VILJEM LABOV

SOSIROVSKI PRISTUP ,,LANGUE"-u Osnovno usmarenje ka stmkturahoj analizi jezika kakvom se danas bavi vdina lingvista polazi ad glediita koje je prvi imeo Ferdinand de Sosir pofetkom ovog veka. Lingvisti Eesto poEinj~u teorijske rasprave pazivanjem na Sosirov pojam langue, koji valja razlikovati od parole ili ,,govaraV s jedlne strane, i od langage ili ,,jezika u celini" s dmge. R m a Sosku, langue je ,,druStveni deo jezika kao celine.. . on postoj~ijedino putern neke vrste ugovora medu Elanovima zajednice". Otvda se Soslirova Zenevska Bkola Eesto naziva ,,socija'lnm" Skolom lingvistike. Sosir je lingvistiku shvatao kao deo ,,jedne nauke koja prouEava Evot znakova u krilu dmsvenog Zivota". Zanirnljivo je, me&tirn, da se Lingvisti koji deluju u okviru sosirovske tradioije (a ow, o h h v a t a veliku vekinu) uopSte ne bave dmStvenim iivotom: oni rade sa jednim ili dva linfmatora u svojim kabinetima, iLi ispituju svoje sopstveno znanje langue-a. Povrh toga, oni insistiraju na objaSnjavanju jezifkih Einjenica p o l a z a od d w i h jeziEkih Einjenica, a ne od nekih ,,spoljnihv podataka o drustvenom ponaianju. (Sosimv savremenik Meje /Meillet/ jog 1905. je izrazio migljenje da C e dvadeseti vek biti svedok razvoja istorijskog objagnjenja zasnovanog na ispitivanju jeziEkih promena utkanih u dmitvene promme. Ali Sosirovi uEenici kao Sto je Martine /Martinet/ nisu
*) William Labov, ,,The Study of Language in its Social Context" (1970). Iz zbornika Advances In the Sociology of Language (J. A. Fishman, Ed.), Vol. I The Hague, 1971. Tri odlomka iz duBe rasprave.

Y I U E M LABOV

~rihvatiliovu zarnisao. zahtevaiufi da se lingiistifko objdnjenje obenifi n a medusobne 2nose unutrahjih, strukturalnih Einjenica). Ovakav raevoj dogadaja N v a na jednom fudnom paradoksu. Ako svako poseduje manje o jezifkoj stmkturi, trebalo bi da je moguCe d d i do podataka na osnovu svedofenja bilo loojeg pojedinca - fak i s m o g sebe. S dmge strane, do podataka o parole, ili govoru, moie se d d i s m o bpitivanjem ponasanja pojedbaca dok upotrebljavaju taj jezik. Tako i m a m SOSIROVSKI PARADOKS: dxddveni vid j e z h prouhva se ~ m a t r a n j e m bilo kojeg pojdinca, a njegov - - individualni v;id samo posmatranjem jezika u njegwom drugtvenom kmtekstu. Nauka o pai razvila, ali je o v a r o l e - ~ nikada se nije n pristup nauci o langue-u bio izvmredno USpeHan tokom proteklog poluveka. Proufavanje ovag apshialrtnog ,,jezika0 - znanja koje je u dosegu svakog govornog predstavnika - dobib je nov padsticaj od Comskog, koji je stavio nov naglasak na smirovsku dihotomiju, suprotstavljajufi jeziiku sposobnost, ili apstraktno vlanje pra* jezika, govornoj delatnosti, ili selekcijd i primeni tih pravila. IIako je Cmski kritikwao Sosirovo poimmje lani nikakgue-a kao pomalo ogranifeno, on ne M vu razliku imedu Sosirme d i h o h l i j e langue1 parole i swjih naziva sposobnostl delatnost. ,,Generatima gramatika Hto ju je internalizovao neko ko je wvojio jedan jezik definige ono u sosirovskoj teminologiji mderno da nazovemo langue.. . Jasno je da opis suStastvene sposobnosti koji daje gramatika ne treba pomebti sa izvegtavanjern o stvarnoj delatnosti, kau, Hto je to i Sosir tako lucidno istakao." - IChomsky, 1964: 521). Za Comsloog lingvistika treba da bude ufenje o jezifkoj sposobnosti, i on eksplicira praksu koja je usledila iz sosirovskog paradoksa: da je pravi predmet IingvistiEkog proufhvanja apstraktna, homogena govorna zajednica u kojoj svi gowore jednako i ufe jezik trenutno. Pored toga, Comski insistira da izvor podataka za lingvistiku nisu iskazi pojedinca koji je predmet painje, nego njegmve intuicije o jeziku prvenstveno njegwi sudovi o tome koje su refemice gramatithe a koje nisu, ali i sudovi o srodnosti retenica: koje rdenice znafe ,,iston. Teorije jezika treba izgraditi da bi se objasnile w e intuicije. Ovaj teorijski razvoj zasniva se na dve manje-viHe eksplicitne pretipostavke: (1) JeziElca sfmktma je fvrsto povezana sa homogendku. Sosir kaie da ,,d& je langage heterogen, ovako meden Iangue je homogene pirode". UopStsno govordi, radi se, dakle, o

