KULTURA, MUZIKA, POLITIKA

Pre svega, hoiu d a kaiem da pod kul~turomne uodrazumevam samo zbir takozvanih kulturnih vrednosti nego oblast nar&itih, takozvanilh k d turru?h ~ktiivnxnsti.1Kullhru shvatam u naiviEem smislu r e 6 kao koncepciju iivota koja prodire u sve iivotne odnose, u proizvodnju, organizaciju druEtva, javnost i privatan fivot. To je koncepcija koja iivotu daje smisao, izraiava smisao iivotnilh napora i proiilna ga kao celinu. KultYra po takvom shvatanju jeste kvalitet istorijskog razvoja, i ako se u danaEnjoj istorijli radi o razvoju socijalizma, kultura je domen borbe za njega. Sama re? socijalizam govori, doduie, malo. Mora biti jasno gta pod njim podrazumevamo jer smo ,doiiveli ne samo razna ~umazenja toga pojma, vet i razne modele socijdizma. Za mene je socijalizam vezan s ljudskion smislom za pronalaienje, s visprenoi6u i fantazijom Eoveka koji se u raznim situacijama, u raznim uslovima geografskim, istorijskim, ekonomskim, kulturnim itd. probija ka slobodli i Eoveznosti. Otvd mislim da danaEnja kultura pre svega znaEi nove odnose medu ljudima cdajuti mogutnost za nove oblike iivota. Na taj nac'in se socijalizam slhvata kan nova kulturna vrednost koja tek onda postaje ono 30jeste ako znsi-i vige, c'ovec'nije, slobodnije drugtvo u poredenju s prethodnim drugtvom. DanaEnjoj kulturi, kao socijelistic'koj, nije stalo u prvom redu do ,,nacionaLizacije" kultumih tekovina vet do toga da odgonetne odluZujuti momenat u kome hi radnici. i intelektu, sdiaci , alci, kao aktivne dru5tvene snage, p n a y i nove medusobne odnose, bili stvarno jedno drugom svoji, dobro se slagali. Dakle, raldi se o odnosu koji je nespojiv s bilo kakvim bi,rokratsko-stratifikacionim silama i autoriltativnim momentima: za regavmje toga momenta bezmerno su vaini
1

L. Nono, italijanski koapozitor i muzikolog, Elan KP Italije.

LUIDI NONO

oni koncepi-i koje je razvio Lenjin u svojoj midi o sovjetima, Roza Lu'ksemburg u pogledima na demokratiiju, Antonijo Gram5i u projektu o ladniEkim savetima, kao i saznanja o unutra5njim nesuglasicama novog drugtva koje su formulis d i Lenjin i Mao Ce Tung. Kulturni 'problem danagnjeg &aranja ne poEinje tilme ;to radnicima posvdujemo novu sliku ili partituru, kako zami5lja prosvetiteljska teorija o narodnjagtvu. Stvaranje kulture poznje onda kad i i v h o s ljudima u k o n h e h i m i neposrednim vezama, kad izlazimo iz svoje zatvorenosti intelebtualca odvojenog od radnika isklju~ivoEtu svoga posla, kad s njim zajedno razgovaramo i borimo se za zajednicku stvar. V d to je kulturni akt. Za mene je primer takvog celovitog kulturnog akta c'ehoslovaEki razvoj a narocito ono novostvoreno jedinstvo radnika, studenata i inteligencije u Eta satm imao mogutnosti da se lizno uverim u toku svoga boravka. Iz svoje zatvorenosti po5li w ne samo intelektuailci u susret radnicima vet i radnici u susret intelektualcima. Radnici oseCaju veoma jaku potrebu za tom neposrednom vezom. Mofda je karaktenstirno ono k o mi je rekao jedan od uresnika diskusije u CKD kad je isticao da za njega smijaPzam ne moie znariti samo osiguranje materjjalne bezbednosti, da mu je nuino potrebno da razvije i svoju idealnu i eti6ku stranu koja je u proglosti bila zanemarivana, neprimetivana i istrebljena. Ne radi se samo o 'bezlic'noj misaonoj srodnosti vet o konkretniw ljudslum vezama i d d r i m a u kojima proiivljavamo svoj iivot. Kad kaiem da muziku danas treba pisati, ne kao dosad, i z drugih aspekata, socijalnih i estetskih, mislim bag na taj stadijum pre svoje kompozicije. To deluje na kompoziciju kao momenat koji istize nuinost pisanja. 0 odnosu dela prema roveku i njegovom delovanju na njega odluruje se vet ovde. Pri tom je stalno re; o najneposrednijern, najaktivnijem ukljuEivanju deIa u to formiranje iivota, dela koje stoji na visini dana5njeg misaonog i tehnizkog razvoja. Takvo delo Zelde i morate da traii druge puteve za svoje Sirenje od onih koji se danas nude u nasledenoj struskturi rnuzi6kih institucija. One su ogranic'ene kako svojim kapacitetom tako i usmerene samo na tanak sloj tzv. klasizno obrazovanih slu5alaca i,

