Ovo je html verzija http://www.megatrendinfo.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=5975.0;attach=8985-a datoteke. G o o g l e automatski generie html verzije dokumenata za vrijeme pretraivanja interneta.

1.Teorijsko i pojmovno odreenje procesa ekonomskih integracija?[1] Integracija ekonomski predstavlja udruivanje tj. sjedinjavanje vie zaokruenih privrednih celina u jednu zaokruenu privrednu celinu. Postoji etimoloko i filozofsko znaenje pojma ekonomske integracije. Etimoloko od latinske rei INTEGRATIO obnavljanje Filozofsko prelazak iz rasutog u usredsreeno stanje Zaokruena privredna celina je teritorija na kojoj se nesmetano kreu roba i svi faktori proizvodnje. 2.ta su regionalne ekonomske integracije? Ekonomske integracije su proces ujedinjenja vie razliitih zaokruenih privrednih celina u jednu jedinstvenu i zaokruenu privrednu celinu Zaokruena privredna celina je ona koja poseduje jedinstveno trite na odreenoj teritoriji Svetska privreda je skup svih razliitih zaokruenih privrednih celina i nije homogena dok je integrisana (homogena) svetska privreda utopija Postoje funkcionalne i institucionalne ekonomske integracije. Regionalne ekonomske integracije su procesi tokom kojih vie razliitih privrednih celina tj. najee vie drava u okviru odreene regije, prelazi u jednu zaokruenu privredu celinu na kojoj su otklonjene sve prepreke za kretanje roba i svih faktora proizvodnje. 3.Kakva je razlika izmeu funkcionalnih i regionalnih ekonomskih integracija? (objasniti i jedne i druge vrste integracija i ukazati na razlike) Funkcionalne ekonomske intergacije nastaju od preduzea, naroito transnacionalnih korporacija i one nastaju zbog motivacije preduzea da posluju globalno Institucionalne ekonomske integracije (regionalne) nastaju sporazumima o sjedinjavanju izmeu drava odreenog ragiona Regionalne ekonomske integracije imaju razliite nivoe od najblaih do najrazvijenijih Tu spadaju sporazum o preferencijalnoj trgovini, parcijalna carinska unija, zona slobodne trgovine, carinska unija, zajedniko trite, delimina ekonomska unija i ekonomska unija 4.U zavisnosti od broja i vrste prepreka za kretanje robe i svih faktora proizvodnje koje institucionalne oblike poprimaju regionalne ekonomske integracije? (nabrojati i objasniti razliite oblike regionalnih ekonomskih integracija) To su: Sporazum o preferencijalnoj trgovini (ugovorne zemlje imaju samo meusobne nie carine) Parcijalna carinska unija ima jednake carine za tree zemlje Zona slobodne trgovine nema meusobne carine, ali imaju razliite carine prema treim zemljama Carinska unija ima isto to i zona slobodne trgovine , ali i jedinstvenu carinsku tarifu za tree zemlje Jedinstveno trite omoguuje potpuno slobodno kretanje ljudi i kapitala Delimina ekonomska unija ima zajedniku ekonomsku politiku Potpuna ekonomska unija ima vladu sa potpunim ovlaenjima

5.ta su to efekti i neto koristi od ekonomske integracije? To su ekonomski dobici zemlje od ulaska u integraciju Efekti i neto koristi se mere saldom (rezultatom) efekata kreiranja novih tokova trgovine i efekata skretanja, odnosno gubitaka tokova trgovine sa trim licima koji su nastali zahvaljujui integraciji. Ti pozitivni efekti niih ekonomskih integracija se vremenom iscrpljuju i drave dobijaju potrebu za viim oblicima integracije. 6.Zato se 9 maj slavi kao Dan Evropske unije? Zato to je 9.5.1950 doneta umanova deklaracija kojom se smiruju tenzije izmeu zamalja Zapadne Evrope Stvara se monetarna saradnja zemalja EU posle II svetskog rata, nastaje Evropska platna unija, time se obraunavaju meseno meusobna dugovanja, a deficitne zemlje dobijaju kredite. 7.Na koja pitanja se odnosio umanov predlog u istoimenoj deklaraciji? umanova deklaracija se odnosila na zajedniko evropsko trite uglja i elika i doprinosila je ekonomskom napretku , do pozitivnom trendu ka integracijama i boljim odnosima zemalja potpisnica, jer su ugalj i elik bili glavni vojni proizvodi, pa se sve vie okretalo od rata ka zajednikim ulaganjima i saradnji 8.Koje su osnovne karakteristike monetarne saradnje zemalja Zapadne Evrope posle drugog svetskog rata? (sporazum o intraevropskim plaanjima, Evropska platna unija) Odmah nakon II svetskog rata sklopljen je sporazum o intraevropskim plaanjima i kompenzacijama, a 1950 god 17 zemalja Evrope osnovalo je Evropsku platnu uniju Njihova karakteristika je bila da su obezbeivale mesene obraune potraivanja i dugovanja zemalja lanica unije, i da su zemlje sa deficitom mogle dobijati kredite od BIS (banke za meunarodne obraune) u odreenom procentu svoje kvote 9.Koji su ciljevi osnivanja zajednice za ugalj i elik? 1952 godine je osnovana zajednica za ugalj i elik, a njeni osnovni ciljevi su: Reavanje sporova izmeu Nemake i Francuske oko oblasti Alzas i Loren I stvaranje povoljnih uslova za razvoj crne metalurgije Ona je nastala 2 godine nekon stvaranja zajednikog trita uglja i elika, tj. nakon umanove deklaracije 10.Rimski ugovori: a.ta ovi ugovori predstavljaju za evropske integracije b.Koji su ciljevi Rimskih ugovora? Rimski ugovori su sklopljeni 1957 godine i njima je stvorena Evropska ekonomska zajednica. Oni su predstavljali i do danas slue kao pravni temelj za Evropske integracije i bie znaajni do donoenja Evropskog ustava. Njegovi ciljevi su stvaranje zajednikog trita (cilj ostvaren 1968) i stvaranje jedinstvenog trita (1992) Sa zajednikim tritem (1968) dola je carinska unija , zajedniki spoljnoekonomski odnosi i sloboda kretanja faktora proizvodnje i kapitala.

