Zivotni Standard

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Sadraj predavanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. Merenje blagostanja/ivotnog standarda Meunarodna poreenja ivotnog standarda Agregati za merenje ivotnog standarda Linija siromatva Indikatori siromatva Nejednakost dohotka i potronje

Merenje blagostanja/ivotnog standarda
ivotni standard predstavlja materijalno blagostanje pojedinca nematerijalno obrazovanje, zdravstvena zatita, zapoljavanje, drutvena ukljuenosti, bezbednost, kultura, dravna administracija, organizacija javnih slubi, izgraenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i politikog udruivanja, slobodno vreme u kojima ljudi ive i rade
3

Merenje blagostanja/ivotnog standarda Kako meriti prosean ivotni standard stanovnitva?
etiri osnovna indikatora: Bruto domai proizvod (BDP) Neto nacionalni proizvod (NNP) Lini dohodak Lini raspoloivi dohodak

Merenje blagostanja/ivotnog standarda Bruto domai proizvod (BDP) BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini Obuhvata linu potronju, investicionu potronju i potronju drave kao i razliku izvoza i uvoza Lina potronja omoguava direktne koristi pojedincima ili domainstvima u tekuem periodu Investicije doprinose rastu proizvodnje u budunosti utiu i na potencijalni rast potronje u budunosti Izdaci za dravu se mogu tretirati delom kao potronja a delom kao investicije 5

Merenje blagostanja/ivotnog standarda Smatra da je bruto domai najsveobuhvatnija mera tekueg ili blagostanja pojedinaca jedne zemlje proizvod budueg

Neto nacionalni proizvod (NNP) NNP ne sadri amortizaciju Bolja aproksimacija godinjeg nacionalnog autputa nego BDP Amortizaciju je teko meriti, pa se BDP ee koristi nego NNP kao mera ivotnog standarda

Lini dohodak (LD) Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplauje pojedincima/domainstvima u raznim formama dohotka Nije najistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domainstva plaaju dravi

Merenje blagostanja/ivotnog standarda Lini raspoloivi dohodak (LRD) Bolja mera tekue potronje je lini raspoloivi dohodak LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaaju dravi

Ukupne vs per capita vrednosti Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam slue za izraunavanje prosenih vrednosti po stanovniku (per capita) Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosenog stanovnika Primer: Dve zemlje imaju isti ukupan lini dohodak Zemlja A ima 2 puta vie stanovnika od zemlje B Prosean stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosenog stanovnika zemlje A
10

Pojedinac ili domainstvo-jedinica posmatranja Per capita koncept pojedinac, jedinica za koju se izraunava veliina blagostanja esto se kao osnovna jedinica koristi domainstvo, jer se podrazumeva da domainstvo zajedniki troi sredstva koja pojedini lanovi zarauju Nedostatak proseno blagostanje po domainstvu ne uzima u obzir broj lanova domainstva Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veliinu i strukturu domainstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potroakoj jedinici)
11

Realni BDP per capita Realni BDP po stanovniku najee se koristi za merenje ivotnog standarda, posebno za meunarodna poreenja Ako realni BDP raste, znai da postoji velika verovatnoa: a) da e vie dobara i usluga biti na raspolaganju stanovnitvu za potronju b) da e stanovnitvo biti u boljoj poziciji da ih kupi
12

Merenje blagostanja/ivotnog standarda Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora ivotnog standarda 1. BDP obuhvata samo trine transakcije - naturalna proizvodnja nije obuhvaena 2. Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaena budui da BDP obuhvata samo registrovane transakcije Procene Schneidera i Erste (2002) U periodu 19882000 siva ekonomija se kree od 35% do 44% BDP-a u zemljama u razvoju od 21% do 30% u zemljama u tranziciji od 14% do 15% u zemljama OECD-a
13

Merenje blagostanja/ivotnog standarda 3. Neplaeni rad lanova domainstva nije obuhvaen BDP-om Vie se bave ene nego mukarci ene se bave poslovima vezanim za odravanje kue, uvanje dece i starih Mukarci uglavnom se bave poslovima vezanim za popravke kue/stana i opreme u domainstvu
14

Merenje blagostanja/ivotnog standarda 4. Ne uzima u obzir raspodelu dohotka Rast BDP ne mora da znai rast ivotnog standarda ukoliko je praen rastom nejednakosti Gini koeficijent: to je blii 100 to je neravnomernija distribucija dohotka u zemlji U Srbiji, u periodu 2002-2007. rast potronje stanovnitva bio je takav da su najvee koristi od rasta potronje imali najsiromaniji slojevi stanovnitva, pad siromatva i rast ivotnog standarda
15

Gini koeficijent u svetu
16

Merenje blagostanja/ivotnog standarda 5. BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu ivota koje se odnose na: ouvanje ivotne sredine (ist vazduh, ista voda i sl.) probleme u saobraaju i nivo buke oekivano trajanje ivota koliinu slobodnog vremena i sl. 6. BDP ne izraava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su ukljuene u obraun ovog agregata Vre se neka prilagoavanja koja imaju za cilj da ukljue bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potronih dobara koja brzo zastarevaju
17

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Prema podacima OECD-a od 1970. do 2009. godine proseni realni BDP porastao u: Luksemburgu 3 puta Irskoj 3,9 puta Koreji 10 puta
vajcarskoj 1,4 puta Novom Zelandu i Meksiku 1,6 puta
18

