UNIVERZITET ...

SEMINARSKI RAD
* Puenje rizik i posledice *

MENTOR

STUDENT

SADRAJ
...............................................1 UVOD..................................................................................................................................3 1.UOPTE O DUVANU.................................................................................................4 2.PUAKA LJUBAV....................................................................................................5 3.PUENJE I ZDRAVLJE..............................................................................................6 4.TETNE POSLEDICE PUENJA...............................................................................6 5.ENE I PUENJE........................................................................................................7 6.EFEKTI PUENJA NA ISHRANU.............................................................................9 7.PASIVNO PUENJE.................................................................................................10 7.1.ta je to pasivno puenje?....................................................................................10 7.2.Koji su zdravstveni rizici povezani sa pasivnim puenjem?................................10 7.3.ta mogu uiniti?.................................................................................................11 8.KAKO PRESTATI PUITI........................................................................................11 8.1.Zato je puenje zavisno?.....................................................................................12 8.2.Kako prestati puiti?............................................................................................12 9.NAMIRNICE KOJE MOGU POMOI U ODVIKAVANJU OD PUENJA...........13 10.POZITIVNI EFEKTI PRESTANKA PUENJA.....................................................14 ZAKLJUAK....................................................................................................................16 LITERATURA..................................................................................................................17

UVOD
U ovom seminarskom radu obradio sam temu Puenje, rizik i posledice. Pokuao sam na najbolji nain objasniti ta je to puenje, kako je nastalo kroz istoriju, od kojeg materijala i kako nastaje i sl. Potrudio sam se na ukaem na sve tetne posledice koje nastaju posredstvom ove loe, za zdraljve pogubne, navike. Tako, naveo sam nekoliko tetnih posledica koje nastaju uopte kod svih puaa. Osvrnuo sam se na ene, kao grupu puaa kod kojih su tetne posledice od puenja, u veini sluajeva, izraenije nego kod mukaraca. Osvrnuo sam se i na pasivno puenje. Obajsnio sam ta ono u stvari jeste, koje su posledice na pasivne puae, kako se ono moe izbei i sl. Takoe, ukazao sam i na to kako puenje utie na ishranu, kako se ono ispoljava u metabolizmu i koje posledice nastaju remeenjem ishrane od strane puenja. Kako sam privodio ovaj seminarski rad kraju, pokuao sam da taj zadnji dio obradim u lepem svetlu, za razliku od prvog u kome sam iznosio samo loe injenice koje nastaju i koje mogu nastati od posledica puenja. Tako, u tom delu priloio sam nekoliko veoma dobrih saveta koji bi uveliko pomogli puaima u odvikavanju od puenja, ili bar u smanjenju intenziteta puenja. I kao lag na tortu, sa ciljem privlaenja puaa ka prestnku od puenja, napisao sam koji pozitivni efekti nastaju nakon prestanka puenja. Nadam se da e ovaj seminarski rad zadovoljiti samu sr, ali, pored toga, bilo bi mi veliko zadovoljstvo kada bih znao da je on naiao i na svoju svrhu, a ta je da pomogne puaima da se izbore sa tom poasti koja je obuzela njihovo fiziko i psihiko zdravstveno stanje.

1. UOPTE O DUVANU
Duvan (Nicotiana) je naziv roda uglavnom zeljastih biljaka iz familije pomonica (Solanaceae), kao i najpoznatije vrste ovog roda Nicotiana tabacum (obini duvan), koja se sadi po itavom svetu radi sakupljanja listova. Listovi se najee koriste za puenje. Ime rodu je dato po prezimenu ana Nikoa (fr. Jean Nicot), francuskog poslanika u Lisabonu, koji je 1560/61. poslao duvan u Francusku radi korienja u medicini.1 Uzgoj. Biva Jugoslavija je bila veliki proizvoa prvoklasnog duvana za puenje, posebno u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artikl. Izgled lista. List duvana je do 60 cm dugaak i do 15 cm irok, tanak, ljezdavo dlakav, duguljasto-lancelast i skoro bez drke. Neprijatnog je ukusa, ljutog, nagorkog i pomalo slanog. Mirisa je opojnog i neprijatnog. Sastav. Glavni sastojak duvana je alkaloid nikotin. Koliina nikotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo irokim granicama: od 0,3 do 10%. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, nikotelina, koji je vrst, nikoteina, koji mirie na perin, nikotina i izonikotina. Alkaloidi su vezani na jabunu i limunsku kiselinu. U duhanu ima i smole, etarinog ulja, masti, sterola, voska, gume, eera, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, citrata itd.; kalcija i kalija. Nikotin je tean alkaloid. Svee destiliran nikotin je bezbojna, uljasta, prozirna tenost, tea od vode (specifine teine 1,027), ljutog mirisa koji gui, vrlo ljutog i neprijatnog ukusa koji pee i nagriza sluzokou. Na svjetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je jaka baza. Rastvara se u vodi i organskim rastvaraima. Destilira se vodenom parom, pa se na taj nain i vadi iz lia i ostalih delova zelene biljke. U biljci se nalazi vezan u obliku malata i citrata. Seme duvana ima 36 do 40% masnog suivog ulja, koje je po sastavu slino pamunom ulju i upotrebljava se za izradu firnisa i boja. Sadri oko 60% linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane pogae imaju oko 40% belanevine. Iz cvea i lia jedne vrste duhana s belim mirisavim cvetovima dobiva se vrlo cenjeno eterino ulje, koje se mnogo trai u parfimeriji za izradu meanih, kombinovanih mirisa. Upotreba. Najvie duvana se potroi za puenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedino u veterinarskoj medicini slui kao jak infuz duvana protiv uiju i drugih insekata. Ekstrakt duhana dobija se maceracijom lia, a jo ee cele biljke, upotrebljava se mnogo u poljoprivredi za unitavanje insekata tetoina na gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dunika) nikotin prodire u tkiva insekata i, delujui na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15%), pa se upotrebljava za dobivanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvan je otrovan ne samo za ovjeka ve, jo vie, i za mnoge domae ivotinje. Osim hroninih trovanja, koja su najea i redovna pojava strasnih puaa, esto se dogaaju i akutna trovanja, koja se ponekad zavravaju smru.
1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepariranom duvanu ima i drugih toksinih sastojaka, zbog ega je ovaj otrovniji od obinog, nefermentiranog duvana.2 Sastav obraenih listova duvana je sledei: - nikotin 2-4% - ugljeni hidrati 5-20% - belanevine 4-12% - razne smole 7-14% - organske kiseline 5-15% - etarska ulja 0,1-1,5%

