UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIKI FAKULTET AAK

SEMINARSKI RAD IZ TRANSPORTNIH SISTEMA

TEMA: TRANSPORTERI SA TRAKOM OPTE NAMENE

Contents

UVOD: .......................................................................................................................................... 2 NAMENA: .................................................................................................................................... 3 FUNKCIONALNI ELEMENTI TRANSPORTERA ................................................................... 4 ELEMETNTI TRAKASTIH TRANSPORTERA: ....................................................................... 4 TRAKA......................................................................................................................................4 UZAJAMNO DEJSTVO NASIPNOG MATERIJALA I TRAKE .............................................. 9 DOBO TRAKASTIH TRANSPORTERA ............................................................................... 10 NOSIVA KONSTRUKCIJA ...................................................................................................... 14 ELEMENTI ZA OSLANJANJE I CENTRIRANJE TRAKE .................................................... 16 POGONSKI MEHANIZAM....................................................................................................... 16 OTPORI U TRAKASTOM TRANSPORTERU ........................................................................ 20 ISTOVAR MATERIJALA ......................................................................................................... 22 BACAI...................................................................................................................................... 23 STANJE TRANSPORTERA U FAZI STARTOVANJA.......................................................24 PRORAUN TRAKASTIH TRANSPORTERA ....................................................................... 24 ZAKLJUAK: ............................................................................................................................ 25 LITERATURA: .......................................................................................................................... 26

UVOD:
Transporteri sa trakom opte namene su mehanika prenosila s vunim elementom za prekrcaj robe sa jednog na drugo ( krajnje ili privremeno ) mesto. U ovom seminarskom radu emo govoriti o: njihovoj nameni njihovim karakteristikama delovima transportera eventualnim nedostatcima isplativosti brzinama prenosa materijala novijim pogonskim sklopovima koja je traka pogodna za koju vrstu materijala s obzirom na oblik, temperaturu, teinu i stanju u kojem dolazi na traku

NAMENA:
Transporteri sa trakom opte namene prenose materijal ili komadnu robu na horizontalnim ili malo nagnutim trakama koje su ujedno nosivi i vuni delovi transportera. Izvode se kao stacionarni, prenosivi ili prevozni. Trakasti transporteri imaju iroku i raznovrsnu primenu u rudnicima, metalurkoj i hemijskoj industriji, na graevnim i zemljanim gradilitima, u prehrambenoj industriji, poljoprivredi, skladitima i prometu gde dolazi u obzir i prenoenje komadne robe kao to su vree, sanduci, paketi i slino. U industriji se upotrebljavaju i kao radna podloga Trakasti transporteri slue za male protoke masa i kratke udaljenosti, te za velike protoke ( 40000 t/h ) i velike daljine prenosa ( 100 km ). Dugi su do 500 m, ree do 5 000 m i vie. Osnovna ema trakastog transportera prikazana je na slici 1.

Slika 1. Osnovni elementi tranportera sa trakom 1.gornja (radna, nosea) strana trake, 2. Donja (povratna) , strana trake, 3. slog valjka koji nose traku, 4. Slog valjka na mestu nasipanja (utovara) materijala, 5. pogonski dobo, 6. zatezni dobo, 7.zatezni teg, 8. utovarni ko, 9. istovar materijala (preko ela transportera)

Osnovni i najvaniji deo transporttera sa trakom je beskrajna gumirana traka koja slui kao nosa tereta i vuno sredstvo. Traka se vodi preko najmanje dva valjka, jednog pogonskog i drugog zateznog, koji su postavljeni na krajeve nosee strukture. Njihovo osno rastojanje definie transportnu udaljenost. Radna-optereenja i povratna-neoptereenja grana trake oslanjaju se na odreeni broj, du trake pravilno rasporeenih noseih valjaka. Pogonsku stanicu koja se sastoji od pogonskog motora, reduktora, pogonskog valjka doboa, elementa za zatezanje i slogove noseih valjaka objedinjuju noseu strukturu u obliku reetkaste metalne konstrukcije. Ta struktura moe biti stabilna nepokretna, mobilna-pokretna, ili prenosiva. Osim toga u sastav transportera ulaze utovarni ureaj sa prijemnim

koem, ureaj za istovar, ureaj za ienje trake, ureaj za centriranje trake i razliiti sigurnosni i pomoni ureaji koji imaju zadatak da zatite traku od bilo kakvog oteenja u toku rada.

