1.

Postojee mree
UVOD
U istoriji telekomunikacija postoje dve iroko rasprostranjene mree: Javne telefonske mree (PSTN - Public Switched Telephone Network) Internet. Da bi se prelo na mree sledece generacije (NGN - Next Generation Networks ) potrebno je da kvalitet pruenih servisa bude najmanje istog nivoa, a cena nia u poredenju sa postojecim mreama "prve generacije". Karakteristike postojecih mrea su: Zahtevi za fleksibilnocu i pouzdanocu ovih telekomunikacionih mrea su meusobno suprotstavljeni. Internet - veoma fleksibilna mrea, ali ne moe da prui pouzdanost karakteristicnu za PSTN PSTN - mala fleksibilnost, ali pouzdana. Za kreiranje optimalne mrene arhitekture potrebno selektivno kombinovati osobine obe mree, odnosno udruiti fleksibilnost Interneta i kvalitet servisa koji prua PSTN. Prikaz telekomunikacione mree Postojee javne mree Javna telefonska mrea (PSTN) rasprostranjena je irom sveta, a omoguceno je medusobno povezivanje javnih telefonskih mrea koje su pre svega predvidene za govorni saobracaj. PSTN je mrea na bazi komutacije kola. Kolo (ili kanal_ kanal) se uspostavlja na zahtev i linije kojima se realizuje kolo zauzete su sve vreme dok traje prenos. Prenos telefonskog signala je takav primer. Internet je mrea zasnovana na komutaciji paketa. Poruka se deli na male segmente zvane paketi i svaki paket se alje zasebno. Linija je zauzeta samo dok traje prenos jednog paketa. Koristi se TCP/IP protokol.

PSTN Public Switched Telephone Network PSTN je mrea sa preko 800 miliona pretplatnika i koristi se prvenstveno za govornu komunikaciju to ukljucuje i fiksne i mobilne telefone (WAN - wireless access network sa prenosom kroz PSTN tranking mreu). PSTN je u pocetku bio analogni sistem, ali sada je skor_ skoro potpuno digitalizovan, iako je vecina pretplatnika povezana analognim kolima. Poslednjih godina znacajno se povecava broj digitalnih konekcija kroz servise kao to su ISDN (integrated services digital network), DSL (digital subscriber line), ATM (Asynchronous Transfer Mode) i kablovski sistemi. Danas ja PSTN mrea za prenos govora, video sadraja i podataka kako sa icnim tako i sa beicnim pristupom. Postoje i privatne telefonske mree koje nisu povezane na PSTN (npr. vojska) ili su povezane sa ogranicenim pristupom. PSTN je bila dominantna telekomunikaciona mre_ mrea tokom 20-tog veka, sve dok je govorna komunikacija bila najzastupljenija. Dominacija prenosa podataka u novije vreme dovela je do toga da je dugorocna buducnost PSTN-a postajanje aplikacije Interneta. Govorni saobracaj, koji se u osnovi prenosi PSTNinfrastrukturom, prebacuje se na VoIP (voice over Internet protocol), to omogucava prelaz sa komutacije kola na komutaciju paketa. Veza mobilne i fiksne telefonije Digitalni prenos u PSTN-u Osnovni digitalni kanal u PSTN-u je 64-kilobita-u-sekundi kanal, poznat kao "DS0" ili Digital Signal 0. DS0 je takode poznat kao timeslot jer je to osnovni vremenski kanal koji se koristi u TDM prenosu (time division multipleks) tj. vremenskom multipleksumultipleks) multipleksu. Za formiranje jednog digitalnog telefonskog kanala korist se frekvencija odmeravanja od 8 kHz i 8bitna impulsna kodna modulacija tj. PCM (pulse code modulation). Multipleksiranjem DS0 kanala povecava se kapacitet kola. Osnovni multipleksi koji se koriste su: 32 kanala protoka 64 kbit/s (E1) koristi se u Evropi i sadri 30 govornih kanala i 2 servisna odnosno sinhronizaciona i signalizaciona kanala 24 kanala protoka 64 kbit/s (T1) koristi se u Americi i Japanu i oznacave se i kao DS1.

Ram primarnog PCM sistema

PSTN mrea sa komutacijom kola Komutacija kola je proces koji omogucava konekciju izmedu dva ili vie korisnika na njihov zahtev i obezbeduje ekskluzivno koricenje uspostavljene veze sve do njenog raskidanja. Fizicke veze u ovom tipu mree omogucavaju konekcij_ konekciju izmedu krajnjih korisnika koja traje od uspostavljanja do raskidanja veze. Klasican telefonski servis koristi komutaciju kola. Telefonske kompanije omogucavaju rezervaciju fizicke putanje izmedu pozivajuceg i pozvanog, koja se uspostavlja i raskida na zahtev pozivajuceg. Paketska komutacija Osnovna karakteristika paketske komutacije je to to linija nije zuzeta sve vreme tokom prenosa poruke.Poruka se deli na male pakete koji se alju sukcesivno kada postoji mogucnost za to. Paketi mogu putovati razlicitim putanjama do krajnjeg odredita i ne moraju stizati po redu. Linija se tokom prenosa fizicki zauzima samo dok traje prenos jednog paketa i nakon njegovog pristizanja na odredite automatski se oslobada.

Komutacija kola i paketska komutacija Komutacija kola je idealna kada je neophodan brz prenos podataka, koji moraju pristizati tacno odredenim redosledom i konstantnom brzinom. Komutacija kola je jo uvek neprikosnovena za prenos u realnom vremenu, kao to su audio i video prenos, koji zahtevaju veoma visok kvalitet servisa - quality of service (QOS). Paketska komutacija je neuporedivo efikasnija i robusnija za prenos podataka koji toleriu neujednacena kanjenja i jitter, kao to su e-mail poruke i Web strane. Neke mree sa komutacijom kola kao to su X.25 i ATM mree, mogu da realizuju virtualnu komutaciju kola. Virtualna komutacija kola je logicka konekcija koja omogucava podelu fizickih putanja medu viestrukim zahtevima za virtualnim kolima. Razvoj Interneta omogucio je nove servise i sadraje koricenjem novih efikasnih komunikacionih protokola i tehnologija,ali prelazak na prenos govora paketskom komutacijom jo uvek nije uzeo veceg maha, uprkos raznim reenjima koje su provajderi predlagali.

2. Arhitektura postojeih PSTN mrea

(PSTN: Public Switched Telephone Network)
Arhitektura klasine PSTN mree Arhitektura postojece PSTN mree moe se grubo posmatrano podeliti na dva velika dela: pristupnu mreu (access network) i mreu komutacije (switch network). Prenos govora izmedu dva korisnika mree ostvaruje se uspostavljanjem govornog kanala na principu komutacije kola. Govorni kanal se uspostavlja preko pristupne mree pozivajuceg korisnika, zatim mree komutacije i potom pristupnzatim pristupne mree pozvanog korisnika. Govornim kanalom se mogu prenositi govorne informacije, podaci ili multimedijalni sadraj. Mrea komutacije Mrea komutacije se sastoji od velikog broja komutacionih cvorova (centrala) koje su organizovane u veci broj hijerarhijskih nivoa. Lokalne komutacione cvorove (lokalne centrale, Local Exchange LEX) koji su direktno povezani na pristupnExchange pristupnu mreu nazivamo komutacioni cvorovi klase 5 (Class 5 switch) Komutacioni cvorovi na svim ostalim nivoima mree (tranzitne centrale, Transit Exchange TEX) nazivaju komutacioni cvorovi klase 4 (Class 4 switch). Class 5 Switch Lokalni komutacioni cvorovi Omogucava razne TK servise koristeci TDM tehnologiju: Opsluivanje lokalnih poziva Opsluivanje udaljenih poziva ISDN Napredni govorni servisi Pristup pretplatnika mrei za prenos podataka Realizacija inteligentne mree Transfer signalilzacije

Uspostavljanje veze Osnovna usluga je prosledivanje tona slobodnog biranja nakon detekcije zahteva za uspostavljenjem veze (podizanja telefonske slualice). Nakon toga prihvata se i obraduje niz cifara koje je pozivajuci poslao. Na osnovu primljenog broja vri se rutiranje saobracaja. Pozvanom pretplatniku upucuje se pozivni ton iz lokalne centrale za koju je on povezan, a pozivajucem se alje povratni pozivni ton iz njegove lokalne centrale. Ukoliko dode do uspostavljanja veze rezervie se jedan govorni kanal samo za ova dva korisnika sve do raskidanja veze, to se dogada na zahtev pozivajuceg. Ton zauzeca prosleduje se pozivajucem ukoliko pozvani ne odgovori na poziv, a pozvanom pretplatniku ukoliko dode do raskidanja veze. Lokalni komutacioni vorovi Komutacioni cvorovi klase 5 predvideni su kako za opluivanje lokalnog saobracaja tako i za realizaciju udaljenih telefonskih servisa. Komutacioni cvorovi klase 4 predvideni su da tranzitiraju saobracajsaobracaj. Sa porastom prenosa podataka i zahtevima za novim servisima kao to su VOIP, IP/Centrix i multimedijalna komunikacija, lagno nestaje i potreba za komutacionim cvorovima klase 5. Da bi se izalo u susret dananjim zahtevima i izazovima, kreirana je nova generacija komutacionih cvorova, poznatija kao Soft-Switch bazirana na najnovijim paketskim tehnologijama i standardima. Transportna mrea Iz mree komutacije vremenom se izdvojila transportna mrea (transmission network) koju koriste komutacioni cvorovi za medusobno povezivanje i prenos tipicno velikih grupa govornih kanala. Poziv izmedu dva korisnika PSTN mree samo se komutira u mrei komutacije, dok najveci deo putanjkomutira putanje prelazi u 64 kbit/s kanalu alociranom u transportnoj mrei. Veliki broj tehnologija istorijski je obeleio razvoj transportne mree, iz cega izdvajamo one koje su i danas prisutne, a to su starija PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) i moderna SDH (Synchronous Digital Hierarchy) tehnologija. SDH tehnologija danas predstavlja tipicno prisutno savremeno reenje transportne mree kod telekom operatora. Signalizaciona mrea Iz mree komutacije, neto kasnije u odnosu na transportnu mreu, postepeno se izdvojila signalizaciona mrea (signaling network). Osnovni zadatak signalizacione mree je ostvarenje velikog broja dodatnih servisa kako bi korisniku upotrebvelikog upotrebu osnovnog govornog servisa ucinili to konfornijim. Ideja razmene signalizacionih informacija bez uspostavljanja govornog kanala (signalizacija po odvojenom kanalu) je revolucionarno uticala na dalji razvoj PSTN mree. Signalizacija SS7 Dananji standard za razmenu signalizacionih poruka u okviru PSTN mree naziva se SS7 signalizaciona mrea (Signaling System number 7). Od brojnih prednosti koje je donelo uvodenje SS7 signalizacije izdvajamosignalizacije izdvajamo: signalizacione poruke se razmenjuju nezavisno od uspostavljanja govornih kola kanjenje signalizacionih poruka je redukovano i ne postoji neefikasno zauzimanje govornih kola za potrebe signalizacije signalizacione poruke razmenjuju se velikim protokom bez uticaja na korisnike mree govorni kanal se rezervie tek ako je krajnji korisnik dostupan... SS7 je mrea bazirana na komutaciji paketa ciji se cvorovi odnosno ruteri nazivaju STP tacke (Signaling Transfer Point). Krajnje tacke u SS7 mrei nazivaju se SSP tacke (Signaling Switching Point) i nalaze se u komutacionim cvorovima. Brojni dodatni servisi su uvedeni sa ulaskom SS7 mrea u upotrebu. Medutim, koncept je ipak posedovao znacajne mane s obzirom da je svaki komutacioni cvor trebalo opremiti servisnim funkcijama to je ucinilo proces uvodenja dodatnih servisa skupim i sporim. Servisna mrea Kao posledica nedostatka SS7 mree ufleksibilnom, jeftinom i brzom uvodenju dodatnih servisa, iz signalizacione mree izdvojila se nova mrea: servisna mrea (Service Network). Prva predloena realizacija servisne mree poznata je pod nazivom inteligentna mrea IN (Intelligent Network). IN mrea bazirana je na ideji da se servisi nude centralizovano u mrei u posebnim cvorovima mree koji su nazvani SCP tacke (Service Control Point). SCP tacke su povezane sa ostatkom PSTN mree preko SS7 mree kao SSP tacka.

