PJER BURDIJE

SlMBOLldKA MOC
Ovaj u neku ruku ,,skolastiEann dijagram ima nameru da pruii sinoptifki pregled ukupnosti dostignuca drustvenih nauka koja bi trebalo da se integriiu (i prevazidu) kako bi se izvela adekvatna teorija simbolifke rnoci. 1. ,,SIMBOLICKI SISTEMI" (UMETNOST, RELIGIJA, JEZIK) KAO STRUKTURE KOJE STRUKTURISU ,,ShimbolLibki silstemi" SLI simboli2ke forme fK,a.sirer, 1958), instrumenti za konstruisanje stvarnosti. Ova tradicija naglagava kognitivne funkcije simbola, zanemarujuci pitanje njihlovih drugtvenih funkcija. Ona nastoji da dosegne do specifiEne logike razliEitih formi organizacije sveta, razliCitih naEina saznavanja (mit, jezik, umetnost, nauka). Takozvana Sapir-Vorfova tradicija, koja jezik smatra za instrument saznanja i konstrukcije sveta predmeta, ameriCka je verzija Kant-Humbolt-Kasirerove tradicije. U spisu ,,Perspektiva kao simbolifka forma" Ervin Panovski u stvari raspravlja o perspektivi kao istorijskoj formi !ne ulazebi prit,om toliko ~sistemati~6n~o L II ~rek~oas~tmkciju njane druStvene geneze ( P a n o v k i , 1924). Dirkem sebe eksplicitno postavlja u kantovskii tradiciju (Dirkem, 1915). Ipak, u meri u kojoj pokuSava da da ,,pozitivanWi ,,empirijskin odgovor na pnoblem saznavanja, izbegavajuki dilemu apriorizma i empiricizma, on postavlja i temelje za sociologiju simboliEkih formi (Dirkem i Mos) (Kasirer eksplicitno izjavljuje da pojam f'orme klasifikaciie u ~ o t r b l i a v akao ekvivalent ,,simboliEkoj formi" - ~ a s i r e r ,1946, str. 16). Sa Dirkemom, forme klasifikaciie vise nisu univerzalne (transcendentalne) forme veC postaju (kakve su implicitno za Panovskog) druStvene forme, tj. proizvoljne i svojstvene odredenoj grupi. Ovde se misli na etimolosko znaCenje pojma kategoreisthai - jarno osuditi, na koji nas je Hajdeger podsetio; i pod tim se misli na srodniEke odnose, koji su primer druSlvenih kategorija par excellence ( d n o s i obraCanja).

PJER BURDIJE

Ovom idealistiekom tradicijiom predmetnost je definisana usaglagavanjem razliEitih subjektivnosti, a razum sporazumom. 2. ,,SIRIBOLICKI SISTEM" KA-0 STRUKTURISANE STRUKTURE PODLOZNE STRUKTURALNOJ ANALIZI Strukturalna analiza obezbeduje metodo1,oSke instrumente kojima se omogutava ispunjenje neo-kantovske teinje za razumevanjern specififne logike svake od ,,simboliEkih formi": strukturalna analiza teii da posredstvom tautogoriekog (za razliku od alegorifkog) proueavanja prema kojem mit uspostavlja odnos jedino prema samome sebi, ustanovi irnanentu iogiku svake od simboliEkih proizvodnji. No, za razliku od neo-kantovske tradicije koja je stavljala naglasak na modus operandi, n a proizvodm delatnost svesti, u strukturalistiEkoj tradiciji opus operandurn, istrukiturisane stmlkhure, .su povlaSeene (Levi-Stros, 1966, 1968). U koncepciji koju Sosir, osnivaE ove tradicije, ima 0 jeziku to se jasno ogleda: strukturisan sistem jezika se temeljno razmatra kao uslov razumljivosti govora, tj. kao strukturisani medijum koji mora biti konstruisan da bi se mogao objasniti stalni odnos izmedu zvuka i smislal).

