Ishrana bolesnika od bubrenih oboljenja

Pitanje dijete kod bubrenih bolesnika, nije ni malo jednostavno. Od dijete esto zavisi ne samo da li e doi do pogoranja bolesti ili ne nego i ivot bolesnika. Prema razliitim formama i razliitim stadijumima u razvoju bubrenih oboljenja, podeava se i dijeta. Ima lakih formi oboljenja kod kojih neka specijalna dijeta nije ni potrebna, a bolesnici se ipak esto iscrpljuju strogom dijetom koja ih ini nesposobnim za rad i koja im zagorava ceo ivot. Medjutim iako kod nekih formi ne treba specijalna dijeta, izvesna ogranienja moraju postojati. Akutno zapaljenje bubrega U organizmu se potpuno iskoriavaju eeri, a donekle i masti. Hrana koja je sastavljena iskljuivo od eera i masti biva potpuno iskoriena, od njih ne ostaju produkti koji bi morali da se izluuju preko bubrega. Takva hrana koja sadri samo eer daje najpotrebnije hranjive sastojke a ne optereuje bolestan organ. Zbog svega toga, prvih nekoliko dana bolesti najbolje je davati samo zaslaene vone sokove i med. Kada ponu da se smiruju prvi najtei simptomi, moe se poeti sa davanjem pekmeza, marmelade, dema, griza, zejtina, pirina, krompira, biskvita. Vano je da se zna da mleko ne treba davati, jer ono sadri dosta soli a i belanevina, te za ovu fazu bolesti ne predstavlja ni dijetalnu ni laku hranu. Sva pripremljena jela moraju biti apsolutno bez kuhinjske soli, kao i testo i hleb koji se daju. Na toj hrani, koja se sastoji iskljuivo od eera, skrobnih materija i masti, a praktino bez belanevina, treba ostati i do dva meseca, pa tek posle toga postepeno prelaziti na ishranu sa malo belanevina i s vrlo malo soli. Hronino zapaljenje bubrega Postoji vie raznih oblika hroninog zapaljenja, pa se u pogledu dijete moraju uvek uzeti podrobnija uputstva od lekara. Kod nekih formi ovih bolesti gube se stalno belanevine preko mokrae, i to u tako velikim koliinama da se krv razvodni do te mere da nastupe vrlo jaki otoci celog tela. Razume se da se kod ovakvih bolesnika mora davati hrana bogata belanevinama da bi se nadoknadjivali gubici preko mokrae. S druge strane ima formi kod kojih se raspxadni produkti belanevina nedovoljno izluuju. Radi toga se belanevine u hrani moraju smanjiti na onu najmanju meru koja je neophodna za odravanje ivota. Kako je hronino zapaljenje bubrega neizleivo oboljenje, koje se nosi do kraja ivota, dijeta se mora podesiti tako da ne postane odvratna. Hrana mora biti raznovrsna i mora sadrati sve potrebne sastojke: belanevine, eerne supstance, masti, soli i vitamine, bez obzira o kojoj se formi radilo. Bubreni bolesnik mora se zauvek odrei one hrane koja tetno deluje na bubrege: kobasica,

konzervi, salamure, divljai, ljutih zaina. Od masti se najbolje podnosi zejtin i neslano maslo, a od belanevinaste hrane najbolje mlad sir i jaja. Uopte bi sir trebalo da bude mnogo vie zastupljen u naoj domaoj kuhinji nego do sada. Mlad sir je ne samo najbolja belanevinasta hrana nego i hrana koju skoro svaki bolesnik moe da upotrebljava. Izvor: Veliki Narodni Kuvar