2. PUAKA LJUBAV
Kada pitate puae vole li svoju decu, uvek ete dobiti odgovor: "Da, najvie na svetu." Roditelji-puai u stanju su i da se "pobiju" sa vama da bi dokazali kako vole svoju decu i kako bi za njih uinili sve. Ne sumnjamo u to, ali kada analiziramo njihovo ponaanje, vidimo da ima "malo" dvolinosti u onome ta priaju i kako se ponaaju. Lako moemo doi do zakljuka da strastveni pua, koji pui 10-20 cigareta dnevno, svojim ponaanjem pokazuje da je zavisan od duvana, na svoju tetu, ali i na tetu svoje dece. Evo samo nekoliko malo drugaijih razmiljanja od puakih: Prosean pua sa popuenih 10-20 cigareta dnevno potroi skoro jedan evro za cigarete, a to je oko 200-300 evra godinje, odnosno nekoliko hiljada evra za deset godina. Taj isti pua esto "nema para" da detetu kupi okoladu ili neko voe, da sa decom ode na vikend ili odmor, da detetu kupi duksericu ili jaknu... Puai puenjem ugroavaju svoje zdravlje, i toga su obino svesni, pa kau da je to njihovo zdravlje i njihova stvar. Ipak, zaboravljaju da treba da budu zdravi i zbog svoje dece, bar ako ele da im pomau, a ne da im stvaraju probleme. Puai puenjem ugroavaju svoje zdravlje, ali zaboravljaju da "teraju svoju decu da budu pasivni puai". Dokazano je da dim izaziva kod dece: ee infekcije donjih respiratornih puteva, astmu i infekcije srednjeg uva. Deca su osetljivija od odraslih na dejstvo dima, budui da diu bre, vie se kreu i zbog toga udiu vie otrova u odnosu na svoju teinu nego odrasli. Pored toga, opasne materije due se zadravaju u telu dece, jer je njihova sposobnost eliminacije ovih otrova manja nego kod odraslih. Prema tome, lako je zakljuiti koliko puai puenjem ugroavaju zdravlje svoje dece. Kada bi vae dete neko "navikavao" na drogu, vi biste se tome suprostavili svim sredstvima. A kada vi kao pua pokazujete svom detetu linim primerom kako "treba puiti" i ono to usvoji i postane zavisno od nikotina, onda to ne shvatate kao da ste ga "navukli na drogu"? Puenje u trudnoi posebno je tetno, jer utie i na zdravlje bebe i na zdravlje majke. Kod ena zbog puenja moe doi do teeg zaea, prevremenog poroaja, a vei su i rizici za spontani pobaaj. Izloenost deteta duvanskom dimu pre roenja: poveava rizik od male telesne teine novoroeneta, oteuje razvoj
2

J. Tucakov, Leenje biljem, RAD, Beograd, 1990.

plua ploda, poveava rizik od iznenadne smrti odojadi.. Kasnije u detinjstvu, zbog majinog puenja u toku trudnoe, ea je pojava poremeaja plunih funkcija, astme i vea podlonost infekcijama. Prema tome, puai, razmislite da li je puenje samo vaa lina stvar i da li se prema tome moete "neodgovorno" ponaati. Ne treba da se setimo koliko je puenje tetno samo kada su "dani borbe protiv puenja" ili kada su "akcije prevencije kancera", ve o tome treba stalno da razmiljamo i borimo se protiv toga.3

3. PUENJE I ZDRAVLJE
Nikotinska zavisnost - pred njom se najjaci karakteri savijaju kao mesing i zbog tog malog zadovoljstva strada krpuna stvar kao sto je licno zdravlje. I ne samo licno, vec imamo i pusace - satelite, sekundarne pusace koji su prinudjeni da udisu dim. Pusac prakticno onima do kojih mu je najvise stalo nanosi vrlo ozbiljno ugrozava zdravlje. Navikavanje je vrlo jednostavno, samo se opustite i nemojte puno da razmisljate. Odvikavanje je malo teze. Ulaz je besplatan, a izlaz se, nazalost, placa papreno.