FUNKCIONALNI ELEMENTI TRANSPORTERA

Funkcionalni elementi transportera su elementi ili sklopovi koji se kao konstruktivna ili funkcionalna celina mogu prepoznati kod odreenog tipa transportnih maina. To su elementi ili sklopovi u obliku trake koja obavlja osnovnu vuno-noseu funkciju maine i podslop u obliku doboa kao deo pognskih i zateznih stanica koji , obezbeuje njihovo normalno funkcionisanje. Ovde se mogu svrstati i podsklopovi koji obezbeuju i normalan rad maine: slogovi oslonakih i valjaka za voenje, prijemni koevi za rasute materijale sa dodavaima i ureajima za odmeravanje, ureaj za istovar, odnosno skidanje i ienje materijala sa noseeg elementa, ureaj za kontrolu kretanja i zaustavljanje noseeg elementa i sl. U sluajima kada su u pitanju neke specifinosti materijala koji se transportuje ili odreene tehnoloke operacije koje se mogu obavitii u toku transportovanj, osnovnoj konstrukciji transportera ddaju se odgovarajui specijalni ureaji i oprema kao to su ureaji za izdvajanje feromagnetnih komponenti iz nosive mase, ureaj za kalibraciju, ureaj za orijentaciju, ureaj za brojanje, ureaj za pretvaranje trake i svi drugi ureaji koji omoguavaju automatizaciju procesa rada. Kod slinih tipova mogu se uoiti razliite koncepcije pojedinih funkcionalnih sklopova. Izbor koncepcije funkcionalnih elemenata zavisi od eksploataciono-tehnikih parametara maine i karakteristika materijala. ELEMETNTI TRAKASTIH TRANSPORTERA: TRAKA Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera . Traka treba da bude : a) gipka b) da ima dovoljnu jainu c) da je otporna na habanje i udare Traka se sastoji iz noseih slojeva (1) medjusobno spojenih gumiranjem, pri emu se na gornjoj radnoj strani trake se postavlja habaju_i sloj (2) debljine 2 6 mm zavisno od namjene trake, a sa donje strane ova debljina je 1,5-2 mm

Traka je najvaniji i najee najskuplji deo trakastog transportera. Traka moe biti od tekstila, gume ili polimernih materijala s ulocima kao vunim elementima ( transporter s mekom trakom ), od ianog pletiva ( transporter sa ianom trakom ) ili od elinog lima ( transporter s elinom trakom ). Prema obliku nosivih valjaka traka moe biti ravna ili koritasta. Trake su iroke 0,2 2 m ( najvie do 3,2 m ), a da bi se dostigle mase od 30 000 t/h, to je potrebno npr. za prenoenje jalovine u rudnicima uglja, potrebne su trake iroke 3 m s brzinama veim od 5 m/s. Raunska vuna vrstoa trake s ulocima navodi se u N/mm irine trake tako da za gumene trake s ulocima od pamuka iznosi 50 100 N/mm, od poliamidne svile 160 630 N/mm, a s ulokom od eline uadi 1 000 6 000 N/mm. Za transportere s veim uglom nagiba izrauju se posebne vrste traka s nosivom povrinom razliitih profila, s poprenim rebrima ili s naboranim rubovima i pregradama. Ugao nagiba transportera s takvim trakama moe iznositi do 70C, dok je s glatkim trakama zavistan od vrste transportnog materijala, a iznosi do 28C. Dve mekane trake oblikuju neku vrstu zatvorenog ljeba kojim se prenosi materijal. Osim sitnog materijala, trakama se moe prenositi i komadna roba. Jedna je od varijanata transportera s mekanim trakama trakasti transporter sa vunim uetom. Traku transportera nose dva vuna elina ueta pokretana nezavisnim pogonskim uetnicima. Takvi transporteri mogu biti dugi 10 15 km ( s jednom trakom ). Ipak se takvi transporteri retko upotrebljavaju zbog glomaznog pogona, kratkog veka trajanja vunih ueta ( 3 6 mjeseci ) i ograniene irine trake ( do 1 200 mm ).

