Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 18.6.2013.

Seminarski rad iz kursa Teorija saznanja II: Kako Getijeovi sluajevi utiu na znanje kao epistemoloku definiciju?

Profesor ivan Lazovi

Student Stefan Yas FS 11/16

Jo od Platona postoji naelo da moraju biti zadovoljena tri uslova kako bi znanje uopte bilo mogue. Ova teorija definie znanje kao opravdano istinito verovanje. Trostruka teorija nam nalae da ako se opravdano veruje u neto, i ako je takvo verovanje istinito, onda je znanje mogue. Prvi uslov teorije se tie upravo verovanja. Ukoliko verujemo da je neto neistinito ili netano, ne moemo da znamo da je stvar istinita ili stvarna. ak iako bi neto bilo istinito, i ako bi imali legitimne razloge da takva istinitost bude opravdana, ne moemo da saznamo takvu stvar ukoliko joj prilazimo bez verovanja. Drugi uslov saznanja neke stvari je istinitost. Ako se neka stvar saznaje, onda ona mora biti istinita. Bez obzira na to koliko je jedno verovanje jako i opravdano, stvar nikad neemo moi saznati ako nije istinita. Ako bi se neko verovanje dokazalo kao lano, onda je zakljuak da je ono to je trebalo saznati nesaznatljivo. Ono to je neistinito ne moe biti saznato, a znanje mora biti znanje istine. Trei uslov za saznanje je opravdanje. Da bismo saznali neku stvar, nije dovoljno da verujemo da je ona istinita, ve mora postojati legitiman razlog zato tako verujemo. Sluajna tana nagaanja ne mogu konstituisati znanje i moemo znati samo ono za ta imamo takav dobar razlog. Ova trostruka teorija je sama po sebi vrlo verodostojna, ali, od kad ju je Edmund Getije iskritikovao, ona sve ee postaje neprihvaena od strane veine filozofa i epistemiara. Getijeovi sluajevi su sluajevi gde su tri uslova za znanje zadovoljeni gde jedna osoba ima opravdano istinito verovanje, ali u kom nema znanja. Postojanje ovakvih sluajeva dokazuje da znanju vie ima od pukog opravdanog verovanja, kao i to da je trostruka teorija znanja neistinita. Ako bismo zamislili osobu koja radi na polju na kome se nalaze lani ambari (konstrukcije koje spolja lie na ambare) i pretpostavimo da je u jednom trenutku osoba zastala u jedinom delu polja gde postoje pravi ambari, onda bi najverovatnije takva osoba rekla za njih Ja znam da su ovo pravi ambari.". Da li bi u ovom sluaju osoba greila? Na prvi pogled, izgleda da je opravdano istinito verovanje zadovoljeno iz vie razloga zato to je to zaista ambar; takva osoba veruje da je to ambar; i njeno verovanje u istinite ambare je opravdano. Meutim, intuitivno se osea da ona ne zna da je to ambar, jer je nesvesna injenice da je okruena lanim ambarima. Pitanje je kako to da objekti koje postoje nezavisno od osobe koja ih posmatra imaju bilo kakav uticaj na to da li ona zna neto ili ne.

Kako je ovo relevantno za samo znanje? Da li ovo znai da znanju nije dovoljna gore navedena trostruka teorja? Pre nego to se na ovakva pitanja moe odgovoriti, mora se definisati znanje. Znanje bi po epistemiolokoj definiciji trebalo da bude objanjenje pojma koji se podrazumeva nekim terminom i koje je pre svega istinito. Kako bismo elaborilali ovakvu jednu tvrdnju, mogli bismo uzeti primer iz fizike. Proseni ljudi u svakodnevnom govoru koriste termin dodir" kada misle da je materija dve estice u direktnom kontaktu. Meutim, fiziari su dokazali da je dodir izmeu dve materije (estice) skoro nemogu - to im zapravo daje dozvolu da pravu definiciju dodira isprave u injenicu da je bliskost dve materije (estice) zapravo meusobno odbijanje elektromagnetnog polja oko materija, koje stvara iluziju dodira kao direktnog kontankta. Stoga, u ovom sluaju tehnika definicija dodira" adekvatno objanjava kako je termin korien u svakodnevnom smislu, uprkos tome to veina ljudi nije svesna ta zapravo kae kad izgovara dodir" svaki dan. Prema ovome, kada filozofi intuitivno oseaju da znanje nije adekvatno predstavljeno prema opravdanom istinitom verovanju (kao to to dokazuje Getijeov primer), zdravo je tvrditi da se tehnika definicija znanja ne slae sa svakodnevnom. Obazirui se na ovakav okvir jedne slike znanja, sada moemo sagledati naine na koji bi epistemiari mogli da odgovore na Getijeove enigme i probleme mogunosti saznanja, kao i to da li se znanje mora promeniti u skladu sa pravilnom definicijom. Prvenstveno, epistemiari bi mogli pretpostaviti da su Getijeovi sluajevi izuzetne situacije u kojima opravdano istinito verovanje ne vai. Ovaj odgovor verovatno ne bi bio uspean, zato to se neizbeno tvrdi da je uslov opravdanja nezadovoljen, sa obzirom na to da bi bilo besmisleno tvrditi da uslov istine ili verovanja takoe nije zadovoljen. Upravo je na tvorcu hiptetikog scenarija da istakne u ta neko veruje a u ta ne, kao i ta je istinito, a ta nije. Prema tome, neko ko se klanja ovakvom pristupu e verovatno imati za zakljuak da je vienje (neega to lii na) ambar(a) nedovoljno za opravdanje verovanja da je ambar zapravo tu. Ako se ne moemo osloniti na ulo vida radi opravdavanja naih verovanja, onda bilo kakva mogunost saznanja najverovatnije pada u vodu. Druga stvar je to epistemiari ne mogu ignorisati oiglednu intuiciju i argumentisati da su Getijeovi sluajevi sluajevi saznanja. Ovaj odgovor, opet, verovatno ne bi bio uspean iz razloga to ignorie problem da znanje nije nita vie do opravdano istinito verovanje, dok se u isto vreme protivi intuiciji da postoji jaz izmeu kauzalnog znanja i opravdanog istinitog