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2009. Najvei rast BDP-a i ivotnog standarda ostvaren je u: Slovakoj Republici (53%) Poljskoj (41%) Estoniji (45%) Najmanji rast BDP-a i ivotnog standarda ostvaren je u: Danskoj i Portugalu (1%) pad ostvaren je jedino u Italiji (4%)
19

Meunarodna poreenja ivotnog standarda
Indeks humanog razvoja (Human Development Index) Definisan je od strane UN 1990. i objavljue se svake godine za 177 zemalja sveta Osnovna svrha je iri obuhvat ivotnog standarda u odnosu na BDP ili lini dohodak per capita Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog drutva
20

Meunarodna poreenja ivotnog standarda IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja: 1) Dug i zdrav ivot - meri se oekivanom duinom ivota novoroenih (indeks zdravlja) 2) Pristup znanju - meri se prosenim godinama kolovanja i oekivanom duinom kolovanja (indeks obrazovanja) 3) Pristojan ivotni standard - meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izraen u jedinicama iste kupovne snage (indeks dohotka)
21

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1 Vee vrednosti indeksa vei napredak IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosean napredak u sve tri oblasti Ne postoji jedinstven put ka uspenom humanom razvoju Humani razvoj zavisi od specifinosti istorijskih, politikih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje
22

Meunarodna poreenja ivotnog standarda 2010. novine u izraunavanju IHR koje se odnose na indikatore koji se koriste za izraunavanje indeksa obrazovanja i indeksa dohotka, kao i na nain agregiranja IHR Za indeks obrazovanja koriste se podaci o: prosenim godinama kolovanja (umesto dosadanjeg indeksa pismenosti odraslog stanovnitva) i oekivanim godinama kolovanja (umesto obuhvata obrazovanjem) oekivane godine kolovanja se definiu kao oekivane godine koje e dete provesti u kolovanju pod pretpostavkom sadanje stope 23 upisa

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Kao indikator ivotnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita umesto BDP per capita Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili veliku humanitarnu pomo imaju vei BND od BDP Velike razlike izmeu BDP-a i BND-a: Luksemburg i Irska IHR se definie kao geometrijska sredina indeksa zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka (umesto aritmetike sredine koja se koristila do 2010)
24

IHR 3 I zdravlja * Iobrazovanja * Idohotka
Svaki od ova tri indeksa se rauna prema sledeoj formuli:
indeks dimenzije
aktuelna vrednost- minimalna vrednost maksimalna vrednost- minimalna vrednost
25

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Nedostatak aritmetike sredine - omoguuje savrenu supstituciju izmeu posmatranih dimenzija (supstitutivna metoda agregacije) Slabi rezultati u jednoj dimenziji mogu se kompenzovati dobrim rezultatima u drugoj dimenziji Geometrijska sredina tri posmatrana indeksa smanjuje nivo supstitucije izmeu posmatranih dimenzija (multiplikativna metoda agregacije) Smanjenje od 1% u oekivanom trajanju ivota pri roenju ima isti uticaj na IHR kao smanjenje od 1% u obrazovanju ili dohotku
26

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Poreenje stare i nove metodologije IHR-a
27

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Vrednosti indikatora za Kinu i maksimalne i minimalne vrednosti
Oblast Oekivano ivota trajanje Primer Kine 3,5 Dostignut maksimum 83,2 (Japan, 2010) Minimum 20
Prosene godine kolovanja

Oekivane godine kolovanja
7,5
13,2
(SAD, 2000)
11,4
20,6 (Australija, 2002) 0,951 (Novi Zeland, 2010)
Kombinovan indeks obrazovanja
BND per capita, US$ iste kupovne snage
7.263
108,211 (Ujedinjeni Arapski Emirati, 1980) (Zimbabve,2008)
163
Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010.
28

Postupak izraunavanja IHR

Indeks oekivanog trajanja ivota ivoroenih Indeks prosenih godina kolovanja Indeks oekivanih godina kolovanja Indeks obrazovanja
73,5 20 0,847 83,2 20
7,5 - 0 0,568 13,2 - 0
11,4 0 0,553 20 ,6 0
0,568* 0,553 0 0,589 0,951 0
Indeks dohotka IHR
ln( 7.263 ) ln(163 ) 0,584 ln(108 .211 ) ln(163 )
3 0,847 * 0,589* 0,584 0,663

29

2010. (UNDP, 2010) uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju: 1. IHR prilagoen za nejednakost raspodele 2. Indeks nejednakosti polova 3. Multidimenzionalni indeks siromatva
30

Meunarodna poreenja ivotnog standarda IHR prilagoen za nejednakost raspodele Mera prosenog humanog razvoja ljudi u drutvu koja ukljuuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagoen za nejednakost raspodele e biti jednaki IHR koji ukljuuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a obian IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se moe dostii ukoliko ne postoji nejednakost Gubici u humanom razvoju zbog nejednakosti raspodele se kreu od 1% kod obrazovanja (eka Republika) do 68% kod dohotka (Namibija) Najvei gubici su kod zemalja s niskim 31 vrednostima IHR-a (UNDP, 2010)

