Prikazivanje radova za savetovanja i simpozijume format 21x29,7cm/A4 prema SRPS ISO 353 (za tampu)

UTICAJ PRISUSTVA REGULATORA NAPONA NA ISPITIVANJE POGONSKOG STANJA ENERGETSKIH TRANSFORMATORA Dragan Tesli, Branko Pejovi, Branka uri, Jelena Jankovi, Slaana Tesli, ore Jovanovi Elektrotehniki Institut Nikola Tesla Beograd Srbija Kratak sadraj Program ispitivanja pogonskog stanja energetskih transformatora je u velikoj meri standardizovan i obuhvata tri osnovna segmenta: klasina elektrina ispitivanja, hemijska ispitivanja izolacionog ulja i termovizijska ispitivanja. Regulator napona, kao jedini pokretni element energetskog transformatora, je u najveoj meri podloan degradaciji pa se s pravom smatra najslabijom takom. Prisustvo regulatora napona u znaajnoj meri utie na vrste i obim ispitivanja, kao i na samo tumaenje dobijenih rezultata. U radu su opisane specifinosti dijagnostike transformatora sa regulatorom napona, kako sa aspekta elektrinih metoda, tako i sa aspekta ispitivanja ulja, u prvom redu gasnohromatografske analize. Kroz primere iz prakse, ilustrovan je znaaj primene kompleksne dijagnostike, koja obuhvata rezultate vie klasinih ispitnih metoda, kao i metoda specifinih za sam RN. Dat je uvid u specifine metode ispitivanja pogonske ispravnosti regulatora napona, kao to su merenje dinamike otpornosti (eng. Dynamic Resistance Measurement - DRM) i ispitivanje ulja RN. Kljune rei Energetski transformator Regulator napona Pogonsko stanje Dijagnostika Elektrina ispitivanja Hemijska ispitivanja Izolaciono ulje Merenje dinamie otpornosti Gasnohromatografska analiza
1 UVOD Upravljanje i odravanje energetskih transformatora (ET) je u velikoj meri pod uticajem ekonomskih parametara, posebno kod nas i u slinim zemljama sa nepovoljnim ekonomskim stanjem. To znai da pristup odravanju nije sistematski, odnosno nije prema stanju s jedne strane a ni prema redovnim vremenskim intervalima s druge strane, ve je u skladu sa raspoloivim sredstvima to podrazumeva

samo odravanje prioriteta. Moe se rei da je odravanje poslednjih godina najblie korektivnom, odnosno sanacione mere se primenjuju tek kada bi bez njih funkcionalan rad transformatora bio u velikoj meri ugroen ili nemogu. Ipak, oekivanja za neprekidnim i pouzdanim napajanjem i proizvodnjom elektrine energije su velika, bez obzira na injenicu da je oprema znaajno ostarela. Da bi energetski sistem funkcionisao u ovakvim uslovima, potrebno je odrati odreeni nivo ispitivanja transformatora, u smislu vrste, obima i frekvencije ispitivanja, to je uslovljeno eksploatacionim faktorima vezanim za sam transformator, kao to su funkcija u sistemu, konstrukcioni parametri, veliina (naponski nivo, snaga), starost, istorijat rada, reim rada. Pored poznavanje gore pobrojanih faktora, potrebno je i osnovno poznavanje metoda ispitivanja da bi se mogao izvriti adekvatan odabir. Dijagnostike metode za odreivanje stanja transformatora i njegovih komponenti su uglavnom zasnovane tako da prate promene stanja, odnosno da uoavaju gubitak primarnih svojstava elemenata transformatora bilo usled starenja, deformacije ili kontaminacije. Pored toga to je odreivanje stanja bitno da bi se odredio minimum redovnog odravanja, znaajna je uloga ispitivanja i pri korektivnom odravanju, kada doe do pojave kvara. Dijagnostike metode ispitivanja transformatora su kljune kada je potrebno odrediti prirodu, mesto i obim samog kvara. Potrebno je istai da su ispitne metode zasnovane na razliitim fenomenima, elektrine, hemijske, mehanike i/ili termike prirode, tako da se mogu meusobno dopunjavati i/ili potvrivati. Zbog toga treba nai optimalnu kombinaciju dijagnostikih metoda da bi se dobio osnovni uvid u pogonsku spremnost transformatora. Najvanije je pri ispitivanjima pokriti kritine take, odnosno komponentne transformatora koje su u najveem riziku. To znai da se prilikom odabira metoda ispitivanja treba voditi sledeim smernicama: princip i mogunosti same metode, konstrukcije transformatora poznavanje slabih i vitalnih taaka, strategije upravljanja u smislu funkcionalnog znaaja transformatora. 2 OTKRIVANJE GLAVNIH DEFEKATA KOMPONENATA TRANSFORMATORA Iako je program ispitivanja ET u velikoj meri standardizovan, prilikom odabira vrste ispitivanja, a vodei rauna o tehnikoj i ekonomskoj opravdanosti istih, potrebno je pored istorije ET (rezultati prethodnih ispitivanja i dogaaji tokom pogona) poznavati i njegovu konstrukciju kao i same ispitne metode, odnosno njihove prednosti i ogranienja. Realna procena pogonskog stanja ET vrlo esto je mogua jedino uz multidisciplinarni pristup, odnosno sveobuhvatnu analizu rezultata klasinih elektrinih ispitivanja, hemijskih ispitivanja izolacionog ulja i termovizijskih ispitivanja, ali i drugih specijalistikih metoda (vibraciona ispitivanja, akustina (ultrazvuna) ispitivanja). Da bi se mogao izvriti odabir ispitnih metoda u skladu sa slabim i vitalnim komponentama transformatora, dat je kratak uvid po elementima transformatora. Magnetno kolo - U sluaju gubitka meusobne izolovanosti komponenti magnetnog kola (trafolimovi i pritezne ploe) dolazi do pojave konturnih struja i mesta lokalnog pregrevanja u magnetnom kolu, pri emu su meuspojevi izmeu paketa trafo-limova od manjeg znaaja-uticaja zbog sopstvenog povrinskog izolacionog sloja na trafo-limovima. Detekcija ovog kvara elektrinim ispitivanjem merenjem otpora izolovanosti je jedino mogua ukoliko je spoj delova magnetnog kola sa uzemljenim delovima (masom) izveden putem namenski izolovanih izvoda u prikljunoj kutiji montiranoj na ploi suda ET. U tom sluaju, dostupnost ovih veza omoguava i privremeno ublaavanje uticaja-smanjenje konturne struje ubacivanjem u kolo otpornika velike otpornosti. U suprotnom, kod manjih ET kao i kod veine veih ET starije konstrukcije gde je ova veza izvedena u unutranjosti suda, ovaj kvar je jedino mogue detektovati gasnohromatografsko (GH) analizom uzorka ulja, koja je nije selektivna u pogledu lokacije, odnosno nemogue je lokalizovati samo mesto pregrevanja magnetnog kola, ve se samo konstatuje postojanje termikog kvara u transformatoru. Ostala elektrina ispitivanja (merenje struja i snaga praznog hoda pri snienom naponu, merenje rasipne induktivnosti L i/ili snimanje frekventnih odziva FRA, SFRA) imaju manju osetljivost, odnosno daju informacije samo o velikim promenama i defektima na magnetnom kolu, koja su najee povezana i sa defektima u namotajima ET. Termovizijska ispitivanja, zbog fizike nedostupnosti magnetnog kola, nisu primenjiva za ocenu njegovog stanja. U praksi se primenjuju i vibraciona