Slika 2. transporter s dve trake a) za veoma strmi transport, b) za vertikalni transport Tekstilne trake od svile ili pamuka bez gumene prevlake retko se upotrebljavaju i to za vrlo lake materijale, npr. u vabrikama cigareta. Najrasprostranjenije su gumene trake. Vuni je element gumene trake uloak od pamuka ili od polimernih materijala. Uloak je prekriven gumenim ploama debljine 1 6 mm . Gumene trake za velike vune sile imaju uloak od eline uadi. Trake otporne na visoke temperature, kakve se upotrebljavaju u rudnicima i metalurkoj industriji, imaju uloke omotane sintetikom gumom, poli ( vinil kloridom ) i sl. 6

Posebni vrste trakastih transportera jesu transporteri s elinom trakom i sa ianom trakom. Transporteri sa elinom trakom imaju beskonanu valjanu elinu traku kao nosivi i vuni deo. Prema konstrukciji i delovanju slini su transporterima s gumenim trakama. eline trake izrauju se od ugljinog elika ili nerajueg elika debljine 0,4 1,6 mm. Spajaju se zavarivanjem do daljina prenosa od 300 m i irine do 4 m. Traka je oslonjena na drvenu kliznu plou ili ravne nosive valjke. S oprunim nosivim valjcima moe se postii blagi koritast oblik trake. Nedostatak im je taj to trae velike promjene bubnjeva zbog savijanja ( umor materijala i pucanje ). Da bi se smanjila naprezanja na savijanje, promeri bubnjeva su relativno veliki : 1 000 puta debljina trake. eline trake doputaju brzinu do 1,6 m/s. Vrlo su osetljive na udarce, a upotrebljavaju se na viim temperaturama, za vrlo abrazivne ili lepljive materijale i ako postoje posebni hemijski ili higijenski zahtevi npr. u prehrambenoj industriji. Da bi se udruila dobra svojstva elika i gume, proizvode se eline trake s gumenim vulkaniziranim slojem s obje strane. Takve su trake pogodne za velike daljine prenosa, velike visine i teke pogonske uslove. Transporteri sa ianom trakom imaju trake ispletene od eline ili metalne ice okruglog il i pljosnatog preseka ( slika 3. ). Trake se mogu tako izraditi da omoguuju horizontalne zavoje transportera. Transporteri sa ianom trakom upotrebljavaju se za prenos vruih i usijanih komadnih materijala i krupnog sipkog materijala. Zbog povrinske propusnosti iane trake slue i za odvodnjavanje, suenje i hlaenje transportiranog materijala.

Specijalne trake - se koriste u uslovima visokih temperatura. To je ravna _eli_na traka od ugljeni_nog i nehrdjaju_eg _elika debljine 0,6 1,2 mm , irine 350 800 mm . Omogu_ava transport pri temperaturama od 100 120 C . Dozvoljeni nagib trake 2 5 . Brzina 1 m/s . nedostatak je veliki pre_nik doboa koji mora biti 800 1200 puta ve_i od debljine trake .

