PROGRAM

KOOPERATIVNIUZGOJFAZANA

1. UVOD
Od svih vrsta divljai najmasovnije se u svetu, pa i kod nas, gaji fazan.
Gajenje fazana na vetaki nain se vri sa dvojakom svrhom:
a) proizvodnje fazana za naseljavanje lovita i
b) proizvodnje fazana radi korienja mesa.
Primarna i osnovna proizvodnja je ona kojoj je cilj da obezbedi dovoljan broj
fazana za naseljavanje lovita i na taj nain pove a brojnost populacije. Do kog broja
treba poveavati brojnost populacije odreuje potranja odstrela u lovnom turizmu,
odnosno mogunost plasmana fazana po lovitima. Prema podacima i procenama
Lovakog saveza Srbije, mogunost prijema fazanskih pilia u lovita na teritoriji
Republike je preko 1.200.000 komada.
Proizvodnja fazana za korienje mesa ini jedan manji deo ukupne pro izvodnje fazana, ali mogla bi da nae primenu u individualnoj kooperativnoj
proizvodnji u blizini veih turistikih mesta i poznatijih ugostiteljskih objekata.
Fazansko meso, a naroito supa od fazana, spada u ekskluzivna jela.
Cilj je da ovim programom damo potrebne elemente za osnivanje manjih
odgajivanica fazan. Ove odgajivanice bi se osnivale u individualnim seoskim
domainstvima, kao dopunsko zanimanje kojim bi se pove ala ekonomska snaga
domainstva i doprinelo revitalizaciji sela.
Koncepcijaproizvodnje
Po svojim odlikama i karakteru proizvodnje postoje dva naina gajenja fazana:
a) klasian nain gajenja uz korienje domaih kokoaka kvo ki, za
potrebe inkubacije jaja i odgoja podmlatka
b) inkubatorski nain leenja uz korienje inkubatora za leenje, a izleeni
mladunci se odgajaju pomou vetakih kvoki ili, kada se radi o ve oj
proizvodnji sistemom toplih podova.
1.1. Proizvodnjafazanauz korienjedomaihkokoaka kvoki
Ovaj nain proizvodnje moe se primenjivati u slu ajevima kad se radi o
manjem broju fazania i tamo gde uslovi proizvodnje (nedostatak elektri ne energije
i sl.) nameu potrebu takvog naina proizvodnje. Ovaj nain proizvodnje ima
idreene specifinosti od kojih su najvanije:
Potrebno je nabaviti odreeni broj kokoaka kvoki, a pritom se mora voditi
rauna o njihovom zdravstvenom stanju. Najbolje je da se nabave izne-ene

kokoke nosilice, koje se raskvocaju, i to iz zapata koji su sa stanovita

zdravstvenog stanja potpuno sigurni i nezareeni.
Treba podii potrebni broj gnezda za leanje kvo ki i polaganje jaja.
Pravilno izabrati lokaciju za postavljanje gnezda. Prostor gde se podiu gnezda
treba izabrati tako da mesto bude tiho, udaljeno od mesta kretanja vozila i ljudi, a
da istovremeno ne bude udaljeno od ekonomskih zgrada u kojima je smetena
hrana za kokoke, pa kasnije za ishranu fazania.
Zemljite na kome se gnezda postavljaju mora biti ocedito, a okolina gnezda
mora biti pokoena i ista. Ono mora da se odrava tako tokom itave godine,
odnosno tokom perioda korienja.
Raspored gnezda mora biti u jednom ili vie redova u zavisnosti od broja
gnezda i duine ograenog prostora. Prostor mora biti ogra en da bi se spre io
ulazak tetoina i zatitila kvoka i nasadi. Prostor na kome se prave gnezda treba
prekopati za irinu koju e zahvatiti sanduci sa gnezdima. To je u proseku 6070 cm.
Pravljenje gnezda se vri na taj nain to se postavi postolje svakog sanduka
busenima iskopanim na ledini u kojima se na ini malo udubljenje i ono se obloi sa
malo livadskog sena.
Drvene kuice u koje se postavljaju gnezda mogu biti odvojene ili u seriji od
56 gnezda, odvojene pregradama. Dimenzije jedne pregrade u kojoj je gnezdo su:
duina u proseku 60 cm, irina 40 cm, visina sa prednje strane oko 50 cm, a sa
zadnje 30 cm.
Tehnologija proizvodnje predvia da se kokoi kvo ke hrane po pravilu
jednom dnevno ili jednom u dva dana. Da bi se omogu ilo hranjenje, ispred svakog
gnezda treba obezbediti hranilicu i pojilicu, kao i drveni kolac za koji se kvo ka vee
za jednu nogu dok se hrani.
Prilikom ove proizvodnje neke od kvoki nee da lee na gnezdu; njih treba
zameniti drugim, da jaja ne bi propala. Iz tog razloga pri nabavci kvo ki treba nabaviti
1520% vie kokoaka.
Izvaljivanje fazania se ne odvija istovremeno, ve to traje 23 dana, a da bi
se spreilo gaenje fazania i povreivanje, izleeni i suvi fazan i i se kupe ispod
kvoke i uvaju na suvom i toplom mestu.
Izleeni podmladak, zajedno sa kvokom, gaji se u uzgojnim ku icama, koje
treba blagovremeno pripremiti za sezonu proizvodnje.
Fazanii se po pravilu gaje na otvorenom prostoru. Jedina zatita su uzgojne
kuice najee drveni sanduci. Kao i kod postavljanja sanduka za gnezda i ku ice
za gajenje fazana treba postaviti na odgovaraju i teren. Najpogodnije mesto su
ocediti tereni na junim ekspozicijama gde se obezbe uje nejvie sunca. Teren gde
se kuice postvljaju najbolje je ako je obrastao travnim pokriva em, a najpogodnija
su lucerita. Raspored kuica je u redovima, pri emu rastojanja treba da budu 8 do
10 m. Teren je najbolje menjati svake godine, jer se tako izbegava mnoenje
parazita.