ispitivanja ET tokom pogona, koja mogu da ukau na stanje uvrenja-rastreenosti magnetnog kola ET. Namotaji - Stanje namotaja u pogledu njihove elektrine veze se moe oceniti elektrinim ispitivanjem merenjem omskih otpornosti namotaja, gde se izborom odgovarajuih mernih spojeva sa velikom pouzdanou mogu otkriti i lokalizovati eventualni loi spojevi i/ili prekidi u vezama. Loi spojevi u namotajima se mogu posredno otkriti i gasnohromatografskom (GH) analizom uzoraka ulja, zbog pojave termikih gasova kvara na mestu pregrevanja, ali je ova metoda globalnog karaktera i manje je osetljiva. Termovizijska ispitivanja spoljnih povrina suda ET, izolatora i ostalih komponenti takoe mogu da otkriju pregrevanje na mestu loeg spoja, ali samo ako je dolo do slabljenja spoja izvoda namotaja i centralnog provodnika prolaznog izolatora (PI). U tom sluaju se pregrevanje prenosi na sam centralni provodnik izolatora tako da je termovizijskim snimanjem kompletnog ET, odnosno lokalno samih PI, mogue otkriti pregrevanja na kontaktima PI koja su posledica loeg spoja unutar suda. Stanje geometrije namotaja-navojaka se relativno pouzdano moe utvrditi elektrinim ispitivanjima merenjem rasipne induktivnosti L i/ili frekventnih odziva FRA, SFRA, gde se izborom odgovarajuih mernih spojeva mogu otkriti i lokalizovati eventualne plastine deformacije i izraziti defekti-havarije namotaja. Ostala elektrina ispitivanja, merenje struja i snaga praznog hoda pri snienom naponu i merenje kapaciteta izmeu namotaja kao i prema masi, imaju manju osetljivost, osim u sluajevima kada je prisutna ozbiljan defekt namotaja tipa kratkospojenog zavojka. Kombinovanjem elektrinih i hemijskih ispitivanja dobija se globalna slika stanja izolacije namotaja. Elektrina ispitivanja (merenja izolacione otpornosti, merenja faktora dielektrinih gubitaka-tg i kapaciteta, merenja dielektrinog odziva u vremenskom RVM i PDC i frekventnom domenu - FDS), daju informaciju o optem stanju sistema izolacije (prisustvo vlage i drguih produkata starenja) izmeu namotaja razliitih naponskih nivoa kao i izmeu namotaja i mase, dok je informacija o lokalnim fenomenima (prisustvo eventualne lokalno zarobljene vlage, neistoa i ostalih nesavrenosti dielektrika), kao i o stanju meuzavojne izolacije, nedostupna zbog same prirode ispitivanja. Ispitavanja sadraja vode u ulju i relativnog stepena zasienja ulja daju mogunost procene ovlaenosti celulozne izolacije u transformatoru, to ukljuuje i izolaciju namotaja. Periodino ispitivanje sadraja derivata furana daje uvid u degradaciju celulozne izolacije i jedina je metoda koja daje posrednu informaciju o procesu starenja vrste izolacije transformatora.Stanje namotaja u pogledu njihove elektrine veze se moe oceniti elektrinim ispitivanjem merenjem omskih otpornosti namotaja, gde se izborom odgovarajuih mernih spojeva sa velikom pouzdanou mogu otkriti i lokalizovati eventualni loi spojevi i/ili prekidi u vezama. Loi spojevi u namotajima se mogu posredno otkriti i GH analizom uzoraka ulja koja je globalnog karaktera i manje osetljivosti. Termovizijska ispitivanja namotaja su jedino podesna za proveru elektrine veze pri emu je mogue otkriti loe spojeve namotaja sa izvodima ET. Stanje geometrije namotaja-navojaka se sa velikom pouzdanou moe utvrditi elektrinim ispitivanjima merenja rasipne induktivnosti L i/ili frekventnih odziva FRA, SFRA, gde se izborom odgovarajuih mernih spojeva mogu otkriti i lokalizovati eventualne plastine deformacije i veliki defekti-havarije namotaja. Ostala elektrina ispitivanja, merenje struja i snaga praznog hoda pri snienom naponu i merenje kapaciteta izmeu namotaja kao i prema masi, imaju manju osetljivost, odnosno daju informacije samo o velikim defektima i havarijama namotaja. Regulator napona - Praenje stanja regulatora napona (RN) je, zbog njegove specifine konstrukcije (prisutnost mehanikih i elektrinih komponenti), od posebnog znaaja za ocenu pogonske spremnosti ET. Izbor obima i vrste ispitivanja u velikoj meri zavisi od vrste regulatora napona, odnosno da li je u pitanju teretni ili besteretni regulator napona. Fenomeni vezani za teretni regulator napona, kao i metode ispitivanja detaljnije su opisani u poglavlju 4. Transformatorsko ulje - Hemijska ispitivanja ulja su najadekvatnija i obuhvataju fizike, hemijske i elektrine karakteristike, koje su znaajne u funkcionalanom smislu kao i u blagovremenom uoavanju gubitka svojstava i mogunosti primene korektivnih mera. Elektrina ispitivanja IS (merenja izolacione otpornosti i merenja faktora dielektrinih gubitaka-tg i kapaciteta izolacionog sistema izmeu VN namotaja i mase, s obzirom da najvei udeo izolacije u ovom sluaju ini transformatorsko ulje, kao i merenja dielektrinog odziva u frekventnom domenu FDS) mogu da u grubim crtama ukau na opte stanje transformatorskog ulja (prisustvo vlage, ostarelost). Pri tome treba voditi rauna