Sa jedinstvenim tritem (1992) zajedniki su svi aspekti ekonomske politike. 11.Kada je u pitanju monetarna saradnja zemalja Zapadne Evrope, koja organizacija i kada je zamenila Evropsku platnu uniju? 1.1.1958 godine valute 10 zemalja lanica Evropske platne unije postaju konvertibilne Ukida se Evropska platna unija i osniva se Evropski monetarni sorazum, i njene poslove je i dalje vodila BIS banka 12.Krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina prolog veka, kakva je bila uloga Velike Britanije u procesima evropskih integarcija? Krajem pedesetih, tanije 1959 godine Velika Britanija je bila inicijator osnivanja rivalske grupe EFTA Evropsko udruenje slobodne trgovine 1961 Velika Britanija podnosi prijavu za prikljuenje EEZ Meutim ona biva odbijena 1963 i 1966 na insistiranje De Gola 13.Kada je EEZ ostvarila integracioni oblik zajednikog trita i koje su osnovne karakteristike tog integracionog oblika? EEZ je taj cilj ostvarila 1968 godine, Njene osnovne karakteristike su bile carinska unija (jednake carinske tarife), potpuna sloboda kretanja rada, kapitala i faktora proizvodnje, i zajednika spoljnoekonomska politika. 14.Koje su osnovne karakteristike dokumenata koji su usvojeni 1985 godine Evropa 92? ak Delolor Evropa 92, u 1985 se donose dokumenti koji predviaju stvaranje jedinstvenog trita u EEZ 1992 Njegove osnovne karakteristike su: 1)ukidanje fizikih, fiskalnih i tehnikih barijera za trgovinu u okviru EEZ 2)usklauje se pravna regulativa 3)poinje sa koordinacijom u monetarnoj i fiskalnoj politici 4)usklauju se propisi u poslovanju finansijskih organizacija 5)zajednika spoljna politika, odbrana i socijalna zatita 6.Usavravanje sistema u odluivanju Efekti tog sjedinjavanja su viestruki i veinom pozitivni 15.ta je to Evropska monetarna zmija? Marta 1973 godine lanice EEZ donose odluku o zajednikom plivanju svojih valuta u odnosu na ameriki dolar, zajedniki fluktuirajui devizni kurs Meusobni devizni kursevi odravani metodom kooperativnog prilagoavanja 16.Koje su osnovne karakteristike evropskog monetarnog sistema posle 1979 godine? Evropski monentarni sistem koji je stupio na snagu 1979 godine zasnivao se na modelu deviznih kurseva sa kooperativnim prilagoavanjem. Kooperativno prilagoavanje je sluaj kada se politika fiksnog deviznog kursa vodi uz podeljenu odgovornost vie zemalja koje su po pravilu tesno povezane i meusobno sarauju. Mehanizam uspostavljanja deviznih kurseva u evropskom monetarnom sistemu prestavlja model prilagoavanja u uskim granicama varijacija kurseva izmeu zemalja Svaka lanica evropskog monetarnog sistema imala je mogunost da bira jednu od dve opcije:

-uske okvire koji bi omoguavali fluktuiranje valuta u okviru 2.25% od centralnog kursa -i ire okvire , koji su omoguavali varijacije i do 6% od centralnog kursa Centralne banke bilo koje dve zemlje moraju da interveniu kada njihovi bilateralni devizni kursevi dostignu utvrene okvire. 17.Kada je usvojena Deklaracija Evropskog Saveta o tri faze o prerastanju EEZ u ekonomsku i monetarnu uniju? Deklaracije Evropskog Saveta o tri faze o stvaranju ekonomske, monetarne i politike unije usvojena je u oktobru 1990 Prva faza je MASTRIHT, decembar 1991, a ona je trajala od 1990-1994 Druga faza je trajala od 1994-1999 Traa faza od 1999- do danas Prva faza nastaje ekonomska, monetarna i politika unija. Politika unija podrazumeva zajedniku spoljnu politiku i bezbednost Da bi zemlje pristupile EEZ, moraju ispuniti uslove, ne smeju imati deficit, javni dug i inflaciju veu od propisane Izmene u rimskim ugovorima, ostvrarenje jedinstvenog trita, pristup svih zemalja lanica u Evropski monetarni sistem, kao i koordinacija ekonomskih politika meu lanicama, u okviru postojeih sistema Druga faza- Nastaje Evropski monetarni institut EMI sa seditem u Frankfurtu, i on kasnije prerasta u Evropsku centralnu banku -I dalje ostaaje konano odluivanje na nacionalnom nivou, ali se uhodava i kolektivno odluivanje 1.1.1995. EEZ prerasta u EU, i dobija 3 nove lanice Trea faza nastaje monetarna unija, primena svih relevantnih odredbi iz MASTRIHTa Prenoenje ovlaenja nacionalnih centralnih banaka i uvoenje jedinstvenog novca 1.januara 1999 18.Osnovne karakteristike prve faze evropske ekonomske i monetarne unije? MASTRIHT, decembar 1991, prva faza je trajala od 1990-1994 Stvaranje ekonomske monetarne i politike unije, politika unija znai zajednika spoljna politika i politika odbrane Zemlje koje ele lanstvo u EEZ morale su da ispune odreene uslove, koji su garantovali ekonomsku sigurnost zemlje Javni dug, inflacija i fiskalni deficit nisu smeli da prelaze odreeni procenat Dolazi do izmena u rimskim ugovorima, nastaje jedinstveno trite, sve zemlje su pristupile Evropskom monetarnom sistemu, Uvruje se koordinacija ekonomskih politika meu lanicama, ali jo uvek u okviru postojeeg sistema 19.Osnovne karakteristike druge faze evropske ekonomske i monetarne unije? Ona je trajala od 1994-1999 EEZ prerasta u EU, tri nove lanice I dalje zemlje same imaju krajnje odluivanje ali se uhodava i kolektivno odluivanje Nastaje Evropski monetarni institut EMI, sa seditem u Frankfurtu, koji kasnije prerasta u Evropsku centralnu banku

20.Osnovne karakteristike tree faze evropske ekonomske i monetarne unije? Ona traje od 1999 Primena svih odredaba deklaracije iz MASTRIHTa Nastaje monetarna unija , ujedinjenje nacionalnih centralnih banaka i stvaranje EVRA koji stupa na snagu 1.1.1999 21.Koje su aktuelne dileme evropske ekonomske i monetarne unije? Faze integracije su relativno lako prole (carinska unija, zajedniko trite, jedinstveno trite, slobodna razmena robe, usluga i kapitala) -Meutim, monetarna unija zemlji oduzima veliki deo samostalnosti u ekonomskom pogledu -Zemlje se odriu prava da vode sopstvenu monetarnu i fiskalnu politiku, ime gube veliki deo moi -Ta mo se odnosi na visinu kamatne stope, usmeravanje finansijskih sredstava, visinu poreza, veliinu budeta, privredna kretanja, visinu socijalne pomoi, finansiranja vojske i policije itd. 22.U okviru aktuelnih dilema evropske ekonomske i monetarne unije ta predstavlja proirenje Evropske unije od 1.maja 2004 godine? (osnovne karakteristike, optimisti, pesimisti) Nakon 1.5. 2004 EU dobija 10 novih lanica, koje su znatno nerzvijenije od prvih 15 To oznaava i kraj dosadanje EU, sad ima 25 lanica i 455 miliona stanovnika Menjaju se politika geografija i unutranja struktura i odnos snaga Optimisti predviaju poveanje trita, ekonomsku stabilnost, ekonomska snaga i jaanje meunarodne uloge Dok pesimisti se plae glomaznog sistema u kom e se tee donositi odluke (25 zemalja umesto 15),bie tee upravljati ovako glomaznim nadnacionalnim sistemom i izvravati dogovoreno 23.Rad na Ustavu EU karakteristike i razlozi donoenja Ustava? 2003 godine u Solunu je usvojen nacrt ustava i dat je rok do 1.5.2004 za njegovo donoenje, to nije postignuto zbog nedostatka saglasnosti lanica EU Osnovni razlog, i najvaniji, za donoenje ustava je nastanak EU kao pravnog lica, ime bi se donosile odluke mnogo bre jer bi mogla samostalno da nastupa na meunarodnoj sceni. Dalji razlozi su: 1)zamena svih dosadanjih evropskih ugovora koji su pravni temelj EU 2)jasnija podela vlasti (izvrna, zakonodavna i sudska) 3)izbegavanje preklapanja nadlenosti 4)pojednostavljivanje donoenja odluka 5)usklaivanje nacionalnih propisa u svim oblastima 24.Osnovne karakteristike Evropskog udruenja slobodne trgovine EFTA? Evropsko udruenje slobodne trgovine EFTA je formirano 1959 godine , a kasnije su se prikljuile ICELAND, GREECE i FINLAND Meutim, zbog velike homogenosti zemalja lanica u pogledu nivoa razvijenosti, motiva ulaska u integraciju, geografskog poloaja i politikog statusa, ova integracija je bila jako labava i imala je nivo zone slobodne trgovine.

