Olivera Pavievi1 Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja Beograd

Izvorni nauni lanak UDK: 316.74:316.42 Primljeno: 14. 04. 2011. DOI: 10.2298/SOC1203501P

POZITIVNI I NEGATIVNI ASPEKTI DRUTVENOG KAPITALA SLUAJ POSTKOMUNISTIKIH DRUTAVA

Positive and Negative Aspects of Social Capital The Case of Postcommunist Societies
ABSTRACT The paper analyzes social capital`s properties in relation with the level at which it is generated, as a type of social capital. The second part of the paper is dedicated to examining of possibilities for implementation of the concept of social capital in various social and political circumstances. Analysis of the Putnam`s concept of social capital in reviewing of the process of democratization of post-communist societies has shown that assessment of the social capitals role in democratic transition of these societies must take into account specific social and political circumstances which influenced social capital`s trends and forms. In contrast to economically developed societies with long democratic traditions, it turned out that social capital in former communist societies developed and moved in almost opposite directions. It is characterized by competitiveness, non-community spirit and exclusivity. This may be explained by predominant informal associating forms as a survival strategy in conditions of deprivation and ideological mobilization at the time of communist party states which during transition turned into suspicious conversions of various capital types. It is an open issue how much the social capital concept is applicable in postcommunist societies of Eastern and Central Europe and how it should be designed for the purpose of adequate implementation in creating of social policies. KEY WORDS social capital, generalized trust, reciprocity, informal networks, communism APSTRAKT U radu se analiziraju svojstva drutvenog kapitala koja su povezana sa nivoom na kome se on generie, kao i sa tipom drutvenog kapitala. Drugi deo teksta posveen je sagledavanju mogunosti primene koncepta drutvenog kapitala u razliitim drutvenim i politikim okolnostima. Analiza Patnamovog koncepta drutvenog kapitala u procesu demokratizacije postkomunistikih drutava pokazala je da se u proceni uloge drutvenog kapitala u demokratskoj tranziciji ovih drutava moraju uvaiti specifine drutvene i politike okolnosti koje su uticale na tokove i oblike drutvenog kapitala. Za razliku od ekonomski razvijenih drutava sa dugom demokratskom tradicijom, pokazalo se da se drutveni kapital u bivim komunistikim drutvima razvijao i kretao u gotovo suprotnom smeru. Njega odlikuju kompetitivnost, nekomunitarnost, ekskluzivnost. To se moe objasniti preovlaujuim neformalnim oblicima udruivanja kao strategije opstanka u uslovima oskudice i ideoloke mobilizacije u vreme komunistike partijske drave koji e se tokom tranzicije pretvoriti u sumnjivu konverziju razliitih tipova kapitala. Otvoreno pitanje je koliko je koncept drutvenog kapitala primenjiv u postkomunistikim drutvima istone i
1

olja64@eunet.rs

502

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

centralne Evrope i kako ga treba koncipirati u svrhu adekvatne primene u kreiranju socijalne politike. KLJUNE REI drutveni kapital, generalizovano poverenje, reciprocitet, neformalne mree, komunizam

Uvod koncept drutvenog kapitala

Ideja da drutveni odnosi, zjednike norme i poverenje olkvju koordinciju i srdnju izmeu pojedinc i grup nije nova ideja. Teorijski koncept koji promovie ideju o znaaju drutvenosti, udruivanja i normi kao zaliha kapitala podigao je ovaj pristup n nivo jedinstvenog princip kojim se mogu objnjvti rzliiti ekonomski i socijlni fenomeni. Za razliku od fizikog kapitala koji je povezan sa materijalnim dobrima i humanog kapitala koji se prevashodno odnosi na znanje i sposobnosti individua, drutveni kapital egzistira kao relacija izmeu osoba (Coleman, 1988: 100). Drutveni kapital je konvertibilan, komplementaran i zamenljiv sa drugim vrstama kapitala. Dobri drutveni kontakti, informacije, korisni saveti uspeno se konvertuju u ekonomski kapital i druge prednosti2. Burdije, koji je meu prvima u teoriju uveo pojam drutvenog kapitala, sutinu ovog koncepta sagledava u odnosima moi koji ga determiniu i nejednakom pristupu benefitima koje donosi. On naglaava da vrednost drutvenog kapitala nije ista za sve aktere, da on nije javno dobro podjednako pristupano privilegovanima, i ugroenima. Takoe, postoje tendencije privilegovanih pojedinaca da odre svoje privilegovane pozicije koristei svoje veze sa drugim privilegovanim ljudima (Bourdieu, 1986). Dok je za Kolmana drutveni kapital gotovo potpuno benigan u svojim funkcijama, kao skup normi i sankcija koji omoguavaju pojedincima da sarauju na obostranu prednost, Burdije naglaava prevagu tamne strane za potlaene i svetle strane za privilegovane (Field, 2003). U duhu neomarksistikog modela koji Burdije koristi drutveni kapital je resurs mobilisan od strane nekih aktera na raun drugih, predstavljajui kapital-konekcije kao deo ireg skupa mehanizama koji podravaju reprodukovanje drutvene i ekonomske nejednakosti (Kilpatrick et al, 2003:420). Burdijeovo shvatanje drutvenog kapitala koncentrisano je na nejednake pristupe resursima diferenciranim prema nejednakoj moi i vlasti. Drutveni kapital, prema tome, ulazi u formaciju klase i uestvuje u stvaranju elite. Burdije smatra da je drutveni kapital agregat stvarnih i potencijalnih resursa koji su povezani sa posedovanjem trajnih mrea vie ili manje institucionalizovanih odnosa meusobnog poznavanja i priznavanja (Bourdieu, 1986: 248). Time se drutveni kapital potvruje kao atribut elite, maska za nosioce ogoljenog profita i kao takav moe biti neprijateljski usmeren prema demokratskom drutvu. Na Burdijeov pristup e biti oslonjena Portesova definicija da je drutveni kapital mogunost da se ouvaju koristi kroz lanstvo u mreama i drugim socijalnim strukturama (Portes, 1998: 8). Primenjujui Burdijeov koncept

O specifinostima konvertibilnosti drutvenog kapitala u odnosu na fiziki i humani kapital pogledati u Adler, 2000: 89.

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

503

konverzije drutvenog kapitala u druge oblike kapitala (ekonomski, politiki, kulturni, informativni) u procesu uspostavljanja trita u tranzicionim drutvima, Kolankievi daje primer kako drutveni kapital moe postati izvor korupcije, utaje i kriminala u sferi neformalne ekonomije i ilegalnih aktivnosti (Kolankiewicz, 1996:434). U temeljnoj teorijskoj elaboraciji koncepta drutvenog kapitala, Dejms Kolman definie drutveni kapital prema njegovoj funkciji. Za njega drutveni kapital nije pojedinani entitet, ve raznovrsnost razliitih entiteta koji imaju dve zajednike karakteristike, a to su: da svi sadre aspekte socijalne strukture i da olakavaju neku akciju aktera bilo izmeu individua ili korporativnih aktera u strukturi (Coleman, 1988). Kolman identifikuje drutveni kapital kao odnos izmeu ljudi, grupa i zajednica koje neguju poverenje i olakavaju kolektivnu akciju iji se ciljevi ne mogu postii u odsustvu drutvenog kapitala ili se mogu ostvariti samo po vioj ceni (Coleman, 1990: 304). Kolmanova definicija oprezno odstupa od Burdijeovog (Bourdieu) tumaenja drutvenog kapitala kao individualnog resursa koji je odreen klasnom stratifikacijom i pozicijom individue u njoj. Burdijeova konceptualizacija drutvenog kapitala se ne odnosi na zajednike investicije i benefit uzajamnosti, dok je kod Kolmana akcenat stavljen na razumevanje naina i mogunosti da pojedinci kroz pristup i saradnju u grupama ostvaruju svoje individualne interese, bez obzira na nedostatak pristupa drugim socijalnim i ekonomskim resursima. Za razliku od koncepta drutvenog kapitala koji polazi od individue (egocentrini pristup), bez obzira da li ga ocenjuje kao privilegiju ili mogunost, druga grupa autora smatra da mree i norme mogu biti iskoriene za zajedniku ili kolektivnu dobrobit na nivou celog drutva. Robert Patnam, jedan od najpoznatijih zastupnika sociocentrinog koncepta drutvenog kapitala posmatra fenomen drutvenog povezivanja na nivou irih drutvenih celina. On smatra da drutveni kapital predstavlja kvalitet mrea i odnosa koji omoguavaju pojedincima da sarauju i delaju kolektivno (Putnam, 1993: 167)3. Zasnovan na visokom stepenu pouzdanosti u javne i politike institucije koje uspostavljaju i podravaju vladavinu prava i raznovrsnim razmenama koje su transparentne i sigurne, drutveni kapital predstavlja opte dobro koje olakava vii nivo efikasnosti i produktivnosti. irenjem koncepta socijalnog kapitala na polje politike Robert Patnam ovaj koncept sagledava kao znaajnu podrku politikim i ekonomskim performansama drutva (Putnam, 1993: 176). Poverenje, norme i horizontalnu mreu graanskog angaovanja Patnam oznaava kao kljuni faktor u efikasnom funkcionisanju demokratije, dok nedostatak drutvenog kapitala vidi kao problem u demokratskom razvoju postkomunistikih drutava ija je graanska tradicija slaba, a totalitarna

Mnotvo autora definie drutveni kapital kao atribut ireg socijalnog okruenja ujedno sagledavajui njegovo povratno dejstvo na dobro drutveno upravljanje. Norme i mree omoguuju ljudima da delaju kolektivno (Woolock i Narayan, 2000: 226), Drutveni kapital je proizvod socijalnih interakcija sa potencijalom da doprinese socijalnoj, graanskoj ili ekonomskoj dobrobiti zajednice (Falk i Kilpatrick, 2000: 103).