verovanja. U primeru sa lanim ambarima, posledica bi bila da zapravo osoba zna da stoji ispred ambara, ak iako ne zna da je svaki ambar oko dela polja sa pravim ambarima laan. Iako je ovo inherentno netano, ovo zasigurno ne ide protiv tehnike definicije znanja koje ne odgovara kauzalnoj upotrebi termina. Sa prvim prigovorom, ovo vai za definiciju znanja koja ignorie i ne objanjava ta se podrazumeva u svakodnevnoj upotrebi termina "znanja" van njegove tane definicije termina. Nakon sagledanja ova dva prigovora, smatram da je prilino jasno da je jedina alternativa reformisati tehniku definiciju znanja. Do sada, Getijeovi sluajevi su nam govorili da mora postoji distinkcija izmeu definicije znanja koja je tehnika i one koja je neformalna. Na ovakav problem bi trebalo odgovoriti menjajui, dodajui ili otklanjajui premise koje definiu znanje i koje bi zadovoljile nau intuiciju. Nae originalne pretpostavke bi bile predstavljene ovako: P je istinito; S veruje da je P istinito; S ima opravdanje da veruje da je P istinito. Ako bismo zakljuak ovog iskaza zamenili sa P nije istinito", S ne bi verovao da P zaista jeste istinito; i jo dodajui ako je P istinito, S ne bi verovao da P nije istinito. Ovde nastaje problem - stanja 1, 3 i 4 zajedno zavise od istinitosti P. Meutim, ako osoba S nema nikakav verodostojan uvid u istinu P-a, kako bi mogla rei da je zna bilo ta, a da ne posumnja u opravdanost takvog verovanja, a samim tim i istine. Morali bi se zadovoljiti uslovi koji nalau da se mora biti siguran da se osoba ne nalazi, zapravo, u polju lanih ambara da bi se bilo kakvo znanje moglo opravdati kao istinito, ali takoe i istinitost saznanja da li se osoba nalazi u polju lanih ambara u jo veem polju istinitih ambara. Ovakvi uslovi, dakle, zahtevaju zadovoljenje da bi se uopte znalo i saznalo bilo ta. Iako je ovo potpuno logina definicija znanja, njena najvea funkcija je proirivanje jaza izmeu kauzalne upotrebe znanja i tehnike definicije termina. Zakljuak je sledei glavni problem uslova koji se tie istine je taj to nije praktican. U smislu, ako neko x mora nuno biti istinito za nekoga ko eli da sazna x, onda sledi da je nemogue biti svestan takvog znanja. Gledajui nekoliko moguih odgovora na getijevske sluajeve, ini se da, ako elimo da imamo tehniku definiciju znanja koja je bliska neformalnoj

upotrebi termina (radi zadovoljenja naih intuicija), naa trenutna tehnika definicija znanja mora biti redefinisana. Nakon pokuaja raanja nove prihvatljive definicije koja bi zadovoljila sve kriterijume, getijevski sluajevi nam pokazuju da je, ako su epistemiari spremni da tvrde da svi proseni ljudi koji ne upotrebljavaju termin pravilno, otklanjanje uslova istinitosti neophodno.

LITERATURA:

Gettier, E (1963) Is Justified True Belief Knowledge?. Eds. Sosa, E and Kim J (2000) Epistemology An Anthology. Massachusetts: Blackwell Publishing;

http://www.iep.utm.edu/gettier/ Internet Encyclopedia of Philosophy, Gettier Problems; pristupljeno 18.6.2013.

http://www.vukovi.org/teorija/lib/PDF/Getije%20%20Da%20li%20je%20znanje%20opravdano %20istinito%20verovanje.pdf Vukovi.org, Teorija saznanja > drugi deo kursa; pristupljeno 18.6.2013.