Indeks nejednakosti polova Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti izmeu mukaraca i ena u reproduktivnom zdravlju, osnaivanju i tritu rada Indeks nejednakosti polova = 0 u sluaju potpune jednakosti Indeks nejednakosti polova = 1 u sluaju najloijeg poloaja ena u odnosu na mukarce u sve tri dimenzije humanog razvoja Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreu se od 17% do 85%
32

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Multidimenzionalni indeks siromatva Meri viestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova ivota Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromana (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suoavaju) u ukupnom stanovnitvu Jedna treina stanovnitva u 104 zemlje u razvoju se suoava sa multidimenzionalnim siromatvom
33

Od 1970. do 2010. prosean IHR je porastao sa 0,48 na 0,68 (UNDP, 2010) Indikatori zdravlja i obrazovanja su poboljani za oko etvrtinu, dohodak per capita je porastao dva puta Zemlje sa najveim rastom IHR-a, 19702010. su: Oman, Kina, Nepal, Indonezija, Saudijska Arabija Zemlje sa najmanjim rastom: Kongo, Zambija i Zimbabve Jedino se Indonezija nalazi meu prvih deset zemalja i po napretku koji je ostvarila u oblasti dohotka i po napretku koji je ostvarila u drugim oblastima (zdravlje i obrazovanje)
34

Meunarodna poreenja ivotnog standarda IHR za Srbiju iznosi 0,735 Srbija se nalazi na 60. mestu od 169 zemalja i spada u grupu zemalja sa visokim IHR Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka
35

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Indikatori IHR-a za Srbiju u 2010. godini u poreenju sa odabranim zemljama i regionom
36
Izvor: Preuzeto sa http://hdrstats.undp.org/images/explanations/SRB.pdf

Od 2005. do 2010. godine Srbija je ostvarila napredak u humanom razvoju od 2% IHR rastao proseno godinje oko 0,5% U 2010. godini IHR od 0,735 bio iznad prosene vrednosti za zemlje Evrope i Centralne Azije (0,717) i svetskog proseka (0,624) Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka Postoji jo prostora za napredovanje, pre svega kroz znaajna ulaganja u obrazovanje
37

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Trend u kretanju komponenti kompozitnog IHR-a za Srbiju, 20052010.
38

Meunarodna poreenja ivotnog standarda Stvarni IHR za Srbiju koji ukljuuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od maksimalnog IHR-a i iznosi 0,656 Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 11% Indeks nejednakosti polova za Srbiju nije izraunat za 2008. kao poslednju godinu za koju je raunat za sve zemlje, zbog nedostatka podataka Procenat stanovnitva koje je u riziku od multidimenzionalnog siromatva u Srbiji iznosio je u proseku 3,6% u periodu 20002008.
39

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Dohodak i potronja U visokorazvijenim zemljama i u veem delu Latinske Amerike ivotni standard i siromatvo se procenjuju na osnovu dohotka Ankete u veem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potronji domainstva Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potronju za merenje ivotnog standarda zavisi od teorijskih i praktinih razloga
40

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Dohodak i potronja su dva razliita koncepta Oba agregata (dohodak i potronja) predstavljaju aproksimaciju korisnosti Indirektna funkcija korisnosti izraava blagostanje u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna) realni dohodak ili potronja
41

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva
Da li koristiti dohodak ili potronju kao meru ivotnog standarda zavisi i od duine vremenskog perioda u kome se meri ivotni standard U ekstremnom sluaju, ako je vremenski horizont za merenje ivotnog standarda npr. ivotni vek pojedinca prosean nivo potronje (ukljuujui poklone) mora biti jednak prosenom nivou dohotka (ukljuujui nasledstvo) izbor izmeu potronje i dohotka nema znaaja Referentni period za merenje ivotnog standarda najee nije tako dug ve je obino godina dana
42

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Dohodak domainstva obuhvata: Zarade Dohodak od samozaposlenosti (ukljuujui poljoprivredu) Doznake iz inostranstva Socijalne transfere (penzije, deji dodatak, materijalno obezbeenje porodice i dr.) Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.) Ostale dohotke Dohodak u naturi Primljene poklone
43

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Potronja domainstva obuhvata: Izdatke za kupljene proizvode i usluge, sopstvenu proizvodnju i primljene poklone, koji se mogu klasifikovati u dve grupe: vrednost izdataka za hranu vrednost ostalih tekuih izdataka
44

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Komponente potronje prema COICOP klasifikaciji su sledee grupe izdataka: 1. Hrana i bezalkoholna pia 2. Alkoholna pia i duvan 3. Odea i obua 4. Stanovanje 5. Nametaj, pokustvo i tekue odravanje stana 6. Zdravstvo 7. Prevoz 8. Komunikacija 9. Rekreacija i kultura 10. Obrazovanje 11. Hrana i pie u restoranima, kafiima i smetaj u hotelima 12. Ostala dobra i usluge
45

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Prednosti i nedostaci dohotka Prednosti dohotka: 1. Dohodak obuhvata ogranien broj komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potronje ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o potronji 2. Dohodak omoguuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko e troiti lice s visokim dohotkom moe odluiti da malo troi
46