da prisustvo regulatora napona i stanje ulja u njegovom prekidakom delu moe imati uticaj na rezultate merenja, pa samim tim i dati pogrenu informaciju o stanju ulja u sudu ET. Prolazni (provodni) izolatori (PI) - Provera stanja obinih PI, s obzirom na njihovu jednostavnu konstrukciju podrazumeva pre svega vizuelnu proveru ispravnosti, ali i termovizijsko ispitivanje koje moe da ukae na eventualne loe spojeve izvoda sa namotajima i/ili sabirnikim vezama. Stanje provodnih izolatora kondenzatorskog tipa se sa velikom pouzdanou moe oceniti elektrinim ispitivanjima - merenje faktora dielektrinih gubitaka-tg i merenja dielektrinog odziva u frekventnom domenu FDS o stanju sistema izolacije izolatora (prisustvo vlage, ostarelost), merenje kapaciteta o stanju elementarnih kondenzatorskih obloga i eventualnom proboju-prespajanju istih. Hemijska ispitivanja uzoraka sopstvenog ulja izolatora, kada je mogue uzorkovanje, mogu sa velikom pouzdanou da daju informaciju o stanju uljno-papirne izolacije provodnog izolatora. Termovizijsko snimanje PI moe da ukae na eventualne loe spojeve izvoda sa namotajima i/ili sabirnikim vezama, kao i na nedostatak sopstvenog ulja PI. Sud ET sa komponentama - Provera stanja suda ET i ostalih komponenti (konzervatora, radijatora, ventilatora, uljnih pumpi, signalno-zatitinih ureaja i dr.) podrazumeva pre svega vizuelnu i funkcionalnu proveru ispravnosti. Termovizijska ispitivanja suda i ostalih komponenti ET mogu da ukau na neispravnosti u radu, kao to su zaepljenja lanaka radijatora, cevovoda, ventila i zasuna, pregrevanja motora uljnih pumpi i ventilatora, kao i lokalna pregrevanja suda usled pojave cirkulacionih struja izazvanih rasipnim fluksom. 3 RASPODELA KVAROVA KOD ET Radi adekvatnog uvida u rizike prilikom eksploatacije, data je analiza pojave znaajnijih kvarova prema razliitim izvorima. fizi ko-hemijski, 8.9% nepoznato, 3.6% Analiza uzroka pojave kvara prikazana na slici 1. dielektri ni, 27.7% dobijena je analizom prenosnih, distributivnih i mehani ki, 17.0% blok transformatora nominalnog naponskog nivoa 110kV, 220kV i 380kV iz Nemake, Austrije, vajcarske i Holandije[1]. Sa slike se vidi da su svi mehanizmi relativno ravnomerno zastupljeni.
termi ki, 15.2% elektri ni, 27.7%