4. TETNE POSLEDICE PUENJA

Smatra se da postoji 1,1 milijarda puaa u svijetu, 800 miliona od njih u zemljama u razvoju. Svakodnevno, oko 1000 ljudi umire zbog puenja. Jedan od svakih est mukaraca umire zbog puenja. To jasno pokazuje da je puenje jedan od glavnih uzroka smrti. Zavisnik od puenja treba dovoljnu koliinu nikotina dnevno, da bi zadovoljio glad ili kontrole svog raspoloenja. Uz nikotin, puai udiu i oko 4.000 druge hemikalija u dimu cigareta. Mnogi od tih spojeva su hemijski aktivni i pokreu duboke i tetne promjene u organizmu. Uzroci puenja variraju od osobe do osobe, to e zavisiti od osetljivost osobe na cigaretu ili duvanski dim. Takoe e zavisiti o broju cigareta koju osoba dnevno popui, dobi kada je osoba prvi put poelo puiti, i sl. Ovo su neki od razliitih uzroka puenja: Srce: uzroci puenja na srce su poraavajui. Nikotin podie krvni pritisak i ini ugruak krvi mogunijim. Ugljen monoksid liava kiseonik u krvi i dovodi
3

http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/pusacka-ljubav/

do razvoja nivoa kolesterola na zidovima arterija. Svi ovi efekti dovode do poveanog rizika od sranog udara. Plua: Puenje uzrokuje hronine opstruktivne plune bolesti (KOPB), grupe bolesti koje ukljuuju emfizem, hronini bronhitis i astmatini bronhitisa. KOPB se naziva "tihi ubica". Mnogi puai ne znaju da su pogoeni, sve dok ne bude prekasno. Ne postoji lijek za te bolesti i ni na koji nain se ne mogu sanirati. Deset posto do 15% svih puaa e razviti KOPB. Cirkulacija krvi: glavni efekat puenja je da se vene i arterije suavaju, tvre i postaju premazana masnim naslage. To moe dovesti do problema kao to su: o Slaba pokretljivost, hladna koa, ruku i nogu, te ira na elucu. o to dovodi do gangrene oko 2000 amputacija svake godine u Velikoj Britaniji. o Grevi, bolovi i blokade u ilama, to moe uzrokovati srane napade. Kosti: Puenje moe uzrokovati da kosti slabe i postaju lomljive. ene trebaju biti posebno oprezne, jer kod njih je 5 do 10% vea verovatnoa da pate od osteoporoze nego nepuai. eludac: tete na podruju stomaka mogu uticati na vitalne organe. Imate poveane anse za dobivanje raka eluca ili ir. Takoe postoji rizik od razvoja raka u bubregu, pankreasa i beike. Usta i grlo: Puenje uzrokuje probleme kao to su neatraktivan i lo dah bojeni zubi. On takoe moe uzrokovati bolesti desni i otetiti ulo ukusa. Najozbiljnija teta koju uzrokuje puenje je povean rizik od raka u usni, jeziku, grlu, glasu i jednjaku. Oi: Opasni uzroci puenja na oi su uobiajene bolesti oka kao to je Gravesova oftalmopatija, senilne makularne degeneracije, glaukoma i katarakte. Najgori uzrok puenja na oi moe biti trajna slepoa. Skin: Puenje smanjuje koliinu kiseonika u koi. To znai da je koa bre stari i izgleda sivo i bez sjaja. Toksina u tijelu takoer proizvode celulit. Reprodukcija i plodnosti: uzroke puenja na reprodukciju i plodnosti su ozbiljne. Puenje moe poveati rizik od impotencije. To takoer moe otetiti spermu, smanjiti broj spermija i uzrokovati rak testisa. Puenje ne samo da teti vama, nego i onima oko vas. Odrasle osobe koje udiu dim drugih ljudi takor imaju povean rizik od raka plua i bolesti srca. Trudnice koje pue imaju veu verojatnou da pate pobaaja i mrtvoroenosti. Deca koja udiu dim drugih ljud imaju veu verojatnou za razvoj plune bolesti poput astme, bronhitisa i upale plua, a njihov rast fizikog i intelektualnog razvoja takoer mogu biti pogoeni.

5. ENE I PUENJE
Jeste li znali da rak plua ubije vie ena svake godine nego rak dojke? Svake godine vie smrtnih sluajeva je uzrokovano od upotrebe duvana nego od svih drugih bolesti, kao to su: AIDS-a, ilegalnih droga, alkohola, saobraajnih nezgoda, samoubistava i ubistava zajedno. Puenje kod ena je poelo da se poveava nakon Drugoga svetskog rata, i rak plua nije bio daleko iza. Od 1960, broj ena koje umiru od raka plua se uetverostruio. Rizik od bolesti vezanih sa puenjem za enu zavisi o tome koliko dugo je ona puila, koliko cigareta je ispuila i koliko duboko ga je udisala.

