POJAM, OSNOVNE KARAKTERISIKE I PODELA BERZI

Koreni berze kao specificnog oblika trista moguce je naci jo u davnim vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima (bazarima), vaarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski receno dolazilo je do susreta ponude i tranje za razlicitim oblicima robe. Mnoge drave i narodi su doivljavale snaan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, kasnije se ispostavilo posebno znacajnu za razvoj berzi donoenje uzorka i mustri umesto robe. Na bazi razgledanja uzorka i mustri, poceli su da zakljucuju razlicite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova. Drugi vaan momenat za nastanak berzi je vezivanje za odredenu lokaciju, odnosno mesto. U pocetku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, to bi se reklo pod vedrim nebom. Kasnije su nalazili razlicite prostore, sobe, lokale i narocito kafane za svoje sastanke. Prosto ce delovati zapanjujuce podatak da su berze u mnogim velikim gradovima nastale upravo u kafanama ili njihovoj blizini. U pokuaju specificnog definisanja pojma berzi veoma uspean pokuaj na naim prostorima napravio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Neboja Jovanovic. On je pokuao da sistematizuje vie razlicitih pristupa definisanju berzi. Neki od njih su: 1. Ekonomski pristup Berza se posmatra kao specifican oblik veoma organizovanog trzista, na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraenog u hartijama od vrednosti koje smo nazvali pojmom finansijski instrumenti. 2. Etimoloki pristup Berza se moe shvatiti kao sistem trgovanja. Berza se tretira kao skup svih onih berzanskih poslova koji se zakljucuju na jednom berzanskom sastanku. Po ovom shvatanju, berza se definie kao skup berzanskih pravnih poslova i ukupne aktivnosti koja se na njoj odvija. 3. Istorijski pristup sutina ove grupe pristupa je u analizi istorijata razvoja berzi i nacina njihovog nastajanja. 4. Pravni pristup Berze u pravnom smislu predstavljaju zakonom uredene organizacije, koje se, pod pojacanom dravnom kontrolom, na odredenom prostoru bave organizovanjem pravnog prometa kotiranih predmeta po osnovu vrenja berzanskih pravnih poslova. Ovakvu pravnu definiciju je dao profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Dr Neboja Jovanovic. Navedena definicija zahteva odredena objanjenja, poto se iz njih moe izvuci sutina pravnog poimanja berzi. Da bi u tome uspeli pomenucemo osam elemenata pravnog tumacenja berze po profesotu Jovanovucu, a to su: a) Organizacija Organizaciju svake berze cine njeni clanovi i organi. Na

mnogim berzama broj clanova je organicen. Tako na primer na Njujorkoj berzi NYSE broj clanaova dugi niz godina iznosi 1366. Clanovi mesta mogu da kupuju i to im daje pravo slobodno da trguju na berzi. Cene su vrlo razlicite. b) Pravila i propisi Na svakoj berzi postoje jasna i unapred ustanovaljena pravila i propisi. Njima se ureduju osnovni odnosi izmedu clanova i svih ucesnika. Primenu pravila obezbeduju organi berze. c) Imovina Rec je o sredstvima koja se nalaze u posedu berze. To mogu biti gradevinski objekti (zgrade), oprema, kancelarijski nametaj, inventar, itd. Treba istaci da imovona berze nije isto to i imovina clanova berze. d) Delatnost Delatnost berze se sastaoji u tome da kreira uslove kako bi omogucila svojim clanovima da posreduju u trgovanju razlicitih berzanskim robama i finansijskim instrumentima. e) Prostor Prostor se vezuje za mesto, koje je fizicki i pravno odvojeno od drugih, na kome se vri trgovanje kotiranim predmetima berzanskog trgovanja. Ponekad se za prostor na berzi koriste pojmovi koje samo vec pominjali parket, rupa, krug i slicno. f) Pojacana dravna kontrola Ovaj elemenat proizilazi iz velikog ekonomskog znacaja koji berze imaju za finkcionisanje svake nacionalne privrede. U savremenim uslovima prisutna je tendencija smanjivanja uloge na najmanju mogucu, a ipak neophodnu meru. S druge strane, najveci deo kontrole i suprevizije se preputa razlicitim samoregulativnim organima i telima, cime se podie nivo odgovornosti svih ucesnika. g) Berzanski pravni promet Promet je u stvari krajnji cilj postojanja berzi i poslovanja na njima. Neke od karakteristika vezanih iskljucivo za berze su: - Berzanski sastanci se odvijaju u odredeno vreme skoro svakodnevno. - Na berzi se trgovina odvija samo izmedu posebno ovlacenih trgovaca, to jest berzanskih posrednika. - Na berzi je pristup dozvoljen samo clanovima. - Postoje vrlo stroga i rigorozna pravila, cije nepotovanje povlaci izuzetno otre sankcije. - Trgovanje se ne vri stvarnom robom, vec iskljucivo na bazi uzorka (kod robnih berzi) ili hartija od vrednosti (kod finansijskih). Prema vaecem domacem Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata berza se definie kao: Pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko drutvo ili drutvo sa ogranicenom odgovornocu, koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. Kada se govori o pojmu berzi naophodno je istaci najmanje tri bitna momenta, to su: 1. Mesto trgovanja. 2. Predmet trgovanja. 3. Nacin trgovanja. Imajuci u vidu kratak istorijat razvoja berzi neophodno je napomenuti da osnovni principi njihovog nastanka su pre svega spontanost i poverenje.