Dno kuice mora biti postavljeno ianim podom kako bi se spre ilo prodiranje
tetoina u kuice. Neposrednu okolinu kuice treba pokositi nekoliko dana pred
dolazak fazania. Prvih nekoliko dana fazanii se dre u ogra enom prostoru
ispred kuice. Kada malo ojaaju (56 dana) ograda se uklanja i oni se kre u
slobodno oko kuice. Kvoka je za sve vreme vezna ispred ku ice. Ona ih zove na
hranu, titi od nevremena i greje nou toplotom svoga tela. Ovako se fazani gaje 6
do 8 nedelja. Za svo vreme kuice se svake nedelje pomeraju. Ovo se radi iz potrebe
odravanja higijenskih uslova. Kada dostignu odre enu starost fazan i i se
isporuuju u lovita ili, ako je u pitanju proizvodnja mesa, zatvaraju u ogra ene
iane i pokrivene (icom) volijere, gde se vri njihova dohrana. Normativi ishrane
fazania su isti kao i kod sledeeg naina proizvodnje.
1.2. Proizvodnjafazanana intenzivniji nain inkubatorskaproizvodnja
Organizacija prozvodnje u ovom sistemu je takva da obezbe uje znatno ve i
stepen intenzivnosti.
Tehnologija proizvodnje provodi se u nekoliko faza.
1.2.1. Formiranje matinog jata
Pri formiranju matinog jata izdvajanje koka i petlova potrebno je osigurati
dobre mlade fazane, uvek se nato formira od jednogodinjih fazana. Za formiranje
matinog jata najbolje je uzimati pilie iz prve i druge partije leenja. Pri izdvajanju se
biraju najbolji primerci. Koke i petlovi se izdvajaju po etkom marta (izme u 5. i 15.
marta), zavisno od vremenskih uslova. Odnos polova u mati nom jetu je 1:7 u korist
koka. Petlovi i koke se izdvajaju u volijere kojima e se obaviti proces parenja i
noenja jaja. Iz praktinih razloga bolje je formirati grupna jata u volijerama, da bi
svaka koka bila oparena od fazana koji nije sterilan.
Povrine volijera su razliite, od nekoliko stotina do 2.000 m 2. Vano je
obezbediti po jedinki 3,5 m2 prostora da ne bi dolo do hanibalizma me u fazanima.
Na volijeru se naslanja zidani objekat ija duina zavisi od veli ine volijere (za
volijeru od 2.000 m2 duina zidanog objekta je 32 m, a irina 6 metara). Sama zgrada
je podeljena na dva dela; u sredini zgrade treba da bude spremite za hranu i vodu,
a svaki ovih delova treba da bude iz 4 poluboksa sa ispustima za ulaz i izlaz iz istih.
Osvetljenje u boksovima je vetako. U volijeri fazani ostaju do kraja procesa
noenja, a potom se isputaju ili u neko lovite, ili se malo dohrane pa idu na klanje.
Po zavretku sezone noenja i isputanja fazana iz volijera (misli se na
matino jato) vri se pranje i dezinfekcija zgrade natrijum-hidroksidom, okre e se
zidovi i isprskaju podovi krenim mlekom. Zemljite u volijeri se preore i posipa
kreom u prahu u koliini od 0,3 kg po 1 m2.
1.2.2. Ishrana matinog jata i kontrola
Odluujui faktor pri uzgoju fazana je pravilna ishrana. Dobri rezultati se mogu
postii, uz ostale uslove, ako je dobar i sastav hrane.

