Enzimologija

Slavica iler Marinkovi

Energija aktivacije i kataliza

nekatalizovan

Energija. aktivacije

katalizovan

Energija aktivacije Reaktant Reaktant

Produkt Energija aktivacije kataliza

Produkt

Enzimi
Enzimi su biokatalizatori koji omoguavaju (ubrzavaju) metaboliku reakciju. Visoko su specifini. Ime obino dobijaju tako to se supstratu na koji deluju ili hemijskoj reakciji koju olakavaju, doda nastavak- aza. Primer: proteinaza, dehidrogenaza,
glukozidaza. Prema mestu na kome deluju razlikuju se endo i egzo enzimi. Endoenzimi deluju u protoplazmi , a egzo enzimi u meuelijskom prostoru.Postoje i enzimi koji su locirani u pojedinim organima. Tako su neki enzimi aktivni u digestivnom traktu a drugi deluju u krvnoj plazmi.

Struktura enzima
Enzimi su sloena jedinjenja proteinskog karaktera. Pored proteina mogu da sadre i jone (Mg, Zn Fe, Cu),i manje koliine fosfora. Vei deo enzima ine konjugovani proteini. Za proteinski deo (apoenzim) je vezan neproteinski deo (koenzim). Apoenzim i koenzim ine holoenzim.

Kako enzimi deluju?

Substrat

proizvod

Aktivni centar

Kompleks enzim enzim-supstrat enzim

Aktivni centar je mesto na enzimu gde se supstrat moe vezati.

Aktivni centar enzima

Specifinost dejstva enzima

Enzimi su specifini prema supstratu, pa mogu da grade kompleks enzim- supstrat ili samo sa jednim jedinjenjem ili sa grupom srodnih jedinjenja. Prema stepenu specifinosti razlikujemo: 1. Nisku, 2. Grupnu 3. Apsolutnu specifinost

 Niska specifinost podrazumeva da enzim trai samo odreenu vrstu hemijske veze. Primer je lipaza koja razlae estarsku vezu. Niska specifinost je relativno retka. Enzimi koji kataliu razlaganje supstrata koji u svojoj strukturi imaju odreeni oblik hemijske veze sa strogo definisanom strukturom jednog dela molekula karakteriu grupnu specifinost. Primer su aglukozidaze koje deluju na supstrat koji sadri aglukozidnu vezu u poloaju 1,4, a da glukozidni ostatak potie od D-glukoze. Apsolutna specifiost je karakteristina za enzime koji ispoljavaju potpunu selektivnost prema supstratu odreene strukture.Vii stepen apsolutne selektivnosti je stereohemijska specifinost (selektivnost i u donosu na optiki izomer,)

Aktivnost enzima
Aktivnost enzima se izraava kao koliina enzima potrebna da transformie 1 mikro mol supstrata u minuti. Ova vrednost se oznaava kao meunarodna jedinica (E)

Uticaj fiziko-hemijskih faktora na aktivnost enzima

Faktori koji utiu na aktivnost enzima su : koncentracija supstrata koncentracija enzima, pH, temperatura i koncentracija soli.

Uticaj temperature
Sa porastom temperature, do odreene vrednosti, raste katalitika aktivnost enzima. Ne postoji odreena temperatura na kojoj je enzim najaktivniji ve se radi o temperaturnom intervalu. Daljim poveanjem temeprature dolazi do inaktivacije enzima usled denaturacije njegovog proteinskog dela. Najvei broj enzima gubi katalitiko dejstvo iznad 70 oC. Postoje i termostabilni enzimi, karakteristini za termofilne mikroorganizme.

Delovanje temperature
Aktivni centri su najosetljiviji na delovanje visoke temperature. Enzimi su u prisustvu supstrata manje podloni inaktivaciji na visokoj temperaturi jer se obrazuje kompleks enzim supstrat, ime je aktivni centar zatien. Stepen inkativacije e direktvno zavisiti i od vremena izloenosti visokoj temperaturi.

Uticaj pH
Aktivnost enzima je razliita pri razliitim pH. Za svaki enzim postoji odreeni opseg pH u kome ispoljava maksimalnu aktivnost. Optimalno pH se dobija kada se uzmu u obzir uticaj pH na reakcionu brzinu i njegov uticaj na strukturu proteinskog dela enzima. Intracelularni enzimi su najaktivniji u neutralnoj sredini ( fizioloki interval). Ekstracelularni enzimi imaju iri interval pH optimuma.

Uticaj pH na aktivnost enzima

Klasifikacija enzima
Enzimi se dele se na est osnovnih klasa (prva cifra u klasifikacionom broju od etiri cifre). Druge dve cifre oznaavaju podklasu i podpodklasu. etvrta cifra oznaava poloaj enzima u datoj podpodklasi. Primer: laktat dehidrogenaza 1.1.1.27 ( klasa 1oksidoreduktaze; podklasa 1.1.donor elektronaCH-OH; podpodklasa 1.1.1. akceptor NADP+

Oksidoreduktaze EC1
= redukcioni ekvivalent

A red.

B oks.

A oks.

B red.

Vanije podklase oksidoreduktaza : 1. Dehidrogenaze, 2. Oksidaze, 3. Peroksidaze, 4. Reduktaze, 5. Monooksigenaze, 6. Dioksigenaze.

Katalizuju oksidoreduktivne reakcije

Transferaze EC2

A-B

B-C

Vanije podgrupe transferaza: 1. C1 transferaze 2. Glikoziltransferaze 3. Aminotransferaze 4. Fosfotransferaze

Transferaze prenose funkcionalne grupe sa jednog na drugi supstrat.

