Slon

U varoici K. ima hiljadu i osam stotina stanovnika, est sokaka, tri popa, sedam kafana, jedan sreski naelnik, dva penzionera, sedamnaest udovica, tri uitelja, dve uiteljke, jedan pretsednik optine, dve pijace, etiri politike stranke itd. Da ne bi ovakav poetak liio na izvod iz kakve geografije ili putopisa, valja odmah da preem na priu o jednom udnovatom dogaaju koji se desio u varoici K. Dakle, sem svega nabrojanog, u varoici K. ima sad i jedna menaerija. Vratila se sa nekakvog vaara, na kome je zlo prola, pa svratila i ovde na nekoliko dana. Istina, kad je menaerija stigla, pisar Paja je rekao: U nau varo bilo je ba suvino dovoditi kakve ivotinje!" Ali je estit Slovenac, gospodar menaerije, svratio od nude, jer nije imao troka da dalje putuje. Kod gazda Save bakalina uze malo dasaka i klinaca na veresiju, kod Nika sapundije meso za ishranu ivotinja; kod ovog ovo, kod onog ono - elem estiti gazda napravi nekakvu malu baraku, pa sutradan u zoru udari bubanj kroz varo i na svakom oku gazda zastaje da izgovori ovu poznatu re: Velikolepna svetska menaerija. Doite da vidite to dosad niste videli!" itd. Meutim, kad uete u menaeriju, koja je uostalom imala svega est ivotinja, gazda vas najpre dovede do jednog smrdljivog kaveza i otpone ovakvo objanjenje: Medved u nauci nazvat Ursus bellicosus strailo sveta. Dosada je pojeo dve gazde menaerije. Kad je prolog leta sa jednom menaerijom, od koje sam ga kupio, bio u Moskvi, ovaj je medved razbio reetke od kaveza, pojeo gazdu i progutao jednog momka, pa zatim pobegao u oblinju Bulonjsku umu. Tri dana su bili u Moskvi zatvoreni svi duani, bogatiji svet pobegao je u oblinju varo Irkuck, a u Moskvi ostao je samo general Gurko. Iz Petrograda su jednako letele depee i pitale: Gde je sad medved; ta je sa generalom Gurkom; ta je sa generalom Robekinom? Ovde se uje da je progutan general Bigajev! itd.

Meutim, taj medved, koji je s tolikim ruskim generalima imao posla, tako je po spoljanosti izgledao, kao da je zaista bio u Moskvi, ali ne prolog leta, nego jo sa Napoleonom 1, kada je ovaj pohodio Moskvu. Bio je tako oerupan, izgledao odrpan, da je prosto liio na kockara koji je jue puten iz hapse. Slona bi trebalo sa saaljenjem obii, jer je toliko bio ma tor i oklempavio, da je liio na najobinijeg prosjaka koji pred crkvom prosi. I on, razume se, ima svoje latinsko ime i priu kako je odneo radu buharskog" do lomae, koji je spaljen od strane engleske ekspedicije". Englezi bi danas vrlo rado otkupili ovog slona za spomen. Zatim ima jedna ptica, koja je sasvim nov pronalazak' za nauku, pa zato jo i nema svoje popularno ime", a u nauci se naziva Sociosus dulicivitoperus". Ova je ptica znamenita to svoje male ne raa pomou jaja." Kad gledalac malo bolje zagleda u ovog Sociosus dulicivitoperus", sve mu lii na nau domau patku, kojoj je rep samo umoen u veblau (1) ili tako neku boju; meutim, ona i ne pravi na gledaoca toliko utisak svojim obojenim repom, koliko osobinom da ne raa pomou jaja". Zatim ima jedna lisica kojoj su otseene ui, da bi se mogla nazvati vedska lisica." Ima jedna vidra i jedan majmun, koji je najposle jo jedini malo priliio, i, kao da je to znao, bio je veoma gord prema svima ostalim ivotinjama, pa ak i prema gledaocima. Kao sedmi egzemplar u ovoj menaeriji mogla bi se raunati ena gazdina. To je bilo tako suvo stvorenje s tuom prljavom kosom, izgladnelo i prozrano, da ti se ini, mogao bi je uzeti u ruke, pa je zguvati kao tabak hartije. Njeno odelo izgleda ti kao da su ga trpkali Sociosusi dulicivitoperusu", a kosa u takvom neredu, kao da joj je vilama nabacana na glavu. Ona je sedela na kasi, a ta je kasa tako mala i zavesama pokrivena, da je izgledalo kao da i ona sedi u kavezu. Kad sam je video, gotovo sam oekivao da mi gazda menaerije, pokazujui na nju uzvikne: U nauci poznata pod imenom: Mulier Feminis. Nije tako retka ivotinja, ali se vrlo teko pripitomljava itd.