25.Zbog ega je stepen integrisanosti zemalja lanica EFTE bio znatno nii i skromniji u odnosu na EEZ? [2] Stepen integrisanosti je bio nii i skromniji jer su zemlje lanice EFTA bile po mnogo emu heterogene Razlikovale su se po nivou razvijenosti, politikom statusu, geografskoj lokaciji i motivima za ulazak u EFTA Zato je ona bila na mnogo slabijem nivou integracije od EEZ, Ovo je bila regionalna ekonomska integracija koja ima institucionalni oblik, zone slobodne trgovine, Zonu slobodne trgovine su inile zemlje koje su ukinule meusobne carine ali su imale razliite carinske stope prema treim zemljama 26.Koji institucionalni oblik je imala regionalna ekonomska integracija EFTA i koje su osnovne karakteristike tog institucionalnog oblika? EFTA je imala oblik zone slobodne trgovine, tj. imale su razliite carine prema treim zemljama, a ukinute meusobne Carinska politika prema treim zemljama zemalja EFTA je bila znatno elastinija od EEZ 27.Koje integracione mere su preduzimale zemlje lanice EFTA? Zemlje EFTA su prvo delimino ukinule carine, a 1966 potpuno su ukinule carine u meusobnoj trgovini Dalji koraci su bili: -Prihvatili su politiku ujednaavanja nivoa subvencija izvoza, ukinuli kvantitativne barijere za uvoz industrijskih proizvoda i prihvtile politiku ujednaavanja normi za potovanje fer konkurencije na nivou ove asocijacije. 28.Tokom sedamdesetih godina prolog veka kako su se razvijali odnosi izmeu EFTA i EEZ? Tokom 1972-1973 sve zemlje EFTE su pojedinano potpisale sporazum sa EEZ o ukidanju meusobnih carina na razmenu industrijskih proizvoda Tako je nastala Evropska zona slobodne trgovine (Evropski sistem slobodne trgovine) Od 1977 do kraja 80-ih jaa saradnja ove dve grupacije, a pre 1977 su ukinute sve meusobne carine na razmenu industrijskih proizvoda, meutim zadrale su se mnoge vancarinske barijere 29.Budui da veinu meunarodne ekonomske saradnje zemlje EFT-a obavljaju ssa zemljama EEZ, na koji nain su se ove dve regionalne ekonomske integracije pribliavale jedna drugoj i kako je dolo do sklapanja sporazuma o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora? One su poele svoje pribliavanje od poetka sedamdesetih sa zonom slobodne trgovine, i vremenom su se njihove integracije pojaavale Njih je karakterisalo: 1)udruenje za istraivanje i razvoj EUREKA 2)Pribliavali su svoje ekonomske politike i zakonodavstvo sa EEZ 3)Dolo je do intenzivnog proimanja i pojaavanja veza izmeu EFTA i EEZ 4)EFTA je praktino postala pridrueni lan EEZ 1992 godine EFTA i EEZ sklapaju sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru 1972 lanice EFTA postaju lanice EEZ

Sporazum o EEP omogueno je slobodno kretanje robe, kapitala, lica i usluga i ponovo je osnovana Evropska zona slobodne trgovine. 30.ta je Evropska zona slobodne trgovine i koje su osnovne karakteristike ove zone slobodne trgovine? Vidi 29 31.ta je predvieno sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru? Ovim sporazumom je predvieno slobodno kretanje robe, kapitala, lica i usluga, meutim ona nije bila carinska unija iz razloga to su imali razliite eksterne carine, razliitu spoljnotrgovinsku politiku, a nije bilo obaveze politike integracije i stvaranja saveza EEP je osnovan 1992, i nju su inile EU sa jedne strane i Norveka i Island sa druge strane 32.Zato Evropski ekonomski prostor nije predstavljao carinsku uniju? Evropski ekonomski prostor nije carinska unija pre svega zato to su bile razliite eksterne carinske barijere, razliita spoljnotrgovinska politika, i nije bila stvorena obaveza politike integracije i stvaranja saveza 33.Kako je nastala ekonomska integracija poznata pod nazivom zemlje Viegradske grupe, skraeno CEFT-a, i koje su osnovne karakteristike ove ekonomske integracije? Zapad ne prihvata brzo prikljuivanje bivih socijalistikih zemalja evropskim integracijama jer to nije u njihovom interesu, ve im preporuuje da se prvo meusobno udrue i tako integrisane priu EEZ, na taj nain i nastaje Viegradska grupa Viegradska grupa ili CEFTA je predstavljala centralno evropsku ekonomsku integraciju koju su inile Maarska, ehoslovaka i Poljska a kasnije je prila i Slovenija Formirana je 1991 a stupila je na snagu 1994 Njena glavna karakteristika je da je to zona slobodne trgovine 34.Kakve su perspektive zemalja Zapadnog Balkana da budu primljene u Evropsku uniju? Zemlje Zapadnog balkana imaju 2 puta tj. dve orijentacije 1)prva orijentacija je da sve zajedno meusobno krenu u integracione procese, i tako ujedinjene kasnije uu u EU 2)druga orijentacija je da svaka sama, nezavisno tei ulasku u EU, to nije preporuka Evrope Evropa je poslala jasnu poruku zemljama Zapadnog Balkana: Ne traite od Evrope ono to niste spremni da date svojim komijama Meutim, opte je poznato, i u praksi dokazano, da se zemlje mnogo bre razvijaju kada uestvuju u nekoj regionalnoj integraciji, kao to je sluaj sa SAD i EU 35.Koja je glavna poruka Zakljuaka o regionalnoj saradnji koji se odnose na regionalni pristup EU prema zemljama Zapadnog Balkana a koje je Savet ministra Evropske unije usvojio 28.oktobra 1996 godine? Savet ministra EU je usvojio zakljuke o regionalnoj saradnji 28.10.1996 i poruio nam je da Ne traimo od Evrope da nam da neto to nismo spremni da damo svojim komijama Drugim reima to znai da prvo moramo da popravimo odnose sa svojim susedima i da sa njima uspostavljamo integracione procese, koji e ii do carinske ili ak monetarne unije, pa tek onda da teimo ulasku u EU