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Nedostaci dohotka: 1. Dohodak moe biti potcenjen zbog sluajnog neprijavljivanja ispitanika da evidentira pojedine komponente dohotka u anketi namernog prikrivanja dohotka od sive ekonomije neregistrovanih doznaka iz inostranstva (alju se u zemlju mimo bankarskih kanala) U zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potronju procene siromatva bazirane na potronji obino su nie u odnosu na procene siromatva baziranih 47 na dohotku

U Srbiji je 2002. godine bilo 10,6% siromanih prema potronji, a ak 18,3% siromanih prema dohotku U SAD-u je 2004. godine bilo 9,2% siromanih prema potronji, a 11,6% prema dohotku U Jermeniji 2009. godine, procenat siromanih prema potronji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2%
48

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva 2. Dohodak je podloan kratkoronim fluktuacijama tokom godine sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domainstvima, iznenadni dogaaji kao to je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl. Potronja bolje odraava stalan dohodak Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka (1957) dohodak sastoji od dva dela: 1) permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domainstvu 2) tranzitornog dohotka koji je podloan sluajnim 49 fluktuacijama tokom vremena

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Domainstva zasnivaju svoje odluke o potronji na osnovu stalnog dohotka Tekui dohodak moe biti vei ili manji od stalnog dohotka Domainstva s niskim dohotkom veoma esto su suoena s povremenim smanjenjem tekueg dohotka koriste tednju, pozajmice, kredite od banke da bi odrala prethodni nivo potronje i uobiajeni ivotni standard Nivo potronje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije odriv na dug rok (dug se mora vratiti) mnogi istraivai ipak prednost daju dohotku 50

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Kretanje dohotka i potronje u vremenu
51

3. Neke delove dohotka je tee meriti dohodak od samozaposlenosti (u oblasti poljoprivrede ali i van nje) dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe Veoma je teko razgraniiti poslovne transakcije od transakcija potronje domainstva Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi 4. Referentni (izvetajni) period u anketi ne mora da obuhvati prosean dohodak domainstva
52

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Prednosti i nedostaci potronje Prednosti potronje: 1. Potronja prikazuje tekui ivotni standard, korisnost direktno zavisi od potronje, a ne od dohotka per se 2. Potronja je manje podlona kratkoronim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugorono proseno blagostanje domainstva 3. Potronja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuu u kome ive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korienjem trajnih potronih dobara
53

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Nedostaci potronje: 1. Domainstva mogu da ne budu u poziciji da izravnaju potronju 2. Izbor domainstva koliko e troiti moe nas navesti na pogrean zakljuak bogato lice moe malo troiti, to bi nas navelo na zakljuak da je lice siromano po potronji, iako to nije sluaj po dohotku
54

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva 3. Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti razliite referentne periode za razliite komponente potronje referentni period za izdatke za obuu i odeu je znatno dui (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana)
55

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Prednosti jednog agregata su najee nedostaci drugog agregata i obrnuto Korienje oba agregata moe biti korisno kod formulisanja specifinih politika Potronja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je vei obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti
56

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Izvori podataka Osnovni izvor podataka o potronji domainstva su ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utroenim proizvodima (ukljuujui i dobijene poklone) Merenje potronje je osnovni cilj Ankete o ivotnom standardu AS (LSMS-Living Standards Measurement Survey) Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se to bolje procenio ivotni standard i siromatvo u svetu
57

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva AS pored standardnog modula koji se odnosi na potronju domainstva sadri veoma detaljne module koji se odnose na: Demografiju i migracije Radni status Zdravstvo Obrazovanje Stanovanje i trajna potrona dobra Socijalne programe Poljoprivredu Mogue je meriti efekte specifinih politika, kao i nematerijalne aspekte siromatva (zdravlje, obrazovanje i sl.)
58

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Anketa o potronji domainstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromatva u Srbiji Osnovni izvor podataka o dohotku domainstva je Anketa o dohotku i uslovima ivota (SILC Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje lanice EU i zemlje kandidati za lanstvo
59

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Siromatvo je po prvi put procenjeno na osnovu potronje domainstva 2002. po meunarodno uporedivoj metodologiji na osnovu podataka AS Srbije Potronja (po potroakoj jedinici) je koriena Pretpostavlja se da je ona bolje evidentirana u anketama nego dohodak zbog znaaja neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva Manje je podlona kratkoronim fluktuacijama
60

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva AS sprovedena je jo dva puta - 2003. i 2007. U meuvremenu kvalitet podataka APD znaajno je poboljan, od 2006. godine procene siromatva se baziraju na APD Srbija je poela da prati kretanje indikatora finansijskog siromatva tzv. EU Liken indikatori Ove indikatore izraunavaju sve zemlje Evropske unije i kandidati za lanstvo u EU Zasnivaju se na dohotku domainstva
61

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Sprovoenje prve Ankete o dohotku i uslovima ivota u Srbiji planirano je u 2012. To e biti standardno istraivanje za procenu finansijsog siromatva Na osnovu dohotka domainstva Po metodologiji koja je uporediva sa standardima EU
62

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Potroake jedinice Jedan od naina alokacije ukupne potronje domainstva na njegove lanove jeste deljenje potronje domainstva s brojem lanova domainstva Tako se dobija potronja per capita Ovaj nain podrazumeva da svim lanovima domainstva pripada jednak deo resursa (potronje) tog domainstva
63

