Poreklo S unevog sistema-kosmogonija

Prvi ko se bavio prouavanjem porekla Sunevog sistema bio je Deskarates 1644. godine. U poslednjih tri stotine godina mnogi poznati naunici, ukljuujui i Kanta, Laplasa, Dinsa, Hojla, itd, bavili su se ovim problemom i postavili su neke potpuno razliite teorije. Trenutno izgleda da je najtanija Laplasova teorija protosolarne magline ili neka njena usavrena varijanta. Po ovoj teoriji, Sunce i planete su nastali istovremeno iz oblaka meuzvezdanog gasa koji je kolapsirao pre oko 4,6 milijardi godina. Brzorotirajua maglina nastala je iz ovog oblaka kao gasoviti disk. Sunce je nastalo u centralnom delu diska, dok su se planete formirale od spoljnih delova diska. Za poslednjih trista godina brojni astronomi su pokuavali da objasne poreklo Sunevog sistema. Kao rezultat ovoga danas postoji veliki broj meusobno protivurenih modela. Nijedan model nije potpuno prihvatljiv, a mali je broj onih koji potpuno mogu da budu odbaeni. Podela teorija Teorije o poreklu Sunevog sistema mogu se podeliti na nekoliko razliitih naina. Osnovna podela se zasniva razlici u poetnim uslovima. Grupe se mogu definisati na razliite naine, ali jedna od najprihvaenijih podela je podela prema odgovorima koje hipoteze daju na dva pitanja: 1. Da li su Sunce i planete nastali od istog meuzvezdanog materijala, ili drugim reima da li su oni kogeneriki? 2. Da li su planete nastale od meuzvezdanog materijala ili od zvezdanog materijala (tj. od meuzvezdanog materijala koji je prethodno bio u sastavu neke zvezde)? Na osnovu odgovora koje hipoteze daju na ova dva pitanja mogu se formirati etiri grupe razliitih hipoteza. Prema hipotezama prve grupe Sunce i planete nastali su istovremeno iz istog oblaka meuzvezdanog gasa. Ovakav pristup prvi je predloio Kant, a kasnije ga je razvio Laplas. Prema ovom tipu hipoteza smatra se da je posle fragmentacije meuzvezdanog oblaka nastao diskoliki i brzorotirajui oblak gasa. Iz centralnog dela ovog diska kontrakcijom materijala nastalo je Sunce, a od spoljnih delova nastale su planete. Ovom tipu hipoteza, pored ve pomenute Kant-Laplasove, pripadaju i Kuiperove i neke Hojlove hipoteze. Druga grupa hipoteza takoe tvrdi da su planete nastale iz oblaka meuzvezdanog materijala, ali u ovom sluaju oblak je zarobilo ve formirano Sunce. Tipian scenario ovih hipoteza je sledei: Sunce, koje je ve evoluiralo do odreenog stadijuma, prolazi kroz jedan od mnogih gustih oblaka gasa u naoj galaksiji. Gravitaciono polje Sunca prilikom tog prolaska zarobljava delove okolnog gasa. Zahvaeni materijal kasnije poinje da krui oko Sunca i od njega se formira maglina identina sa onom u Laplasovoj hipotezi. Ovom tipu hipoteza pripadaju hipoteze Alfvena (Alfven) i Arheniusa (Arrhenius). Oni smatraju da je mlado Sunce nastalo ne ostavljajui za sobom ostatke oblaka gasa, ali da je ono imalo vrlo jako magnetno polje. Gravitaciono polje Sunca je privlailo okolni meuzvezdani materijal. Neutralni atomi galaktikog gasa kretali su se ka Suncu i bivali su jonizovani. Kada bi se ovo desilo ovi atomi bivali bi zarobljeni uticajem magnetnog polja i poinjali su da rotiraju oko Sunca. Na ovakav nain nastao je omota tee isparljivih elemenata, postepeno je dolazilo do saimanja a kasnije i do nastanka planeta. Suprotno prethodnim modelima, interesantno je da u ovom sluaju ne postoji masivan oblak meuzvezdanog gasa iz kojeg su nastali Sunce i planete, ve se meuzvezdani materijal postepeno sakuplja.

Treoj grupi modela pripadaju hipoteze prema kojima se smatra da je Sunce u toku nastanka bilo binarna zvezda, tj. Sunce je imalo svog pratioca. Iz nekog razloga ovaj Sunev pratilac se raspao, a njegov materijal se rasturio po svemiru. Deo ovog zvezdanog gasa ostao je zarobljen Sunevom gravitacijom i formirao je oblak identian onima iz prethodnih hipoteza. Ovakve hipoteze esto se sreu u naunoj literaturi, a najpoznatiji zastupnik ovog tipa hipoteza bio je Litelton (Lyttelton). U ovom sluaju materijal od koga se formirao planetarni oblak je zvezdanog porekla (zbog toga to je pre toga pretrpeo procese nuklearnih reakcija, koje su se odigravale u unutranjosti raspadnute zvezde), ali poreklo materijala Sunca i ovog oblaka je kogeriko zbog toga to su zvezde nastale istovremeno. etvrtoj grupi pripadaju modeli koji ukljuuju sudare zvezda. Veruje se da je zvezdani oblak proao u blizini Sunca. Jak gravitacioni uticaj Sunca doveo je do upanja materijala iz spoljnih slojeva ovog zvezdanog oblaka; zatim se ovaj materijal rairio po okolnom prostoru i poeo je da rotira oko Sunca. Ovakav model zastupali su Dns (Jeans) i Defrejs (Jeffreys), poetkom ovog veka. Kasnije je Vulfson (Woolfson) takoe zastupao ovaj model, ali u neto izmenjenom obliku. Ovakav model zahteva zvezdani materijal, ali u ovom sluaju materijal od koga su sagraeni Sunce i planetarni oblak nisu kogenerikog porekla.