ENERGETSKE TEHNOLOGIJE - DOPRINOS U SMANJENJU ZAGAENJA IVOTNE SREDINE

Prof. dr Miroslav Lambi "SRBIJA SOLAR", Zrenjanin, P. fah 11, Srbija Rezime: U radu je dat prikaz uticaja energetskih i drugih tehnologija na poveanje zagaenja ivotne sredine. Prikazana su globalna kretanja i intencije u energetici i njenom razvoju. Dati su podaci o uticaju razliitih energenata na globalne klimatske promene. Istaknut je znaaj kvantifikovanja eksternih efekata u cilju saniranja posledica uticaja zagaenja na ivotnu sredinu. Kvantifikovani su trendovi i uticaji na pojaanje efekta staklene bate u sektoru proizvodnje energije, hemijskoj industriji, eksploataciji uma i poljoprivrednoj proizvodnji. Prikazane su mere za smanjenje emisije CO2 kao kljunog produkta razliitih tehnolokih (posebno - energetskih) procesa koji utie na intenziviranje efekta staklene bate. Isto tako, dato je stanje uticaja emisije fluor-hlorugljovodonika na razaranje ozonskog sloja. Dat je osvrt na znaaj korienja nekih obnovljivih izvora energije koji minimalno zagauju ivotnu sredinu. Navedeni su znaajniji globalni dokumenti za smanjenje globalnog zagaenja ivotne sredine. Kljune rei: Energetske tehnologije, zagaenje, ivotna sredina

ENERGETIC TECHNOLOGIES-CONTRIBUTIONS IN REDUCTION OF THE POLLUTION OF ENVIRONMENT

Abstract: In this paper is given a review of the impact of energetic and other technologies on increase of the pollution of environment. Global movements and intentions in energetic and its development are shown. Data on the impact of different energy-generating products on global climate changes are provided. The importance of quantifying external effects in order to resolve the consequences of the impact of environment pollution is pointed out. The trends are numbered as well as the impacts on the increase of the greenhouse effect in the sector of energy production, chemical industry, forest exploitation and agriculture. The measures for the reduction of carbon dioxide emission, as a key product of different technological (especially energetic) processes that has an influence on intensification of greenhouse effect, are shown. In addition, the state of the impact of chlorofluorocarbon emission on destruction of ozone layer is given. The review of the importance of utilization of some important renewable sources of energy that minimally pollute environment is presented. Important global documents for the reduction of global pollution of environment are specified. Key words: energetic technologies, pollution, environment

Uvod
Latentna kriza u Iranu, kriza u Pakistanu, Keniji i u drugim regionima Afrike, podigli su cene nafte u svetu do znaajnih visina (krajem juna 2008.g., cena nafte na svetskim berzama dostigla je impozantnih 147 $ za barel). Problemi izmeu Ukrajine i Rusije od pre dve godine, a posebno - ove godine - oko isporuke gasa iz Rusije i njegovog daljeg transporta prema zemljama Evropske Unije, ne samo da se mogu ponoviti i tako u tom regionu

ugroziti snabdevanje gasom, nego pokazuju koliko energija, odnosno, prirodni resursi fosilnih goriva, mogu da se koriste kao poluga moi i sredstva politikih pritisaka. Inteligentna eksploatacija, transformacija i tedljivo korienje energije - jedan je od centralnih izazova 21. veka. U mnogim regionima sveta raste potronja energije izuzetnom brzinom, kako zbog izlaska iz privredne nerazvijenosti tih regiona, tako i zbog ekonomske zavisnosti od razvijenih zemealja. Istovremeno, industrijske zemlje se nalaze pred zadatkom da drastino smanje svoju potronju energije, jer samo tako mogu da ublae posledice efekta staklene bate i da svoje zemlje uine manje zavisnim od uvoza nafte, gasa, uglja i urana. Zatita globalne klime, tednja dragocenih resursa i odrivi razvoj u celom svetu - vani su izazovi koji se moraju savladati u ovom veku. Glavna pretpostavka za ostvarenje navedenih ciljeva je promena svesti prema energiji kao resursu. Na putu ka odrivom snabdevanju energijom mora se ii na tednju energije, na energetsku efikasnost i na izgradnju sistema za korienje novih i obnovljivih izvora energije. U tom cilju je poslednjih godina i naputanje atomskog programa ili ostanak u njemu pod velikim znakom pitanja. Sve bra industrijalizacija - do jue gotovo nerazvijenih zemalja, porast broja stanovnika na Zemlji i sve bra potronja prirodnih resursa koja je sa tim u direktnoj vezi, uzrok su negativnih promena koje dovode u pitanje opstanak nae planete i ivota na njoj. Da li su prirodne katastrofe, koje su se javljale sve ee proteklih decenija delom ili ak sasvim posledica efekta staklene bate i promene klime koje taj efekat izaziva? Rezerve fosilnih goriva su ograniene. Rauna se da su statistike rezerve nafte dovoljne za jo 30-tak godina, rezerve gasa za jo oko 60-tak godina i uglja za jo oko 200 godina. Velika poskupljenja fosilnih goriva i emsije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bate, koje izazivaju klimatske promene, primorae ljude da smanje potronju ovih energenata. Upravo te klimatske promene, znaajno e odreivati energetsku politiku u svetu - tokom 21. veka. U takvoj situaciji, namee se pitanje: koje to tehnologije ve poznajemo, a koje omoguuju jedno odrivo pokrivanje sve veih (rastuih) potreba za energijom i koje tehnologije se jo mogu razvijati? Obnovljivi izvori energije (sunevo zraenje, vetar, biomasa, energija vodenih tokova i geotermalna energija) sve vie dobijaju na znaaju kao delimina zamena za fosilna goriva, a njihov razvoj i njihovo korienje rastu - iz godine u godinu. Njihovo uee kao praktino neiscrpnih izvora energije bi, po predvianjima eksperata, ve do 2050. godine moglo biti 50 % u energo-miksu, sa tendencijom da postepeno gotovo potpuno zamene fosilna goriva. Dok se to ne dogodi, svet e se jo dugo boriti sa problemom oko obezbeivanja potrebne energije. Prelazak na obnovljive izvore energije nee biti ni brz ni lak, a pogotovo ne jeftin, a fosilna goriva e jo dugo biti nezamenljiv oslonac energetike sveta, odnosno bitan faktor energetske politike. U vremenu koje nam predstoji, ini se da reenje za efikasno i neophordno snabdevanje energijom, a time i znaajnije supstitucije iscrpivih i zagaujuih energetskih resursa, lei u raznovrsnosti korienja razliitih i pogotovu obnovljivih izvora energije. Svaki i najmanji ili naizgled najbeznaajniji izvor energije, ne sme se odbaciti. Pri tome, oblici energije koji znaajnije ne zagauju ivotnu sredinu imae prednost u razvoju i primeni.