Hidrolaze EC3

A-B

H2O

A-H

B-OH

1. 2. 3. 4.

Vanije podgrupe hidrolaza: Esteraze Glikozidaze Peptidaze Amidaze

Prenose grupe , pri emu se kao akceptor uvek javlja molekul vode.

Liaze (sintaze) EC4

+

A-B

1. 2. 3. 4.

Vanije podgrupe liaza: C-C liaze C-O liaze C-N liaze C-S liaze

Katalizuju razlaganje ili obrazovanje hemijskih jedinjenja, pri emu se obrazuju ili iezavaju dvostruke veze.

Izomeraze EC5
Premetaju grupe unutar molekula, bez promene opte formule supstrata.
A Izo-A

1. 2. 3.

Vanije grupe izomeraza: Epimeraze Cis-trans izomeraze Unutarmolekulske transferaze

Ligaze (sintetaze)
+
XTP X= A, G, U, C

XDP

Vanije podgrupe ligaza: C-C ligaze C-O ligaze C-N ligaze C-S ligaze

Katalizuju reakcije sinteze za koje je potreban izvor energije. Ta energija se dobija hidrolizom makroerginih jedinjenja (ATP, GTP, UTP, CTP).

Inhibicija enzimske aktivnosti

Inhibicija enzimske aktivnosti moe biti posledica delovanja pojedinih hemijskih agenasa.Priroda delovanja inhibitora je razliita. Razlikuju se dva osnovna tipa inhibicije enzima: 1. Kompetitivna 2. Nekompetitivna 3. Sreu se jo i ankompetitivna i meana inhibicija.

Kompetitivna inhibicija
Kompetitivno inhibitorno dejstvo ispoljavaju supstance koje se takmie sa supstratom za enzim. Po strukturi su vrlo sline supstratu. Uticaj inhibitora moe da se ublai poveanjem koncentracije supstrata. Tipian primer je inhibicija sukcinat dehidrogenze malonskom kiselinom.

Kompetitivna inhibicija
Reakcija supstrat
Aktivni centar

enzim Inhibicija
inhibitor Aktivni centar

Supstrat se vezuje za aktivni centar enzima

Reakcija se odigrava i nastaje produkt

enzim
Inhibitor se vezuje za aktivni centar Inhibitor spreava vezivanje supstrata

Primer kompetitivne inhibicije

Kompetitivni inhibitor malonat se vezuje za enzim sukcinat dehidrogenazu jer je sline strukture. Ima dve negativne jonizabilne grupe i slinu stereohemijsku konfiguraciju. Tako blokira reakaciju prevoenja sukcinata u fumarat.

Nekompetitivna inhibicija
Nekompetitivni inhibitori utiu na promenu strukture (konformacije) proteinskog dela enzima, odnosno denaturiu proteinski deo enzima. Nekompetitivno inhibitorno delovanje ispoljavaju: joni tekih metala, trihlorsiretna kiselina, formaldehid, p-hlor merkuri benzoat (reaguje sa SH grupama). Poveanje koncentracije supstrata u ovom sluaju ne dovodi do smanjenja inhibitornog delovanja jer stepen inhibicije u ovom sluaju zavisi od koncentracije inhibitora, a ne od koncentracije supstrata.

Specifina nekompetitivna inhibicija

Izvestan broj inhibitora ne utie na promenu strukture proteinskog dela enzima, ve reaguju sa enzimom tako to se za njega vezuju (ali ne za aktivni centar) i tako blokiraju njihovu aktivnost. Meu najpoznatije nekopetitivne inhibitore spada KCN, azidi, NAF. Na primer, svi enzimi koji u svojim prostetinim grupama sadre Fe 3+ mogu biti inhibirani u prisustvu male koncentracije CO.

Specifina nekompetitivna inhibicija

Reverzibilna i ireverzibilna inhibicija

Neki inhibitori ireverzivbilno inhibiraju enzimsku aktivnost. To su uglavnom joni tekih metala: ive, olova i srebra.

Metaboliki put i alosterini enzimi

Vie enzima mogu da deluju zajedno, odreenim redosledom i da tako omoguavaju odvijanje metabolikog puta. U tom sluaju jedan enzim koristi produkt drugog enzima kao supstrat i tako sa put nastavlja. esto je krajnji produkt ciklusa inhibitor jednog od prvih enzima u ciklusu pa se ovaj vid inhibicije naziva negativna feed back inhibicija ili inhibicija krajnjim produktom. Enzimi ija je aktivnost regulisana krajnjim produktom ciklusa se nazivaju alosterini enzimi

Alosterini enzimi
Poseduju aktivni centar i alosterini centar. Alosterini centar moe da se vee sa alosterinim efektorom koji utie na aktivnost enzima. Alosteirni efektor moe da bude aktivator ili inhibitor.

Alosterini efektor
Vezivanjem alosterinog aktivatora aktivira se molekul enzima poto se aktivni centar nalazi u pravoj konformaciji za povezivanje sa molekulom supstrata. Vezivanjem sa alosterinim inhibitorm inaktivira se enzim jer se aktivni centar ne nalazi u pravoj konformaciji. Aktivacija i inhibicija alosterinih enzima je reverzibilna.

Mehanizam delovanja alosterinih enzima

Inhibicija krajnjim produktom

Razliite mogunosti inhibicije krajnjim produktom