Slika: iane trake transportera

UZAJAMNO DEJSTVO NASIPNOG MATERIJALA I TRAKE

U toku transportovanja nasipni materijal je relativno nepokretan u odnosu na traku kao nosei element transportera. Meutim zbog njene elastinosti u poprenom i uzdunom pravcu, oblika poprenog i uzdunog preseka koji definie slog noseih valjka i njihovog meusobnog razmaka nasipni materijal u kontinualnom toku izloen je: 1. poprenom valjanju 2. uzdunom valjanju 3. udaru komada o valjke 4. udaru komada o traku U toku rada transportera dolazi do munjanja (valjanja) materijala zbog promene oblika poprenog preseka radnog profila i ugiba trake izmeu dva susedna sloja noseih valjaka. Na rasponu izmeu susednih slogova noseih valjaka traka kao elastino telo gubi profil i dobija oblik izlomljene linije a b c d. Ugao nagiba boka trake () izmeu dva susedna sloga manji je od ugla bonih valjka () u slogu. Pribliavanjem slogu valjka ugao () raste. Traka pribliavajui se radnom profilu sloga vri pasivni boni pritisak na materijal i sabija ga. Ovo zajedno sa oscilacijama trake dovodi do pokretanja estica materijala, njihovog premetanja i izlaska na gornju spoljnju slobodnu povrinu. Ceo proces poznat je pod nazivom bono valjanje materijala, a najintenzivnije na noseem slogu gde presek profila ima izlomljen oblik. Posle prelaska preko noseeg sloga, do sredine rastojanja izmeu dva susedna, odvija se suprotan proces, traka se izravnjava. Dolazi do smanjenja bonog pritiska na materijal, ee se rasipaju po povrini to je propraeno menjanjem materijala. Pored poprenog, prilikom prelaska preko noseeg sloga, definie se i uzduni profil materijala na traci. 9

Materijal se po uzdunom profilu sabija ako je rastojanje slobodne povrine materijala manji od njegovog podnoja izmeu susednih slogova. Energija koja se troi na deformaciju trake i materijala i na njihovo meusobno trenje raejava se u vidu toplote i ne moe se tano odrediti. Meutim udeo otpora zbog deformacije trake i valjanjakretanja materijala na njoj u toku transportovanja u ukupnom otporu iznosi 40-70%. Krupnoa pojedinih komada materijala takoe utie na ukupan otpor kretanja trake. Zbog ugiba trake izmeu susednih slogova i njenog deformisanja pod komadom materijala pri nailsku na slog valjaka nastaje udar. Za male brzine trake posle prvobitnog udara nastaje mirno prevaljivanje komada preko valjka, meutim kod velikih brzina uzajamno dejstvo komada i trake se islonjava: komad se ne prevaljuje preko valjka i ne nastavlja mirno kretanje. Njegov prednji deo, odvaja se od trake, a centar mase C pomera se u pravcu kretanja. To izaziva moment teine materijala koji raste u toku vremena dostigavi znaajan intenzitet taj moment vraa komad na traku uzt pojavu udara. Energija udara krupnih komada uveava otpor kretanja i do 25% u odnosu na otpor kretanja zbog valjanja iste mase sitnokomadnih materijala. Intenzivno troenje trake nastaje na mestu prijema-utovara materijala. Ova pojava se ublaava ako su brzine materijala i trake na mestu kontakta po pravcu i intenzitetu identine. Izjednaavanje brzina i usmeravanje toka i materijala, odnosno centriranje zasipa trake, vri se pomou bonih voica-usmerivaa.

Doboi trakastih transportera

Razlikujemo : pogonske prevojne zatezne otklonske doboe

Vrste doboa kod trakastih transportera

10

Funkcija doboa je da predaju obrtni momenat traci ili da izmjene pravac kretanja trake .