VILJEM LABOV

shvatanju da se IingvistiEke teorije mogu u potpunosti razvijati na bazi onog dela jeziEkog ponaSanja koji je jednoobrazan i hmogen; iako m jaziEke varijacije moida od znaeaja sa nekog praktiEmg ili primenjenog stanovibta, ovakvi podaci nisu potrebni 1ingvistiEkoj teoriji - i u stvari C e se najbolje razumeti kada se teorija jezifke sposobnosti potpuno razvije.
(2) Oni koji govme jednim j e d k m imaju pristupa svojim intuicijma o langue- ili jezh5koj sposahosti, i mom o njima da podnose izvestaj.

Lingvistika je tako definisana na nafin koji i z nje iskljuhuje proufavanje d ~ S ' L ~ e n 0 ponabag nja, kao i prouEavanje govora. Ovakva definicija bila je zgodna za njene autore, koji su u skladu sa svojim sklonostirna viSe voleli da rade na osnovu sopstvenog znan ja, pojedina fnih informatora, ili sekundarne grade. Ali ovo je bila i uspeSna strategija u nabem nasrtaju na jezifku struktum. Nema nikakvog apriornog razloga iz kog bi se moralo zaCi u govornu zajednicu u pot~aziza podacima. Veliki utroSak za to potrebnog vremena i napora mmao bi se apravdati, a uspesi akstraktne lingvistifke analize tokom proteklih pet decenija digledrw su spreEili takav tok dogadaja. StaviSe, ograneavanje polja naSeg istrafivanja izvesno je bilo od b r i s t i u razvoju generativne gramatike - izgradivanju apstaktnih modela zasnovanih na nabim intuitivnim sudovima o refenicama. Ne mofemo sebi da tdozvolimo nikakav korak unatrag: svako ka bi hteo da ode dalje u proufavanju jezika sigurno mora da bude kadar da radi na ovom nivou apstrakcije. U isto vreme, teSko je izbeCi zdravorazumski zakljuEak da na kraju krajeva predmet lingvistike mora biti instrument opbtenja kojim se sluii govorna zajednica; i ako ne govolimo o tome jeziku, u nagem m p k u h a n d e g trivijalnog. h vise razloga, ova vrsta jezika pokazala se kao najt& ~predmetna koji bi se lingvistika mogla usredsrediti..

..

ULOGA DRU&t'VENIH CINILACA U JEZICKOJ EVOLUCIJI GovmeCi o ulozi dmStvenih finilaca koji utiEu na jezilku evoluciju, v a k o je da se ne preceni koliEha dodira ili poddarnosti izmedu drugtvenih vrednosti i strukture jezika. Jezifka i dmstvena struktura niposto se ne poklapaju. Velika veCina jeziEkih pravila daleko je od bilo kakve W i t v e n e vrednosti; ona su deo razradenog mehanizma koji je govornih potreban da bi svoj sloieni skup znaEenja ili namera preveo u linearan oblik. Na primer, pravila koja reguliSu ,#preskakanjeHkoreferentnih zamenica, a o kojima smo raspravljali ranije, leie Ctuboko ispod razine drugtvenog oseCanja, i njihova nep-