Van sezone noenja jaja fazanima u mati nom jatu je potrebno davati hranu
koja ima sledee iznose u hranljivim materijama:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13

sirovi proteini (%)............................................... 1316
lizin (%)........................................................... 0,600,70
metiolin + cistin............................................... 0,460,54
kalcijum (%).................................................... 0,800,90
fosfor ukupni................................................ 0,550,65
fosfor iskoristivi............................................ 0,340,40

Ishrani matinog jata van sezone noenja mora se posvetiti posebna panja
jer upravo od toga e zavisiti kasnija ukupna proizvodnja. Potrebve u preiodu van
sezone noenja su daleko manje nego u sezoni noenja.
Ishrana matinog jata u sezoni noenja jaja je tako e veoma vana, jer od
ishrane u najveoj meri zavisi produkcija i kvalitet jaja za nasad ( B e u k o v i , 1995).
Potrebe fazana u hranljivim materijama tokom perioda nosivosti su slede e:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13

sirovi proteini (%).......................................... 12,5019,00
lizin (%)........................................................... 0,620,90
metiolin + cistin............................................... 0,470,68
kalcijum (%).................................................... 2,402,80
fosfor ukupni................................................ 0,540,60
fosfor iskoristivi............................................ 0,300,34

Tokom perioda ishrane upotrebljavamo hranu u obliku trone smee, a

najee u granulama 46 mm, briketirani ili lomljeni briket. Mati no jato se hrani
svako jutro. Dnevni obrok se kree od 8590 g po fazanu. Hrana se uva u suvim i
provetrenim spremitima za hranu. Fazanima se svakodnevno dodaje zelena masa
najee lucerka, razne trave ili uljana repica. U volijerama u kojima su smeteni
fazani mora imati dovoljno peska i iste vode za pi e, u koju se dodaju vitamini i
drugi preparagi za stimulisanje noenja, a sve po uputstvima i uz kontrolu veterinara.
Kontrola procesa rada se vri svakodnevno od strane rukovodioca fazanerija,
koji organizuje i vodi poslove. Svakodnevno se vri vizuelna kontrola mati nog jata i
u sluaju registrovanih promena u ponaanju signalizira se veterinaru koji preduzima
potrebne mere. Kod matinog jata se vodi evidencija o svim promenama: nosivost,
uginue i sve drugo to je bitno za kontrolu i unapreenje uzgoja fazana.
1.2.3. Nosivost i postupak sa jajima
Nosivost se planira na osnovu podataka iz prethodnih godina. U ovim
programom predvienoj fazaneriji nosivost se planira na oko 42 jaja po koki. Tako e
se planira vreme poetka i vreme prestanka noenja.
Na osnovu plana noenja pravi se plan ulaganja jaja u inkubatore, plan
leenja i odgoja pilia. Pre poetka sezone noenja vri se priprema objekata za ovu

namenu, i to dezinfekcija prostorije za smetaj jaj i dezinfekcija inkubatora i pribora