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Dve vane injenice koje se zanemaruju prilikom podele iste koliine potronje svim lanovima domainstva su: 1. Razlika u potronji odraslih i dece 2. Ekonomija obima, odnosno injenica da se neki izdaci dele meu lanovima domainstva, npr. izdaci za: stanovanje, korienje automobila, dnevnu tampu i sl. etvorolano domainstvo koje troi 80.000 dinara meseno je bogatije nego jednolano domainstvo koje troi 20.000 dinara meseno
64

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Ekonomija obima moe se aproksimirati prilagoavanjem veliine domainstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potronje Domainstvo koje ima 3,5 potroake jedinice treba da troi 3,5 puta vie u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac Pored veliine domainstva, pol i starost lanova domainstva takoe utiu na potrebnu veliinu potronje domainstva
65

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Potroake jedinice mogu odraavati samo veliinu domainstva zavise od jednog parametra Potronja domainstva po potroakoj jedinici POTpj
POT potronja domainstva; n broj lanova domainstva; i parametar
66

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Specijalni sluaj kada je =1 predstavlja potronju per capita OECD koristi vrednost =0,7 Za tipinu veliinu domainstva u zemljama Istone Evrope i zemljama biveg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD-a
67

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Skala OECD-a (potroake jedinice), koja pored veliine domainstva uzima u obzir i strukturu domainstva: OECD potroake. jedinice=1+0,7*(Broj odraslih1) +0,5*Broj dece013 Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0,5 Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godinjim procenama apsolutnog siromatva za period 20062010.
68

Agregati za merenje ivotnog standarda domainstva Za procene relativnog siromatva prema metodologiji EU za period 20062010. RZS je koristio modifikovanu skalu OECD-a koju koriste sve zemlje EU Modifikovane potroake jedinice = 1+0,5*(Broj odraslih1)+0,3*Broj dece013 Prema ovoj skali: prvom odraslom se dodeljuje ponder 1 ostali odrasli imaju ponder 0,5 deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3
69

Broj potroakih jedinica (modifikovana skala OECD-a) za jedno domainstvo sa etiri lana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi: 2,1=1+0,5*(21)+0,3*2
70

Linija siromatva Objektivna linija siromatva Apsolutna linija siromatva se definie kao fiksna potronja neophodna za zadovoljavanje minimalnih ivotnih potreba Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionistike standarde neophodne za dobro zdravlje Uveava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl) Ukupna linija siromatva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka
71

Linija siromatva Linija hrane se esto naziva i ekstremna linija siromatva sva lica ija je ukupna potronja (po potroakoj jedinici) manja od linije hrane (po potroakoj jedinici) smatraju ekstremno siromanima Sva lica ija je ukupna potronja (po potroakoj jedinici) manja od ukupne linije siromatva (po potroakoj jedinici) smatraju se siromanima
72

Linija siromatva Linija hrane najee se izraunava na osnovu minimalne potroake korpe hrane domainstava ija se ukupna potronja nalazi u prvih nekoliko decila (prvom, prvom i drugom, prvom, drugom i treem i sl) Da bismo izraunali minimalnu potroaku korpu hrane potrebno je da izraunamo prosene kalorijske potrebe stanovnitva jedne zemlje i cenu jedne kalorije Ove podatke moemo izraunati na osnovu podataka ankete i nutricionistikim standarda Svetske zdravstvene organizacije
73

Linija siromatva Ukupna linija siromatva odredjuje se kao potronja onih domainstava ija je potronja hrane jednaka minimalnoj potroakoj korpi hrane Pretpostavlja se da domainstva koja troe na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takoe minimalne trokove za ostale potrebe Ovaj nain formiranja linije siromatva je korien u proceni siromatva Srbije za period 20022007. Apsolutna linija siromatva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potroake korpe U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo za rast cena
74

Linija siromatva Ljudi se mogu smatrati siromanima ako je njihov ivotni standard znatno ispod ivotnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji Ovaj koncept siromatva se bazira na relativnoj liniji siromatva definie siromatvo relativno u odnosu na proseni ivotni standard zemlje
75

Linija siromatva Relativna linija siromatva se obino fiksira kao odreeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potroakoj jedinici Ovako definisana linija siromatva raste sa rastom prosenog dohotka stanovnitva, odnosno sa rastom ivotnog standarda Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromatva sa zemljama koje tako mere siromatvo zemlje EU i zemlje kandidati za lanstvo u EU
76

Linija siromatva U tim zemljama relativna linija siromatva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potroakoj jedinici Relativna linija siromatva najee se izraava u novanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se iskljuio uticaj razliitog nivoa cena u tim zemljama
77

Linija siromatva U odnosu na relativnu, apsolutna linije siromatva je pogodnija za: merenje efekata koji ekonomski rast (rast potronje/dohotka) ima na smanjenje siromatva targetiranje ogranienih sredstava drave kojima ona pomae siromanima To je zato to se kretanje potronje ili dohotka stanovnitva poredi sa jednom istom referentnom vrednou (korigovanu samo za rast cena)
78