Razliiti sluajevi postavljanja doboa

Pogonska stanica trakastog transportera

11

Prenik pogonskog doboa Db : Db = k0 Z , gde je Z = broj noseih slojeva trake k0 = koeficijent zavisan od vrste materijala noseeg sloja i njegove vrstoe i iznosi: za tekstilne tkanine za sintetike tkanine sa Kt do 1500 N/cm za sintetike tkanine sa Kt do 2000 N/cm za sintetike tkanine sa Kt do 3000 N/cm k0 = 125-180 k0 = 160-200 k0 = 200-220 k0 = 240-280

Osnovne dimenzije pogonskog doboa

Doboi se rade : a) livenjem (vee serije) b) zavarivanjem

12

Varena konstrukcija doboa sa obostranim pogonom

Dobo sa pogonom u monobloku

Radi pove_anja koeficijenta trenja izmedju trake i doboa, radna povrina doboa se oblae drvetom, tekstilnom ili gumenom trakom, plastikom ime se poveava vek trake i koeficijent trenja i do = 0.45

13

NOSIVA KONSTRUKCIJA
Nosivi valjci, pogonski i natezni bubnjevi te ako postoje utovarni i istovarni ureaji montiraju se na nosivu konstrukciju transportera. Nosiva konstrukcija stacionarnih transportera privrena je na pod ili na most za transportere, a u rudnicima je obino obeena o lance ili elinu uad. Nosiva konstrukcija se moe izraditi tako da se transporter moe prenositi ili prevoziti. Donji, jalovi deo trake podupire se dugakim nosivim valjkom. Nosivi valjci su izbalansirani i imaju valjne leajeve s trajnim podmazivanjem. Na mestima utovara, gde se nalaze ureaji za punjenje traka, najee se nosivi valjci postavljaju vrlo gusto i oblau sa mekanom gumom da bi se ublaili udarci. Vei prenosni kapacitet materijala se postie ako se umesto jednog nosivog valjka u slog nosivih valjaka smeste dva do pet kraih nosivih valjaka tako da traka dobije koritast oblik s kutovima nagiba bokova 15 36C. Ugraivanjem okretnog sloga nosivih valjaka s malim valjcima sa strane ugraenima svakih 20 25 m postie se potpuno ravan hod trake na ravnim dionicama i tano voenje trake zavojima transportera. Promeri nosivih valjaka su 65 220 mm.

14

Slika 4. presek materijala koji se prenosi na trakastom transporteru, a) ravna traka, b) i c) koritasta traka sa tri i pet nosivih valjaka

Povrina poprenog preseka materijala na traci menja se sa irinom trake B, s oblikom trake koji odgovara razmetaju nosivih valjaka u slogu ( slika 4. ) i nasipnim uglom na traci u pokretu. Pretpostavlja se da je presek materijala na ravnoj traci trokut s bazom b = 0,9 B 0,05 m, pa je povrina preseka: A = b / 2 b / 2 tan 1 = b / 4 tan 1 [ m]

Nasipni ugao na traci u pokretu 1 iznosi priblino 1 / 3 od nasipnog ugla na mirnoj podlozi. Koritasta traka omoguuje veu povrinu preseka materijala pa tako i veu dobavu transportera uz zadanu brzinu i irinu trake. Budui da je povrina preseka materijala proporcionalna kvadratu irine b, volumenski je protok materijala: Iv = C ( 0,9 B 0,05 m ) v a protok mase: Im = C ( 0,9 B 0,05 m ) v A = 0.99-0.5 (m) gde je nasipna gustoa materijala, v brzina kretanja materijala, a C faktor zavistan od oblika preseka materijala na traci ( tablica 1. ).

15

Elementi za oslanjanje i centriranje trake

Valjci spreavaju ugib trake usled vlastite teine i teine tereta. Mogude je kretanje trake po glatkoj ravnoj povrini na maloj duini. Broj valjaka na jednom oslona_kom mestu iznosi 1 do 5, to zavisi od irine trake i dubine oluka .