najzad, usmerene i prorahnate na odredeno ideologko dejstvo tzv. afirmativne umetnosti. A na ovaj natin ,deluju i onda ako se nekritizki koriste za girenie radiikalnih dela nove umetnosti. eventualno ako su bez radikalni'h reformi prihva6enih i z starog drugtva. Mislim da je tek nage doba kako treba aktualizovalo Hegelovu misao o svrgetku umetnosti: svedoci smo odumiranja stare kulture i-ija se vezanost za kapitalistizki poredak vidi pre svega u tome gto ta kultura (opet kao odredena iivotna koncepcija) gubi svojv hvmanu funkciju i menja se, bag zbog insti~tucionalnog sistema, na jednoj stranli u zisto komercijalnu potro5nu robu a na drugoj u ukrasni oslonac 1 p o w r u postojefeg poretka. Institucionalni sistem ligava kulturu kritii-kog sadriaja, sputava je da se efiikasno izraiava kao kulhra. Stvaranje unutar toga sistema osubeno je na futanje i zimski san. Sm* stare kulture odraiava se l i u jednostranom Lultivisanju tehnickih momenata na kojima je inasla danagnja estetika povrgnih avangardi. ZeJim da ukaiem na opgti momenat koji se tu javlja. Cesto se zaboravlja da je tehnokratija u modernom dru3tvu vrsta kapitalistiiike prevlasti. Tehnokratija se naslanja na shvatanje da narodi i zemlje koji nemaju na raspolaganju najmoderniju tehniku, danagnjoj istoriji nemaju gta da kaiu, zak su na svoj nazin upuCeni da prihvataju preimufstva tehnizki razvijenih. Tehnii-ki razvoj je naravno vaian u bilo kojoj grani. Ali tu posboje i druge stvari. Samo dva primera. U Vijetnamu pobeduju supermodernu industrijsku silu tehnokratije srazmerno stara i ogranii-ena tehnii-ka sredstva. A u Buliviii, Gvatemali i Venecueli shvatio sam gta je za kvlturu vainije: tam0 ne postoji elektronski studio koji je za najnapredniju kompozitor~ku tehniku neophodan. Mi kulturan Eovek, tj. onaj koji ima odnos prema revoluciji, fivi u borbi za novo dmgtvo, ima negb drugo: njegov elektronski studjio je oruije. Tamo sam razumeo zaJto se najviB kulturni momenat latinskoamerizkog razvoja usredsreduje na Ce Geveru ili Kamila Toreza, na borbu za novu koncepciju iivota u kome fe najzad i specifiznost muzizara, slikara ili vajara imati i nove unogufnosti za rad i iivot. Mi Ewopljani smo sasvim iskvareni evropskim centralizmom. To je stara katolii-ka i imperija-