Mrea upravljanja U paraleli sa prethodnim mreama razvijena je i mrea upravljanja (Network Management) kompletnom PSTN mreom tj. svim njenim celinama. Mrea upravljanja esencijalna je za ispravan i stabilan rad PSTN mree. Omogucuje operatoru da detektuje i reaguje na bilo kakve otkaze elemenata PSTN mree, konfigurie mreu sa jednog centralizovanog mesta i obavlja tarifiranje servisa koji su korisnici realizovali. Slojevi u upravljackoj mrei Mrea upravljanja upravlja prethodno nabrojanim mreama. Sastoji se od cetiri sloja: Sloja mrenih elemenata ili NE sloja (Network Element Layer)Element Layer), Sloja upravljanja mrenim elementima ili EM sloja (Element Management Layer), Sloja mrenog upravljanja ili NM sloja (Network Management Layer) i Sloja upravljanja servisima ili SM sloja (Service Management Layer). Najnii NE sloj cine mreni elementi (npr. komutacioni cvorovi, SDH oprema, STP tacke, itd). Svaki mreni element sadri upravljacki softver nazvan OMC centar (Operation and Maintenance Center) koji nadgleda dati element i svi entiteti OMC centra u mrenadgleda mrei cine EM sloj. NM sloj cine NMC centri (Network Management Center) koji centralizovano prikupljaju i obraduju podatke sa veceg broja ili cak svih entiteta OMC centara. SM sloj takode cine NMC centri koji se brinu o elementima mree koji se nalaze na servisnoj mrei. Arhitektura mree upravljanja Prenos korisnih informacija Govorni kanal ili primarni multipleks formiraju se u pristupnoj mrei. U komutacionim centrima vre se razna odgranjavanja i formiranje multipleksa vieg reda. U transportnoj mrei najzastupljenija je SDH tehnologija. Signalizacija SS7 omogucava prenos signalnih informacija paralelno sa govornim. Cvorovi i transportne i signalizacione i upravljacke mree nalaze se uglavnom u postojecim komutacionim centrima.

Savremena PSTN arhitektura

Prenos podataka kroz PSTN mreu Razvojem Interneta i mrea za prenos podataka, postojeca infrastruktura PSTN mree sve vie se koristi za prenos podataka. Inicijalno dizajnirana kao mrea koja nudi govorni servis kao osnovni servis, danas se dominantno koristi za servis prenosa podataka. Posledice su ocigledne, a pre svega se odnose na ogranicene mogucnosti mree i kvalitet koji je moguce ponuditi servisu prenosa podataka koji se sve vie trai. Takode, krajnji korisnici koji koriste servis prenosa podataka zahtevaju dramaticno veci digitalni protok servisa to direktno utice na promenu stanja i tehnologija i u pristupnoj mrei i u transportnoj mrei gde su trenutno najveca uska grla. Klasicna situacija u kojoj se krajnji korisnici koji zahtevaju servis prenosa podataka i provajderi servisa prenosa podataka (npr. Internet servis provajderi - ISP) tretiraju kao krajnji korisnici PSTN mree i razmenjuju podatke uspostavljanjem govornih kola postepeno je unapredena. Danas se tei rasterecenju PSTN mree, na taj nacin to se prenos podataka pokuava to pre (po to kracem govornom kolu) proslediti sa PSTN mree na mreu za prenos podataka (npr. ATM ili IP). Ovo se ostvaruje uvodenjem pristupnih rutera nazvanih RAS serveri (Remote Access Server) vec u lokalne komutacione cvorove to blie krajnjim korisnicima.

Povezivanje PSTN i mrea za prenos podataka

Unapredenje koncepta, gde se potpuno zaobilazi komutaciona mrea, donela je DSL (Digital Subscriber Line) tehnologija, gde uredaji u pristupnoj mrei, ili udaljeni elementi pristupne mree (npr. MSAN Multi Service Access Node) ili DSLAM (Digital Subscriber LinService Line Access Multiplexer), razdvajaju govorni saobracaj i prenos podataka koji stie od krajnjih korisnika. Govorni deo upucuju u komutacionu mreu dok podatke direktno prosleduju mrei za prenos podataka. Protok izmedu krajnjeg korisnika i mree za prenos podataka prestaje biti ogranicen skromnim kapacitetom govornog kanala. Pojavljuju se novi elementi, tzv. Media gateways, koji treba da prilagode signale mreama za prenos podataka, pre svega IP mreiIP mrei. Takode, u signalizacionoj mrei, novi uredaji pod nazivom signalizacioni gejtveji SG - Signaling Gateway, uvedeni su za potrebe konverzije SS7 signalizacionih poruka u formu pogodnu za prenos po IP mrei. Tipicno razdvajanje mree za prenos podataka i PSTN mree

3. NGN NEXT GENERATION NETWORKS MREE NOVE GENERACIJE

ta su to mree nove generacije? Ali prvo se moramo zapitati: - ta ljudi ocekuju od Mrea Nove Generacije? - ta oni ele? Ljudi ele:

Kako to NGN misli ostvariti? Sledecim mrenim karakteristiksma: Baziranim na jezgrima koja prenose Internet Pakete ( IP ) Usluge ce se prenositi putem racunarskih servera povezanih na zajednicka jezgra Pruanjem usluga nezavisno od pristupnog metoda ( fiksnih ili mobilnih tacaka ) Kako NGN operateri to misle ostvariti? Veliki operateri ce postaviti svoje instalacije sa razlicitim mogucnostima prenosa i veza. Ostali ce iskoristiti sam internet da to ostvare. Kakve mogucnosti NGN nudi operaterima? Znatne utede u ceni Isporuku novih usluga Mogucnost za kontrolu i personalizaciju od strane krajnjih korisnika Prelazak na NGN Postavljaju se pitanja u kojoj meri NGN stvara ili uklanja ekonomske potekoce. Operaterima trebaju regulative za pristup na mreu kao i karakter i nivo usluga interkonekcija. Ako se NGN razmesti kao zamena za postojecu mreu nastace problemi u vezi sa promenom u lokaciji i topologiji jer NGN mree imaju mnogo manje geografske zavisnosti od nasledenih mrea. Mora se zauzeti paljiva ravnotea izmedu suvie brzog prelaska na nove aranmane i ulaganja od strane servis provajdera koji vec imaju pristup mrei koja se zamenjuje i suvie sporog prelaza koji zahteva da operater NGN-a nastavi sa pripremama koje nisu ekonomicne i samim tim spreci ulaganje u NGN. Prenos u svetu Mrea Sledece Generacije

Interfejs Plesihrone Digitalne Hijerarhije (PDH) ima Vremenski Podeljen Multipleks (TDM) a sam je osnova za Sinhronu Digitalnu Hijerarhiju (SDH) koja se karakterie vecim protokom podataka i takvi interfejsi su uvek bilvecim bili okarakterisani u smislu sigurnosti, zagarantovanim stopama podataka i kanjenju prenosa. NGN treba da nastavi da obezbeduju nasledene usluge putem komutacije kola. Alternativa komutaciji kola je da se prede na vii logicki oblik povezivanja na mrezu putem direktnog IP pristupa. Kvalitet u svetu Mrea Sledece Generacije U cilju odranja postojeceg kvaliteta trebalo bi da se ispune strogo definisani parametri Kvaliteta Usluga (QoS) barem u smislu gubitka paketa i kanjenja prenosa. Takvi parametri bi bili ubistveni za mnoge od elementarnih IP tokova koje cine druge usluge. Da bi se to reilo poeljno je definisati neki oblik generickog IP pristupa i imati kontrolu nad nizom QoS parametara ukljucujuci i dodatne aspekte za vreme i sinhronizaciju. Pristup informacijama u svetu Mrea Sledece Generacije Pristup drugim oblicima informacija poput: Lokacije Statusa prisutnosti Karakteristika same konekcije postajace sve vie centralni vid usluga Pristup nekog operatera tudim podacima svodi se na to da li postoje ekonomske ili tehnicke potekoce za pristup. Pristup i obavetenja u Svetu Mrea Sledece Generacije Omogucavanje operaterima medusobni pristup QoS informacijama imalo bi dodatnu korist, jer bi obezbedilo kontrolu dinamickih parametara, poput brzine podataka, to bi omogucilo usluge kao sto su Streaming video. Postavlja se pitanje davaoca usluga da omoguci pristup klijentu kroz drugu mreu i osiguranje ekvivalentne usluge bez dodatne sloenosti i posledicnih trokova.