Oblici oslonih i povratnih valjaka

POGONSKI MEHANIZAM

Pogonski mehanizam trakastih transportera sastoji se od motora, reduktora i pogonskog bubnja. 16

Kao pogonski motori slue kavezni asinhroni motori s reduktorom i spojkom za pokretanje ili kolutni asinhroni motori. Motor i reduktor vezani su na pogonski bubanj sa strane ili su ugraeni u pogonski bubanj ( elektromotorni bubanj, slika 5.) te se sila trenjem prenosi s pogonskog bubanj na traku. Za kratke trake najei je pogon s jednim bubnjem, koji moe biti smeten uz glavu ( pogon na istovarnom kraju ) ili na kraju ( pogon u blizini utovarnog mesta ).

Slika 5. Elektromotorni bubanj 1) i 2) plat bubnja s prevarenom eonom stijenom, 3) nepomini dio motora, 4) reduktor, 5) brtvilo za plat, 6) brtvilo za motorne osovine, 7) prikljunica dovodnog kabl Dugaki trakasti transporteri imaju pogon s vie pogonskih bubnjeva da bi se poveao obuhvatni ugao, a da bi se poveao koeficijent trenja izmeu trake i bubnja, bubanj se prevlai oblogom od gume ili keramikog materijala. Promeri bubnja su 200 2 000 mm.

Slika 6. sile u traci uzdu oboda pogonskog bubnja 17

Pomou obodne sile Fo, koeficijenta trenja izmeu trake i pogonskog bubnja te obuhvatnog ugla sledea dva izraza daju veliinu maksimalne ( F1 ) i minimalne ( F2 ) vune sile u traci ( slika 6. ) te njihovu razliku: F1 / F2 exp ( ) Fo = F1 F2 [N]

Maksimalna vuna sila u traci F1 merodavna je za proraun uloaka trake, a odreuje se pomou izraza: F1 = Fo[ exp ( ) / exp ( ) 1 ]

[N]

Za tano odreivanje pogonske snage potrebno je transporter podeliti na ravne delove, zavoje, mesta utovara i istovara itd..., pa za svaki deo pomou posebnih koeficijenata trenja izraunati otpor kretanja trake transportera. Zbroj svih pojedinanih otpora daje ukupni otpor trenja. Taj je nain nezgodan jer se rauna s mnogo razliitih vrednosti koeficijenata trenja, pa se zato najee otpor kretanja izrauna samo pomou koeficijenta trenja fu , to je jednostavnije i dovoljno tano. Otporom trenja obuhvaeni su otpori kretanja gornjeg i donjeg dela trake ( trenje u leajevima nosivih valjaka, otpor kotrljanja valjaka, trenje zbog naleganja materijala na traku itd... ). Pomou ukupnog koeficijenta trenja fu odreuje se priblino otpor trenja Fwt iz izraza: Fwt = fu l ( ml g + lm g / v )

[N]

gde je l horizontalna projekcija daljine transportera, ml vlastita masa po jedinici daljine ( kg/m ) delova transportera koji deluju na sile trenja, g ubrzanje sile tee, lm protok mase ( kg/s ), a v brzina prenosa. Ukupni koeficijent trenja je:

Fu = fg fs

[N]

18

gde je fg koeficijent trenja glavnih otpora ( fg 0,015 ... 0.03 ), a fs koeficijent trenja sporednih otpora kao to su trenja zbog zakretanja trake, utovara i istovara materijala, ienj a bubnjeva i trake, a zavisi od daljine transporta i iznosi od 9 za daljinu 3 m do 1,05 za daljinu 2000 m. Za daljine transporta vee od 500 m mogu se sporedni otpori zanemariti. Ako se materijal transportira na visinu h, postoji i otpor dizanja, gde je h visinska razlika izmeu mesta utovara i mesta istovara. Fwh = lm g h / v

[N]

Ukupni otpor Fw, koji za mehanika prenosila s vunim elementom odgovara obodnoj sili Fo u vunom elementu, dobija se iz otpora trenja i otpora dizanja. Fw = Fo = fu l ( ml g + lm g / v ) + lm g h / v

[N]