Puenje cigareta je znaajan inilac rizika za niz onesposobljavajuih i fatalnih stanja. Za ene, puenje poveava rizik od problema vezanih za trudnoui spolno-specifinih zdravstvenih problema. ene koje pue imaju vei rizik od kardiovaskularnih bolesti. ene koje pue i uzimaju kontracepcijske pilule imaju povean rizik od sranog udara i modanog udara, a taj rizik se dramatino poveava sa vremenom. Puenje doprinosi perifernim vaskularnim bolestima (PVB), koje se javljaju kada blokade u krvnim ilama spreavaju pravilnu cirkulaciju. PVB moe uzrokovati jaku bol i moe ak dovesti do gangrene i amputacije udova. Puenje poveava rizik od raka nosa, usta i grla, jednjaka, mehura, bubrega, eluca, guterae, jetre, anusa i krvi. ene puai imaju vei rizik od zdravstvenih problema koji se odnose na menstrualne bolove, predmenstrualne sindrome (PMS), trudnou i zdravlje njihove bebe, i menopauza. One imaju veu verovatnou da doive smanjene plodnosti i kanjenja u trudnoi. ene puai takoer moe suoiti sa potekoama tokom trudnoe i poroda, ukljuujui i komplikacije u trudnoi, pobaaja i prevremenog poroda. Postoji vei rizik da njihove bebe imaju nisku poroajnu teinu, da se rode ali da ubrzo nakon roenja ubrzo umru. Manja je verovatnoa da e ene puai moi dojiti svoju novoroenad. Ako one to ipak mogu, one imaju tendenciju da proizvode manje mleka i vea je verojatnoa da e se beba odviknuti ranije. Puenje utie na majino mleko, izlaui bebe nikotinu, kao i menjajui okus mlijeka. Puenje poveava rizik za razvoj hroninih plunih bolesti kao to su hronini bronhitis i emfizem. Ove bolesti dovode do progresivnog slabljenja plune funkcije, inei disanje teim. Puenje doprinosi osteoporozi (stanjivanje kostiju), i ene puai imaju poveani rizik za frakture kuka. Novijim istraivanjima je utvreno da ene koje su trenutno teki puai imaju vei rizik od prehlade koja traje due u odnosu na nepuaa. ene koje pue imaju vie bora na licu nego nepuai. ene koje pue imaju vei rizik za odgodu zaea i za primarne i sekundarne neplodnosti. ene koje pue mogu imati blagi porast rizika za ektopine trudnoe (jajovod ili peritonejsku upljinu trudnoe) i spontani pobaaj. ene puai imaju prirodne menopauze u mlaoj dobi nego nepuai, i one mogu iskusiti tee simptome menopauze. Puenje poveava kod ene rizik za razvoj raka grlia maternice. Istraivanja pokazuju da se proizvodi cigarete selektivno koncentriu u enski polni organ. Verovatnoa od raka grlia materice je dva puta izraenija nego kod ena nepuaa. Puenje poveava rizik od dijabetesa vie kod ena nego kod mukaraca. ene koje pue imaju veu verovatnou da razviju hronine opstruktivne plune bolesti nego njihove muke kolege. Stres je veliki faktor koji nagoni ene na puenje. Ovih dana, od ena se oekuje da rade puno radno vrijeme, da se brinuti se o domainstvu, da odgajaju djecui, i pored toga da

imaju vremena da budu paljive ene. Ali zapamtite, postoje naini za prekid puenja. Vjeba i zdrava ishrana su dobar nain za borbu protiv debljanja i depresije, zajedno s raznim oblicima savjetovanja.

6. EFEKTI PUENJA NA ISHRANU

Cigarete su jedan od najupeatljivijih smrtonosnih karcinoma poznatih oveku. One su jedini i najei uzrok raka u drutvu koji se moe spreiti. Iako veina ljudi zna da puenje uzrokuje rak plua i druge respiratorne bolesti, a to je jedan od glavnih uzroka bolesti srca, veina ljudi ne shvata prirodu i domet tete duvana. Kombinacija puenja, slobodnog opijanja i loe prehrane ubedljivo podie rizik za nastanak razliitih hronine bolesti poput raka i kardiovaskularnih bolesti. Istraivanja pokazuju da, nakon samog ina puenja, puai mogu obavljati druge negativne zdravstvene ponaanja kao: Ishrana sa premalo voa i povra, Konzumiranje alkohola i kofeina, Nedovoljna ispavanost, Konzumiranje hrane sa visokim sadrajem masti Fizika neaktivnost. Nedavna istraivanje provedenao od strane profesora na Berkeleyu pokazuje da puenje utiee na prehrana na naine koji se ne moe objasniti u samoj prehrani. Neki od njihovih nalaza su dati u nastavku: Vitamic C: je vaan antioksidans za prevenciju bolesti. Antioksidansi pomau telu da se bori protiv bolesti, u rasponu od raka do bolesti srca, te pomau u odbiti degenerativnih posledica starenja. to vie osoba pui, sve vie vitamina C gubi iz tkiva i krvi. Na primer, samo jedna ispuena cigareta liava telo 25mg vitamina C (koliinu vitamina C u narandi). Ali, tijelo treba vie vitamina C za suzbijanje teta koje su prouzrokovane na elije. Da bi se za ovaj poremeaj ispravio, pua treba poveati unos vitamina C na oko 2000mg dnevno jedui vie vitamina C koga sadre bogate namirnice poput narandi Vitamin D: puenje cigareta znaajan uticaj na metabolizam vitamina D. Puai imaju 50% veu uestalost siromanih razina vitamina D u poreenju sa nepuaima. Kalcijum: Puenje ima znaajan uticaj na metabolizam kalcijuma. Deficitom apsorpcije kalcijuma, naravno, moe dovesti do osteoporoze, ili stanjivanja kostiju. Vitamin E: Veruje se da vitamin E spreavaja masne naslage na unutranjim zidovima arterija. Puenje uzrokuje kaljenje arterija. Stoga, puai mogu smanjiti rizik od razvoja bolesti srca uzimanjem vitamina E kao dodataka. Cirkulaciju krvi: Istraivanja su pokazala da puenje naruava cirkulaciju krvi i protok krvi iz srca (21% nia kod puaa nego kod nepuaa). Poveanje masnoa u krvi: Dve do etiri cigarete u nizu poveavaju masnoe u krvi 200 do 400%. Prosean pua ima 4 do 6 puta verovatnou da dobije neki vid sranih bolesti ako se nalazi u starosnoj grupi od 45-54 godina.