ravilna, idiosinkratitna distribucija medu ispitivanim govornicima odraiava ovu Einjenicu. Varijable bliie povr5inskoj stmkturi liesto su u iiii druStvenog os&anja. U stvari, druStvene vrednosti pridaju se jezitkim pravilima samo kada ima variranja. Gomrnioi nerado prihvataju einjeniou da dva razliEita k a z a zapravo ,,znaPe isto", i postoji snaina tendencija da im se pripisu razliEita znalienja. Ako neka grupa govornika upotrebljava odreden varijantmi oblik, &a C e se d d t v e n e vrednosti koje se pnidaju toj grupi preneti na taj oblik. ~Sturtevant je 1948. predloiio @ti model jezirkih p r a e n a koji pokamje opoziciju dvaju oblika, ad kojih svaki uiiva naklonost odredene druStvene gnupe. Kada se ovaj sukob razreSi i jedan oblik postane sveopSti, d d t v e n a vrednost koja mu se pripisivala igezava. Odnos druStvenog znalienja prema jeziku moie se zarnisliti kao parazitski. S o'twinom na jednoobrazan &up jezilikih pravila kojima se izrairtvaju odredena znaEenja, jezdk se moie smatrati neutralnim instrumentom. ALi tokom promena n e i z b h o se javljaju varijabilna pravila, i ove oblasti varijabilnosti pubuju knoz sistem u vidu talasnog kretanja. Ltureni vrSak neke jaiEke promene obiEno je unutar jedne grupe, a kr~z naredne generacije noviji oblik prostire se u Sirim krugovima prema drugim grupama. Jezieki pokazatelji, koji pokazuju dndbvenu distribuciju aLi bez ikakvog pomeranja u stilu, predstavljaju rane etape ovag procesa. Oz~auEivaEi, koj~i pokazuju i sbilistiliku i dru5tvenu stratifikaciju, predstavljaju ~azvijanjedruStvenog reagovanja na promenu i pridavanje drugtvene vrednmti varijantama o kojima se radi. Stereotipi, koji su se izdigli do pune M t v e n e svesti, mogu da predstavljaju starije slueajeve varijacija koje su rnoida u stvari stigle do kraja svog puta; ili pak stabilne apozicije jeziEkih oblika koje podriavaju dva suprotstavljena skupa druatvenih vrednosti Sto im leie u osnovi. &oge od pojedinih sociolingvistilikih varijabli su lilanovi jedne sloiene mreie jezirkih odnosa, i uporedo sa polaganim prostiranjem promena kroz ceo ovaj sistem dolazi do posterpenog pornermja druStvenih vrednosti. UopSteno govoreCi, izgleda da je potrebno oko trideset godina da bi promena u j e d m delu nekog sistema (npr. u nekom prednjem vokalu) bila u potpunosti generalizovana na neki odgovarajuCi lilan (npr. zadnji vokal). Ali dnuStvene struktur e su retko kad stabilne kroz takav jedan period. Na primer, u Martinom Vinrogradu*) vidimo kako se diie nukleus diftonga u rdirna kao nice,
*)

Irne ostrva uz obalu MasaEusetsa Eijl je govor prim. ur. autor prouEavao

VILJEM LABOV

right, side i sl. medu Eistim Amerikancka. Ova glasovna pmmena generaltizovana je na odgovarajvfi &iftong u reEirna out, proud i sl. Ali u meduvrernenu je u govornu zajednicu uSao velik broj ~portugalskih Amerikanaca druge i treEe generacije, i mi nalazimo da ovi iz raznih razloga favorizuju dizanje dmgog vokala m g o vise nego prvog, time upuCujufi ceo proces ka viSim razinma. Tako kasnije generacije reinterpretiraju tok neke jeziEke promene sa stanoviSta jedne drugtvene strukture koja se menja. Ono Sto podstice trajnu jezi5ku evoluciju upravo je oscilovanje izmedu unutraSnjih procesa strukturalnog uopstavanja, u me&udejstw sa spoljnim dmgtveilim sistemom (Labov, 1963. i 1965). Sto se tife sinhronifkog vida jeziEke stnukture, bilo bi pogreno ako bi se previSe naglaSavala vainost druStvenih Einilaca. Generatima gramatika je ostvarila velik napredak u razradivanju invarijancnih odnosa unutar ove strukture, iako u p o t p w s t i zapostavlja drugtveni kontekst jezika. Ali sada izgleda jasno da se u razumevanju mehanizma jeziEkih p m e m a ne moie bitno napredovati bez oabiljnog proueavanja druStvenih Einilaca koji motiviSu jezifku evoluciju. (Levi-Stros /Led-Strauss/ najrditije svedofi o prednosti lingvistike nad drugim drugtvenim naukama ~1 kantrolisanju invarijantnih odnosa. Invarijantna pravila o kojirna ovde govorimo igraju istu uhgu kao i ,,strukturalni odnosi" kojima se Levi-Stros divi u radwima Trubeckog i Jakobaona. Valja se nadati da C e antropologija uspeti da preuzme prednosti tog lingvistiEkog pristupa bez njegovih ograniEenja.).