1. Energenti i njihov uticaj na klimatske promene

U toku poslednjih vekova, porastao je uticaj oveka na klimatske procese. Od poetka industrijskog doba, oveanstvo je svoje potrebe za energijom uglavnom zadovoljavalo sagorevanjem fosilnih energenata: uglja, nafte i gasa. Iskrivanje uma i oslobaanje ogromne koliine gasova usled sagorevanja fosilnih goriva, direktno su uticali na eko-sferu Zemlje to je dovelo do sve izraenijih promena u hemijskom sastavu Zemljine atmosfere. Prvi znaci se danas ne mogu prevideti: ve danas se moe utvrditi porast globalne prosene temperature, uestale su ekstremne vremenske pojave: orkani u Centralnoj Americi, poplave usled jakih kia u Srednjoj Evropi i sve ee sue u junim regionima sveta - su moda ve prvi indikatori tih promena. Poslednjih 25 godina, bile su najtoplije u 1000 godina, a neki gleeri su u tom periodu - od 30-tak godina izgubili oko 50 % svoje mase leda. Tu su i drugi znakovi: pomeranje vegetacionih zona - irenje pustinja, otapanje polarnih kapa, promene vetrovnog sistema - uragani se sve ee javljaju i tamo gde ih ranije nije bilo - uoljive su pojave erozija, razaranje ozonskog omotaa i dr. Svetska meteoroloka organizacija (World Meteorological Organisation) i Program za zatitu ivotne sredine Ujedinjenih Nacija (Unated Nations Environment Programme) su 1988. godine osnovale Meunarodni panel za promene klime (IPCC International Panel of Climate Change), koji je jo 1990. godine utvrdio, da je u odnosu na vreme pre industrijalizazije (18. vek), koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bate u atmosferi uticala na atmosferu Zemlje i da e to uticati na intenzivnije zagrevanje Zemlje. Dodatno poveanje koncentracije gasova sa efektom staklene bate e dalje uticati na kompletnu promenu klime na Zemlji. Glavni uzronik klimatskih katastrofa - promena na Zemlji poslednjih godina, je porast koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. Godinji porast koncentracije ugljendioksida (CO2), gasa koji najvie utie na efekat staklene bate na Zemlji, iznosio je - na godinjem nivou 1 - 1,5 ppm (parts per million: milionitih delova). Do 2004. godine on porastao oko 7 puta. Za takav

razvoj stanja, ne postoji nikakvo prirodno objanjenje, a jedino to se moe smatrati kao najvei uticaj - je