instmenti za saenavanje i konstmkciju predmetnog sveta

sredstva komunikacije (jezik/hltura nanuprot gavoru/ponaSan ju)

moE

/nodela rada

Simbolifke f o m e subjcktlvne strukture (oodus operandi) KANT - kASIH6R

jinbolifki predmeri predmerne stmkture (opus operatun) HaCrX SO~IR

SAPIB - VORF -- DInKxlq -- LL~I-.,PBOS (hlturalizam) nos (semiologija) DmStvene Some klasifikacije Oznafavanje: predmetnost kao proirvod komunikacije ' k c .,a J E 2 s ). * : k.>W,nikacije 1 sociologija simboliekih T o F m i doprinos simboliEke eoei enosrolo2kom poretku = znafenje konsenzus tj. doksa O~todokSnO~t OznaEavanje: predmetnost kao sporazum subjekata (kon-

Grupe spec;jalista u takmiEenju za monopol legitimne simboliEke proizvodn je YTBEH

\
e ; z k -

kao poseban doprinos simbolifkog nasilja (usadjivanje babitusa) politifkom nasilju (dominacija) Podeln rada dominaci,je

1)

Suprotstavljanjem koje Panovski ustanovljava izmedu ikonologije i ikonografije (Sto taEno odgovara sposobnosti izmedu fonologije i fonetike) on (kao i celokupan karakter njegovog rada kojim pokuSava da razjasni duboke strukture umetnirkih dela) spada u ovu tradiciju (Panovski, 1955).

PJER BURDIJE

Prva sinteza ,,SimboliEki sistemi" su instrumenti saznavanja koji vrSe strukturirajuku vlast u meri u kojioj su i sami strukturisani. SimboliEka moC je moC konstruisanja stvarnosti koja teii da ustanovi gnoseoloHki goredab; aeposredno znaEenje @misao) sveta (posebno druStvenog sveta) predpostavlja ono Sto Dirkem naziva logiEkim konformizmom, tj. ,,homogem koncepciju vremenb, prostora, broja i uzroka koja omoguCava sporazum medu umovima". Dirkem - ili, posle njega, Redklif-Braun, za koga ,,druStvena solidarnost" poEiva na deobi simboliEhog sistema - zasluini su Sto su eksplicitno ukazali na druStvenu funkciju (u strukturalno-funkcionalistirkom smislu) simbolizma, originalnu politiEku funkciju koja je nesvodiva na strukturalistiEku komunikacionu funkciju. Simboli su instrumenti druStvene integrisanqsti par excellence: kao instrumenti saznavanja i komunikacije (vidi Dirkemovu analizu svetkovine), oni omoguCavaju konsenzvs o srmi~slu dmStven'og sveta koji rpredstavlja bitan doprinos reprodukciji druStvenog poretka; ,,logiEnaU integrisanost je preduslov ,,moraine" integrisanosti2).
3. SIMBOLICKI SISTEMI" KAO MENTI DOMINACIJE