Linija siromatva Procenat siromanih meren relativnom linijom siromatva moe ostati nepromenjen tokom vremena distribucija dohotka je zadrala isti oblik tokom vremena (na primer, kumulativna distribucija dohotka po decilima ostala nepromenjena) Tada procenat stanovnitva iji je dohodak manji od, npr. 60% medijane dohotka moe ostati nepromenjen u odnosu na neki prethodni period
79

Linija siromatva Moe se desiti da procenat siromanih meren relativnom linijom siromatva ostane isti, iako je procenat siromanih prema apsolutnoj liniji siromatva smanjen u tom sluaju su siromanije grupe stanovnitva imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potronje
80

Linija siromatva Apsolutna i relativna linija siromatva spadaju u objektivne linije siromatva
Definiu se u odnosu na aktuelnu potronju ili dohodak stanovnitva
81

Linija siromatva Subjektivna linija siromatva Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o minimalnom nivou dohotka ili potronje koji bi bio neophodan za odranje adekvatnog ivotnog standarda S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje osnovnih potreba Elastinost subjektivne linije siromatva u odnosu na dohodak je izmeu elastinosti apsolutne linije siromatva i relativne linije siromatva (oko 0,6)
82

Linija siromatva Priblian odnos objektivnog i subjektivnog siromatva moemo dobiti ako objektivnu liniju siromatva uporedimo sa subjektivnom ocenom ispitanika o najmanjem novanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje ivotnih potreba Koristei ovaj metod, u 2007 duplo vie stanovnika Srbije je bilo subjektivno siromano u odnosu na objektivnu procenu (14% u odnosu na 6,6)
83

Indikatori siromatva Osnovni indikatori siromatva
gde je parametar; z linija siromatva; ci jedinica ekvivalentne potronje jedinice i; n ukupan broj lica
84

Indikatori siromatva Za =0 P(0) je indeks siromatva predstavlja broj siromanih u procentu od ukupnog stanovnitva Indeks siromatva ne govori nita o tome koliko su ti ljudi siromani tj. koliko je njihova potronja (dohodak) ispod linije siromatva
85

Indikatori siromatva Dubina siromatva (jaz siromatva) se dobija za =1 P(1) moe se definisati na sledei nain: P(1)= P(0)*(Prosean deficit) Prosean deficit oznaava prosean deficit potronje (dohotka) siromanih u procentu od linije siromatva Dubina siromatva P(1) predstavlja prosean deficit potronje (dohotka) u procentu od linije siromatva meu celokupnim stanovnitvom (siromanima i onima koji nisu siromani)
86

Indikatori siromatva Kada se prosean deficit siromanih pomnoi s brojem siromanih i izrazi u procentu od bruto drutvenog proizvoda dobija se minimalni novani iznos sredstava neophodnih za eliminaciju siromatva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoi siromanima
Za =2 dobijamo P(2) - otrina siromatva Meri nejednakost meu siromanima Daje vei ponder siromanima koji su vie udaljeni od linije siromatva
87

Indikatori siromatva Osnovni indikatori siromatva u Srbiji, 20022007.
88

Indikatori siromatva Siromana su bila sva lica ija je potronja po potroakoj jedinici bila u proseku manja od linije siromatva u 2002. iznosila je 5.234 dinara meseno po potroakoj jedinici u 2007. godini iznosila ja 8.883 dinara meseno po potroakoj jedinici
89

Indikatori siromatva Dubina (jaz) siromatva u 2007. godini iznosila je 1,3% ukoliko bi drava mobilisala novana sredstava u iznosu od 1,3% linije siromatva za svako lice (siromano i ono koje nije siromano) i usmerila siromanima, teorijski siromatvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoi siromanima Otrina siromatva iznosila je 0,4% Indikator koji uzima u obzir to to se neki siromani nalaze dublje u siromatvu, odnosno dalje ispod linije siromatva od drugih
90

Indikatori siromatva Primer izraunavanja indeksa siromatva Na osnovu podataka u tabeli izraunati indeks siromatva procenat siromanih lica od ukupnog broja lica koja ive u tim domainstvima Linija siromatva je 13.000 dinara po potroakoj jedinici
91

Indikatori siromatva Postupak izraunavanja procenta siromanih lica
92

Indikatori siromatva Indikatori socijalne ukljuenosti Dosadanja istraivanja siromatva u Srbiji bazirala su se na potronji domainstva kao osnovnom agregatu za merenje ivotnog standarda i apsolutnoj liniji siromatva Posle period znjnog smnjenj psolutno siromtvo je poelo d rste u 2009. godini Kao posledic pogornj indiktor n tritu rd
93

Indikatori siromatva Linij psolutnog siromtv i procent psolutno siromnih, Srbija, 20062010.
94

Indikatori siromatva Zemlje lanice EU i kandidati za lanstvo prate siromatvo koristei relativnu liniju siromatva i dohodak domainstva Koriste pokazatelje socijalne ukljuenosti, tj. Liken (Leaken) indikatore koji se odnose na finansijsko siromatvo Srbija izraunava ove indikatore od 2010. godine
95

Indikatori siromatva Socijalna (drutvena) ukljuenost (Council of the EU, 2004) Definisana je kao proces koji omoguuje da oni koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti dobiju mogunost i resurse koji su potrebni za puno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda koji se smatra normalnim u drutvu u kojem ive Osigurava njihovu veu ukljuenost u donoenju odluka koje utiu na njihove ivote i ostvarenje osnovnih ljudskih prava
96