listirka tradicija koja je Etitila superiornost odredene politiEko-ekonomske i kulturne koncepcije koja se, na ialost, prenosi i u socijalistii-ki svet. I u Etaliji su komunisti bili vaspitavani u slic'nom oboiavanju evropskosovjetskog modela socijdizma a ipak je takav d n o s marksirnu potpuno h d . Razvoj socijaliima u SSSR je ne6to drugo no ~ a z v o jsocijalizma u Kini, a ovde opet ne6to h g o nego u Srednjoj Evropi ili Severnoj Americi. Treba te raziike marksistirki analizirati i nalpustiti teoriju o obaveznim modeli'ma, vodeCim zernljama, v d e t i m pastijama. A kdtura znari isto tako i nuinost takve analize, na koju se aslania vlastita, iznutra ~ a s t u t a aktivnost, i stvaranje, i novo ispitivanje onoga 6to danas znai-i kdturu na ovome mestu i u ovom razvoinom tirenutku kao i trud da se postave temelji novoj koncepciji Zivota, kako Sam o njoj govorio. U tome ne moZe ni6ta da ivneni to 6to je kreativnost marksistirke misli ostajala mnogu decenija zarnrznuta. Bez tog anditii-kog itruda ne moie se i& dalje. Dobro raztumem zahteve umetnika koii brane tzv. autonomiju umetnosti. To je razumljiva reakcija na doba mrai-nih diktatorskih defo~macija,ali ta autonanija h postati plodna za stvaranje tek kad bude podala otvoren teren za nove koncepte, nove teorije koje neCe biti diktirane odozgo vet C e biti plod stvaralarkog rada umetnika i teoretii-ara koji razmi6ljaju o uslovima stvaranja u borbi za novu kuilturu i proiivljavaju tu borbu kao svoiu sudbinu. Aubnomiia stvaranja koja bi u ti3ini i neometano negovala samo dosalda6nje koncepte umetnirke delatnosti, i nehotice sudeluje u smrti stare umetnosti i kulture. Neobihost danagnje situacije u socijalistii-kim zemljama vidim na ovom polju u tome 6to se posle sloma dogmatskog diktata nigde nije pristupno temeljitoj analizi pojma 6ta je u stvari moderna socijalistirka kultu~a. Umetnika na to ni3a ne primorava jer finansijski fondovi, potro6ai-ki odnosi u sociialistii-kom dru3tvu io5 uvek osiguravaju dobru produ partitura i gramofonskih ploi-a a stvaranje se zadovoljava s popravksma, dopunama, bogatenjem pomofu sredstava stvorenih na drugom mestu. Ali stvaralai-ka iniciiativa ovde nedostaie bag zato 6to nema dovoljno obrazloienih perspektiva i 6to se za njih ne bori. Podvlai-im da ovde nije re? o perspek-

LUIDl NONO

tivi uopgte vel o perspektivi koja se stvara na osnovu analize konkretne situacije cele kuliure i brine se o smislu, delatnosti, mogufnostima i nGnostima savremenog - ne tradicionalnog stvaranja u sawemenom socijalistiEkom dmgtvu. Opasnost od dugog ostajanja pni ovom nemanju programa u najIirem smislu r e 3 je dvostruka: na jednoj strani ofivljuje stare dogmatske tendencije koje C e biti definitivno regene u teoriji i u kulturnoj politici tek ako ovde bude postojala nova delotvorna koncepcija kulture u Ytvaranju. Ne zaboravimo da je ova stara koncepcija igla u prilog mnogim neproduktivnim zanatlijama i da je i dandanas njihov iivotni interes. Ali i na drugoj strani, nedostatak nove koncepcije k d ture stvara lainu predstavu o tome da su kapitali'stirke zemlje danas kulturno mnogo dalje nego socijalistiEke i to bag zato :to su bogato razvile tehniEke mogutnosti za stvaranje a s t i m zajedno i neobic'no bogatu teoretsku aktivnost u vreme kad iz socijalistic'kih zemalja nije potekla ni jedna teorijska inicijativa. Autonornija stvaranja ima srnisla tek onda ako se shvata kao mogufnost da se slobodno stvara, misli i izrsava, kao negacija na koju se ipak rnora nadovezati stvaranje koje diferencira, kritirki ispituje i to kako u praksi tako i u tmriji. Uz 'temu kulitura i politika danas postoje tri t a h o izgradena gledigta. Na jednoj strani se tvrdi da umetnost nema nikakve veze s politikom. To migljenje je karakteristirno za burioaziju kapitalistirkih zemalja koja midi d a umetnost treba da ima Eisto ornamentalnu funkciju, da na svoj naEin treba da bude luksuzna roba. Ali isto tako odgovara i licemernim tehnokratama na vlasti koji nerado gledaju na tu opasnu politirku inicijativu koja se samo veoma te5ko moie sputati. Oni su migljenja da umetnost treba da sivaraju struhjaci za umetnost a politiku, ~pak,strurnjaci za politiku. Zatim postoji i drugo migljenje koje smatra da umetnost dobija p o m o h svoje politizke funkcije jedino ukljurivanjem u institucionalni organizam. Prema ovome delo ne mora da bude samo po sebi arijentisano; zavid samo od profesionalnog kvaliteta dela a ostalo je u svakom sluraju van mofi kompozitora. Ovo delirnic'no opahanje ipak zaborav'lja da onaj ko na takav narin osiromaguje stvaranje u pogledu ogranifenog usmeravanja, nehotice stvara povoljan