INSTRU-

MarksistiEka tradicija daje prednost p~olitiEkim funkcijama ,,simboliEkih sistema", na uStrb njihove logiEke strukture i njihove gnoseoloike funkcije (iako Engels govori o ,,sistematskom izraiavanju" u vezi sa pravlom - Fojerbah i kraj nemaEke klasiEne filozofije, u Marx i Dngds, Selected Work;, London 1968, str. 617). Ovaj funkcionalizam (koji nema niEeg zajednifkog sa strukturalnim funkcionalizmom Dirkemovog ili Redklif-Braunovog tipa) objaSnjava simboliEke proizvodnje stavljajuCi ih u odnos sa interesima vladajuke klase. Za razliku od mita, kolektivnog proizvoda kolektivno prisvojenog i potroSenog, ideologije sluie posebnim interesima teieCi da ih predstave kao univerzalne, zajedniEke interese cele grupe. Dominantna kultura dioprinosi stvarnoj integrisanosti dominantne klase (obezbedujuCi neposrednu komunikaciju izmedu svih njenih Elanova, odvajajufi ih od ostalih klasa); zatim fiktivnoj integrisanosti druStva u celini, Eime doprinosi i demobilizaciji (laina svest) potEinjenih klasa i legitimnosti ustanovljenog poretka ustanovljenjem podvojenosti (hijerarhije) i legitimnosti t e podvojenosti. Dominantna kultura izaziva sebi svojstveno ideNeo-fenomenoloSka tradicija (Suc, 1962; Berger, 19fi6) i neki oblici interakcionizma prihvataju iste predpostavke jedinstveno zanemarujuei pitanje druStvene uslovljenosti postojanja doksiCkog iskustva sveta (posebno drustvenog) (Huserl), tj. iskustva druStvenog sveta uzetog (kako Suc kaie) ,,zdravo za gotovo".
')

PJER BURDIJE

oloSko dejstvo skrivajubi svoju funkciju podele (ili podvojenosti) pod funkciju komunikacije: kultura koja objedinjuje (medijum komunikacije), razdvaja (instrument podvajanja) i daje legitimnost razlikama odredujufi sve kulture (oznaEene kao subkuiture) u smislu njihove udaljenosti (u smislu lilavanja) od dominantne kulture, identifikujuki dominantnu kulturu sa kulturom (tj. vrhunskom k u l t u ~ o m ) .

Druga sintera
Nasupnot svim formama ,,simboliEkeS zablude koja svodi odnose prinude na odnose komunikacije, nije dovoljno primetiti da su odnosi komunikacije uvek, nedeljivo, odnosi moCi koju zadobijaju izvrlioci (ili institucije) obuhvaCeni tim odnosima a koja im kao dar ili potla'c omoguCava da zadlobiju simbolirki mob. ,,Simbolirki sistemi", kao strukturisani instumenti komunikacije i saznavanja kao i oni koji strukturisu, ispunjavaju svoju politirku funkciju kao instrumenti dominacije (ili tarnije, kao instrumenti legitimnosti dominacije), Sto doprinosi cbezbedenju dominacije jedne kTase nad drugom (simboliEko nasilje), dodajuCi ojaEavanje njihove sopstvene sile odnosima sile na osnovu koje opstoje i time doprinosi Veberovom ,,odomaCenju dominacije". Razlitite klase i delovi klasa ukljuEeni su u specifirno simbolirku borbu nametanja odredenja druStvenog sveta koje je najsaglasnije njihovim interesima. Polje ideololkih poloiaja reprodukuje polje drugtvenih poloiaja u razliritoj formi3). One tu borbu mogu da vode direktno u simboliEkim sukobima svakodnevnog iivota ili posredno, kroz borbu medu specijalistima simbolirke proizvodnje (proizvodaEi sa punim radnim vrmenom), za monopol nad legitimnim simbolirkim nasiljem. tj. moC nametanja pa Eak i usadivanja instrumenata saznavanja i izraiavan ja (taksonomije) drultvene stvarnosti, koji su proizvoljni ali se kao takvi ne prepoznaju (Veber, 1968; Burdije. 1971 b i c).~ Polje simbolirke pmizvodnje je mikrokosmos simboliEke borbe klasa: sluieCi sopstvenim interesima u borbi u polju proizvodnje (i samo u tom obimu) proizvodari sluie interesima grupa izvan polja proizvodnje.
S,

IdeoloSka zauzimanja poloiaja predstavnika dominantne klase su strategija reprodukcije koja strerni ui'vr5Cavanju vere u legitimnost dominacije te klase, kako u okviru te klase tako i izvan nje.

') IdeoloSki rad speciialista ima za dejstvo poiasnjavanje i sistematizovanje fime se obezbeduju sredstva za preobraiaj jedinstvene praktiEne veStine u simbolifku veitinu; za preoblikovanje neiskazanog u kazivo, za prevazilaienje granica nezamislivog.