Ako puite, trebate jesti ak i zdravije nego nepua samo da biste dobili istu hranjivost. Da biste pomogli vaem telu u unosu hranjivih tvari, pije zeleni aj, jesti puno voa i povra, i uzimajte vitamin C i vitamin E.

7. PASIVNO PUENJE
Ne morate biti pua da bi vam puenje nakodilo. Moete imati i zdravstvenih problema s disanjem zbog udisanja dima koji proizvode drugi ljudi puenjem cigareta. Zdravstveni uinci pasivnog puenja su ozbiljni i iznuruju isto kao i samo puenje. Ne postoji sigurna koliina pasivnog puenja. Deca, trudnice, starije osobe i ljudi sa sranim ili disajnim problemima bi trebali biti posebno oprezni.

7.1.

ta je to pasivno puenje?

Kada je cigareta zapaljena, oko polovine dima se uvlai i izdie (glavni dim) od strane puaa, a druga polovina dolazi pravo iz goruih duvanskih proizvoda (sporedni dim). Kombinacija glavnog i sporednog dima ini duvanski dimu iz okolia , takoe poznat kao Pasivno puenje ili duvanski dim oneienja. Ovakav dim je pokazao da proizvodi vie estica oneienja od dizel motora niske emisije u praznom hodu motora. Takoe poznato kao puenje iz druge ruke, pasivno puenje igra ulogu u vie zdravstvenih problema nego to bi mogli zamisliti. Pasivno puenje je otrovni koktel koji se sastoji od otrova i kancerogena. Postoji preko 4000 hemijskih spojeva u dimu prilikom pasivnog puenja; 200 od kojih se zna da su otrovni, a 69 su identifikovani kao kancerogeni. Opasne estice u pasivnom puenju se mogu zadrati u zraku satima. ak ih i udiui neko vrijeme, 20 ili 30 minuta mogu vam nakoditi na razliite naine.

7.2.

Koji su zdravstveni rizici povezani sa pasivnim puenjem?

Postoje brojni tetni zdravstveni uzroci pasivnog puenja. Mnogi od tih rizika su sline kao kod onih koji su nastali pravim puenjem cigarete. Rizici navedeni u nastavku su povezani s pasivnim puenjem: Nauni dokazi pokazuju povean rizik od raka plua kod nepuaa izloenih pasivnom puenju. Ovaj poveani rizik se procenjuje na 20% kod ena i 30% kod mukaraca koji ive s puaem. Nepuai, izloeni pasivnom dimu na radnom mestu, imaju 16 do 19% povean rizik za razvoj raka plua. Rizik od raka plua se poveava sa veom izloenosti. Pasivno puenje je takoe vezan za rak nosnim sinusima. Izloenost pasivnom puenju iritira disajne puteve i ima neposredne tetne posledice na srce osobe. Ono oteuje krvne ile, ometa cirkulaciju i poveava rizik od krvnih ugruaka. Ono moe poveati rizik od bolesti srca za oko 25 do 30 posto. Konstantno izlaganje se pokazalo da te osobe imaju dvostruko vee anse od sranog udara. Pasivno puenje uzrokuje upalu oiju i grla, iritacije nosa, glavobolje, kalja i teko disanje, muninu i vrtoglavicu.

Pasivno puenje je povezano sa suavanjem karotidnih arterija, koje alju krv u mozak. Izloenost pasivnom puenju ubrzava stezanje u arterija, stanje poznato kao arteroskleroza. Poznato je da pasivno puenje uzrokuje veu uestalost niih respiratornih infekcija, ukljuujui i bronhitis i upala plua. Pasivno puenje takoe doprinosi poveanju iritacija i infekcija gornjih disajnih puteva. Pasivno puenje je odgovorno za vei broj upala uha. Istraivanja su pokazala da postoji znaajna razlika u pojave infekcije uha izmeu djece kojima roditelji pue nego kod onih kojima roditelji ne pue. Ne samo da pasivno puenje kodi fetusu, nego isto tako moe smanjiti anse da ena zatrudni. enska plodnost moe patiti zbog pasivnog puenja, oteavajui joj da zatrudni. ene iji partneri pue imaju vei rizik da bebe ne izrastu dobro u maternici. Dete koje je bilo izloeno pasivnom puenju, kao u razvoju fetusa, mogu imati povean rizik od sindroma iznenadne smrti dojeneta. Posleporoajnom izloenosti pasivno puenje od majke, oca ili drugih u domainstvu takoe poveava rizik od ovog sluaja.