36.Zato do sada nije ostvaren regionalni pristup EU iz 1996 godine, i uopte zato do sada nisu ostvarene integracione mogunosti Zapadnog Balkana? Integracione mogunosti Zapadnog balkana su zona slobodne trgovine, pa zatim carinska unija Meutim, integracione procese na Balkanu koe razlike izmeu drava u stepenu industrijske razvijenosti, razvijenosti finansijskog trita, veliine preduzea i stepena otvorenosti svojih privreda. A, uopteno gledano do sada nisu ostvarene gracione mogunosti Zapadnog Balkana, pre svega zato to se na Balkanu sudaraju razliiti interesi SAD i Nemake, tj. EU SAD nemaju interesa za integrativne procese, iako se za to deklarativno zalau EU se za integraciju zalae i na reima i na delima U zemljama Balkana dominiraju interesi SAD u odnosu na EU, SAD nemaju interese za integracije, jer bi neka jaa integraciona celina ugrozila njihove vitalne interese na Balkanu EU ima ekonomske interese, ali je SAD jaa i vojno, i politiki i ekonomski od EU i to je osnovni razlog to se ne deavaju integracioni procesi u nas. 37.ta bi znaila nezavisna carinska unija zemalja Zapadnog Balkana za SAD? Nezavisna carinska unija zemalja Zapadnog Balkana omoguila bi SAD da ostvari svoje strateke ciljeve. U Albaniji i Makedoniji SAD mogu sebi da obezbede strateki znaajno prisustvo S obzirom da se Balkan granii sa Mediteranom, kontrolom Balkana SAD kontroliu i Mediteran, preko koga idu resursi iz Afrike, i time presecaju bliske veze Evrope i Afrike Upravljale su krizom u SFRJ, i dokazali Evropi mnoge stvari, a sada upravljaju krizom na Kosovu i ne dozvoljavaju da se Evropa ujedini i postane jaa od SAD SAD kontrolie NATO, i ratom u bivoj SFRJ su mu pronali novu funkciju nakon hladnog rata 38.Da li su za sada mogui integracioni procesi zemalja Zapadnog Balkana? Za sada je nemogue zapoeti integracione procese na Balkanu, jer mnogo to-ta nije reeno. Razlozi su mnogobrojni, od totalno nedefinisanih ekonomskih i dravnih pitanja u odnosima izmeu Srbije i Crne Gore Zatim terorizam i status Kosova, nedefinisani nai odnosi sa Albanijom, secesionistike tenje u Vojvodini i tenja da se njeno pitanje internalizuje, tenja za revizijom Dejtona u BiH, posledice meusobnih ratova itd. 39.Kakve su perspektive ostvarenja druge orijentacije, odnosno orijentacije svake zemlje Zapadnog Balkana da bude zasebno primljena u EU? Ova orijentacija je teko izvodljiva iz vie razloga: Prvi razlog je velika razlika koja postoji izmeu zemalja Zapadnog Balkana, a najvie zbog razliitih ostvarenih veza sa SAD i EU, u ekonomskom i politikom smislu Drugo, zbog nemanja interesa EU da u lanstvo primi zemlje koje su na mnogo niem stepenu razvoja od njih, jer e imati samo tete od neviranja radne snage, pruanja pomoi itd. Tree, ni zemlje Balkana nemaju interes da nerazvijene uu u EU, jer bi njihova privreda bila progutana od strane EU, imali bi nepovoljne odnose razmene (TERMS OF TRADE), i tako bi imali vie kolonijalni ststus, nego status ravnopravnog lana.