PJER BURDIJE

Dominantna klasa je popriSte borbe za hijerarhiju naEela hijerarhizacije (Burdije, 1971 a). Dominantne frakcije, Eija se mob zasniva na ekonomskom i politiEkom kapitalu, teie da nametnu legitimnost svoje dominacije bilo svojrom simboliEkom proizvodnjom (rasprave, napisi, itd) bilo posredniStvom konzervativnih ideologa koji samo sluEajno stvarno sluie interesima dominantnih delova klase, tj. samo u meri u klojoj sluie i sopstvenim interesima profesionalnih proizvodafa, stalno preteci da obrate u sopstvenu korist moc odredenja druStvenog sveta koju odriavaju putem predstavnika. Dominantan deo klase uvek teii da postavi kulturni kapital - kome duguje svoj poloiaj u vrh hijerarhije naEela hijerarhizacije ($to r a i i i za one koje logika borbe unutar polja kulturne proizvodnje primorava da sluie interesima dominantnih delova klase). Insistiranje da su instrumenti komunikacije i saznavanja, kao takvi, instrumenti moCi znaEi insistiranje na njihovoj potEinjenosti praktiEnim funkcijama i da je koherentnost koja ih karakteriSe 'koheren~tnost praktiEne logike, (nasuprot strukturalistiEkoj zabludi koja, dospevajuCi samo do logiEke i gnoseoloSke funkcije, precenjuje unutraSnju logiku ,,simboliEkih sistema" i ,.ideoloSkih sistema", koji su eliptiEne i prikrivene kvazi-sistematizacije usmerene svojim etirkim i politiEkim naklonostima) (Burdije, 1972).5) ,,SimboliEki sistemi" se bitno razlikuju zavisno od toga da li ih pmizvodi i, u tom smislu, prisvaja cela grupa ili pak, da li ih proizvodi grupa apecijalista i, joS etaEnije, relat'ivno nezavisno polje proizvodnje i razmene". Istorija preobraiavanj a mita u religiju (ideol2giju) je nerazdvojiva od istorije uspostavljanja grupa specijalizovanih proizvodara religioznih obreda i rasprava, tj. od napretka podele religijsBog rada, koji je mera napretka podele druStvenog rada a time i klasne podele (Veber, 1958; Burdije, 1971 b), a Eije posledice ukljuruju i oduzimanje instrumenata za simboliEku proizvodnju od neposveCenih7).
5, Insturementi dominacije koji su u stanju da strukturiSu post0 su veC struktuisani, ideoloSki sistemi koje specijalisti proizvode i, u borbi za mnopol legitimne proizvodnje, reprodukuju strukturu polja druStvenih klasa u neprepoznatljivoj formi posredstvom homologije izmedu polja ideoloske proizvodnje i polja ideoloSke proizvodnje i polja druStvenih klasa.

=)

MarksistiEka tradicija priznaje relativnu nezavisnost ideologija od proizvodara ideologije masa, ali ne ustanovljava osnove niti druStvena dejstva t e nezavisnocti. ?) Postojanje specijalizovanog polja proizvodnje je uslov za pojavu borbe izmedu ortodoksnosti i heterodoksnosti koje su podiednako suprotstavljene doksi, tj. onome o ?emu se ne raspravlja.