4. Prelazak na NGN Mree sledee generacije

Postojee stanje Internet je: PSTN/ISDN mree: globalna i veoma razvijena mrea iroko su rasprostranjene poseduje ogromne mogucnosti poseduju raspoloivu infrastrukturu do krajnjih korisnika efikasan i jeftin nude visok kvalitet usluge nema dobro razvijenu infrastrukturu do krajnjih korisnika, vec uglavnom koristi cene usluga su visoke postojece mree kao to su PSTN/ISDN ili kablovske mree efikasnost je mala teko obezbeduje kvalitet potreban za prenos uvodenje novih usluga zahteva znatna ulaganja multimedijalnih sadraja u realnom vremenu Mree sledce generacije (NGN) NGN (Next Generation Networks) je naziv za mrenu arhitekturu koja bi u godinama koje dolaze trebalo u potpunosti da zameni sadanju klasicnu arhitekturu telefonske mree, koju nazivamo PSTN/ISDN arhitektura. U osnovi mree bio bi paketski prenos podataka koji bi zbog potrebe da se izvesni podaci prenose u realnom vremenu bio opremljen protokolima za podrku ostvarenja kvaliteta servisa, QoS (Quality of Service). Definicija mree sledee generacije Mrea sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i odravaju sesije, unutar koijh se moe obavljati multimedijalni prenos podataka.

NGN (NEXT GENERATION NETWORKS)

ITU-T definicija: A Next Generation Network (NGN) is a packet-based network able to provide services including Telecommunication Services and able to make use oTelecommunication of multiple broadband, QoS-enabled transport technologies and in which service-related functions are independent from underlying transport-related technologies. It offers unrestricted access by users to different service providers. It supports generalized mobility which will allow consistent and ubiquitous provision of services to users. Prelazak na NGN arhitekturu Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mree za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mrea, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekturepostojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mree za prenos podataka, zasnovane na komutaciji paketa, koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka. Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce biti moguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnoj mrei. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mrea sledece generacije - NGN. NGN (NEXT GENERATION NETWORKS) Mrena arhitektura koja bi u godinama koje dolaze trebalo u potpunosti da zameni klasicnu PSTN/ISDN arhitekturu. Ponuda svih telekomunikacionih servisa kroz jedinstvenu infrastrukturu. U osnovi mree je paketski prenos podataka opremljen protokolima za podrku ostvarenja kvaliteta servisa, QoS. IP tehnologija upotpunjena je MPLS (Multi-Protocol Label Switching) protokolom za podrku kvaliteta servisa. Servisi koje bi NGN trebalo da podri

Prednosti NGN koncepta Koristi i proizvodacima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povecaju svoju zaradu. Proizvoai: Prate novi trend i ponude nove serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom Konkurencija u razlicitim slojevima Provajderi: Ponuda svih servisa na jedinstvenoj mrei, povecava broj i kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima (Click-to-call, Click-to-fax, ...) Veliki broj novih vrsta provajdera Dodatni zahtevi koje treba da ispune NGN mree Mree sledece generacije treba da obezbede: jedinstveno prilagodavanje korisnicima, druge servise pored prenosa govora, prenosive servise na svakom uredaju malu cenu sa visokom pouzdanocu i kvalitetom pruanja servisa. Problemi sa kojima se suoavaju NGN mree Mree sledece generacije treba da se suoce sa razlicitim nedostacima telekomunikacionih mrea kao to su: slab kvalitet prenosa govora kroz IP mreu problematican prenos modemskih i faks signala kroz IP mreu sloena interoperabilnost TDM i mrea sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola ogranicen sistem operativne podrke Karakteristike NGN mrea

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mrea prve generacije: Mogucnost lake migracije Skalabilnost Mali trokovi izgradnje i odravanja Mogucnost lake migracije Laka migracija od postojece ka paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci reenjima zasnovanim na SIP (Session Initiation Protocol) protokoluprotokolu. Neizostavni deo ovih reenja je server poziva, odnosno softsvic - paketski komutator koji podrava aplikacije nove generacije (VoIP, ICD - Internet Call Diversion, IP prenos, ISDN PRI servise i servise lokalnog pretplatnika). SIP je izabran od strane servis provajdera za nosioca NGN reenja zahvaljujuci svojoj fleksibilnosti i skalabilnosti. Pridruivanje Internet saobracaja i drugih servisa klasicnim telefonskim pozivima dovodi do porasta prosecnog vremena trajanja poziva na krajevima PSTN mree. Posledica toga je zaguenje pre svega krajnjih i tandem centrala. NGN reenja obezbeduju smanjenje zaguenja mrea. Smanjenje zaguenja se realizuje u jezgru mree, a ne na njenim krajevima, pa se u tom smislu govori o unutranjoj mrenoj migraciji koju donose NGN reenja. Rasterecivanje trankova u odlaznom Internet saobracaju pre zaguenja takode je moguce, ukoliko se koristi dialup ili xDSL tehnologija koju NGN hardver podrava na krajevima mree. Prednosti SIP-a u NGN arhitekturi Generalno, NGN arhitektura na bazi SIP-a donosi sve prednosti ukljucujuci: efikasno gradenje mrea koje podravaju irok spektar korisnickih servisa uprocenu mrenu arhitekturu, jeftiniji razvoj mrea bre stvaranje prihoda, uz pridruivanje servisa prenosa podataka i multimedijalnih servisa postojecim govornim servisima. Skalabilnost Skalabilnost znaci jednostavno proirenje mree. Da bi mrea bila skalabilna, treba da se uklopi u model distribuirane mrene infrastrukture (kao to je slucaj sa PSTN I Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakeg reavanja problema i smanjenja kompleksnosti. Loe strane centralizacije mree Greka na jednom delu mree dovodi do veceg ''udara'' na mreu, nego u slucaju distribuirane mrene arhitekture. Centralizovana mrena arhitektura zahteva redundansu kojom se udvostrucuju hardverski trokovi, bez znacajnog poboljanja performansi. U ovakvoj dupliciranoj mrenoj arhitekturi oba servera poziva moraju da sinhroniu informacije izmedu sebe i izmedu medija mrenih prolaza, to dovodi do dupliciranja procesorske snage. Time se smanjuju ukupne mogucnosti primarnog servera poziva, a otkrivanje i analiza greaka se oteava. Skalabilnost i sinhronizacija Pitanje skalabilnosti mree odnosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u odnosu na druge protokole (kao to je MGCP), i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Sadanja reenja, medutim, koriste protokole poput MGCP-a, to uslonjava signalizacione zahteve, troi velike kolicine mrenih resursa i povecava kolicinu signalizacije u krajnjim tackama mree. Mali trokovi izgradnje i odravanja NGN oprema mora da ima osobine: brze i jeftine instalacije brzog "podizanja" sistema jeftinog i lakog odravanja. Problemi koji dovode do znacajnih povecanja trokova su: uslonjavanje hardvera, povecanje kolicine hardvera decentralizacija hardvera.

Jedan od izvora problema je modifikacija protokola tj. Prelaz sa MGCP/H.248 modela zasnovanog na prenosu govora na SIP model koji podrava multiservisne aplikacije poput prenosa videa i podataka. ZAKLJUAK

Najvaniji momenat je prelaz na model multiservisne dostave koji ukljucuje prenos govora, podataka i multimedijalne servisegovora, servise. Kreiranjem novih servisa provajderi ce obezbediti znacajne prihode. Mree nove generacije ce koristiti SIP za postizanje jedinstvene servisne signalizacije, skalabilnosti i redukcije trokova.

5. NGN slojevita arhitektura

Ostvarenje NGN koncepta Podela mrene arhitekture na slojeve: Fiziki i arhitekturalno razliite celine koje ine mreu Slojevi su meusobno povezani odgovarajuim interfejsima Slojevi predstavljaju domene: Razliite opreme i proizvoaa Razliitih tehnologija i protokola Razliitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit koncept pospeuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i izmeu slojeva. Za potrebe VoIP poziva putem NGN mree, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH ili MGC (Media Gateway Controler), koje vre kontrolu uspostave poziva preko NGN mree kroz interfejse sa PSTN mreom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (media gejtvej) na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) na putanji signalizacije NGN slojevita arhitektura definie sedam slojeva: Sloj krajnjih taaka (Endpoints Layer), Pristupni sloj (Access Layer), Sloj medije (Media Layer), Kontrolni sloj (Control Layer), Sloj servisa (Service Layer), Transportni sloj (Transport Layer) i Sloj upravljanja (Management Layer). Sloj krajnjih taaka Krajnje take ine svi danas prisutni i budui korisniki komunikacioni ureaji poput: PC raunara (desktop ili laptop), klasinog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija, VoIP (Voice over IP) telefona, personalnih beinih PDA (Personal Digital Assistant) ureaja TV ureaja... Korisnici su elementi sloja krajnjih taaka. Pristupni sloj Pristupni sloj (Access Layer) ini pristupna mrea koja omoguuje korisnicima da ostvare servis prenosa podataka zadovoljavajueg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mree koje danas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na ve postojeu infrastrukturu ili na beini prenos podataka izmeu krajnje take i mree. Infrastruktura pristupne mree Sainjena je od bakarnih parica do krajnjih taaka: Aktuelna reenja su ISDN i DSL tehnologije DSL tehnologija e biti jedna od osnovnih pristupnih tehnologija u NGN mreama Osim postojee POTS mree aktuelne su i: Kablovske mree ine i beine raunarske mree DSL tehnologija DSL tehnologija danas nudi po jeftinoj i sveprisutnoj infrastrukturi uz relativno mala ulaganja u opremu: govorni servis servis prenosa podataka digitalnog protoka od vie Mbit/s

servis prenosa multimedijalnih sadraja TV signala Kablovske mree Kablovski TV operateri danas u pristupnoj mrei nude reenja zasnovana najee na: optikoj infrastrukturi u centralnom delu mree koaksijalnoj infrastrukturi ka kranjim takama. Odatle potie i njihov naziv HFC (Hybrid Fiber-Coax) mree. Ove mree su u stanju da ponude servis prenosa podataka velikog digitalnog protoka uporedivog sa DSL tehnologijom. Problem je to se ukupan protok deli na sve zainteresovane korisnike. Raunarske mree Infrastruktura lokalnih raunarskih mrea (LAN-ova) predstavljae deo baze krajnjih taaka NGN-a. Zastupljene su: ine LAN mree (Ethernet IEEE 802.3 ) Beine tehnologije o IEEE 802.11 WLAN -Wireless LAN Beine mree IEEE 802.16 Wi-Max ili irokopojasna beina (Broadband Wireless) tehnologija pogodna za udaljene korisnike i ruralna podruja. U beine korisnike NGN-a spadaju i korisnici mrea mobilne telefonije. Transportni sloj Transportni sloj NGN mree, ija infrastuktura je ve dosta razvijena u postojeim mreama za prenos podataka, dominantno ine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i IP. Transportni sloj e se bar u poetku osloniti na postojeu SDH tehnologiju. Sloj medije Sloj medije (Media Layer) je novost u odnosu na prethodne arhitekture. Radi se o graninom sloju izmeu sloja pristupa mrei i transportnog sloja. Zadatak sloja medije je: Konverzija raznovrsnih formata saobraaja u servisu prenosa podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj. Konverzija saobraaja govornog servisa sa postojeeg komutacionog sloja PSTN mree na transportni sloj NGN mree. Elementi sloja medije Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji, MG. Trenutno postoji potreba za vie razliitih tipova MG-a koji su klasifikovani u etiri tipa podeljena u dve kategorije: Pristupni MG-i: o AMG (Access Media Gateway), o RMG (Residential Media Gateway), o IAD (Integrated Access Devices), Transportni MG-i: o TMG (Trunking Media Gateway). MG (Media Gateway) MG-i predstavljaju osnovne i najmasovnije ureaje budue NGN mree. Upravo MG-i treba da zamene ulogu lokalnih komutacionih sistema (centrala) to govori o njihovoj sveprisutnosti u buduoj mrei. Podela na pristupne i transportne MG vri se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mrei.