Spontanost znaci da su berze nastajale nekako same od sebe kao rezultat dogovora zainteresovanih trgovaca sa ciljem da zatite sebe, svoje klijente i zajednicke poslove. O ovim dvema karakteristikama vezane za nastajanje berzi na naim prostorija puno je pisao gospodih Milko timac. Na jednom mestu svoje cuvene knjige srpsko berzansko poslovanje on konstatuje Sadraj pojma spontanosti morao bi se, ipak, objasniti u ovom slucaju. Pre svega, on znaci da se berza kao institucija, u ovoj svojoj sloenosti i razudenosti, nije mogla pojaviti kao proizvod unapred isplanirane akcije, zato to bi neko uvideo da je ba ona potrebna ili da ba ona nedostaje u organizaciji trgovine (M. timac, 1998, 35, str. 33). Poverenje i sugurnost predstavljaju drugi znacajan stub ili princip na kome su prve berze nastajale. Rec je o pravilima koja vuku korene iz obicajnog prava. Kod nas su se od davnina za te principe i u ivotu koristile termini kao to su rec, obraz, itd. Sutina je da su se izmedu prvih ucesnika razvijali takvi odnosi koji su podrazumevali verovanje, odnosno poverenje jednih u druge. I dan danas, poverenje predstavlja jedan od temelja ne samo berzi, vec celokupnog finansijskog sistema jedne zemlje

PODELA BERZI
Najceci kriterijum na bazi koga se berze dele je ipak sa aspekta predmeta berzanske trgovine. U tom smislu se pravi podela na : 1. Robne ili produktne berze 2. Finansijske berze i 3. Meovite berze. Robne ili produktne berze su specijalizovane za promet odgovarajucih roba ili proizvoda. Najcece se njima trguje itaricama ( penica, kukuruz, soja ), metalima ( zlato, srebro, aluminijum, bakar, cink, olovo, paladijum ), ostali poljoprivredni proizvodi ( meso, mleko, u novije vreme cak i sirevi, juno voce, itd ), nafta i zemni gas, elektricna energija, itd. Finansijske berze su berze na kojima se trguje razlicitim oblicima finansijskih instrumenata. U zavisnosti od toga koji tip instrumenata dominira, postoje razlicite vrste ovih berzi. Mogu biti ili trita novca ili trita kapitala u smislu da li se na njima trguje kratkorocnim ili dugorocnim instrumentima. Takodje, postoje i valutne ( ili devizne ) berze i berze finansijskih derivata. Ponekad se pomunju i berze efekata ( vezane za trgovanje dugorocnim hartijama od vrednosti pre svega obveznicama i akcijama ), kao i specijalizovane berze ( gde postoji veoma visok stepen specijalizacije trgovanja odredenim finansijskim instrumentima ). Berze meovitog karaktera su one gde se trguje sa vise razlicitih ili finansijskih instrumenata ili berzanskih roba

OSNOVI ANALIZE PRINOSA I RUZIKA

Prinos i rizik predstavljaju dva osnovna postulata na kojima pociva savremena finansijska i investiciona teorija. Ono to svakog investitira na finansijskom tritu zanima su najmanje dve stvari koliko ce zaraditi od svoje investicije i koliko je to sigurno. Prinos (return) je osnovni motiv investiranja na finansijskom tritu. To je dobit koji investitor ocekuje od ulaganja u odredeni finansijski instrument. Prinos ima razlicite oblike i razliciti pojmovi se koriste za njegovo opisivanje. Na primer, prinos investitora u obveznice se naziva kamata, investitora u akcije dividenda i kapitalni dobitak, prodavca opcije premija, itd. Problem koji se javlja kod investiranja lei u cinjenici da kod mnogih finansijskih instrumenata prinos nije zagarantovan. Uvek postoji opasnost da nema prinosa ili da dode do pada cena. O toj opasnosti i verovatnoci govori rizik. Rizik (risk) najednostavnije receno predstavlja verovatnocu trpljenja gutka, tete ili povrede. On ima jako iroko znacenje. Tako na primer, svako od nas se sa rizikom suocava nebrojeno puta u svakodnevnom ivotu (vonja motornim vozilom, avionom, bavljenje sportom, cak samo hodanje ulicom ponekad moe biti rizicno). U finansijama i investicijama u finansijske instrumente, rizik je povezan pre svega sa oscilacijama cena, to jest njihvim kretanjem na gore ili dole. Maksimalan rizik sa kojm se suocava investitor u neku hartiju od vrednosti je opasnost da izgubi celokupan uloeni iznos sredstava. U tom slucaju, cela situacija pomalo podseca na kupovinu srecke, gde moete sve izgubiti, moete dobiti utenu nagradu, ali i glavnu nagradu. Sve zavisi i za sve postoji odredena verovatnoca. Pored toga, rizik je povezan i sa nizom drugih neprijatnih dogadaja za investitore kakvi su krahovi berze, bankrotstva privrednih subjekata, emitenata pojedinih finansijskih instrumenata, inflacija, promene deviznog kursa, rast kamatnih stopa, promene u sferi monetarne ili fiskalne politike, itd. Zlatno pravilo investiranja u finansijske instrumente kae visok prinos je uvek povezan sa visokim rizikom i obrnuto nizak prinos sa niskim rizikom