504

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

vladavina zloupotrebljava ograniene zalihe drutvenog kapitala (Putnam, 1993:183). Norme reciprociteta i mree graanskog angaovanja(Putnam, 1993: 183) ine osnovu obrasca drutvenog ponaanja koje se zasniva na jednakosti i horizontalnom povezivanju, te stoji u otrom kontrastu sa vertikalnim hijerarhijskim povezivanjem ija je posledica uspostavljanje patron-klijent drutvenih odnosa. Deljenje normi generalizovanog reciprociteta podrazumeva da ljudi ine neto za druge ne usled pritiska i moi drugog aktera, ne usled neposredne koristi, ve znajui da e u budunosti, na kraju puta, taj neko uiniti isto to za njih (Putnam, 1993:82-83). Horizontalni odnosi reciprociteta i poverenje zasnovano na aktivnom ueu u javnim poslovima i graanskoj saradnji suprotni su odnosima lojalnosti koji karakteriu pokroviteljske mehanizme vertikalnih hijerarhija i pojavljuju se kao zamena za neuravnoteene i nepredvidljive drutvene odnose. U tom smislu, Patnam tvrdi da u odsustvu saradnje, poverenja i tolerancije zasnovanih na horizontalnim mreama reciprociteta i graanskom angaovanju nemoralni familijarizam, klijentizam, bezakonje, neefikasna vlada i ekonomska stagnacija izgledaju kao verovatniji ishod nego uspena demokratizacija i ekonomski razvoj bivih komunistikih drutava (Putnam, 1993: 183). Drutveni kapital moe biti shvaen kao gotovo svaka forma humane interakcije i svaki nivo socijalnog upravljanja. Veliki obim literature o drutvenom kapitalu i mnotvo empirijskih i disciplinarnih instanci koje ga opserviraju ukazuju na njegovu fleksibilnost i mnogoznanost. Prem Nn Lin ogrnienj i kontroverze unutr koncept drutvenog kpitl nstju, izmeu ostlog, zbog nerzreenog pitnj d li je drutveni kpitl individulno ili kolektivno dobro.To dovodi do suprotstvljnj mkro-nivo i relcionog nivo (Lin, 2001: 8). Iko se vein teoretir sle d drutveni kpitl obuhvt, kko individulnu, tko i kolektivnu dimenziju, nije do krj izbegnut teko rzdvjnj drutvenog kpitl ko kolektivnog, p k i jvnog dobr od njegovih koren koji su smeteni u individulne interkcije i mree. Nedoumice usled neodreenosti i irine pojma drutvenog kapitala koji je sazdan od kognitivnih, relacionih i strukturalnih elementa ostavljaju otvorenim sutinski izazov, a to je odgovor na pitanje kako se relacije i razmene na individualnom planu, njihova svojstva i znaaj prenose na makro - drutveni plan. Posebno interesovanje ovog rada posveeno je negativnim aspektima drutvenog kapitala i pronalaenju uzroka koji dovode u pitanje tezu o njegovim preteno pozitivnim efektima 4. U tom smislu se problematizuje lociranost drutvenog kapitala kao potencijalni izvor njegovih negativnih efekata i ukljuuje diskusija o razliitim

Sagledavajui koncept drutvenog kapitala kroz prizmu potrebe da se akcenat stavi na drutvenost vienu kroz interakciju normi, socijalnih mrea i poverenja pojedini teoretiari su prenaglaavali blagotvorne efekte drutvenog kapitala tretirajui ga kao resurs ukorenjen u drutvene strukture sa irokim spektrom korisnih rezultata. Na primer, u pogledu detinjstva i adolescentskog ishoda, drutveni kapital je pretpostavljen kao neto to neguje efikasnu socijalizaciju mladih u okviru porodice (Hagan, MacMillan, and Wheaton 1996; Parceland and Menaghan 1994), kole (Coleman, 1988, Coleman, 1995), etnike zajednice (Zhou and Bankston1996), i susedstva (Sampson, Morenoff, and Earls 1999).

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

505

tipovima drutvenog kapitala i njihovim specifinim svojstvima i drutvenim efektima. Treba rei da poreklo i posledice negativnih efekata drutvenog kapitala treba traiti i izvan sistema koji je ukljuen u koncept (socijalne mree, norme reciprociteta, poverenje, solidarnost). Povezanost drutvenog kapitala i privrednog sistema ne sme da bude sporedno pitanje, kao to to nije ni politiki kontekst ili struktura izrazite drutvene i ekonomske nejednakosti u kojoj su svi resursi (i svi oblici kapitala) nejednako distribuirani5. Bilo koji nivo opserviranja drutvenog kapitala (pojedinac, domainstvo, zajednica, preduzea, regioni, narodi, globalni sistem) ugroen je socijalnom nejednakou koja proizilazi iz klasne strukture ije posledice ne moe da prevazie nijedan tip drutvenog kapitala.

Problem lociranosti drutvenog kapitala

Ideja vodilja drutvenog kapitala kao sutinski vanog za zdravu zajednicu zasniva se na pretpostavkama o njegovoj mogunosti da obezbedi efikasne i odgovorne institucije, razvije mehanizme za dobro upravljanje, ohrabri sposobnost pojedinaca da ostvare sopstvene interese i razviju grupne kapacitete kroz kolektivne akcije u reavanju problema, kao i da podigne nivo interpersonalnog poverenja kroz lanstvo u dobrovoljnim organizacijama. Kako Portes istie, kao da postoji implicitni konsenzus o tome da je drutveni kapital vaan jer omoguava ljudima da delaju zajedno reavajui dileme kolektivne akcije (Portes and Landolt, 1996). Bazina ideja drutvenog kapitala je da porodica, prijatelji i udruenja ine za pojednica vanu imovinu, za kojom moe posegnuti u krizi, upotrebiti je samo za sebe, i iskoristiti kao materijalnu dobit. Ono to je tano za pojedince, obino prati i grupe. Zajednice koje su obdarene razliitim zalihama drutvenih mrea i graanskim asocijacijama u boljoj su poziciji da se suprotstave siromatvu i ranjivosti, ree sporove i steknu prednost za sticanje novih prilika (Woolcock i Narayan, 2000: 3). Oito je da drutveni kapital moe biti smeten na razliitim nivoima: na nivou individue, neformalne drutvene grupe, formalne organizacije, zajednice, etnike grupe, pa na kraju, i nacije. Sposobnost povezivanja ovih nesamerljivih objekata zavisi od prisustva normi reciprociteta i poverenja koje se na njima zasniva. Postojanje tri osnovna nivoa na kojima se generie drutveni kapital (mikroindividua, mezo-grupa i makro-drutvo) moe izazivati koliziju u ispoljavanju i procenjivanju njegovih efekata. Njihov izbalansiran odnos se ini vanim u pogledu mogunosti ostvarivanja korisnih efekata drutvenog kapitala. Individualni nivo opserviranja drutvenog kapitala mora uzeti u obzir najrazliitije obrasce percepcije i navike u individualnim relacijama, usvojeno

Bjornskov u okviru istraivanja socijalne frakcionalizacije koje je sprovedeno na uzorku od 100 drava dolazi do rezultata koji dokumentuju efekte nejednakosti u prihodima i politiku raznolikost kao najjae determinante koje utiu na pad drutvenog poverenja, dok etnika raznolikost i druge razlike ne pokazuju znaajni uticaj na smanjivanje socijalnog poverenja (Bjornskov, 2008).

506

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

znanje individue kao kompleks pretpostavki, verovanja, stavova, morala i obiaja koji ne moraju biti svojstveni ostalim lanovima drutva. Potencijal individue da ostvari sopstvene interese i razvije grupne kapacitete kroz kolektivne akcije u reavanju problema u mnogome e zavisti od linih karakteristika, kao i mesta koje zauzima u socijalnoj strukturi. Drutveni kapital definisan kao atribut pojedinca odnosie se na mogunosti osobe da aktivira i efikasno mobilie mreu socijalnih veza i na osnovu njihovih zaliha i kvaliteta ostvaruje razmenu u socijalnom prostoru. Shodno tome, drutveni kapital se pojavljuje kao privatno dobro koje pojedinci akumuliraju i koriste da bi ostvarili sopstvene ciljeve. Ova, reklo bi se, u najveoj meri, socioloka konceptualizacija drutvenog kapitala stavlja u fokus mogunosti ostvarivanja socijalnog prestia pojedinca opservirajui njegov poloaj u strukturama moi i ueu u neformalnim mreama razmene. Benefit korienja drutvenog kapitala je povezan sa cenom i rizikom, a izvori njegovog korienja lee u socijalnoj strukturi u koju je akter smeten. Drutveni kapital je izvor dostupan akterima kao funkcija njihove lociranosti u strukturi socijalnih relacija (Adler i Kwan, 2002:18). Meutim, drutvena struktura je uslovljena klasnom i slojnom hijerarhijom, te je poloaj individue odreen kako pozicijom u mrenoj strukturi, tako i mogunostima pristupa benefitima drutvenog kapitala. Takoe, nisu svi aspekti drutvene strukture ekvivalentni, kao ni njihove upotrebne vrednosti, i naini na koji ih akteri vrednuju, ve te vrednosti variraju u zavisnosti od konteksta. Dok u odreenim okolnostima data forma drutvenog kapitala ima vrednost, u drugim ona moe biti beskorisna, pa ak i tetna za interese drugih aktera (Ponthieux, 2004: 4). Koncept drutvenog kapitala, takoe, izraava socijalnu sutinu komunalne vitalnosti. Reenje za problem zajednikog delanja pretpostavlja razvoj dobrovoljne kolektivne akcije i povezan je sa nasleenim drutvenim kapitalom u zajednici6. Razvijeni drutveni kapital shvaen kao moralni resurs zajednice prisutan je u podrujima sa dobrim funkcionisanjem lokalne samouprave u kojima su javne delatnosti graana kreirale atmosferu meusobne saradnje i uspostavile vitalne drutvene mree. Meutim, stanovite takozvane komunitarne perspektive drutvenog kapitala koja ga izjednaava sa lokalnim nivoom organizacije, udruivanja i asocijacija suoava se sa izostankom iskljuivo blagotvornih efekta drutvenog kapitala koji deluju samo u korist zajednice (Woolock i Narayan, 2000). Takvo entuzijastiko glorifikovanje lokalnih zajednica i mrea prenebregava prisutne mane izolovanih, parohijalnih i kolektivnih interesa suprotstavljenih grupa (Portes and Landolt 1996)7. Komunitarna perspektiva esto ignorie opasnosti koje partikularna grupna homogenost moe predstavljati za one koji se nalaze izvan nje (kriminalne grupe, rasizam, etnika netrpeljivost, rodna diskriminacija i sl.).

U skladu sa Tabelini (2005) i Akocmak i ter Weel (2006) tvrde da istorija optina pre jednog veka ima znaajan uticaj na postojee verovanje u drutveni kapital. 7 Portes navodi najmanje etiri oblika negativnog efekta koje moe da proizvede drutveni kapital. To su: iskljuivanje autsajdera, suvie zahteva za lanove grupe, restrikcija individualnih sloboda, smanjivanje ujednaavajuih normi (Portes, 1998:15).

