Tri uticajnije etike orijentacije dananjice

Deontoloke etike Konsekvencijalistike etike Etike vrlina

Znaaj teorijskog promiljanaja morala

Teorije (morala) nastoje da temeljnijom analizom objasne osnovne etike vrednosti i etika naela, te ispravno usmere ljudsko delanje. Teorije pomau da se obrazloi doneta moralna odluka. Bez neke ire moralne teorije nije mogue zasnovati niti moralnu odluku niti profesionalnu etiku. Etika ima tri nivoa: Nivo metaetike Nivo normativne etike Nivo primenjene etike

1. 2. 3.

Metaetika, normativna etika i primenjena etika

Metaetika je nivo na kome se istrauju priroda i svojstva moralne svesti i morala, odreuju optiji pojmovi poput pojma slobode, dobra, pravde i utvruju su najvanije moralne vrednosti. Normativna etika je nivo na kome se razvijaju etiki principi, standardi i pravila. Primenjena etika je nivo na kome se reavaju konkretna moralna pitanja i dileme. Sva tri nivoa etike moraju biti usklaena tako da jedan proizlazi iz drugoga.

Nivoi etike
primenjena etika

normativna etika

metaetika

Vrste uticajnijih etikih orijentacija

1. Relativistike teorije 2. Deontoloke teorije 3. Konsekvencijalistike teorije 4. Etike vrlina

Deontoloke etike
deon (gr.) dunost; deontologija uenje o dunostima Deontoloka etika polazi od toga da je ovek kao lan zajednice duan da bude moralan. Deontoloke etike izvesne postupke oznaavaju kao po sebi loe, bez obzira na njihove posledice. Bez obzira na to kakve e posledice po nas ili sredinu izazvati, izvesne etike dunosti i pravila se moraju potovati (npr. zabrana ubistva, zabrana muenja). Deontoloke etike odreuju niz ljudskih dunosti, najee stvarajui odreenu hijerarhijsku lestvicu dunosti. Postoje opte deontoloke etike koje odreuju opte ljudske dunosti i posebne deontoloke etike koje se bave dunostima izvesnih grupa ljudi (npr. medicinska deontologija).

Opte ljudske dunosti Viljem Dejvid Ros

1. dunosti poverenja 2. dunosti zahvalnosti 3. dunosti pravde 4. dunosti dobroinstva 5. dunosti samousavravanja 6. dunosti nepovreivanja

Profesionalna deontologija
Kodeksi profesionalne etike su esto deontolokog karaktera i sastoje se iz sistema profesionalno-etikih principa i pravila. Grupe dunosti advokata u Kodeksu profesionalne etike advokata Srbije (2012.): Opta naela rada advokata (nezavisnost, samostalnost, strunost, savesnost, potenje, poverljivost, dostojnost,nespojivost, odgovornost i odmerenost) Dunosti prema klijentu Dunosti prema kolegama Dunosti prema advokatskoj komori, dravnim organima, advokatskom pripravniku i suprotnoj stranci

1.

2. 3. 4.

 Profesionalna deontologija treba da bude u skladu sa optom deontologijom.

Opta deontologija Etika Imanuela Kanta (1724-1804)

Kantova deontoloka etika je najpoznatija opta deontoloka etika. Kantova etika je po osnovnim obelejima prosvetiteljskog karaktera i moe se smatrati osnovom uenja o ljudskim pravima. Nita ne moe biti stranije od toga da postupci jednog oveka budu podvrgnuti samovolji drugoga. sloboda svih ljudi kao centralna vrednost Kantove etike Glavna Kantova dela iz oblasti etike: Kritika praktikog uma, Metafizika morala, Zasnivanje metafizike morala

Kantovo shvatanje etike i morala

Osnovno pitanje etike: ta treba da inim? Kant je tvrdio da je on samo formulisao opte naelo moralnosti, a ne i da je izmislio neku novu etiku i moral. Kant je verovao da je moralni zakon duboko usaen svakome oveku kao racionalnom biu i da je spremnost da se bude moralan pitanje samokontrole, spremnost da se potuje oseanje dunosti i um u sebi.