sagorevanje fosilnih goriva. Sve vei je broj istraivaa klimatskih promena, koji u tim injenicama vide predznake sve breg zagrevanja Zemlje. Tzv. Kipp-Punkt-Szenario, ukazuje na regione na Zemlji, na kojima bi se klimatske promene mogle na dramatian nain odigrati, sa pojedinim fenomenima, za koja jo ne postoje istorijska iskustva. ovek menja klimu - i to takvim tempom, kakav ovaj svet jo nije video. Uz moderan stil ivota, jedan - u pogledu ivotne sredine neutralan ivot - nije vie mogu jer se previe energije troi. Svake sekunde, u svetu se troi oko 1000 buradi nafte. Poev od Kine, Indije, Rusije, pa Indonezije i dr. - rasipnike tehnoloke (i energetske) strukture se i dalje grade po modelu Zapada, mada su ove tehnologije i nain ponaanja dokazali prilino razorno delovanje na ekologiju planete. Na kraju, promene klime e pogoditi sve: siromane zemlje e pre pokleknuti, ali isto eka i bogate. U takvoj situaciji, individualno ponaanje svakog pojedinca, merodavno je za sve nae ciljeve koji se tiu ivotne sredine i klime na Zemlji. Na Arktiku, debljina leda je oko 4 km. Taj led ini oko 86 % svetskih zaliha slatke vode. Meutim, u atmosferi se nalazi jo vea zaliha slatke vode koja je u stalnom kruenju. Od dejstva porasta temperature na Zemlji ugroeni su i gleeri. Tako npr. gleer Perito Moreno u Junoj Dordiji u Argentini, je postao jedna od najveih atrakcija za desetine hiljada turista, koji dolaze u taj region da bi sopstvenim oima posmatrali njegovo nestajanje. Sa visine od prego 60 m, obruavaju se ledene mase tog gleera koji se ubrzano topi. Slino je i s gleerom Pasterce najveim u Austriji. Od porasta temperature pogoena su i podruja sa perma-frostom. Pijano drvee koje se moe videti u nekim podrujima Sibira, svedoi o otapanju perma-frosta, usled ega je tlo omekalo a drvee se nakrivilo.U junoj Patagoniji u Argentini, gleeri su se povukli za 3 km u poslednjih 30 godina. Na Jugoistonim Sendvi-ostrvima, jugoistono od June Dordije, inae najnegostoljubivijem mestu na svetu kojeg se plae svi moreplovci sveta, nalazi se kolonija od 2 miliona pingvina.Tamo temperature nikad ne raste iznad prosene take mrnjenja. Tamo je samo 20 % povrine bez leda a sve ostalo je led. Porast temperature i otapanje leda, ugrozie i velike kolonije pingvina i tuljana u tom regionu. Efekti globalnog zagrevanja su vidljivi i u drugim regionima sveta. U Centralnoj Americi ve ima 40 % manje kia. U Aziji, izostanak monsunskih kia, izaziva glad itavih naroda. Kao posledica, moe doi i do novih veih seoba naroda, to opet lako moe dovesti do novih sukoba. Gotovo svi modeli istraivanja u vezi razvoja klimatskih promena upuuju na porast temperature na Zemlji. Od poetka industrijskog doba (18. vek), temperature 0 na Zemlji je porasla za 1 C. Broj katastrofa izazvan globalnim zagrevanjem je sa prosenih 2 godinje (50-ih godina), porastao na 7 (danas). Naunici smatraju da se 2/3 tih promena mogu pripisati ciklusu toplog vremena u kojem se nalazimo, a koje traje 20 - 50 godina. To znai, da se u svakom sluaju u sledeih 10 - 20 godina mora raunati sa novim orkanima i prirodnim katastrofama. Preostala 1/3 tih promena, smatraju naunici, nastale su usled porasta zagrevanja. U tom smislu za ublaavanje tih promena, postavljena su dva opta cilja: 1. Smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2). 2. Eliminisanje CO2 iz atmosfere tako to e se on uskladititi.

2. Kvantifikovanje eksternih efekata

Efekti promene globalne klime su mnogostruki i veoma veliki. Uzajamna dejstva globalnog sistema klime, eko-sistema i socio-ekonomskog sistema su veoma kompleksna. Pod "eksternim trokovima", podrazumeva se ono to bi se moglo oznaiti kao novana masa ugroavanja ivotne sredine. Potstrek u izgradnji sistema koji koriste obnovljive oblike energije se ostvaruje na vie naina, od kojih je finansijska podrka veoma bitna - bar u poetnoj i uzlaznoj (rastuoj) fazi. Ovakvu podrku nudi Zakon o obnovljivim energijama ijom primenom e se dovesti do delimine supstitucije elektrine energije iz konvencionalnih elektrana. Kao rezultat podsticaja smanjuju se i tete po ivotnu sredinu, kao i eksterni trokovi koji iz toga proizilaze. Sve su oigledniji predznaci, da e posledice globalne promene klime nastupiti znatno bre nego to se dosad pretpostavljalo. Pretea nestaica vode u Africi i Aziji, upuuje na porast konfliktnih potencijala. Mogu se oekivati znaajne migracije ugroenog stanovnitva, od ega je kvantitativno znaajan deo stanovnitva koji je siromaniji. Vie nego ikada do sada i u svetlu prevencije od konflikata, zahteva se da politika prema klimi i energetska politika koncipiraju takvo snabdevanje energijom, koje e emisiju gasova sa efektom staklene bate toliko 0 priguiti, da porast prosene temperature na Zemlji do sredine 21. veka ne pree 2 C. To bi se, sa 60 % verovatnoe, moglo postii, ako koncentracija gasova sa efektom staklene bate u atmosferi ne bi prela 450 ppm (u predindustrijsko doba - do kraja 18.v., ona je iznosila 280 ppm, a 2000. godine je porasla na 360 ppm). Globalno, to bi zahtevalo, da se vrhunac emisije gasova sa efektom staklene bate dostigne za manje od 10 godina, kako bi se do 2050. godine, postiglo smanjenje emisije za 40 % - u odnosu na referentnu: 1990. godinu. Koliko je to ambiciozan cilj govori prognoza svetske agencije za energiju (IEA) koja predvia da e porast potreba za energijom do 2030. god. biti oko 60 %!