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

507

Institucionalni pogled na drutveni kapital predstavlja treu perspektivu u opserviranju pojma drutvenog kapitala i njeni zastupnici tvrde da je vitalnost graanskog drutva u velikoj meri proizvod politikog, pravnog i institucionalnog okruenja. Drutveni kapital se u ovom sluaju pojavljuje ka o zavisna promenljiva koja varira u zavisnosti od kvaliteta formalnih institucija i generalizovanog poverenja. Patnam razvijene ekonomske sisteme i visok nivo politike integracije u nekom regionu vidi kao direktan rezultat uspene akumulacije drutvenog kapitala. Njegova uvena istorijsko-komparativna studija o razliitim oblicima uprave u italijanskim pokrajinama pokazala je da vertikalno strukturisani sistem vladavine kraljeva, barona, vitezova i seljaka stoji u suprotnosti sa malim grupama suseda koje nastaju na bazi paktova samozatite inei alijanse horizontalne kolaboracije koje su se irile u druge sfere socijalnih aktivnosti (Putnam, 1993:84). Asocijacije izmeu jednakih nasuprot hijerarhizovanoj organizaciji nejednakih pokazale su veu efikasnost na svim drutvenim poljima. Graansko povezivanje iznedrilo je drutvo zasnovano na impersonalnom poverenju i generalizovanom reciprocitetu - koren socijalnog poverenja bio je civilni angaman (Putnam, 1993:85). Reciprocitet i poverenje horizontalnih asocijacija nasuprot poslunosti i lojalnosti kao odlika vertikalnih mrea krucijalni su element prosperiteta, kako u prolosti, tako i u kasnijem razvoju pojedinih regiona. Adam Selingman smatra da je konsenzus baziran na mreama meusobnog poverenja izmeu graana, porodica, dobrovoljnih organizacija, verskih zajednica i sl. izvor legitimiteta modernog drutva, ime se generalizuje poverenje u autoritet vlade (Selingman, 1997: 14). Aktivnost graanske zajednice je glavni faktor koji stoji iza ekonoms ke i upravljake efektivnosti i meri se, u Patnamovoj studiji, pokazateljima kao to su glasake aktivnosti, itanje novina, participacija u sportskim klubovima i dobrovoljnim kulturnim udruenjima. Drutveno naslee je u velikoj meri odreeno preovlaujuim istorijskim prisustvom horizontalnih ili vertikalnih obrazaca organizovanja drutvenih udruenja i organizacija. Specifinost glavnog principa drutvenog organizovanja (poverenje ili hijerarhija) determinie razvoj politikih aktera i mogunost razvoja civilnog drutva. U modernim drutvima se moe govoriti o generalizovanom poverenju kojim se individualni akteri rukovode opredeljujui se za aktivnosti koje su usmerene ka optem dobru. Poverenje je potrebno kada oekivane uloge i familijarne relacije nisu vie od pomoi u predvianju reakcija naih individualnih i kolektivnih partnera. U situaciji takve vrste, ljudi se okupljaju oko etve ije je seme posejano u mikro-interakcijama u prolosti (Seligman, 1997). Drutveni konsenzus je plod dobrovoljnog regulisanja drutvenih odnosa meusobno nepoznatih lica. Drutvena udruenja i mree ne smeju biti sredstva za realizaciju kratkoronih interesa bilo koje grupe. Hrabri reciprocitet (brave reciprocity) i generalizovano poverenje osnov su nemogunosti zloupotrebe drutvenih organizacija i mrea. Oblici drutvenog kapitala jaaju kroz samorazvoj i kumulativne su prirode. Nivo generalizovanog poverenja i drutvene angaovanosti predstavljaju indikatore drutvenog kapitala znaajne za utvrivanje razlike u ekonomskoj i

508

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

drutvenoj razvijenosti. Drutveni kapital je u ovom sluaju javno dobro koje batine stabilna drutva sa vrsto uspostavljenim institucionalnim i politikim okvirima. On je zasnovan na poverenju i saradnji u ostvarivanju zajednikih ciljeva te se visokim nivoom drutvenog kapitala moe objasniti njihov ekonomski uinak i rast. Distinkcija izmeu civilnog (civic) i upravljakog (government) drutvenog kapitala ukazuje na veoma znaajnu vezu izmeu institucionalnog i politikog okruenja i perspektiva razvoja drutvenog kapitala. Ovako koncipiran teorijsko-analitiki pristup odsustvo/prisustvo razvijenog drutvenog kapitala vidi kao presudnu distinkciju izmeu razvijenih, demokratskih drutava i onih koja permanentno zaostaju u razvoju znaajnih segmenata drutvenog ivota. Posmatran kao zavisna varijabla uslovljena politikim, privrednim i institucionalnim ambijentom stepen razvijenosti drutvenog kapitala moe biti linija razdvajanja itavih drutava i regiona. Postkomunistika drutva preteno generiu drutveni kapital koji proistie iz neformalnih mrea i razmena koje na nivou pojedinanih strategija slue partikularnim interesima ispoljavajui slabost na planu generalizovanog poverenja. Na optem nivou ak moe ometati efikasno funkcionisanje trinih i demokratskih mehanizama. Patnam ocenjuje nedostatke drutvenog kapitala u postkomunistikim zemljama alarmantnim i trai reenje u strpljivoj rekonstrukciji krhotina autohtonih udruenja graana koja su preivela decenije totalitarnih pravila (Putnam, 1993: 39). Analizirajui rusko postkomunistiko drutvo neki autori smatraju da implikacije u pogledu pronalaenja Patnamovih obrazaca socijalne interakcije deluju, na prvi pogled sumorno, jer su drutveni odnosi u Rusiji blii vertikalnim hijerarhijskim relacijama kakve karakteriu june italijanske regije, to je legat hijerarhijskog komunistikog sistema u kome su preovladavali odnosi gazda-klijent i u kome su norme uzajamne saradnje i meusobnog poverenja bili retkost (Marsh, 2000:183). Shodno tome Patnam na osnovu uestalosti korupcije i aktivnosti ruske mafije dovodi Rusiju u direktnu paralelu sa italijanskim Jugom, pretpostavljajui da se u Palermu moe predviati budunost Moskve (Putnam, 1993: 183). Analizirajui Patnamov koncept drutvenog kapitala i ukazujui na mogunosti ispoljavanja tamne strane drutvenog kapitala, Pucel zakljuuje da: ono to je dobro za kapitalizam u datoj istorijskoj taki i datom socijalnom kontekstu nije uvek dobro za demokratiju i obrnuto (Putzel, 1997: 941). Pucel smatra da nema razloga da se sumnja u Patnamova zapaanja o odnosu efektivnosti institucionalne reforme u razliitim delovima Italije, jer je materijal iz njegovog istraivanja ubedljiv i snaan, ali on napominje: ostaje meutim, znatna sumnja u pogledu uloge drutvenog kapitala per se, posmatranog kroz determinisanje razliitih demokratskih ishoda (Putzel, 1997: 947). Sa jedne strane, mree i odnosi sa visokim nivoom poverenja okupljeni oko asocijacija ne garantuju po sebi politiki ishod, a sa druge strane, postoje drugi politiki faktori i okolnosti koji odreuju razliitost u razvitku graanskog drutva. Patnamov fokus na modele poverenja prisutne u neformalnim institucijama (norme, nepisana pravila ponaanja) istakao je njihov znaaj mimo formalnih

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

509

institucija (ustavi, pravni kodeksi) i organizacionih formi (parlamenti, politike partije) i ukazao na izglede za konsolidaciju demokratije u zemljama u razvoju (Putzel, 1997:940). Meutim, interpersonalne mree poverenja i reciprociteta uspostavljene u okolnostima uzajamnog nepoverenja u odnosu na vlast rezultiraju odustajanjem od aktivnog i samopouzdanog uea u donoenju vanih odluka za sopstvenu egzistenciju, te se pojavljuju kao izvor neformalnog drutvenog kapitala koji moe biti u opoziciji sa vrednostima graanskog drutva. Line mree i neformalne razmene razvijaju meusobno poverenje kao kljunu komponentu, ali se ono pojavljuje u kontekstu nepoverenja prema vanmrenom okruenju. Istraivanje neformalne razmene u Rusiji pokazuje da se line mree uspostavljaju kroz horizontalne veze i da podrazumevaju duboki nivo poverenja i reciprociteta (Ledeneva, 1988). Ovakve mree kreiraju visok nivo unutargrupnog drutvenog kapitala koji olakava preivljavanje u uslovima nejednakosti i hijerarhije, ali istovremeno smanjuju mogunosti za razvoj graanske zajednice u kojoj je drutveni kapital generisan na nain o kome je kod Patnama re. Nasuprot meulinom umreavanju situacija poverenja i reciprociteta koja ne zahteva nikakve prethodne interakcije sa specifinim akterima stoji u osnovi drutvenog kapitala koji karakterie razvijeno demokratsko i graansko drutvo. Patnam, takoe, ukazuje na vanu osobinu drutvenog kapitala koji se generie iz neformalnih veza, a to je da je sazdan od neformalnih normi i kulturnih obrazaca koji se sporije menjaju od formalnih pravila i imaju tendenciju da ih premodeluju (Putnam, 1993:180). Usled te osobine, drutveni kapital se nalazi u opasnosti da uprkos izmenjenim formalnim i institucionalnim okvirima ostane sredstvo zatvorene unutargrupne uzajamne podrke, ili zalog u diferencijalnoj raspodeli moi izmeu nejednakih.

Tipovi drutvenog kapitala svetla i tamna strana

Koncept drutvenog kapitala suoio se sa izazovima koje je Patnam dosledno izbegavao. To su problemi drutvenog konflikta, politiki aspekt drutvenog kapitala i vertikalna dimenzija dobrovoljnih udruenja uslovljena klasnom diferencijacijom8. Ipak, ubrzo nakon objavljivanja pionirskog rada Patnam je uoio potrebu za preiavanjem koncepta jer je bilo evidentno da ne ispoljavaju sva udruenja benigne drutvene efekte. U pokuaju da rei problem koji je proizaao iz postojanja druvene povezanosti i deljenja normi koje ne poznaju opti interes Patnam je uveo distinkciju izmeu povezujueg (bonding) i premoujueg (bridging) drutvenog kapitala. Prvi se generie iz gustih i tesnih prijateljskih i roakih veza u autarhinim zajednicama, dok se drugi odnosi na vangrupno povezivanje (Putnam, 2000).
8 Maks Veber je isticao da su dobrovoljna udruenja odnosi dominacije (Herrschaftsverhlnisse) u dva pravca: prvo u okviru udruenja (dominaciju vri rukovodstvo na rang i dosije lanova) i drugo u odnosu na spoljni svet (organizacija prema strancima), Veber, 1911.

