Psihijat.dan.

/2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige

175

Prikaz knjige - Book Review

DELO ENCIKLOPEDIJSKE VREDNOSTI

(Predrag Kalianin: PSIHIJATRIJA - 1, 2, 3 ELIT MEDICA, Draslar, Beograd, 2002)

U ovom trotomnom delu autor nam je ponudio sveobuhvatnu, savremenu i inspirativnu knjigu, knjigu enciklopedijske studioznosti, satkanu od dobro negovane i raskone bujice ideja i tema. Ve u predgovoru svoje knjige Kalianin istie da su psihiki poremeaji od ogromnog medicinskog i socijalnog znaaja. Epidemioloka istraivanja pokazuju da najmanje 20-25% stanovnika velikih gradova (megalopolisa-tiranopolisa, esto s pravom nazvanim tvravama samoe) trpi u svakom trenutku od psihikih poremeaja, a 510% opte populacije tokom jedne godine zatrai pomo zdravstvene slube. Knjiga je podeljena u tri tematske celine: opti deo, specijalni deo i posebne teme. U OPTEM DELU autor se bavi istorijatom psihijatrije, nervnim sistemom i psihikim ivotom oveka, genetikim istraivanjima u psihijatriji, teorijama linosti, istraivanjem udela socijalnih inilaca i inilaca kulture u nastanku mentalnih poremeaja, konceptom devijantnosti, teorijama o etiketiranju i stigmatizaciji kao i o socijalnom distanciranju u odnosu na ovu kategoriju mentalno obolelih, zatim poremeajima psihikih funkcija, klasifikacijom i dijagnostikom mentalnih poremeaja, etiologijom i patogenezom psihikih poremeaja. U SPECIJALNOM DELU obraeni su, sistematino i koncizno, pored ostalih i sledei poremeaji: demencije, psihoze, poremeaji raspoloenja, neurotski poremeaji, poremeaji linosti, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, mentalna retardacija, mentalni poremeaji

176

Psihijat.dan./2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige

detinjstva i mladosti, oblici leenja mentalno obolelih (psihofarmakoterapija, psihoterapija, bihejvioralna terapija). Najoriginalniji deo knjige jeste trei tom, u kojem su obraene POSEBNE TEME. Studiozno i multidisciplinarno sagledan je problem stresa, savremenog tiranina oveanstva, koji je i ansa za odrastanje, ali i poljubac smrti. Autor ukazuje na psihike poremeaje izazvane i udruene sa stresom, udeo stresa u nastanku psihikih poremeaja i oboljenja, oblike pomoi osobama pod stresom, na znaaj istraivanja stresa kao izazova medicini i psihijatriji, koje nee uspeti da pronau ni rendgen, ni skener za duu ovekovu, ni Rihterova skala za stres. U poglavlju o dizaster psihijatriji (psihijatriji katastrofa izazvanih prirodnim i ljudskim faktorima) dragoceni su opisi stresnih reakcija u masovnim nesreama, posttraumatski ratni stres, poznat i kao "postvijetnamski sindrom", njegove osobenosti na naim geografskim prostorima tragino zavaenih etnosa. Vredna su pomena poglavlja o problemima ivljenja, samoubistvu (poslednjem monologu, poslednjem kriku poslatom u prostor, nekom ili nikom), epilepsiji, sidi, pristupu bolesniku sa infaustnom prognozom (bolesniku na samrti), sudskoj psihijatriji, tradicionalnoj i alternativnoj medicini, psihijatriji i antipsihijatriji, psihijatriji budunosti. Uee u pojedinim projektima Svetske zdravstvene organizacije, u svojstvu eksperata, omoguilo je Kalianinu da u odlino koncipiranom poglavlju o zatiti i unapreenju mentalnog zdravlja, ponudi savremene modele, kao to su sveobuhvatna psihijatrijska zatita, psihijatrija u zajednici, kao i neinstitucionalne forme zatite i unapreenja mentalnog zdravlja u Srbiji. Zbog naglaene aktuelnosti istiemo posebno poglavlje posveeno medicinskoj etici i medicinskom pravu (Naa zemlja je jedna od retkih koja nije donela zakon o pravima i zatiti duevnih bolesnika). Medicinska etika i medicinsko pravo obuhvaeni su zajednikim pojmom medicinska deontologija. Hipokratova zakletva promovie principe humanosti, pravednosti, potovanja linosti i princip potovanja ivota. Ovi principi zastupljeni su u enevskoj deklaraciji, kao modernizovanoj verziji Hipokratove zakletve, ali i u svim drugim savremenim etikim deklaracijama i rezolucijama. U vrlo studioznoj i kritikoj raspravi Kalianin se posebno bavi pravom pacijenta na informisanost i samoodreenje, konceptom tzv. "informisane saglasnosti", koja ukljuuje pravo pacijenta na sve informacije koje se tiu njegove bolesti, njegovog stanja, prognoze, mogunostima leenja, neeljenih efekata, neprijatnosti i rizika leenja.

Psihijat.dan./2002/34/1-2/175-177/ Prikaz knjige

177

Striktno ispunjenje ovih uslova vrlo je teko, a esto i nemogue i to stvara etike i pravne probleme. Lekar je uvek pred dilemom: koliko istine treba saoptiti pacijentu (i porodici), drei se principa "primum non nocere" (prevashodno ne nakoditi). Lai mogu biti delotvorne i lekovite "...lai koje zvue optimistiki imaju ogromnu terapijsku vrednost, tako da lekar koji ne zna da se njima ubedljivo slui moe smatrati da je promaio profesiju". Lekar nikad ne bi smeo da ostavi bolesnika bez nade i pomoi, bez obzira na teinu bolesti, pa ak i na infaustnu prognozu. Moe koristiti ak i magijska sredstva protiv demoralizacije i bespomonosti pacijenta. No, uvek ostaje pitanje da li je "naelo o pacijentovom autonomiji utopija". Skoro pet decenija Kalianin potvruje svoj osobeni i raskoni talenat i intuiciju da permanentno bude aktuelan kao istraiva, da bude u ii naunih dostignua u psihijatriji i njoj srodnim naunim disciplinama, ali da i sam doprinese razvoju evropske psihijatrije, kao konsultant Svetske zdravstvene organizacije u zapaenim projektima (komunalna psihijatrija - psihijatrija u zajednici, dizaster psihijatrija, posttraumatski stresni poremeaj). Kalianin je izuzetno plodan pisac, koji je jugoslovenskoj psihijatriji, kao autor ili koautor, podario 48 monografija i knjiga. Svoju stvaralaku energiju, nepresahlu ni u ovoj fazi njegovog ivotnog i ivahnog trajanja, ovaplotio je i ukrasio krunom svog stvaralatva - poslednjim trotomnim delom PSIHIJATRIJA. Ovo kapitalno delo, recimo to jo jednom i s razlogom, enciklopedijske vrednosti, moderan udbenik, psihijatrijska enciklopedija, sa odlikama holistikog pristupa (biomedicinski, psihodinamski, sociodinamski, bihejvioralni, potvrujui nedeljivost biolokog, psiholokog, socijalnog i duhovnog u oveku. Knjiga je pisana stilom ukraene istote, jasnoe, lapidarnosti i lepote. Uz dobrodolicu knjizi, pravom vrtu ideja, svako e, shodno svom senzibilitetu nai cvet kojim e se okititi. Znaajan je to praznik PSIHIJATRIJE - naune discipline, vetine leenja i umetnosti komunikacije.

Jovan Bukeli