Graani varoice K. ili su i gledali menaeriju, ali kad su ve svi otili I videli, gazda je proraunao i dobio 210 groa, raunajui ulaznu cenu po gro na glavu. Varoica K. nije mogla vie gledalaca dati, ba da je bilo i 20 para ulaznica. estiti gazda menaerije, meutim, za osam dana bavljenja, napravio je 518 groa duga, samo za meso, jer su ivotinje morale jesti, a on je svakako morao piti. Niko sapundija davao na veresiju danas, davao sutra, ali kad proe i nedelja dana, a brat Slovenac ovako i onako izvija, Niko veli: Napii priznanicu! Brat Slovenac veli: Drage volje! i napie mu priznanicu na 518 groa. Kad je proao i deveti dan, a Slovenac uvideo da se dugovi pet puta jae penju no prihodi, sedne jedno vee sa enom, donesu oku vina i ponu da razgovaraju ozbiljno o sebi i svojim ivotinjama i o tome kako se ovako vie ne moe. Oni donesu i izvesnu odluku, koju je sutradan saznala i cela varo, tj. ujutru, kad se otvorie epenci, po celoj se varoici prosu glas da je potovani gazda Velikolepne svetske menaerije" pobegao noas, poveo sobom enu, vidru i majmuna, a ostavio sve drugo, tj. medveda, slona, vedsku lisicu i Sociosus dulicivitoperusa. Kao da je grom pukao u varoici K., tako se cela arija zaprepastila na tu vest. Ali najposle cela ostala arija mogla je i da se zaprepasti, a mogla je i da ostane ravnoduna, ali gazda Sava bakalin i gazda Niko sapundija zaprepastili su se istinski. Vlast, kao vlast, dabome, odmah preduze nune mere," jer najposle, vlast za to i jeste tu da preduzima nune mere". Elem, vlast izaalje inovnika da izvri popis svega to je ostalo. inovnik, gospodin Paja, iparta tabak, stavi rubrike, ode u menaeriju, sedne za kasu i pone popis, koji je zatim ovako glasio-: 1. Jedan slon veliki. 2. Jedan par papua pocepanih. 3. Lisica u kavezu bez uiju. 4. Jedan sto, odozgo plav, sa fiokom. 5. Ptica sa plavim repom, slina plovanu, sa kavezom. 6. Jedna muka arapa, sasvim iscepana.

7. Meka sa dosta iskvarenom koom, u kavezu. 8. Pola oke jeksera, obinih. 9. Jedan bubanj, stari i buda kojom se lupa radi sviranja uz bubanj. 10. Jedno veliko platno, prosto, prljavo. 11. Jedan par crvenih zavesa, prostih. 12. Jedno veliko staklo, u kome je, sudei po mirisu, drana rakija. 13. Dve kofe za vodu s drkama. 14. Jedna dugaka motka od drveta. 15. Jedan kai s rupama. 16 Jedna lampa bez stakleta. 17. Jedna tabla na kojoj pie: Velikolepna svetska menaerija. Zatim vlast zapeati menaeiju, a ivotinje kad videe da im pisar Paja ne misli nita za jelo dati, nadodae takvu dreku da je svakome ko je uo morala naii suza na oko od alosi. Slon plakao kao udovica posle est nedelja; a u meke od gladi doao glas mek kao u kanarinke. Ali gospodin Paja, razume se, nije smeo imati srca, jer je bio na zvaninoj dunosti. Dok je Pajin popis dobio numeru, pa reenje, pa dok je predat na izvrenje, razume se, proo je jo jedan dan, a vedska lisica, vrag joj babin, naviknuta na drugiju administraciju, nije htela ni taj jedan dan da bude strpljiva nego, bez ikakvih opravdanih razloga crkne. Sutradan, kad je otpoela licitacija, gospodin Paja stavi u rubriku primedba svojeruno: crkla usled sopstvene smrti"; to kao zato da se ne bi prebacivalo da ju je ko ubio. Na licitaciji je bilo mnogo sveta, gotovo sva, varo, jer, razume se, to je bila najzanimljivija licitacija od svih to su dosad bile na svetu. I makar se ceo svet podmigivao, smejao i dobacivao svakojake rei, gospodin Paja je sedeo ozbiljan na k asi, kao ovek koji razume svoj posao. Plavi sto sa fiokom ode za 7 groa; pola oke eksera za 30 para; ono veliko platno za 19 groa; arapu bacie; par crvenih zavesa uze jedan kafedija za tri groa. Bubanj kupie Cigani za 42 groa. Onu tablu sa natpisom Velikolepna svetska menaerija", kupi jedan bakalin za 9 groa, sa namerom da

izbrie onu re menaerija" pa da stavi bakalnica", jer mu se nekako uinilo da e to biti lep natpis: Velikolepna svetska bakalnica". Par papua prodadoe za jedan gro; mrtvu lisicu za 14 groa; retku ivotinju Sociosusa dulicivitoperusa" prodadoe po ceni po kojoj se prodaju patke, jer onaj to ju je kupio, kupio je za veeru. Ali, kad se sve to rasproda, naie pravi mete i nestrpljivo kretanje meu sabranima, jer gospodin Paja metnu prst na jednu stvar u popisnom spisku i ree, vrlo zvaninim glasom, udarajui naroito na poslednju re. Uvedite slona!" Svet poe na sav glas da se smeje da vie, da se ali tako da se gospodin Pajin glas, koji je nekoliko puta neto objanjavao, nije mogao da uje. Toga radi, gospodin Paja nae za potrebno da obavesti narod i on to uini zaista vrlo prikladnom reju: Zato biste se smejali, molim vas! I slon je stvar kao i svaka druga stvar, pa zato se, molim ne bi mogao i slon licitirati? Eto, naprimer kad smo licitirali papue i jeksere, vi se niste smejali i vikali. Zato?! Zato to su to papue i jekseri. Eto tako isto i ovo je slon. Druga bi to stvar bila, da sam ja sam izmislio slona, ali ja ga nisam izmislio, nego evo ga ovde u spisku i svaki, koji hoe moe proitati da odve pie: slon. Dakle, to nije nita smeno. Posle ovako mudre,rei niko se vie ne nasmeja samo to razdragano i oduevljeno uzviknue: A-a-a-a-a! kad dva pandura izvedoe slona. Slon je, sa udnovatim mirom u dui i na licu dozvolio da se liicitira. Samo u prvi mah, kad objavie da je procenjen sa 200 groa, u njemu se uzbuni ponos, te energino isprui surlu i mal ne fljisnu gospodina Paju, da ovaj veti policajac, ak i to nije predvideo, i jednim skokom sklonio se iza platna. Svet kao svet, razume se, udario opet u smejanje, a gospodin Paja, koji se vrati, istina bled kao krpa, ali opet zvaninoga izraza na licu, sede ponovo na stolicu dodajui: Eto, zato se ja ne smejem, molim vas. Tu nema nieg smenog! Najposle poe nadmetanje. Neko dodade jednu paru, a drugi neko gro. Razume se, nikome ne treba slon, ali ga licitiraju ale radi, jer uz svaku paru, koju po neko doda, poleti sa svih strana po deset aljivih dodataka i primedaba.