AMG (Access Media Gateway) AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim MSAN ureajima u blizini krajnjih korisnika - Smeten u lokalnim

komutacionim vorovima. AMG vri paketizaciju saobraaja sa udaljenih stepena pristupne PSTN mree ili baznih i primarnih pristupa ISDN mree. Prihvata saobraaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleuje ga direktno na IP mreu.

RMG (Residential RMG je zadatak je priprema prenos jo u sa privatnim naprednija varijanta IAD (Integrated Access Devices) Sadri integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mree. IAD nudi vie mogunosti i pogodniji je za upotrebu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa raunarskom opremom preko lokalnih raunarskih LAN mrea.

Media Gateway) pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov saobraaja sa korisnikih telefonskih linija za IP pretplatnikom delu mree. Povezuje se direktno komutacionim vorovima (IP PBX). Njegova je IAD (Integrated Access Device).

TMG (Trunking Media Gateway) TMG spada u transportnu mrenu opremu za razliku od prethodnih pristupnih ureaja. Nalazi se u vorovima mree i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale izmeu komutacionih vorova komutacionog sloja PSTN mree (kao to su signali PDH ili SDH hijerarhije) u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mrei. Povezuje se na komutacione vorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, na nain prikazan na slici. Ureaji u sloju medija Podela MG-a na specifine ureaje opisuje odnos MG-a i pristupne opreme u pristupnom sloju. Prema jezgru NGN IP mree svi ovi ureaji su identini sa aspekta interfejsa i protokola i njihov cilj je uspostavljanje multimedijalnih sesija preko niza IP rutera sa kraja na kraj transportnog sloja NGN mree. Multimedijalne sesije Sesije koje se uspostavljaju izmeu MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije. RTP/RTCP sesije uspostavljaju se za svaki poziv i ine ih par zavrnih aktivnosti na MG-ima odreenih njihovim IP adresama i parom portova, RTP i RTCP portom, na svakoj strani veze. Za multimedijalne pozive uspostavljaju se posebne RTP/RTCP sesije za govorni, video i bilo koji drugi tok. Mogue je i vie uesnika u RTP/RTCP sesiji, tzv. multikast veze. RTP/RTCP protokoli nezavisni su od protokola na transportnom OSI sloju i ne garantuju kvalitet servisa ili isporuku u realnom vremenu. Sloj medije u NGN arhitekturi Kontrolni sloj Kontrolni sloj (Control Layer) predstavlja znaajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mrea. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Ureaji koji su zadueni za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC.

Uloga kontrolnog sloja Upravljnje MG-ima znai uspostavljanje poziva izmeu krajnih taaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mree na poruke u okviru kontrolnog sloja NGN mree. Za konverziju signalizacije zadueni su posebni elementi kontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG.

MGC (Media Gateway Controller) MGC-i su centralni kontrolni ureaji NGN mree namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najea uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajuih konekcija na MG-ima najbliim pozivajuem i pozvanom korisniku, kako bi poziv to pre bio preusmeren na paketsku mreu. Takoe, MGC prihvata signalizacione poruke SS7 signalizacije za uspostavljanje govornog kola izmeu krajnjeg korisnika i pristupnog internet RAS (Remote Access Server) servera. U svom radu komuniciraju sa: SG upotrebom SIGTRAN protokola MG upotrebom MGCP ili MEGACO/H.248 protokolima MGC dominantno SIP protokolom, a predvieno i BICC (Bearer Independent Call Control Protocol) Protokoli u NGN mrei Sloj servisa Sloj servisa (Service Layer) nasleuje ulogu servisne mree u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mree. Razlikujemo dva tipa servera: Aplikacioni serveri (AS) - su elementi inteligentne IN mree sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pruanja servisa korisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smetanje multimedijalnih sadraja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan nain rukuju servisima koje mrea nudi, ukljuijui i smetanje svih podataka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP take, kao i aplikacioni serveri (Application Server) i media serveri (Media Server).

Logika arhitektura NGN mree Realizovanje NGN je mogue samo uz jedan uslov (arhitektonski): Unutar NGN, mora da postoji otvoreni interfejs izmeu sloja za kontrolu sesije i medijskog i graninog gateway-a. Dat je diagram koji definie arhitekturu mree sledee generacije. Ovaj dijagram e nam pokazati pozicije rada razliitih standardizacionih tela koja su trenutno aktivna u polju telekomunikacija. NGN se sastoji iz pet logikih slojeva: IT i Servisni sloj, koji sadri: Telekomunikacionu upravljaku mreu Osnovni preplatniki server Aplikacijske servere Sistem operacijske podrke Podrka sistema naplate. Sloj kontrole sesije, prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. Kontrolni sloj sredstava i pristupa, dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i regulie pristup korisnika na NGN. Sloj medije i graninog gateway-a, prenosi IP pakete koji sadre enkodiranu multimediju (video, glas). Granini sloj, ovo je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko inih i beinih tehnologija.

6. Etape prelaska na NGN

Slojevita arhitektura NGN Kako bi se prelaz sa klasine PSTN arhitekture na NGN arhitekturu ostvario na to efikasniji nain, utvren je plan kojim se sa PSTN

arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. Jezgro mree u potpunosti prelazi na NGN koncept, osim transportne mree, koja e i dalje ostati bazirana na transportnom sloju PSTN mree (SDH tehnologija). Klasina PSTN i nova NGN mrea bie povezane na dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Praktina realizacija NGN mrea Zavrni opis arhitekture NGN mree obuhvata elemente koji se koriste u njoj, kao i nain povezivanja ovih elemenata. Okosnica mree: Oekuje se da e okosnica (backbone) budue NGN mree biti izvedena u IP tehnologiji. Dananje okosnice NGN mree ine ili IP ruteri ili ATM svievi maksimalnih performansi.

Prelazak sa PSTN na NGN arhiteksturu

Prva etapa PSTN/NGN tranzicije

Slojevita arhitektura NGN Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predvia uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih vorova u komutacionoj mrei PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mrea, odnosno pristupnog sloja NGN mree, direktno na medija sloj NGN mree.

Druga faza PSTN/NGN transakcije

TK mrea Srbije u 2010 godini Telekomunikacionu mreu Telekoma Srbija a.d. u 2010. godini e sainjavati mree sa komutacijomkola (PSTN/ISDN, PLMN), NGN multiservisna mrea (Softswitch-evi klase 4 i 5, SIP serveri, aplikacioni serveri), transportna (IP/MPLS preko SDH i WDM) i pristupna mrea (IP DSLAM/MSAN, BWA, bakar, optiki kablovi) n Osnovni elementi te mree su prikazani na sledeoj slici. Osnovni principi planiranja mree U periodu do 2010. godine, potrebno je: 1. Zavriti zapoeti proces digitalizacije (100% digitalna mrea); 2. Obezbediti uslove za potpuno zadovoljenje potreba i zahteva biznis korisnika, ukljuujui i zahteve kablovskih i mobilnih operatora (MTS, Telenor, Mobilkom), kao i ISP (Internet Service Provider); 3. Nastaviti sa rekonstrukcijom (izvriti demontau viekanalnih ureaja) i izgradnjom pristupne mree, kombinujui fiksni pristup, preko optikih kablova i bakarnih parica, i beine tehnologije; 4. Nastaviti izgradnju vorova pristupne mree (MSAN i DSLAM); 5. PSTN/ISDN mreu konsolidovati, u okvirima postojeih instaliranih kapaciteta u sistemima Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD, a ostale sve komutacione sisteme (i analogne i digitalne), iskljuiti iz saobraaja. 6. U sve komutacione sisteme tipa Alcatel E-10 i Siemens EWSD uvesti SSF (Service Switching Function) funkciju; 7. Nastaviti izgradnju IP/MPLS mree (core + edge); 8. Izgraditi NGN mreu baziranu na IMS jezgru, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardima, kao osnove za pruanje multimedijalnih servisa i konvergenciju fiksne i mobilne mree. Izgraditi etiri mree softswitch-a klase 5 (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Niu) za kontrolu POTS-a na IP MSAN-u (H.248) i SIP korisnka (SIP telefoni, korisnici prikljueni preko SIP IAD/RGW, SIP softclient); 9. Zavriti izgradnju mree optikih kablova na regionalnom i nacionalnom nivou u topologiji prstena ili petlje; 10. Poveati kapacitet magistralne transportne mree, proirenjem ugovorene magistralne OTN mree koja omoguava da se u mrei sa talasnim multipleksiranjem efikasno primene OAM&P funkcije do sada potvrene u klasinim SDH mreama. Uvoenje OTN tehnologije prua osnovu za buduu konvergentnu MPLS/GMPLS (ASON) arhitekturu magistralne transportne mree; 11. Izvriti konsolidacija gateway vorova u magistralnoj transportnoj SDH mrei (pre svega vorova nacionalnog nivoa) kako bi se optimizovalo grupisanje klijentskih signala manjeg kapaciteta i izbegle suvine interkonekcije u pomenutim vorovima, imajui u vidu da e, u poetku eksploatacije, u OTN mrei preovladavati SDH klijentski signali (STM- 16/64); 12. Na podrujima u kojima postojei SDH prstenovi ne mogu da zadovolje definisane saobraajne zahteve uvesti WDM tehnologiju u regionalni nivo transportne mree; 13. Iskljuiti iz saobraaja analogne i PDH sisteme prenosa; 14. Izgraditi MAN mree (izgradnja optikih kablova i kombinacija NG SDH/WDM i Metro Ethernet tehnologija u zavisnosti od tehnoekonomske analize) sa po jednim ili dva edge rutera prema nacionalnom core nivou IP/MPLS mree i izvriti proirenje postojeih MAN mrea poveanjem kapaciteta na postojeim lokacijama i ukljuivanjem novih lokacija. 15. FR/ATM mree konsolidovati, u okvirima postojeih instaliranih kapaciteta (ne graditi nove kapacitete), a korisnicima ponuditi L2/L3 VPN (Virtual Private Network) servise;