ORGANI BERZE
1) Skuptina Berze Skuptinu cine svi akcionari Berze koji su upisani u Centralni registar kao zakoniti imaoci akcija Berze na dan utvrdjen odlukom Upravnog odbora o sazivanju Skuptine u skladu sa Zakonom. Skuptinu saziva Upravni odbor u skladu sa zakonom, a odluka o sazivanju skuptine objavljuje se na internet stranici Drutva. Skuptina se odrava u seditu Drutva ako odlukom Upravnog odbora o sazivanju skuptine nije drugacije odredjeno. Podaci o akcionarima Berze, javno su dostupni na internet stranici Agencije za privredne registre 2) Upravni odbor Berze - Upravni odbor se sastoji od 11 clanova iz reda akcionara Berze, koje na predlog postojeceg Upravnog odbora bira Skuptina Berze. Sastav Upravnog odbora Berze formira se tako da u strukturi Upravnog odbora budu zastupljeni: akcionari Berze sa najvecim ucecem u kapitalu Berze; akcionari Berze koji su istovremeno i clanovi Berze vodeci racuna o njihovom ucecu u kapitalu Berze i velicini obima prometa ostvarenog u trgovanju hartijama od vrednosti na Berzi u periodu od est meseci koji neposredno prethodi danu utvrdjivanja predloga odluke za izbor clanova Upravnog odbora Berze; i manjinski

akcionari Drutva. Mandat novoizabranim clanovima Upravnog odbora Berze pocinje danom dobijanja saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti, a do pribavljanja navedene saglasnosti produava se mandat starim clanovima Upravnog odbora Drutva. Podaci o clanovima Upravnog odbora Berze javno su dostupni na internet stranici Agencije za privredne registre 3) Direktor Berze Direktor Berze je inokosni izvrni organ Berze koji zastupa Berzu prema trecim licima neogranicno i predstavlja Berzu i obavlja poslove utvrdjene Osnivackim aktom. Centralni registar Jedan od prvih koraka za stvaranje osnovne infrastrukture za razvoj finansijskog trita u Srbiji bio je zavretak projekta formiranja Centralnog registra hartija od vrednosti pri Narodnoj banci Srbije Zavodu za obracun i placanje (ZOP) koji je zapocet jo sredinom devedesetih godina. Zaokruivanje celokupnog sistema je izvreno osamostaljivanjem Centralnog registra hartija od vrednosti i njegovim izdvajanjem iz Narodne banke Srbije u decembru 2003. godine, kao i prenosom baze podataka o vlasnicima akcija iz Agencije za privatizaciju Privremenog registra u januaru 2004. godine. Centralni registar hartija od vrednosti je javno preduzece koje obavlja poslove centralne slubene evidencije o nosiocima i pravima iz dematerijalizovanih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, pravima trecih lica na hartijama od vrednosti i obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i novcanih obaveza nastalih po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti. ( Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijsih instrumenatalink ) Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovane na podrucju Republike Srbije. Pored toga, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti predstavlja klirinku kucu koja vri kliring i saldiranje obaveza i potraivanja u hartijama od vrednosti i novcu proisteklih iz procesa trgovanja sa hartijama od vrednosti, odnosno vri prenos vlasnitva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa placanjem. Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti je institucija koja je od izuzetnog znacaja i vanosti za efikasno funkcionisanje finansijskog trita. Postojanje i rad obezbeduju sigurnost svim sadanjim i buducim investitorima.

AKCIONARI BERZE
U skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ne postoje ogranicenja u krugu lica koji mogu biti akcionari berze, te u tom smislu akcionari berze mogu biti Republika Srbija, kao i strana i domaca, pravna ili fizicka lica. Zakonom je utvrdjeno da svako lice koje namerava da stekne kvalifikovano ucece u kapitalu berze, odnosno akcije sa pravom glasa tako da njegovo ucece dostigne, prede ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u skuptini berze, duno je da pribavi prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Ako kvalifikovano ucece stice banka ili osiguravajuce drutvo neophodna je i prethodna saglasnost Narodne banke Srbije. Sticanje akcija suprotno navedenim ogranicenjima ima za posledicu gubitak prava glasa po osnovu tako stecenih akcija