LUIDI NONO

teren za manipulacije i svojom apolitiZnob6u isto tako poli'tizira. Najzad, postoji i shvatanje sa kojim sarn se i ovde sreo; kadgod p d n e da se prijatelji s politikom, umetnost ima uvek gtete. Ovo shvata(nje je isto tako n q s r e d n a reakcija na period dogmatskih diktata koji traii analizu i abjagnjenje gta je to u stvari politika i zaMo i kako je bila dogmatsk'i ddeformisana. Cehoslu vaEki razvoj poslednjeg perioda pruia odlic'ne osnove za ovu analizu. Ako danaEnji Eehoslu vac'ki intelektudci govore kao radnici i studenti da u ovom monlentu stvaraju politiku, onda to istovremeno znaM da stvaraju knlkuru. I jog viEe, svojom praksom d a z e pravo u centar zbivanja u kome je pravo kuiturno stvaranje - kao uostalom uvek - i nehotice inicijator politirkog sazrevanja. Cesto se govori i da umetnost ne moie mnogo da uc'ini za revoluciju jer revoluciju ne stvara muziska, slika, knjiga ili skulptura vet organizovan revolucionarni rad. U o v h argumentima Eujem samo pravdanje pasivnosti ili nesmelovt stvaralaca. Istina je da shraralagtvo ne i truba za objavljivanje stvara revoluciju a nije n parola, kako je to zamiEljao staljhski ,dogmattizam. Nova revolucionarna politiEnost stvarala5tva leii u invenciji, otkriCima, u fantaziji p o m o h koje se tratnsformiEe misao o novim odnosima i ljudskim kvalitetima koji zajedno s delom ulaze u kulturnu strukturu drugtva kao takvog i koji imaju svoje konkretne atdresate. JOE jednom se vraCam momentima pre ,,sastavljanja partitare", konkretnim vezama s iljudima koji odreduju kako i Eta Eovek ieli da pige. Odreduju, upravo, kako se Eovek 'formira kao Eovek a partitura je na svoj naEn posledica tog formiranja jer je nuian instrument sparazumevanja s ljudima. A u tom sporazumevanju doCi de do izrafaja, opet, usmerena suigra momena'ta tehnic'kih, estetskih i i,deoloEkih, i g a koja je Cvrsto vezana za mogutnost i nuinost komuniciranja. Vet nekoliko godina me pozivaju radnici u rame talijanske gradove i fabrike na razgovore o mojoj muzici. Tamo o b i h o izvodim svoja najnovija dela izradena u elektronskom studiju, La Fabbrica illuminata, A floresta e joveln E chea de vida, Muzika za Vajsov (Weiss) ,,Pretres" a sada i Contrapunto dialettico allamente koji sam svirao u Pragu na Medunarodnoj tribini kompozitora. Prilikom +ih susreta pokalzalo se,