Slika 1. Analiza kvarova kod ET, prema prirodi uzroka [1] Na slici 2. je data raspodela lokacije pojave kvara kod ET, i to prvi dijagram iz 2002.godine za populaciju transformatora Nemake, Austrije, vajcarske i Holandije[1] dok je drugi dijagram iz 1983. obuhvatio populaciju iz celog sveta [2].
Magnetno jezgro, 7.1% Provodni izolatori, 11.6% Ekrani (antovi), 0.9% Hlaenje, 0.9% Regulator napona, 33.9%
Provodni izolatori, 12% Magnetno jezgro, 3% Regulator napona, 41%

Sud i ulje, 13%

Izvodi, 8.9% Namotaji, 32.1%

Ostalo, 4.5%

Namotaji, 19%

Ostalo, 12%

Slika 2. Analiza kvarova kod ET, prema lokaciji pojave [1] i [2] Sa prikazanih dijagrama se vidi da su komponente sa najveim rizikom iste u prvom redu regulator napona, a zatim namotaji i provodni izolatori. Uoava se pad udela RN najvie zbog savremenijih konstrukcija, s jedne strane, i boljeg odravanja, s druge strane. Ali, uzimajui u obzir da je populacija RN u naem energetskom sistemu uglavnom starija od 25-30 godina, moe se rei da je regulator napona na naim prostorima najei uzronik pojave kvara i ispada ET. Zbog toga e fenomeni koji su vezani za RN, kao i metode ispitivanja ispravnosti RN biti detaljnije obraeni.

4 REGULATOR NAPONA FENOMENI I MEHANIZMI POJAVE KVARA RN je deo ET koji vri promenu odnosa transformacije namotaja transformatora menjajui broj zavojaka na namotaju na kome se nalazi, pri emu se na taj nain vri regulacija napona. Opseg regulacije RN zavisi od namene transformatora, da li je transformator mreni ili industrijski, od ega dalje zavisi i nain izvoenja regulacije: linearna, grubo-fina ili inverzna. Delovi RN mogu se prema funkciji podeliti u tri celine: 1. mehaniki deo sa motornim pogonom, prenosnim vratilom, reduktorom i mehanizmom za prebacivanje poloaja RN (zupanici, poluge i opruge), 2. elektrini kontakti - biraki, predbiraki i prebacaki (prekidaki) sa kolima premotenja (tranzicionim otporom ili induktivnou) i 3. dielektrik u kome se obavlja gaenje luka. Prema kostrukciji i nainu prebacivanja poloaja razlikuju se dve osnovne koncepcije regulatora napona: 1. regulatori sa nezavisnim prekidakim i birakim delom - prekidaki je smeten u zaseban sud sa izolacionim uljem fiziki odvojenim od ulja glavnog suda transformatora dok se biraki, i u okviru njega predbiraki, deo nalazi u glavnom sudu, 2. regulatori sa zajednikim prekidako-birakim delom fiziki su potpuno odvojeni od ulja glavnog suda transformatora odnosno imaju svoje ulje u kome se nalaze, imaju primenu za manje snage transformatora i naponske nivoe do 123kV. U praksi je vie rasprostranjen prvi tip RN (regulatori sa nezavisnim prekidakim i birakim delom) pa e se dalje izlaganje odnositi na ovaj tip RN. Uobiajeni kvarovi na RN koji dovode do ugroavanja funkcije samog RN i rada ET su najee izazvani mehanikom disfunkcijom, poveanim otporom kontakta, lokalnim termikim stresom, oteenjem materijala, probojem izolacionog ulja (koksovanje), habanjem kontakata, konstrukcionim nedostacima, visokim teretom. Uzroci nastanka defekata mogu biti dielektrini, elektrini, termiki i mehaniki [3]. Tako, jedna od mehanikih disfunkcija je loa sinhronizacija izmeu prekidakih i birakih kontakata to moe biti posledica oteenja ili sloma njihovih vratila. Sporo prebacivanje ili zaustavljenzaglavljen prekidaki deo a da njegov radni kontakt nije ukljuen moe dovesti do pregorevanja tranzicionog otpora. Pored toga kao mehaniki defekt se javlja gubitak elastinosti pogonske opruge prekidakog dela. Degradacija kontakata u birakom delu regulatora - Biraki deo RN je obino smeten u glavnom sudu transformatora i ima ulogu da vri pripremu izbor kontakata tokom sekvence promene poloaja RN. Kontakti birakog dela vode glavnu struju transformatora bez prekidanja. Poetna faza degradacije je stvaranje tankog filma po povrini kontakata kao posledica temperature i uljne sredine u kojoj se kontakti nalaze. Stvaranje ovog filma uveava vrednost prelazne otpornosti kontakata a samim tim i temperaturu koja se razvija na njima. Ovaj proces je kumulativan, temperatura dovodi do vee debljine filma na kontaktima, a kao posledica se ima veu otpornost koja dovodi do daljeg porasta gubitaka i temperature. Ovakva degradacija bi se mogla usporiti povremenim prebacivanjem RN kroz sve poloaje (u vreme godinjeg remonta) jer bi se na taj nain kontakti donekle oistili. Lokalni porast temperature preko 300C u ulju dovodi do pirolitike karbonizacije i koksovanja kontakta to je nepovratan proces, dalje do sve manjeg kontaktnog pritiska izmeu njih, njihove erozije i na kraju otvaranja i pojave luka. Degradacija kontakata u prekidakom delu regulatora - Prekidaki deo RN smeten je u odvojenom sudu sa sopstvenim izolacionim uljem. Njegovi kontakti, osim to vode glavnu struju, izloeni su i dodatnom naprezanju usled nastanka luka koji nastaje prilikom procesa prebacivanja. To dovodi do potencijalne erozije kontakata, razlaganja i koksovanja ulja na samoj povrini kontakata i pojave kumulativnog efekta porasta prelaznih otpornosti, porasta temperature i posledinog porasta filma na kontaktima, kao to je prethodno opisano za kontakte birakog dela. U optem sluaju metode ispitivanja stanja RN mogu se podeliti na: 1. elektrine, 2. hemijske,

