POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM KOLAMA Ugovor je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 12/2009 i 67/2011.

I. OSNOVNE ODREDBE lan 1. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: Ugovor) ureuj u se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: zaposleni) kojima se sredstva za plate obezbeuju u budetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune Ugovora, kao i meusobni odnosi uesnika Ugovora. lan 2. Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima uenika ( u daljem tekstu: ustanove) iz lana 1. Ugovora. Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi vea prava od prava utvrenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrena Ugovorom, u skladu sa zakonom. lan 3. Ugovor se zakljuuje na vreme od tri godine. II. RADNI ODNOSI 1. Zasnivanje radnog odnosa lan 4. Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih uslova, ispunjava i posebne uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. lan 5. Pre poetka kolske godine, a najkasnije do 15. avgusta, direktori kola dostavljaju liste radnika za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala potreba u tekuoj kolskoj godini, koja treba da bude potpisana od strane ovlaenih predstavnika reprezentativnih sindikata kole. Ukoliko lista nije potpisana od strane ovlaenih predstavnika sindikata, direktor je duan da na listi navede razloge zbog kojih to nije uinjeno. Pre poetka kolske godine naelnici kolskih uprava, predstavnici direktora i predstavnici reprezentativnih sindikata zajedniki razmatraju listu zaposlenih za ijim radom je u potpunosti ili delimino prestala potreba u tekuoj kolskoj godini. Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vri direktor, pod uslovom da se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem koje je evidentirano u smislu stava 1. i 2. ovog lana, a ispunjava uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ukoliko se uprazni radno mesto, direktor moe rasporediti zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom u ustanovi, do punog radnog vremena, bez raspisivanja konkursa, u sluaju da na listi radnika za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala potreba nema zaposlenih koji ispunjavaju uslove za rad na tom radnom mestu. Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi miljenje reprezentativnih sindikata ustanove o ispunjenosti uslova iz stava 1. i 2. ovog lana. U sluaju da postoji nesaglasnost, preporuku donosi ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar). Rok za davanje miljenja i preporuke je petnaest dana od dana prijema zahteva. Odredbe ovog lana ne primenjuj u na zaposlene u domovima uenika. lan 6. Direktor je duan da obavesti reprezentativni sindikat u ustanovi o izvrenom prijemu u radni odnos u roku od 5 dana. 2. Struno osposobljavanje i usavravanje lan 7.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno struno osposobljava i usavrava i da na osnovu strunog usavravanja unapreuje svoj rad. Poslodavac je obavezan da utvrdi nain strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenih, u skladu sa prioritetima i programima nadlenog ministarstva i sredstvima obezbeenim u budetu jedinice lokalne samouprave. Ukoliko poslodavac ne obezbedi upuivanje zaposlenog na struno osposobljavanje i usavravanje, zaposleni ne moe snositi posledice po ovom osnovu. 3. Radno vreme 3.1. Puno radno vreme lan 8. Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 asova nedeljno. Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku na poetku kolske godine izdaje se reenje o godinjem i nedeljnom zaduenju fonda asova. 3.2. Nepuno radno vreme lan 9. Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je krae od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom. Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvruj u se poslovi na kojima se obavlja rad sa nepunim radnim vremenom. 3.3. Skraeno radno vreme lan 10. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu, u skladu sa zakonom, utvruju se poslovi na kojima se rad obavlja sa skraenim radnim vremenom, zbog tekih, napornih i po zdravlje tetnih uslova rada. 3.4. Prekovremeni rad lan 11. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena, u skladu sa Zakonom o radu, i to u sluaju: 1) vie sile, 2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit, 3) obavljanja zavrnog i prijemnog ispita, 4) zamene privremeno odsutnog zaposlenog do pet radnih dana u mesecu; 5) izvravanja drugih poslova - kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao. Poslodavac je duan da zaposlenom, pre poetka obavljanja prekovremenog rada, izda reenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uveane plate u skladu sa zakonom. 3.5. Raspored radnog vremena lan 12. Godinjim planom rada ustanove utvruje se raspored radnog vremena zaposlenih. 4. Odmori i odsustva 4.1. Odmor u toku dnevnog rada lan 13. Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne moe se koristiti u prva dva sata nakon poetka, niti u poslednja dva sata pre zavretka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada. Raspored korienja odmora u toku dnevnog rada utvruje poslodavac. 4.2. Godinji odmor