Dijeta za bolesnike sa obolelom jetrom

Za jetru se obino kae da je laboratorijum naeg organizma, a to je ime dobila zato to se u njoj obavljaju mnogobrojne i raznovrsne hemijske radnje, koje u takvom obliku ne obavlja ni jedan drugi organ. Da bismo to bolje razumeli kakva treba da bude dijeta kod obolelih od jetre, mi emo u glavnim crtama izneti normalne i poremeene radnje jetre u vezi sa glavnim sastojcima nae hrane. Naa hrana se sastoji iz tri glavna sastojka: masti (biljnih i ivotinjskih), belanevina (meso, sir i jaja) i najzad ugljenih hidrata (eer, brano, krompir i dr.). Kada mast uneta hranom dodje u jetru, ona mast zadrava, a potom alje u druge rezervoare, gde je obino njeno nagomilavanje prirodno (oko trbuha, kukova i grudi). Poremeajem tog normalnog rada, tj. kada jetra nealje mast u depoe, nastaje oboljenje jetre, naime mast se nagomilava i trajno zadrava u jetri. To oboljenje jetre je esto i iz njega mogu da se razviju mnogo tea pa i smrtonosna oboljenja. Prema tome, ovo stanje moemo da shvatimo kao poetak tekih i neizleivih oboljenja jetre, a tu spada i ciroza jetre (hronino zapaljenje jetre). Drugi vaan sastojak je belanevina (meso, sir i jaja). To je onaj deo hrane iji sastojci, pored ostalog, slue i kao zatita jetre od otrova bilo koje vrste. Ova se hrana svari u crevima do svojih osnovnih sastojaka koji dolaze krvnim putem u jetru, a ona ih potom koristi za svoje poslove. Ona, pak, koliina ove belanevinaste hrane koja je suvina i nije potrebna jetri biva izbaena iz organizma, tj. u naem organizmu se ne stvaraju njene rezerve. Zbog toga je neophodno potrebno da se ova vrsta hrane stalno unosi. Pored toga, jetra isto tako igra znaajnu ulogu pri razmeni materija. Jetra nagomilava eer u vidu rezervi i daje ga organizmu kada je to potrebno. Ona taj posao obavlja zajedno sa drugim organima, kao to su, na primer guteraa, nadbubreg i dr. Tako se deava da u sluaju oboljenja drugih organa moe da nastane poremeaj u razmeni eera, a da jetra nije uzrok tog poremeaja.

Ugljenim hidratima su ranije pridavali bitnu ulogu u zatiti jetre. Medjutim, oni ni danas nisu izgubili svoj znaaj, ali u ishrani obolelih od jetre prvo mesto zauzimaju belanevine. Masti se kod pojedinih oboljenja jetre smatraju tetnim, a kod izvesnih indiferentnim. Znai, kod jetrinih oboljenja dijeta bi bila u stvari leenje, jer unoenjem belanevina unosimo jetrine zatitne inioce. U ishrani obolelih od jetre mora biti dosta belanevina. Koliina ne sme biti preterana, jer preterana koliina moe ak i da kodi a veina bolesnika to teko podnosi. to se tie izvora belanevina, i o tome treba voditi rauna. To zavisi od sastava pojedinih belanevina. Izgleda da je najpodesnija i najkorisnija belanevina iz sira. Ona ima najvie neophodnih sastojaka, a uz to je bolesnici veoma lako podnose. Kod izvesnih teih jetrinih oteenja meso se ne preporuuje (u momentu poputanja jetrine antitoksine uloge). Posne vrste riba slue takodje za dijetetsku ishranu obolelih od jetre. Ugljeni hidrati u savremenoj dijetetici jetinih oboljenja njisu izgubili svoj znaaj, te ostaju i dalje u upotrebi. Njih treba davati u vidu pirina, hleba, griza, pa ak i eera (80-100 grama). Trani eer se obino ne podnosi dobro, jer je suvie sladak i moe se zameniti grodjanim. I druge eere je korisno davati bolesnicima od jetre. Koliina ugljenih hidrata potrebnih ovim bolesnicima za 24 sata iznosi obino oko 6 grama na kilogram bolesnikove teine. Masti se ne izbacuju iz dijete obolelih od jetre, jer hrana bez masti nije korisna, poto bi izostale izvesne radnje i funkcije koje ona omoguava. Najbolje podnoljiva masnoa su maslo i ulje. Daju se oko 50 grama dnevno, ili, jo bolje, 1 gram na kilogram telesne teine. Zabranjeno je unoenje svinjske i govee masti, slanine i dr. Izvor: Veliki Narodni Kuvar