Gazda Niko, sapundija, koga se cela licitacija najvie tie, jer je glavni poverilac, i ima mnogo da prima, stara se siromah da svaka stvar izie makar sa pola groa skuplje. I on licitira, koliko da popne cenu, ali se uvek stara da ne ostane stvar na njemu. Tako i kod slona. Doe do 206 groa, sve u ali, Niko sapundija dodaje gro - 207; neko drugi dodaje 2 proa; trei 20 para; etvrti 20 para, izae 210 groa. Niko sapundija dodaje jo jedan gro - 211 groa; neko dodade paru, pa se uutae. Niko, da opet pomakne, dodade jo jednu paru. Sad ba svi uutae. Lupa dobo, slon strpljivo mirka; gospodin Paja pregleda po redovima hoe li koji jo to kazati, a Niko sapundija uzvrdao se i nudi jednog do sebe da doda jo jednu paru. Hoe biti, nee biti, ali - niko ni da zine. Niko dodaje, jo jednu paru, aja, niko da prihvati. Prvi put!... Niko sapundija gleda u gospodina Paju, gleda u slona, gleda u narod, pogledom koji ite sauee. Drugi put!... Niko se ee po vratu, i znoji se po elu. I... trei put!... Niko sapundija ispusti ruke i tuno pogleda u slona, a slon promrda surlom i simpatino pogleda u Nika sapundiju. Die se jedna vika i dreka i smej. estitaju mu, zadirkuju ga, i, dok Niko ne umede od uda da se osvesti, pandur mu ve strpa u ruke jednu uzicu, a Niko pogleda i vide, da ve priteava slona. Jedva je toliko jo znao da kae: - Ljudi, ne smejte se bar na muku! Pa poe kui, a slon vrlo ravnoduno za njim sa puno poverenja, da ovaj Niko sapundija mora biti neki dobar ovek. Za njima se dao ceo svet tako da nije bilo nikoga da licitira meku, te je dadoate budzato Ciganima, kojima ve nije bila naodmet. Njko je iao sav utuen. Voleo bi da sad njega vodi ko na uzicu kroz ariju, nego to on vodi slona. Pa onda, ta e kazati Sojka, sapundijina ena, koja, evo, ve etvrta godina, ne doputa da Niko kupi nov eir?! Pa ba i da nita ne kae, ali ta e mu slon, budite bog s nama i majka boja, ko e jo drati slona u kui? Hajde kanarinku ili pitomog zeca, ili kue, pa i srnu, mnogi srnu dre u kui. Ali ta e mu, brate, slon?! Najposle, da ga je kupio sreski naelnik, pa opet nekako prilii. Recimo, naelnik je sreski, ,luksuzan" ovek, pa hoe da dri

slona. Ali ta e Niku, Niku sapundiji slon?! Je l' ko to jo video i uo, i ima li uopte u svetu kakav sapundija koji dri slona? Pa onda mu pade na pamet i to kako je njegova avlija uopte mala, nema gde da dri slona; pa kako njemu treba bar sto oka oena na dan, ako slon jede seno, a ako jede meso, vrag mu babin, tome treba bar jagnje na dan. Boe, kad je ve bio blizu kue, a za njim ide slon, i narod i hiljadu dece, a njemu doe kao da mu je neko metnuo u nogavice dva gvozdena tuka, pa niti moe da previja kolenima, niti moe od teine da kree noge. A polovina stoji cela celcata na kapiji, jer su joj deca ve javila da je Niko kupio slona. A to nije bila obina polovina, kakva bi i priliila jednom sapundiji, ve takva upravo da je crni Niko sapundija samo etvrtina prema njoj i to kad uti, a kad govori, onda nije ni estina u kui. Takvoj dakle svojoj polovini ide ususret pogrueno Niko i dri uzicu u ruci; vodi slona, a za njim cela varo ide. I da na prvi uzvik gospoe sapundike nije upravo slon odgovorio, razmlativ se surlom, teko da Niko sapundija ne bi tu pred celim narodom i sam pretstavljao slona. Ali mu je taj prvi sreni momenat pruio prilike da svojoj eni ubrzo objasni, kako je slona vrlo jevtino kupio, i kako e imati vrlo velike dobiti, jer upravo od slonove masti pravi se najbolji i najskuplji sapun. I ceo svet se zadivio, kad je video kako je gospoa sapundika dozvolila mirno i hladno da se slon uvede u kuu. I tako je sve prolo mirno i lepo. Licitacija se svrila srenije no to se mislilo; Paja pisar ponosito se etao kroz varo, kao ovek koji je ve u ivotu slonove prodavao"; Cigani su ve udarali u nov bubanj; onaj bakalin ve istakao novu firmu, na kojoj sad pie: Velikolepna svetska bakalnica"; meka je ve otputovala na vaare; Sociosus dulicivitoperus je ve pojeden na podvarku... A jedini Niko, crni Niko sapundija, nije jo zavrio svoja stradanja. Najpre nije tri dana izlazio iz kue. Ali ni sam nije znao da li mu je tee sedeti kod kue ili izii u ariju. U ariji su ga ve prozvali Niko Slon i nadovezali su njegovoj nevolji hiljadu pria i priica. Kod kue, opet Sojka, kojoj je morao priznati da