Kant je kritikovao dotadanje etike zbog njihovog teleolokog karaktera i tvrdio da razlog (svrha) moralnosti ne moe biti nita drugo do injenje dobra. Dobra volja se ne povodi ni za autoritetom ni za oseanjima (npr. straha ili nade), ni za interesima, ni za sklonostima i nagonima, ni za nagradom ili kaznom, nego samo za umom. Moralna vrednost (dobro) postoji samo onda kada ovek postupa iz dunosti. Merilo moralnosti moe biti samo potovanje glasa savesti to jest moralnog zakona koji je isti za sve. Vrednost ljudskog delovanja je ba u tome to nije odreeno prirodnim zakonom ili pritiskom tradicije nego slobodom. Samo zato je ovek odgovorno bie. Nigde u svetu, pa ni izvan njega, nije mogue zamisliti nita drugo to bi se moglo smatrati dobrim bez ogranienja, osim dobre volje. Sve drugo bogatstvo, ugled, vlast, tradicija pa ak i zdravlje moe biti izvor i dobra i zla te osnovni princip morala ne moe biti da je dobro ono to uveava zdravlje ili uvaavanje tradicije, uveavanje ugleda, bogatstva itd.

Kritika teleolokih etika

Kategoriki imperativ
Kategoriki imperativ je vrhovni princip Kantove etike. Kategoriki imperativ je najvii moralni zakon sa kojim moraju biti u skladu sva pravila naeg ponaanja. Kategoriki imperativ vai i kada se ne ostvaruje i pojavljuje se u vidu grie savesti, kajanja, stida itd. Kant je smatrao da je moral duboko racionalan i da proizlazi iz ovekove umnosti i na tom osnovu formulisao osnovni etiki princip (moralni zakon) ljudskog ponaanja. Moral se ne moe zasnovati na oseanjima dopadanja i nedopadanja jer su ona relativna, nego samo na umu koji je ljudima zajedniki.

Neke formulacije kategorikog imperativa

Postupaj tako da moe hteti da maksima tvoga delanja postane opti zakon. Postupaj tako da ovenost u svojoj linosti kao i u linosti svakog drugog oveka, uvek upotrebljava u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo.
- Ljudsko dostojanstvo (humanost) kao osnov etike

- Mogunost univerzalizovanja postupka (neprotivrenost) kao osnov etike

Naelo univerzalizovanja
Jedan od etiri osnovna principa miljenja je princip neprotivrenosti (nije mogue da je neto istovremeno A i ne-A). Kant je postavio princip neprotivrenosti u osnove svog shvatanja moralnosti postupka. Izvestan postupak je moralan ako se pravilo koje primenjujem moe pooptiti na takav nain da vai za sve a da ljudsko drutvo bude mogue. Npr. ne mogu istovremeno na neprotivrean nain hteti da obmanjujem a da ne budem obmanut/a jer bi to znailo da istovremeno zastupam dva protivrena pravila (Obmanjivanje je prihvatljivo i Obmanjivanjivanje nije prihvatljivo). Pravilo prema kome se vodim u svom postupanju mora biti takvo da ga mogu pooptiti na sve a da ne zapadnem u protivrenost.

Ljudsko dostojanstvo je centralna vrednost Kantove etike

U carstvu svrha sve ima ili neku cenu ili neko dostojanstvo. Ono to ima cenu takvo je da se na njegovo mesto moe postaviti takoe neto drugo kao njegov ekvivalent; naprotiv, ono to je uzvienije od svake cene, ono to ne doputa nikakav ekvivalent, dostojanstvo je. (Zasnivanje metafizike morala, 86 str.) Pod ljudskim dostojanstvom se podrazumeva autonomija ovekove svesti i sposobnost svakog oveka da bude nezavisan subjekt delanja. Ljudsko dostojanstvo je svrha po sebi, a ovu Kantovu ideju usvajaju i mnogi znaajni pravni dokumenti dananjice (Univerzalna deklaracija ljudskih prava, Osnovni zakon (Ustav) SR Nemake, Lisabonski sporazum, Ustav R. Srbije itd. ).

Ljudsko dostojanstvo kao samosvrha u nekim pravnim dokumentima dananjice

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i obaveza svih vlasti je da ga potuju u tite. (
Osnovni zakon SR Nemake, l. 1, st. 1) Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajamena Ustavom. (Ustav R. Srbije, l. 23) manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava. (Ustav R. Srbije , l. 19)

Jemstva neotuivih ljudskih i

Preambula Kodeksa etike psihologa Srbije

"Psiholog polazi od toga da nauka nudi znanja i metode, a ne i ciljeve, vrednosti i normativno-etika reenja. Stoga on preuzima obavezu da brine o etikoj strani primene naunih znanja i metoda, prihvatajui slobodno kao svoje vrhovno etiko merilo da ovetvo, kako u sebi tako i u svakom drugom, uvek uzima i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo. Prihvatajui da su ljudske dunosti iznad profesionalnih i odbijajui da se zaklanja psihologijom kao konanim i potpunim znanjem, psiholog nastoji da psihologija bude u njegovim rukama a ne on u njenim.