Dijeta za poveanu kiselinu u elucu

Hrana bolesnika sa poveanom kiselinom u prvom redu ne sme da izaziva jae stvaranje kiseline, niti da izaziva jae pokrete eluca. to je neko jelo jednostavnije priredjeno, bie manje teret za varenje u elucu. Jednostavno kuvana jela eludac bolje podnosi nego peena i prena jela. Prednost imaju itka i kaasta jela, sastavljena uglavnom od brana. Vana je i temperatura, ona treba da je osrednja, jer i vrua i hladna jela nadrauju sluznicu eluca. Veliina obroka treba da se prilagodi podnoljivosti u pojedinom sluaju i vrlo esto su potrebni esti i mali obroci hrane, osobito u onim sluajevima gde je oteano pranjenje eluca. Sastav hrane je u sutini jednak za katar eluca sa prekomernim izluivanjem eludane kiseline i za ir na elucu i dvanaestopalanom crevu. Postoje tri faze bolesti: 1. dijeta za bezbolnu fazu, 2. dijeta za bolnu fazu, 3. dijeta za vreme krvavljenja grizlice. Osnovni saveti: Popraviti zube, jesti ee, 5-6 obroka dnevno, na primer u 6 ili 7 sati ujutru prvi doruak, u 10 sati drugi doruak, u 13 sati ruak, u 16 ili 17 uina, a oko 20 sati veera. Bolesnik sa grizlicom treba da jede svaka 3 sata. Ovo je nuno zbog toga to je eludac na tri sata posle jela obino ve prazan, a u isto vreme poveava se kiselost eludanog soka. Potrebno je uzimati manje obroke, ne optereivati stomak velikim koliinama. Polako jesti i dobro vakati hranu. urba i brzo ubacivanje hrane nadrauje eludac. Vrela ili hladna jela i pia, slana, kisela ili ljuta hrana kode elucu. Poveano luenje i pojaanu kiselinu pojaavaju: kisele, ljute, suvie slatke, slane i gorke stvari, kao i alkoholna pia. Dozvoljeno je jesti: mleko, griz, pirina, kau s mlekom, sluzave supe od jemenog brana, pirina, griza i rezanaca, mlado kuvano povre (najbolje pasirano), mlad zelen graak, argarepu, mladu boraniju, tikvice, pavlake, zejtina, prepeenog hleba (najbolje belog i to bez kore), keksa, kifle, testa od kvasca, mesa kuvanog, sitno iseckanog, jaja (barena) rovita, kajganu na maslu ili zejtinu, mladog neslanog sira, mladog neslanog kajmaka, mesa: teleeg, pileeg, jagnjeeg, ribe, i to kuvane, redje peene na zejtinu ili maslu, a ne na svinjskoj masti, najbolje iseckane ili samlevene, kuvanu neslanu unku, kompote od ljutenog voa koje nije nakiselo niti suvie slatko, pire od jabuka, peene bundeve, oljutene slatke jabuke i zrele kruke, banane itd. Treba jesti ee i to 5-6 obroka. Ne sme se jesti hrana koja pojaava luenje eludanog soka koji je bogat kiselinom. Nije dozvoljeno jesti: supe od govedjeg mesa, od graka, soiva ili pasulja, kisele orbe, jela u kojima je dosta soli i paprike, kiselog kupusa sa suvim mesom, podvarak, prute, kobasice, suve slanine, sosove, razne preradjevine od mesa, na masti prena jela, na masti prena mesa, meso peeno na aru i ranju, tvrda i ilava mesa, pasulj, kupus-naroito kiseo, soivo, stari graak,

paprike, povre uopte, sve hleb, proju, pogau, kisela testa sa kvascem, zaine, senfa, rotkve, cimet, biber, presan crni i beli luk, kafu, alkoholna pia, naroito rakiju i vino, kisele vone sokove, kiselo voe, suve ljive, smokve, suvo grodje, orahe, preterano slatke stvari, kolae itd., a zabranjeno je i puenje. Izvor: Veliki Narodni Kuvar