koji se upotrebljava u procesu inkubacije.
Krajem marta poinje sezona noenja jaja i traje oko 90 dana. Postupak sa
jajima je takoe vaan momenat u uzgoju fazana. Sakupljanje jaja vri se redovno u
toku dana i to vie puta, ee ako su loe vremenske prilike, pa je u volijerama
blato, to dovodi do prljanja ljuske jajeta. Jaja se moraju sakupljati e e ako je jako
sunce, jer se jaja izloena jakom suncu pregreju, a to dovodi do propadanja
oploene jajne elije i smanjenja procenta izvoenja fazan i a. Sakupljanje jaja vri
radnik koji radi na ishrani fazana. Jaja se prenose u prostorije za odlaganje jaja, gde
se vri klasiranje i odstranjivanje nepravilnih ili ote enih jaja. Jaja se slau u
ablone. U prostoriji za smetaj jaja temperatura mora biti izme u 1214 C, a
vlanost vazduha oko 80%. U ovoj prostoriji jaja se uvaju najvie 7 dana, izuzetno
do 10 dana, jer posle toga dolazi do znatnog smanjenja procenta izvo enja pili a.
Pre ulaganja mora se izvriti izbor jaja za nasad, jer sva jaja nisu podesna za to.
Potrebno je da se izdvoje jaja neravilnog oblika, suvie sitna i suvie krupna, isto
tako jaja sa izuzetno belom (krenom) bojom ljuske. Jaja prljave ljuske pre ulaganja
moraju se posebno sanitarno obraditi. Najbolje je takva jaja obrisati vlanom krpom,
a za vlaenje krpa potrebno je pripremiti temperiranu vodu (izme u 35 i 40 C) u
koju treba dodati neki dezinfekcijens na bazi hlornih preparata. Pre ulaganja ili
neposredno po ulaganju jaja treba izvriti fumigaciju istih, parama aldehida. Svaka
kaseta se pre ulaganja obelei, stavlja se datum ulaganja i podaci se unose u
evidencionu knjigu.
1.2.4. Proizvodnja fazanskih prilia
Proizvodnja fazanskih pilia zavisi od nekoliko faktora:

osobina matinog jata,

temperature i vlanosti vazduha u inkubatoru,
koliine kiseonika u inkubatoru,
temperature i koliine kiseonika u prostoriji u kojoj su smeteni inkubatori.

Treba obezbediti sledee uslove, jer su fazanska jaja velo osetljiva na

promene.
Temperatura u inkubatorskoj hali se mora kretati od 1822C, a vlanost
vazduha oko 65%. Temperatura u inkubatorima treba da bude 37,838C, rela-tivna
vlanost 86%.
Jaja u inkubatorima ostaju 21 dan, a zatim se prenose u valjaonike.
Temperatura u valjaonicima je 38C, a vlanost 8688%. U valjaonicima jaja ostaju 4
dana; u njima se vri leenje i suenje pilia.
Izleeni pilii se vizuelno pregledaju svako ponaosob, i oni sa uo ljivim
nedostacime se odstranjuju. Po izvrenom predvajanju odabiru, nor-malno razvijeni
pilii se prenose u tople baterije. Temperatura u prosto-rijama sa toplim baterijama je
3235C.
Fazanski pilii se hrane smeom koncentrata sa 28% proteina.

Potrebe u hranljivim materijama za fazanske pilie u prvoj fazi uzgoja su

sledee:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,97

sirovi proteini (%).......................................... 23,1030,00
lizin (%)........................................................... 1,301,75
amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,831,10
kalcijum (%).................................................... 1,001,30
fosfor ukupni................................................ 0,780,95

Mineralne materije u smei za ishranu pilia u I fazi uzgoja obezbe uju se

dodatkom premiksa koji treba da obezbeuju njihov nivo u 1 kg smee u slede i
koliinama: cinka 50,70 mg, mangana 80100 mg, bakra 48 mg, gvo a 3050 mg,
kobalta 0,20,75 mg, joda 0,151 mg i selena 0,150,2 mg. Potrebe u vitaminima se
obezbeuju dodavanjem sintetikih vitamina premiksa, tako da 1 kg smee sadri
sledee koliine vitamina: A 8.00010.000 IJ, D 3 1.2002.000 IJ, E 1520 mg,
K3 23 mg, B1 12 mg, B2 45 mg, B6 3 mg, B12 0,01 mg, pntotenske
kiseline 512 mg, niacina 3050 mg, holina 500800 mg, folne kiseline 0,71 mg i
biotina 0,050,01 mg. Pored ovih materija u emeama tako e treba obezbediti i 100
mg zntioksidanta, kao i dodatak kokcidiostatika (B e u k o v i , 1995).
Fazanski pilii ostaju u toplim baterijama do 14 dana. U tom periodu se izvri
prva vakcinacija protiv kokoje kuge. Tokom ovog perioda uzgoja vodi se evidencija
uginua pilia. Jedan broj uginulih pilia se povremeno alje na analizu, radi
ustanovljenja uzroka uginua i preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje tih
uzroka.
Nakon 14 dana fazanski pilii se prenose u podne odgajiva nice boksove
gde se zagrevaju preko vetakih kvoki. Svaki od bokseva ima izgra ene i
natkrivene ispuste gde se, kada je lepo vreme, pili i isputaju na sunce. Kao
prostirka u boksovima se koristi slama ili piljevina, a u ispustima pesak.
Do 21 dan starosti fazanskim piliima se dodaje koncentrat sa 28% proteina, a
preko 21 dan dodaje se takozvani finier sa 2324% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama u drugoj fazi uzgoja fazanskih pili a iznose:
metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,66
sirovi proteini (%)........................................ 18,8024,00,
energ.
lizin (%)........................................................... 0,790,99
amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,400,64
kalcijum (%)..................................................... 0,91,00
fosfor.............................................................. 0,650,75.