Na desnoj strani izraza predznak ( + ) dolazi ako se teret die, a ( ) ako se sputa. Trake sa velikim nagibom potrebno je osigurati da se ne pokrenu unazad kad se zaustavi pogonski motor. Pogonska snaga za ustaljeni rad pod punim optereenjem dobija se iz izraza: Pv = Fwv /

[ KW ]

gde je v brzina prenosa, a ukupna korisnost. Obino se snaga pogonskog motora moe odabrati da bude jednako velika pogonskoj snazi za ustaljeni rad pod punim optereenjem, jer za izbor snage motora udeo za ubrzavanje najee nije merodavan, pa se moe zanemariti. Pogonske jedinice trakastih transportera sastavljene su od pogonskog bubnja, spojke i konice te se grade do 1 500 kW snage. Uobiajeni nain prenosa snage pomou pogonskog bubnja uz glavu ili na kraju transportera ogranien je vrstoom trake ili njenih spojeva. Zato se novija postrojenja grade s meupogonima, tako da se pogonska snaga dovodi uzdu transportera. 19

Jedna je od mogunosti da se na razmacima od vie stotina metara ispod radne trake transportera stavlja dodatna pogonska traka, koja silama trenja pokree radnu traku ( slika 7. ). Druga je mogunost meupogon pomou gornjeg srednjeg valjka, tako da se potrebna pogonska snaga predaje traci uzdu itave daljine transportera. Meupogon s linearnim elektromotorom ima primarni namot linearnog indukcijskog motora rasporeenog uzdu trake transportera. Sekundarni deo ini bakarno pletivo vulkanizirano u rubove trake transportera, pa se pogonska sila jednoliko predaje na obe trake uzdu itave njene daljine.

Slika 7. meupogon pomou pogonske trake 1) radni deo trake transportera, 2) pogonska traka, 3) pogonski bubanj Natezni ureaji proizvode potrebnu silu prednatezanja za tarne pogone. Transporteri s razmakom osovina do 100 m imaju ureaj s vijaanim vretenima, uz koja su esto ugraene i spiralne opruge.

Otpori u trakastom transporteru

Snaga transportera se moe podjeliti na: a) snagu za podizanje materijala na vidinu H; b) snagu za premjetanje materijala po horizontalnoj duini L. Otpori kretanja su dosta sloeni i za njihovo odredjivanje se primjenjuju tri postupka: a) paualne formule DIN 22 101 ( naj_e_e ) b) empirijske formule proizvodja_a (npr. Goodier SAD , Eickhoff BRD ) c) prora_un pomo_u pojedina_nih otpora (instituti HANOVER prof. Vierling

20

Otpori

Otpori se mogu podeliti na : a) glavne otpore - otpori okretanju valjka , - otpor valjanja: 1) usled savijanja trake i materijala pri prelasku preko valjka , 2) usled utiskivanja valjka u traku .

b) Sporedni otpori - otpor od savijanja trake oko bubnjeva - otpor u leajevima bubnja - otpor od inercije i trenja materijala na mestu utovara c) Posebni otpori - otpor usled podizanja materijala ( za _ > 0 ) - otpor usled prisustva istaa trake . Svi ovi otpori se mogu svrstati u dve grupe i to: a) linijski otpori b) lokalni otpori Linijski otpori a) Otpori na radnoj strani Fr = Gr w = ((q + q0 ) cos_ + (_Gvr /L)) L w + (q + q0 ) L sin_ b) Otpori na povratnoj strani Fp = Gp w = ((q0 cos_ + (_Gvp /L)) L w Lq0 sin_

21

Tabela Koeficijenti otpora kretanja trake

ISTOVAR MATERIJALA

Istovar materijala s trake transportera najlaki je preko glave na pogonskom bubnju ( slika 8. ). Za istovar sitnog materijala ili komadne robe na bilo kojem mestu trake transportera slue ravni strugai pri emu vrlo bitnu ulogu ima ugao. Pokretni istovarivai mogu se kretati uzdu itavog transportera. Tada gornja traka transportera prelazi preko visoko uzdignutog otklonskog bubnja, pa materijal istovaruju preko glave na bilo kojem mestu transportera.