PJER BURDIJE

Svoju strukturu i svoje najspecifienije 'funkcije ideologije duguju druStvenim uslovima svoje proizvodnje i razmene, tj. funkcijama koje obavljaju, najpre za specijaliste koji se takmiCe za monopol nad nadleinostima u oblasti o kojoj je reE (religija, umetnost, itd.) i sekundarno, i uzgred, za nespecijaliste. Kada tvrdimo da su ideologije uvek ldvostruko odredene, d a svoje najspecifienije karakteristike duguju ne samo interesima klasa ili delova klasa Eiji s u izraz (funkcija ,,socioditetaW)veC i specifiEnim interesima onih koji ih proizvode, kao i specifirnoj logici polja proizvodnje (obieno preobraienog u ideologiju ,,stvaranjaU i ,,stvaraocan) u stanju smo da izbegnemo grubo svodenje ideoloSkih pmizvoda na interese klasa Eije su oni sluge (,,marksistiEkimn kritikama svojstven ,,kratak spoj") a da ne zapadnemo u idealistifku iluziju koja ideoloSke proizvode smatra samodovoljnim i samoopl~&avajuCim totalitetima koji podleiu Eistoj, krajnje unutraSnjoj analizi (semi~logija)~). SpecifiEno ideoloSka funkcija polja ideologke proizvodnje se obavlja kvazi-automatski na osnovu homologije strukture izmedu polja ideoloSke proizvodnje, organizovane oko suprotnosti izmedu ortodoksnosti i heterodoksnosti i polja borbi izmedu klasa za odriavanje ili obaranje simboliEkog poretka. Ta je borba organizovana na supllotnostima izmedu dominantne ideologije strukturisanog, strukturiSuCeg medija koji teii da nametne pojimanje ustanovljenog poretka kao prirodnog (orbodoksnost) kroz preruSeno (a otud i pogreSno shvaCeno) nametanje klasifikatornih siitema i mentalnihstruktura- i heterodoksne (ili kritirke) rasurave. simbolirke moCi mobilizabije i podrivanfa koja ostvaruje potencijalnu mot dominantnih klasa uniStenjem lainih dokaza ortod~oksnosti (fiktivno ponovno ustanovljenje dokse) Eime se neutralizuje moC demobilisanja koju ona sadrii. Homologija izmedu dva polja aubomatski uzrokuje borbu za specifiEne ciljeve u pitanju, u nezavisnom polju, a proizvod su eufemizirane fornle ideoloSkih borbi medu klasama (Burdije, 1975 b). Cinjenica da je uspostavljena samo korespodencija sistem-sistem maskira, u oEima proizvodaEa kao i u oEima svetine, Einjenicu da unutraSnji klasifikacioni sistemi reprodukuju u neprepoznatljivom obliku neposredno poliTime ne zapadamo ni u etnologizam (prisutan narofito u analizi arhaifne misli) koji ideologije smatra za mitove, tj. nediferencirane proizvode kolektivnog rada. fime se zanemaruje sve Sto oni duguju osobenostima polja proizvodnje (ezoterirna reinterpretacija mitske tradicije u grfkoj tradiciji, na primer).