Dijeta za obolele od unog mehura

Oboljenja unog mehura mogu biti na razliitoj osnovi, pa se prema tome mora podeavati i nain ishrane. Sem toga, postoje vrlo velike razlike izmedju bolesnika u pogledu osetljivosti prema jednoj ili drugoj vrsti hrane, tako da je vrlo teko, pa i pogreno, davati suvie uske okvire. Izneemo ona opta pravila koja vrede za sve bolesnike, a ostalo se mora podeavati, prema svakom pojedinanom sluaju, razume se u sporazumu sa lekarom. Zbog ega je potrebna dijetalna ishrana kod obolelih od unog mehura ? Oboljenje moe biti svee, akutno zapaljenje. U tom sluaju bolesniku treba dozvoliti da pije vode po elji, da bi se razblaili i lake izluili razni otrovi koji se tada nagomilavaju u telu. Od hranjivih sredstava najbolje je davati vone sokove, sluzave supe, vone kompote od nenijih vrsta voa, ali da nisu mnogo zasladjeni. Kasnije se moe dati griz, pirina, rezanci, makaroni, krompir-pire na vodi. Presno voe i povre ne treba davati. U ovoj fazi bolesti bolesnik mora biti pod stalnim lekarskim nadzorom te se i dijeta ne sme odredjivati bez njegovog saveta. Hronino zapaljenje unog mehura najee je zbog kamena u unom mehuru, ali se kamenje moe nai i u unim kanalima. Ima zapaljenja unog mehura i bez kamena. uni mehur je kod takvih bolesnika veinom smanjen, skvren, delom pretvoren u oiljak, esto srastao sa okolnim organima. On vie ne moe da vri svoje zadatke. Kao to je poznato, funkcija unog mehura se sastoji u tome da iz zajednikog jetrinog unog kanala prima u, koju jetra stalno stvara. Ta se u skuplja u unom mehuru, gde njegova sluznica upija vodu iz te prvobitne ui. Na taj nain u se zgunjava i vie stotina cm3 ui, koliko jetra stvori u roku od 24 sata, svede na svega 40-80 cm3 jako guste ui. uni mehur prema tome, igra ulogu rezervoara ui. Ali, pored ove ima i drugu vanu ulogu, a ta je da se povremeno prazni, da isputa tu u u dvanaestopalano crevo. Pranjenje unog mehura je u vezi s varenjem hrane. Kad izvesni sastojci hrane, specijalno masti dopru u tanko crevo, oni vre nadraaj koji dovodi do stezanja unog mehura, pri emu se

u iz njega isprazni u crevo. u se mea sa hranom u crevu, a kako ima osobinu da razbija masti u vrlo sitne kapljice, ona na taj nain olakava varenje masnih sastojaka hrane, poto onda crevni sokovi lake dodju u dodir sa mastima i lake ih i bre razloe na njihove sastavne delove. Iz ovoga moe da se vidi kakvi poremeaji mogu da nastupe kod oboljenja unog mehura, ako se prave greke u pogledu ishrane. Masna hrana izaziva grevito stezanje unog mehura. Normalno to se uopte i ne osea. Ali kod zapaljenog zida unog mehura takvi grevi su mnogo jai i bolesnik ih osea kao napade vrlo jakih bolova, poznatih pod imenom unih kolika. Ako je zbog zapaljenja ili uglavljenog kamena zapuen odvodni kanal unog mehura, takav gr nee dovesti do pranjenja mehura ve samo do bolova. Pri tim grevima mehura neki kameni se moe pokrenuti i zaglaviti u glavnom odvodnom kanalu i spreiti oticanje ui. Zbog toga pored zapaljenja i bolova, pojavie se i utica kao komplikacija bolesti. Stanje je onda vrlo ozbiljno. Sem masti, ima itav niz drugih jela i napitaka koji mogu vrlo tetno da deluju na ove bolesnike, izazivajui napade unih kolika. Na primer, jako slatke stvari, jako hladni napici (kod nekih bolesnika aa hladne vode ili aa hladnog piva moe da izazove napad bolova), jako topla jela i napici, pretovarivanje stomaka, hrana bogata grubim povrem, hrana koja nadima creva. Izvor: Veliki Narodni Kuvar