U okviru ekonomskih kriterijuma, treba imati u vidu da je ekologija, odnosno ekoloke posledice razliitih dejstava i tehnologija u dugoronom i sveobuhvatnom smislu isto znaajna ekonomska (i druga) kategorija koja mora da sanira posledice, kao i da investira u tehnologije koje ne ugroavaju okolinu. Ovaj pristup uzima u obzir celokupne trokove ekonomskih odnosa - od tete koje se nanose ivotnoj sredini - do socijalne ugroenosti, fizikih i psihikih oboljenja i dr. (tzv. eksterni trokovi ljudskih delovanja). Defra-Studija (UK Department for Environment, Food and Rural Affairs), preporuu da se kao najbolje procenjena vrednost za obraun eksternih trokova tetnog uticaja emisije CO2 - koristi vrednost u visini od 70 / t CO2 (donja granina vrednost: 15 / t CO2 ; gornja: 280 / t CO2 ) .

3. Efekat staklene bate

Ljudske aktivnosti, koje doprinose pojaanom efektu staklene bate, odnose se na 4 sektora: 1. Sektor energije (49 %) - koji prouzrokuje polovinu emisija antropogenih gasova s efektom staklene bate. Pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, koncentracija CO2 u atmosferi je drastino porasla. 2. Hemijska industrija (24 %) - koja uestvuje sa 1/4 na efekat staklene bate - uglavnom emisijom FHUV. 3. Unitavanjem uma (14 %) - ime se gube veliki akumulatori - apsorberi CO2 . 4. Poljoprivreda (13 %) - koja doprinosi efektu staklene bate - naroito uzgajanjem goveda i korienjem vetakih ubriva. U sektoru energija , na efekat staklene bate najvie utiu: - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 72 %, - ozon ( O3) - sa 12 %, - metan (CH4) - sa 8 % i - azot dioksid (NO2) - sa 8 %. U sektoru industrija , na efekat staklene bate utiu: - fluor-hlor-ugljovodonik (FHUV) - sa 84 %, - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 8 % i - azot dioksid (NO2) - sa 8 %. FHUV deluje ne samo kao gas s efektom staklene bate, nego i razara ozonski sloj. U sektoru unitavanje uma (bilo zbog emisija ili zbog krenja velikih uma) utiu: - ugljen-dioksid ( CO2) - sa 71 % i - metan (CH4) - sa 29 %. ume pokrivaju oko 27 % kopna na zemlji (3,5 milijardi ha). Kao vaan akumulator CO2 - one utiu na globalnu klimu na Zemlji. to je vie biomase koja vezuje CO2 , to je manja njegova koncentracija u atmosferi. Postoji strah i od povratno-uzrone veze da e efekat staklene bate ubudue jo vie uticati na umiranje uma. U sektoru poljoprivrede na efekat staklene bate utiu: - metan (CH4) - sa 62 %. - ugljen-dioksid - sa ( CO2) 23% i - ozon ( O3) - sa 15 %. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja, u odreenoj meri poveava efekat staklene bate. Tako npr. uzgojem goveda se oslobaa metan u znaajnim koliinama, u tropima se unitavaju prilina umska prostranstva, vetaki poplavljena pirinana polja takoe proizvode metan i td.

4. Trendovi efekta staklene bate

Emisija gasova sa efektom staklene bate u svetu izrazito raste, pri emu je uee pojedinih zemalja u tom procesu razvoja efekta staklene bate znaajno razliit. Naroito raste emisija gasova u zemljama u razvoju, poto broj stanovnika raste, a privreda im je u usponu (Kina i Indija). U zemljama biveg Sovjetskog Saveza, posle prvobitno smanjene privredne aktivnosti, poslednjih godina je poveana emisija tetnih gasova. Najvee je uee gasova - (emisije CO2 ) koji su nastali "proizvodnjom" energije! Pritom emisija CO2 od proizvodnje energije, jako