3. mehanike (vibraciono-akustine), 4. termovizijske i 5. vizuelne. U tabeli I dat je pregled metoda sa ocenom primenljivosti po podsistemima RN. Tabela I. Prikaz metoda ispitivanja stanja RN sa ocenom primenljivosti METODE ZA DIJAGNOSTIKU KOMPONENTI RN Pre otputanja Vizuelni pregled(3), merenje struja ili snaga motornog pogona(3), merenje Mehanika vibracija(2) opruga (motorni Otputanje Vizuelni pregled(2), merenje vibracija(2), merenje dinamikih otpornosti(1) pogon) opruga Merenje otpornosti dinamikih(3) i statikih(2), vizuelni pregled(3), GH Prekidaki analiza ulja(2), merenje temperature(1), merenje vibracija(1) Elektrini Merenje omskih otpornosti statika(3) i dinamika(3), vizuelni pregled (ako kontakti Biraki je dostupno)(3), merenje temperature(2), GH analiza ulja(1), merenje predbiraki vibracija(1), merenje struja ili snaga motornog pogona(1) Dielektrik Ispitivanje ulja(2), vizuelni pregled (2) Ocene data u zagradi iza metode imaju sledee znaenje: 1 - Pogodna za proveru funkcionalnosti dela podsistema RN ili za neke defekte; 2 - Pogodna za deo podsistema RN ili veoma pogodna za neke defekte; 3 - Veoma pogodna. 4.1 Elektrine metode Elektrine metode se izvode u beznaponskom reimu ET (off-line) i pokrivaju veinu defekata RN: Merenje omskih otpornosti namotaja sa RN u svim poloajima regulacije, Merenje struja ili snaga motornog pogona RN, Merenje dinamikih otpornosti namotaja sa RN u svim poloajima regulacije. Merenje omskih otpornosti namotaja sa RN u svim poloajima regulacije predstavlja osnovnu elektrinu metodu u proceni stanja RN (tabela II). Ovo je klasina UI metoda kod koje se mere omsku otpornost namotaja zajedno sa otpornostima kontakata RN posle svakog prebacivanja poloaja pa je zato poznata kao statika. RN je obino smeten na namotaju vieg naponskog nivoa, zbog nie struje prekidanja, to za posledicu ima veu induktivnost namotaja u toku merenja koja se suprostavlja ispitnoj struji i produava merenje. Merenje se obavlja kada se ispitna struja potpuno stabilie za ta je potrebno izvesno vreme naroito kod veih transformatora. Rezultati merenja se, posle temperaturne korekcije, porede sa merenjema izvedenim pri prijemnim ispitivanjima transformatora ili se otpornosti svake faze porede meusobno i donosi procena stanja. Ovom metodom se pored provere RN istovremeno proverava i stanje ostalih spojeva i veza unutar transformatora, naroito spoj donjeg prikljuka PI sa izvodom namotaja. Tabela II. Prikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom statikih omskih otpornosti namotaja MERENJE OMSKIH OTPORNOSTI - STATIKO Pre otputanja Defekti na pogonskom sistemu ne utiu na merenja Mehanika opruga (motorni pogon) Otputanje Defekti na pogonskom sistemu ne utiu na merenja opruga Prekidaki Stanje radnih kontakta: habanje , koksovanje i loe naleganje kontakata Elektrini Biraki i kontakti Habanje , koksovanje, loe naleganje kontakata predbiraki Dielektrik Ostarelost dielektrika ne utie na ova merenja Merenje struja ili snaga motornog pogona RN, moe se vriti u pogonu ili van njega, ime se proverava stanje mehanikih delova motornog pogona, leajeva, osovina, opruga kao i delimino kontakata RN. Snimaju se struje ili snage motornog pogona tokom celog procesa prebacivanja, za