7.3.

ta mogu uiniti?

Moete zatititi sebe i svoje najdrae sledei navedene savete: Nemojte dopustiti puenje u vaem domu ili vozilu. Ako lanovi obitelji ili goste koji ele puiti, zamolite ih da to urade vani. Pitajte ljude da ne pue oko vas i vae dece. Odaberite restorane i ostalia produzea u kojima se ne pui. Uite deecu da se klone dima. Izbegavajte izloenost pasivnog puenje pogotovo ako ste vi ili vaa djeca imaju probleme sa disajnim putevima, ako imate bolest srca i/ili ste trudni. Ako va suprug ili partner pui, neka se suzdrava od puenja u zatvorenim prostorima. Podstaknite partnera da prestane puiti. Kada apsolutno moraju deliti sobu s ljudima koji pue, sedite to dalje od njih ako je to mogue i izbjegavajte sjediti u smjeru strujanja dima.

8. KAKO PRESTATI PUITI

Godinje, vie smrtnih sluajeva je uzrokovano od upotrebe duvana nego umrlih od AIDS-a, ilegalnih droga, alkohola, saobraajnih nesrea, samoubistava i ubistava zajedno. Puenje teti ne samo puau, nego i lanovima porodice, poslovnim saradnicima, i drugima koji udiu puaki dim, to smo vidili da se naziva pasivno puenje. Meu novoroenadi do 18 meseci starosti, pasivno puenje je povezano sa ak 300.000 sluajeva bronhitisa i upale plua svake godine. Zbog raznih zdravstvenih problema koji su povezani sa puenjem, veina tih ljudi bi voljela da su sposobni da prestanu puiti. Ali kao s bilo kojim zavisnou, to je esto

lake rei nego uiniti. Ljudi koji prestanu puiti esto doivljavaju teke simptome (i fizike i psihike), inei odvikavanje teim. 8.1. Zato je puenje zavisno? Za zavisnost od puenja kriv je nikotin, glavni narkotik u duvanu. Va mozak se prilagoava nikotinu i razvija toleranciju na njega, to znai da trebate puiti sve vie da biste dobili isto zadovoljstvo koje ste nekada dobijali kroz samo jednu cigaretu. A kada razvijete toleranciju na droge, vi ste postali zavisni. Tokom vremena, mozak ui predvideti kada ete zapaliti cigaretu i distribuirati "anti-nikotinskie" hemikalije. Ove hemikalije ine da se oseate potiteno i umorno, pa vas teraju da razmiljate na nain da "Trebate cigarete!" 8.2. Kako prestati puiti? Nikada nije prekasno prestati puiti i postoje mnoge prednosti koje biste stekli bez obzira u kojoj dobi ste se nali kada ste odustali. Evo nekoliko brzih saveta koji e vam pomoi da odbacite tu naviku: 1. Verujte u sebe: Verujte da moete prestati. Razmislite o najteim stvarima koje ste uinili u svom ivotu i shvatiti da imate hrabrosti i odlunosti da prestanete puiti. To je do vas. 2. Napiite zato elite prestati: iveti due, oseati se bolje, za vau porodicu, utedeti novac, mirisati bolje, lake nai partnera, itd. Znate zato je loe u vezi sa puenjem i znate to ete dobiti po prestanku puenja. Stavite to na papir i proitajte ga svaki dan. 3. Planirajte unapred: Unapred se pripremite za situacije u kojima ete najvjerovatnije pasti u iskuenje da zapalite cigaretu, u drutvu, uz pie ili uz kafu. Pokuajte izbei te situacije u ranim fazama svog programa za odvikavanje, ili pokuajte sedeti u prostorima za nepuae, pijte kafu u stojeem poloaju, dok razgovarate na telefon drite neto u svojoj slobodnoj ruci. 4. Postepeno smanjujte koliinu ispuenih cigareta: Naini da ih smanjite su: Planirajte koliko cigareta ete ispuiti svaki dan do kraja meseca, inei taj broj sve manjim svaki dan; kupite samo jednu kutiju kada kupujete cigarete; promjene marku, tako da ne uivate toliko u puenju, dajte svoje cigarete nekome, tako da ete morati njih pitati svaki put kada elite puiti. 5. Saznajte koji su okidai: Saznajte to izaziva vau elju za cigaretom, kao npr. stres, na kraju obroka, dolazak na posao, ulazak u kafi, itd. Izbjegavajte ove izazivae, ili, ako je to nemogue, planirajte alternativne naine. 6. Pronaite nekoga tko eli prestati puiti: Pronaite drugog puaa koji pokuava prestati, i pomaite jedan drugom s pozitivnim reima kada postane teko.

7.

8.

9.

10.

11.