16. SMIN mreu konsolidovati u skladu sa merenjima saobraaja (mrea SMIN slui samo za dial/up pristup Internetu), a korisnike komutiranog pristupa Internetu stimulisati za prelazak na ADSL pristup; 17. Pripremiti uslove za iskljuenje iz saobraaja mree n x 64kbit/s; 18. Obezbediti pruanje novih servisa: IPTV, Triple play, IP Centrex, SAN extension (na primer FC Fiber Channel), multimedijalne usluge, kao to su video telefonija, Instant messaging, Presence i Unified Messaging. 19. Izvriti implementaciju automatizacije definisanog skupa poslovnih procesa putem OSS/BSS (Operation Support Systems/Business Support Systems) sistema. 20. Pristupnu mreu planirati u skladu sa Principima planiranja i projektovanja pristupne mree. Pristupna mrea mora biti graena tako da zadovolji ukljuenje novih pretplatnika, razdvajanje postojeih dvojnika, realizaciju irokopojasnih servisa i zahteva rezidencijalnih i biznis korisnika (SOHO, malih i srednjih preduzea) korienjem tehnologija ADSL2+, SHDSL ATM i VDSL2. Povezivanje velikih biznis korisnika planirati sa optikim kablovima. Jedno od resenja

Osnovni principi rutiranja saobraaja Saobraaj izmeu pretplatnika PSTN/ISDN mree se rutira kroz PSTN mreu. Saobraaj pretplatnika PSTN/ISDN mree prema pretplatnicima PLMN (Public Land Mobile Network) mree se rutira kroz PSTN/PLMN mreu. Saobraaj pretplatnika PSTN/ISDN mree prema meunarodnoj mrei se rutira preko TDM meunarodnih centrala MnC1 i MnC2 ili preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1), u skladu sa postignutim interkonekcijskim ugovorima sa drugim operatorima u meunarodnoj mrei. Prilikomdimenzionisanja MGW, pretpostavljeno je da se polovina saobraaja rutira preko MnC1 i MnC2. Saobraaj pretplatnika PSTN/ISDN mree prema pretplatnicima mobilnih NGN mrea (mobilni VoIP) se rutira preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1). Rutiranje saobraaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 Razmatrane su dve varijante rutiranja saobraaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 (POTS na MSAN-u H.248 i SIP klijenti): Varijanta A Saobraaj izmeu korisnika koje kontroliu softswitch-evi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree se vri preko MGW-a kontrolisanih od strane postojeeg softswitch-a klase 4. VarijantaB Saobraaj izmeu korisnika koje kontroliu softswitchevi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree sa pripadajueg tranzitnog podruja (regije) se vri preko lokalnog MGW-a kontrolisanog od strane softswitch-a klase 5. Razmena saobraaja izmeu korisnika koje kontroliu softswitch-evi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree sa drugih tranzitnih podruja (regija) se vri preko MGW-a kontrolisanih od strane pripadajueg softswitch-a klase 4. U obe varijante, meunarodni saobraaj i saobraaj prema mobilnim VoIP pretplatnicima u nacionalnoj mrei e se rutirati preko Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i tranzitna centrala Mn3 Beograd - Ericsson EIN 3.1). Arhitektura PSTN/ISDN mree Kao to je ve navedeno, PSTN/ISDN mreu 2010. godine e sainjavati komutacioni sistemi Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD. Zadrava se generalna koncepcija arhitekture mree, prema kojoj je graena mrea sa dva nivoa komutacionih vorova: Jedan nivo PSTN/ISDN mree predstavlja nivo tranzitnih komutacionih vorova (tranzitnih centrala). Drugi je nivo lokalnih komutacionih vorova (lokalnih centrala), koji je realizovan sa po jednom centralom (Alcatel 1000 E10 ili Siemens EWSD) uz vei broj udaljenih pretplatnikih stepena i pristupnih vorova.

Centri za nadzor i upravljanje (Alcatel NMC2 i Siemens NetManager) na koje su povezane sve centrale treba da budu povezani na centralni OSS (Operatig Support System). Media Gateway - MGW MGW-i su kljune komponente u prelazu na novu generaciju mrea zasnovanih na IP tehnologiji. MGW se razvijaju na prelazu izmeu IP multimedijalnih mrea i tradicionalnih PSTN/ISDN mrea. MGW je medij koji omoguava rad i vezu izmeu razliitih mrea, kao i komutaciju TDM-IP, TDM-TDM i IP-IP, i za glas i za video signal. Funkcija MGW-a Sva komunikacija izmeu TeS (Technologies for E-services) i MGW se obavlja preko ITU-T H.248 kontrolnog protokola ( H.248 protokol je definisan u TISPAN-u ). MGW funkcija omoguava: polutrajne i dinamine konekcije od take do take i obavlja detekciju ishoda obavetenje o ishodu i odravanje resursa spreava pojavu eha omoguava generisanje tona, tonsko biranje, detkciju faksa i transmisiju podataka sa faksa kao i razne druge pristupe TDM-u i servise koji su pod kontrolom telefonskog servera. IS Media Gateway Telephony Softswitch Solution (TSS 4.0) i MGW ine osnovu koncepta Itegrisanog Sajta (IS), koja se zasniva na komponentnoj tehnologiji i na infrastrukturnoj platformi Erikson Integrisanog Sajta (IS). Razlike IS Media Gateway-a u odnosu na druge Media Gateway-e optimizovan za IP puna (DSP) podrka na svim kanalima kompletna MGW funkcionalnost opciona edge router podrka jedinstveno merenje/skaliranje za svaku komponentu jedinstvena gustina 72k IP-TDM kanali u jednom double sided rack subrack/rack mogu se deliti sa ostalim nod-ovima po potrebi moe se integrisati u infrastrukturnu osnovu IMS sajta nema potrebe za eksternim ruterom kao delom High Availability solucije mogunost zadravanja usluge u sluaju HW greke Uloga IS MGW-a Integrisani sajt omoguava kompletnu infrastrukturu za IS komponentni sistem ukljuujui napon, hlaenje, pohranjivanje resilient data. MGW omoguava gateway funkciju izmeu circuit-switched domena i paket domena. Takoe moe raditi kao granini gateway izmeu mrea raznih VoIP operatera. IS infrastruktura MGW funkcije su implementirane na jednoj komponenti u IS infrastrukturi. Jedan MGW blade sadri sve specifine MGW funkcionalnosti. Kapacitet MGW node-a se moe linearno proiriti dodavanjem MGW blade-ova i subrack-ova po potrebi. Viestruke MGW blade-ovi se mogu konfigurisati kao jedan MGW blade sistem koji se kontrolie iz jednog H.248 linka. Mogunosti MGW-a MGW uspostavlja veze izmeu IP mrea koristei RTP/IP bearers i circuit switched mreu, tj. podrava IP na IP meusobnu konekciju ukljuujui promenu media (izmeu razliitih kodeka). MGW koristi najnoviju tehnologiju, koja mu omoguava da u svakoj aplikaciji ima punu podrku na svim kanalima. Ovo u velikoj meri uproava planiranje i konfiguraciju MGW vora.

7. NGN slojevita arhitektura

Ostvarenje NGN koncepta Podela mrene arhitekture na slojeve: Fiziki i arhitekturalno razliite celine koje ine mreu Slojevi su meusobno povezani odgovarajuim interfejsima Slojevi predstavljaju domene: Razliite opreme i proizvoaa Razliitih tehnologija i protokola Razliitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit koncept pospeuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i izmeu slojeva. Za potrebe VoIP poziva putem NGN mree, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH ili MGC (Media Gateway Controler), koje vre kontrolu uspostave poziva preko NGN mree kroz interfejse sa PSTN mreom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (media gejtvej) na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) na putanji signalizacije Mogunosti NGN -a Arhitektura NGN mree je bazirana na IMS core, koji podrava SIP-bazirane multimedijalne servise na NGN terminalima, kao i simulaciju PSTN/ISDN servisa, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardom, Release 1, ime se obezbeuje: jedinstvena platforma za razvoj i uvoenje novih, IP baziranih i multimedijalnih servisa , efikasnije iskorienje postojee infrastrukture, smanjenje OPEX-a, stvaranje preduslova za konvergenciju fiksne i mobilne mree kontrola nad servisima, upravljanje kvalitetom servisa (QoS management), upravljanje bezbednou. IMS - IP Multimedia Subsystem IMS je standardizovana NGN arhitektura za telekom operatere koji ele da obezbede i fiksne i mobilne multimedijalne servise. Koristi VoIP (Voice-over-IP) implementaciju zasnovanu na 3GPP standardizovanoj primeni SIP-a (Session Initiation Protocol) i pokree se preko standardnog Internet protokola (IP). Podrani su svi postojei telefonski sistemi, kako sa paketskom komutacijom, tako i sa komutacijom kola. Radi lake integracije sa Internetom IMS koristi SIP kad god je to mogue. IMS ne namerava da standardizuje aplikacije, ve da omogui pristup multimedijalnim i govornim aplikacijama kako sa beinih tako i sa inih terminala, odnosno da kreira formu fiksno mobilne konvergencije (FMC). Ovo se realizuje preko horizontalnog kontrolnog sloja koji razdvaja pristupnu mreu od servisnog Sloja. Servisi ne moraju da imaju svoje sopstvene kontrolne funkcije jer je kontrolni sloj zajedniki horizontani sloj. Alternativne tehnologije koje preklapaju pristupni sloj i obezbeivanje servisa i kroz ine i kroz beine mree zavise od aktuelnih zahteva i ukljuuje kombinaciju Generic Access Network (GAN), soft svieva i samog SIP-a. To ini poslovnu upotrebu IMS-a manje privlanom.Lake je prodavati servise nego prodavati prednosti integrisanih servisa. Zahvaljujui IMS-u postalo je znatno lake prihvatiti sadraje i proslediti ih kroz mreu, bez kontrole postojeih fiksnih i mobilnih operatera, pa su i oni shvatili neophodnost revizije postojeih strategija. Jo nije jasno kako i u kojoj meri e se razvijati postojei 3GPP/3GPP2/TISPAN IMS. Prikaz arhitekture 3GPP / TISPAN IMS Jezgro IMS mree je skup razliitih funkcija povezanih standardizovanim interfejsima to ini formu jedne IMS administrativne mree. Funkciji ne odgovara jedan vor odnosno hardverski blok, ve je ostavljena mogunost kombinovanja 2 funkcije u jednom voru ili raspodela jedne funkcije na 2 ili vie vorova. Pristupna mrea Korisnik se moe povezati na IMS na razliite naine pod uslovom da koristi standardne Internet protokole (IP). IMS terminali kao to su mobilni telefoni, PDA ureaji (personal digital assistants) i kompjuteri, mogu se registrovati ditektno