Indikatori siromatva Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u etiri dimenzije socijalne iskljuenosti: Finansijsko siromatvo Zaposlenost Zdravlje Obrazovanje Definisani su 2001. godine u belgijskom gradu Leakenu 2009. dodatni pokazatelji koji se odnose na : materijanu deprivaciju stanovanje
97

Indikatori siromatva Liken indikatori su razvrstani na primarne i sekundarne isti za sve zemlje EU Primarni pokazatelji obuhvataju najvanije oblasti koje se odnose na generisanje siromatva i drutvenu iskljuenost (zaposlenost, obrazovanje i sl.) Sekundarni pokazatelji treba da dopune primarne pokazatelje i ukau na druge vane oblasti koje treba obuhvatiti Svaka zemlja EU definie nacionalne pokazatelje pomou kojih prate neke specifinosti fenomena socijalne iskljuenosti Znaajni su za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja 98

Indikatori siromatva Metodologija EU Za definisanje finansijskog siromatva koristi se reltivn linij siromtv (60% medijne dohotk po potrokoj jedinici) Ko osnovni gregt z merenje ivotnog stndrd koristi se dohodk dominstv Osnovn prednost - uporedivost pokztelj siromtv s zemljm EU i zemljm kndidtim z lnstvo 18% stnovnitv Srbije je bilo izloeno riziku siromtv u 2008. i 2009. prema APD Iznd prosene stope rizik siromtv 27 zemlj EU u 2009. godini 16,3% 99

Indikatori siromatva Pokztelji reltivnog siromtv u Srbiji, 20062009.
100

Indikatori siromatva Cilj novousvojene strategije EU- Evropa 2020. je smnjenje siromtv u EU do 2020. z 25% treb smnjiti broj onih koji ive ispod reltivne linije siromtv (60% medijne ncionlnog dohotk) z preko 20 milion Prvi milenijumski cilj razvoja UN-a d se od 1990. do 2015. prepolovi uee stnovnitv iji je dohodk mnji od jedan USD dnevno i iskoreni gld
101

Nejednakost dohotka i potronje Osnovne mere nejednakosti Nejednakost dohotka/potronje (razliita lica ili domainstva ostvaruju razliite iznose dohotka/potronje) Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile Percentili se izraunavaju tako to se domainstva urede prema rastuoj veliini njihovog dohotka N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domainstava Skup numerikih vrednosti ureen u rastuem nizu i podeljen na 10 jednakih delova - vrednosti koje razdvajaju desetine se nazivaju decili
102

Nejednakost dohotka i potronje
Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.
103

Nejednakost dohotka i potronje Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su: odnos dohotka devetog decila i prvog decila (P90/P10) odnos dohotka devetog decila i medijane (P90/P50) odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)
104

Nejednakost dohotka i potronje Odnos koncentracije meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolau najbogatiji na primer procenat ukupnog dohotka kojim raspolae 20 procenata (kvantil) stanovnitva sa najveim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovnitva s najveim dohotkom U sluaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili e imati vei procenat ukupnog dohotka nego donji percentili
105

Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, %
106

Nejednakost dohotka i potronje Kvantilni odnos (S80/S20) Odnos ukupnog dohotka koji prima 20% stanovnitva s najveim dohotkom (najvii kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovnitva s najmanjim dohotkom (najnii kvantil) Ovaj odnos u SAD-u 2005. godine iznosio 14,8 (raunat preko procentualnog uea 50,4%/3,4%)
107

Nejednakost dohotka i potronje Nejednakost dohotka merena kvantilnim odnosom je smanjena u Srbiji kvantilni odnos je znaajno opao sa 5,8 u 2006. na 4,7 u 2009. u 2009. godini 20% najbogatijeg stanovnitva imalo 4,7 puta vei dohodak (po potroakoj jedinici) u odnosu na 20% najsiromanijih
108

Nejednakost dohotka i potronje Ovaj pokazatelj je neto nii u odnosu na prosenu vrednost 27 zemalja EU (5 u 2008) Ovaj kvantilni odnos svakako bi bio neto vei za Srbiju kada bi se iskljuio dohodak u naturi (najzastupljeniji meu siromanima) kao kod EU27
109

Pokazatelji nejednakosti dohotka u Srbiji
110

Nejednakost dohotka i potronje Svi ovi pokazatelji nejednakosti dohotka mere nejednakost dohotka samo na pojedinim delovima distribucije dohotka ne na celoj distribuciji dohotka npr. posmatra se deo stanovnitva koje je najsiromanije i uporeuje sa bogatijima
111

Nejednakost dohotka i potronje Koeficijent varijacije dohotka (CV) Definie se kao odnos standardne devijacije dohotka, SD(Y) i prosenog dohotka Standardizovana mera dohodne nejednakosti, invarijantna na promenu prosenog dohotka Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosenog dohotka Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju razliite prosene vrednosti dohotka
112

Nejednakost dohotka i potronje Koeficijent varijacije dohotka je obino blizak vrednosti 1 U sluaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0 U sluaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonanu vrednost Koeficijent varijacije mesenih neto zarada od osnovnog posla u Srbiji iznosila je 0,861 u 2002. i 0,689 u 2007.
113