LUIDI NONO

pre svega, da danabnja muziEka k d t u r a n e m o r a da ra?una s tzv. tradicionalnim kanalima koncertnih sala i s tradicionalno obrazovanom publikom. I to je jedna od dosadabnjih predrasuda koje stoje na putu ~ealizacijenc..rih direktnih veza izmedu umetnika i radnika. Govori se, upravo, da radnici nemaju muziEkog vaspitanja i da zbog toga ne mogu da razumeju novu muziku. Uostalom. takve su araurnente iznomsili ideologki " birokrati koji su govordi da je moderna umetnost narodu nerazumljiva, zaboravljajuCi da ih za takve izjave nije ni jedan radnik delegirao niti im dao pravo da govme u njiihovo h e o ovim, kao i o drugim stva~ima.Moji susreti i iskustva sa tih izvodenja i diskusija nauelli su me pre svega da u danabnjoj modernoj industrij slhoj proizvodnji radnik mora da ovlada dosi3 sloienom t e h ~ k o m , mora da misli, mora da ima magte, mora d a je intelektuallno na visini. Ovaj nivo tehnizkog vaspitanja daje odredene moguCnosti za koje C e se sluh uhvatiti, iako nije b k u lovan u klasicnoj muzici. B40 je simptomakieno da su se radi~iciintenzivno hteresovali za tehniEke metode obrade zvuka i za konstrukciune kontinuitete celine. Njihova prva reakcija je, razumljivo, obicno bila psihofiziolobki ekstenzivna. Reagovali su povrbno kapaatetima svoga sluha. La Fabbrica aluminata obraduje kao materijal i buku koja je snimljena u Zelicani. Prve primebbe su glasile: HofeS da pibe5 o nama i o nabim prilikama ali buka u EeliEani je mnogo strabnija od onog 5to ti obraduje5. Ali kad su bili upoznati s konstrukcijoln i saznali kako se od te buke rada i izraduje z a v r h i deo koji peva solo glas, glas koji se pre toga gubio u toj buci, shvatili su i konixre smisla kompozicije. Shvatili su da svojim iivotom u fabrici postaju rolboti, da tu buku u stvari ne Euju, da je t o za njih normalno, ali da t a normalnost otuduje Eula za ljudski glas i njegovu ljudskost. Kad su shvatili konstrukciju porno& svoje mag te, svog bnstruktivno misldeg sluha, odgon e t n d i su smisao. I to na materijalu koji pripada danabnjem iivotu, na netradicionalnom materijalu obradenom organski pamoCu elektronike. Naravno d a sam kao kompozitor moTao da na ton1 materijalu idem na momente kad akustiEki ienomeni postaju direktno estetski, kad p d i n j u da, tako reCi, iz iivota zahtevaju klice

smisla za ljudski sluh. Kako od tih iivih zvukova - u poslednjoj kompoziciji, pored ostalog, na taj narin su mi posluiili zvurni snimci sa ribarske pijace u Veneciji - tako iz govora tehnika u studiju pomaie mi da izvurem ono ;to bih nazvao znakom danagnjeg roveka. Studio je za mene ,,produZeni" siluh, mikroskop koji montiram na dosad neispitanu, zanemarenu akustirnu realnost, koja karakterige danabnji Zivot i to ne samo spolja vet, pre svega, unutra, u fenomenu ljudskog govora. Coveriji glas je za mene uvek bio najbogatiji instrumenat i izvor i na svoj narin tu nastavljam one stavove koje je stvorio Mu~sorgski i Janarek ali i istGne kulture, Japanci, Indusi, Afrikanci. Godinama sam analizirao kakvi su odnosi u nar&itim kulturama u konkretnim druBtvima - gde se i glas fiziolos'ki dru'krije stvars nego u Evropi - izmedu mogutnosti jezika i n j i ~ hovih navika, kako su a'kustirki elementi jezika vezani za funkciju socijadnu, versku, umetnirku itd. Pri susretu s radnicima otkrio sam narori;? deformacije. U buci, gde nisam nibta Cuo i ni5ta rzzumeo, oni su govordi sasvim normalno i razumeli jedni druge. Ali ove akustic'ke uslove oni sa sobom prenose i u svoj svakodnevni normalni Zivot. Sluh koii se usmerava unutar te prinudne stvarnosti na najelementarnije obavebtavanje, deforn~isaose. Dodube, u buci Euje ali 11 normalnim prilikama reaguje kao ogteien. Na ovaj m ~ m e n a tse naslanja misao u La Fabbrica koja je htela da se pozabavi sadagnjom sudbinom Eovernosti. Mislim d a je najveti problem za danabnjeg kompozitora da c'uje svet i Zivot u koji smo postavljeni i koji ielimo da menjamo. T o znari izvuii se iz ropstva shema i navika koji ga ograniiavaju samo na zvukove koje pruia tradicija; i kompozitori Eesto raspravljaju o akustirkim fenomenima, koje je ,donela moderna tehnika sasvim nezavisno od niihovih odnosa prema svetu Eoveka, ne traiefi smisao tih pojava. Ja lirno danas radim tako reii iskljurivo s mladim glumcima milanskih pozorigta ba5 zato gto njihovi glasovi nisu jog s p u t a ~rutinerstvom; zato su neiscrpni izvor raznih moguinosti izraiavanja, nijansi. Mnogi danagnji kompozitori propadaiu bto nove akustirke fenomene obraduju na starj, tradicionalsn narin. Na taj narin sami sebi stva-