Akcionarsku strukturu Beogradske berze, cine, pored Republike Srbije, brokersko dilerska drutava, banke, osiguravajuca drutva i pravna lica za proizvodnju i promet roba.Akcijski kapital Berze cini 416 obicnih akcija sa pravom glasa. Beogradska berza organizovana je kao zatvoreno akcionarsko drutvo sa ogranicenjem u prenosu akcija utvrdjenim Ugovorom o organizovanju Beogradske berze a.d. Beograd radi uskladjivanja sa Zakonom o privrednim drutvima koji predstavlja njen osnivacki akt. Akcionari Berze mogu akcije Berze prodavati slobodno samo Berzi. O ponudi za prodaju akcija, odnosno sticanju sopstvenih akcija odlucuje Skuptina Berze. U sekundarnom prometu akcija Berze, akcionari Berze mogu sticati akcije Berze uz potovanje prava prece kupovine Berze, a treca lica uz potovanje prava prece kupovine Berze i akcionara Berze. Osnivackim aktom Berze utvrdjene su procedure sekundarnog prometa akcijama Berze u skladu sa pomenutim ogranicenjima. Podaci o akcionarima Berze upisani se u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre RS. PRAVILA POSLOVANJA Pravilima poslovanja Berze utvrdeni su poslovi koje obavlja Beogradska berza a.d. Beograd, uslovi i nacin obavljanja ovih poslova, uslovi i nacin obavljanja poslova clanova Berze, vrste i uslovi trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, pitanja vezana za uslove i nacin prijema, povlacenja i brisanja sa listinga i vanberzanskog trita Berze hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, medusobna prava i obaveze Berze i clanova Berze, nedozvoljene radnje clanova Berze, nadzor i mere u nadzoru, kao i druga pitanja u vezi sa poslovima na Berzi. Izmene i dopune Pravila poslovanja Berze vri Upravni odbor Berze.U skladu sa Zakonom, Pravila poslovanja Berze i njihove izmene i dopune podleu saglasnosti Komisije za hartije do vrednosti. Po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti, izmene i dopune Pravila poslovanja objavljuju se na internet stranici Berze i slubenom glasilu Berze Biltenu, a stupaju na snagu nakon objavljivanja na internet stranici Berze. OSNOVNI POJMOVI: 1) DvP - D elivery versus P ayment - istovremeni prenos hartija od vrednosti i novcanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti; 2) DvD Delivery versus Delivery prenos hartija od vrednosti sa racuna jedne ugovorne strane na racun druge ugovorne strane radi placanja pri kupovini drugih hartija od vrednosti, istovremeno sa prenosom tih drugih hartija. 3) FOP Free of Payment prenos hartija od vrednosti sa jednog na drugog vlasnika bez placanja; 4) T (+1, +2, +3) - oznaka broja radnih dana posle trgovackog dana do setlmenta ( settlement cycle ) ; 5) Trgovacki dan je (T+0) - dan zakljucenja posla kupoprodaje hartija od vrednosti; 6) Hartije od vrednosti ( securities ) dokument (u formi elektronskog zapisa) koji svom imaocu daje odredena prava;

7) Emitent izdavalac - pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti; 8) Zakljucnica kupoprodajna transakcija zakljucena na organizovanom tritu, izmedu kupca i prodavca hartija od vrednosti; 9) Investitor - lice koje ulae novcana sredstva u neki posao (npr. kupovina hartija od vrednosti) sa ciljem ostvarenja dobiti; 10) Kastodi banka - banka koja obavlja poslove vodenja racuna hartija od vrednosti za racun klijenta i postupa po nalogu klijenta; 11) Kliring (clearing) hartija od vrednosti utvrdivanje obaveza i potraivanja po osnovu hartija od vrednosti i novcanih sredstava izmedu ucesnika na organizovanom tritu u vezi s poslovima sa hartijama od vrednosti; 12) Obveznica dunicka hartija od vrednosti koja glasi na ime, sa odredenim rokom dospeca i koje mogu izdavati preduzeca ili drava; 13) Plan racuna novcanih sredstava Centralnog registra HoV - plan racuna na kojima se vode devizni racuni i obracunski dinarski racuni clanova ciji se dinarski racuni vode kod Narodne banke Srbije, odnosno koji se za berzanske posrednike vode kod banaka clanova Centralnog registra hartija od vrednosti; 14) Plan racuna hartija od vrednosti Centralnog registra HoV - plan racuna na kojima se vode evidencije o emitentima i vlasnicima hartija od vrednosti, obavezama i pravima vlasnika tih hartija; 15) Racun Garantnog fonda - racun clana kod Centralnog registra HoV koji se koristi za otklanjanje rizika u slucaju neizvravanja obaveza clana Centralnog registra HoV; 16) saldiranje ( settlement ) - izvravanje obaveza po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti nastalih izmedu ucesnika na organizovanom tritu; 17) Berza - institucija trita vezana za tacno odredeno mesto na kome se trguje standardizovanim trinim materijalom i po strogo utvrdenim pravilima trgovanja; 18) Vanberzansko trite (Over The Counter market OTC) sve kupoprodajne aktivnosti sa hartijama od vrednosti koje se odvijaju van berze; 19) Nominalna vrednost hartije od vrednosti vrednost iskazana na samoj hartiji ( face value ); 20) Trina vrednost hartije od vrednosti - vrednost hartije koja se formira trgovanjem na organizovanom tritu i zavisi od ponude i tranje; 21) Clan Centralnog registra HoV - berzanski posrednik, banka ovlacena za obavljanje brokersko-dilerskih poslova, kastodi banka, druga banka i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti; 22) CCP Central Counter Party univerzalna strana u transakciji;