Nejednakost dohotka i potronje Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z))) esto se naziva logaritam varijanse dohotka (log variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka a ne o logaritmu varijanse dohotka Varijansa dohotka raste s rastom prosenog dohotka To se koriguje tako to umesto dohotka koristimo logaritam dohotka Varijansa logaritma dohotka invarijantna na promene prosenog dohotka
114

Nejednakost dohotka i potronje Lorencova kriva Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je primio odreeni procenat stanovnitva Na x osi je predstavljen kumulativni procenat stanovnitva koje je rangirano prema nivou dohotka Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka koje je stanovnitvo primilo Lorencova kriva koja oznaava perfektnu jednakost je linija nagiba od 45 stepeni (y=x) svako lice prima isti dohodak kumulativni procenat dohotka je jednak kumulativnom procentu stanovnitva
115

Nejednakost dohotka i potronje n procenata stanovnitva prima n procenata ukupnog dohotka (na primer, 20% stanovnitva s najniim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka) Lorencova kriva se moe koristiti za poreenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka
116

Nejednakost dohotka i potronje Lorencove krive (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku
117

Nejednakost dohotka i potronje Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka? Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego zemlja B Najsiromanijih P procenata stanovnitva prima a procenata ukupnog dohotka u zemlji A b procenata ukupnog dohotka u zemlji B a>b Poto se ove dve krive ne seku to vai za svaku taku P
118

Nejednakost dohotka i potronje Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku? Koje take na Lorencovoj krivoj odgovaraju takama P1 i P2? Taki P1 odgovara d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C d1 > c1 najsiromanijih P1 procenata stanovnitva ima vei procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C
119

Nejednakost dohotka i potronje Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u taki P2 ? c2 > d2 najsiromanijih P2 procenata stanovnitva prima vei procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D Poreenjem dve Lorencove krive koje se seku ne moemo doi do zakljuka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u drugom delu zemlja C
120

Nejednakost dohotka i potronje Dve Lorencove krive koje se ne seku omoguuju nam poreenje nejednakosti dohotka izmeu dve zemlje ili u dve vremenske take Grafiki prikaz nam ne omoguuje da kvantificiramo koliko je velika razlika izmeu dve distribucije dohotka
121

Nejednakost dohotka i potronje Gini koeficijent Koristi se za kvantitativno poreenje distribucije dohotka ili potronje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji Srazmeran je povrini izmeu linije od 45 stepeni i Lorencove krive Lorencova kriva koja je vie udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) oznaavae veu nejednakost raspodele dohotka i vei Gini koeficijent
122

Nejednakost dohotka i potronje Izraunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domainstava u SAD-u, 2005.
123

Nejednakost dohotka i potronje Povrina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0,5 (povrina donjeg trougla koja je jednaka polovini povrine kvadrata) manje povrina H ispod Lorencove krive: A=0,5H Povrina H se moe aproksimirati ako je podelimo na veliki broj trapezoida Osnovica trapezoida Hi je Pi Pi-1, odnosno fi (procenat frekvencije) Kraa kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat dohotka do dohodne grupe i1 Dua kateta je zi Povrina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta: Hi= fi(zi-1+ zi)/2
124

Nejednakost dohotka i potronje Povrina ispod Lorencove krive moe se izraziti na sledei nain:
za t grupa dohotka, gde je z0 jednako 0 Povrina A se onda moe izraziti kao:
125

Nejednakost dohotka i potronje Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnoiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1 U sluaju perfektne jednakosti dohotka povrina A je jednaka 0 H je jednako 0,5 U sluaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se moe opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata H je jednako 0 i A je jednako 0,5
126

Nejednakost dohotka i potronje Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnoiti sa 2: G=2A G je onda jednako:
U sluaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) e iznositi 0 U sluaju perfektne nejednakosti iznosie 1 Vana karakteristika Gini koeficijenta: vie je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka
127

Pokazatelji nejednakosti dohotka u Srbiji
128

Nejednakost dohotka i potronje Gini koeficijent je opao sa 32,9 u 2006. na 29,5 u 2009. godini Ekonomska kriza nije uticala na rast nejednakosti dohotka Gini koeficijent je u 2009. bio neto manji u odnosu na prethodnu godinu Vrednost Gini koeficijenta je bila na nivou proseka 27 zemalja EU za 2009. godinu (30,4)
129

Zivotni Standard

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zivotni Standard

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

vajcarskoj 1,4 puta Novom Zelandu i Meksiku 1,6 puta

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

IHR 3 I zdravlja * Iobrazovanja * Idohotka

Svaki od ova tri indeksa se rauna prema sledeoj formuli:

aktuelna vrednost- minimalna vrednost maksimalna vrednost- minimalna vrednost

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Prosene godine kolovanja

20,6 (Australija, 2002) 0,951 (Novi Zeland, 2010)

Kombinovan indeks obrazovanja

BND per capita, US$ iste kupovne snage

108,211 (Ujedinjeni Arapski Emirati, 1980) (Zimbabve,2008)

Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010.

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Postupak izraunavanja IHR

Indeks dohotka IHR

ln( 7.263 ) ln(163 ) 0,584 ln(108 .211 ) ln(163 )

3 0,847 * 0,589* 0,584 0,663

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda

Statistika blagostanja/ivotnog standarda