Pitajte porodicu i prijatelje da podre vau odluku da prestanete puiti: Zamolite ih da vas u potpunosti podravaju i da vas ne osuuju. Neka znaju da je ispred vas vreme gde ete verovatno biti razdraljivi, pa ak i iracionalni dok se ne odviknete od puenja. Nemojte preskakati obroke: Svaki daak nikotina je bio kaika koja je pohranjivala masti i eer u krvotok. To vam je dozvoljavalo da preskoite obroke bez pojavljivanja simptoma divljanja eera u krvi, kao to su poremeaji koncentracije i glad. Nemojte dodavti nepotrebne simptome da biste odustali od puenja, ve umesto toga nauite iriti svoj normalan dnevni unos kalorija ravnomerno tokom celog dana. Nemojte jesti vie hrane, nego manje ali ee. Pijte puno vode: Voda je dobra u svakom pogledu, a veina ljudi je ne uzima dovoljno. Ona e vam pomoi da ispustite nikotin i ostale hemikalije iz vaeg tela, pored toga moe pomoi da smanjite elju ispunjavanjem "oralne elje" koju moda imate. Zaponite program vebi: Veba je jednostavno nespojiva s puenjem. Veba ublaava stres i pomae da se vae telo oporavi od godina tete nastalih cigaretama. Ako je potrebno, ponite polako, sa nekoliko minuta hoda jedanput ili dvaput na dan. Izgradite do 30 do 40 minuta rigorozne aktivnosti, 3 ili 4 puta sedmino. Nagradite sebe: Postavite svoj plan za nagrade. Nagradite se nakon prvog dana, i drugog i treeg... Napraviti dobar izbor nagrada kojma ete se radovati: CD, knjige, DVD-i, majice, cipele, masau, bicikla, veera u omiljenom restoranu, hotelski boravak, to god si moete priutiti i to biste voljeli.

Ako zakaete, ustate ponovo i nauite iz vlastite pogreke. Da, mi svi greimo. To ne znai da smo gubitnici, ili da nikada ne moemo uspeti. Ako padne, to nije kraj svijeta. Dii se, otresi se, i pokuaj ponovno. Sve do pobede.

9. NAMIRNICE KOJE MOGU POMOI U ODVIKAVANJU OD PUENJA

Veina ljudi koji pue zaista bi eljeli da to ne rade. Oni su svesni opasnosti puenja i mnogi meu njima zaista elite prestati. Mnogi od njih pokuaju odviknuti se, malo njih uspe, ali mnogi ne uspeju i vraaju se na svoje stare navike. Odvikavanje zahtijeva puno elje, odlunost i predanost. to vie uite o mogunostima i razvoju plana za odvikavanje, to e lake biti. Glavni razlog prestanka je teak zadatak, jer nikotin je vrlo zarazna stvar. On utie na um i podstie ga da trae vie. Postoji mnogo naina koji e vam pomoi da prestanete puiti. To ukljuuje nikotinske flastere, hipnozu, razne lekove, itd. Meutim, malo ljudi zna da se najbolja metoda nalazi u njihovom friideru To je hrana. Tako emo pogledati neke namirnice koje mogu pomoi da se odviknete od puenja: Mleko i mleni proizvodi: mleko spada u hranu koja prua sveobuhvatnu ishranu za telo. Ali, jeste li znali da vam ona takoe moe pomoi da prestanete puiti. Istraivanja na Duke univerzitetu su pokazala da se puaima koji su pili au mleka pre puenja nije svidio ukus njihovih cigareta. Oni su se alili da

je cigareta iznenada razvila gorak okus nakon ispijanje mleka. Takoe, moete umoiti svoju cigaretu u mleku i ocediti. Svaki put kada popuite jednu od tih cigareta umoenih u mleko, vi ete je ugasiti na pola puta, jer ostavlja grozan ukus u ustima. Takoe, sledei put kada pomislite na puenje, setiete se ukusa vae prethodne cigarete. Odreeno povre: Neko povre kao to je celer (koristite mrkvu ako vam se ne svia celer), tikvice, krastavci i patlidan takoe ostavljaju gorak ukus (kao mleko) kada se kuriste pre puenja. Dalje, neki strunjaci tvrde da jedenje vee koliine ovog povra moe smanjiti intenzitet nikotinske zavisnosti. Meutim, drite se dalje od slatkog povra kao to su graak i kukuruz. Glukoza u njima moe poveati udnju stimuliui podruja vaeg mozga odgovorna za zadovoljstvo. Dakle, grickajte svee mrkve i celer, ili uivajte u ukusnim pinat salatama sljedei put kada se osetite potrebu za puenjem. Sok od narande: Cigarete vas liavaju vitamina C, ostavljajui vas s nedostatkom koji nikotin ispunjava. Dakle, ako elite brzo izbaciti naviku, ponite piti sok od narande ili jesti vie voa poput narane, limuna i ipka koji se nalaze u ovim skladitima vitamina. Sol: Kad god vas obuzme elja za puenjem, trebali biste pojesti neto slano ili lizati malo soli s vrhom jezika. To ubija va poriv za puenjem. Ginseng: Ova kineska biljka moe uiniti vie za vas nego gubitak teine. Ginseng je pokazao kako spreava oslobaanje nikotin-indukovanih neurotransmitera dopamina. To ne bi trebalo koristiti svakodnevno, ali se moe koristiti 3-4 puta meseno. Desni: Kada se javi potreba za cigaretama, vakae gume bez eera su dobar nain da zaposlite usta.