zavisi od toga koje energente neka zemlja najvie koristi za reavanje svojih energetskih problema. Zemlje u razvoju imaju 70 % svetskog stanovnitva, a u globalnom zagrevanju uestvuju samo sa 20 %. Na efekat staklene bate najvie utie (50 %) ugljen-dioksid (CO2). Ostali gasovi sa efektom staklene bate su fluorhlor-ugljovodonici (FHUV) - sa 20 %, metan (CH4) - sa 16 %, ozon (O3) -sa 8 % i azot-dioksid(NO2) - sa 6 %. Prema nekim procenama se godinje u atmosferu izbaci oko 26 miliardi tona CO2. Potencijal pojedinih gasova s efektom staklene bate se moe prikazati preko fluksa snage koja optereuje 2 2 2 atmosferu kao: od CO2 , u atmosferu se izrai do 1,5 W/m , od metana (CH4) 0,5 W/m , 0,5 W/m od fluorhlorugljovodonika (FHUV) - koji unitava ozonski sloj. Tu je jo i azot-dioksid (NO2), sumporheksafluorid (SF6) i perfluorirani ugljovodonici (FUV) - koji su poslednjih godina zamenili opasne FHUV. Zbirno ova dejstva dovode do porasta temperature i do pojaavanja nekih atmosferskih procesa kao to su isparavanja vode iz mora, okeana, tla, intenziviranje vetrova i dr. Godinje se u celom svetu emituje u atmosferu oko 25 milrd. tona CO2, a naunici su potvrdili da je u poslednih sto godina sadraj CO2 u svetu ve porastao za vie od jedne etvrtine. CO2 predstavlja najvei problem zbog velikih koliina koje se isputaju u atmosferu i to najvie od rada elektrana, od saobraaja i iz domainstava. Samo brzim i radikalnim smanjenjem emisije CO2 u svetu, mogu se jo ograniiti posledice promene klime na Zemlji. Energetski sektor je tu jedno od centralnih polazita. Osim utede energije uz korienje efikasnijih tehnologija i tehnika koje koriste obnovljive energije, radi se i na razvoju i industrijskoj primeni tehnologija s malim emisijama CO2. Teite napora u tom pravcu su efikasnije elektrane kao i izdvajanje i geoloko odlaganje CO2 (tzv. CCS-tehnologije; CCS - engl. Carbon Capture Storage).

5. Smanjenje emisije CO2

Mogunosti za smanjenje emisije CO2 lee najpre u sprovoenju sledeih mera: - . Primena mera za utedu energije, - Korienje obnovljivih izvora energije, - Prelazak sa uglja i nafte - na gas, - Smanjenje emisije CO2 u saobraaju - prelaskom sa putnog na eljezniki saobraaj, smanjenje brzine na autoputevima (tempo-limit), korienje vozila s manjom i istijom potronjom goriva itd. Globalno snabdevanje energijom bazira na 80 % energije dobijenih sagorevanjem fosilnih goriva. Uglavnom se rauna sa daljim porastom potronje energije u narednim decenijama, a pritom e obnovljivi izvori energije sve vie dobijati na znaaju. Uz to, eksperti se slau u predvianjima, da e najdalje za 10 godina, biti u stanju da grade CO2 - elektrane, to e omoguiti reavanje jednog dela problema emisije CO2 i njegovog uticaja na efekat staklene bate i globalno zagrevanje. Zatita klime zahteva angaovanje graana i politike u jednakoj meri. Eksperti polaze od toga, da se emisija CO2 do polovine 21. veka mora smanjiti za 80 % , da bi se promene klime jo mogle zaustaviti.

6. Smanjenje emisije FHUV

Iako je proizvodnja i korienje FHUV zabranjena, oni se u izvesnoj meri jo uvek isputaju u atmosferu, pa se razgradnja ozonskog sloja nastavlja. Uz to, s obzirom na njihov dugi vek trajanja u atmosferi (20 do 100 godina, azot-dioksid - ak 150 godina), oni FHUV koji su emitovani jo pre vie godina, jo uvek nisu dospeli u ozonski sloj te vrhunac ozonskog poremeaja jo nije dostignut. Oteenje ozonskog sloja, nastavie se jo dosta dugo.Debljina ozonskog sloja od povrine Zemlje do gornje granice atmosfere je proseno 330 DU (Dobson Unit - jedinica za izraavanje debljine ozonskog sloja, nazvana po francuskom fiziaru Dobsonu), to odgovara debljini od 3,3 mm. Ozonska rupa u ozonskom sloju u stratosferi, oznaava smanjenje sadraja ozona.O ozonskoj rupi se govori kad koncentracija ozona opadne ispod 200 DU, a to je granica kad preostali ozonski sloj gubi svoju zatitnu ulogu i kad se jako pojaava tetno ultraljubiasto zraenje. Trenutno, oteenje ozonskog sloja iznosi proseno 20 %.

7. Stanje energetske opreme

Osnovna karakteristika energetskih sistema kod nas je izrazita tehnoloka zastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajue i dugorono neprihvatljivo tehnoloko stanje sa stanovita ivotne sredine.