..

STANJE LINGVISTIKE
U uvodnam adeljku ovog pregleda nagovestio sam da lingvistika pati od teHkoCa na koje nailazi hvatajuki se ukoStac sa temeljnim podacima jezika. U ovom pogledu naSe polje rada ne razlikuje se od bilo koje dmge druStvene nauke. Istina, lingvisti su u8inili jedan dosta neobiEan korak, dajuCi n o w definiciju svoga podruEja po kojoj se svakodnevna upotreba jezika u zajednici stavlja izvan lpraw lingvistike i naziva govorom, ne jezikom. Ne upuStajuCi se u teSko6e poduhvatanja sa ovim materijslom, mi smo zakljuEiLi da je s a s h nepotrebno, teorijski gledano, da o njemu polaiemo rafuna; StaviSe, tvrdilo se $a lingvist ne treba da se bavi Einjenicama govwra.

Otvoreno je gitanje koliko jog dug0 m o h ostati produktivan ovakav jedan program. Jasno je da se lingvistika 'okoristila skuEavanjem svog vidokruga. Ako je u ovoj fazi lingvistika napred-

VILJ'EM LABOV

nija ,od bilo koje druge nauke o drdtvenom ponalanju, ovo n e s w jivo dugujemo visoko strukturisanoj prirod' haleg predmeta, viie nego nekakvoj izuzetno~ vrednosti nale strategije. U ovom radu pozabavio sam se jednim brojem problema gde je napredak blokiran, gde se Eini da odluEno rdenje zahteva Biri pogled. Analiza jezika izvan konteksta nesumnjivo f e se nastaviti kao zaseban poduhvat; kao i ranije, nalaziCemo neke lingviste koji sve svoje vreme provode analizirajutd svoje intuiclje o jeziku, dok be dmgi raditi na tekstovima ili izvoditi laboratorijske eksperimente. Moje je ~nilljenje da C e takve aktivnosti sve vise biti na ceni kao nuina prethodnica razvijanju lingvistirkog istraiivanja. Ali 1ingvistiEka teorija ne moie da se oghfi o dlluStveno ponafanje govornika nekog jezika, niBta viBe nego 3to bi hemijska teorija mogla da se oglduje o primefene odlike elemena t a. Kame za zanemarivanje podataka iz govome zajednice jesu rastufe oseCanje jalovosti, razmnoZavanje nejasnih pitanja, i uverenje da je lingvistika igra u kojoj svaki teoretiear bira reSenje koje odgovara njegovom ukusu ili intuiciji. Ne verujem da nam je u ovom trenutku potrebna ,jedna nova ,,t&ja jezika"; veCa potreba oseca se za novim nafinom praktikovanja lingvistike, koji f e dovesti do odlufnih refenja. Profirujufi svoju viziju jezika, susreCemo se sa mogufnolh da budemo u pravu: da nademo odgovore koje podriava neogranif rn broj ponovljivih merenj a, kod kojih se neizbeina subjektivnost posmatrafa potire konvergencijm mnogih pristrupa. Ima mnogo lingvista koji ne veruju da postoji ni ,,taEno" niti ,,pogreBnon; primda njihovog rada ne dozvoljava takvu konvergenciju niti potvrdivanje. Ne mislim, naravno, da je n e b refenje koje se ponudi taEno u bilo kakvom apsolutnom smislu. e njegovi najuspeNiko ne moie da surnnja da C liji pokufaji biti kritihovani, izmenjeni, zamenjeni, ili da f e moida vaskrsnuti u nekom o b l h u i prepomati. kome se vise gotovo nete moCi n Ali u datam okviru, refenja koja smo u ovom I vezi sa problemima uprdfavaradu ponudili J nja konsonantskih grupa, elizije kopule i kongruencije negacija predstavljaju apstraktne odnose jezifkih elemenata koji su duboko utkani u same jezilike podatke. Razloiino je verovati da su oni neeto vile od analizatorovih kmstmkda su to odlike samog jaika. Stanje lincija gvistike odista je izgledno ako ovo moiemo da ustvrdimo povodom bilo h j e g pojedinafnog rezultata naleg istraiivanja.

(S engleskog preveo RANK0 BUGARSKI)