se od slona ne prave ustvari nikakvi sapuni. Pa one svetske rei, koje su dopirale do njihove kue, iako ni on ni gospoa Sojka nisu nikuda izlazili. Persa kujundika kae: - Najposle, Sojka, ionako nema dece! - Ju, Perso, pomeri se, - kae joj Sojka. - Eto i kapetanica nema dece, pa zato ona ne dri slonove. A posle, evo, neka svaka familijarna domaica metne ruku na srce, pa neka kae: ta bi radila da joj mu dovede slona u kuu. Canka, Janka kasapina ena, doe, pa joj kae: - A to, Sojka, ivotinja kao ivotinja Mi imamo kravu, pa je ja mnogo volim. - uti, Cano, bogati, - kae joj Sojka. - ma je to, da kaemo, naprimer, mae, pa da ga uzmem na krilo, da sednem na duanska vrata, pa ajde, ajde. Ili da je ptica, pa da je 'ranim svako jutro sa seme i da peva u duanu, ajdede. Ili da je urka... - Jest, da je urka, to bi najbolje bilo! - dodaje Niko sa puno ubeenja, a koliko da progovori i on neku re. To se tako vodi razgovor kad ima koga, a kad nema nikoga, kad su sami Niko i Sojka, onda ne pitaj. Nekad su razgovarali i ljudski, i to kad su ljudski razgovarali otprilike ovako je ilo: - Dobro, Niko, ti valjda vidi i sam da si budala, - pone Sojka sasvim nenim, supruanskim glasom. - Ne vidim, Sojka, zato sam budala? - Pa eto, ta emo sa ovim slonom sad? - Tako, nek sedi... Neka... Ja ne znam ta emo? - Pa onda, bruka ova, to si nam je popeo na kuu. Cela varo govori samo o nama. Tebe ve zovu Niko Slon. - Jest, zovu me, - odgovori Niko skromno, kao pred uiteljem tek prvog razreda. - Pa valjda jo i mene da prozovu Slonica. Niko, ubio te bog, da te ubije, ja neu celog veka da iziem od sramote u varo, ako to jo bude. - A to da te sramota, Sojka, nisi ti kriva, nisam ni ja kriv. Sudbina nam je takva. Ima ljudi, kojima je ulegla bolest u kui; ima opet, pa se pojavljuju aveti po kui, ima ih opet koji imaju tatu u kui, a nama... tako je sueno da imamo slona u kui.

Od sudbine se ne moe pobei. Ja sam jedan put snivao jedan straan san: kao oblak, veliki oblak, pa se sputa sve nie i nie, pa doe nad nau kuu i poe da ulazi kroz odak u kuu. Gledam ja, po drugim kuama izlazi dim iz odaka, a kod nas kao ulazi... To je bilo pre etiri godine, taman o Mitrovdanu. Sojka sapundika se prekrsti dvaput i pogleda, u odak pa zatim mirno doda: Opet ti ja kaem, Niko, budala si ti! To tako kad se ljudski razgovaraju, a kad se ne razgovaraju ljudski, onda ne pitaj. Jedanput su razbili kaiku, kojom se mea sapun pri kuvanju; jedanput su istroili u paramparad est kalupa sapuna, a jedanput su razbili ikonu, tri staklena prozora i gvozdeni vatralj. A to sve zato to oni imaju obiaj, kad ne razgovaraju ljudski, da svako dri po neku stvar u ruci. Pa dabome, kad neko dri neku stvar u ruci, onda je mora nekako i upotrebiti. A slon ve kao slon. Nita ga se ne tiu te kune zaevice. On jede to god dohvati i pravi tete i zakrio celu avliju, te niko ne moe kroz nju da proe. Obrstio ceo dud i slomio vinjicu koju je gospa Sojka svojom rukom zasadila odmah sutradan po udaji. (Ona je onda jo sanjala da e deicu imati koja e, kad odrastu, zvati tu vinju mamina vinja".) Nikova je kua niska, pa na krovu se sui sapun, a slon lepo dohvatio surlom kalup po kalup, pa se baca preko plota na decu koja ga zadirkuju. Bacio tako svih est oka sapuna to je bilo na krovu. Pa onda napunio surlu vodom, prebacio glavu preko plota, pa kroz otvoren prozor na ivka ustera kuu, napunio ljudima sobu vodom i to ba kad su ruali. Sve ih isprskao i iskvasio i deca se preplaila; najmanje dobili fras; srednje razbilo glavu, najstarije kako je turalo zalogaj u usta, zavuklo viljuku ak do rese i probuilo resu; tata ivka ustera pogreila pa mesto u vrata, utrala u veliko ogledalo I iarala svu glavu; a egrt koji je doneo jelo prsuo ceo celcat uve ivku usteru na glavu i ivku na jednom mestu odmah otpala kosa. ivko se, bogami, digao i podneo tubu. Pa malo sve to bilo, nego i uiteljica etala sokakom pored plota, a kao nedelja, te puno sveta sokakom, pa slon pruio surlu preko plota, a uiteljica se uplaila, potrala i pala, a tu su bila i deca koja kod nje ue, pa