510

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

Patnam e ukazati na razliku izmeu formalnog i neformalnog, jakog i slabog, ka unutra i ka spolja orijentisanom drutvenom kapitalu (Putnam i Goss, 2002: 10). Da gustina mrea nije presudna za kvalitet drutvenog kapitala istakli su Granoveter (Granovetter, 1974) istiui snagu slabih veza i Bart (Bart, 1992) koji je dalje razvio ovaj koncept, ukazujui na potencijalnu ogranienost vrstih veza u zatvorenim mreama. Vulok (Woolock) e istai znaaj razvijanja distinktivnih formi drutvenog kapitala, jer premoujui (bridging) i spajajui (linking) drutveni kapital seu do ljudi u razliitim situacijama, kao i do onih koji su potpuno izvan zajednice, ime se omoguava lanovima zajednice da obuhvate mnogo iri spektar resursa od onih koji su dostupni zajednici (Woolock 2001: 13-14). Usko shvaena moralnost povezujueg kapitala koja u modernim drutvima predstavlja potencijalni izvor korupcije i amoralne familijarnosti u Vakantovoj (Wacquant, 1998) studiji o urbanim geto zonama povezuje se sa pojmom neformalnog drutvenog kapitala. On istie razliku izmeu formalnog i neformalnog drutvenog kapitala. Formalni drutveni kapital je sainjen od formalnih organizacija u kojima neko participira kao lan, klijent ili tienik. Formalne institucije i pravila utiu na drutveni kapital, pre svega, indirekt no, preko uticaja na drutvene norme i mree, ali esto i direktno (Golubovi, 2008: 31). Neformalni drutveni kapital ine bogate veze bazirane na interpersonalnim mreama razmene poverenja i obaveza (Wacquant, 1998: 27). Oba tipa su jasno povezana sa personalnim kapacitetima, prilikama i strategijama. Danas postoje veoma dobra saznanja na koji nain interpersonalne veze utiu na ivotne anse u pojedinim oblastima (pronalaenje posla, podizanje kapitala za pokretanje malog biznisa, zapoljavanje i zadravanje posla, migracije, sticanje osnovnih sredstava za ivot), kao i naina na koji interpesonalne veze utiu na alokaciju i kompeticiju (Granowetter,1974; Light, 1974; Marks, 989; Portes and Stepick, 1993, prema Wacquant, 1998: 35). U suprotnosti sa Patnamovim stanovitem da je u siromanim gradskim oblastima evidentno odsustvo drutvenosti, socijalni antropolozi (Stack, 1997; Fernandez Kelly, 2005) su bogato dokumentovali prisustvo znaajnog nivoa drutvenog kapitala u gradskim (geto) oblastima, s tim to sredstva i mogu nosti koje pripadnici ovih zajednica dobijaju preko njega ne dozvoljavaju prevazilaenje stanja siromatva. Afilijativna povezanost i meusobna odgovornost izmeu prijatelja i asocijacija u getu predstavljaju resurs za opstanak u neformalnoj ekonomiji, ali im oni istovremeno stvaraju prepreke i tekoe u njihovom pokuaju da krenu ka gore i da se ukljue u formalne veze na tritu rada, ime ih zapravo dre na drutvenom dnu (Monroe and Goldman, 1988; Anderson, 1992; McLeod, 1994; prema Wacquant, 1998). Ovako negativan ishod u uslovima veoma bogatog drutvenog kapitala ukazuje na burdijeovski shvaenu povezanost drutvenog kapitala sa drugim oblicima kapitala, hijerarhijski i klasno determinisanim socijalnim mreama i razliitim organizacionim strukturama (kole, trite rada, institucije).

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

511

Teorijski napori da se prevazie socijalno-patoloki potencijal drutvenog kapitala ukljuujui sektatvo, korupciju, nejednakost i ekskluzivnost bazirani su na otkrivanju njegovog diverzifikovanog karaktera i u tom smislu se govori o neformalnom i formalnom, povezujuem i premoujuem, inkluzivnom i ekskluzivnom, homogenom i heterogenom drutvenom kapitalu. Ali, bez obzira na pomenute elaboracije, ostaje itav skup nerazreenih odnosa i pitanja, a osnovna tekoa se sastoji u tekom identifikovanju uzroka i posledica. U literaturi o drutvenom kapitalu uoeni su fenomeni kao to su sektake organizacije ili visoko organizovane kriminalne mree i gangovi koji imaju visok nivo drutvenog kapitala iji je efekat smanjivanje i unitavanje procedura kolektivnog delovanja i poverenja, kao i potkopavanje drutvenih aspekata koji se smatraju vitalnim za ostvarivanje efikasnih demokratija. U skladu sa tim Levi (1996) uvodi termin asocijalni kapital (unsocial capital) koji se odnosi na negativne drutvene efekte koje proizvode mree svojstvene ekstremistikim organizacijama ili mafiji. Deker (Dekker, 2004) i Rudolf (Rudolph, 2004) su predloili razlikovanje drutvenih mrea na osnovu njihovog doprinosa optem dobru. Na osnovu te podele drutveni kapital se moe razvrstati na iskljuujui i ukljuujui (Zmerli, 2007). Razlikovanje inkluzivnog-sveobuhvatnog drutvenog kapitala i ekskluzivnogspecifinog drutvenog kapitala, prema miljenju autorke, predstavlja korekciju podele na povezujui i premoujui drutveni kapital naglaavajui vanost kontekstualnog okvira za izgradnju drutvenog kapitala (Zmerli, 2007:3). Ona polazi od pretpostavke da postoje specifini ciljevi grupe9 u vezi sa grupisanjem srodnih drutvenih normi koje neguju sklonost pojedinca da razvije drutveno poverenje i opte norme reciprociteta ili, pak, partikularno poverenje i specifine norme reciprociteta. Koncept inkluzivnog i ekskluzivnog drutvenog kapitala polazi od osnovne pretpostavke da karakteristike kontekstualnog okruenja u kojem se pojedinci regularno i dobrovoljno ukljuuju i formiraju drutvene grupe vri nezavisan i odluujui uticaj na ponaanje i orijentacije lanova grupe. U fokus se kao predominantni cilj stavlja opis i objanjenje specifine prirode odnosa izmeu selfa, socijalnih normi i socijalnog konteksta. Ovaj u osnovi socijalno-psiholoki pristup drutvenom kapitalu istie injenicu da pojedinac i pojedinac u grupi nisu isto. Deljenje grupnog identiteta, podstie transformaciju individualnog self-interesa u kolektivni self-interes. Poverenje bazirano na grupnom identitetu stvara antagonizme i spreava kolektivnu akciju izvan odgovarajue grupe.

Shodno teorijima socijalnog identiteta i samokategorizacije selfa koje samokategorizaciju individue vide kao deo uslova i procesa koji zahtevaju od pojedinca da se identifikuje sa grupom i postupa u skladu sa normama koje vladaju u grupi, grupne norme vre dugorone posledice na njegove orijentacije i ponaanje. Pretpostavlja se da lanovi grupe interiorizuju ciljeve grupe i da ulau velike napore da se oni ostvare. Socijalni identitet se, sa druge strane, formira pod uticajem individualnih razlika, kao kontrast izmeu meugrupnih i meuljudskih razlika koje mogu da variraju (Tuner, Oakes 1989: 243f prema Zmerli, 2007:6). Samokategorizacija na nivou drutvenog sopstva naglaava slinosti izmeu lanova unutar grupa, a naglaava razlike izmeu onih koji su u grupi i onih izvan nje. Ovaj process je opisan kao stereotip koji je rezultat efekta unutargrupne homogenosti (Mummendey, Otten 2002: 105).

512

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

Meutim, kontekst formiranja grupe odnosno udruenja i njihovi ciljevi determiniu potencijalne lanove da podignu ili smanje nivo socijalnog poverenja u zavisnosti od karakteristika grupe. Inkluzivne grupe koje karakterie deljenje prosocijalnih normi (solidarnost, briga o drugima ispred brige o sebi i kritiko samopreispitivanje) i javnih normi (potovanje zakona bez izuzetka i odsustvo izbegavanja plaanja poreza) razvijaju visok stepen socijalnog poverenja koji je ujedno, i glavni indikator inkluzivnog drutvenog kapitala. Umesto orijentacije na homogenost ili heterogenost socijalnog porekla drutvenih aktera (to je sluaj sa Patnamovim povezujuim i premoujuim kapitalom), u konceptu o inkluzivnom i ekskluzivnom drutvenom kapitalu polazi se od pretpostavke da uspeh u ostvarivanju ciljeva grupe podrazumeva da drutvene norme koje se razvijaju unutar grupe izazivaju trajne promene u orijentaciji pojedinca. Shodno tome, drutvene norme u pozitivnim referentnim grupama, kao to su dobrovoljna udruenja, imaju potencijal da izvre znaajan uticaj na orijentacije drutvenih aktivista, bez obzira na homogenost ili heterogenost socijalnog porekla lanova grupe. Pripadnike organizacija inkluzivnog karaktera karakterie uzajamno poverenje dok askriptivno poverenje preovlauje u ekskluzivnim udruenjima. Drugi teorijski oslonac koncepta o inkluzivnom i ekskluzivnom drutvenom kapitalu predstavlja rad Marka Vorena (Mark Warren) koji analizira potencijalne efekte na udruivanje autonomnih individua u skladu sa graanskim vrlinama uvodei tri jedinice analize kao kriterijume. To su lakoa izlaska iz asocijacije, mediji ukorenjenosti i konstitutivno dobro, odnosno namene i ciljevi udruivanja (Warren, 2001). Na osnovu prva dva kriterijuma Voren razlikuje visoku, srednju i nisku lakou izlaska iz udruenja, a na osnovu medija ukorenjenosti udruenja pravi razliku izmeu moi, novca i socijalnih resursa kao osnove asocijacija. Trei kriterijum se odnosi na konstitutivno dobro klasifikujui udruenja prema svrsi kojoj asocijacija tei. U istraivanju se ova kategorija smatra najrelevantnijom za diferenciranje koncepta drutvenog kapitala. Voren u svojoj klasifikaciji navodi: individualna materijalna dobra, javna materijalna dobra, inkluzivna drutvena dobra, dobra individualnog interpersonalnog identiteta, statusna dobra i ekskluzivna grupno-identitetska dobra (Warren, 2001: 3). Individualna materijalna dobra odnose se na ograniene resurse koji su neophodni za egzistenciju pojedinca (hrana, odea, sklonite). Ova dobra imaju mali potencijal za kolektivnu akciju i nemaju veliki uticaj na graanske vrline, ali ne iskljuuju udruivanje (poslovni lobiji, sindikati, profesionalna udruenja). Javna materijalna dobra (javni radio i televizija, ist vazduh, ouvanje sredine, teritorijalna sigurnost) su predmet kooperativne akcije i u tom smislu podstiu zajedniko delovanje u kome se smanjuje uticaj linih, partikularnih interesa. Inkluzivna drutvena dobra (jezik, znanje, kultura, identiteti i prepoznavanje u ciljevima, idealima, aktivnostima i dijalozima koji oznaavaju pripadnost drutvu) i asocijacije koje se organizuju oko ovog konstitutivnog dobra imaju veoma pozitivan uticaj na sticanje i razvijanje graanskih vrlina i visoku simboliku vrednost (obrazovna drutva, kulturne grupe, organizacije za ljudska prava). Dobra interpersonalnog identiteta pojedinca mogu takoe biti simbolika, neograniena i ekskluzivna jer nastaju kao produkt bliskih meuljudskih odnosa,