PJER BURDIJE

tiEke taksonomije8) i da je specifiEna aksiomaticnost svakog polja preobraien oblik (preobraZen shodno posebnim zakonima polja) osnovnih naEela podele rada (na primer, univerzitetski klasifikaciloni sistem u kvazi-sistematiEnom obliku eksplicitno objaSnjava i time opravdava objektivne podele druStvene strukture, i podelu rada posebno - teorija i praksa - koja obraCa druStvena svojstva u suStinska svojstva (Burdije, 1975 d). SpecifiEno ideoloSki ufinak sastoji se uDravo u nametaniu aolitiEkih sistema klasifikacije pod vidom legitimnosti filozofskih, reliaijskih i aravosudnih taksonomiia. Simbolick? sistemi duguju svoju specififn; snagu Einjenici da se odnosi moCi u njima izraieni manifestuju samo u neprepoznatljivom obliku smisaonih odnosa (premegtanje). Simbolifka moC - mot ustanovljenja datog putem njegovog predstavljanja, obelodanjivanja i pridobijanja vere, potvrdivanja ili transformacije pogleda na svet, a time i delatnosti sveta, i otuda i samog sveta. kvazi-ma~iiska moC koia omogubava sticanje ekvivalenta-;a ono Sto je steEeno (fizickom ili ekonomskom) silom, zahvaljujuCi njenom posebnom m~obiliSuCem uEinku - vrSi vbicaj samo ukoLiko je priznata (tj. c&oliko je njena arbitrarnost-proizvoljnost nepriznata). To znafi da simboliEka moC ne poeiva u ,,simboliEkim sistemima" u obliku ,,snagen veC je odredena u i na naEin odredenog odnosa izmedu onih koji vrSe vlast i onih koji su joj potfinjeni, tj. u samoj strukturi polja u kome se verovanje proizvodi i reprodukujeI0). Mot reEi i naredbi, moC r e 3 da izdaju naredenja i zavode red, poEiva u verovanju u legitimnost
ZnaEenje, tj. funkcija, se otkriva u korespondenciji jedne strukture sa nekom drugom (ideoloSko polje i druStveno polje) ili jednog poloiaja sa drugim (U svakom od ovih polja), a ne u korespondenciji jednog elementa sa nekim drugim Na primer, u n u t r a l n ~ a analiza doksosofitnog predavanja (koju su proizveli sproveli specijalisti ,,politiEkih nauka") pokazuje da se retoriEka pronicljivost najEeSfe sastoji u izlaganju dve krajnosti (arhaiEni konzervatizam - nerealistitan re\~olucionizami kako bi se p r ~ i z \ ~ e l srednje o stanoviste racionalne i razumnc rn\'noteie; o\'a struktura, tako shvafena, odgovara strukturi dominantne klase koju karakteriae suprotnost izmedu ideoloSki nazadne zastraSene proDadanjem frakcije i naprednog dela klase (vladajuee - potlaeene). i birokratskog dela klase koja za svoj poseban interes lma opgti interes klase koja je u suprotnosti kako sa reakcionarnim koczervatizmom tako i sa slepim progresivizmom. Tako je to ideoloSki sistem kao takav a ne ovaj ili onaj njegov element (na primer, usiljenost stilistieke efektacije u ,,Le Modne-u" ili Floberovo odbacivanje ukalupljenosti u svakodnevnicu) koji moie bitl doveden u vezu sa sistemom druStvenih odnosa Eiji je izraz - kao fonema, koja niie ni u kakvoj vezi sa konkretnim referentom izuzev Sto funkcioniSe u okviru sistema.
9)

lo)

Simboli mofi (odeida. iezlo itd.) su jednostavno opredmeten simboliEki kapital, H njihova delotvornost podleie istim uslovljenostima.

PJER BURDIJE

refi i ljudi koji ih izgovaraju, verovanju h j e reEi same ne mogu da proizvedu (Burdije, 1975 c). SimboliEka mot, potEinjena mob, je preobliEen, tj. neprepoznatljiv, razobliEen i legitimno potvrben-oblik drugih oblika moCi. Objedinjena nauka praktiEnih postupaka mora da zameni izbor izmebu energetskih modela koji opisuju druStvene odnose komunikacije kao odnose sile i kibernetskih modela koji ih Eine odnosima komunikacije, kako bi zakoni preoblicavanja koji vladaju u preobraiavanju razliEitih oblika kapitala u simboliEki kapital, a nanofito rad na prikrivanju i razobliEavanju (jednom reEju na eujemizaciji) koji omoguCava tda s e odnosi sile razobliEe, tako Sto bi nasilje u njima sadriano bilo neprepoznatljivo (prepoznato, preobliEavajuCi ih time u simboliEku moC koja je sposobna da proizvodi dejstva bez vidnog utroSka energije. (Burdije, 1970)"). (Prevela sa engeleskog RAJKA NISAVIC)
Razaranje te moCi simboliEkog nametanja koja se zasniva na neprepoznavanju pretpostavlja budenje svesti o arbitrarnosti - proizvoljnosti, tj. razotkrivanje predmetne istine i ukidanje vere.
")