lan 14. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor, u skladu sa zakonom i Ugovorom. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu: 1. doprinosa na radu: 1) za ostvarene izuzetne rezultate - 4 radna dana, 2) za vrlo uspene rezultate - 3 radna dana, 3) za uspene rezultate - 2 radna dana; 2. uslova rada: 1) rad sa skraenim radnim vremenom - 3 radna dana, 2) redovan rad subotom, nedeljom i rad nou - 2 radna dana, 3) rad u dve i vie ustanova - 2 radna dana; 4) oteani uslovi rada, u skladu sa optim aktom ustanove - 2 radna dana; 3. radnog iskustva: 1) od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana, 2) od 10 do 20 godina rada - 3 radna dana, 3) od 20 do 30 godina rada - 4 radna dana, 4) preko 30 godina rada - 5 radnih dana; 4. obrazovanja i osposobljenosti za rad: 1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - 4 radna dana, 2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, vie obrazovanje i specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - 3 radna dana, 3) za srednje obrazovanje u trajanju od etiri godine - 2 radna dana, 4) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - 1 radni dan; 5. socijalnih uslova: 1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana, 2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan, 3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima potekoe u razvoju - 3 radna dana, 4) invalidu - 3 radna dana. Doprinos na radu utvruje se optim aktom poslodavca. lan 15. Raspored korienja godinjeg odmora nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika utvruje se godinjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene, u zavisnosti od potrebe posla, planom korienja godinjih odmora. 4.3. Plaeno odsustvo lan 16. Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju: 1) sklapanja braka - 7 radnih dana, 2) poroaja supruge - 5 radnih dana, 3) poroaja lana ue porodice - 1 radni dan, 4) tee bolesti lana ue porodice - 5 radnih dana, 5) selidbe u isto mesto stanovanja - 2 radna dana, 6) selidbe u drugo mesto stanovanja - 3 radna dana, 7) elementarne nepogode - 5 radnih dana, 8) uestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,

9) korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 7 radnih dana, 10) uestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. do 7 radnih dana, 11) strunog usavravanja do 7 radnih dana, 12) polaganja ispita za licencu do 7 dana, 13) odbrane magistarske ili doktorske disertacije do 7 dana. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo: 1) zbog smrti lana ue porodice - 5 radnih dana, 2) za svaki sluaj doborovoljnog davanja krvi, raunajui dan davanja krvi - 2 radna dana. 4.4. Neplaeno odsustvo lan 17. Poslodavac je duan da zaposlenom omogui pravo na neplaeno odsustvo u sluaju: 1) dokolovavanja - od 30 dana do tri godine; 2) izrade magistarskog rada - do 6 meseci; 3) uea u naunoistraivakom projektu - do okonanja projekta; 4) izrade doktorske disertacije - do godinu dana; 5) posete lanovima ue porodice u inostranstvu - do tri meseca, u periodu od tri godine. Zaposleni moe, na lini zahtev, koristiti neplaeno odsustvo za leenje lana ue porodice. Zaposlenom koji koristi neplaeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. III. PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANjA 1. Visina osnovice lan 18. Ugovorne strane u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obraun i isplatu plata koja se dogovara na odreeno vreme, s tim to dogovoreni period ne moe biti dui od 12 meseci, odnosno od budetske godine. Ugovorne strane u postupku pregovaranja iz stava 1. ovog lana razmatraju mogunost i potrebu korekcije koeficijenata. Osnovica za obraun plata iz stava 1. ovog lana dogovara se najkasnije do 15. novembra tekue godine za narednu godinu i to pre usvajanja budeta Republike Srbije. lan 19. Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun plata, ugovorne strane su dune da otponu pregovore. Inicijativu za pregovore pokree sindikat. Uesnici ovog ugovora se obavezuj u da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu zavreni u roku od narednih 30 dana. 2. Elementi za utvrivanje plate lan 20. Plata se utvruje na osnovu: osnovice za obraun plata, koeficijenta sa kojim se mnoi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom. Ukoliko je plata zaposlenog, koja je utvrena na osnovu osnovice za obraun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obraun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni radni uinak, manja od minimalne zarade, plata zaposlenog utvrena na napred opisan nain isplauje se u visini minimalne zarade. 3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu lan 21. Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. 4. Dodatak na platu lan 22. Zaposleni ima pravo na dodatak na platu: 1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice; 2) za rad nou - 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice. U sluajevima poveanja pedagoke norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uveava po asu, a vrednost asa se izraunava tako to se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesenim brojem asova redovne nastave. Osnovica za obraun dodataka na platu iz stava 1. ovog lana je proizvod osnovice za obraun plate i koeficijenta iz propisa kojim se utvruj u koeficijenti za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama. 5. Naknada plate lan 23. Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje prema odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godinjem odmoru, plaenom odsustvu i dravnom prazniku. Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje u istom iznosu kao da je radio, u sluaju: 1) strunog usavravanja; 2) prisustvovanja sednicama dravnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruenja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu lana; 3) uea na radno-proizvodnim takmienjima i izlobama inovacija i drugih vidova stvaralatva. Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadlenog organa sindikata, omogui odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godinje. lan 24. Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini od 65% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno; 2) u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 24a Poslodavac moe osigurati zaposlenog od posledica nesrenog sluaja za vreme obavljanja rada, iz sopstvenih sredstava. 6. Naknada trokova lan 25. Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju (gradski, prigradski, meugradski), koja mora biti isplaena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko se naknada isplauje u novcu. Kada je zaposleni upuen na slubeno putovanje u zemlji, za vreme provedeno na putu u trajanju: 1) od 8 do 12 sati - isplauje se 50% naknade trokova; 2) due od 12 sati - isplauje se pun iznos naknade trokova. Naknada trokova prevoza i naknada trokova smetaja i ishrane isplauje se prema priloenim raunima. Naknada trokova iz stava 2. ovog lana iznosi 5% prosene mesene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike. Za vreme provedeno na slubenom putu sa uenicima u inostranstvu zaposleni ima pravo na naknadu trokova, pod uslovima na nain i u visini utvrenoj propisima kojim

se ureuj u naknade trokova dravnih slubenika. 7. Otpremnina lan 26. Poslodavac je duan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korienja prava na penziju, u visini od tri plate zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaena otpremnina ne moe biti nia od tri prosene plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosene zarade po zaposlenom isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Isplata otpremnine vri se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. 8. Posebno primanje po osnovu rezultata rada lan 27. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moe da se utvrdi pravo zaposlenog na posebno primanje po osnovu ostvarenih rezultata rada - u visini od najvie 30% od visine plate, koje se isplauje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom. Poslodavac je obavezan da utvruje prihode i rashode i vri raspodelu sredstava iz prethodnog stava i obavezan je da o tome obavetava sindikat. 9. Solidarna pomo lan 28. Poslodavac je duan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomo u sluaju: 1) smrti branog druga ili deteta - u visini trokova sahrane prema priloenim raunima do neoporezivog iznosa; 2) nastanka trajne teke invalidnosti - u visini dve prosene plate; 3) bolovanja dueg od tri meseca - u visini jedne prosene plate; 4) u sluaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova - u visini jedne prosene plate. U sluaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu trokova sahrane prema priloenim raunima, do neoporezivog iznosa. Prosena plata iz stava 1. ovog lana je prosena plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosena zarada isplaena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoi, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog. 10. Naknada tete lan 29. Poslodavac je duan da zaposlenom naknadi tetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, na nain i u visini utvrenoj optim aktom u ustanovi. 11. Jubilarna nagrada lan 30. Poslodavac je duan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplauje se zaposlenom u godini kada navri 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu. Visina jubilarne nagrade iznosi: 1) pola prosene plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu; 2) jednu prosenu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu; 3) jednu i po prosenu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu. Prosena plata iz stava 3. ovog lana jeste plata iz lana 28. stav 3. ovog ugovora. 12. Druga primanja lan 31. Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodinje nagrade u jednakom iznosu. O visini novogodinje nagrade Vlada i reprezentativni sindikati pregovarae svake godine u postupku utvrivanja predloga budeta Republike Srbije.