zav. od nivoa

Mineralne materije u ovoj fazi uzgoja obezbeuju se dodatkom premiksa u

smei, a takoe se dodaju i sintetiki vitamini. Tako e se i u ovoj fazi dodaju
kokcidiostatici.
Po izvrenoj revakcinaciji u uzrastu od oko mesec dana pili i su dobro operjali,
vitalni i zdravi; tada se vri priprema za prebacivanje u volijere. U volijerama je tre a

faza uzgoja, gde se vri podivljavanje fazani a, a u starosti od 6 do 8 nedelja

fazanii se isporuuju kupcima.
Volijera je prostor koji je ograen i pokriven ianom mreom. Povrina
volijera je 1.800 m2 (60 x 30 m). Na volijeru se naslanja zidani objekat povrine od
oko 200 m2, koji slui za sklanjanje pilia u sluaju veih hladnoa ili elementarnih
nepogoda. U ovim objektima se nalaze vetake kvoke i one su osvetljene 24 asa.
Pilii koji su iz I i II partije, ostaju u volijerama sve vreme i oni se koriste za
matino jato, kako bi se za iduu godinu obezbedio materijal za dobar proces
reprodukcije.
1.2.5. Obim proizvodnje
Obim proizvodnje se planira u zavisnosti od mogu nosti realizacije fazan i a.
Za proizvodnju 17.500 fazanskih pilia i fazanskih jaja formirati mati no jato od 1.000
fazania iz prvog i drugog legla.
1.2.6. Normativi utroka hrane, sirovina i energenata u proizvodnji
fazana
U uzgoju fazana neophodan je utroak hrane, sirovina i energenata po
sledeim normativima. Ovi normativi su provereni u praksi u dosadanjem uzgoju
fazana u fazanerijama.

1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina

u prvoj fazi uzgoja do 21 dan starosti................................................ 0,400 kg/kom.
2. Koncentrovano hranivo finier sa 2324% proteina
u fazi uzgoja od 3 do 6 nedelja starosti...........................................0,845 kg/kom.
u fazi uzgoja do 12 nedelja starosti.................................................1,680 kg/kom.
3. Zrnasta hraniva (kukuruz, lomljeno zrno penice i sl.)
od 12-te nedelje pa nadalje do sezone noenja..................................... 70 kg/kom.
4. Meana hrana u obliku granula za ishranu mati nog jata
u sezoni noenja 90 g dnevno............................................................. 8,10 kg/kom.
5. Zelena masa (lucerka, uljana repica ili koena zelena
trava) za matino jato u periodu noenja............................................. 5,00 kg/kom.
6. Piljevina za prostirku i pesak.................................................................... po potrebi
7. Dezinfekciona sredstva (NaOH, etiol, peral)............................................ po potrebi
8. Voda za napajanje za pojilice iz vlastitog vodovoda.................................0,4 l/kom.
9. Elektrina energija....................................................................... 0,0035 kNJh/kom.
10. Dizel-gorivo za mehanizaciju.............................................................. 0,0002 l/kom.
11. Lekovi, vitamini ........................................................................................ po potrebi

1.2.7. Rekapitulacija godinjih utroaka hrane, sirovine i energenata

1.2.7.1. Varijanta proizvodnje fazana uz kori enje
domaih kokoaka kvoki
Za planirano gajenje 1.000 fazania do 6 nedelja starosti potrebno je nabaviti
80 kokoaka (raunato 20% vie).
Za ishranu kokoaka 80 dana potrebno je:
Zrnasta hrane (kukuruz, lomljeno zrno penice i dr.).................................... 640 kg
Za ishranu fazania:
1.
2.
3.
4.
5.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina....................................................... 400 kg

Koncentrovano hranivo s 2324% proteina...................................................845 kg
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
1 . 2 . 7 . 2 . V a r ij a nt a p r o iz v o d n je f az a n a n a in t e n z i v ni j i na i n
inkubatorska proizvodnja

Za planirano gajenje 1.000 fazana u mati nom jatu i odgoj fazan i a do 6

nedelja starosti 12.500 komada, a do 8 nedelja 5.000 komada, potrebno je:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina............................................7.000 kg/god.