to je video i sreski naelnik, koji je samim poloajem pozvan da se stara da slonovi ne prave uzbune. A crni Niko samo se gruva u glavu, a gospoa Sojka, poimajui pravilno svoj supruanski poloaj, pomae mu, tj. i ona ga gruva u glavu. ta e sa slonom, ako boga zna? Da ga proda, nee ga niko; da ga pokloni (nudio ga je svakom redom), nee niko; da ga pusti pa da ide kud ga oi vode i noge nose, ne sme od policije, bie kanjen. Sve je on to raspitivao i sve doznao. Da ga ubije, ime? Kazali su mu da od puke j nee poginuti, nego e se samo razjariti, pa teko onome koga doepa. Od toga bi poginuo, ali teko crnom Niku, malo mu je to je kupio slona, sad mu jo treba da kupi i top. Da ga otruje?! Padali su na tu misao i on i gospoa Sojka, i slon je dosada pojeo najmanje jednu oku miomora i plavog kamena, ali nita to njemu. Pravi se nevet, kao da nije ni liznuo miomor, plavi kamen i zeleni kamen. ta vie, otkako je jeo ove otrove, ne baca vie sapun gazda Nikov, ve ga jede i to tako slatko da po itav sat zatim lie usta. Pa bar da je to, da se nae neki prijatelj, da usavetuje Nika ta e s ovom napau? Ali niko, niko ne zna. Hoe siromah ovek da izludi. Ali, jednog dana doe veseo i preveseo kui. Bio u kafani i tamo ga nauili ta e da radi sa slonom. Milan najder (bio je est godina kalfa u Beogradu) kazao Niku da bi najbolje bilo da slona pokloni osnovnoj koli. To treba da se deca ue, a posle uitelj Marko i onako zbira leti razne leptire i bube. Dakle, kad pravi zbirku buba - veli Milan najder, onda e tim pre praviti zbirku slonova." Milan najder je pouio Nika kako e uiniti taj poklon. Sutradan, Niko napie gospodinu Marku, uitelju, pismo ove sadrine: Potovani gospodine! Kao to je Vami i celoj ovdanjoj potovanoj varoi poznato, ja sam jedan sapundija, koji sam pravim i prodajem sapun u duanu, u ovdanjoj varoi. Pored mene, u mome branom ivotu, ja imam svoju enu Sojku, sa kojom provodim ivot od poetka kako smo se uzeli. Mi pak, iako smo sapundije,

razumemo ta je to prosveta, sa kojom se deca pouavaju nauci i mnogim drugim stvarima poleznim (2) za ovdanju varo i uopte u narodu. Kako mi razumemo ta je to prosveta, to dabome znamo da su za svahu nauku potrebne razne bube, leptiri i svake druge ivotinje. Takvu jednu ivotinju, za polzu i pouku naroda, radi smo i mi da poklonimo ovdanjoj koli, a to je jednoga slona. Mi to inimo od dobre volje nae i od velike, ljubavi prema koli i radi smo samo da se ovako zapie: Niko sapundija i njegova ena Sojka za svoje zdravlje i za svoju duu poklonie za veita vremena ovdanjoj koli jednoga slona. Molim Vas, poljite koga jo danas da slona odvede u kolu. Va potovalac, Niko Josi, sapundija i ljubitelj prosvete " Meutim, kako se svrila stvar? Tako, da se i sam Milan najder zaudio. Gospodin Marko je odgovorio da ne moe primiti slona, jer mu ne treba i preporuio je Niku sapundiji, kao ljubitelju prosvete", da uini kakav prilog siromanim acima. Milan najder se udio Marku uitelju, jer on zna (on zna to pouzdano), da u Beogradu na Velikoj koli (3) ak i male puie zbiraju, a kamoli nee slona. Najzad, Niko je morao pasti u oajanje. Jednoga dana padne na ludu misao, - uostalom svojina gospoe Sojke, - da nou izvede slona daleko izvan varoi, pa da ga pusti neka ide bez vraga; nek ode negde u planinu, pa nek tamo ivi. Tako bi reeno i to reenje uvali su i on i gospoa Sojka kao veliku tajnu. Jedne noi, kada je pono ve prevalila, dignu se on i gospoa Sojka. Upravo oni nisu ni legali, ve samo ugasili sveu u sobi svojoj, da bi komiluk mislio, da oni ve uveliko spavaju. Dignu se dakle te iziu polako u avliju. Sojka najpre otvori kapiju i naviri te pregleda sokakom, nema nikog. Zatim, bez ikakve larme, da ne uju komije, odrei Niko slona i u ime boga, poe s njim u mrak. Sojka je sva drhtala dok se Niko nije vratio. Tek posle jednog sata vrati se Niko veseo i preveseo, kao da mu je neki teak kamen pao sa srca. Kad je uao u sobu, zapita ga Sojka