na IMS mreu ak i kada su u romingu, odnosno u gostujuoj mrei. Jedini zahtev je da koriste IPv6 i da idu preko SIP korisnikih agenata. Podrane su sve vrste pristupa: Fiksni pristup: o DSL - Digital Subscriber Line o Kablovski momdemi o Eternet Mobilni pristup: o W-CDMA o CDMA2000 o GSM o GPRS Beini pristup: o WLAN o WiMAX Ostali telefonski sistemi podrani su preko gejtvejeva: POTS koji podravaju analognu telefoniju H.323 VoIP sistemi koji nisu IMS-kompatibilni Jezgro mree HSS (Home subscriber server) Home Subscriber Server (HSS), ili User Profile Server Function (UPSF), je glavna korisnika baza podataka koja podrava IMS mrene entitete koji ustvari opsluuju pozive. HSS sadri: Relevantne informacije o pretplatniku ili korisniki profil Informacije koje obezbeuju autentifikaciju i autorizaciju korisnika Informacije o fizikoj lokaciji korisnika HSS je slian GSM-ovom HLR-u (Home Location Register) i AUC-u (Authentication Centre). SLF - Subscriber Location Function Subscriber Location Function (SLF) se koristi za usaglaavanje korisnike adrese ako se koristi vie HSS-ova. HSS i SLF komuniciraju preko Diameter protokola. Diameter protokol se takoe naziva AAA protocol to znai Authentication, Accounting and Authorization. Identitet korisnika u 3GPP mreama Klasine 3GPP mree koriste sledee identitete: International Mobile Subscriber Identity (IMSI) Temporary Mobile Subscriber Identity (TMSI) International Mobile Equipment Identity (IMEI) Mobile Subscriber ISDN Number (MSISDN) IMSI je jedinstven telefonski identitet koji se uva na SIMkartici. Da bi se obezbedila privatnost, TMSI je zaduen za geografsku lokaciju. IMEI sadri podatke o identitetu pojedinanih ureaja telefonskih aparata i njihovim karakteristikama, dok IMSI/TMSI sadri identifikaciju korisnika. MSISDN predstavlja telefonski broj korisnika. IMS identifikacija IMS takoe zahteva: IP Multimedia Private Identity (IMPI) IP Multimedia Public Identity (IMPU) Nijedan od ovih identiteta nije telefonski broj ve Uniform Resource Identifier (URIs), ve moe biti izraen ciframa (tel-uri, kao tel:+1-555-123-4567) ili alfanumerikim oznakama (sip-uri, kao sip:john.doe@example.com). Moe vie IMPU pripadati jednomIMPI. IMPU moe takoe biti raspodeljen na vie korisnika tako da su svi dostupni preko iste identifikacije (na primer, jedan telefonski broj za celu porodicu). HSS korisnika baza podataka sadri IMPU, IMPI, IMSI, MSISDN i druge informacije.

8. Zato IMS?
Konvergenciju izmeu fiksne i mobilne telefonije treba da obezbedi IMS IP Multimedia Subsystem. IMS je prvi put definisan od strane 3GPP Third Generation Partnership Project i posluio je kao osnova za TISPANT Telecommunications and Internet converged Services and Protocols for Advanced Networking. Primer povezanosti

Osnovne prednosti IMS koncepta mree Jedinstvena fleksibilna platforma za obezbeenje postojeih, razvoj i uvoenje novih, IP baziranih servisa. Iz vertikalne prelazi se u horizontalnu arhitekturu multiservisne mree. ISM kapacitet Opti pregled Ericsson Class 5 Softswitch-komutator ili svier - baziran je na 3GPP, 3GPP2, ETSITISPAN i IETF standardima i sastoji se iz dva glavna modula: Telephony Softswitch (TSS) IMS i Multimedia Telephony (IMT) koji imaju horizontalnu slojevitu arhitekturu, koja deli funkcije na tri sloja aplikativni, kontrolni i povezujui.

The Ericsson Class 5 Softswitch Architecture

1) Aplikativni sloj sadri: aplikacije, servere i opremu za unapreenje aplikacije ija je uloga da izvri prosleivanje servisa sa dodatnim sadrajem do krajnjeg korisnika. 2) Kontrolni sloj sadri servere za kontrolu mree koja slui za pozive ili skup podeavanja, modulacije i realizacije. Kontrolni serveri takoe rukuju funkcijama kao to su obezbeenje, tarifiranje i usaglaeni rad izmeu spoljanjih mrea. 3) Sloj za povezivanje sadri rutere, svieve, gejtvej servere kao i ostale elemente. Ruteri i svievi vre procenu, odnosno povezivanje kontrolnog panela i korisnika. Gejtveji omoguavaju povezivanje korisnika radi usaglaenog rada. Generalno, ova arhitektura je dobra jer omoguava rastereenje razliitih slojeva i poboljana je funkcionalnost tehnologije. Ova arhitektura omoguava ukljuenje razliitih slojeva prema njihovim sopstvenim potrebama i mogunostima, kao to standardi zahtevaju.

Skraenice u tekstu na engleskom jeziku IMS-IP-Multimedia Telephony(multimedijalna telefonija) CSCF-Call Session Control Function(kontrolna funkcija pozivne sesije) HSS-Home Subscriber Server(pretplatniki server) BGCF-Breakout Gateway Control Function(prekidaka gejtvejska kontrolna funkcija) SBG-Session Border Gateway(sesija krajnjeg, granini gejtvej sesije) SGC-Session Gateway Controller(kontroler graninog gejtveja) MP-Media Proxy(medijski zastupnik)

CSCF Funkcija za kontrolu poziva CSCF je sutinski vor u Ericsson IMS-u za signalizaciju. 1) Ima razliite uloge na mrei Proxy(zastupnitvo, zamena), ispitivanje i servisiranje. CSCF ukljuuje i rutiranje SIP poruka. 2) Mogunost identifikacije poziva i registracije. 3) Registracije korisnikih profila (SC-SCF). Informacija o korisniku je na SC-SCF za sve vreme trajanja informacija. 4) Kompresija i dekompresija S/B poruka. 5) Dinamika alokacija SC-SCF tokom SIP registracije. 6) Osnivanje, uspostavljanje, modifikacija. 7) Normalizacija broja pozivajuih digita SC-SCF HSS-Kuni pretplatniki ureaj HSS je baza podataka za SIP saobraaj koji sadri informacije o pretplatniku i omoguava sledee mogunosti: 1) Korisnika registracija/deregistracija podrava pristup na IMS mreu. 2) Upravljaka podrka ON-LINE/OFF-LINE 3) Identifikacija-ostvaruje vezu izmeu lokalnih korisnika i javnih identiteta. 4) Pristup mobilnom menadmentu prema standardu. 5) Podrka transparentnom i netransparentnom pristupu podacima HSS je vor koji je sproveden na TSP platformi. BGCF-Kontrola funkcije prekida koja se nalazi na CSCF.To je rutirajua tabla koja dozvoljava konfiguraciju liste od 164 brojeva sa prekidajuim vorovima. BGCF selektuje mreu u kojoj prekidako kolo ima zadatak da nalazi trenutne IMS pozive. BGCF podrava sledee funkcije: 1) Podrka za prenos podataka 2) Prekid suvinih prenosa i gejtveja 3) Grupni poziv zavisno od prekidakih rutera SBG- Session Border Gateway SBG je poznat i kao gejtvej koji slui kao granica izmeu IMS mree i drugih mrea. Slui da obezbedi sigurnost mree, da prihvati i usmeri hitne pozive itd. A-SBG N-SBG Obezbeuje kontrolu pristupa pozivima Obezbeuje IP komunikaciono podruje Obezbeuje pristup krajnjem NAT/FW Vri konverziju mrenih signala Obezbeuje dovoljnu irinu propusnog opsega Obezbeuje podrku za tarifiranje Skrivena topologija Centrex Sistem Konferencijskog Servera (CS-CS) Centrex sistem konferenciskog server je odgovoran za medije specijalizovanih resursa, ukljuujui rukovanje upisivanja i podeavanje vie-korisnikih konferencija i saradnju sa pojedinanim. Server konferencije omoguava webkonferenciju na kojoj se zasniva rezervacija, postavljanje, kontrola i praenje vie-korisnikih konferencija i kojom se moe rukovati putem HTTP Web interfejsa. Presence Server Presence server prikuplja, upravlja i distribuira korisnike informacije i informacije o statusu ureaja u realnom vremenu. Presence server definie tri glavne funkcionalne komponente. 1. Presence Management Presence menadment vri funkciju skladitenja informacija o kontaktima i trenutnu prisutnost statusa (npr. 'online', 'ofline'). Kada presence server prima aurirane informacije o prisutnosti, on e obavestiti pretplatnika u skladu sa pravilima. 2. Presence Policy management - ova funkcija je vrlo vano i omoguava krajnjim korisnicima da odreuju ko moe imati pristup njihovom statusu prisutnosti. 3. Contact Management - Ova funkcija omoguava krajnjim korisnicima da upravljaju svojim kontakt listama, a sastoji se od prijatelja i porodice, koje on eli pretplatiti za prisustvo usluga. Prisustvo informacija se moe koristiti za nekoliko usluga kao to su trenutno razmenjivanje poruka, konferencijsko komuniciranje, telefonija, veb stranice, funkcija prisutnosti...