Koncentrovano hranivo s 2324% proteina......................................30.600 kg/god.
Zrnasta hrana....................................................................................19.100 kg/god.
Meana hrana granule za ishranu matinog jata.............................8.100 kg/god.
Zelena masa za ishranu matinog jata............................................... 5.000 kg/god.
Prostirka.............................................................................................. 1.500 kg/god.
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
Elektrina energija...............................................................................1.800 kg/god.
Dizel gorivo................................................................................................200 l/god.

1.2.7.3. Plan radne snage

Na fazaneriji ovog kapaciteta potrebno je planirati 2 stalna radnika i 1 uvara.
U izvesnim periodima tokom sezonskih piceva u proizvodnji moe se
angaovati 23 pomona sezonska radnika.
1.2.7.4. Specifikacija tehnoloke opreme
Za planiranu proizvodnju od 17.500 pili a neophodna je slede a oprema:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
11.

Inkubator "Viktorija" I-36.................................................................................1 kom.

Valjaonik "Viktorija" H-36............................................................................... 1 kom.
Agregat za struju............................................................................................ 1 kom.
Hranilice....................................................................................................... 70 kom.
Pojilice.......................................................................................................... 70 kom.
Vetake kvoke.......................................................................................... 15 kom.
Termometar....................................................................................................8 kom.
Higrometar......................................................................................................2 kom.
1.2.7.5. Graevinski objekti

*1.
*2.
*3.
4.

Inkubatorska zgrada........................................................................................ 56 m2
Zgrada za podno gajenje................................................................................. 60 m2
Zgrada za agregat............................................................................................30 m2
Volijere............................................................................................................. 70 ari
Napomena: Objekte obeleene(*) previeno je da ima kooperant.

2. EKONOMSKIASPEKTIPROGRAMA
2.1. Varijantaproizvodnjefazanauz korienjedomaihkokoaka kvoki
Proizvodnja fazania starosti 6 nedelja............................................ 1.000 kom.
2.1.1. Investiciona ulaganja
Volijere za dohranu fazania na povrini od 20 ari....................................... 5400 Eu
Kuice za leenje fazana pod kvokama 65 kom. x 45 Eu ........................2950 Eu
Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x15 Eu.............................................. 1200 Eu
Ukupno:............................ 9550 Eu
2.1.2. Proizvodni trokova za jedan ciklus
Jaja fazanska za nasaivanje kokoaka 1.300 kom. x1.8 Eu.....................2340 Eu
Zrnasta hrana za ishranu kokoaka 640kg. x 0.45 Eu. ................................ 288 Eu
Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 28% proteina
400 kg x 1.2 Eu.................................................................................480 Eu
Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 2324% proteina
845 kg x 0.9 Eu.................................................................................765 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.............................. 877 Eu
2.1.3. Oekivani godinji prihod
1. Fazanii starosti 6 nedelja

1.000 kom. x 18 Eu /kom. ..........................18000 Eu

10

2. Prodaja kokoaka i kvoki posle odgoja fazana

80 kom. x 15 Eu /kom. ........................................................................... 1200 Eu
Ukupno:......................... 19200 Eu.
2.2.

Varijanta prizvodnje na intenzivniji nain

Investicije

inkubatorska proizvodnja

2.2.1. Instalacije vodovoda i kanalizacije...................................... 300000 Eu

2.2.2. Elektoinstalacije za podni uzgoj........................................... 270000 Eu
2.2.3. Izgradnja volijera 70 ari........................................................... 90000 Eu
2.2.4. Tehnoloka oprema fazanerije
Inkubator "Viktorija" I-36............................................................................... 45000 Eu
Valjaonik "Viktorija" H-12.............................................................................. 30000 Eu
Agregat za struju.........................................................................................240000 Eu
Hranilice 70 kom. x 3000 Eu......................................................................210000 Eu
Pojilice 70 kom. x 30 Eu.......................................................................... 21000 Eu
Vetake kvoke 15 kom. x 450 Eu.........................................................67500 Eu
Termometri 8 kom. x 15 Eu.......................................................................... 120 Eu
Higrometri 2 kom. x 45 Eu ............................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
2.2.5. Rekapitulacija investicionih ulaganja
Graevinski radovi...................................................................................... 960000 Eu
Vodovod i kanalizacija................................................................................ 300000 Eu
Elektroinstalacije......................................................................................... 270000 Eu
Izgradnja volijera...........................................................................................90000 Eu
Tehnoloka oprema fazanerije ................................................................ 1292400 Eu
Ukupno:....................17490600 Eu
2.2.6. Proizvodni trokovi za godinu
Koncentrat 28%
7.000 kg x 1.2 Eu.................................
8400 Eu
Koncentrat 2324%
30.600 kg x0.9 Eu............................... 27540 Eu
Zrnasta hrana
19.100 kg x0.45 Eu...................................... 8595 Eu
Meana hrana
8.100 kg x 0,6 Eu...................................... 4860 Eu
Zelena masa
5.000 kg x0,15 Eu......................................... 750 Eu
Prostirka
1.500 kg x 0,1 Eu......................................... 150 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 750 Eu
Voda za napajanje
125 m3 x0.18 Eu......................................... 225 Eu
Elektrina energija
1.800 kNJh x 0,2 Eu...................................... 1080 Eu
Dizel gorivo
200 l x0,5........................................ 100 Eu
Usluge dovoza hrane i odvoza smea:.................................... 2595 Eu
Plate