Konsekvencijalistike etike
Konsekvencijalistike etike procenjuju ispravnost nekog postupka s obzirom na posledice koje bi on izazvao u datim okolnostima. Neki tipovi konsekvencijalistikih teorija: 1. Etiki egoizam (postupak je ispravan ako donosi vie koristi nego tete subjektu) 2. Utilitarizam (postupak je ispravan ako donosi vie koristi nego tete drutvu)

Utilitaristika etika
Vreme nastanka: XVIII-XIX v. Podruje nastanka: anglosaksonske zemlje Predstavnici: Deremi Bentam, Don Stjuart Mil (XIXv.), Piter Singer (XXXXIv.) Osnovne ideje: Moralnost postupaka treba ocenjivati prema njihovim posledicama (konsekvencijalizam). Korist (shvaena kroz zadovoljstvo i patnju) je osnovno merilo morala. Ispravni postupci su oni koji uveavaju zadovoljstvo veine.
1748-1832

Utilitarizam
Utilitarizam nastaje kao reakcija na Kantovu etiku koja zanemaruje znaaj posledica za procenu ispravnosti nekog postupka. U tom smislu, Bentam smatra da je kanjavanje besmisleno i nemoralno ako nee imati pozitivne posledice. (Surovo je ak i krivca izloiti beskorisnim patnjama.)

Utilitaristika etika
Najoptiji etiki princip klasinog utilitarizma naziva se raunica sree: dobro je ono to doprinosi najveoj moguoj srei najveeg broja. Utilitaristi svoju etiku smatraju demokratskijom i realistinijom od deontolokih etika.

Singerova verzija utilitarizma

Piter Singer, australijski filozof, tvrdi da savremena doktrina o ljudskom dostojanstvu predstavlja jedan vid diskriminacije prema ivotinjama specizam. On zastupa negativni preferencijalni utilitarizam ije je osnovno naelo umanji patnju, te je on iz te perspektive i teorijski utemeljio ovekove moralne obaveze prema ivotinjama, a ne samo prema ljudima.

Kritika utilitarizma
Klasini utilitarizam postupka kao teorija koja se zasniva na koristi veine ne moe da zasnuje ideju da prava nuno pripadaju svakome. Svoenje na apsurd: Misaoni eksperiment lutrija preivljavanja amerikog filozofa Dona Herisa predstavlja kritiku klasinog utilitarizma postupka

Etika vrlina
Etika vrlina nastaje u drugoj polovini XX veka kao rekacija na konstantnu krizu morala u drutvu i nemogunost postojeih etikih teorija da je ree. Shizofrenija modernih moralnih teorija (M. Stoker): moderne moralne teorije odgovaraju na pitanje ta je ispravno postupanje ali ne i na pitanje kako ljude motivisati da tako postupaju. Poznati predstavnici: Bernard Vilijams, Elizabet Enskomb, Alaster Mekintajer, Marta Nusbaum

Etika vrlina
Deontoloka etika i utilitaristika etika su razvijene na sva tri etika nivoa, dok je etika vrlina prvenstveno razvijena na metaetikom nivou. Etiari vrlina smatraju da je problem deontologije i utilitarizma njihov optiji pristup prirodi morala.

Etika vrlina
Postojei problemi krize morala ne mogu se reiti samo ako se trae odgovori na pitanje ta je ispravno reenje moralne dileme ili koje su ovekove dunosti, nego je potrebno istraiti ta je to dobar karakter i kako se on formira. Karakter temperament

Etika vrlina kao obnova antike etike

U sreditu ove teorije su pitanja ta je vrlina i kako se ona stie? Sredinje pitanje moderne etike Prema kojim pravilima treba da postupam? zamenjuje se pitanjem: Kakav ivot je za oveka najbolji? i Kakva linost treba da budem? Etika vrlina polazi od obnove antikog, naroito Arsitotelovog shvatanja vrline.

Pojam vrline
Vrlina je pozitivna karakterna crta linosti. I Platon i Aristotel su smatrali da se vrlina moe uiti. Prema Aristotelovom uenju, vrlina je neophodni element najboljeg mogueg ovekovog ivota. Bez vrline nije mogue postii eudajmoniju. Eudaimonia (blaenstvo) je najvie dobro i svrha morala. Eudajmonistike etike su one koje sreu/blaenstvo vide kao svrhu morala. Vrlina je stanje s izborom (svesno je biramo). Prema Aristotelovom uenju, postoji dva tipa ljudskih vrlina: intelektualne i karakterne.

