EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

UPUTSTVO ZA PISANJE PRISTUPNOG RADA IZ METODOLOGIJE NIR-a

Izrada pristupnog rada iz Metodologija NIR-a predstavlja jednu od predispitnih obaveza za polaganje ispita na ovom predmetu. Cilj i smisao ovakvog rada je da student pokae da je ovladao osnovnim saznanjima iz metodologije nauno-istraivakog rada, to je osnovna pretpostavka za uspeno i nauno relevantno bavljenje nauno-istraivakim radom u bilo kojoj oblasti istraivanja, u ovom sluaju u oblasti ekonomskih nauka. Osnovno to student treba da savlada kao pretpostavku za pripremu ispita jeste da uradi i odbrani projektni zadatak koji podrazumeva izradu nacrta naune zamisli na primeru predmetne oblasti ekonomskih studija za koju se opredeli kao istraivaku oblast koja ga zanima( izbor istraivake teme iz jedne od ekonomskih disciplina iz nastavnog plana ekonomskih studija). Po obimu, rad ne bi trebalo da sadri vie od desetak stranica, a to se sadrine tie morao bi da podrazumeva sledee: 1. Formulacija problema; 2. Odredjivanje predmeta istraivanja; 3.Ciljevi istraivanja; 4. Hipotetiki okvir hipoteza/e; 5. Nain istraivanja; 6. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja 1. Formulisanje problema podrazumeva uspostavljanje odnosa izmedju realne drutvene (ekonomske) pojave, naunog i drugog saznanja o toj pojavi, odnosno uspostavljanje odnosa izmedju problema i predmeta istraivanja.Osnovne funkcije formulacije problema su da se izdvoje delovi pojave, dimenzije i svojstva koji se mogu odrediti kao problem, kao i bitni odnosi izmedju identifikovanih delova, da se postave osnovni hipotetiki stavovi o problemu na osnovu postojeeg saznanja, rangira znaaj problema, da se ukae na rezultate prethodnih istraivanja koji se u razmatranju problema mogu koristiti. 2. Odredjivanje predmeta istraivanja - Predmet istraivanja se izvodi iz formulacije problema i predstavlja njenu konkretizaciju. Definisanjem predmeta istraivanja konkretno odredjujemo ta istraujemo, ime dimenzioniramo budue istraivanje. Dimenzioniranje istraivanja se ostvaruje u viestrukom smislu: a) smisaono i pojmovno (utvrujemo znaenje bitnih kategorija i pojmova), b) sadrajno (vrimo selekciju onoga to emo obuhvatiti i to e biti predmet istraivanja), c) vremenskiprostorno i nauno-disciplinarno. Odredjivanje predmeta istraivanja je neposredna razrada jednog dela (jednog ili vie srodnih hipotetikih stavova) formulacije problema Odredjenje predmeta istraivanja ima dva osnovna dela: 1. teorijsko odredjenje i 2. operacionalno odredjenje
1.

Teorijsko odredjenje predmeta se sastoji iz dve bitne celine:

Razmatranja postojeeg saznanja koje se odnosi na predmet istraivanja i operacionalizacije zahteva za novim saznanjem. Razmatranje postojeeg saznanja po pravilu podrazumeva saoptavanje samo bitnih naunih postulata, sudova i zakljuaka, na kojima e se zasnivati svi dalji stavovi o predmetu istraivanja. Drugu bitnu celinu teorijskog odredjenja predmeta istraivanja ini kategorijalno pojmovni sistem i jezik ( misli se na jezik discipline na koju se odnosi predmet istraivanja). To podrazumeva posebnu analizu kategorijalnog sistema pri kojoj se stvara vie vrsta pojmova (pojmovi koje preuzimamo u celini i termina kojima su oznaeni; pojmove koje sadrajno preuzimamo, ali ije termine selekcioniemo i preciziramo; pojmove koje preradjujemo, pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie pojmova; nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraivanja. Takodje, ovom prilikom se vri i hijerarhija kategorija i pojmova (utvrdjuju se pojmovi koji e sluiti kao osnovni i oni koji su izvedeni iz njih). Pri tom se vri selekcija termina, njihovo preciziranje. Funkcija izgradnje kategorijalnog aparata je otklanjanje moguih nesporazuma vieznanosti i mogunosti razliitog tumaenja istih podataka.
2. Operacionalno

odredjenje predmeta

Operacionalno odredjenje predmeta podrazumeva preciziranje onog to e se konkretno istraivati. Sastoji se od etiri osnovna dela: a) inioci sadraja predmeta istraivanja U ovom delu se nabrajaju, po utvrdjenom redosledu, komponente i inioci koji e biti neposredno istraeni. Ovaj deo predmeta istraivanja je mera sadaja istraivanja i mera sadraja hipoteza. b) Vremensko odredjenje predmeta istraivanja odredjenje vremena koje emo obuhvatiti istraivanjem. Odnosi se na period postojanja predmeta koji obuhvatamo istraivanjem. c) Prostorno odredjenje predmeta istraivanja kao to se sve drutvene pojave odigravaju u odredjenom vremenu, tako se dogadjaju i na odredjenom prostoru kao jednom od inilaca pojave.Utvrdjuje se prostor koji e istraivanjem biti obuhvaen. d) Disciplinarno odredjenje predmeta istraivanja opredeljenje za jednu (intradisciplinarno), ili za vie (multidisciplinarno, interdisciplinarno, transdisci plinarno), naunih disciplina u okviru kojih e se predmet istraivati. 3. Ciljevi istraivanja ciljevi istraivanja podrazumevaju sticanje odgovarajuih saznanja o pojavi/pojavama koje se istrauju, u obliku istinitih ili verovatnih sudova o tim pojavama u funkciji iznalaenja odrivog reenja istraivanog problema i/ili strukturiranja istraivanog problema. Teorijsko istraivanje je prvenstveno usmereno na teorijsko saznanje, empirijsko na empirijsko saznanje i teorijsko saznanje. Najee se ne moe govoriti samo o jednoj vrsti saznanja, ve o pretenosti odredjenih saznanja. - ciljevi istraivanja izraavaju kvalitativna i kvantitativna svojstva saznanja koja se stiu datim istraivanjima, njihov nivo i svrsishodnost ; - ciljevi istraivanja su nauni to podrazumeva njihovo mesto, ulogu i funkciju u naunom i teorijskom saznanju