Dijeta bolesnika kod crevnih bolesti

Hrana koju ovek uzima pretrpi izvestan uticaj u ustima, gde se savae i mea sa pljuvakom, zatim u elucu, gde se mea sa stomanim sokom, i tada dospeva u tanko crevo, koje ima zadatak da zavri zapoeto razlaganje hrane u takve proste sastojke koje crevna sluznica moe da upije i time omogui organizmu korienje uzete hrane. Tanko crevo uestvuje u varenju svih vrsta hranjivih sastojaka, osim celuloznih opni biljaka koje crevni sokovi ne mogu da razore. Ostaci hrane

koji se ne mogu svariti u tankom crevu, ili nisu bili upijeni, zavravaju u debelom crevu. U debelom crevu, kao i u zavrnom delu tankog, nalaze se razne vrste bakterija koje su korisne i normalno je da se nalaze u debelom crevu. Oboljenja creva odraavaju se uglavnom na promeni stolice. Bolovi su sporednija tegoba, jer nisu ni redovni ni stalni, obino nisu ni mnogo jaki. Najee su tekoe neuredna stolica: uestali prolivi, ili zatvor, ili se naizmenino pojavi proliv pa zatvor, zatim stolice koje sadre sluzi ili sukrviave sluzi. Ovakve promene se deavaju bilo zbog poremeenog luenja crevnih sokova, bilo zbog nedovoljnog upijanja svarenih hranjivih sastojaka, bilo zbog nepravilnih pokreta creva iji je cilj meanje hrane i potiskivanje u nie partije (peristaltika) koji su ubrzani ili spojeni. Ako u stolici ima krvi i sluzi, tada obino postoji zapaljenje na debelom crevu, uglavnom u njegovim zavrnim partijama. Dijetalna ishrana ima u crevnim oboljenjima veliku ulogu, jer njena pravilna primena moe da doprinese ozdravljenju obolelih creva, dok nepravilna ishrana moe oboljenje da pogora. Zadatak dijete je dvostruk: da tedi koliko moe obolele delove creva, da im ne namee nikakav rad, koji nije neophodan, ali da bolesniku ipak omogui dovoljnu ishranu, jer nedovoljna ishrana moe vremenom pogorati ne samo njegovo opte stanje nego i oboljenje na crevima. Da bi se odredila dijeta, potrebno je odvojiti akutne poremeaje od hroninih. U akutnim oboljenjima dozvoljena je stroga dijeta, jer je kratkotrajna. Zatvor nastaje bilo zbog usporenog prolaza crevnog sadraja kroz debelo crevo (lenjost creva) ili predugog zadravanja u njegovom zavrnom delu. I u jednom i u drugom sluaju crevnom sadraju se oduzima suvie vode, tako da on postaje zgusnut i tvrd. Hronini katari su oboljenja, koja se najee odraavaju prolivima, ili zatvorima pa prolivima. Stolice lie na stolice truljenja, izmeane su sa sluzi i sukrviavom sluzi. Uzroci su im najrazliitiji a osnova im je zapaljenje sluznice debelog creva i poremeaj u vrsti bakterija u njemu. Redovno dugo traju i obino ozbiljnije remete stanje bolesnika. Dijeta je veoma vana a zadatak joj je da tedi debelo crevo, prema tome treba izbegavati hranu koja daje mnogo ostataka. Treba uzimati hranu koja se svari i upije u tankom crevu. Izvor: Veliki Narodni Kuvar

Lijeenje Suncokretovim uljem

Dr. F. Karach, sudionik na kongresu Ukrajinskog udruenja onkologa i bakteriologa, iznio je metodu neobinog jednostavnog naina lijeenja ljudskog tijela, i to pomou suncokretovog ulja.