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

513

kao to su ljubav, porodica i prijateljstva inei osnove grupe. Iako su dobra meuljudskog identiteta linog i privatnog karaktera ona, takoe, nude polja za uenje i razvijaju empatiju i poverenje. To su komiluk, drutveni i sportski klubovi od kojih se oekuje da doprinesu graanskoj vrlini. Nasuprot njima, statusna drutvena dobra su simboliki oskudna i izuzetno ekskluzivna i u njih spadaju diplome, titule, lanstva u ekskluzivnim klubovima, skupi automobili, kue ili druga dobra koja imaju nisku simboliku vrednost. Udruenja koja obezbeuju statusna dobra malo doprinose razvijanju graanskih vrlina, poverenja i empatije i ograniena su na lanove ili istomiljenike. Pimer za to su elitni drutveni klubovi, privatne kole, politika i profesionalna elita. Poslednja kategorija koju Voren izdvaja, su dobra ekskluzivnog grupnog identiteta. Njihov ekskluzivitet je unapred predodreen roenjem, nametnutom dominacijom i marginalizacijom, ili nekom specifinom svrhom nametnutom spolja. Zajedniki interesi sa drugim lanovima su zasnovani na identitetu, ekskluzivni su i automatski uronjeni u grupni identitet. Ovakva udruenja vrlo esto ne samo da ne proizvode graanske vrline, ve ih i potkopavaju. Ona neguju sklonost svojih lanova da veruju iskljuivo jedni drugima i da nikada ne veruju autsajderima. Primer za ovakvo udruivanje su grupe posveene kulturnoj tradiciji, parohijalne crkve, etnike i patriotske grupe, organizovani kriminal i druge separatistike formacije (Warren, 2001: 129-153). Udruenja posveena statusnim dobrima ili ekskluzivnom grupnom identitetu najverovatnije e produkovati ekskluzivni drutveni kapital. Poverenje i reciprocitet e biti iskljuivo posveeni lanovima sopstvenog udruenja i ne smeju se generalizovati van njegovih granica. Kolektivna akcija je mogua unutar grupe, ali njeno irenje je malo verovatno. Grupe koje tee sticanju partikularnih materijalnih dobara, takoe pripadaju ekskluzivnim udruenjima sa donekle smanjenom eksluzivnou, ali podjednako malim uticajem na kultivaciju i irenje graanskih vrlina svojih lanova. Inkluzivna udruenja sa druge strane, odlikuje posveenost drutvenim i javnim materijalnim ili individualnim interpersonalnim dobrima. Krajnji karakter njihovih konstitutivnih dobara ukljuuje razliite grupe koje bi trebalo znaajnije da poboljaju stepen drutvenog poverenja i opte norme reciprociteta ne poznajui grupne granice. Pozitivan uticaj na generalno socijalno poverenje moe biti pripisan iskljuivo udruenjima inkluzivne vrste. Pokuaj da se premoste ogranienja koncepta drutvenog kapitala uvoenjem razlike izmeu inkluzivnih i ekskluzivnih udruenja koja shodno svojoj prirodi proizvode inkluzivni ili ekskluzivni drutveni kapital predstavlja pokuaj prevazilaenja protivurenosti izmeu Burdijeovog shvatanja, po kome je drutveni kapital znaajno umean u proces iskljuivanja (drutvene mree u kojima participiraju ekonomski i klasno nejednaki pojedinci) i Patnamove podele na povezujui (homogen) i premoujui (heterogen) drutveni kapital koji u oba sluaja izbegava zamke hijerarhijski organizovanog drutvenog ivota. Takoe, kljuni izazov vezan za pojam drutvenog kapitala, a to je mehanizam prenoenja skupa individualnih razmena na makro drutveni nivo razreava se tendencijom inkluzivnih udruenja da generalizuju opte norme

514

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

reciprociteta trasirajui put kojim sopstveni interes pojedinca u razmeni postaje, u osnovi, kooperativan deo drutvene strukture. Povezivanje udruenja nastalih na bazi konstitutivnih dobara inkluzivnog karaktera (individualno-interpesonalnih ili javnih) pospeuje produkciju inkluzivnog drutvenog kapitala na makro nivou i daje odgovor na pitanje kako je mogue generisanje drutvene solidarnosti na temelju pojedinanih interesa socijalnih aktera.

Negativni aspekti drutvenog kapitala kao karakteristika postkomunistikih drutava

Kao posebno zanimljivo se pojavljuje pitanje analitikog potencijala koncepta drutvenog kapitala u drutvima sa diskontinuitetom u graanskoj i demokratskoj tradiciji, kao to su to drutva postkomunistike istone i centralne Evrope. Istraivanja su pokazala da drutveni kapital u ovim drutvima ispoljava gotovo sve negativne oblike. Pored pretene oskudice drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima, ak i u drutvenim oblastima gde je prisutan, ispoljava negativne efekte kao neformalni, ekskluzivni ili povezujui drutveni kapital. Analiza tamne strane drutvenog kapitala predstavlja izazov u testiranju i procenjivanju mogunosti i naina da koncept bude ukljuen u socijalne politike koje imaju za cilj jaanje demokratskih i graanskih vrlina. U oskudici istraivanja drutvenog kapitala u zemljama regiona 10, kao ilustracija specifine uloge drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima bie prikazani rezultati studija koje su raene na teritoriji zemalja biveg Istonog bloka. Rezultati komparativnog istraivanju sprovedenog na teritoriji bive Zapadne i Istone Nemake (Zmerli, 2007) pokazali su da se razlika u generisanju drutvenog poverenja izmeu inkluzivnih i eksluzivnih udruenja i shodnog drutvenog kapitala u ove dve oblasti znaajno razlikuje. U Istonoj Nemakoj lanstvo u inkluzivnim udruenjima nije moglo da se dovede u vezu sa drutvenim poverenjem11 na bilo

10

O drutvenom kapitalu u Srbiji se moe posredno zakljuivati, te se u Prilogu istraivanja drutvenog kapitala (Stoijljkovi, 2010: 86) navode indikativni podaci: u Srbiji krajem 2009. godine, deceniju nakon obustave oruanih konflikata, najotriji oblik etnike distance nespremnost da se prihvati da pripadnici odreenih nacionalnih grupa uopte ive u Srbiji, pokazuje u sluaju Albanaca dve petine, Hrvata etvrtina, Bonjaka i Roma petina, Maara 15% i Crnogoraca 12% ispitanika pripadnika veinske, srpske nacije. Po nalazima ovog Cesidovog istraivanja, pripadnicima manjina pristup neformalnim socijalnim mreama, kroz druenja i poseivanja, dri zatvorenim u sluaju Albanaca gotovo polovina, Roma i Hrvata treina, Bonjaka etvrtina, Maara petina a Crnogoraca, sedmina Srba, to je verovatno efekat razdruivanja (Cesid, oktobar 2009, str. 17-18). 11 Pojam poverenja se moe razlikovati na vie naina od kojih je svaki znaajan za analizu drutvenog kapitala koji produkuje. Primer su razlike izmeu meusobnog poverenja (trust), pouzdanosti (confidence) i familijarnosti (familiarity) (Lhumann, 1988) kao i razliitih modela poverenja: roako poverenje malih drutava (kinship and small society model), askriptivno-hijerarhijski model (ascriptivehierarchical model), i raznovrsni univerzalistiki modeli (various universalistic models) koji ukljuuju pluralistiki (demokratski), monolitni (totalitaristiki) i konsocionalistiki (karakteristian za male evropske demokratije) (Eisenstadt and Roniger, 1984: 168). Svaki od ovih

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

515

koji smislen nain. Dok je dobrovoljni rad u ekskluzivnim udruenjima otkrivao znaajan negativan koeficijent smanjenje drutvenog poverenja, inkluzivno lanstvo nije reagovalo na empirijsko testiranje. Ovaj nalaz ne samo da je odbacio ideju o vanosti razlikovanja inkluzivnih i ekskluzivnih udruenja, ve je doveo u pitanje generisanje ukupnog drutvenog poverenja. U istraivanju su se ispoljile jo uvek izrazite kulturne i drutvene razlike izmeu dve Nemake, ukazujui na ogranienu primenu koncepta u drutvima tranzicije i usmeravajui istraivanje na ulogu politikih institucija u negovanju drutvenog poverenja. Ishod gubljenja socijalne kontrole u uslovima niskog drutvenog kapitala u bivoj Istonoj Nemakoj pokazala je Haganova na primeru omladinskih ekstremnih desniarskih organizacija. Dugotrajna deprivacija i proces inkorporacije u zapadni sistem doneli su nesigurnost i gubitak socijalne integracije to je izazvalo buenje i jaanje podzemnih kulturnih tradicija (Hagan, 1995). Ispitivanje nivoa uea ljudi u dobrovoljnim asocijacijama (bez verskih organizacija i onih za koje se kae da su hijerarhijske) orijentisano na vezu izmeu nivoa zainteresovanosti za politiku i nivoa interpersonalnog poverenja u postkomunistikim drutvima pokazalo je da u tranzicionim zemljama pojaan interes za politiku i visok nivo uea u dobrovoljnim udruenjima moe biti znak etnike polarizacije drutva. U ovim sluajevima vii nivo uea du etnikih linija i veliko interesovanje za politiku nije signal demokratski usmerenog drutvenog kapitala u nastajanju, ve znak etnike mobilizacije i mobilizacije snaga koje prete novim demokratskim dravama (Dowley and Silver, 2002:506). Zakljuak ovog istraivanja je da teorija socijalnog kapitala ne moe biti dosledno preneena u postkomunistika drutva jer se pokazalo prisustvo negativne korelacije izmeu indikatora drutvenog kapitala i procesa demokratizacije u ovim drutvima. U postkomunistikim zemljama tranzicija je stvorila potencijal za oslobaanje manjina koje su drutveni kapital razvile prema etnikoj pripadnosti (ekskluzivni drutveni kapital). Interakcija izmeu interpersonalnog poverenja i lanstva u dobrovoljnim udruenjima koja predstavlja jezgro Patnamove hipoteze o drutvenom kapitalu nije se pokazala relevantnom u istraivanju politike participacije u procesu demokratizacije u istonoj i centralnoj Evropi (Letki, 2003:10). Rezultati ovog istraivanja utvrdili su da je drutveno poverenje nezavisno od lanstva u dobrovoljnim udruenjima. ak se pokazalo da udrueni faktori poverenja i uea u dobrovoljnim asocijacijama imaju negativnu korelaciju sa glasakim aktivnostima. lanovi dobrovoljnih udruenja sa najviim stepenom drutvenog poverenja imali su 12,2% manje verovatnoe za glasanje nego to je to sluaj sa onima koji su iskazali najnie poverenje i nisu lanovi dobrovoljnih asocijacija, to je u suprotnosti sa teorijom drutvenog kapitala.

oblika odreen je odnosom uticaja i dominacije i proizvodi specifine karakteristike odnosa poverenja meu drutvenim akterima.