40.Kada bi svaka zemlja Zapadnog Balkana sada bila primljena u EU, kakvi bi bili odnosi terms of trade izmeu razvijenih zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana, odnosno u kakvoj situaciji bi se nale zemlje Zapadnog Balkana? Zbog velikih razlika u nivou privrednog razvoja zemlje Balkana ukoliko bi sad bile primljene u EU, imale bi nepovoljne odnose razmene (TERMS OF TRADE), i na taj nain one bi vie imale kolonijalni ststus, nego status ravnopravnog lana. TERMS OF TRADE je odnos cene uveene robe sa izvezenom Nae trite bi lako bilo zatrpano robom iz EU 41.Da li je Evropa odustala od sopstvenog regionalnog pristupa iz 1996 godine? Nakon izvetaja Evropske komisije o procesu stabilizacije i pridruivanje zemalja Zapadnog Balkana EU, i sama Evropa je odustala od sopstvenog regionalnog pristupa iz 1996 To je uinila iz razloga, jer prouavajui svaku zemlju Balkana ponaosob, ustanovljeno je da za dui niz godina nije postignut znaajan pomak u aspektima privrednog i drutvenog ivota koji je EU zahtevala 42.Kada su u pitanju integracioni procesi Zapadnog Balkana, ta je danas realnost Izvetaj Evropske komisije o procesu stabilizacije i pridruivanja drava Zapadnog Balkana Evropskoj uniji? Na osnovu izvetaja Evropske komisije, u kojoj se ocenjuje sadanje stanje integracionih procesa, moe se primetiti opravdano nezadovoljstvo Evrope u rezultatima. Kris Paten je konstatovao da je uinjeno mnogo manje od oekivanog, i da nisu reeni problemi na koje im je Evropa ukazivala Osnovne primedbe se odnose na: 1)funkcionisanje demokratskih institucija 2)vladavina prava 3)saradnja sa Hagom 4)povoljnost za investiranje 5)korupcija i kriminal 6)poboljavanje poslovne klime 7)poveanje proizvodnje i konkurentnosti 8)potovanje ljudskih i manjinskih prava 43.Kada bi zemlje Zapadnog Balkana mogle same da odluuju o svojim integracionim procesima, kakva reenja bi zadovoljila njihove interese? Reenja koja bi zadovoljila interese zemalja Zapadnog Balkana su formiranje zone slobodne trgovine u skladu sa pravilima WTO i EU, a kasnije jeanje tih integracija i postavljanje temelja za stvaranje viih oblika saradnje kao to je carinska, a moda i ekonomska monetarna unija 44.Stvaranje kog integracionog oblika je predvieno Akcionim planom za harmonizaciju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore? a. da li je taj integracioni oblik uslov za pribliavanje Srbije i Crne Gore EU? b. Koje su osnovne karakteristike tog integracionog oblika Akcionim planom za harmonizaciju ekonomskih sistema SCG predvia se stvaranje jedinstvanog trita i a)njegovim stvaranjem Dravnoj zajednici bi u mnogome bio olakan put ka EU, ujedno i zbog toga to je to jedan od uslova a i zbog toga to se njime omoguava trina realokacija

resursa izmeu Srbije i Crne Gore, koristile bi se komparativne prednosti, specijalizacija proizvodnje, korienje ekonomije obima i dalje sniavanje trokova proizvodnje i cena, jaa konkurencija i uklanjanje pojedinih monopola, integrisano finansijsko trite poveava efikasnost upotrebe kapitala, formira se ravnotena kamatna stopa i kapital e da ide tamo gde je stopa marginalnog prihoda kapitala vea itd. b)Osnovne karakteristike jedinstvenog trita u okviru SCG su: Uklanjaju se sve tehnike, fizike i fiskalne barijere u okviru trgovine izmeu Srbije i Crne Gore, vri se koordinacija ekonomske i monetarne politike i fiskalne politike, ujednaava se pravna regulativa, uklanja se granina kontrola, zajednika spoljna politika, odbrana i socijalne zatite, usklauju se propisi u poslovanju finansijskih organizacija itd. 45.ta je bio osnovni povod za osnivanje organizacije za evropsku privrednu saradnju OEEC? Organizacija za evropsku privrednu saradnju (OEEC) je osnovana 16.4.1948 godine u Parizu Osnivanje ove organizacije je bio jedan od uslova koji je trebalo ispuniti da bi Zapadna Evropa dobila pomo za razvoj od SAD po osnovu Maralovog plana SAD su uslovile pruanje pomoi time to je trebalo reiti pitanje raspodele pomoi, da zemlje Zapadne Evrope saine plan za obnovu i razvoj, OEEC je bila kolektiv koji je saraivao sa SAD u ime Zapadne Evrope pri realizaciji Maralovog plana 46.ta su bili osnovni zadaci OEEC? Osnovni zadaci OEEC su bili: OEEC je bila partner za saradnju SAD sa Zapadnom Evropom radi podele sredstava iz Maralovog plana. Pomo pri poveanju spoljnotrgovinskog prometa primenom dve metode: 1)ograniavanje uvoznih kontigenata 2)prilagoavanjem sredstava i naina plaanja izmeu drava lanica Nacionalne valute nisu bile konvertibilne, pa se deficit platnog bilansa plaao zlatom to je predstavljalo konicu u daljem razvoju uzajamne trgovine Za reenje ovog problema bili su potpisivani sporazumi kojima su se deficiti popunjavali automatski iz kredita i osnovana je Evropska platna unija (EPU) to su bili platni i kompenzacioni sporazumi 47.Zbog ega je krajem pedesetih godina prolog veka u OEEC dolo do krize i do ega su doveli pregovori o reavanju nastale krize? Krajem 50-ih godima dolo je do krize u OEEC, koja je izazvana osnivanjem EEZ 1958 i EFTAe 1960 ime je Evropa praktino bila podeljena na 2 privredna bloka. Ova podeljenost je uznemirila SAD, koja je intervenisala i radila na obnovi jedinstva Zapadne Evrope Dolo je do pregovora u pogledu reavanja krize na kojima su uestvovale SAD i OEEC Na tim pregovorima je ukinuta OEEC, a SAD su se trudile da doe do osnivanja nove organizacije koju bi inile lanice OEE,SAD i Kanada Tako je osnovana OECD 1960 godine, koja nije imala evropski prefiks, ve su joj se kasnije prikljuili i Japan, Australija i Novi Zeland 48.Koji su ciljevi OECD?