Takvo tehnoloko stanje proizvodnih objekta u svim navedenim sektorima energetike i dalje je krajnje kritino, kako sa stanovita garantovane sigurnosti objekata tako i sa stanovita energetske efikasnosti a posebno u pogledu uticaja na ivotnu sredinu. Ova injenica je opte vaea za sve sektore, iako za neke sisteme postoje i znatno kritinija ogranienja koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privrede i graana neophodnim energentima. Re je o starosti elektroenergetskih objekata (izmeu 15 i 45 godina), ija zamena putem gradnje energetskih izvora ima najvii prioritet sa stanovita sigurnosti isporuke energenata, zbog poveanja energetskih potreba, posebno elektrine energije po osnovi intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda graana. Pritom treba poeti s ostvarivanjem programa za racionalizaciju i poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije, s obzirom na vie nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u proteklom periodu. Nedostatak strategije i skromne materijalne mogunosti, karakteristika su stanja u mnogim strukturama nae (energetske) privrede. Problem ouvanja ivotne sredine danas je veoma aktuelan i samo nedostatak propisa iz ove oblasti omoguuje rad mnogih energetskih postrojenja koja bi u razvijenim zemljama bila iskljuena iz pogona. Nema oblasti u privredi, u kojoj se uloena sredstva bre otplauju nego to je energetika. Ako je to tako, a jeste, onda nema nikakvog opravdanja za neodgovoran odnos prema racionalnoj potronji i tednji goriva kakav vlada kod nas. Neke od karakteristika nae energetike su: - Brzi rast potronje energije proteklih godina, preteno zbog odsustva ekonomskih motiva i programskofinansijskih mehanizama za programe tednje energije, kako kod privrede tako i kod graana, kao i velikog uea zastarelih proizvodnih i enrgetskih tehnologija u industriji i saobraaju; - Zbog neadekvatnih cena elektrine i toplotne energije, subjekti energetske privrede su onemogueni da blagovremeno ulau u kvalitetnije odravanje i modernizaciju energetskih izvora, ija starost iznosi oko 25 godina u proseku; - Vrlo visoko uee elektrine energije u potronji finalne energije (oko 30 %), pri emu je posebno neopravdano visoko uee elektrine energije u sektoru domainstva (preko 55 % od ukupne potronje energije u ovom sektoru) i jo uvek mala potronja prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. Dnevne potrebe za elektrinom energijom u sektoru domainstva, su izrazito sezonskog karaktera (najvea potronja tokom zimskog perioda zbog njenog korienja za grejanje prostora) zbog ega je teko uskladiti njenu potronju sa proizvodnim mogunostima naih elektrana i stanjem hidrologije na hidroelektranama. Tekue stanje prekomerne potronje elektrine energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga posebno u sektoru domainstva, mogue je i poeljno menjati putem usklaenog razvoja sektora prirodnog gasa. U ovom svetlu treba posmatrati i injenicu da racionalno korienje energije i poveanje energetske efikasnosti korienja energije, uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine, mogu da doprinesu razvoju Srbije u narednom periodu.Objekti u naoj zemlji, ak i oni novi koji su graeni proteklih nekoliko godina i kji se i sad grade, ni izdaleka nemaju potrebnu debljinu toplotne izolacije koja je neophodna, da bi prednosti tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije radile efikasno i da bi postigle visok efekat supstitucije fosilnih goriva i tako ojaale ekonomsku mo zemlje i doprinele rastereenju zagaenja atmosfere i ublaile promene klime.

8. Ekoloki povoljni obnovljivi izvori energije

Za obnovljive izvori energije u koje spadaju hidropotencijali malih i velikih vodenih tokova, biomasa, energija sunevog zraenja, geotermalna energija, energija vetra i dr. - postoje kod nas posebne pogodnosti i potrebe za njihovim organizovanim korienjem u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (korienjem suneve energije i sagorevanjem biomase) i elektrine energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora snage do 1 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potroaa kao i isporuke vikova elektrine energije lokalnoj mrei u okviru postojeih elektroenergetskih sistema.

9. Kjoto protokol
Kjoto protokol je prvi meunarodni pravno obavezujui ugovor za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate (ti gasovi su: ugljen-monoksid, ugljendioksid, fluorhlorugljovodonik - FHUV, metan - CH4, ozon - O3 i azot-dioksid NO2). Ovim ugovorom, kao konkretizovanim dodatnim ugovorom uz Okvirnu Konvenciju Ujedinjenih Nacija o klimi, koji je u Kjotu (Japan) krajem 1997. godine potpisalo 38 industrijskih zemalja, one se obavezuju, da do 2012. godine smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate za 5 % u odnosu na pomenutu godinu. Istovremeno, ovim ugovorom, EU se obavezala da do 2012. godine smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate za 8 %. Do sada je Kjoto protokolu pristupilo preko 130 zemalja. Mogunosti za smanjenje emisije CO2 su najvee u korienju mera za utedu energije, u korienju

obnovljivih energija (naroito energije sunevog zraenja), a kod korienja fosilnih goriva prelazak sa uglja i nafte