ciljevi istraivanja su i drutveni, aktuelni ili potencijalno praktini

Ciljevi istraivanja mogu biti: deskriptivni, klasifikacijski, nauno otkrie, nauno objanjenje i razumevanje, nauno predvianje 4. Hipoteze Hipoteze su misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini, iniocima, svojstvima, odnosima i vezama, sutini, sadrini, obliku i formi. Predstavljaju misaono-teorijske dopune izvesnih praznina u poznavanju odredjene pojave ili itave oblasti pojava ije izvesne momente, delove ili aspekte ve poznajemo. Pravila koja moraju karekterisati hipotezu su: 1. To su teorijski osnovane, misaone, predmetne pretpostavke koje tek treba dokazati, proveriti rezultatima istraivanja; 2. Hipoteza mora predstavljati logiki i nauno-teorijski osnovanu pretpostavku saznajno vrednog odgovora na znaajno pitanje; 3. Hipoteze moraju biti adekvatne (odgovarajue) i simetrine operacionalnom odredjivanju predmeta istraivanja, treba da budu razvijene na svakom nivou optosti na kojem je razvijeno operacionalno odredjenje predmeta istraivanja; 4. Hipoteze moraju biti odgovarajue, saglasne sa ciljevima istraivanja, naunim, ali i drutvenim ciljevima; 5. Hipoteza bi trebalo da bude teorijski ili empirijski proverljiva; 6. Hipoteza mora biti dovoljno konkretna ili specifikovana. U suprotnom je preiroka; 7. Hipoteza mora biti pojmovno-jeziki to jasnija i to preciznije formulisana; i dr. 5. Utvrdjivanje naina istraivanja U ovom delu plana istraivanja (nacrta naune zamisli) blie preciziramo i navodimo koje emo metode i tehnike koristiti u prikupljanju, obradi i interpretaciji podataka i saznajnih injenica. U ovom delu se definiu posebne naune metode i nauni opostupci logikog miljenja, kao i metode istraivanje ( tehnike za prikupljanje podataka). U sluaju posebnih naunih postupaka, to su: - analitiko-sintetika metoda - sistemsko miljenje - apstrakcija i konkretizacija - generalizacija i specifikacija - klasifikacija - indukcija i dedukcija Od optih naunih metoda: statistika, metoda modelovanja, analitiko-deduktivna metoda Od tehnika za prikupljanje podataka (metode istraivanja): - nauno posmatranje - nauni eksperiment - metode istraivanja uzroka - analiza sadraja

istorijsko komparativna metoda klasifikacija i merenje studija sluaja istoriografski metod anketa i intervju

U prikupljanju injenica o posmatranoj pojavi najee se odredjuje i kombinuje vie od jedne tehnike i pre samog postupka istraivanja u uem smislu proverava se adekvatnost i valjanost izabranih tehnika. U ovom sluaju, u nacrtu naune zamisli se mora obrazlaiti zato su izabrane upravo navedene metodske tehnike i metodski postupci. Neophodno je objasniti opravdanost izabranih tehnika sa stanovita samog saznajnog procesa, predmeta i ciljeva istraivanja, itd. 6. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja Opravdanost istraivanja moe biti nauna ili drutvena. Ako je u pitanju nauna Opravdanost, doprinos istraivanja moe biti u oblasti a) spoznaje same pojave u njenom opisu, objanjenju, itd. b) u oblasti metodologije metode, bilo u njihovom logiko-saznajnom delu, tehnikom delu ili u delu naune strategije Drutvena opravdanost istraivanja je uslovljena doprinosom istraivanja reavanju drutvenih problema. Postoji povezanost izmedju ove dve oblasti. Nauno opravdano istraivanje je po pravilu i drutveno opravdano. Postoje istraivanja koja nisu dovoljno nauno opravdana jer u naunom smislu manje vie predstavljaju proveru i potvrdu ve poznatog, ali mogu biti drutveno opravdana, to se moe ogledati i u kritikom odnosu i pristupu prema dotadanjem saznanju. Neophodno je razgraniiti pojam rezultata istraivanja od doprinosa (naunog i drutvenog) i to razgranienje uoiti na konkretnom primeru istraivanja. Rad mora biti dokumentovan u smislu navodjenja fusnota i referenci. Na kraju pristupnog rada, student je duan da navede korienu literaturu prema jednom od prihvaenih akademskih standarda za navodjenje literature. Treba razdvojiti literaturu iz oblasti metodologije koju je koristio, od preliminarne literature iz naune oblasti iz koje je izabrao temu i opredelio se za definisanje istraivakog zadatka. Posebno navesti internet stranice sa datumima korienja, kao i nazive tekstova ukoliko su korieni i takvi izvori za pripremu pristupnog rada.

Dr Gordana Miti

9.02.2010. Kragujevac