantno mehanikim pravilima p i Paulijevim j principom p p isklju j enja j

Kvantni brojevi nukleona

Glavni i radijalni kvantni brojevi (n i ) mala uloga jer polje nije ni kulonsko ni centralno Orbitalni momenat impulsa (l) l = 0 0, 1 1, 2 2, 3 3, ..... Sprezanja momenata: LS nezavisno sparivanje l-ova i i s-ova Spin-orbitno ili j-j Uk Ukupni i spin i j jezgra Ukupni moment impulsa (j) j = l +(-) s I=0 parno-parna

Spinski moment impulsa (s) s = 1/2

Magnetni broj mj

I = 1/2 3/2 5/2 .... neparno A I = 1, 2, 3..... neparno-neparna

Model ljuski
(1) Nuklearni potencijal

Radiohemija i nuklearna hemija

Orbitala nukleona je odreena nuklearnim potencijalom koji potie od usrednjene i t k ij svih interakcije ih nukelona. k l Oblici nuklearnog potencijala nain promene potencijala u zavisnosti od rastojanja od centra jezgra: (a) Potencijal pravougle jame
V (r ) = V (r R ) V (r ) = 0(r R)

R poluprenik jezgra i zavisi od raspodele naelektrisanja

(b) Potencijal harmonijskog oscilatora 1 V (r ) = V0 + M 2 r 2 En = ( N + 3 2)h 2 (c) Potencijal Yukawa-e

e r V (r ) = V0 r
V0 1 + e( r R ) a

(d) Potencijal Woods Woods-Saxona Saxona V (r ) =

Model ljuske
Energetski nivoi u nuklearnoj potencijalnoj jami i popunjavanja p p j j orbitala

Radiohemija i nuklearna hemija

Eksperimantalno odreena dubina potencijalne jame je 35-50 MeV za neutrone, a za protone je za oko 5 MeV manja (kulonsko odbijanje). Energija potrebna za izbacivanje n ili p iz jezgra ( (npr. fotonuklearne f t kl reakcije) k ij ) ne prelazi l i8M MeV. V Pravougaona potencijalna jama - Energetski nivoi su na nejednakom rastojanju, koje se suava na viim energijama. - Popunjeni nivo sa 2(2l+1) nukleona je zatvorena ljuska (2, 8, 18, 20, 34, 40, 58, 68, 90, 92, 106, 132, 138).

Harmonijski oscilator -Ravnomerno Ravnomerno rastojanje izmeu energetskih nivoa broj nukleona u zatvorenim ljuskama je 2, 8, 20, 40, 70, 112, 168.

Model ljuske Energetski nivoi u nuklearnoj potencijalnoj jami i popunjavanja p p j j orbitala

Spin-orbitalno sprezanje

Radiohemija i nuklearna hemija

- Spin-orbitalno sprezanje ukljuuje necentralnu komponentu sile koja zavisi od relativne

j j orbitnog g i spinskog p g momenta. orijentacije - Svaki nivo se cepa na dva podnivoa j = l 1/2 i relativni energetski procep raste sa porastom l. - Dolazi do preklapanja (ukrtanja) nivoa za visoke vredosti l. - Ljuske se zatvaraju na maginim brojevima. Ukupni kapacitet nivoa Z = 2 (He) 6 (C) 8 (O) 14 (Si) 16 (S) 20 ( (Ca) ) 28 (Ni) 32 (Ge) 38 (Sr) 40 (Zr) 50 (Sn) Energetski nivo neutrona (MeV) 41,63 38,80 37,44 33,29 32,40 31,18 28,20 26,52 25 05 25,05 24,31 22,62 Energetski nivo protona (MeV) 32,72 29,53 29,02 25,42 24,22 22,36 20,62 18,43 16 36 16,36 15,47 13,23