Poslodavac moe da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodno pribavljeno miljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 15 godina starosti prigodni poklon za Novu godinu. Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj eni obezbedi poklon ili novani iznos za Dan ena. Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima iji su uenici osvojili nagrade na takmienjima, obezbedi novana sredstva za nagradu. Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu iz stava 5. ovog lana utvruju se optim aktom. 13. Rokovi za isplatu plata lan 32. Plata se isplauje u dva dela, i to: 1) prvi deo do petog u narednom mesecu; 2) drugi deo do 20. u narednom mesecu. Poslodavac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obraun. IV. PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH 1. Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom lan 33. Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuj u se u bodovima, i to: 1. rad ostvaren u radnom odnosu: 1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 1 bod, 2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja - 1 bod; 2. obrazovanje: 1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - 20 bodova, 2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno osnovne strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim obrazovanjem - 15 bodova, 3) za specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - 13 bodova, 4) za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine - 12 bodova, 5) za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine - 10 bodova, 6) za osnovno obrazovanje i osposobljenost za rad u trajanju od jedne ili dve godine - 5 bodova; 3. takmienja: 1) broj bodova za optinsko takmienje i smotru: za osvojeno prvo mesto - 2 boda, za osvojeno drugo mesto - 1,5 bod, za osvojeno tree mesto - 1 bod; 2) broj bodova za okruno, odnosno gradsko takmienje i smotru: za osvojeno prvo mesto - 4 boda, za osvojeno drugo mesto - 3 boda, za osvojeno tree mesto - 2 boda; 3) broj bodova za republiko takmienje i smotru: za osvojeno prvo mesto - 8 bodova,

za osvojeno drugo mesto - 6 bodova, za osvojeno tree mesto - 4 boda; 4) broj bodova za meunarodno takmienje: za osvojeno prvo mesto - 15 bodova, za osvojeno drugo mesto - 12 bodova, za osvojeno tree mesto - 10 bodova. Vrednuje se rezultat ostvaren u najviem rangu takmienja i smotri. Bodovanje po ostvarenim rezultatima na takmienju i smotri vri se ukoliko u toj kategoriji zaposleni imaju mogunost uea u takmienju. Prilikom bodovanja vrednuju se rezultati ostvareni u toku rada ostvarenog u obrazovanju; 4. pedagoki doprinos u radu: 1) rad na izradi udbenika koji su odobreni reenjem ministra: - autor - 7 bodova, - saradnik na izradi udbenika - ilustrator - 5 bodova, - recenzent - 4 boda; 2) objavljen rad iz struke u strunoj domaoj ili stranoj literaturi - 1 bod; 5. imovno stanje: 1) ako su ukupna primanja domainstva po lanu na nivou republikog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike - 0,5 bodova, 2) ako su ukupna primanja domainstva po lanu ispod republikog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike 1 bod. Kod bodovanja imovnog stanja, pod porodinim domainstvom smatraju se: brani drug, deca i roditelji koje zaposleni izdrava; 6. Zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadlene zdravstvene ustanove, odnosno nadlenog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja: 1) invalid druge kategorije - 3 boda, 2) teka bolest zaposlenog na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadlene zdravstvene ustanove - 3 boda, 3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - 2 boda. Bodovanje po ovom osnovu vri se samo po jednoj od taaka koja je najpovoljnija za zaposlenog; 7. broj dece predkolskog uzrasta, odnosno dece na redovnom kolovanju do 26 godina starosti: 1) ako zaposleni ima jedno dete - 1 bod, 2) ako zaposleni ima dvoje dece - 3 boda, 3) ako zaposleni ima troje i vie dece - 5 bodova. lan 34. Na osnovu kriterij uma iz lana 33. Ugovora sainjava se rang lista prema redosledu bodova, poev od najveeg. Za zaposlenog za ijim je radom prestala potreba utvruje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova. Ukoliko vie zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario vei broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, obrazovanja, takmienja, pedagokog doprinosa u radu, imovnog stanja, zdravstvenog stanja, broja dece, i to navedenim redosledom. lan 35. Reenje kojim se utvruje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na predlog sindikata. Komisija iz stava 1. ovog lana utvruje predlog na osnovu liste koja je sainjena prema kriterij umima iz lana 33. Ugovora.