516

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

U bivim komunistikim zemljama prisutan je nizak nivo participativne kulture i nedostatak organizacija civilnog drutva. Na primeru pojedinih zemalja biveg Sovjetskog Saveza moe se videti nepromenjeno stanje niskog uea u razliitim vrstama javnih drutava. U Ukrajini dominantna veina stanovnitva, preko 82%, ne pripada nijednoj vrsti udruenja, dok veina ljudi koji se pridrue nekom udruenju bira tradicionalne organizacije, sindikate ili verska udruenja (Panina, 2006:12). Situacija u kojoj nedostaje aktivna pozicija graana i nizak nivo uea u NGO dovodi do tetnih posledica u razliitim granama vlasti, pre svega u nedostatku kontrole nad njima. Specifian odnos prema drutvenim asocijacijama u postkomunistikim drutvima uslovljen je iskustvom koje su ljudi imali u formalnim organizacijama u komunistikom periodu. Postojalo je mnotvo formalnih organizacija koje su nudile formalno dobrovoljno, ali u osnovi prinudno lanstvo (kao preduslov za uspenu karijeru). To su bile pionirske organizacije u kolama, komunistika partija, savez omladine, sindikati, profesionalna udruenja, unije umetnika i sl. Ova udruenja organizovana od strane drave i partije bila su sutinski otuena od svojih lanova, a uestvovanje u njima bila je dunost povezana sa eventualnim koristima. Visok stepen birokratizacije inio je ove organizacije sve formalnijim, a lanstvo se doivljavalo kao neeljeno, ali korisno. Sa padom komunizma veina tih organizacija se raspala sa trajnom posledicom u percepciji graana da su udruenja beskorisne formalnosti (Basina, 2007). U skladu sa tim zakljukom su i podaci o niskom nivou angaovanja u novim tipovima volonterskih organizacija, kao to su organizacije za ouvanje ivotne sredine, ljudska prava, enske organizacije. Razoaranje u tradicionalne dobrovoljne organizacije (sindikati, politike partije, profesionalna udruenja) negativno je uticalo na prihvatanje novih vrsta dobrovoljnih udruenja. Ovo implicira da se angaovanje u volonterskim organizacijama ne smatra kljuem za kolektivnu akciju u reavanju problema u regionu (Nikolayenko, 2005) 12.

Uzroci specifinog stanja drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima

U analizi drutvenog kapitala postkomunistikih drutava istone i centralne Evrope treba imati u vidu da tranzicione promene nisu mogle biti samo stvar politike vetine u uspenom sprovoenju institucionalnog dizajna, ve su velikoj meri bile uslovljene pojedinanim legatima komunistikog iskustva, ali razliitom predkomunistikom istorijom pojedinih drutava. Postkomunistika drutva nisu bila tabula rasa u koje bi se sa lakoom implementirala naela i institucije novog sistema i zbog toga je vano razumeti i uvaiti kontekst u kome su se promene zaele. Istorijska perspektiva koja zadire mnogo dalje od komunistike prolosti

12

Nikolajenko navodi podatke o najveem stepenu graanskog angaovanja u Sloveniji 3% lanstva u ekolokim i 2% lanstva u enskim organizacijama u 1999. godini, dok je u Maarskoj, Letoniji i Litvaniji taj procenat ispod 1% (Nikolayenko, 2005: 6).

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

517

svake od postkomunistikih zemalja 13, u mnogome bi osvetlila specifinosti, pa i mogunosti uspostavljanja novih drutvenih oblika upravljanja u tranzicionim drutvima Evrope (Pavievi, 2009). Kada je re o drutvenom kapitalu u postkomunistikim drutvima njihove zajednike karakteristike su: nepoverenje u formalne institucije i istrajnost privatnih prijateljskih mrea pri emu stavovi, norme i bihejvioralni obrasci imaju moan efekat koji traje izvan institucionalnog konteksta u okviru koga su se prvo pojavili (Badescu i Uslaner, 2003: 9). Uveavanje nejenakosti i duboke promene u drutvenoj strukturi tranzicionih drutava pokrenule su mehanizme kojima su politike i ekonomske elite intenzivno razmenjivale razliite oblike kapitala u uslovima slabe formalne organizacije sainjene od ostataka bive nomenklature i neizgraenih drutvenih institucija. Istono-evropska tranzicija odozgo za koju je karakteristino pozajmljivanje kapitalizma (Eyal, Szelenyi i Townsley, 1989) predstavlja prema ekom sociologu Petru Mateju idealnu laboratoriju za testiranje Burdijeove hipoteze o ulozi razliitih oblika kapitala i njihove konverzije u reprodukciji nejednakosti ispoljenih u vidu ansi za ivotni uspeh (Mateju, 2002: 380). Tokovi kretanja drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima bliski su Burdijeovom zapaanju da zvanian prenos kapitala prema meritokratskim principima transfera moe biti otean ili spreen efektima tajne cirkulacije kapitala u vidu kulturnog kapitala koji postaje odrednica u reprodukciji drutvene strukture (Bourdieu i Wacquant, 1999: 55). Prelazak u postkomunizam predstavlja komplikovan prelazak iz socijalistikog sistema rangiranja u kome je drutveni kapital institucionalizovan kao politiki kapital (odreen prema mestu osobe u hijerarhiji komunistike partije), a kulturni kapital (obrazovanje, poznavanje jezika, rada na kompjuteru) predstavlja prednost nove menaderske elite u novom sistemu stratifikacije (videti Eyal, Szelenyi i Townsley, 1989). Drutveni kapital kao suma resursa ili sredstava ostvaruje se posedovanjem mree ili relacija (Bourdieu, 1993: 32; Bourdieu and Wacquakant, 1992, prema Kolankiewitz, 1996: 435). On, kao takav, obuhvata mreu koja je raspoloiva za mobilizaciju od strane aktera (igraa) u razliitim poljima. Prisutna je stalna borba oko konverzije razliitih resursa i sredstava koja povratno ima uticaja na prirodu drutvenog kapitala. Razlog tome je mogunost da se politiki ili organizacioni poloaj zameni za finansijske ili preduzetnike mogunosti na tritu, na nain koji nije unapred dat, ali postaje predmet intenzivnih sukoba izmeu politikih autora

13

Pre Drugog svetskog rata odnos centra i periferije bio je uslovljen istorijskim razvitkom koji je karakterisalo due opstajanje feudalizma na periferiji i kanjenje u izgradnji demokratskih institucija u odnosu na zemlje centra sa istovremenim irenjem jaza izmeu evropskog jezgra i periferije. U tom smislu, se moe zakljuiti da su komunistiki reimi u mnogim od tih drutava ostvarili procese koji su ih pribliili zemljama zapadne Evrope. U njima se odigrala ubrzana (prisilna) modernizacija, ukidanjem privatne svojine prevaziene su nepremostive socijalne distance (razbijanje feudalne strukture), voena je politika pune zaposlenosti, organizovana je intenzivna izgradnja (Ferge, 2007:149).

518

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

koji stvaraju zakone i menadera i direktora koji biraju i usvajaju odreene politike opcije (Kolankiewicz, 1996: 435). Politiki uticaj odreuje redosled reformi i udeo u ekonomskom dobitku za odreene drutvene grupe. Meutim, i sama mrea koja ini drutveni kapital postaje predmet konverzije u kojoj su pojedinci i grupe u stanju da kontrolou i utiu na proces preobraaja (transmuting) sredstava konverzije pomou drutvenog kapitala koji radi u njihovu korist. Akumulacija, prenos i reprodukcija drutvenog kapitala kao i konverzija sredstava su svakodnevni zadatak ljudi proces u kome se menja obim i struktura kapitala inei sr klas nog raslojavanja (ibidem, 436). Uravnoteena mrea uzajamnosti generalizovanog reciprociteta nije mogla biti uspostavljena u postkomunistikim drutvima jer su odnosi uzajmnosti bili specifini usled orijentisanosti na obezbeivanje deficitarnih roba i usluga do kojih se nije moglo doi normalnim putem. Ovi odnosi su obezbeivali nadoknadu u budunosti (oekivani reciprocitet), ali nisu bili visoko prenosivi (nisu se mogli davaocu lako nadoknaditi od strane neke druge grupe) i zbog toga, nisu postizali visok stepen optosti. Sa stanovita drutvenog kapitala, to su presudni razlozi za rasprostranjenost amoralne familijarnosti i klijentizma 14 (Kolankiewicz, 1996: 438). Odbrambeni, a ne proaktivni karakter ovih odnosa ini drutveni kapital koji proizvode nedovoljno javnim, to po miljenju ovog autora, ne znai da ovo iskustvo nije od kljune vanosti u otkrivanju ablona po kome se formiraju mree u drutvu koje karakterie drutvena atomizacija i politika segmentacija. Ojaana struktura nejednakosti u kojoj je trite iz senke preuzimalo monetarne resurse okretala je stanovnitvo ka predmodernim ili antimodernim oblicima samopomoi. Mrea prijatelj pomae prijatelju bila je presudna za opstanak porodica, isto koliko i aktivnost na zvaninom radnom mestu (Glinkina, 1998). Povezivanje u sive mree znailo je i znai mnogo za graane komunistikih, ali i postkomunistikih drutava. Neefikasna komunistika ekonomija je uz pomo sive zone nadoknaivala nedovoljnu ponudu roba i usluga, ali je u isto vreme, vrsto drana pod kontrolom. U kontrolu su bili ukljueni policija i bankarski sistem koji je finansijsku kontrolu imao kao glavni zadatak. Sive i crne mree bile su neophodne za funkcionisanje sistema, i u tom smislu one su predstavljale normalni, gotovo legitimni nain opstanka, ali njihova neregularnost inila je, u mnogim sluajevima, tako nastali drutveni kapital nelegalnim. Te veze u postkomunistikim drutvima, ne samo da su opstale, ve su postale pogubne za funkcionisanje trine ekonomije i

14

Neformalne mree su komplementarne sa autsajderskim moralom i nedostajuom sredinom to znai da nedostaju veze izmeu modernih institucija i organizacija korena. Tu sredinju prazninu u postkomunistikim drutvima popunjavaju antimoderna preduzea koja nastaju od pripadnika eksnomenklature i mafije (Lazi, 1994,2000; Loonc, 2004) pri emu se generie ekskluzivni drutveni kapital. Malverzacijske i kriminalne aktivnosti se odvijaju unutar interesnih grupa sa izuzetno visokim nivoom unutargrupnog drutvenog kapitala, u okviru kojih se ostvaruje visoki stepen solidarnosti i altruistikih sentimenata izmeu lanova grupa koje dele zajedniku sudbinu (Portes, 1998). Potencijalni poinioci proizvode drutveni kapital razmenjuji dobrobiti steene ilegalnom aktivnou.

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

519

graanske demokratije. Neformalne veze su postale glavna podrka korupciji i organizovanom kriminalu koji su povezani nebrojenim nainima. Oni e odigrati vodeu ulogu u mnogim reformskim procesima igrajui znaajnu, ako ne i presudnu ulogu u ekonomskom, politikom i drutvenom (ne)razvoju postkomunistikih zemalja. Snagu neformalnih grupa ini njihova rasprostranjenost u svim drutvenim sferama, prevrtljivost, sposobnost da se pojavljuju i nestaju i samim tim nedovoljna uoljivost i prepoznatljivost. One nemaju jasnu strukturu, disperzivne su i zasnivaju se na linim vezama izmeu subjekata koji ine te klike delujui kao institucionalni nomadi (Kaminski, Kurczewska, 1994: 132-153). S druge strane, neformalne mree i grupe, iako su jedan od izvora blokade transformacije post-socijalistikih drutava, istovremeno su i osnovni modus vivendi za veliki broju ljudi koji se na laze izvan sfere politike elite, odnosno koji imaju ogranien uticaj u javnoj sferi. U ekonomiji preivljavanja neformalne grupe su izrazito rodno determinisane. Tako su grupe koje su uticajne u javnoj sferi uglavnom muke, dok su grupe i povezivanje u mree u privatnoj sferi dominantno enske (Blagojevi, 1999). Dok prema elitama koje optuuju za zloupotrebu i krenje zakona oseaju pasivnu netrpeljivost, ljudi se oslanjaju samo na sebe i porodine mree to predstavlja podsticaj razliitim oblicima korupcije u korienju drutvenih mrea (Lovel, Ledeneva, Rogachevskii, 2000: 10). Korupcija i podmiivanje predstavljaju najbolji nain da se ostvari kontrola situacije i smanji neizvesnost to se moe smatrati uzrokom dominacije neformalnog i asocijalnog drutvenog kapitala.