svaki poloaj RN i snimljene krive se porede sa krivama dobijenim sa RN u ispravnom stanju. Odstupanje-porast struja motornog pogona RN ukazuje na poveanje mehanikog optereenja koje moe biti posledica mehanikog defekta-oteenja ili loma dela mehanizma RM. Merenje dinamikih otpornosti namotaja (DRM) sa RN u svim poloajima regulacije (tabela III) je relativno nova metoda u kontroli stanja RN, slina UI metodi kod koje se snimaju promene ispitne struje sa vremenom u toku prebacivanja RN od poetnog poloaja do krajnjeg i obrnuto [4]. DRM metoda uzima u obzir tranzijentnu prirodu procesa promene poloaja regulacije pod teretom pa je posebno osetljiva na defekte u prekidakom delu RN. To je metoda nultog referentnog stanja, tzv fingerprint metoda, koja podrazumeva snimanje referentnih vrednosti pri ispravnom/novom prekidakom delu RN i njihovo kasnije poreenje sa vrednostima izmerenim nakon pogona ET, na osnovu ega se i vri procena stanja RN. Tabela III. Prikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom dinamikih otpornosti MERENJE OMSKIH OTPORNOSTI DINAMIKO (DRM) Pre otputanja Mehanika Defekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja opruga (motorni Otputanje Defekti pogonskog sistema mogu uticati na vreme promene to se moe pogon) opruga videti merenjem DRM Prekidaki Habanje , koksovanje i loe naleganje kontakata Elektrini Biraki i kontakti Habanje , koksovanje i loe naleganje kontakata predbiraki Dielektrik Ostarelost dielektrika ne utie na ova merenja 4.2 Hemijske metode Znaajna metoda kontrole pogonskog stanja RN je gasna hromatografija gasova rastvorenih u ulju jer omoguava praenje stanja RN dok je u pogonu. Interpretacija GH analize ulja RN se razlikuje od interpretacije analize ulja glavnog suda transformatora u tome to pod normalnim operativnim uslovima rada RN dolazi do pojave elektrinog luka kroz ulje (tabela IV). Temperatura u centru luka je nekoliko hiljada stepeni celzijusa pa dolazi do degradacije ulja (pirolize), pri emu se formiraju karakteristini gasovi luka: acetilen (C2H2) i vodonik (H2). Koncentracija acetilena se kree od 1 do 4 ppm po operaciji RN, u zavisnosti od tipa RN [5]. Meutim, dolazi do nastanka temperaturnog gradijenta od centra luka ka okolnom ulju tako da su zastupljene sve temperature izmeu temperature plazme i ulja. Tako, u odreenoj meri, dolazi do formiranja termikih gasova etilena (C2H4), etana (C2H6) i metana (CH4). Odnosi termikih gasova i gasova pojave luka ostaju priblino konstantni tokom vremena, dok se, u zavisnosti od broja operacija poveavaju vrednosti njihovih apsolutnih koncentracija. Izmerene apsolutne koncentracije gasova zavise, pored broja operacija, od tipa regulatora i naina diletacije (zapeaeni, sa deliminim ili potpunim disanjem)[6, 7]. Tabela IV. Prikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom gasnohromatografske analize ulja RN GASNOHROMATOGRAFSKA ANALIZA ULJA Pre Defekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja otputanja Mehanika opruga (motorni pogon) Otputanje Defekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja opruga Koksovanje kontakata, habanje kontakata to vodi do poveanoj pojavi luka ili pregrevanju kontakata, ali moe biti maskirano normalnim proizvodima Prekidaki Elektrini degradacije ulja kontakti Biraki i Koksovanje kontakata, pranjenja ili pregrejani kontakti mogu biti predbiraki detektovani Moe se detektovati degradacija i defekti dielektrika usled kontaminacije, Dielektrik velike koliine gasova ili povrinskih pranjenja

Tokom pogona RN dolazi do habanja kontakata na RN, poveanja prelaznih otpornosti to uslovljava porast temperature na kontaktima. Zbog toga dolazi do pregrevanja kontakata, karbonizacije ulja, stvaranja znaajnih koliina depozita na kontaktima (koksovanja), to dovodi do daljeg poveanja otpornosti. U takvim uslovima se vie formiraju termiki gasovi nego gasovi koji nastaju pri normalnom radu RN. Ukoliko se javi izvor nastanka termikih gasova, kao posledica nepravilnog rada RN, naruava se odnos gasova pa kvar moe biti otkriven u ranoj fazi to ukazuje na potrebu remonta RN. Usled pojave gaenja elektrinog luka, ulje RN, kao i ostali konstrukcioni materijali su izloeni poveanom stresu i ubrzanom razaranju. Zbog toga dolazi do pogoravanja odreenih karakteristika ulja RN bre nego ulja glavnog suda transformatora pa je mogue ispitivanjem karakteristika ulja pratiti njegovo pogonsko stanje. Osnovne karakteristike koje se ispituju su dielektrina vrstoa ulja, sadraj vode, estica i metala u ulju i faktor dielektrinih gubitaka. 5 PRIMERI IZ PRAKSE Primer 1. Transformator sopstvene potronje 36MVA, 15,75/6,3/6,3kV je ispitivan nakon ispada iz pogona posle delovanja Buholc relea RN. Obavljena su ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda ET i elektrina merenja omskih otpornosti namotaja (statikih). Na osnovu rezultata GH analize dijagnostikovano je prisustvo termikog kvara u transformatoru (tabela V), u viem temperaturnom opsegu >700C (tabela V), dok su rezultati ispitivanja omskih otpora ukazali na uveanje otpora faze C za sve poloaje regulacije u iznosu od 3-4m (slika 3). Maksimalne razlike otpora za parne poloaje regulatora iznosile su oko 20% a za neparne oko 40% (slika 4). Predpostavilo se da su mogui uzroci ovakvog stanja otpora u fazi C: kontakti prekidakog dela, kontakti birakog dela ili oslabljeni spoj sa donjim delom PI u fazi C. Tabela V. Rezultati ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda N Ug POJEDINANE KONCENTRACIJE GASOVA, ppm Tu C mlgas/lulja H2 CH4 C2H2 C2H4 C2H6 CO CO2 O2 50
17 16 15 14