2. Mere za zapoljavanje lan 36. Zaposleni za ijim je radom prestala potreba moe biti: 1) rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi; 2) rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi; 3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog; 4) upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. lan 37. Radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati bez njegove saglasnosti: 1) zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti; 2) zaposlenom samohranom roditelju; 3) zaposlenom ije dete ima teki invaliditet; 4) ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova; 5) zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 35 godina staa osiguranja i zaposlenoj eni koja ima najmanje 30 godina staa osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju. Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vri roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on ivi sa detetom, a sud jo nije doneo odluku o vrenju roditeljskog prava. Roditelj e se smatrati samohranim i u sluaju kada je drugi roditelj potpuno ili trajno nesposoban za privreivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na izdravanju kazne due od est meseci. Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditelj koji po prestanku ranije brane, odnosno vanbrane zajednice, zasnuje novu branu, odnosno vanbranu zajednicu. lan 38. Zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, moe prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrena posebnim programom za reavanje vika zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa optim aktom Vlade koji ureuje ta pitanja, prema sopstvenom izboru zaposlenog. Isplata otpremnine vri se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, a isplata svih neisplaenih zarada, naknada zarada i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. lan 39. Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuj u Odbor za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog lana i sindikat, duni su da meusobno sarauju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca blie se ureuj u prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu. V. MIRNO REAVANjE RADNIH SPOROVA

1. Kolektivni radni sporovi lan 40. Mirno reavanje kolektivnih radnih sporova vri se na nain i po postupku utvrenim posebnim zakonom. lan 41. Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraj u se sporovi povodom: 1) zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora; 2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje; 3) ostvarivanje prava na trajk; 4) ostvarivanje i zatite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom. 2. Individualni radni sporovi lan 42. Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili ugroavanja pojedinanog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa. lan 43. Mirno reavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate minimalne plate, vri se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrenim posebnim zakonom. VI. PRAVO NA TRAJK lan 44. Pri organizovanju i sprovoenju trajka sindikat mora voditi rauna o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih. trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost. lan 45. Odluku o trajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opteg akta sindikata. trajk se mora najaviti u skladu sa zakonom. U odluci kojom se najavljuje trajk sindikat mora naznaiti trajkake zahteve, mesto, dan i vreme trajka, kao i podatke o trajkakom odboru. lan 46. trajkaki odbor rukovodi trajkom, prati da li se trajkom ne ometa red i da li se trajk sprovodi na zakonit nain, i upozorava nadlene organe na pokuaj spreavanja ili ometanja trajka. trajkaki odbor je duan da razmotri svaku inicijativu za mirno reavanje spora koju mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na nain kako mu je ta inicijativa i upuena. lan 47. Zbog uestvovanja u trajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan poloaj. Zaposleni koji uestvuje u trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom. lan 48. Poslodavac ustanove ne sme spreavati trajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom. Poslodavac se obavezuje da se uzdri od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u povlaeni ili podreeni poloaj.