Ljuska I II

Nivo 1s1/2 1p3/2 1p1/2 1d5/2 1s5/2 1d3/2 1f7/2 2p3/2

III

IV

1f5/2 2p1/2 1g5/2

Tipovi jezgara na osnovu modela ljuski (1) jezgra sa zatvorenim ljuskama

4 2

Radiohemija i nuklearna hemija

He2 , 16 8 O8 ,

40 20

Ca20 ,

208 82

Pb126

dvostruko magina jezgra analogna nultoj grupi periodnog sistema elemenata jezgra kod kojih je broj n ili p magian, an a broj drugih za jedan vei od maginog analogno alkalnim metalima

(2) jednoestina jezgra

5 3

Li2 , 17 9 F8 ,

41 20

Ca21
39 20

(3) jezgra sa jedininom upljinom

15 8 39 O7 , 15 7 N 8 , 19 K 20 ,

Ca19

jezgra kod kojih nedostaje jedan nukleon do zatvorene (magine) ljuske - analogno halogenim elementima

Prednosti modela ljuski (1) Objanjavanje periodinosti nuklearnih osobina (2) Predvianje ukupnog momenta impulsa (spina), parnosti i magnetnog momenta jezgra - Spin i parnost jezgara sa neparnim A su odreene vrednostima j nesparenog nukelona i odreuju ponaanje jezgra u celini (laka jezgra) - Odstupanja od pravila kod tekih jezgara (predvieni spin od 13/2) se mogu objasniti ukrtanjem k t j (hib (hibridizacijom idi ij nivoa) i ) (3) Objanjenje nuklearne izomerije ivot izomera je posledica zabrane prelaza kada se nivoi razlikuju po spinu - Dug ivot

Radiohemija i nuklearna hemija

(4) Elektrini kvadrupolni moment jezgra - Popunjene P j lj ljuske k Q Q= 0 - Manjak nukleona u odnosu na popunjenu ljusku Q<0 - Viak nukelona u odnosu na popunjenu ljusku Q>0

Model tene kapi

Razvijen da bi se objasnile nuklearne reakcije (prevashodno fisija termalnim neutronima) N. Bohr i J.A.Wheeler - 1939

Radiohemija i nuklearna hemija

A l ij osobina Analogije bi jezgra j sa osobinama bi kapi k i te t nosti: ti

(1) Veliki broj estica (model vai za teka jezgra) (2) Nestiljivost i homogenost gustina naelektrisanje i ostale osobine su konstantne unutar kapi (jezgra) gustina, (jezgra), a zapremina je proporcionalna masi (broju nukleona): R=r0 A1/3 (3) Sila izmeu estica ne zavisi od njihove prirode (idealni rastvor) fn-n= fn-p= fp-p (4) Sile interakcije su kratkog dometa i imaju karakter zasienja Energija interakcije A, a ne (5) Povrinski napon (6) Statistika raspodela energije ekscitacije (upadna estica) i deekscitacije (proizvodi reakcije) Formiranje j sloenog gj jezgra g ( (upadna p estica + jezgro), j g ), brza raspodela p energije g j na sve estice (nukleone), vreme trajanja = 10-21 - 10-17 s. Deekscitacija: emisija zraenja (kod kapi tenosti se emituje toplota), emisija jednog ili vie nukleona (isparavanje estica), fisija (raspad kapi na dve ili vie).

A(A-1)

Prednosti modela tene kapi

Radiohemija i nuklearna hemija

- objanjava ponaanje jezgara u pobuenom stanju - objanjava mehanizam niskoenergetskih nuklearnih reakcija i fisije - daje osnovu za izraunavanje energije veze nukelona u jezgru Poluempirijska jednaina mase jezgra Weizsacker-ova jednaina: Bukupna = Bv(zapreminska)+Bs(povrinska)+Bc(kulonska)+Ba(asimetrije)+Bp(sparivanja) (1) Zapreminska energija Najznaajniji pozitivni lan koji potie od meusobnog privlaenja nukleona. Ima karaktrer zasienja i zavisi od zapremine jezgra: Bv = av A av = 14,1 , 0,2 , MeV (2) Povrinska energija Analogno sa povrinskim naponom, zavisi od povrine jezgra, tj. od odnosa broja nukleona na povrini i i u odnosu d na b broj j u unutranjosti: t j ti Bs = -as A2/3 as = 13,0 0,1 MeV (3) Kulonska energija Negativni doprinos ukupnoj energiji usled odbijanja protona:

3 Z(Z 1)e 2 1 3 Bc = = a Z(Z 1)A c 5 r0 A1 3

ac = 0,595 0,02 MeV

(4) Energija asimetrije ili energija vika neutrona

Radiohemija i nuklearna hemija

Negativni N i id doprinos i zbog b asimetrije i ij k kod dj jezgara sa A > 40 40, tj. j k kod dj jezgara k kod dk kojih jih j je N > Z. Energija E ij veze je maksimalna kada je N = Z = A/2, a sa porastom asimetrije (N - Z) opada energija veze. Ba = aa(N - Z)2 A-1 = aa(A - 2Z)2 A-1 (5) Energija sparivanja Doprinos p moe biti p pozitivan kod kompletnog p g n - n i p - p sparivanja p j ili negativan g ako su p i n nespareni: + parno Z, parno A B p = a p A 1 Bp = 0 za neparno A ap = 135 Mev neparno Z, neparno A aa = 19,0 0,9 MeV

Ukupna p energija g j veze

B = av A - as A2/3 - ac Z(Z - 1) A-1/3 - aa(A -2Z)2 A-1 ap A-1 Energija veze po nukleonu

B=B A

Primena poluempirijske jednaine mase (1) Izraunavanje konstante poluprenika jezgra

Radiohemija i nuklearna hemija

31 31 Ogledalska jezgra 15 P16 16 S15 jedna p - p veza zamenjena n - n vezom B = B (Z,N) - B(N,Z) = ac A1/3 (N2 - Z2) = ac A2/3

ac = 3/5 (e2/r0)

r0= 3/5 (e2/ B) A2/3

(2) Predvianje stabilnog nuklida u izobarskim serijama - emitera U izobarskoj seriji A = const. const
23 BA =const. = K Z (0,6A + 80) + 80 Z A
2

2Z s dB = (0,6 A2 3 + 80) + 80 = 0 A dZ A
141

t teme parabole b l Zs =

40 A 0,6 A2 3 + 80

Cs Ba La Ce59 Pr Nd Pm 62 Sm stabilan + i ili EZ

141

Ba 141 La + +

B = 2,9 MeV Ek Eksperiment i 2,8 2 8 MeV M V

Modeli jezgra i fisija

Fisija po modelu tene kapi

Radiohemija i nuklearna hemija

Zato 235U podlee fisiji termalnim neutronima (fisibilni izotop), a 238U ne?

Upotreba semi-empirijske jednaine

Energija potrebna za fisiju (energija aktivacije) za jezgra Z>90 je neto vea od 6 MeV Jezgro
Energija osloboena vezivanjem termalnog neutrona (MeV)
233U 235U 238U 239Pu

7,02

6,78

5,39

6,93

d 238U nedostaje oko 1MeV, tako da je mogua fisija samo sa brzim neutronima (prag fisije od oko 1 MeV)

Razlika u energiji je od sparivanja (ili silaska na niu ljusku)

Modeli jezgra i fisija

Model kapi predvia simetrinu podelu fragmenata fisije
U realnosti se to ne deava kod fisije j termalnim neutronima, , ali se prinos fragmenata pribliava simetrinoj fisiji sa poveanjem energije upadnog neutrona

Radiohemija i nuklearna hemija

Objanjenje nije mogue u okviru modela d l tene kapi, k i ali li j je mogue u kombinaciji sa modelom ljuske.

Pri niskoj energiji eksitacije fragmenti tee da budu u blizini maginih brojeva

o - fisija

235U

sa termalnim neutronima

235 - fisija U sa 1 MeV neutronima

Radiohemija i nuklearna hemija

Naravouenije
Mi nemamo model jezgra koji bi istovremeno i podjednako egzaktno kt opisao i sve osobine bi j jezgra, ali li i ovi ik koje j i imamo su dovoljno dobri za npr. -Pravljenje bombi i reaktora j j j funkcionisanja j zvezda -Objanjenje -Ostale sitnije potrebe (proizvodnja izotopa za medicinu)