Zakljuak - koliko je odgovorno naslee komunizma

Patnamovo shvatanje drutvenog kapitala koje podrazumeva da se drutveni kapital generie na temelju inkluzivne kooperacije razliitih udruenja koja funkcioniu kroz horizontalne mree uspostavljene na bazi poverenja i graanskog angamana ne moe se jednostavno primeniti na biva komunistika drutva. Kao to tvrde Paldam i Svendsen, jake neformalne mree interakcije licem u lice koje su razvijene tokom komunizma kao nain preivljavanja obeshrabrivale su socijalne interakcije izvan neposrednih mrea prijatelja i porodica (Paldam i Svendsen, 2002). Ispoljavanje tamne strane drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima Paldam objanjava prirodom komunistikih reima koja su za osnovni cilj imala totalnu kontrolu (Paldam, 2000). Atomizacija ljudskih relacija bila je nain da se taj cilj ostvari. Taj proces je suprotan naelima stvaranja drutvenog kapitala. Tamo gde drava preuzima primat u organizovanju slobodnih individua dolazi do administrativne centralizacije i rigidnih upravljakih sistema koji su najpodesnije tlo za jaanje predmodernog oblika drutvenog kapitala (interna solidarnost). Pregled literature pokazuje da je postkomunistika Evropa esto opisana kao mesto kome nedostaje premoujui drutveni kapital i postoji otean rast civilnog drutva (Rose, 1995, 2000; Aberg, 2003; Uslaner,2003). Riard Ros opisuje postsovjetsko drutvo kao drutvo bez sutinske veze izmeu razliitih drutvenih

520

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

slojeva. Paldam primeuje da se nedostatak drutvenog kapitala u istonoj Evropi odnosi uglavnom na nedostatak premoujueg drutvenog kapitala i da su te oblasti bogate ne-komunitarnim drutvenim kapitalom (Paldam, 2000). Komunistiki reim je ograniavao dobrovoljnu saradnju i udruivanje, kao to je to inio i sa crkvom i verskim pokretima, sve u cilju izbegavanja potencijalne politike opozicije. Na ovaj nain on je namerno unitio vredan drutveni kapital u okviru volonterskog sektora (Chloupokova et al. 2003: 246). Loa iskustva nastala tokom perioda prethodnog reima stvorila su mentalnu blokadu koja u procesu instaliranja demokratskog reima i slobodnog trita ima sklonost ka pasivnom oslanjanju na dravu (Chloupkova and Bjrnskov, 2002b). Analizirajui sudbinu drutvenog kapitala u Poljskoj na primerima agrarnih zadruga, Jarka olupkova navodi da je uprkos komunistikoj doktrini proglaavanja kolektivistike vizije drutva (i u skladu sa tim eventualnog stvaranja drutvenog kapitala) socijalistika ideologija dovela do potpuno fragmentiranog drutva. Dakle, kohezivna, vezivna uloga drutvenog kapitala koja je bila osovina pred-komunistikog zadrugarstva bila je zamenjena naredbama od strane treih lica (usmerenih iz centra komunistike vlasti). lanstvo nije bilo dobrovoljno, nije bilo predmet demokratske kontrole, lanovi su bili lieni bilo kakve imovine u korist kolektivne farme, uticaj lanova na bilo kakve akcije bio je ogranien i sve je to dovelo do unitenja drutvenog kapitala (Chloupkova et al. 2003: 249). Riard Rouz je u analizi stepena oslanjanja graana na neformalne mree u Rusiji, Ukrajini, ekoj Republici i Junoj Koreji (Rose, 1998) ilustrovao negativan uticaj dravnog totalitarizma na drutvene performanse. Komunistiki sistem ohrabruje ljude da kreiraju neformalne mree kao zatitu od drave i nain na koji mogu da zaobiu ili opozovu svoje zadatke (Rose, 1998: 18). Bujanje neformalnog drutvenog kapitala povezano je sa sposobnou neformalnih mrea da dopune i na neko vreme zamene formalne organizacije svojstvene modernom drutvu (u kome se njihov znaaj postepeno gubi). Uloga mree drutvenog kapitala u anti-modernom drutvu proeta je organizacionim propustima nedostatkom vanih formalnih organizacija koje esto podbacuju u interpersonalnom funkcionisanju, predvidljivom i povezanom sa vladavinom prava (Rose, 1998). Mrea neformalnog drutvenog kapitala pojavljuje se kao zamena za diskreditovane formalne organizacije. One prodiru u formalne organizacije korigujui njihovo delovanje preicama, savijajui pravila i osnaujui anti-moderne pojave u alokaciji dobara i usluga putem favorizovanja i korupcije. Antimoderno drutvo karakterie polu-transparentnost i vladavina prava se proglaava suvie rigidnom. Politiki, koruptivni i lini kontakti ine ovakva drutva mutnim i funkcionalno neefikasnim. Ideoloka mobilizacija komunistike partijske drave prisiljavala je individue da trae izlaz u privatnim i neoficijelnim mreama. Te mree nisu bile unitene slomom komunistikih reima, ve je stanovnitvo nastavilo da se oslanja na varijante nemodernosti u uslovima tranzicione turbulentnosti. U analizi naslea komunistikih drutava potrebno je uvaiti da su odreeni elementi humanog i fizikog kapitala (zalihe znanja, gotovo univerzalna socijalna i

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

521

zdravstvena zatita, besplatno kolstvo) imali uticaj i na formiranje drutvenog kapitala (pasivni komunitarizam). Glavni problem sa sistemima koji su relativno dobro funkcionisali u komunistikim reimima bila je preiroka sfera delovanja, kao i odgovarajui opseg resursa koncentrisan u rukama vlade i drave, a ne u rukama pojedinaca (Ferge, 2007). Ta preterana, represivna uloga drave u reavanju svih problema ugrozila je fundamentalna ljudska prava, naruen je individualni suverenitet, samorealizacija i samoopredeljenje, to je neke autore navelo da postkomunistika drutva ocene kao nesposobna da funkcioniu kao graanska drutva i shodno tome razviju drutveni kapital zasnovan na generalnom poverenju i meugrupnoj solidarnosti. Civilizacijska nekompetentnost (Sztompka, 2000) predstavlja izraz koji opisuje stanje paralisane sposobnosti za preduzetnitvo, totalitarizmom narueni moral, bespomonost, oslabljenu individualnu odgovornost i iskljuivo oslanjanje na pomo drave. Oportunizam, slepo potovanje vlasti, oklevanje u donoenju odluka, izbegavanje line odgovornosti, sindrom produenog infantilizma uz dravni paternalizam proizveli su psiholoku i drutvenu ukorenjenost stavova koje karakterie demokratski deficit. Mora se uvaiti injenica da je drutveni kapital na irem nivou bio ogranien koncentracijom gotovo svih javnih resursa u rukama drave i obeleen odsustvom graanskog i demokratskog uea pojedinaca u javnom ivotu, dok se na inidividualnom nivou generisao u okviru neformalnih mrea u skladu sa njihovim partikularnim interesima. Te okolnosti su odgovorne za preteno neformalni, ekskluzivni i kompetitivni karakter drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima. Za odreene privilegije sigurnosti plaena je velika cena na nivou individualne slobode, individualne autonomije i vladavine prava. Ali, to nikako ne moe biti razlog da se politiki nametnuti oportunizam i zahtevi za poslunou proglase za nereivo pitanje civilizacijskog deficita. Politiki i institucionalni kontekst se izdvajaju kao presudni, ali ne za mogunosti generisanja drutvenog kapitala, ve za funkciju koju on ima. Pucel upozorava na nedovoljnu distinkciju u literaturi, izmeu drutvenog kapitala kao mehanizma poverenja (rad mrea, normi itd.) i politikog sadraja i ideja koje se prenose kroz takve mree i sadrane su u tim normama (Putzel, 1997: 948). Ono to ini zajednike karakteristike postkomunistikih reima veoma znaajnim iz perspektive koncepta drutvenog kapitala jeste nedostatak elemenata demokratije (njen pravni osnov, uee graana), klijentizam rasprostranjen kroz vertikalne mree moi i partikularizam karakteristian za horizontalne mree poverenja. Meutim, stvari nisu jednostavne kada se govori o negativnim implikacijama drutvenog kapitala u ovim drutvima jer postoji mnogo prostora da razliiti obrasci linih mrea doprinesu formiranju nekih oblika poverenja od znaaja za kompleks modernih institucija. Pitanje negativne i pozitivne uloge drave u pogledu mrea pojavljuje se kao vanije od opteg diskursa o pozitivnom i negativnom aspektu drutvenog kapitala u postkomunistikim drutvima,

522

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

prevashodno, usled toga to su mree poverenja beskorisne ako nisu povezane sa mreama moi (Hayoz i Sergeyev, 2003: 46). U tranzicionim promenama se pojavila jedinstvena prilika da nova politika klasa sauva ono to je bilo dobro u drutvenom nasleu, kao i da se u uslovima smanjivanja ekonomske funkcije drave koncentrie na civilizacijske i socijalne funkcije, a njihova neodgovornost se samo delimino moe objasniti okolnostima globalizacije i nadnacionalom agencijom (Ferge, 2007:150). Posledica ravnodunosti koju su pokazale vladajue politike i ekonomske grupe imale su rezulat u injenici da je vie od polovine graana tranzicionih drutava zavrilo na gubitnikoj strani. Svoju ulogu elite tranzicionih drutava shvatile su prevashodno kao prevoenje drutvenog kapitala u finansijski kapital. Drutveno poverenje zloupotrebljeno je i gotovo uniteno u osvajanju trita na klimavom pravnom temelju pri emu se rasplamsao privredni kriminal zasnovan na vertikalnim i horizontalnim drutvenim mreama. Sa druge strane, istraivanja drutvenog kapitala u postsocijalistikim drutvima pokazala su odstupanja od oekivanih rezultata na dva sutinska naina koja imaju isti smer, prvi je negativna korelacija indikatora drutvenog kapitala i procesa demokratizacije (poveavanje etnike distance podizanjem nivoa ekskluzivnog drutvenog kapitala), a drugi, specifina uloga horizontalnih i vertikalnih neformalnih mrea koje su u okolnostima nerazvijenih demokratskih i pravnih institucija postale generator kriminalizacije drutva. Ukoliko se koncept drutvenog kapitala prihvati kao relevantan za drutvenu praksu postkomunistikih drutava, rasvetljavanje okolnosti koje dovode do negativnih efekata drutvenog kapitala predstavljaju jedan od naina da se na razliitim nivoima (mikro i makro) kreira institucionalno okruenje u kome e se razvijati inkluzivni (prodemokratski) drutveni kapital. U tom sluaju, drutveni kapital moe povratno podstai aktivnost obinih graana, njihovu angaovanost i odgovornost, lanstvo u udruenjima koja doprinose politikoj i individualnoj autonomiji, slobodnom protoku informacija znaajnih za javnu sferu i javni interes. U tom smislu, drutveni kapital bi predstavljao dodatni resurs na nivou zajednice u tranziciji od autoritarizma ka demokratiji. Na kraju, novi trendovi olieni u menaderskim oblicima graanskog organizovanja kao posledica inovativne tehnologije i novih izvora finansijske moi doneli su nove modele udruivanja i nova lanstva koja preuzimaju vostvo, kako u zapadnim, tako i u bivim komunistikim drutvima, a pomeranja u klasnoj strukturi elita stvorila su iroko polje u kome najpovlaeniji mogu da se organizuju i otimaju izmeu sebe, bez redovnog angaovanja obinih graana (Skocpol, 2003:178). U tom smislu, analiza drutvenog kapitala treba da identifikuje nove trendove koji prate delegitimisanje starih linija udruivanja, kao i da prepozna znaajne promene u oblicima udruivanja.