VII. SINDIKAT ZAPOSLENIH 1. Obrazovanje sindikata lan 49. Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod iskljuivim uslovima, da se pridravaj u njegovih statuta I pravila. Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom ustanove. lan 50. Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Izgled i sadraj pristupnice utvruje se aktom sindikata.

lan 51. Poslodavac je duan da lanu sindikata, bez naknade, posredstvom slubi ustanove: 1) odbije iznos sindikalne lanarine i uplati je na odgovarajui raun sindikalne organizacije, kao i na raune viih organa sindikata kome lan pripada prema statute sindikata; 2) vri uplatu na raun fondova koje sindikat osniva (trajkaki fond, fond solidarnosti i sl.); 3) daje na uvid podatke o uplati lanarine sindikalnom rukovodstvu. 2. Tehniko-prostorni uslovi lan 52. Poslodavac je duan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to: 1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajui prostor za odravanje sindikalnih sastanaka; 2) pravo na korienje telefona, telefaksa i drugih tehnikih sredstava i opreme; 3) slobodu podele sindikalnih saoptenja, izvetaja na oglasnim tablama sindikata - za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme trajka i na drugim mestima po odluci sindikata. lan 53. Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavaca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata. Poslodavac je duan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogui prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odluivanja, i u tom smislu duan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja. 3. Prava sindikalnih predstavnika lan 54. Sindikalna organizacija je duna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i lanova organa sindikata, u skladu sa zakonom. lan 55. Poslodavac je duan da predsedniku sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je ulanjeno vie od 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije isplauje uveanu mesenu platu u visini od 12%. Predsednik sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je ulanjeno manje od 50% zaposlenih, ima pravo na srazmerno uveanu mesenu platu do 12%. lan 56.

Zaposlenom koji je izabran na plaenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava I obaveza za koje je zakonom drugaije odreeno. Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruj u ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajue poslove koji odgovaraju njegovoj strunoj spremi. lan 57. Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo, radi obavljanja sledeih sindikalnih funkcija: 1) ako je odreen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja; 2) kada je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja. Vreme provedeno u vrenju sindikalne funkcije, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se vremenom provedenim na radu. lan 58. Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak. Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u vie organe sindikata omogui odsustvovanje sa rada za uestvovanje u radu tih organa, uz priloen poziv. Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju lanove sindikata organizovane u posebna udruenja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoi I sl.) omogui rad, u skladu sa pravilnicima tih udruenja. lan 59. Direktor ne moe doneti reenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to: 1) predsedniku sindikata kod poslodavca; 2) predstavniku zaposlenih u kolskom i upravnom odboru; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u vie organe sindikata na lokalnom, pokrajinskom ili Republikom nivou u skladu sa optim aktima sindikata. lan 60. Poslodavac je duan da ovlaenim predstavnicima sindikata omogui pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zatite prava zaposlenih, utvrenih zakonom ili kolektivnim ugovorom. VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 61. Ugovorne strane se obavezuj u da e ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na naelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja. Tumaenje ovog ugovora vri komisija. Komisiju ine po jedan predstavnik reprezentativnog sindikata, potpisnika ovog ugovora i po jedan predstavnik ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja, ministarstva nadlenog za poslove rada i ministarstva nadlenog za poslove finansija. Komisija svoj rad ureuje poslovnikom. lan 62. Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vriti u sluaj u: 1) ako nastupe okolnosti koje onemoguavaju njegovo sprovoenje; 2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa;

3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati, kao i da pristupe pregovorima o predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga. Predlog za izmene i dopune Ugovora moe da podnese svaka ugovorna strana u pisanom obliku. Ugovorne strane dune su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu, kao i da pristupe pregovorima o predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga. Ovaj ugovor moe prestati da vai na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom. U sluaju otkaza, Ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, kada Ugovor prestaje da vai. lan 63. Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici ugovornih strana. lan 64. Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasie se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora. lan 65. Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".