3 radnika x 5000 din................................... 15000 Eu.

Ukupnogodinji troakproizvodnje:................................................ 69509Eura

11

2.3. Oekivanagodinjaproizvodnja
Fazanii od 6 nedelja starosti
12.500 kom. x 18 Eu........................225000 Eu
Fazanii od 8 nedelja starosti
5.000 kom. x 21 Eu...................... 100050 Eu.
Ukupno:........................................................................................ 330000Eu

3. FINANSIJSKAANALIZAZA VARIJANTU1. PROIZVODNJAFAZANAU VOLIJERAMA

(PRIRODNIUSLOVI
3.1. Rekapitulacijaulaganjau program
a) Graevinski objekti:
Volijere 20 ari............................................................................................5400 Eu
Kuice....................................................................................................... 2925 Eu
b) Osnovno jato:
Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x 15 Eu....................................... 1200 Eu
Ukupno:........................... 9525 Eu.
3.2. Trokoviproizvodnogi pomonogmaterijala
Nabavna vrednost jaja 1.300 kom. x 0.6 Eu.................................................780 Eu
Hrana za kokoake
640 kom. x0.45 Eu ..................................................288 Eu
Koncentrat 28%
400 kg x 1.2 Eu........................................................ 480 Eu
Koncentrat 2324%
845 kg x 0.9 Eu........................................................ 760 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.........................24.210din.
3.2.1. Trokovi energije (gorivo): 600 Eu
3.2.2. Usluge sa kar. materijalnih usluga (1% od prihoda):...................... 192
3.2.3. Amortizacija:
Gra. obj. 180.000 + 9.750 = 27.750 xgod.

kam. stopa 10% = .......277 Ey

Nematerijalni trokovi

........................................................... 64 Ey

Bruto zarade

...................................................... 2120 Eu

3.2.4. Kamate na kredite za osnovna sredstva

3.3.

Prinosi prihodi

3.3.1. Prihod od prodaje fazania (6 nedelja)

1.000 kom. x18........................................................................... 18000 Eu

12

3.3.2. Prihod od prodaje kokoaka

80 kom. x 15............................................................................ 1200 Eu
Ukupno:.......................... 19200 Eu
3.4.

Bilansuspeha

3.4.1. Ukupni prihodi: 19200 Eu

3.4.2. Materijalni trokovi i finansijski rashodi:
Osnovni i pomoni materijal............................................................................2421 Eu
Energija............................................................................................................. 600 Eu
Trokovi usluga............................................................................................... 192 Eu
Amortizacija.......................................................................................................277 Eu
Nemarterijalni trokovi........................................................................................ 64 Eu
Bruto zarade....................................................................................................2120 Eu
3.4.3. Bruto dobit: 13525 Eu
3.4.4. Porez na dobit: ........................................2705 Eu
3.4.5. Neto dobit
10810 Eu.

3.5. Pokazatelji efikasnostiinvesticije

Broj zaposlenih
Ukupnan prihod
Neto dobit
Ukupan prihod po radniku
Neto dobit po radniku
Ukupni trokovi
Ekonominost (2 : 7)

2 radnika
19200 Eu
4576 Eu
9600 Eu
2283 Eu
13110 Eu
1,46

3.6. Grafikgraninetake
GTR =

24.846
= 0,39
64.000

MPS =

9.690
= 24.846
0,39

K =

39.085
= 0,61
64.000

Potrebno je proizvesti i plasirati 400

komada fazania kako bi se
obezbedio prag rentabilnosti.