Primena prateih funkcija (Application supporting functions) Sloj IMT aplikacije ukljuuje i brojne veb servere koji se koriste kao pratee funkcije: za rezervisanje krajnjeg korisnika, log-in i proveru identiteta, poziv za upravljanje putem veb klijenta itd. TheEricsson Front-End Web Server (EFWS) prua siguran interfejs koristei autentinost korisnika pomou korisnikih lozinka. Autentini korisnici su preusmereni na odgovarajui veb portal primer (CS-WS). EFWS obezbeuje sledee funkcije: HTTP log-in i CS-WS izbor Lozinka o upravljanju Jednokratne lozinke i zatvaranje rauna The Front-End Web Server takoe predstavlja taku integracije prema portalima spoljnih kupaca. Kada je spoljna autentinost funkcije dostupna, EFWS moe biti konfigurisan tako da dozvoljava da spoljni entitet upravlja proveru identiteta i autorizaciju korisnika. CS WS Centrex System Web Server Poznat kao veb portal, The Centrex System Web Server omoguava siguran pristup kupcima i servisne informacije za korisnika usluga i upravljanje, administraciju, rezervisanja i konfiguracije. Nudi razliite nivoe bezbednosti i pristupanosti, na nain koji je siguran pristup odobren, ne samo na sistem, ve i na odgovarajui nivo povlastice. Razliiti korisnici su usmereni prema vaeim ekranima sa pravilnom bezbednou i real-time informacijom. Informacija je preuzeta iz baze podataka i prikazuje se u realnom vremenu. Web server (CS-WS) prua niz user-friendly portal primera i srodne GUIs za razne korisnike, od sistem administratora do krajnjih korisnika. Osim za pristup usluzi prema portalima, on takoe ukljuuje interfejse koji se koriste za nadzor pozivne signalizacije izmeu spoljanjih klijenata i CSAS (Centrex System Application Server). CS DS Centrex System Distribution Server Funkcija distribucije sprovodi brojne potrebne funkcije za obezbeivanje i samoupravljanje. On omoguava CS-WS sa informacijom o CS-WS koja je dodeljena datom korisniku. CS-DS takoe odrava stanje CS-AS za odreenog korisnika. CS-CDS - Centrex System Call Detail Server CS-CDS - Centreks Server detalja poziva koristi se za skladitenje podataka primljenih poziva pomou CS-AS. Jedan CS-CDS je dizajniran za podrku jednog Application Server klastera.

Signalizacija NGN
Signalizacija Signaliziranje izmeu prekidaa u TDM mreama je u poslednje vreme bazirano na varijantama Zajednikog Sistema Kanalnog Signaliziranja Broj 7 (Common Channel Signalling System Number 7 SS7). Ekvivalentno meu-serversko signaliziranje u Mreama Nove Generacije e skoro sigurno biti bazirano na Session Initiation Protocol-u (SIP). Pristupi za signalizaciju Tamo gde korisnik prima uslugu od NGN i ima terminal baziran na IP i IP konekciji, koristi se SIP kao izabrana baza za pristup signaliziranju. Organizacije zaduene za standardizaciju i protokole su u toku definisanja end-to-end SIP arhitekture za multimedijalne usluge koje su dostupne putem Mree Nove Generacije. SIP arhitektura je bazirana na IP Multimedijalnom Podsistemu (IMS) koji je definisan za Opti Paket Radio Usluge (General Packet Radio Service GPRS) i Tree Generacije (3rd Generation 3G) mobilnih mrea putem 3G Partnerskog Projekta (3GPP). 3GPP i NGN arhitektura Tamo gde korisnik nastavlja da koristi nasleeni terminal, bie potreban neki oblik Line Media Gateway-a (izlazne centrale), sa protokolom kontrole ureaja kao to je H.248 koji obezbeuje vezu izmeu te centrale i odgovarajueg NGN servera. Podrazumeva se da SIP signaliziranje izmeu Mrea Nove Generacije mora biti dogovoreno i podrano, a H.248 ima potencijal da postane meu-operatorski interface. Odgovarajue kontrolisan IP pristup Mrei Sledee Generacije koja je ukljuena u Media Gateway omoguie operateru tree strane meusobno povezivanje multimedijalnih tokova poziva i

usmeravanje SIP povezivanja sa serverima NGN operatera. Iako ovo nee obezbediti potpunu kontrolu usluga kao H.248 interfejs, zadovoljie NGN multimedijalnu generalizaciju dananjeg Carrier Pre-select (CPS).

Meusobna povezanost izmeu NGN i preostalih nasleenih TDM mrea e skoro sigurno primeniti SS7 signaliziranje i TDM prenos preko odgovarajue Trunk Media Gateway. Ovo je neizbeno,ali nije poeljno da postane meusobna povezanost po izboru izmeu NGN-a za glasovne usluge,poto svako pretvaranje izmeu IP i TDM domena uvodi zastoj i izoblienje, to rezultira loijim kvalitetom poziva.

Pristup i interfejsi u NGN Dogovor o generisanom formatu za IP pristup, sa odgovarajuim API (Application Programming Interface) u funkcionisanju informacija u NGN, fundamentalan je za uspostavljanje novog reima regulacije. Takav interfejs moe konano da zameni dananje zahteve za mnotvom servisa za povezivanje i da omogui da se multimedijalni pozivi proslede od jednog servisa do drugog. Pod uslovom da takav interfejs takoe omoguava direktnu IP konekciju kontrolisanu od strane Kvaliteta Usluga krajnjim korisnicima preko mree NGN pristupa, to takoe moe da ukloni potrebu za dananjim vidovima pristupa. Iskoriavanjem stvaranja tunela takva povezanost sa krajnjim korisnicima moe da se obezbedi sa bilo kog pogodnog geografskog vora u mrei. U Mreama Nove Generacije priroda IP konekcije i njenog konanog odredita,su u potpunosti odvojive od svog geografskog porekla. Nove tehnologije Kljuna stvar koja omoguava Kvalitet Usluga u jezgru Mrea Nove Generacije bie tehnologija Multi Protocol Label Switching (MPLS). Ova tehnologija jo nije u potpunosti sazrela, a mnoge Mree Nove Generacije e,jo neko vreme, koristiti druga sredstva da bi osigurala kvalitet usluga. Postoji potreba za odgovarajuim mehanizmom u NGN mreama pristupa da bi se usluili krajnji korisnici. U NGN mreama nastavie se potreba za Layer 2 uslugama za prenos podataka,pa ak i za Layer 1 prenosnim uslugama, bez obzira to se uvodi IP interfejs sa API kontrolom podataka. Strogi zahtevi za kanjenje, na primer, mogu diktirati prenos podataka, tako da pruanje usluga operatera moe biti ogranieno samom Layer 1 IP arhitekturom. ak i kada QoS kontrolisana IP konekcija postane dostupna sa strogo kontrolisanim karakteristikama kanjenja i gubitka informacije, nivo konekcije ostae glavni preduslov za kvalitet usluga. Potrebno je da se postigne dogovor o predstavljanju svih gorepomenutih interfejsa. Sprema se zamena SDH mrea novim Gigabit Eternet interfejsom, koji e postati vodei za velike protoke,dok e SDH sluiti za manje protoke podataka u medjusobnim konekcijama. Konani dogovor o Gigabit Eternetu kao korak napred za najvee protoke, zavisan je od razvoja odgovarajueg QoS Kvaliteta Usluga, vremena i mehanizama sinhronizacije. Mogunost da se upotrebe takvi srodni interfejsi da bi se obezbedile point-to-point i bilo koja konekcija preko Mree Nove Generacije, konano e ukloniti potrebu za mnotvom dananjih pristupa i proizvoda za meusobnu povezanost. Takve konekcije e omoguiti implementaciju glasovnih, IP i Eternet Virtuelnih Privatnih Mrea (VPN). Nasleeni Asihroni Prenosni Mod (ATM), ISDN i kanjenje rama, povezanost mree, i dalje da se obezbeuje putem tehnika emulacija kola. Kljuni problem prenosa koji treba da se rei jeste problem potrebnog vremena za koje odgovornost za takvu emulaciju kola prelazi sa operatera novorasporeene Mree Nove Generacije na servis provajdera koji koristi ovu povezanost. Dananja TDM mrea za prenos govora i Internet pristupe SCP centar za signalizaciju INAP mrea za prenos aplikacija ISUP ISDN korisnika linija TEX tranzitne centrale LEX lokalne centrale Prenos govora i paketa INAP mrea za prenos aplikacija H.248 interfejs TGW transportna centrala ISUP ISDN korisnika linija BICC nezavisna kontrola poziva SIP-T Session Initiation Protocol Trunking Prilagoenje opreme za pristup i komutaciju JAIN Java API za integrisane mree SIP Session Initiation Protocol INAP mrea za prenos aplikacija SCP kontrola signalizacije STP signalizacija prenosa Prenos govora i paketa ukljuujui korisniku opremu INAP mrea za prenos aplikacija ISUP ISDN korisnika linija BICC nezavisna kontrola poziva SIP-T Session Initiation Protocol Trunking H.248 interfejs H.323 - interfejs

Multimedia servisi i aplikacije SIP Session Initiation Protocol H.323 - interfejs JAIN Java API za integrisane mree

Zamena postojee infrastrukture i prelazak na potpunu IP signalizaciju Ideja je da se kompletna signalizacija prenosi preko STP (signaling transfer point) centra za signalizaciju u SS7 putem IP protokola.