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

523

Literatura
Adler, Paul. 2000. Social Capital: The Good, the Bad, and the Ugly. In: Lesser, Eric. (ed.) Knowledge and Social Capital: Foundations and Applications, Butterworth-Heinemann. Aberg, Martin. 2000. Putnams Social Capital Theory Goes East: A Case Study of Western Ukraine and Lvov, Europe-Asia Studies, 52 (2): 295-317. Adler, Paul and Kwon Seok-Woo. 2002. Social Capital: Prospects for a New Concept, The Academy for Management Review, Vol. 27, No. 1, 17-40. Akomak, Semih & Weel, Bas ter. 2008. The Impact of Social Capital on Crime: Evidence from the Netherlands, UNU-MERIT Working Paper, Series 042. Basina, Tetyana. 2007. Untrusted Political Elites and Citizens: Is it a contradiction of the transformation period or...? (Ukrainian case). Bratislava: Friedrich Ebert Stiftung. Bjrnskov, Christian. 2008. Social Trust and Fractionalization: A Possible Reinterpretation European Sociological Review, 24 (3): 271-283. Blagojevi, Marina. 1999. Gender and survival: Serbia in the 1990s, In: A. Peto and B. Rasky (eds.) Construction/reconstruction: women, family, politics in Central Europe, 1945-1998, New York -Budapest: OSI Network Womens Program: 187-214. Bourdieu, Pierre. 1986. The forms of capital, in Richardson John (ed.), Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, Greenwood Press, New York, 241-258. Bourdieu, Pierre, Wacquant, Loc. 1999. On the Cunning of Imperialist Reason, Theory, Culture and Society, 16 (1): 41-58. Carson W. G. 2004. Community, Cohesive Capital and Caution, Victorian Council of Social Services Annual Congress. Chloupkova, Jarka, Svendsen, Gunnar Lind Haase, Svendsen Gert Tinggaard. 2003. Building and destroying social capital: The case of cooperative movements in Denmark and Poland, Agriculture and Human Values, 20: 241-252. Coleman, James. 1988. Social Capital in the Creation of Human Capital. The American Journal of Sociology, Vol. 94, 95-120. Coleman, James. 1990. Foundations of Social Theory. Cambridge, MA: Harvard University Press Collier, Paul. 1998. Social Capital and Poverty. Unpublished mimeograph. Development Economics Research Group, The World Bank. Washington. Dowley Kathleen and Silver Brian. 2002. Social Capital, Ethnicity and Support for Democracy in the Post-Communist States. Europe-Asia Studies, 54 (4): 505-527. Eyal Gil, Szelnyi Ivan, Townsley Eleanor. 1989. Making capitalism without capitalists: The New Ruling Elites in Eastern Europe, Verso, London, New York. Ferge, Zsuzsa. 2007. Is there a specific East-Central European welfare culture? http://www.pliegosdeyuste.eu/n5pliegos/69.pdf Glinkina, Svetlana. The Omnious Landscape of Rossian Corruption, Transitions, 1998 Golubovi, Nataa. 2008. Izvori drutvenog kapitala, Sociologija, Vol. 50, No. 1, 17-34. Hagan, John., Merkens, H., and Boehnke, K. 1995. Delinquency and Disdain: Social Capital and Social Control of Right-Wing Extremism among East and West Berlin Youth, The American Journal of Sociology, Vol. 100, No. 4, 1028-1052.

524

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

Hayoz, Nicolas, Sergeyev, Victor. 2003. Social Capital and the Transition to Democracy: Social Networks in Russian Politics, London, Routledge. Kaminski, Antoni and Kurczewska Joanna. 1994. Main Actors of Transformation: The Nomadic Elites. In: The General Outlines of Transformation. Eric Allardt and W. Wesolowski, eds., Warszawa: IFIS PAN Publishing, 132-153. Kilpatrick Sue, Field John, Falk Ian. 2003. Social capital: An analytical tool for exploring lifelong learning and community development, British Educational Research Journal, Vol. 29, No. 3, 417-433. Kolankiewicz, George. 1996. Social Capital and Social Change, British Journal of Sociology, Vol. 47, No. 3, 427-41. Lazi, Mladen. 1994. Razaranje drutva, Filip Vinji, Beograd. Lazi, Mladen. 2000. Raiji hod, Filip Vinji, Beograd. Ledeneva, Alena. 1998. Russias Economy of Favours: Blat, Networking and Informal Exchange, Cambridgde University Press, UK. Lederman, Daniel, Loayza, Norman and Menndez, Ana Mara.2002.Violent Crime: Does Social Capital Matter? Economic Development and Cultural Change, Chicago Journals, April, 50: 509-530. Letki, Natalia. 2003. Explaining Political Participation in East-Central Europe: Social Capital, Democracy and the Communist Past, Nuffield College Politics Working Paper 2003-W2. University of Oxford. Levi, Margaret. 1996. Social and Unsocial Capital: A Review Essay of Robert Putnam's Making Democracy Work, Politics and Society, 24: 45-55. Loonc, Alpar. 2004. Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital, Sociologija, Vol. 46, No. 4. Lovell Stephen, Ledeneva Alena, Rogachevskii Andrei. (Ed.). 2000. Bribery and blat in Russia: negotiating reciprocity from Middle Ages to the 1990s. London: Macmillan Press Ltd. Marsh, Christopher. 2000. Social capital and democracy in Russia. Communist and PostCommunist Studies, 33, 183-199. Mateju Petr, Vitaskova Anna. 2005. Trust and Mutually Beneficial Exchanges: Two Distinct Dimensions of Social Capital in Post-Communist Societies, Paper presented at the meeting of the Research Committee on Social Stratification and Mobility of the International Sociological Association (RC28) Los Angeles, August 18-21. Nan, Lin. 2001. Building a Network Theory of Social Capital in Social Capital Theory and Research, Transaction Publishers, New Brunswick, New Jersey. Nikolayenko, Olena. 2005. Social Capital in Post-Communist Societies: Running Deficits? Prepared for the presentation at the Annual Meeting of the Canadian Political Science Association, University of Western Ontario, June 2005, University of Toronto. Paldam, Martin and Svendsen Gert Tinggaard. 2002. Missing Social Capital and the Transition in Eastern Europe. Journal of Institutional Innovation, Development and Transition, Vol. 5, 21-34. Panina, Nataliy. 2006. Ukraincke syspilctvo 1992-2006: sociologichnii monitoring. [Ukrainian society 1992-2006: sociology monitoring]. Kiev: Sociology Institute NAS Ukraine.

Olivera Pavievi: Pozitivni i negativni aspekti drutvenog kapitala...

525

Pavievi, Olivera. 2009. Tranzicija i kriminal, Zbornik radova: The individual, the family and the company in the light of the social and economic crises, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad. Ponthieux, Sophie. 2004. The Concept of Social Capital: A Critical Review, 10th ACN Conference, Paris, January, 21-23. Portes, Alejandro and Landolt, Patricia. 1995. The Downside of Social Capital, American Prospect, Vol. 26, 18-22. Portes, Alejandro. 1998. Social Capital: Its Origins and Applications in Modern Sociology. Annual Review of Sociology, Vol. 24, 1-24. Portes, Alejandro, Fernndez-Kelly, and Haller, W. 2005. Segmented Assimilation on the Ground: The New Second Generation in Early Adulthood. Ethnic and Racial Studies, 28, 1000-1040. Putnam, Robert. 1993. Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton University Press, Princeton, NJ. Putnam, Robert. 2000. Bowling Alone: The collapse and revival of American community, New York: Simon and Schuster. Putnam, Robert (ed.) 2002. Democracies in flux: The Evolution of Social Capital in Contemporary Society, Oxford University Press, Putzel, James. 1997. Accounting for the Dark Side of Social Capital: Reading Robert Putnam of Democracy. Journal of International Development, Vol. 9, No. 7, 939-949. Rose, Richard. 1998. Getting Things Done in an Antimodern Society: Social Capital Networks in Russia, Social Capital Initiative Working Paper, World Bank. Seligman, Adam. 1997. The problem of trust. Princeton: Princeton University Press 1997. Seligman, Adam. 1999. Trust and Generalized Exchange. Paper presented at the Summer School, University of Jyvskyl, 1999. Skocpol, Theda. 2003. Diminished democracy: from membership to management in American civic life, Norman: University of Oklahoma Press. Stack, Carol. 1997. All our Kin: Strategies for Survival in a Black Community. Basic Books. Sztompka, Piotr 2000. Civilisational competence: a prerequisite of postcommunist transition, Centre for European Studies. Uslaner, Eric, Badesku, Gabrijel. 2003. The Inequality Trap, Prepared for the WIDER Jubilee Conference, WIDER Thinking Ahead: The Future of Development Economics, Helsinki, Finland, June 17-18. Uslaner, Eric, Badesku, Gabrijel. 2003. Social Capital and the Transition to Democracy, Routledge, London. Zmerli, Sonja. 2007. How social identity and self-categorization theory can enrich the concept of social capital. Paper presented at the annual meeting of the International Society of Political Psychology, Classical Chinese Garden, Portland, Oregon. Wacquant, Loc. 1998. Negative social capital: State Breakdown and Social Destitution in Americas Urban Core, Journal of Housing and Built Environment, Vol. 13, No. 1, 2540. Warren, Mark. 2001. Democracy and association. Princeton, Oxford: Princeton University Press. Woolcock, Michael. 2001. The place of social capital in understanding social and economic outcomes', Isuma: Canadian Journal of Policy Research 2:1, 1-17.

526

SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 3

Woolcock Michael, Narayan Deepa. 2000. Social Capital: Implications for Development Theory, Research, and Policy, World Bank Research Observer. Woolcock, Michael, 2001. The Place of Social Capital in Understanding Social and Economic Outcomes, Canadian Journal of Policy Research, 2 (1), 1-17.