23) T - bills - dravni zapisi Republike Srbije dunicke kratkorocne hartije od vrednosti sa odredenim rokom dospeca, a koje emituje Republika Srbija. 24) Akcije - predstavljaju vlasnicke hartije od vrednosti. Vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeca, i po osnovu velicine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na: - upravljanje - dividendu - likvidacioni ostatak. Razlika izmedu akcija i npr. obveznica je u tome to su obveznice dunicke hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uloena u akcije sadre rizik da ne budu vracena, ukoliko na primer dode do likvidacije preduzeca. Sa druge strane, akcije pruaju i vecu mogucnost ostvarivanja dobiti na uloena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzece ostvari pozitivan finansijski rezultat. 25) Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa na skuptini akcionara. Veliki broj odluka koje su od znacaja za poslovanje preduzeca donose se na skuptini akcionara, to je uglavnom propisano statutom preduzeca. Najceca situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skuptini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasnicke strukture preduzeca, jedan glas bude predstavljen vecim brojem akcija. 26) Aukcija - trgovanja na berzi metodom preovladujuce cene i metodom minimalna cena minimalna kolicina. Zakazuje se za sve hartije iste vrste odredenog emitenta u unapred utvrdeno vreme. Za vreme aukcije, uparuju se nalozi ponude i tranje za tom hartijom, prema ceni. Aukciju vodi broker berze. 27) Berza - organizovano tritu na kome ovlaceni berzanski posrednici, trguju odredenim, standardizovanim trinim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve propraceno standardizovanom dokumentacijom. Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbedenje uslova i nacina utvrdivanja objektivne cene akcija, to ne znaci da cene akcija utvrduju zaposleni na berzi, vec da se na berzi obezbeduju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tranje za odredenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i nacinima vaecim za sve subjekte. 28) Berzanski posrednik : Pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tritu-berzi. 29) Broker - posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za racun klijenta (komisionar) ili u ime i za racun klijenta (zastupnik). Za svoje usluge brokeri naplacuju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savetodavnu ulogu. Po pravilu, provizija se placa po izvrenju transakcije; 30) Depo racun - hartija od vrednosti se ne tampa (ne postoji fizicki), nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara. Kako jedno lice moe da poseduje veci broj akcija, a na prodaju eli da ponudi samo deo tog vlasnitva, on kod banke otvara depo racun na koji se prenosi onaj broj hartija kojim on eli da trguje. 31) Dividenda po akciji - dobit preduzeca generisana u prethodnom periodu koja se deli akcionarima srazmerno broju akcija. 32) Diler - trgovac hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj racun (principal). Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna cena prodajna cena), snoseci eventualni rizik gubitka. Diler moe istupati i kao komisionar i zastupnik. 33) Emisija akcija - Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeca za dodatnim kapitalom. Nije redak slucaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzece, a da se sa razvojem poslovanja ukae potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzece odluci da emituje akcije koje ce se kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzeca" i to znaci da ce od tog momenta preduzece raspolagati vecim kapitalom, ali da ce istovremeno veci broj novih

vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnicki kapital iz akcija. Akcije preduzeca iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, specificne su po nacinu nastanka, i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada ce se najkvalitetnija domaca preduzeca odluciti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja. 34) Emitent - pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti cijom prodajom prikuplja nedostajuca novcana sredstva. Investitor - svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizicko lice. 35) Institucionalni investitor - pravna lica cija je osnovna delatnost finansiranje investicija na pr. investicione banke, fondovi, osiguravajuca drutva i sl. Navedeni investitori finansiranje projekata vre kupovinom akcija na primarnom tritu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uloili u druge projekte. 36) Kliring i saldiranje - radnje koje se, u registru hartija od vrednosti - posebnoj specijalizovanoj instituciji, obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Ove radnje odnose se na medusobno poravnjavanje obaveza i potraivanja, kao i prenos prodatih hartija, sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa racuna kupca na racun biveg vlasnika hartije. 37) Konvertibilne akcije - Iako se konvertibline akcije jo uvek ne koriste na domacem tritu kapitala, one predstavljaju jo jedan od poznatih oblika finansiranja preduzeca. Naziv su dobile po cinjenici da se po odluci investitora mogu konvertovati u obicne akcije koje sadre pravo na upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije imaju vecu sigurnost investitoru, kao i viu dividendu, ali slicno preferencijalnim ne omogucavaju upravljanje. Cena konvertibilnih akcija obicno je neto via od cene obicnih akcija istog preduzeca i ima slican trend promene. 38) Kontinuirano trgovanje obavlja se shodno viestrukoj ceni preko k njige ponude i tranje. Svi nalozi ponude i tranje (svih berzanskih posrednika) za odredenom hartijom od vrednosti, koje je primio broker berze za taj dan trgovanja, unose se u knjigu. Knjigu naloga vodi broker berze i uglavnom se vodi elektronski. Nalozi ponude i tranje, evidentirani u knjizi, po istoj ceni, mogu da se uparuju. 39) Kurs akcije i kursna lista - kurs akcije je cena akcije postignuta u trgovanju, a lista koja objavljuje cene akcija svih preduzeca kojima se trguje na berzi naziva se kursna lista. 40) Nalog za trgovanje - nalozi koje klijent kupac i klijent prodavac daju svojim brokerima za izvrenje kupovine, odnosno prodaje konkretne hartije od vrednosti. Berzanski posrednik naloge svojih klijenata sortira po vrsti i ceni, tako da brokeru berze moe da ispostavi zbirne naloge kupovine odnosno prodaje. 41) Organizacija trgovanja na Berzi Trgovanje na Berzi obavlja se po strogo utvrdenim pravilima. Trgovina moe biti organizovana kao: aukcijsko trgovanje po preovladujucoj ceni, aukcijsko trgovanje minimalna cena i minimalna kolicina i kontinuirano trgovanje po viestrukoj ceni. 42) Portfolio - skup raznih hartija od vrednosti kojim raspolae jedno lice. 43) Portfolio menader - strucno ovlaceno lice (pravno ili fizicko) koje upravlja hartijama od vrednosti jednog ili vie lica. 44) Primarno trite - prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. investitor direktno kupuje hartije od emitenta i placa je emitentu. 45) Prioritetne akcije - Ono po cemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo glasa na skuptini akcionara. Kao i obicne akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeca, ali ne pruaju mogucnost uceca u donoenju odluka koje su u nadlenosti skuptine akcionara. Preduzeca prioritetne akcije obicno emituju kada ele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim

akcionarima da ucece u odlucivanju. Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulau u prioritetne akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende. 46) Sekundarno trite - svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja), posle primarne trgovine. 47) Trini materijal - zbirni naziv za materijal kojim se trguje - hartije od vrednosti, devize, roba (mada se trgovina robom poslednjih godina obavlja izvedenim hartijama od vrednosti).

KOMISIJE BERZE
1) Komisija za listing i kotaciju - Poslove koji se odnose na postupak prijema hartija od vrednosti na berzansko trite - listinge Berze, privremenu obustavu trgovanja hartijama od vrednosti kao i iskljucenja hartija od vrednosti sa listinga Berze i druge poslove utvrdene Statutom i Pravilnikom o listingu i kotaciji sprovodi Komisija za listing i kotaciju. Komisija za listing i kotaciju hartija od vrednosti ima 5 clanova koje imenuje Upravni odbor, a iz reda zaposlenih na Berzi, akcionara, clanova Berze i drugih kvalifikovanih strucnjaka. Lice imenovano za clana Komisije za listing i kotaciju moe biti lice koje ima najmanje tri godine iskustva u poslovanju hartijama od vrednosti. 2) Komisija za berzanske prekraje - Komisija kao prvostepeni organ sprovodi postupak za utvrdivanje postojanja berzanskih prekraja odredenih Pravilima Berze i utvrdivanje odgovornosti izvrilaca berzanskog prekraja i izrice prekriocu berzanskog prekraja mere i kazne. Komisija ima predsednika i dva clana. Upravni odbor Berze imenuje predsednika i zamenika predsednika Komisije, dva clana i dva zamenika clana iz reda zaposlenih Berze i drugih kvalifikovanih lica, na mandatni period u trajanju od godinu dana uz mogucnost ponovnog izbora. Komisija ima obavezu da Upravni odbor Berze kvartalno, a po zahtevu Upravnog odbora i cece, obavetava o sprovedenim postupcima i izrecenim merama i kaznama. Protiv reenja Komisije moe se izjaviti alba Upravnom odboru Berze, kao drugostepenom organu u datom postupku.

Pojam brokera i dilera

Pojam brokera moemo objasniti na sledeci nacin: Kao berzanski posrednik u poslovima na berzi u smislu osobe koja posreduje izmedu kupaca i prodavaca i koja za svoje usluge naplacuje proviziju. Ovo je najire i najcece znacenje pojma. U pojedinim zemljamam, narocito u Velikoj Britaniji koristi se jo pojam stockbroker. Broker kao berzanski posrednik se javlja iskljucivo kao posrednik izmedu kupaca i prodavaca, to jest on nije vlasnik finansijskih instrumenata ili robe kojom se trguje. Bez obzira na vrstu i obim trgovine, brokeri naplacuju proviziju za svaku obavljenu kupo-prodajnu transakciju. Oni mogu da rade u svoje ime i za tud racun, ali i tude ime i tud racun. U vecini zemalja sveta moraju biti registrovani, odnosno moraju imati licencu za svoj rad. Da bi to postali moraju poloiti odgovarajuci strucni ispit i dobiti saglasnost od Udruenja brokera i dilera da ispunjavaju odredene eticke i moralne standarde.