- Pusti li ga? - Pustih. - Ode li? - Ode. Njoj naioe suze radosti i zadovoljstva na oi, te u ovom uzbuenju dohvati Nika za kosu i udari mu pet est aka po vratu kao pouku. - E, 'ajd sad, pa sutra kupi kamilu. Niko ni rei ne ree na to, i pored nenih udaraca, on se samo zadovoljno smeio i krstio se pred ikonom, molei se bogu da samo njegovom najcrnjem dumaninu (naprimer Luki sapundiji" aptao je Niko uz molitvu), poalje slona u kuu. Tu su no slatko i preslatko spavali, a Niko je jo i sanjao kako sad izlazi dim iz njegovog odaka. Ve i po tom snu videlo se da je bog zavrio njihovu zlu sudbinu i spasao ih napasti. Zato ujutru, im se probudio, Niku je prva dunost bila da se triput prekrsti pred ikonom sv. Trifuna, svoje slave. Ali - taman s prekrstio jedan put, a neko zakuca jako na kapiju i Niku ostade ruka kod i svjatago duha, upravo kod desnoga ramena. Taj, koji je lupao u kapiju, bio je sreski pandur, ali ne obian pandur, napr. pandur sa dugakim brkovima i kratkim pozivom u ruci ili, naprimer, pandur sa irokim pesnicama i uskim pogledom na graanska prava, ve to je bio pandur sa uzicom u ruci, i to uzicom kojom je vodio Nikovog slona, i to je jo malo, nego je pandur saoptio Niku i taj uas, da je slon poinio velike tete: zatro je sav usev Diki bojadiji; rasturio etiri plasta sena Peri mutavdiji, pregazio je dva jagnjeta Joci vinogradiji, rasturio je slamni krov sa kue u vinogradu gospodina Pere, penzionera. Poplaio je volove jednome seljaku, te su rinuli u rov i skrhali kola. Ej, ej, ej! Greni Niko i vesela gospoa Sojka! Naie im krv na oi, pa kunu slona i proklinju, a kunu i sebe i proklinju. - Ja ne znam zato je bog i stvorio te slonove na svetu?! - pita se u udu greni Niko. - Ako je samo za ljubav menaerije, onda, brate, ja nisam nikakva menaerija, ja sam sapundija! - Bog je znao da ima budala kao to si ti, - veli gospoa Sojka pa je zato stvorio slonove.

- E, pa ko sam budala, to me bog ne ubije ujedanput, nego me ovako mui. Bog se prosto ali sa mnom i ja isto verujem, ako se mi ovog slona otarasimo, bog e nam poslati kamilu u kuu, pa onda moebiti kita, pa divljeg vepra, pa jo tako neto. Pa ta je to, boe, ako si bog? Zato sam ti ja kriv kad svake nedelje idem u crkvu; slavim poteno slavu; svakog meseca mi se sveti vodica u kui; ne legnem, ne ustanem da se ne prekrstim! - i Niku udarie suze na oi kao u malog deteta. Napodne je uo Niko jo uasnije glasove. Naime, pred sreskim naelnikom, lealo je sedam tubi protiv Nika sapundijke, i to: 1. Tuba gospodina penzionera, kojom trai 60 dinara naknade za razrueni krov; 2. Tuba jednoga seljaka za nokrhana kola i laku povredu; trai 100 dinara naknade; 3. Tuba Pere mutavdije, kojom trai 60 dinara ottete za rastureno seno; 4. Tuba Joce vinogradije, kojom trai 12 dinara ottete za zgaena dva jagnjeta; 5. Tuba Dike bojadije, kojom trai 200 dinara ottete za uniteni usev; 6. Tuba ivka ustera, Nikovog komije, kojom moli vlast da Niko plati jedno veliko ogledalo i doktora koji lei jednu razbijenu glavu i jednu probuenu resu viljukom, kod dva starija deteta, i fras kod najmlaeg; zatim ranu na babinoj glavi; jedan razbijen uve i jedan par odela ivka ustera; 7. Tuba gospoe Leposave uiteljice, kojom javlja vlasti da joj deca ne smeju da dolaze u kolu sokakom pored Nika sapundije, i da je i sama pretrpela strah, i izloila se, zbog izvesnog slona, neprijatnostima. Stvar je dakle bila uzela upravo takav tok, da se vratila onamo okud je i poela. Gospodin Paja pisar je prodao slona, njemu se sad cela stvar i vratila. Nije se imalo ta ekati. Niko je morao vrlo urno da radi, ako je mislio da ne navue jo vee nesree na kuu. Poto se posavetovao sa Sojkom ode advokatu.

Advokat najpre potrai od Nika dve banke. Kad ih je doneo, advokat ih savi lepo naetvoro i metnu u dep od prsluka, pa odmah smisli da ,,ipak ima izlaza". Advokat ga dakle posavetuje da na brzu ruku prenese sve svoje imanje na enino ime. Gazda Niku, koji je i inae sva svoja prava ve bio preneo na gospou Sojku, vrlo je vao bilo pristati jo na tu formalnost samo. Zatim, advokat mu posavetova da gospoa Sojka, poto se izvede slon iz kue, zakljua kuu i otputuje odmah nekuda u drugu varo. Savet je bio vrlo mudar i Niko ga primi oberuke. Posle ruka, oko tri sata, Niko sapundija dobi sedam kratkih poziva, a na svakome po tri crvene trikle, dakle svega dvadeset i jedna crvena trikla. Niko je prebrojao nekoliko puta i bilo je ustvari dvadeset i po crvenih trikla, jer je jedna za pola bila kraa. No to to je jedna bila za pola kraa nije niukoliko promenilo stvar, jer sutra, ve u osam sati ujutru, Niko sapundija morao je da pretstane naelniku sreskom. Meutim, da bi se stvar jo vema zaplela, Niko sapundija ne doe sam u policiju, nego povede i slona, a dotle je ve imanje bilo preneto na gospou Sojku, i ona, im je slon izveden iz kue, otputovala je, a kuu zatvorila. Gospodin Paja pisar, dakle, imao je dve stranke pred soboi, tj. sedam tuilaca s jedne strane, a Nika sapundiju i slona s druge strane. Ne treba sad ni kazivati da se slegao silan svet u policiju. Prethodno sasluanje sastojalo se iz jednog velikog dijaloga izmeu gospodina Paje pisara i Nika sapundije. Taj dijalog, eno ga crno na belome, i sad u aktima; pa kako je od naroite vanosti za pravnike, zoologe i sapundije, mi ga za ljubav ova tri esnafa iznosimo u celini. Za stolom, dakle, sedi gospodin Paja pisar, oko njega etiri olje ispijene kafe i kod svake:, dvaest para na tablici, to su sputali pojedinci, koji su se sasluavali, kao na ikonu. Niko sapundija, meutim, stoji kod vrata; sav bazdi na loj, a uveliko i sam poe da dobija fizionomiju slona. Gospodin Paja pisar (poto je isekao etiri, nokta velikim kancelarijskim makazama i pripalio cigaru, pustio gust dim i za