raju prepreke da bi ostdi mogli rmumeti i Avatiti njihove, u stvari savremene kompozicije. Njihova svest stalno pokazuje nekud unazad, na ono iz stare, konzervisane i posredne kulture od cega iive. Te kompozicije su nerazumljive ~ r a dicionalno vaspitanome i obrazovanome slu5aocl1 jer njegovo uho ne moie d a prekorari barijeru i7inedu tradicionalnog gkolovanja i novog akustirkog fenomena i metode rada shvata kao golu shemu. A neSkoiovanom, ,,Eednoml' slu5ao:w ostaju nerazumljive ba8 zato 5to ovi fenomeni nemaju dovoljno razvijenu ,,znaZenjsku usrnerenost": konstrukcija celine je ovom unutra5njem obeleiavanju novog materijda tuda - ukoliko, dodu5e, Sam materijal ovaj znak registruje. Konstrukcija koja ukazuje na klasicizam govori rednom slu5aocu upravo vrlo malo jer mu ovde ,,nedostaje kljur za dezifrovanje" tradicionalnog vaspitanja. Nije slurajno gto je velina ovakvih proizvoda osudena da iivotari u n d n i m radio ernlsijama gde je njen stav prema savremenom iivotu, ljudima potpuno umrtvljen. Ako savremcna kompozicijz zaista treba da bude deo danagnje kulture i ako treba da deluje na savrenenog roveka, mora raEunati s njegovim izm?nie:lim mogutnostima. To su ponekad drukrije mogudnosti od onih koje je imao rovek klasirnog Jsba tj. slugalac koji pripada tredicionalno obrazovanim slojevima. Mora rarunati s njegovim iskustvom, s njegovim sluhom, s njegovom inteligencijom i neobirnom magtom, a isto iako, to naglagavam, s njegovom idejnom orijentacijom. Odluruju6i je onaj veliki pravac kublturnog razvoja, o kome sam govorio. Kultura koja se tek koncipira, za koju su konstihtivni nevi ljudski odnosi i to ne medu lihostima kao monadama vet medu odluiuj'utim drugtvenim klasama i slojevima koji moraju izi& iz svoje wzajamn:! otudenosti. Ovde isto tako vidim jednu od najveiih kullturnih perspektiva danaznje Cehoslovarke Dosad je muzirka avanga~da pokuzavala da odozgo rnzbije tu otudivazku pregradu. Danas moie i mora nadovezivati na ono strujanje u samom iivotu koje im pruia p t p u n o nove mogutnosti. Re; je o tome da je umetnik ieleo, i po svom najdubljem uverenju morao d a ieli, da pruii iivotu 520 opseiniju formu bag na taj narin ;to svom svojom snagom ponire u totzulnost dma5njeg razvoja i uzima ure5i.a u njegovim borba-

LUIDI NONO

ma. Jer samo ovde C e naCi toplinu iivota, radost zbog njegove lepote i stvaraee osloboden svih praznih, izvettaZenih, vizionarskih maglovitosti. (Prevela NADA DORDEVIC) (Iz prazkih razgovora 7-12. I11 zapisao i izabrao Ivan Vojtjeh)