U naoj zemlji brokeri su takode licencirana zvanja. Dozvole za rad izdaje Komisija za hatrije od vrednosti posle uspeno poloenog brokerskog ispita. Pojam dilera ima nekoliko znacenja. Najpoznatija su: 1. Kao berzanski posrednik Preko brokera i dilera investitori u hartije od vrednosti irom sveta doleze u medusobne kontakte. Dileri se ponekad nazivaju i stokdoberima ili market mejkerima.Oni kupuju i prodaju hatrije od vrednosti u svoje ime i za svoj racun, to znaci da su vlasnici finansijskih instrumenata ili robe kojom trguju. To je osnovna razlika u odnosu na brokera, koji je samo posrednik, dok su vlasnici njegovi klijenti. Dileri tesno saraduju sa brokerima i drugim dilerima. Ne rade za proviziju, vec prihod ostvaruju iz sopstvenog poslovanja, pre svega iz razlike u ceni. 2. Kao osoba koja kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim potroacima. Veoma cest primer za ovakvo znacenje pojma su na primer dileri automobila. Osnovni prihod dilera je na bazi razlike u ceni finansijskih instrumenata kojim trguju. Na primer, razlika izmedu kupovne i prodajne cene pojedinacne hartije se naziva pojmom kotacioni raspon. Broker izvrava naloge za kupovinu ili prodaju odredene hartije od vrednosti, prosto kao agent za nekoga drugoga i za to dobija odredenu proviziju. Diler ili trgovac, sa svoje strane nema klijente i ne posluje kao bilo ciji agent. On radi za sebe, kupujuci i prodajuci hartije za svoj racun. Otuda njegova zarada u potpunosti zavisi od profita iz trgovanje, a ne iz naplate provizije.

OBVEZNICE

Kratkorocne hartije od vrednosti - instrumenti duga Kratkorocne hartije od vrednosti predstavljaju izuzetno veliku grupu instrumenata duga. One se pre svega smatraju instrumentima trita novca, koje pak predstavlja kratkorocni segment finansijskog trita. Trite novca predstavlja mesto susretanja ponude i tranje kratkorocnih finansijskih insrumenata ( aktive ). Najznacajniji finansijski instrumenti trita novca su upravo kratkorocne hartije od vrednosti duga. Njihovi emitenti mogu biti razliciti drava, njeni organi, organizacije i agencije, lokalni organi vlasti, firme, banke i druge finansijske institucije. Iako postoji veliki broj kratkorocnih hartija od vrednosti instrumenata duga, upoznacemo se sa najvanijim: - Komercijalni zapisi - Blagajnicki zapisi - Sertifikati o depozitu

- Dravni zapisi - Sporazumi o reotkupu ( rpurchase agreement REPO ) - Menica akceptirana od strane banke - Federalni fondovi. Komercijalni zapisi ( commercial paper ) predstavlja kratkorocnu hartiju od vrednosti instrument duga, koju emituju preduzeca u cilju prikupljanja novcanih sredstava za finansiranje svog poslovanja. Rec je o instrumentu duga koji se prodaje uz diskont, to jest po ceni manjoj od nominalne vrednosti. Rok dospeca komercijalnih zapisa moe da bude razlicit. Raspon se krece od 2 do 365 dana, izuzev u SAD, gde je maksimalan rok 270 dana. Komercijalni zapisi spadaju u hartije od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane nekom aktivom. Sigurnost njihove naplate pociva na visokom bonitetu i kreditnom ugledu emitenata, koji su obicno velika, uspena i poznata preduzeca. Blagajnicki zapis je kratkorocna hartija od vrednosti instrument duga, koji se emituje sa svrhom prikupljanja slobodnih novcanih sredstava. Njen emitent se obavezuje da ce imaocu blagajnickog zapisa u roku dospeca platiti iznos nominalne vrednosti oznacene na njemu. Rec je o vrsti kratkorocne obveznice bez kupona, tj. Hartiji od vrednosti instrumenta duga koja se prodaje uz diskont. Osnovna razlika u odnosu na komercijalni zapis se sastoji u emitentu. U ulozi blagajnickih zapisa mogu se pojaviti: Narodna banka Srbije, poslovne banke i druge finansijske organizacije. Sertifikat o depozitu predstavlja kratkorocnu hartiju od vrednosti instrumenta duga, ciji se emitent obavezuje da ce imaocu sertifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajucom kamatom u utvrdenom roku. U ulozi emitenta sertifikata najcece se pojavljuju banke ili druge depozitne institucije. Da bi postali instrumetni trita novca, sertifikati o depozitu moraju ispuniti nekoliko uslova, kao to su: prenosivost, moraju glastiti na velike sume, emitenti moraju biti poznate i velike banke i rok dospeca im ne moe biti dui od jedne godine. Za razliku od komercijalnih i blagajnicih zapisa sertifikat o depozitu nije diskontna hartija, vec se na nominalnu vrednost zaracunava kamata. Investitori su obicno nefinansijski privredni subjekti. Dravni zapis zapis dravne blagajne ( trezora ) Po odredbama jugoslovenskog zakonodavstva dravni zapis je predstavljao kratkorocnu hartiju od vrednosti koju mogu emitovati Savezna drava ili republike clanice, sa ciljem prikupljanja slobodnih novcanih sredstava za premocavanje vremenske neuskladenosti izmedu prihoda i rashoda u svojim budetima. Po svojoj prirodi dravni zapisi predstavljaju hartije od vrednosti instrumente duga koje emituje drava radi prikupljanja kratkorocnih sredstava za pokrice budetskih deficita koji se mogu javiti u toku jedne godine. Budetski deficiti se javljaju usled povremenih nauskladenosti priliva i odliva. Viak rashoda nad prihodima se naziva budetskim deficitom. On se moe zatvarati na tri nacina monetarnim