ovim gledao dok se nije rasuo pod tavanicom, pogleda zatim u Nika i pone kancelarijskim glasom): Ovaj... Gazda Niko! Niko sapundija (nekim tankim glasom, koji samo pred vlau upotrebljava): Molim! Gospodin Paja (opet kancelarijskim glasom, koji je sasvim razliit od onoga kojim govori kod kue ili u kafani): Ti se zove Niko Josi? Niko: Sasvim tako, i sapundija sam u ovdanjoj ariji. Gospodin Paja: Osim sapuna ovaj... zanima li se ti jo im? Niko: Jest, gospodin Pajo, pravim lojane svee. Gospodin Paja: Ne razume ta te pitam. Osim sapundinice, bavi li se ti jo i kakvom sporednom radnjom? Niko: Boe sauvaj, ova me varo zna kao potena oveka, kako bi se ja mogao da zanimam kakvim sporednim radnjama. Gospodin Paja: Protivno tvojim iskazima meutim, a po saznanju vlasti... (ova se fraza dopade gospodin Paji te je okruglijim glasom ponovi), protivno dakle, tvojim iskazima, a po saznanju vlasti, ti se bavi jo i odravanjem jednog slona u ovdanjoj varoi. Niko (sasvim sitno i brzo): Molim pokorno, meni ga je vlast prodala. Sami znate, gospodine Pajo, vi ste mi ga prodali. Gospodin Paja (kao malo ljutito): Ne pitam te ja ko ti ga je prodao, nego mi odgovori: zato dri slona; ta e tebi slon koji je, kao to je poznato, ivotinja, a to se ne moe drati u jednoj ureenoj varoi i pred oima vlasti? Ti si, bolan, jedan majstor; ti nisi, da kaemo apotekar ili konzul, pa da dri slonove ili tako neto. Zar te nije sramota od sveta! udo jo, kad izae u etnju, ne uzme slona za uzicu, pa da ga vodi. Ne gleda tvoj posao i tvoju krasnu radnju, nego ti slonovi trebaju. udo onda nisi kupio i bubanj, pa da ide od oka do oka. Sram te bilo! Niko: Molim vas, gospodine Pajo, evo da razgovaramo kao ljudi... Gospodin Paja (viim glasom): Ne moemo mi razgovarati kao ljudi, razume li. Ti ima meni samo da odgovara, tano, jasno, razgovetno, razumljivo: u kakvoj celji ti dri slonove? Niko (pogrueno): Onako, gospodin Pajo, bez celji, molim. Gospodin Paja: Dobro, recimo, nema nikakve celji, ali: je li tebi poznato da je slon ivotinja?

Niko: Jeste, poznato mi je. Paja: Je li ti poznato dakle, za to se uopte dre ivotinje u kui? Niko: Jeste, da laju nou. Paja: Ama, ko da laje? Niko: Pa kue, gospodine Pajo. Paja (neto runo kae Niku pa onda nastavi mirno): Ti ne razume ni svaku treu moju re. Moram sasvim prosto, sapundijski, da razgovaram s tobom. Dakle, tebe su tuili, ima sedam tubi; tvoj slon pravi tete, razume li, i ti e grdne ottete da plati. Niho: Ja nemam da platim. Paja: Prodau ti duan, kuu, sve! Niemo: To nije moje, to je enino. Paja: A ja u te u haps. Niko: A slona? Paja: Slona u ti poslati, pa neka ga 'rani tvoja ena, kad hoete da drite slonove u kui. Niko: Kod moje kue nema nikog; ena je otputovala i zakljuala kuu, a kua je njena. Paja: Hm! I posle ovog hm!" gospodin Paja doe u ozbiljnu zabunu, jer zaista pred njim pue prostranstvo i tekoa jednog novog pitanja: ta e sa ovim slonom? Najposle, Niko sapundija moe se i u haps strpati, kao to je to pisar Paja neodlono i uinio, ali slon, slon ostaje tu, u avliji sreske kancelarije, vezan za direk. Da se uhapsi i slon bilo je nemoguno, tome su se protivili i svi sreski panduri, a nije bilo oslonca ni u zakonu. I tako sad slon i cela nevolja s njim pade na glavu Paji pisaru. A ta e on s njim? Kako da se veto izvue iz ove stvari, da ne okrnji nita od svojega steenoga glasa vetog policajca?! Tu no je Niko, ma i u hapsu, mirno spavao, ali gospodin Paja je tim nemirnije spavao i prevrtao se celu no. Uvideo je on da je ustvari vrlo ravo svrio posao, jer se sada njemu slon natovario i predviao je, da nee moi lako da ga skine s vrata. Njemu su i ministri i naelnici najahivali na vrat, i