Aristotelovo tumaenje vrline

Za sticanje karakternih vrlina, neophodna je navika i zato je vano uvebavati ih jo od detinjstva. Intelektualne vrline zahtevaju intelektualnu otrinu, znanje i iskustvo. Intelektualne i karakterne vrline su meusobno povezane, te je za valjan karakter potreban izvestan stepen intelektualne otrine. Nedostatak karakternih vrlina moe takoe da izopai intelektualne vrline (tako nedostatak hrabrosti moe da umanji razboritost). Intelektualne vrline: mudrost, razboritost Karakterne vrline: pravednost, hrabrost, umerenost, dareljivost itd.

Karakterne vrline predstavljaju stanje promiljenih udnji. Vrline nisu negacija ljudskih udnji, nego sredina izmeu krajnosti prekomernosti i krajnosti nedovoljnosti. Hrabrost je sredina izmeu kukaviluka i drskosti/ludosti, dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnitva. Karakterna vrlina nije sredina u smislu mediokritetstva, nego sredina kao harmonija (previe straha e unititi nau mogunost ostvarivanja ciljeva, ba kao to e je unititi i premalo straha jer emo srljati u opasnost, a viak i manjak straha e esto proizvesti i nerazboritu procenu naih ciljeva to jest onoga to moemo postii).

Karakterne vrline (Aristotel)

Porok manjka
kukaviluk bezoseajnost

Vrlina
hrabrost umerenost

Porok vika
drskost, ludost razuzdanost, pohlepnost, pohotnost rasipnitvo arogantnost nanoenje nepravde saaljivost

krtost poniznost, poltronstvo trpljenje nepravde indiferentnost

dareljivost samopouzdanje pravednost empatinost, saoseajnost

Razboritost i mudrost
Razboritost podrazumeva domiljatost u sredstvima za postizanje cilja i poznavanje ispravnih ciljeva. Razboritost nije isto to i lukavost. Mudrost se odnosi na poznavanje prvih principa i ispravnih ciljeva.

Sticanje i negovanje vrlina u kontekstu profesionalne etike

Za sticanje vrlina od velikog znaaja je moralno vaspitanje i usavravanje, a negovanje vrlina zavisno je od postojeeg okruenja u kome pojedinac ivi. U profesionalnoetikom kontekstu etika vrlina se ne usmerava na pokuaje da odreene postupke oceni kao ispravne ili neispravne, nego da razmotri koje su centralne karakterne crte potrebne za izvestan tip profesije i kako ih stei i ouvati. Koje su kljune profesionalne vrline? Kako obezbediti uslove za negovanje vrlina? Primer: profesionalna etika sudija Centralna vrlina sudija je pravednost, a s njom u vezi su hrabrost i posveenost. Standardi sudijske etike: nezavisnost, nepristrasnost, profesionalnost, posveenost, integritet, odanost Kodeksu. Nezavisnost i nepristrasnost sudija kao preduslovi pravednosti. Neke pretpostavke nezavisnosti i nepristrasnosti: dobro sprovedena podela vlasti, bezbednost, materijalna zbrinutost, zagarantovanost radnog mesta, izostanak pritiska javnosti, izostanak sukoba interesa, apolitinost, znanje i razboritost. Neke pretpostavke posveenosti: nespojivost, ogranien broj predmeta. Pod integritetom se podrazumeva moralna celovitost.

Kantova deontoloka etika: - Univerzalizovanje moralnog postupka - Ljudsko dostojanstvo kao etika vrednost koja pripada svakom oveku. - Autonomnost kao neophodni preduslov moralnog postupka. Utilitaristika etika - Znaaj posledica za prosuivanje ispravnosti nekog postupka

Neki znaajni uvidi tri etike teorije

Etika vrlina - Moralna svest ima tri dimenzije (intelekt, oseanja, motivacija) i etika teorija mora sve da ih uvai ako treba da bude primenljiva. - Etika mora da istrai ta je to dobar karakter, kako se on formira i ta spreava njegovo ouvanje. - Etika treba odgovori na pitanje koje su kljune ljudske (i profesionalne vrline) i kako ih razvijati i negovati. - Za dobar karakter, vano je razvijanje i intelektualnih i karakternih vrlina. Intelektualne vrline obezbeuju jednu valjanu filozofiju ivota, dok nas karakterne vrline uvaju od srljanja u porok vika ili manjka.