Rezultati ovog postupka lijeenja izazivaju uenje i sumnju ali svatko se moe uvjeriti u vjerodostojnost njegovih dokaza i iskuati dijelovanje na vlastitu tijelu. Vie je nego zauujue da su ovom nekodljivom biolokom metodom lijeenja postignuti takvi uspjesi u lijeenju i izlijeenju bolesti bez kirurkih zahvata i uzimanja lijekova, koji esto izazivaju tetne popratne pojave. Temeljeno je naelo ovog lijeenja veoma jednostavno: ispiranje (mukanje) ulja u ustima, a sam organizam preuzima dalji postupak samoizlijeenja. Na taj je nain mogue istodobno lijeiti stanice, tkivo i organe, zato to se ovim postupkom spreava unitenje mikroflore i razaranje ljudskog organizma. Bez zdrave mikroflore, ljudski je vijek upola krai, jer ovjek bi mogao doivjeti dob od 140 do 150 godina. Ovom se metodom potpuno izlijee: glavobolja, bronhitis, zubobolja, tromboza, kronine bolesti crijeva, srca, bubrega, upala mozga, enske bolesti, kronine izrasline(tumor), kronini grevi bolesti ivaca, eluca, plua, jetre, bolesti spavanja, infarkt. Postupak : Najmanje jedna ajna, a najvie jedna lica za jelo suncokretova ulja muka se zatvorenih usta, ispirajui i provlaei izmedju zubi, bez urbe i truda oko 15 do 20 minuta. Ulje se ni u kom sluaju ne sme progutati. Ispljunuta je tekuina bijela kao mlijeko, a ako je jo uta, ispiranje je bilo prekratko. Nakon toga usta se moraju vie puta isprati vodom, a etkicom valja isprati zube. Ispljunuta je tekuina vrlo otrovna (slikovito reeno), zato bi se umivaonik trebao dobro isprati. U ispljunutoj tekuini nalazi se velika koliina tetnih bakterija te drugih tetnih tvari i toksina. Vano je napomenuti da se ovim postupkom ispiranja pojaava izmjena tvari u organizmu, tako da se uspostavlja trajno ozdravljenje. Najuoljiviji je uinak uvravanje klimavih zubi, a zubi postaju vidljivo bijeli. Najbolje je zapoeti ispiranje ujutro prije jela. Da bi se proces lijeenja ubrzao, postupak se moe ponoviti tri puta na dan prije jela i na prazan eludac. Time je izlijeenje bre i djelotvornije. Lijeenje traje toliko dugo dok se organizmu ne vrati prijanja snaga, svjeina i miran san.

Nakon budjenja ne sme imati umora ni tijelo ni psiha osobe, a naduveni podonjaci moraju nestati. Moraju se pojaviti zdrava glad, dobar san i neometana sposobnost pamenja. Na poetku se mogu pojaviti znakovi prijanjih bolesti, to je u bolesnika koji boluje od vie bolesti mogue. Pogotovo se taj osjeaj pojavljuje kada neka osoba ima vie arinih upala, koje aktiviraju jedna drugu, a koje bi bez lijeenja uzrokovale teku bolest ili smrt. Zato i ne postoji razlog da se prekine ovo lijeenje ako bi se i pojavila poviena tjelesna temperatura. Eventualno pogoranje samo je dobar znak da se tijelo poelo oporavljati i da bolest nestaje. Zapravo, lijeenje je uspjeno samo za vrijeme ispiranja usta uljem, a koliko esto na dan valja ponoviti postupak, ovisi o bolesnikovu osjeaju. Akutne se bolesti ovom metodom lijee dva do etiri dana, a kronine kadto do jedne godine.