OECD ima vie svojih ciljeva, a glavni je cilj ekonomsko jaanje njihovih lanica OECD je institucija u kojoj se usklauju stavovi i politika razvijenih zemalja Zapada sa problemima koji su razmatrani na meunarodnim forumima i konferencijama Uz pomo OECD se zemlje, njene lanice, ekonomski pribliavaju, vie sarauju i usklauju svoje ekonomske politike Zalau se za privrednu ekspanziju, rast i razvoj zemalja lanica. 49.ta su aktivnosti OECD? Osnivanje OECD je imalo zadatak obavljanja nekoliko poslova, a sve da bi drave lanice to vie i bre ekonomski napredovale Prikupljanje podataka iz ekonomske delatnosti i njihova nauna obrada, zatim praenje mera i propisa za regulisanje trgovinskih tokova i direktnih stranih investicija, predvianje ekonomskih tokova za narednih 18 meseci radi to bolje orijentacije zemalja lanica i razmatranje i nauna analiza ekonomskog stanja zemalja lanica Liberalizacija spoljne trgovine i borba protiv protekcionizma u spoljnoj trgovini U 1974 godini je postignut sporazum da se drave protiv deficita platnog bilansa ne bore zabranom uvoza i subvencioniranja izvoza Deklaracijom o trgovinskoj politici dva puta (1980 i 1985) je data multilateralnoj trgovini nekoj politici, GATT-u i liberalizaciji svetske trgovine i spoljne trgovine lanica. 50.Procesi institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa: a.ta se podrazumeva pod procesima institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa posle Drugog svetskog rata? b.Pod ijim okriljem i sa kojim ciljevima su se odvijali procesi institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa posle Drugog svetskog rata? a)Pod procesima institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa koje su poele nakon II svetskog rata, tanije u Breton Vudsu 1944 podrazumeva se stvaranje nadnacionalne institucije kojom e se regulisati meunarodna trgovina izmeu zemalja lanica tih institucija b)Ti procesi su se odvijali pod okriljem Ujedinjenih nacija, a osnovni cilj je bio ekspanzija svetske privrede i trgovine, kao i vee povezanosti i ekonomske saradnje meu zemljama, kao i njihov privredni razvoj 51.U okviru procesa institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa, koje aktivnosti su predstavljale prvi korak stvaranja nadnacionalne institucije koja bi regulisala oblast meunarodne trgovine? Prvi korak institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa je predstavljala konferencija o trgovini i zaposlenosti u Havani koja je bila pod okriljem UN, a trajala je od novembra 1947 do marta 1948, na njoj je doneta Havanska povelja o stvaranju Meunarodne trgovinske organiacije (ITO) U isto vreme izvesna grupa drava vodila je pregovore o snienju carina na pojedine vrste roba, i ti pregovori su rezultirali multilateralnim sporazumom o carinama i trgovini (GATT) 1947 godine To je bio privremeni sporazum do stupanja na snagu odredaba iz ITO Meutim SAD ipak nisu ratifikovale Havansku povelju iako bi stvaranjem ITO bio zaokruen proces institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa zapoet u Breton Vudsu 1944 tako da je pokuaj stvaranja nadnacionalne institucije koja bi regulisala meunarodnu trgovinu propao

52.U okviru procesa institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa, ta je predstavljao drugi korak stvaranja nadnacionalne institucije koja bi regulisala oblast meunarodne trgovine? Drugi korak u tom procesu predstavljala je Meunarodna konferencija o trgovini i razvoju (UNCTAD) u enevi 1964 Ova konferencija je sazvana zbog novih momenata u oblasti meunarodne trgovine, jer se stvorila potreba da se ukae na uspostavljanje novih odnosa u svetskoj privredi i trgovini, sa nastankom novoosloboenih zemalja u razvoju U tim pregovorima su se izdiferencirale zemlje u razvoju (G77) i razvijene zemlje sa druge strane U okviru UNCTAD-a su donete brojne rezolucije u oblasti protekcionizma, strukturnog prilagoavanja i meunarodnog trgovinskog sistema, a doneti su novi principi meunarodnih ekonomskih odnosa 53.Zbog ega nije mogla da bude obezbeena institucionalizacija meunarodnih trgovinskih odnosa kroz UNCTAD? Iako je u okviru UNCTAD donet niz rezolucija i principa u meunarodnoj razmeni, kao to su u oblasti protekcionizma, meunarodnog trgovinskog sistema i strukturnog prilagoavanja Ti novi principi meunarodnih ekonomskih odnosa, nisu obezbedili institucionalizaciju meunarodnih ekonomskih odnosa zbog nepostojanja sistema za reavanje sporova izmeu zemalja, kao i nedostatak sankcionisanja prekrilaca uz obaveznost pridravanja uspostavljenih pravila u meunarodnoj trgovini 54.Koji aranman je jedini naao konkretnu primenu na multilateralnom nivou odvijanja meunarodne razmene i od privremenog prerastao u trajan sporazum? Jedini aranman koji je naao konkretnu primenu na multilateralnom nivou odvijanja meunarodne razmene i od privremenog prerastao u trajni sporazum je Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) koji je sklopljen 1947 godine kao privremeno reenje do nastanka meunarodne trgovinske organizacije, ali zbog njenog neuspeha, on je prerastao u trajnio Do 1994 godine on je imao 8 rundi pregovora, da bi po okonanju osme, Urugvajske runde pregovora (1982-1986) konano prerastao u WTO (svetsku trgovinsku organizaciju) 55.Kako je zavren drugi korak stvaranja nadnacionalne institucije koja regulie oblast meunarodne trgovine? 56.Kako je nastala Svetska trgovinska organizacija WTO? GATT je bio jedini aranman koji je imao konkretnu primenu u multilateralnim odnosima izmeu drava, i od 1947 kada je nastao imao je 8 rundi pregovora do 1994 Poslednja, osma, Urugvajska runda pregovora je po mnogo emu bila nuna, i bila je veoma dugotrajna i naporna Tokom nje, zemlje pregovarai su izrazili elju za globalnim regulisanjem meunarodne trgovine, i iskristalisala se ideja o stvaranju nadnacionalne institucije koja bi imala status pravnog lica i bila nadlena za sva pitanja iz domena meunarodne trgovine Sporazumom izmeu vie od 125 zemalja nastala je WTO - koja je bila institucija za razliku od GATT