13

100
90

Dobit
Dobitak

Trokovi
(%)

80
70
60
50 Varijabilni trokovi
40
30
20

Gubitak

10

Fiksni trokovi
39%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Obim (%)

4. FINANSIJSKAANALIZAZA VARIJANTU2. INKUBATORSKAPROIZVODNJAFAZANA

a) Instalacije:
Vodovod i kanalizacija.......................................................................... 300000 Eu
Elektroinstalacije...................................................................................270000 Eu
Volijere 70 kom. ..................................................................................... 90000 Eu
Ukupno:........................ 660000 Eu
b) Oprema
b1. Inkubator "Viktorija I-36" ..................................................................... 45000 Eu
b2. Valjaonik "Viktorija H-12".....................................................................30000 Eu
b3. Agregat................................................................................................ 24000 Eu
b4. Hranilica 70 x3.00............................................................................21000 Eu
b5. Pojilica
70 x 30............................................................................... 2100 Eu
b6. Vetake kvoke 15 x450..................................................................6350 Eu
b7. Termometri 8 x 15............................................................................... 120 Eu
b8. Higrometri 2 x 45 .................................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
.
4.1.

Planiranitrokoviproizvodnje
4.1.1. Hrana:

Koncentrat 28%
Koncentrat 23%
Meana hrana
Zelena masa
Prostirka
Lekovi

7.000 kg x1,2 Eu...................................... 7800 Eu

30.600 kg x0,9 Eu.................................... 27540 Eu
8.100 kg x0,6 Eu...................................... 4860 Eu
5.000 kg x0,15 Eu......................................... 750 Eu
1.500 kg x 0.1 Eu......................................... 150 Eu
........................................ 750 Eu

14

100

Ukupno:...................................................................................... 41850 Eu

4.1.2. Energija:
Voda
Elektrina energija
Gorivo

125 m3 x 0,6 Eu...........................................75 Eu

1.500 kNJh x 0,2 Eu......................................... 360 Eu
3.600 l x 0,5 Eu ..................................... 1800 Eu
Ukupno:......................2235 Eu
125 m3 x 0,6 Eu

Usluge (prevoz hrane:

750 Eu
4.1.3. Amortizacija:
Instalacije
Oprema

6.600.000 x 2,5%................................... 16500 Eu

1.290.000 x 10%................................... 12900 Eu
Ukupno:...................... 29400 Eu

Bruto zarade (3 radnika):

Kamate na kredit:

4.2.

.................................................... 72000 Eu
.................................................... 26300 Eu

Bilansuspeha

4.2.1. Prihodi:

72000 Eu

4.2.2. Trokovi i finansijski rashodi:

Osnovni i pomoni materijal..........................................................................19365 Eu
Energija........................................................................................................... 1230 Eu
Usluge sa karakterom materijalnih trokova.................................................20000 Eu
Amortizacija.....................................................................................................9800 Eu
Nemarterijalni trokovi...................................................................................... 300 Eu
Bruto zarade....................................................................................................7200 Eu
Kamate na kredite.........................................................................................26300 Eu
4.2.3. Bruto dobit:
4.2.4. Porez na dobit:
4.2.5. Neto dobit: .

25805 Eu
6451 Eu
19353 Eu

4.3. Pokazatelji efikasnostiinvesticije

Broj zaposlenih
Ukupnan prihod

3 radnika
1100000 Eu

15

 Neto dobit
Ukupan prihod po radniku
Neto dobit po radniku
Ukupni trokovi
Ekonominost

193538 Eu
366666 Eu
64512 Eu
841950 Eu
1,30

4.4. Proraunrentabilnosti
Opis
- osnovni i pomoni materijal
- trokovi energije
- usluge
- amortizacija
- nematerijalni trokovi
- bruto zarade
- kamate na kredite
- porez na dobit
- neto dobit
Ukupno:
% uea

Ukupni trokovi
193.650
12.300
200.000

Fiksni trokovi

Neto dobit

98.000
3.000
10.000
263.000

62.000
64.512
532.462
48%

193.538
193.538
18%

374.000
34%

4.5. Grafikgraninetake
719.230
= 65%
1.100.000

MPS =

K=

100
90

374.000
= 719.230
0,52

532.462
= 48%
1.100.000

65% obima proizvodnje i plasmana

fazanskih pilia realizacije obezbeuje
donju granicu rentabiliteta.

Dobit
Dobitak

80

Trokovi
(%)

GTR =

70
60 Varijabilni trokovi
50
40
30

Gubitak

20

Fiksni trokovi

10
65%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Obim (%)

16

100