on ih se nekako otresao; ali, boe sauvaj, sa slonovima nije nikad imao posla. ta e, dakle, gospodin Paja sa slonom? Da ga zadri kao prilog aktima po krivici Nikovoj, bilo bi najpravilnije. Ali kakav mu je to prilog, da bog sauva, i kakva bi ta fascikula trebala da bude u koju bi se izmeu akata stavio i slon? I ako je igde valjalo sve misliti na jedno smisliti", to je ovde gospodin Paja najozbiljnije sve i sva mislio, i, bog i dua, i smislio na jedno. Dakle, on ti lepo smisli, da celu ovu stvar sa svima prilozima natovari okrunom naelstvu. To je bila srena misao i gospodin Paja sede da je odmah i izvri. On napie vrlo otrouman akt, u koji stavi kao prilog pod a: sedam tubi, a kao prilog pod b: jednoga slona. to predmet upuuje okrunom naelstvu, goopodin Paja je na kraju akta vrlo lukavo objasnio time, to se pri okrunom naelstvu nalazi i - marveni lekar, ije e struno miljenje po gospodin Pajinim navodima biti vrlo potrebno u ovoj celoj stvari. Meutim, ovim lukavstvom gospodin Paja nije mislio samo da natovari okruno naelstvo, a sebi da skine bedu s vrata, ve je ozbiljno pomiljao, da e samo tim putem moi da se stvar odista rei. A evo kako je mislio, da e stvar ovim putem biti reena: u okrunom naelstvu je vei personal nego u srezu, pa dok akta idu od ruke do ruke, od protokola do registra, od registra do reenja, od reenja do prepisa, potpisa, ekspedici je itd., dotle e valjda prilog koji ide uz akta - cri. Sad dakle cela stvar pree u ruke Riste pandura, i gospodin Paja prospava iduu no onako isto slatko, kao prolu to je prospavao greni Niko sapundija. Rista je uvek dosada akta sa prilozima strpao pod mike" pa putovao u okrug, ali kada je i ovom prilikom hteo to uiniti, uvideo je mogunost da prilog pod b: epa njega. Ristu, i ponese. Zato Rista pone ozbiljno da razmilja o tekoj ekspediciji koju ima da izvri. Onaj isti svet to se skupio na licitaciji; onaj isti svet to je iao sokakom za grenim Nikom; onaj isti svet to je Nika ispratio do hapse, skupljao se sad da isprati i Ristu s aktima i prilozima. Razume se, da mu je svako drukije savetovao, ali se najvea veina slagala u tome da bi trebalo da Rista uzjae prilog pod

b. Zato bi iao peke. Meutim, Rista je bio star i mudar pandur; znao je on da bi time doao u opasnost da akta njega nose, a ne on akta, ili to je jo gore, prilog pod b mogao ga je odneti u neko nenadleno naelstvo, na koje akta nisu ni upuena. Najzad, kako su akta otputovala u okrug, nije ovde glavna stvar; ve je glavno da su akta sa prilozima odista otputovala; da je danuo duom gospodin Paja; da je danuo duom i Niko sapundija; da je danula duom i Sojka sapundika, jer joj je Niko iz hapse poslao depeu ove sadrine: Spaseni smo, vrati se. ___________________________________ to nije Niko znao kako da skine slona s vrata, to je tu muku muio gospodin Paja pisar i to sad tu muhu mui okruno naelstvo, najzad, 'ajd, 'ajd, tako je za samu ovu pripovetku bilo zgodno. Ali, sad nastaje tek najuasniji momenat u celoj ovoj prii, to ja, pisac njen, ne znam kako u sad sa slonom, te jednako muku muim, kako da svrim pripovetku. Mogao bih dodue slona slati od naelstva do naelstva pa i do samog ministra, ali celu tu stvar treba nekako i svriti. Na kraju ove prie, pisac se njen nalazi u vrlo nesrenom poloaju, jer mu izgleda da se i Niko spasao, i gospodin Paja i okruno naelstvo se spasli, a da se cela stvar sad natovarila piscu na vrat. Pa dobro, ta u ja sad sa ovim slonom? Ne mogu ga ni otrovati, ni ubiti, jer je ve to pokuavao moj drug po sudbini, Niko sapundija. Da ga poklonim kakvoj koli, ni to nita ne pomae, jer je i to pokuavao Niko sapundija Doao sam bio na misao da slona predam itaocima ove pripovetke, pa nek se oni posle mue i gledaju ta e s njim, ali... Dok sam ja ovak razmiljao i probdeo nekoliko noi na muci i nevolji, ne mogui da se otresem slona, desilo se neto udnovago i to me je spaslo, te sam danuo duom, kao ono Niko sapundija u hapsi... Znate li ta se desilo ustvari: u arhivi okrunog naelstva izgubila se akta, lepo izgubila se akta, zajedno sa prilozima.

Ah, blagoslovene nae arhive! One su toliko i sitnih i krupnih stvari dosad progutale, pa zar je udo kakvo, ako i jedan slon, jedan obian prilog sa aktima tamo propadne! 1 veblau plavilo za rublje. 2 korisnim 3 Velika kola tako se nekad zvao Beogradski univerzitet.