na prirodni gas. Dogovor, koji je ostvaren na Konferenciji UN u Kjotu, bazira se na Konvenciji Svetskog Samita za Klimu u Rio de eneiru, 1992. godine.Tamo je dogovoreno, da se toliko smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bate, da se eko-sistemi mogu prilagoditi na prirodan nain i da proizvodnja hrane ne bude ugoena. Probleme promene klime, oveanstvo uzima u svoje ruke. Kjoto-protokol je prvi korak. Ali vane propratne pojave Kjoto protokola su finansijski transferi u svetu.. Meunarodna Konferencija o obnovljivim energijama - Renewables 2004, odrana u Bonu, bila je prekretnica za novu energetsku eru. Uspena primena gotovo 200 akcija Meunarodnog Akcionog plana (IAP) iz Bona, ve danas doprinosi globalnoj zatiti klime i odrivom razvoju. Uz potpunu primenu IAP, do 2015. godine se moe smanjiti emisija CO2 za 1,2 milijarde tona. Primena IAP predvia ulaganje vie od 300 milijardi US $. Globalne investicije u obnovljive energije su se od 2004. do 2007. udvostruile. Osim toga, primena IAP e za preko 300 miliona stanovnika po prvi put omoguiti da dobiju pristup elektrinoj energiji. Znatan doprinos ostvarivanju globalnih ciljeva ima Kina, koja planira da do 2020. godine 30 % svoje proizvodnje elektrine energije dobije od obnovljivih energija i u tu svrhu e uloiti 50 milijardi . Ona je 2005. godine usvojila zakon podrke obnovljivim energijama, koji se u mnogim aspektima oslanja na nemaki Zakon o obnovljivim energijama (EEG). Sledei rezultat ove Konferencije, koji je u meuvremenu ve realizovan, je osnivanje globalne Politike mree za obnovljive energije (Renewable Energy Policy Network REN21). U njoj sarauju vlade, meunarodne organizacije i predstavnici civilnog drutva za stimulisanje obnovljivih energija u celom svetu.Vaan rezultat REN21 je objavljivanje statusnog izvetaja svake godine, koji daje podatke o politici unapreenja obnovljivih energija, o tritima, kao i o investicijama i sa tim u vezi i radnim mestima u ovoj oblasti. Od 7. do 8. novembra 2005. godine, u Pekingu je odrana Konferencija o obnovljivim energijama - Beijing International Renewable Energy Conference (BIREC 2005). Uz uee preko 1300 predstavnika iz vie od 100 zemalja, meu njima i predstavnika vlada na ministarskom nivou, Konferencija je bila veoma uspena, jer je jasno pokazala da se obnovljive energije ne koriste samo u industrijskim zemljama. Od 4. do 8. marta 2008. godine, je odrana konferencija o obnovljivim energijama Washington Renewable Energy Conference (WIREC). Na taj nain se Bonska Konferencija o obnovljivim energijama potpuno establirala kao proces. Ovde treba pomenuti i osnivanje Sporazuma o irenju tehnologija obnovljivih energija Implementing Agreement Renewable Energy Technology Deployment (RETD). Ovaj sporazum, u okviru meunarodne Agencije za Energiju (IEA), treba da ubrza uvoenje na trite tehnologija za korienje obnovljivih energija, kroz meunarodno koordinirane aktivnosti. Oficijelno, ovaj sporazum je stupio na snagu u septembru 2005., a dosad mu je pristupilo vie od 10 zemalja a od toga devet kao oficijelne: Nemaka, Francuska, Italija, V. Britanija, Danska, Holandija, Kanada, Irska i Norveka. RETD publikuje aktuelne informacije o obnovljivim energijama. Trenutno se sprovode aktivnosti za uspostavljanje jedne meunarodne agencije za obnovljive energije (IRENA).

Literatura
1. Lambi, M. i dr.: Ekoloki rizik i upravljanje energetskim resursima, Drutvo za energetsku efikasnost BiH, Banja Luka, 2009. 2. Bioanin, R. i dr.: Kvantifikovanje uticaja na ivotnu sredinu u odrivom razvoju do kvaliteta ivota, Ezbornik radova Meunarodnog nauno-strunog skupa "Energetska efikasnost -2008", Vrnjaka Banja, 2829. nov., 2008., str. 145-160 3. Lambi M.; aji - Jovanovi R.: The Energetic Existence of the Greenhouse, Energy Conservation and Use of Renewable Energies in the Bio-Industries, ed.by F. Vogt, Pergamon Press, Oxford and New York, 1981., pp. 137-149. 4. Lambi M., Pojava kondenzacije kao pokazatelj neregularnosti rada nekondenzacionih gasnih kotlova, OMO, Beograd, 2003. 5. Lambi, M.; Bronek, L.; Luki, M.; Pekez, J: Sistemski pristup racionalnoj potronji fluida i energije u procesima grejanja, Procesna tehnika, Br. 1( 2003.), s. 99-102 6. Lambi, M.; Kovaevi, M.: Merenje karakteristinih veliina gasnih kotlova u domainstvu - opti podaci, Tehnika dijagnostika, Br. 4, 2003, s. 37-43 7. Lambi, M.; Pekez, J. : Monitoring i upravljanje u cilju poveanja energetske efikasnosti solarnih sistema, Energetske tehnologije br. 1-2 (2005), str. 36-38 8. Lambi, M.; uri, D.: Znaaj postizanja kondenzacije vodene pare u dimnim gasovima, na poveanje energetske efikasnosti kotlova, Energetske tehnologije br. 3 (2006), str. 5 - 8 9. Lambi, M.; Pekez, J. : Prilog strategiji razvoja energetike Vojvodine - segment: solarna energetika, Energetske tehnologije br. 2-3 (2007), str. 3 - 6