N2

Ocena C (T3)

89.6

161

290

21

495

87

271

1966 22155 62019

A-N

B-N

C-N

R (m )

13 12

50
11

40

Rmax (%)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

10 9

Slika 3. Dijagram promene otpornosti za sve Slika 4. Dijagram maksimalne razlike otpornosti poloaje RN za sve poloaje RN Posle otvaranja u fabrici otkrivene su deformacije na kontaktima prekidakog dela RN u fazi C. Izgled oteenih kontakata prikazan je na slici 5.

Slika 5. Oteeni kontakti prekidakog dela RN Primer 2: Na transformatoru sopstvene potronje 25MVA, 15,75/6,3/6,3kV, sprega Dd0d0 izvrena su ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda i suda RN, prema ijim rezultatima postoji termiki kvar u transformatoru. Rezultati elektrinih merenja omskih otpornosti namotaja (statikih) ukazali su na znaajno uveanje otpora u mernom spoju B-C (slika 6). Problemi na predmetnom transformatoru su uoeni jo 2005.godine Prilikom poslednjeg ispitivanja u 2012. godini, motorni pogon nije bio u funkciji, transformator je u prethodnom periodu bio u pogonu, ali u zateenom poloaju bez manipulacije regulatora. Pri runom pokretanju javljao se jak otpor i u pojedinim trenucima, pri okretanju ruice, dolazilo je do zaglavljivanja pogona regulatora. Maksimalne razlike otpora iznose preko 100% za poloaje RN broj 1, 5, 9, 11, 15, 19 (slika 7). Uzrok ovakvog stanja RN je znatno oteenje kontakata u birakom delu regulatora napona faze B na kontaktima 1, 5 i 9 odnosno njima odgovarajuim kontaktima u gornjem delu regulacije 11, 15 i 19 jer je u pitanju inverzan tip regulacije namotaja RN. Ispitivanja sadraja gasova su ukazala na sledee (tabela VI): Analize glavnog suda (16/06/2011) i suda RN (07/07/2011) pokazuju da su isti gasovi kvara prisutni u oba suda, ali su koncentracije vee u sudu RN. Iz toga je zakljueno da gasovi u glavnom sudu uglavnom potiu iz suda RN (difuzijom, zajedniki konzervator), to ukazuje na poveano grejanje kontakata prekidaa. Odnos termikih gasovi (C2H4, C2H6 i CH4) prema gasovima luka (C2H2 i H2) je visok i potvruje termiki problem kontakata RN. Meutim GH analize glavnog suda (30/03/2012) i suda RN (18/04/2012), nakon 8-9 meseci pogona, pokazale su znaajan porast gasova u ulju glavnog suda pa su sada koncentracije gasova bile vee u glavnom sudu nego u sudu RN. Iz toga se moe zakljuiti da je termiki kvar prisutan dominantno u glavnom sudu, odnosno ako se analizira zajedno sa elektrinim ispitivanjima, lokacija kvara je najverovatnije u birakom delu RN. Tabela VI. Rezultati ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda i suda RN Datum Tu N Ug POJEDINANE KONCENTRACIJE GASOVA, ppm uzorkovanja C mlgas/lulja H2 CH4 C2H2 C2H4 C2H6 CO CO2 O2 N2 16/06/2011 07/07/2011 30/03/2012 18/04/2012 10/11/2012 40 D / RN 36 D / RN 48 D 88.3 82.8 90.6 88.8 91.6 14 132 219 254 84 140 449 1086 452 1118 1 2 3 4 46 493 100 913 236 1504 566 1131 318 2594 1168 485 746 327 878 402 3739 5394 3140 11566 3774 21563 9454 23190 14844 18984 61813 65465 59224 59652 60584

Ocena C(T3) C(T2) C(T2) C(T2) C(T2)


130 120 110 100 90

A-B

B-C

A-C

R (m)

80 70

150

50 40 30

Rmax (%)