merama, fiskalnim putem i preko finansijskog trita. Sporazumi o reotkupu ( repurchase agreement REPO ) Rec je o transakciji u kojoj jedna strana prodaje hartije od vrednosti drugoj strani uz istovremeni sporazum da ih otkupi nazad u odredenom roku i po unapred definisanoj ceni. REPO predstavlja vrstu kredita koji je osiguran hartijama od vrednosti dunika. Za poverioca, primljene hartije su garancija vracanja sredstava, to jest ukoliko ih dunik ne vrati on ih moe zadrati. Postoje u rezlicitim rokovima: - Preko noci, gde se rok smatra 1 dan - Vremenski - gde je rok dui od 1 dana, a krece se od 1 dana do par meseci - Otvoreni - gde vremenski rok nije pricizno definisan, vec je ostavljena mogucnost ugovorenim stranama da se dogovore. Pojedini autori tvrde kako je REPO ekonomski kredit, a pravno prodaja13. Sutina se sastoji u tome da imamo dve transkacije jedna je vezana za situaciju kad jednoj strani treba novac, a poseduje odredene hartije od vrednosti. Ona ih moe prodati drugoj strani, uz pravo, da kada obezbedi novac ponovo otkupi te hartije od vrednosti. REPO nije u potpunosti prava hartija od vrednosti, vec je vie rec o poslu sa kratkoricnim hartijama od vrednsoti. Menica akceptirana od strane banke bankarski akcept ( bankersacceptances ) Menica predstavlja jedan od najstarijih finansijskih instrumenata. Rec je o hartijama od vrednosti koji ima vie ekonomskih finkcija sredstvo bezgotovinskog placanja, kratkorocnog kreditiranja i obezbedenja placanja. Da bi postala instrument trita novca obicno menicu koju izdaje dunik mora da overi banka. Rok dospeca se krece od 30 do 270 dana. Uobicajeno je da iznosi 90 dana. Vlasnik ovog instrumenta, koji se naziva pojmom remitent ima vie mogucnosti da ceka rok dospeca i naplati puni iznos ili da je proda pre roka uz odgovarajuci diskont ( stopa po kojoj se vri otkup menica se naziva diskontnom ili eskontnom stopom i to je jedan od instrumenata kreditnomonetarne politike centralne banke ). Medubankarske pozajmice vikova iralnog novca u SAD federalni fondovi ( federal funds ) Pojam federalni fondovi se koristi u SAD i odnosi se na sredstva komercijalnih banaka deponovanih kod neke od 12 banaka iz sistema Federanoh rezervi ( Federal Reserve System ), koja premauju zahtevne minimalne iznose obaveznih rezervi. Banke ova sredstva mogu pozajmljivati jedna drugoj preko noci po odredenoj kamati tzv. Federal funds rate, koja predstavlja jednodnevnu kamatnu stopu koricenja sredstava federalnih fondova

SARAJEVSKA BERZA
osnovana je 13. septembra 2001. godine kao dioniko drutvo od strane osam brokerskih kua: Osam brokerskih kua koje su osnovale Sarajevsku berzu:

"BIFIM" d.d. Biha "FIMA Int." d.o.o. Sarajevo "VGT-BROKER" d.d. Visoko "CENTRAL BROKER HAUSE & GROUP" d.d. Sarajevo "BS-BROKER" d.d. Sarajevo "BOND INVEST" d.o.o. Mostar "eBROKERS" d.o.o. Sarajevo "CREDOS" d.o.o. Sarajevo

Profesionalni posrednici koji su osnovali Berzu imaju status dioniaraosnivaa i u svom predstavljanju, uz firmu imaju pravo koristiti pridjev "Osniva Sarajevske berze". Zakon o vrijednosnim papirima ("Slubene novine Federacije BiH, broj 39/98, 36/99 i 33/04)[1][2][3] definie berzu kao mjesto za povezivanje ponude i potranje vrijednosnih papira i poslovanje vrijednosnim papirima, po unaprijed utvrdenim pravilima. Kroz povezivanje ponude i potranje za vrijednosnim papirima dolazi se do kurseva (ili cijena) vrijednosnih papira kojima se trguje. Trea funkcija berze je osiguravanje informacija o ponudi i potranji kao i o trinoj vrijednosti trgovanih vrijednosnih papira. Trite Sarajevske berze organizovano je na tri segmenta, na kojem se trguje po posebnim pravilima.

Zvanina kotacija Kotacija fondova (kao sub-segment Oficijelne kotacije) Slobodno trite

Muamer Kalajdzic Edin omerovic