57.Zbog ega je Urugvajska runda pregovora bila nuna? lanice GATT-a su uvidele potrebu da se u regulisanje meunarodne trgovine mora popeti na vii nivo, i da je za to potrebna institucija, jer bi u suprotnom dolo do razaranja sistema multilateralnih trgovinskih odnosa U tom pogledu je bila nuna nova runda pregovora, a nju su izazvali jo: Nepotovanje propisa regulisanih GATT-om i opasnost od razaranja sistema multilateralnih trgovinskih odnosa Bilateralni odnosi zemalja su ograniavali uvoz treim zemljama, kao i regionalne integracije kojima se smanjuje liberalizacija trita Do Urugvajske runde nije bila regulisana trgovina poljoprivrednim proizvodima, tekstilom i odeom Jedan od najveih problema je bio nedostatak u kontinuitetu rada GATT-a, ve je on zavisio od runde do runde, pa se nisu pratili svi aspekti trgovine i nisu se blagovremeno sankcionisala krenja pravila GATT-a Tek je u Urugvajskoj rundi nastala ta institucija (WTO) 58.Koje su osnovne karakteristike pregovora u okviru Urugvajske runde? Te pregovore su inicirali EZ i SAD, a u njima je uestvovalo oko 125 zemalja Bili su dugotrajni od 1982-1986 Zapadali su u krizu, i time se pretilo da doe do sloma GATT-a Najvie nesuglasica je bilo u oblasti liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima i liberalizacije trgovine uslugama Tu su glavni komiari upravo bili EZ i SAD S druge strane zemlje u razvoju su liberalizovale svoje trgovinske politike i pre otpoinjanja pregovora, tako da su u mnogome doprinele pozitivnom okonanju Urugvajske runde Kada je 1993 dolo do saglasnosti stavova SAD i EZ, pregovori su okonani i WTO je poeo sa radom 1995 59.ta je bilo presudno da Urugvajska runda pregovora uspe? Nakon veoma dugotrajnih i tekih pregovora, koji su esto zapadali u krizu, okonani su 1993 Nesuglasice koje su se javljale su pretile da se Urugvajska runda zavri negativno pretile su da doe do sloma GATT-a, da e negativno uticati na liberalizaciju trgovine i na privrede razvijenih zemalja Tada je napokon dolo do saglasnosti stavova u oblasti liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima i uslogama izmeu SAD i EZ, to je dovelo i do pozitivnog okonanja Urugvajskih pregovora Osnovana je svetska trgovinska organizacija 60.Koje su osnovne karakteristike azijsko-pacifike ekonomske saradnje (APEC)? [3] APEC-Azijsko-pacifika ekonomska saradnje je osnovana 1989 godine Tada je brojala 15 lanica, da bi posle 2 proirenja, 1997 brojala 22 lanice Nju ine zemlje jugoistne Azije, Pacifika, Australije i Severne i June Amerike Njegova definicija je meuvladin konsultativni forum navedenih zemalja APEC je najvea trgovinska grupacija, na koju opada 50% svetske trgovine Ona ima multikontinentalnu strukturu i raznovrsnost u pogledu potencijala i interesa

Meutim nema dovoljno vrstu organizacionu strukturu veza i odnosa, ve je samo konsultativni forum Dakle APEC ima meusobnu konsultantsku formu za vlade njenih lanica

[1] Ova, kao I ostale, skripte je skinuta sa Web Portala Studenata Megatrend Univerziteta na adresi
http://www.megastudent.co.yu Posetite Nas !

[2] Ova, kao I ostale, skripte je skinuta sa Web Portala Studenata Megatrend Univerziteta na adresi
http://www.megastudent.co.yu Posetite Nas !

[3] Ova, kao I ostale, skripte je skinuta sa Web Portala Studenata Megatrend Univerziteta na adresi
http://www.megastudent.co.yu Posetite Nas !