60

100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

Slika 6. Dijagram promene otpornosti za sve Slika 7. Dijagram maksimalne razlike otpornosti poloaje RN za sve poloaje RN Pored uoenih oteenja kontakata i dalje je bio prisutan problem sa motornim pogonom merenje je obavljeno uz runo pokretanje regulatora. Dalji pogon je ocenjen kao mogu, ali iskljuivo u zateenom poloaju, uz pootrenu kontrolu i obavezu da se motorni pogon popravi i isti osposobi za pokretanje regulatora. Sve to je ukazivalo na neispravnost teretnog regulatora i neophodnost to skorije revizije/popravke. Primer 3. Transformator sopstvene potronje 60MVA, 21/6,9/6,9kV je ispitivan pre i posle radova na reviziji RN, pri emu su prilikom merenja statikih omskih otpora namotaja izvrena i merenja dinamikih otpora, merenjem nivoa oscilovanja merne struje (odnosa maksimalne i minimalne struje) tokom procesa promene poloaja RN kroz ceo opseg, u oba smera. Pre revizije mogu se uoiti znaajne razlike u nivoima oscilovanja struja za razliite poloaje RN, a posebno u suprotnim smerovima (slika 8), dok je nakon revizije ova razlika znaajno manja (slika 9).
Dijagram promene struje sa promenom poloaja sklopke
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 2 3 4 5 6 7 8 9b 10 11

Dijagram promene struje sa promenom poloaja sklopke

C-N
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 2 3 4 5 6 7 8 9b 10 11

A-N

B-N

A-N

B-N

C-N

I/I (%)

I/I (%)

12

13

14

15

16

17

12

13

14

15

16

17

poloaj sklopke
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 16 15 14 13 12 11 10 9b 8 7

poloaj sklopke
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 16 15 14 13 12 11 10 9b 8 7

A-N

B-N

C-N

A-N

B-N

C-N

I/I (%)

I/I (%)

poloaj sklopke Slika 8. Promena merne struje sa poloajem Slika 9. Promena merne struje sa poloajem regulacije pre revizije RN regulacije posle revizije RN

poloaja sklopke

6 ZAKLJUAK U skladu sa rezultatima i zapaanjima prikazanim u radu zakljuuje se da stanje RN u velikoj meri utie na pouzdanost rada samog transformatora. Uzimajui u obzir znaajnu prosenu starost transformatora, a posebno RN sa mehanikim delovima izloenim izrazitim elektrinim, toplotnim i dinamikim stresovima, moe se rei da je oekivano da e zbog porasta pogonskog rizika data problematika postati aktuelna. Zbog toga je bitno poznavanje mehanizama nastanka defekata i kvarova, s jedne strane, i metoda pomou kojih se mogu detektovati, s druge strane. Prikazane metode

10

se mogu kombinovati i na taj nain poboljavati odravanje transformatora sa RN, to treba da dovede do smanjenja eksploatacionog rizika pri ekonomski ogranienim resursima. LITERATURA [1] S.Tenbohlen, F.Vahidi, P.Muller, J.Gebauer, M.Kruger, Zuverlassigkeitsbewertung von Leistungstransformatoren, Hochspannunugssymposium, Stuttgart, 2012. [2] CIGRE WG 05, An international Survey on Failures in Large Power Transformers in Service, Electra no.88, 1983. [3] CIGRE WG 2.18, Brochure 227, Life Management Techniques for Power Transformers, 2003. [4] J.J.Erbrink, E.Gulski, J.J.Smit, L.A.Chmura, R.Leich, P.P.Seitz, B.Quak, Condition Assessment of On Load Tap Changers using Dynamic Resistance Measurement, High Voltage Engineering and Application (ICHVE), 2010. [5] M. Duval, 2002, A Review of Faults Detectable by Gas-in-Oil Analysis in Transformers, IEEE Electrical Insulation Magazine, vol. 18, no. 3, str. 8-17, 2002. [6] Slaana Tesli, . Jovanovi, V. Radin, B. Bokovi, J. Luki, Elektrotehniki Institut Nikola Tesla, Specifinosti rada i dijagnostika transformatora sa regulacionom sklopkom", Savetovanje o elektrodistributivnim mreama Srbije i Crne Gore sa regionalnim ueem (6; 2008; Vrnjaka Banja), R-3.9 [7] R. Youngblood, Application of Dissolved Gas Analysis to Load Tap Changeres, Analytical ChemTech International, Inc. Sep 23, 2006.

TAP CHANGER SIGNIFACANCE DURING POWER TRANSFORMATOR CONDITION EVALUATION D.Tesli, B.Pejovi, B.uri, J.Jankovi, S.Tesli, .Jovanovi Electrical Institute Nikola Tesla BELGRADE SERBIA Abstract Power transformer condition assessment programm consists from different, standard measurement techniques, basically in three segments: classic electrical measurements, chemical analysis of insulating oil and thermovision examination. On load tap changer (OLTC), as the only mechanical-electrical power transformer element, is susceptible to degradation and it is rightly considered to be the weakest point. The presence of the tap changer has a significant impact on the type and scope of tests, and on the interpretation of the results. This paper describes diagnostic specificity of the transformer with OLTC, in terms of electrical methods and in terms of analysis of oils (dissolved gasses analysis). Through case studies, it is illustrated the importance of applying complex diagnostics, which includes results from traditional testing methods and methods specified for OLTC. This article contains description of specific test methods for examination of OLTC, such as the dynamic resistance measurement (DRM) and OLTC oil testing. Key words Power transformer - On load tap changer Diagnostic - Condition-based maintenance - Electical methods Insulating oil Oil analysis - Dynamic resistance measurement - Dissolved gasses analysis

11