Slika 8. a) istovar preko glave b) pokretni strugai

22

BACAI
Bacai su kratki trakasti transporteri s velikom brzinom trake 10 5 m/s. Materijal se neprestano dovodi na traku i zatim izbacuje na vee daljine. Baca se sastoji od usipnog levka, pogonskog bubnja, nateznog bubnja, dva kola koja se okreu na zajednikoj osovini i pritiskom na rubove gumene trake daju traci konkavni oblik. Iz usipnog levka materijal slobodnim padom dolazi tangencijalno na traku, skree u smeru dobave i ubrzava se na brzinu bacanja. Zbog centrifugalne sile poveava se otpor trenja izmeu materijala i trake. Daljina bacanja dostie do 22 m, visina bacanja do 10 m, irina trake do 1 m, protok mase do 1000 t/h, a pogonska snaga do 15 kW. Bacai se upotrebljavaju za zrnasti materijal koji ne stvara prainu i za grudvast materijal 40 80 mm. Upotrebljavaju se na otvorenom skladitima, za punjenje skladinih prostorija, silosa, brodova ( slika 9. ), natkrivenih vagona i sl.

Slika 9. baca obeen na utovarni stup za utovar broda. 23

Bacau se materijal dovodi kroz vertikalnu teleskopsku padalicu, a uz runo zakretanje bacaa i promenu ugla vri se bacanje

Stanje transporta u fazi startovanja

U fazi ubrzavanja startovanja stvaraju se dodatna opteredenja usled inercijalnih sila i momenata to pred konstruktora postavlja dva dodatna pitanja : 1. da li je snaga motora za ustaljenu vonju dovoljna za startovanje; 2. da li traka moe izdrati dodatna naprezanja u fazi ubrzanja. Za kapacitet Q > 10 MN/h, brzinu v > 2 m/s i duine L _ 100 m nepohodna je provera ovih pitanja . Iz stanja mirovanja sistemu treba saoptiti energiju: a) rotacionih masa (valjci, radni i povratni bubnjevi ) b) translatornih masa (materijal i traka )

PRORAUN TRAKASTIH TRANSPORTERA

Za prenos komadne robe: Z = 3,6 m v / a [ kom / h ] Qm = Z * mQ Gde a oznaava razmak izmeu komada, v oznaava brzinu trake , a m, masu. Za prenos sitne robe: Q = 3600 A v ili Q = 3600 A v c [ t/h] [ t/h]

Gde je gustoa materijala, A je popreni presek, v brzina trake, c oznaava nagib transportera, a koeficijent popunjenosti. Sa povremenim delovanjem: Qt = m 3600 / T [ t/h] T oznaava vremenski period kojeg ini umnoak utroenog vremena na pripremne radnje ( tp ) i vreme rada ( tr ).

24

ZAKLJUAK:

Transporteri sa trakom opte namene vrlo su ekonomina transportna sredstva za velike udaljenosti. Proizvodnja im se kree do 10 000 tona dnevno. Daljine su i do 400 km. Otpornosti se kreu od 20 + 65C, a uz specijalne zahteve i do 100C ( vatrostalni materijali ). Podela transportera sa trakom opte namene na pojedinane transportere potrebna je zbog ograniene vrstoe trake i radi prilagoavanja terenskim uslovima. to je manje predajnih stanica, transport pomou transportera sa trakom je ekonominiji jer su manje investicije i manji trokovi odravanja. Takav transport je u prednosti pred kamionskim transportom ( vea sigurnost i manje radnika ), a i pred transportom pomou iara.

25

LITERATURA:

[1] [2]

Milivoje uilovi Transportni sistemi prva knjiga, Tehniki fakultet aak Borovi R. Transport trakastim transporterima na povrinskim kopovima. Rudarsko geoloki fakultet, Beograd 1997 Borovi R. Transportne trake, Beograd 1978

[3]

26