10. Lambi, M.; uri, D.: Osnovne konstrukcije i toplotne karakteristike termokondenzatora, kapaciteta 28 do 280 kW, Energetske tehnologije br. 4 (2006), str. 19 - 23 11. Lambi, M.: SOLARNA TEHNIKA, Drutvo za sunevu energiju "Srbija solar", 2004. 12. Lambi, M.: SOLARNE INSTALACIJE I OBJEKTI, Drutvo za sunevu energiju "Srbija solar", 2004. 13. Lambi, M. idr.: ENERGETSKA EFIKASNOST, Srbija solar, Zrenjanin, 2004. 14. Lambi, M.; Pavlovi, N.; Krnjaki, M.; Ili, . : ENERGETSKI SISTEMI 1, Srbija solar, Zrenjanin, 2005. 15. Lambi, M.; Pavlovi, N.; Tasi, I.; Stojievi, D.: SOLARNA ENERGETIKA, Srbija solar, Zrenjanin, 2006. 16. Lambi, M.; Miloevi, .; Kopanja, V.; Miloevi, L.: EKOLOGIJA I ENERGIJA, Drutvo za energetsku efikasnost BiH, Banja Luka, 2009. 17. Lambi, M.; Avramov, D.: The optimisation of energetics systems, Technical Faculty M. Pupin, Zrenjanin 18. Avramov, D., Lambi, M.: Modelling of Minimization of Energy Conssuption, Symp. Proc. "Energetics and Power Supply Technologies", Novi Sad: 1985, str. 86- 89, 19. "Sun in Action II - Solar Thermal Strategy for Europe" , ESTIF, 2003 20. Umwelt Deutschland, CD ROM, Uwelt Bundes Amt, D 2000 21. "Estec 2005", 2.Europaen Solar Thermal Energy Conference - Proceedings, Freiburg 2005 22. Econsult: Multi-SOL 2.0 Lernprogramm fr Solarthermie, (CD ROM), 2001 23. "Thermische Solaranlagen" - 14. Symposium - Referate, OTTI KOLLEG, Bad Staffelstein, 2004 24. "Solar Heating and Cooling Programe", IEA, Brisel, 2005 25. BINE - Informationsservice - Bonn , projektinfo-s , 26. SOLAR THERMAL - MARKETS IN EUROPE (Trends and market statistics 2006), ESTIF , June 2007 27. EDUSOL, CD ROM, 1999 28. Sicherheitspolitische Bedeutung Erneuerbaren Energien, Schlubericht, Adelphi Consult & Wupertal Institut, nov. 2007. 29. Erneuerbaren Energien kompakt, Ergebnisse systemanaliytischer Studien, Heidelberg, Mai 2007 30. Geithermische Strom- und Wrmeerzeugung in Deutschland und Europe - Stand und perspektiven, Institut fr Energetik und Umwelt, April 2007 31. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Ministvo rudarstva i energetike Republike Srbije, decembar 2004. 32. Wrmepumpen-Leitfaden, Energie-Agentur NRW, dec. 2007 33. Renewables for HEATING and COOLING; International Energy Agecy, nov. 2007 34. PEAK OIL - Das Ende des billigen Erdls (www.peakoil) 35. Dr Urlich Schmidtchen, Wasserstoff und Brennstoffzellen - Chancen und Grenzen,Deutscher Wasserstoff- und Brennstoffzellen-Verband e.V. (DWV), 2007 36. Wasserstoff - Der neue Energietrger, (DWV), 2007 37. Zahlen und Fakten. Energiedaten. Nationale und Internationale Entwicklung. Bundesministerium fr Wirtschaft und technologie (BMWi), Berlin 2005 38. Hennicke P. und Mller M., Weltmacht Energie, Hirzel Verlag, 2005 39. IEA 2004: World Energy Outlook, Meunarodna Agencija za energiju, Pariz 2004 40. European Commission 2007: Communication An Energy Policy for Europe, 2007 41. Green Paper A European Strategz for Sustainable, Competitive and Secure Energy Europoean Commission, 2006 42. Program ostvarivanja Strategije energetike Srbije od 2007 do 2012.g., maj 2005. 43. STROM optimal nutzen, O. Humm, F. Jehle, kobuch Verlag 1999. 44. Solar Anlagen, H. Ladener, F. Spte, kobuch Verlag 1999. 45. Groe Solaranlagen, K.H. Remmers, SOLARPRAXIS, Berlin, 1999.

10