10. Multimedija NGN

NGN

Karakteristike NGN usluga Zahvaljujui mogunost da se povee sa korisnicima putem drugog NGN operatera, servis provajder tree strane moi e da obezbedi glasovne i uoptenije multimedijalne IP usluge sa rasponom kvaliteta i stepenima usluga bez nezaobilaznih taaka prisutnosti. Glasovne usluge bie omoguene karakteristikama koje se rasprostiru od osnovnog Public Electronic Communications Service (PECS) do otrije definisane Javno dostupne telefonske usluge (Publicly Available Telephone Service PATS). Pristupom NGN podacima, detalji lokacije krajnjeg korisnika bie dostupni da pomognu pri rukovanju pozivima hitnim servisima kao i obezbeivanje naprednijih usluga baziranih na 'lokaciji' i 'prisustvu. Takav pristup e sve vie postati eljeni izbor za pruaoca usluga koji eli da ponudi glasovne usluge korisnicima. To je logika krajnja taka dananjih tek zaetih usluga prenosa glasa preko irokopojasnih mrea. Kao prelaz ka naprednim Mreama Sledee Generacije, smanjie se potreba da se regulie kompleksan set PSTN proizvoda za pristup i da se olaka saobraaj u osnovnom opsegu saobraaja pomou lokalnih upravljakih kola (loop). Nee vie biti potrebe za proizvodima kao to su iznajmljivanje celokupne linije (Wholesale Line Rental (WLR)) i Flet rejt internet pristup organizacijama (Flat Rate Internet Access Call Origination (FRIACO)). Konfiguracija multimedije Multimedija podsistem

Pitanja i problemi regulisanja Vaan faktor koji mora da se ima na umu kod razvoja regulatorne politike u pogledu Mrea Sledee Generacije je da takve mree omoguavaju krajnjim korisnicima da se konektuju na servere locirane geografski bilo gde. Takvi serveri

mogu takoe biti u delovima mree koju poseduju ili provajderi ili preduzee. Razlika izmeu reenja provajdera i preduzea postae manje pitanje uloge/funkcije, a vie pitanje ko poseduje koju komponentu mree i gde je locirana. Regulaciona politika Bez obzira ko prua uslugu, server koji je prua moe biti lociran u istoj ili nekoj drugoj zemlji. Obavezno je da bilo koja nova regulatorna politika u potpunosti prepozna takve slobode u ko ta radi i gde svojstvene za NGN arhitekture. Predstojei razmetaj Mrea Sledee Generacije (NGN) prua odlinu priliku za dogovor i regulisanje poboljanih interfejsa da bi se omoguilo da se operateri meusobno poveu i sarauju u pruanju usluga. Povezivanje operatera Ovakav razmetaj otvara mogunost definisanja mnogo redukovanijeg seta generisanih interfejsa podataka to e omoguiti da se razvije usluno nezavisni pristup regulaciji. Jedan takav pristup je i poeljan i potreban, poto arhitektura NGN mree,ne samo da dozvoljava pribavljanje dananjih glasovnih usluga i protoka podataka i njihove oigledne multimedijalne generalizacije,ve i neogranien raspon novih usluga ogranienih samo ljudskom matom. Problemi i reenja Razmetaj Mrea Sledee Generacije tek predstoji i imperativ je da se takvi sporazumi postignu u najkraem roku. Takvi sporazumi e, u svakom sluaju, biti fundamentalni za operatere koji sarauju u pruanju usluga bez obzira koji aspekti takve saradnje treba da se reguliu zbog ekonomskih potekoa ili tehnikih prepreka za ulazak. Nastavljanje nametanja nasleenih zahteva na NGN operatera moe zahtevati skupu opremu. Suvie dug period takvog nametanja bi kompromitovao operaterovo ulaganje u NGN mreu, i verovatno bi usporio uvoenje takvih mrea u ekonomsku i drutvenu upotrebu. Meutim, odbaciti takve zahteve suvie rano ne bi bilo fer za one operatere koji su napravili znaajna ulaganja pod pretpostavkom nastavljanja u razmetanju dananjih tehnologija mree i arhitekture. Poto su takvi problemi prolazne prirode, neophodno je da se oni obrauju nezavisno od definicije o novom pristupu regulacije, sa poslednjim pomenutim optimiziranjem za vreme kada e Mree Sledee Generacije biti pre norma nego izuzetak. Razni prodavci i servis provajderi dugi niz godina razvija grupu reenja da bi omoguili implementaciju Mrea Sledee Generacije u mree koje su bile prihvaene sredinom 90-ih godina 20.veka. Industrija je dobro plasirana da implementira prelaz u fazama na Mree Sledee Generacije brzinom koja odgovara poslovnom i trinom okruenju. Povezivanje sa servisom Za spajanje dve mree koriste se kapije mree (Internet Gateways) raunari koji spajaju dve mree i prosleuju pakete. One rutiraju pakete kroz mreu na osnovu odredine mree, a ne na osnovu odredinog raunara. Hostovi i gateways rukovode IP adresama. IP adresa IP (internet protokol) adresa je jedinstveni broj, slian telefonskom broju koji koriste raunari u meusobnom saobraaju putem interneta uz korienje internet protokola. Primer IP adrese je 207.142.131.23 Konvertovanje u brojeve itljive forme adresa domena poput www.wikipedia.org se vri putem DNS-a. WWW IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski iroka mrea) se koriste da omogue komunikaciju sa serverom nekog web sajta. Vrste IP adresa U zavisnosti od internet veze, IP adresa moe biti uvek ista pri konekciji (statika IP adresa) ili razliita pri svakoj novoj konekciji (dinamika IP adresa). Protokol TCP/IP (Transmission Control Protokol/Internet Protokol) To je standard koji omoguava prenos informacija izmeu razliitih raunara povezanih u Internet. Ne zavisi od vrste raunara i standardizovan je na nivou mree. Ako se alje vea koliina podataka, aktivira se TCP protokol (Transmission Control Protokol) koji deli dugake poruke u poruke duine od najvie 500 bajta, u tzv. TCP pakete. Svaki paket je numerisan tako da se na mestu prijema moe izvriti rekonstrukcija poruke. DNS DNS (Domain name system) je u osnovi sistem koji pretvara imena raunara u IP adrese.

Tipovi DNS podataka Tip A - adresa - povezuje ime raunara i njegovu adresu Tip CNAME - kanonsko ime povezuje jedno ime raunara (kanonsko) sa drugim imenom Tip MX - razmena pote adresa servera zaduenog za elektronsku potu Tip SOA poetni autoritet adresa DNS servera koji je nadlean za domen Postoje jo i PTR, NS, AAAA, SRV, TXT, NAPTR, LOC i drugi manje znaajni tipovi podataka. Primer Kada u va web browser ukucate web adresu sr.wikipedia.org, va raunar e uz pomo DNS srevera to ime pretvoriti u adresu 66.230.200.100 to je IP adresa raunara na kojem se nalazi ta prezentacija.

11. Usluge mree sledee generacije(NGN)

NGN je mrea bazirana na paketskom prenosu, gde su elementi ukljuenja i transporta paketa (npr. ruteri, prekidai i uvodnici ) logiki i fiziki odvojeni od slube usluga/ kontrole poziva. Ova kontrolna sluba se koristi da podri sve vrste usluga u okviru NGN-a, ukljuujui sve to bazina telefonija servisira, pa do podataka, video usluga, multimedija i menadment aplikacija, o kojima se moe razmiljati kao o samo drugom tipu usluga koju NGN podrava. Procena je da trenutno 15% korisnika pravi 95% profita. NGN predlozi za provajdere servisa 1. Mreni provajderi moraju nai nain da poveaju vrednost svojih transportnih servisa. NGN koje podravaju nove napredne servise omoguie im da zadre kljune korisnike i proire svoja ciljna trita u nova podruja. 2. Novi biznis informacionih usluga bie multi milijarderski posao iako e se servisi za pojedine korisnike seliti van edeva u mrei, a ka krajnjim korisnicima CPE (Customer-premises equipment) kao to su PS ureaji, smart telefoni isl. 3.Za mali broj jednostavnih usluga koje ne zahtevaju meumreu izmeu sebe, pristup baziran na CPE je adekvatan. Za naprednije aplikacije CPE e morati da postane prefinjeniji (i skuplji) da bi odrao korak sa zahtevima. 4.Mrea je kompjuter. Pa ipak telefonske kompanije su obezbedile ton mnogo pouzdanije, predvidljivije i verodostojnjie nego to je do sada uraeno u kompjuterskoj industriji. Osim toga imaju razvijenu infrastrukturu, organizovanu podrku i uspenu naplatu pa su tradicionalni telekomunikacioni prenosioci najloginiji provajderi za novu mreu. ta NGN nudi? NGN e omoguiti nosiocima mrea da podre novu garnituru usluga izgradnjom osnovnih kompetencija koje su povezane sa tradicionalnim transportnim uslugama. Jedinstven i dosledan NGN pristup e pomoi da se smanje trokovi eliminisanjem neefikasnosti sadanjih usluga specifinih, vlasnikih, i ne iskoristivih reenja. NGNpristupi e takoe smanjiti vreme na tritu i trokove nudjenja novih usluga. Konano, NGN e omoguiti prenosiocima da pregrupiu napredne usluge, dozvoljavajui im da ostanu takmiarske, kao i da proire svoje mogunosti da bi uli na nova trita. Atirbuti kao to su integrisani pristup ili zajednika platforma esto su povezani sa konceptom NGN i odnose se u glavnom na: Geografsku integraciju i postepeno gubljenje granica izmeu teritorijalnih domena koje mree pokrivaju. Integraciju po logikim nivoima koji karakteriu mreu, poev od fizikog nivoa pa navie. Integraciju izmeu zianog i beinog prenosa, iji su glavni prestavnici optike i mobilne mree. Karakteristike NGN Umesto sadanjih mrea za razliite servise - jedna mrea za sve servise. NGN je paketska( u sutini IP orjentisan) mrea koja koristi razliite( pre svega irekopojasne) tehnologije da bi korisnicima omoguila korienje razliitih usluga po principu uvek i svuda. Glavna karakteristika NGN mree je odvojenost dela zaduenog za isporuku servisa od transportnog dela mree. Ovakav koncept omoguava korisnicima da koriste usluge bilo kog i ne samo jednog servisaprovajdera. To znai da iste usluge mogu koristiti i fiksni i mobilni pretplatnici( tzv. konvergencija usluga). NGN je kompatibilna sa postojeom mreom i korisnici, i jedne i druge i preko jedne i preko druge, meusobno mogu bez ikakvih problema da komuniciraju.

Dodatne usluge koje su sline ili identine kao postojee PSTN dodatne usluge Poziv na ekanju Zabrana dolaznih poziva Dranje veze Identifikacija zlonamernog poziva Preusmeravanje poziva Konferencija tri uesnika u vezi Identifikacija pozivajueg Ne smetaj Zabrana identifikacije pozivajueg Skraeno biranje Zabrana odlaznih poziva Postojee PSTN dodatne usluge koje se ne mogu nuditi SIP rezidencijalnim korisnicima Poziv bez biranja Pozivanje pretplatnika u odreeno vreme Pomoni broja tarifnih impulsa Dodatne usluge koje e se ponuditi SIP korisnicima a do sada se nisu nudile Odbijanje anonimnih poziva Pozivanje broja sa kojeg je stigao poslednji poziv Web portal Web portal Pristup web portalu omoguava korisniku: Pregled odlaznih, primljenih i proputenih poziva Aktivaciju/deaktivaciju dodatnih usluga Uvid u listu svih omoguenih dodatnih usluga Uvid u upustvo za korienje dodatnih usluga sa odgovarajuim pristupnim kodovima Web portal Pristup web portalu Autorizacija za pristup web portalu o Korisniko ime o Web password Zahtev za promenu ifre Web portal Web portal e imati svoju web adresu a bie i linkovan sa svih sajtova Telekoma Srbija. Potrebno prilagoavanje (lokalizacija) korisnikog interfejsa web portala: Prilagoavanje menija Prevoenje na srpski jezik Dizajn, logotip Telekoma