Pobrinite se da izbegavate alkohol, kofein i crveno meso kada pokuavate prestati sa puenjem. Te namirnice imaju efekat upravo suprotno od mleka. Oni ine da se ukus cigarete bolje osea. Kada pokuavate prestati puiti, svako mala stvar pomae. Kada je u pitanju odvikavanje, hrana moe dobro biti va saveznik. Prigrlite ovog prijatelja jer zajedno moete pobediti u ovome ratu protiv cigareta.

10.POZITIVNI EFEKTI PRESTANKA PUENJA

Veina puaa zna da je puenjem cigareta trunu svoje telo iznutra i da su polako poeli unitavati svoje zdravlje. Uopte, oni imaju veliku elju, po pitanju da prestanu puiti. Ali mnogi od njih su prilino oprezni u procesu prestanka puenja jer je to jedna od najteih stvari koje e morati uiniti u celom svom ivotu. Obuzdavanjem navike od puenja moe sigurno poboljati va ivot i uiniti da ivite

zdravije. Odvikavanje od puenja moe biti vrlo naporno, jer zahteva elju, odlunost, i predanost, ali ishod je vrlo zadovoljavajui. Svaki put kad promenite neto u vaem telu, telo reaguje. Dakle, kada prestanete puiti doiveete neke posledice toga. Nuspojave prestanka puenja pokrivaju razliite psihike i fizike simptome. Ako zaista razbiljate o prestanaku puenja, onda trebate uzeti u obzir pozitivne uinke. Izloiu listu efekata koje vae telo mora podnositi jednom kada prestanete puiti. U roku od 20 minuta: Nikotin poveava krvni pritisak i broj otkucaja srca, to dovodi do poveanja rizika od sranog udara. U roku od 20 minuta od odvikavanja od puenja, vai otkucaji srca i krvni tlak e pasti na normalu. U roku od 8 sati: nivo nikotina i ugljen monoksida u krvi znatno se smanjuje, a to dovodi i do smanjenog rizika od sranog udara. Nivo kiseonika u krvi se poveava na normalu. U roku od 24 sata: vae anse za srani napad se smanjuju. Sav ugljen monoksid i nikotin se izbacuju iz vaeg tela. Nervni zavreci poinju da se refeneriu to dovodi poboljanja sposobnosti za miris i ukus. Poslije 48 sati: Ovde dolazi tei dio, nakon 48 sati pojavie se loi rezultati kao to su bolovi u trbuhu, povraanje i takoe raste verovatnoa od hipotermije. Ali, sa druge strane plua se vie ne oteuju i rizik od karcinoma plua postaje sve manji. Nakon 72 sata: disajni putevi poinju da se oputaju i disanje postaje lake. Nakon 2 tjedna: funkcija plua se poveava do 30%, to rezultuje bolju cirkulaciju krvi. Peaenje postaje lake. Takoe moe doi do povlaenja simptoma kao to su razdraljivost, glavobolja, i teskobe, to je i razlog zato antidepresivni lekovi rade dobro po prestanku puenja. Izmeu 1 do 9 mjesec: Va izgled se poboljava. Vaa koa gubi svoje sivilo i postaje manje naborana. Kaljanje, oteano disanje, zaepljen nos i umor se smanjuju. Cilija u pluima poinje funkcionisati zbog ienja plua od sluzi, ime se smanjuje rizik od infekcije. Nakon godinu dana: Va rizik od puenja vezanih uz bolesti srca je jedna polovina onoga to je bilo pre godinu dana. Nakon 10 godina: rizik od sranog udara i raka plua pada na isti nivo kao kod nekoga ko nikada nije puio. Rizik od raka usta, grla, jednjaka, mokranog mehura, grlia materice, guterae se smanjuje, takoe Odvikavanje od puenja e uvek biti teko bez obzira na metodu ili sistem koji izaberete. Ali, neto rezultati mogu biti golemi. Takoe je vano razumeti da efekti nakon prestanka puenja su samo privremeni i signal poetka zdravijeg ivota.4

http://www.lifemojo.com/lifestyle/positive-effects-of-quitting-smoking-24318383

ZAKLJUAK
Svakodnevno puenje dovodi do zavisnosti, pa se moe govorti o nikotinskoj narkomaniji koja je najmanje opasna meu toksikomanijama, ali nije bezazlena, s obzirom na sve rizike po zdravlje do kojih dovodi. Zato kada upalite cigaretu setite se da ste razumno bie i da svoj iot moete drati u sopstvenim rukama. Zadovoljstva koja donosi mnogo su manja od opasnosti i rizika, ali najvanije od svega je da vi sebe moete kontrolisati jer su vai intelektualni kapaciteti u punoj snazi.

LITERATURA
J. Tucakov, Leenje biljem, RAD, Beograd, 1990 http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/pusacka-ljubav/ http://www.lifemojo.com/lifestyle/positive-effects-of-quitting-smoking-24318383 http://sr.wikipedia.org/sr-el/